Knjiga „Povrtarstvo“, u prvom redu, namenjena je studentima Agronomskog fakulteta u Čačku, koji sprema kadrove opšteg smera, jer je pisana prema nastavnom planu i programu tog fakulteta.

Može korisno da posluži i studentima ostalih poljoprivrednih fakulteta kao i poljoprivrednim stručnjacima koji se bave povrtarskom proizvodnjom.

Knjiga je pisana u dva dela.

U prvom, opštem delu, obrađuju se uslovi potrebni za proizvodnju povrća, vrste objekata zatvorenog tipa, kao i zajedničku tehnologiju proizvodnje povrtarskih biljaka.

U drugom delu, posebnom povrtarstvu, obrađene su najvažnije povrtarske biljne vrste, njihovo poreklo, značaj jestivog dela biljke, morfološko-biološke karakteristike, uslovi i tehnologija proizvodnje, kako na otvorenom polju tako i u zaštićenom prostoru.

Vegetacioni činioci (toplota, svetlost, voda, vazduh) obrađeni su posebno kod svake biljne vrste u okviru bioloških osobina i uslova proizvodnje, a kad je to bilo neophodno i tehnologije proizvodnje.

U nastojanju da korisnici ove knjige dobiju što potpunija tehnološka rešenja izložene su i najvažnije mere borbe protivu bolesti, štetočina i korova.

Kad god je u posebnom delu, pri opisu gajenja neke povrtarske biljne vrste, rečeno da se agrotehnička mera izvodi na uobičajen način, treba imati u vidu da je ta mera detaljnije obrađena u opštem delu.

Posebno želim da napomenem, da sam koristio objavljene materijale iz povrtarstva naših istaknutih stručnjaka, kao i saradnju i mišljenja recenzenata i drugih kolega. Svima izražavam zahvalnost, a nastojao sam da sve sugestije što bolje ukomponujem kako bi ova knjiga bila celovitija i što bolje koristila svima onima kojima je namenjena.

Čačak, novembar 1983. god.
Autori
Prof. dr Petar S. Maksimović
Dr Nada P. Simović

Predgovor drugom izdanju

Udžbenik „Povrtarstvo“ iz 1983. godine, koji je bio namenjen u prvom redu studentima Agronomskog fakulteta u Čačku, rasprodat je u drugoj godini no izdavanju zahvaljujući Poljoprivrednom kombinatu „Beograd“, koji je otkupio polovinu tiraža za čije stručnjake i kooperante.

S obzirom da za ovu stručnu knjigu postoji velika zainteresovanost je samo studenata Agronomskog fakulteta u Čačku, već i drugih, bilo je neophodno da dođe do drugog izdanja.

Polazeći od toga da je došlo do izvesnih izmena u nastavnom planu i programu Agronomskog fakulteta u Čačku, a udžbenik za predmet Povrtarstvo je namenjen u prvom redu studentima tog fakulteta (opšti smer) moralo je doći do izvesnih izmena i dopuna gradiva prilikom ovog izdanja. U opštem delu skraćena je materija o plodoredu (opšti principi), jer studenti slušaju detaljnije tu materiju u predmetu Opšte ratarstvo. U poglavlju ,,Načini razmnožavanja“ opisan je jedan od novih načina razmnožavanja biljaka putem kulture tkiva, koji se danas sve više koristi kod brzog načina umnožavanja i dobijanja zdravih biljaka.

U posebnom, specijalnom delu udžbenika gradivo je izloženo tako da su povrtarske vrste opisane no redosledu pripadnosti familijama. U tehnologiji proizvodnje nisu se mogli opširnije izlagati rezultati istraživanja zbog oganičenosti prostora, ali je zato dato više prostora sortama i hibridima novijih kreacija.

Najzad ističemo da su učinjene i neke manje izmene i dopune kod većine opisanih povrtarskih vrsta, a uvedene su i neke nove. Smatramo da je udžbenik potpuniji i da će dobro doći svima koji ga budu koristili.

Čačak, septembar 1988. god.
Autori

Sadržaj

Uvod
Opšti deo
Povrtarstvo kao nauka
Značaj povrća
Povrtarska proizvodnja u Jugoslaviji
Mogućnosti unapređenja povrtarstva u našoj zemlji
Značaj osiguranja u ekonomskoj zaštiti proizvodnje
Uslovi za osnivanje povrtnjaka

Tipovi zatvorenog prostora

A. Staklenici
B. Plastenici
B. Tople leje
G. Ostale vrste zaštićenog prostora
Načini korišćenja zaštićenog prostora

Elementi tehnologije proizvodnje

I. Plodored
II. Obrada zemljišta
III. Đubrenje
IV. Razmnožavanje povrtarskih biljaka
V. Seme i setva
VI. Proizvodnja rasada
VII. Sadnja rasada
VIII. Nega useva
IX. Zaštita povrtarskih biljaka
X. Berba povrća
XI. Čuvanje povrća

Posebno povrtarstvo

Načini proizvodnje povrća
Klasifikacija povrtarskih biljaka

I. FAMILIJA SOLANACEAE Juss.

1. Crveni patlidžan (paradajz)
2. Plavi patlidžan
3. Paprika
4. Krompir

II. FAMILIJA CUCURBITACEAE Juss.

1. Krastavac
2. Tikva i tikvica
3. Lubenica
4. Dinja

III. FAMILIJA FABACEAE Lindi.

1. Grašak
2. Boranija
3. Bob

IV. FAMILIJA LILIACEAE

1. Crni luk
2. Beli luk
3. Praziluk
4. Aljma (zimski luk)

V. FAMILIJA BRASSICACEAE Burn.

1. Kupus
2. Kelj
3. Kelj pupčar
4. Karfiol
5. Brokoli
6. Keleraba
7. Rotkvica
3. Rotkva
9. Ren

VI. FAMILIJA ASTERACEAE DUM.

1. Salata
2. Endivija
3. Artičoka

VII. FAMILIJA CHENOPODIACEAE Lass.

1. Spanać
2. Blitva
3. Cvekla

VIII. FAMILIJA APIACEAE Lind.

1. Mrkva
2. Peršun
3. Pastrnjak
4. Celer

IX. POVRTARSKE BILjKE IZ OSTALIH FAMILIJA

1. Bamnja
2. Kukuruz šećerac
3. Špargla
4. Rabarbara
Proizvodnja gljiva šampinjona
Značaj pravilne primene pesticida u zaštiti povrća

Uvod

Čovek za svoj opstanak mora, u prvom redu, biti zahvalan gajenim biljnim vrstama. Poznato je da samo zelene biljke imaju sposobnost da iskorišćavaju svetlosnu energiju sunca i da iz neorganskih materija stvaraju organske materije. Novostvorena organska materija predstavlja osnovni izvor hrane i energije za ljude, životinje i mikroorganizme.

Otuda se svakim danom posvećuje sve veća pažnja gajenim biljkama kao izvorima organizovane i usmerene proizvodnje organskih materija. Svake godine ove biljke proizvedu preko pet milijardi tona organskih materija, a najveći procenat ostvaruju ratarsko-povrtarske. Te količine organskih materija još ni izbliza ne zadovoljavaju potrebe čovečanstva. U svetu još uvek ima gladnih. To veliko zlo čovečanstva može se ublažiti, ako se sva znanja nauke i tehnike budu usmerila ka tome da se što više zemljišta zasadi biljkama i da se njihovi raznovrsni proizvodi maksimalno iskoriste, ne samo u svežem već i prerađenom stanju.

Pored biljaka koje daju proizvode sa visokim procentom skroba jer se još uvek za tu svrhu najviše koriste imamo i one koje daju kvalitetne biljne belančevine neophodne u ljudskoj ishrani. Biljno ulje je sve više u upotrebi, a skoro da nema ljudskog obroka u kome se ne koristi šećer. Povrtarske biljke zahvaljujući velikoj botaničkoj raznovrsnosti i različitim uslovima gajenja, zadovoljavaju brojne potrebe u ishrani čoveka. One sadrže neophodne vitamine, korisne kiseline i pristupačne mineralne materije, dragocene za pravilan metabolizam ljudskog organizma.

Razumljivo, ljudska hrana se ne može zamisliti bez vrednih produkata stočarstva (mleko, jaja, meso i dr.). Ali, dobijanje ovih proizvoda u apsolutnoj je zavisnosti od biljnih proizvoda. Unapređenjem osnovne, njivske proizvodnje unapređuje se i stočarska, a time i proizvodnja ljudske hrane u celini.

U našoj zemlji postoje dobri klimatski uslovi, razrađena tehnološka rešenja, visokoprinosne sorte i hibridi, pa bi mogli uz dobro postavljene ekonomske odnose u reprodukcionom lancu proizvodnje, u potpunosti obzbediti poljoprivrednim proizvodima ne samo naše tržište, već postati i značajan izvoznik. Osim sirovih poljoprivrednih proizvoda postoje uslovi i za izvoz finalnih, jer danas u Jugoslaviji radi više fabrika ljudske hrane koje daju veliki asortiman gotovih i polugotovih jela. Sasvim je izvesno da će se ova u nas relativno mlada oblast prehrambene industrije i dalje razvijati i sve više usmeravati biljnu proizvodnju na prilagođavanje zahtevima prerade.

Povrtarstvo kao nauka

U ovoj knjizi je obrađeno povrtarstvo kao naučna disciplina koja proučava gajenje povrća sa ciljem postizanja visokih prinosa i kvalitetnih proizvoda. Ono se naslanja na niz drugih srodnih disciplina: botaniku, fiziologiju bilja, oplemenjivanje bilja, pedagogiju, agrohemiju, zaštitu, poljoprivrednu mehanizaciju i dr. Otuda, povrtarstvo, kao sinteza niza disciplina, ima zadatak da objedini stečena znanja i proširi vidike u upoznavanju važnijih karakteristika povrtarskih biljaka i mogućnosti njihovog gajenja.

U opštem delu proučavaju se opšti principi: uslovi za proizvodnju povrća, tipovi i korišćenje zatvorenih prostora, opšti principi tehnologije proizvodnje, mehanizacija i sl.

Posebno povrtarstvo proučava važnije povrtarske biljke, počev od njihovog porekla i značaja za proizvodnju, preko morfološko-bioloških karakteristika, do načina gajenja na otvorenom i zatvorenom prostoru.

Značaj povrća (nutritivni). – Neće se pogrešiti ako se kaže da je povrće nezamenljivo u ljudskoj ishrani. Ono se ne ceni samo po tome što sadrži ugljene hidrate, belančevine i masti, već i zbog vitamina, soli, korisnih kiselina i drugih sastojaka, od kojih zavisi ukus i probavljivost u ljudskom organizmu.

Značaj povrća za ljudsku ishranu je u njegovoj velikoj raznovrsnosti. Navodimo samo neke njegove značajnije osobine:

1. Povrće sadrži mnogo više vitamina od drugih životnih namirnica.
2. Mineralne materije ne samo da sadrži u većim količinama od drugih životnih namirnica, već se one u povrću nalaze u povoljnim oblicima za ljudski organizam. Mineralne materije neutrališu kiseline koje se stvaraju pri razlaganju mesa, sira, hleba i dr. i time omogućavaju organizmu lakše i bolje iskorišćavanje hranljivih materija.
3. Bogatstvo kalcijumovih soli i gvožđa u povrću nadoknađuje njihovo odsustvo u drugim životnim namirnicama.
4. Neke vrste povrća sadrže veće količine organskih kiselina, eteričnih ulja, glikozida i fermenata materija, koje daju prijatan miris i osvežavajući ukus i pomažu varenju hrane.
5. Ima povrtarskih vrsta koje sadrže znatne količine ugljenih hidrata i belančevina u lako svarljivim oblicima, što je takođe jako važno za ljudsku ishranu.
6. Crni i beli luk, ren i slično povrće sadrže fitocide materije koje deluju kao antibiotici.

Imajući sve to u vidu, bez preterivanja, možemo reći da ova vrsta proizvodnje ima i veliku prvrednu važnost za našu zemlju, te je treba stalno unapređivati kako bi se dobili što veći ekonomski efekti.

Povrtarska proizvodnјa u Jugoslaviji. – U našoj zemlji postoji duga tradicija gajenja povrća. Neki regioni se posebno ističu u proizvodnji određenih vrsta. Na primer: futoško, ogulansko, varaždinsko i celjsko područje u proizvodnji kasnog kupusa, doline Neretve i Vardara u proizvodnji paradajza, a okolina Horgoša industrijske paprike itd.

U periodu 1930-1939. godine pod povrćem je u našoj zemlji bilo 435.000 ha. Od tada pa do danas površine pod povrćem su se postepeno ali stalno. povećavale, uz manje i veće zastoje, tako da poslednjih godina iznose između 300.000 i 700.000 ha. Istina, nešto više od polovine ovih površina nalazi se pod ranim i kasnim krompirom.

Površine pod povrtarskim biljkama nalaze se pretežno oko većih potrošačkih centara, ali i u rejonima sa povoljnijim klimatskim uslovima blagim zimama (makedonsko i dalmatinsko područje). Ovom proizvodnjom se bavi na većim površinama društveni sektor, kao i veliki broj individualnih proizvođača, ke samo za svoje potrebe već i za tržište. No, i pored toga, proizvodnja povrća još uvek u potpunosti nije zadovoljavajuća, ni po količinama ni po asortimanu.

Mogućnosti unapređenja povrtarstva u našoj zemlji. – Kao što je poznato, klimatski i zemljišni uslovi u našoj zemlji veoma su povoljni za uspešno gajenje skoro svih povrtarskih kultura. Ako se obezbede ostali potrebni uslovi proizvodnje, prerade i plasmana, naša zemlja može lako proizvesti potrebe količine povrća ne samo za sopstvene potrebe, već i za izvoz.

Sa porastom standarda u našoj zemlji raste i potrošnja povrća po glavi stanovnika. Pored toga, nastoji se da se povrće, u velikim količinama, nađe na izvoznim listama. Sve to upućuje na preduzimanje odgovarajućih mera za unapređenje naše povrtarske proizvodnje.

Unapređenje povrtarske proizvodnje trebalo bi da se kreće u nekoliko pravaca:

1. Samoupravno povezivanje između organizacija za proizvodnju, preradu i plasman, trebalo bi da, pored planiranja pravilne dinamike proizvodnje, prerade i plasmana, obezbedi jedinstveno snošenje rizika i raspodelu ostvarenog dohotka. Sva tri partnera u integralnom lancu ove osetljive proizvodnje lakše će naći rešenje za svaku složenu situaciju (formiranje fondova rizika i sl.), nego što to može svaki pojedinačno.

2. Smanjenje fizičkog rada, uopšte kod poljoprivredne proizvodnje pa i povrća, nameće zadatak da se rad što više mehanizuje. Otuda glavni nosilac proizvodnje ovih povrtarskih kultura na kojima se rad može maksimalno mehanizovati treba da bude društveni sektor (sa svojim velikim zemljišnim izborom, dovoljnim količinama stajskog đubriva i dobrim stručnim kadrom).

3. Naučne institucije, i pored vidnih rezultata koje su postigle, trebalo bi još više da se angažuju u stvaranju novih prinosnih sorti i hibrida, rešavanju agrotehničkih mera i unapređenju semenske proizvodnje. Veoma je poželjno da i naučne institucije budu obuhvaćene samoupravnim sporazumima o povezivanju proizvodnje, prerade i prometa povrća.

4. Proizvodnja se usavršava gotovo svakodnevno, pa je neophodno pronaći najbrži put da sa time budu upoznati svi proizvođači. Pored uobičajenog načina publikovanja rezultata, savetovanja za stručni kadar, trebalo bi i ostale učesnike u proizvodnji upoznavati sa novim dostignućima, a naročito tehničkim. To bi pomoglo da se proizvodnja bolje organizuje, racionalnije troše reprodukciona sredstva i sl. Takve mere bi uticale na veću produktivnost i pojeftinjenje proizvodnje, što je izuzetno važno za plasman ne samo ka domaćem već i inostranom tržištu.

5. Poslednjih nekoliko godina podignuto je nekoliko fabrika gotove hrane u kojima se prerađuju velike količine povrća, a planira se i podizanje novih. Takođe, gradiće se i veliki rashladni centri, a sve će to pomoći da se uspešno reše uska grla prouzrokovana neravnomernim pristizanjem povrća.

6. Stalnim povećanjem površina za gajenje povrća u plastenicima i staklenicima povećava se i korišćenje svežeg povrća skoro tokom cele godine.

Najzad, zahvaljujući nastojanjima koja čine svi zainteresovani za ovu vrstu proizvodnje, normalno je očekivati da u narednom periodu dođe do njenog znatnog unapređenja.