Voćarstvo je intenzivna i rentabilna grana poljoprivredne proizvodnje. Naučna dostignuća u oblasti biologije, tehnologije i agroekologije omogućila su voćarima da postignu robnu proizvodnju voća.
Naša zemlja je jedna od retkih zemalja u kojoj se mogu gajiti uspešno sve kontinentalne vrste i značajan broj suptropskih vrsta voćaka. No, i pored toga sto imamo prirodne uslove, znanje i tradiciju u gajenju voćaka, do sada nismo uspeli da postanemo jedna od vodećih voćarskih zemalja u Evropi.
Mi danas pod voćnjacima imamo oko 267.000 ha ili oko 7,3% od ukupno obradivih površina, sa oko 90,196.000 rodnih stabala i godišnjom proizvodnjom od 933.200 tona voća (prosek 1991-1994.) ili po glavi stanovnika 94,8 kg.
Naše voćarstvo karakteriše loša struura po vrstama, sortama i podlogama, amortizovanost velikog broja zasada, neiskorišćenost preradnih kapaciteta, neusaglašen sortiment sa potrebama prerade i izvoza svežeg voća i prerađevina od voća, smanjenje broja stabala i proizvodnje voća iz godine u godinu i neorganizovanost proizvodnje sadnica voćaka, uz rapidno smanjenje i usitnjenost proizvodnje sadnica.
Takvo stanje našeg voćarstva i rasadnišva i opredeljenje za brzi zaokret ka većoj i kvalitetnijoj proizvodnji, navelo nas je da prihvatimo inicijativu „PARTENONA“ kao i jednog broja proizvođača sadnog materijala, da napišemo knjigu „PROIZVODNJA SADNICA VOĆAKA“.
Ovom knjigom želimo da ukažemo proizvođačima sadnica voćaka na najvažnije aspekte koji su od uticaja na kvalitet, rentabilnost i ekonomičnost proizvodnje voćnih sadnica, a budućim proizvodačima voća da sugerišemo kakav sadni materijal treba da sade sa gledišta njegovog kvaliteta, zdravstvenog stanja I enetske i tehnološke vrednosti sorti i podloga.
Savremena i naučna dostignuća u ovoj proizvodnji koja su postignuta u razvijenim zemljama nije moguće primeniti bez poznavanja: osnovnih pojmova iz biologije voćaka, klimatskih i edafskih uslova, najvažnijih načina proizvodnje sadnica kod pojedinih vrsta, izbora najznačajnijih sorti i podloga za pojedine rejone, tehnike i tehnologije proizvodnje sadnica, nege i zaštite od prouzrokovača biljnih bolesti, štetočina i korova, vađnja i manipulacije sadnicama do sadnje u voćnjaku.
U dvadeset poglavlja obrađena je navedena materija i još mnogo toga, uz prezentaciju velikog broja crteža i ilustracija.
Svoja dugogodišnja iskustva i naučna istraživanja kroz veliki broj ogleda, kao i dostignuća kod nas i u svetu iz ove oblasti, pokušali smo da u najkraćim crtama na praktičan načina prenesemo budućim korisnicima ove knjige.
Zahvalni smo svim kolegama koji su nam savetima, predlozima, slikama, crtežima i na drugi način pomogli da ova knjiga bude sadržajan i dobar udžbenik sadašnjim i budućim proizvodačima sadnog materijala voćaka.
Bićemo neizmerno zahvalni svim dobronamemim korisnicima koji nam se obrate sa primedbama i pitanjima, kako bi eventualno naredno izdanje bilo još kvalitetnije, sadržajnije i korisnije.
Autori
Jovan M. Medigović
Milomir M. Đaković
Sadržaj
PREDGOVOR
PROIZVODNJA SADNICA VOĆAKA U SVETU I KOD NAS
Značaj sadnog materijala
Neki pojmovi iz biologije voćaka
Podela (klasifikacija) voćaka
Sistematika voćaka
Organi voćke
Životni i godišnji ciklusi razvitka voćaka
Fiziologija voćaka
Razmnožavanje voćaka
Generativno razmnožavanje
Vegetativno razmnožavanje
Stvaranje sorti i podloga voćaka
Hibridizacija
Klonska selekcija
Pomološke osobine sorti i podloga
ČINIOCI USPEŠNE RASADNIČKE PROIZVODNJE
Klima
Toplota
Svetlost
Voda (padavine)
Vetar
Zemljište
Ostali ekološki činioci
Fitosanitarni uslovi
Ekonomski činioci
ORGANIZACIJA RASADNIKA
Lokacija rasadnika
Veličina rasadnika
Klasifikacija rasadnika
Delovi rasadnika
Matični zasad za proizvodnju semena
Matični zasad za proizvodnju vegetativnih podloga
Matični zasad za proizvodnju kalem-grančica
Matični zasad za proizvodnju sadnica
Semenište, pikirište, prporište i rastilo
Putevi i parcele u rasadniku
NAČINI PROIZVODNJE I IZBOR VRSTA I SORTI VOĆAKA ZA PROIZVODNJU SADNICA
Načini proizvodnje sadnica pojedinih vrsta
Izbor vrsta i sorti
Jabučaste voćke
Jabuka
Kruška
Dunja
Mušmula
Oskoruša
Koštičave voćke
Šljiva
Breskva
Nektarina
Kajsija
Trešnja
Višnja
Marela
Jezgraste voćke
Orah
Kesten
Badem
Leska
Jagodaste voćke
Jagoda
Malina
Kupina
Ribizla
Ogrozd
Josta
Kroma
Aktinidija (kivi)
Dud
Suptropske voćke
Maslina
Smokva
Agrumi (citrusi)
Nar (šipak)
Kaki (japanska jabuka)
Rogač
PROIZVODNJA SADNICA KALEMLJENJEM
Podloge za kalemljenje voćaka
Osobine podloga za kalemljenje
Osobine generativnih i vegetativnih podloga podloge za jabučaste voćke
Podloge za jabuku
Podloge za krušku
Podlogeza dunju
Podloge za mušmulu i oskorušu
Podloge za koštičave voćke
Podloge za šljivu
Podloge za breskvu i nektarinu
Podlogeza kajsiju
Podloge za trešnju, višnju i marelu
Podloge za jezgraste voćke
Podlogeza orah
Podloge za kesten
Podloge za badem
Podloge za lesku
Podloge za jagodaste voćke
Podloge za ribizlu, ogrozd, jostu i kromu
Podloge za aktinidiju
Podloge za dud
Podloge za suptropske voćke
Podloge za maslinu
Podlogeza smokvu
Podloge za agrume (citruse)
Podloge za nar (šipak)
Podloge za kaki (japansku jabuku)
Podloge za japansku mušmulu
Podlogeza rogač
PROIZVODNJA PODLOGA I KALEM-GRANČICA
Proizvodnja podloga
Proizvodnja generativnih podloga
Proizvodnja vegetativnih podloga
Proizvodnja kalem-grančica
Osobine kalem-grančice
Načini proizvodnje kalem-grančica
ZASNIVANJE RASTILA
Priprema zemljišta za rastilo
Čuvanje i pripremanje podloga za sadnju u rastila
Sadnja i setva u rastilu
Sadnja podloga u rastilu
Sađenje kalemova i izdanaka u rastilu
Setva semena u rastilu
Nega podloga u rastilu
KALEMLJENJE PODLOGA
Klasifikacija načina kalemljenja
Način kalemljenja pojedinih vrsta radi proizvodnje sadnica
Uslovi za uspeh kalemljenja
Alat, pribor i materijal za kalemljenje
Nož za kalemljenje
Nož kresač
Voćarska testerica
Voćarske makaze
Vezivni materijal
Kalem-vosak
Međusobni uticaji podloge i sorte
Afinitet podloge i plemke
Obrazovanje tkiva na spojnom mestu
PROIZVODNJA SADNICA KALEMLJENJEM PUPOLJKOM-OČENJEM
Organizacija kalemljenja očenjem
Priprema podloga za očenje
Priprema kalem-grančica za očenje
Vreme kalemljenja očenjem
Tehnika kalemljenja očenjem
Pravljenje ureza na podlozi
Skidanje pupoljaka
Umetanje pupoljka u podlogu
Vezivanje kalema
PROIZVODNJA SADNICA KALEMLJENJEM GRANČICOM
Priprema podloga za kalemljenje
Priprema kalem-grančica
Kalemljenje u prostorijama
Sobno kalemljenje sa stratifikovanjem
Sobno kalemljenje (kalemljenje iz ruke) bez stratifikovanja
Kalemljenje na zrelo u rastilu
Kalemljenje u voćnjaku
Tehnika kalemljenja grančicom
Prosto i englesko spajanje
Prosto i englesko spajanje sa strane
Spajanje na isečak
Kalemljenje pod koru
Posrednici pri proizvodnji sadnica
PROIZVODNJA SADNICA BEZ KALEMLJENJA
Proizvodnja sadnica drvenastih vrsta voćaka
Proizvodnja sadnica vazdušnim položnicama (marcotting)
Proizvodnja sadnica jagodastih voćaka
Proizvodnja sadnica (živića) jagode
Proizvodnja sadnica maline
Proizvodnja sadnica kupine
Proizvodnja sadnica ribizle
Proizvodnja sadnica ogrozda, joste i krome
Proizvodnja sadnica borovnice
Proizvodnja sadnica aktinidije (kivi)
PROIZVODNJA SADNICA MIKRORAZMNOŽAVANJEM
Proizvodnja sadnica u kontejnerima
Namena kontejnera
Značaj kontejnerske proizvodnje
Vrste kontejnera i supstrata
NEGA SADNICA U RASTILU
Nega sadnica kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak
Radovi u jesen posle očenja
Radovi u proleće
Radovi u toku leta i jeseni
Nega sadnica kalemljenih očenjem na budni pupoljak
Nega sadnica dobijenih kalemljenjem na zrelo
Nega dvogodišnjih sadnica
ZAŠTITA SADNICA MATERIJALA OD PROUZROKOVAČA BILJNIH
Bolesti, od štetočina i korova
Pripreme preparata za prskanje
Bolesti
Rak korena
Virusi
Štetočine
Glodari
Suzbijanje korova
UTICAJ ABIOTIČKIH ČINILACA NA USPEŠNOST PROIZVODNJE SADNICA
Zemljišni činioci
Klimatski činioci
POSTUPAK SA SADNICAMA OD VAĐENJA DO SAĐENJA
Vađenje, klasiranje i čuvanje sadnica
Pakovanje i transport sadnica
Izbor sadnica za podizanje zasada
Korišćenje sredstava mehanizacije u rasadničkoj proizvodnji
Vođenje knjiga u rasadniku
Objašnjenje stručnih pojmova korišćenih u knjizi
LITERATURA
Proizvodnja sadnica voćaka u svetu i kod nas
Razvojem i osavremenjivanjem voćarstva, razvijena je i osavremenjena rasadnička proizvodnja, odnosno proizvodnja sadnog materijala. Ljudski rod je u dalekoj prošlosti uočio potrebu za ishranom voćem, pa je šumske divljake presađivao oko svojih skloništa. Pošto je to bila ograničena proizvodnja voća, ljudi su tragali za pogodnijim načinima razmnožavanja voćaka. Posle mnogo vekova počelo se sa proizvodnjom voćaka iz semena, a tek u poslednjih 150 godina počelo se sa masovnijim razmnožavanjem voćaka vegetativnim putem, pre svega kalemljenjem.
Krajem XVIII i početkom XIX veka počela je organizovana proizvodnja sadnica i kod nas i to uglavnom kalemljenjem do tada poznatih sorti na sejancu. Veći broj vrsta su u to vreme, a i mnogo kasnije razmnožavanje semenom, pre svih šljiva, breskva, orah i dr. Izdanci su korišćeni kao podloge za kalemljenje i sadnice (šljiva, višnja i dr.) ili samo kao sadnice (malina, ribizla i dr.). To se kod nekih vrsta voćaka zadržalo do današnjih dana.
U mnogim zemljama Azije, Evrope i Amerike mnogo pre nas počelo se sa organizovanom proizvodnjom sadnica u rasadnicima, proizvodnjom generativnih i vegetativnih podloga kao i sa stvaranjem novih kvalitetnih sorti koje su davale veće prinose.
Prvi uvoz sorti iz Francuske i Nemačke zabeležen je 1895. godine, kada je uvezeno 411 sorti raznih vrsta (preko Škole za vinodelije i voćarstvo u Bukovu). Posle tri godine (1898.) osnovano je desetak rasadnika u Srbiji.
Godine 1902. osnovan je Lozno-voćni rasadnik u Danilovgradu u Crnoj Gori, a već 1910. još preko 30 rasadnika širom Srbije.
Od oslobođenja 1918. godine do Drugog svetskog rata, rasadnička proizvodnja u svetu i kod nas razvijala se ubrzanim tempom. U svetu su osnovane mnoge istraživačke ustanove i stvorene mnoge vegetativne podloge i sorte, od kojih su neke i uvezene. U tom periodu je formirano nekoliko srednjih i nižih poljoprivrednih škola koje su imale i rasadnike, a održavani su i kursevi iz voćarstva i vinogradarstva.
Posle Drugog svetskog rata nastavljena je proizvodnja sadnica u našim rasadnicima. Bilo je uvoza sorti iz istočno-evropskih zemalja. Tehnologija koja je primenjivana u rasadnicima bila je dosta jednostavna. Po jednom hektaru proizvodilo se oko 20.000 dvogodišnjih sadnica, sa srednjim i visokim deblom. Razvojem naučnoistraživačkog rada i usavršavanjem stručnjaka kod nas i u zapadno-evropskim zemljama i Severnoj Americi počela je nova era u rasadničkoj proizvodnji i podizanje savremenih plantaža (početkom šezdesetih godina). Počelo se sa većim uvozom sadnica i novih sorti i podloga. Rasadnici su prihvatali nove tehnologije, pa se već u periodu od sedamdesetih do devedesetih godina u savremenim rasadnicima proizvodilo do 50.000 sadnica po 1 ha. Proizvodnja sadnica u našim rasadnicima zadovoljavala je domaće potrebe i obezbeđivao višak za izvoz. Imali smo savremene matičnjake vegetativnih podloga i sorti testiranih na prisustvo virusa i bezvirusnih podloga i sorti. Naši naučnici stvorili su veliki broj novih sorti i podloga. Pratili smo tehnologiju u visoko razvijenim zemljama uvođenjem mikrorazmnožavanja, proizvodnjom bezvirusnog i na viruse testiranog sadnog materijala. Naučne ustanove su počele proizvodnju super elite i elite sorti i podloga za rasadničku proizvodnju.
Kontrola kvaliteta i zdravstvenog stanja sadnog materijala poverena je naučnim ustanovama. Razvilo se desetak velikih rasadnika, sa godišnjom proizvodnjom od nekoliko stotina do preko milion sadnica. Počelo se sa kontejnerskom proizvodnjom sadnica i ožiljavanjem reznica pomoću orošavanja. Dakle, tehnologijom i kvalitetom sadnica približili smo se razvijenim zemljama.
U poslednjih nekoliko godina došlo je do ozbiljne stagnacije, tako da danas našu rasadničku proizvodnju karakteriše proizvodnja isključivo standardnog sadnog materijala koji se u svetu malo traži. Rasadnička proizvodnja je po obimu znatno smanjena (usitnjena), što je posledica napuštanja ove proizvodnje u većini velikih rasadnika. Usitnjenost je dovela do proizvodnje sadnica slabog kvaliteta. Najveći kontrolisani matičnjaci su iskrčeni. Sadni materijal nekih vrsta (jagoda, malina, kupina) koristi se iz rodnih zasada. Većina malih rasadnika je bez prostorne izolacije i plodoreda. U rasadnicima izostaje primena savremene tehnologije i zaštite, što poskupljuje proizvodnju i daje lošiji kvalitet sadnica. Proizvodnja sadnica se obavlja uglavnom nestručno, a kontrola proizvodnje je slaba i često nedovoljno stručna.
Ovakvo stanje proizvodnje voćnih sadnica mora brzo da se menja, jer su potrebe za obnavljanjem zasada velike, a očekuje se i povećan izvoz sadnica. Prilikom podizanja savremenih rasadnika neophodno je veliko angažovanje naučnih ustanova uz korišćenje naših vrlo povoljnih agro-ekoloških uslova. Od posebnog je značaja praćenje tendencije u proizvodnji sadnog materijala u razvijenim zemljama, kako bi se naši rasadnici uključili u svetsko tržište i proizvodili sadnice po svetskim standardima.
Da bi se promenilo ovakvo stanje i da bismo koliko-toliko pratili svetske trendove u proizvodnji sadnog materijala i kod nas je istina dosta ograničeno početo sa podizanjem matičnjaka vegetativnih podloga jabuke i dunje, i matičnih zasada sorti voćaka sa osnovnim (baznim) i sertifikovanim sadnim materijalom iz uvoza.
Takođe se uvoze sertifikovane vegetativne podloge jabuke, dunje, džanarike, divlje trešnje i magrive, koje se sade u rastila sa prostornom izolacijom i kaleme očenjem na spavajući pupoljak u avgustu i septembru sa sertifikovanim kalem-pupoljcima željene sorte.
Na ovaj način se dobijaju visoko kvalitetne bezvirusne sadnice, koje se koriste za podizanje savremenih i visokorodnih zasada voćaka, što svakako predstavlja veliko ohrabrenje za buduće voćare.
Na ovaj način se dobijaju visoko kvalitetne bezvirusne sadnice, koje se koriste za podizanje savremenih i visokorodnih zasada voćaka, što svakako predstavlja veliko ohrabrenje za buduće voćare.
Treba takođe napomenuti da se uvozi i sertifikovano seme voćaka, koje se seje u semeništima, gde se proizvode sejanci, koji se sade u rastilo i kaleme odgovarajućim sortama.
Značaj sadnog materijala
Sadni materijal je vrlo značajan činilac za uspešnu i rentabilnu proizvodnju voća. Da bi se postigli najvažniji ciljevi (da se sadnice prime, da uspešno rastu, da rano prorode i redovno rađaju, da daju plodove visokog kvaliteta, da su dugovečne i otporne prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama), sadni materijal mora da bude proizveden od zdravih, selekcionisanih i kontrolisanih podloga i sorti. Takva proizvodnja je moguća u velikim, moderno opremljenim i stručno osposobljenim rasadnicima. Sadnice treba da su zdrave i da imaju najbolje proizvodno-biološke osobine sorte i podloge.
Sadnice voćaka pored genetskih, zdravstvenih i uopšte biološki izraženih kvaliteta moraju posebno zadovoljavati odgovarajuće morfološke osobine specifične za pojedine vrste (a ponekad i sorte) u zavisnosti od tehnologije proizvodnje. Te osobine i uzanse predviđaju se i odgovarajućim propisima i standardima.
Dobijanje zdravog (bezvirusnog) sadnog materijala (podloge i kalem-grančice) moguće je samo u naučnim voćarskim ustanovama, koje se bave selekcijom i virologijom i koje imaju matične zasade podloga i sorti.
Za uspešnu i rentabilnu proizvodnju voća, pored kvalitetnih i zdravih sadnica, treba odabrati odgovarajuće agro-ekološke uslove za određenu vrstu, podlogu, pa i sortu, a u procesu negovanja voćaka i proizvodnje kvalitetnog voća treba primeniti potrebne agrotehničke i pomotehničke mere. Na taj način će se maksimalno iskoristiti genetički potencijal podloga i sorti.