Voćarstvo je grana poljoprivrede koja proučava razne osobine voćaka, činioce spoljne sredine koji utiču na njihovo uspevanje, načine razmnožavanja, kao i primenu agrotehničkih i pomotehničkih mera radi postizanja što većih prinosa. Zadatak voćarske nauke je da pruži teorijsku osnovu i praktično pomogne u uspešnom gajenju voćaka.
Rezultati koji se danas ostvaruju u voćarskoj proizvodnji su značajni, ali su ipak znatno ispod naših mogućnosti. Sve zemlje koje imaju povoljne uslove za razvoj voćarstva, ovoj grani posvećuju veliku pažnju. Poznato je da je naša zemlja pretežno brdsko-planinska i da takvi predeli najracionalnije mogu da se iskoriste baš za voćarsku proizvodnju. Da bi u našoj zemlji, koja je u punom smislu reči voćarska zemlja, mogli još više zainteresovati stanovništvo za gajenje voća, neophodno je preduzeti neke organizacione mere i raditi na osposobljavanju kadrova za ovu poljoprivrednu delatnost.
U poslednje vreme, sve veće interesovanje za voćarsku proizvodnju pokazuju poljoprivredna domaćinstva, udruženja i zadruge poljoprivrednih proizvođača, poljoprivredne škole. Mladi ljudi koji danas žele da se bave voćarstvom, često usled neznanja nprave velike greške, a ne znaju ni kome da se obrate za pomoć. Sigurno da je potreban organizovan prilaz unapređenju voćarske proizvodnje, a u tome će posebno mesto imati poljoprivredni fakulteti, poljoprivredne škole, poljoprivredne stanice, instituti, poljoprivredni kombinati, učeničke zadruge i sl. Da bi se razvila ljubav prema voćarstvu, a razmišljanja i želje proizvođača usmerile prema ovoj grani poljoprivrede, mora se govoriti o značaju bavljenja voćarstvom i to kako sa zdravstvenog aspekta, tako i sa kulturnog i materijalnog.
Voćarska proizvodnja je toliko napredovala da od ljudi koji žele da se bave ovom granom traži veliko znanje. Savremeni intenzivni zasadi zahtevaju ne samo velika investiciona ulaganja, već i poznavanje celokupnog tehnološkog procesa proizvodnje. U proizvodnju se uvode visokokvalitetne i produktivne sorte koje zahtevaju odgovarajuću zaštitu i primenu agrotehničkih i pomotehničkih mera. Moraju se znati zahtevi pojedinih sorti sa agroekološkim uslovima, vegetativno i generativno razmnožavanje, formiranje oblika krune, navodnjavanje, mineralna ishrana, kalemljenje, podmlađivanje, prekalemljivanje, izbor oprašivača, zaštita voćaka od prouzrokovača bolesti i štetočina itd. Zato je danas za uspešno bavljenje voćarstvom neophodno kako šire teorijsko znanje, tako i praktično iskustvo. Treba nastojati da se otklone greške pri podizanju zasada ili pri primeni agro i pomotehničkih mera kako kod proizvođača voća ne bi došlo do razočarenja. Zato je zadatak pedagoških radnika, voćarskih stručnjaka, da ukazuju na značaj poznavanja svih faktora voćarske proizvodnje, kako bi se rizici u gajenju voća sveli na najmanju meru, a proizvođači bili motivisani za ovu proizvodnju na šta se posebno ukazujeu ovoj knjizi.
Zadatak ove knjige je da na osnovu savremenih naučnih i praktičnih dostignuća skrene pažnju na sve važnije aspekte podizanja i održavanja savremenih intenzivnih zasada voćaka i prvenstveno je namenjena poljoprivrednim školama, učeničkim zadrugama, poljoprivrednim proizvođačima i drugim kadrovima koji rade na unapređenju voćarske proizvodnje. S obzirom na sadržinu i način izlaganja materije, ona će korisno da posluži i svima onima koji čine početne korake u voćarskoj proizvodnji, a i onima koji se u raznim školama tek osposobljavaju za rad u ovoj grani poljoprivrede.
Ovom prilikom moramo napomenuti da je u pisanju prethodnih izdanja ove knjige značajan doprinos dao i prof. dr Mileta Živanović. Kao jedan od vodećih stručnjaka iz oblasti zaštite bilja, učestvovao je u pisanju programa zaštite pojedinih voćnih vrsta. U ime svih autora novog izdanja knjige izražavamo duboku žalost što prof. Živanović više nije sa nama.
Prof. dr Zoran Keserović
Sadržaj
ZNAČAJ VOĆARSTVA (Z. Keserović)
INTEGRALNA I BIOLOŠKA PROIZVODNJA VOĆA (Z. Keserović i B. Vračević).
ORGANI VOĆAKA (Z. Keserović)
EKOLOGIJA VOĆAKA
IZBOR VOĆNIH VRSTA
IZBOR VOĆNIH VRSTA I SORTI ZA GAJENJE NA OKUĆNICAMA,
EKONOMIJAMA I ŠKOLSKIM DVORIŠTIMA (B. Vračević)
PROIZVODNJA JAGODASTOG VOĆA (N. Magazin)
GAJENJE JAGODE
GAJENJE MALINE
GAJENJE KUPINE
GAJENJE RIBIZLE, OGROZDA I JOSTE
GAJENJE BOROVNICE
GAJENJE AKTINIDIJE
GAJENJE DRENA (S. Bijelić)
RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA (Z. Keserović)
Vegetativno razmnožavanje
Kalemljenje na spavajući pupoljak
Kalemljenje na zrelo
Prekalemljivanje voćaka
PODLOGE ZA POJEDINE VOĆNE VRSTE
Podloge za jabuku.
Podloge za krušku.
Podloge za dunju i mušmulu.
Podloge za šljivu.
Podloge za breskvu.
Podloge za kajsiju.
Podloge za višnju i trešnju.
Podloge za orah
Podloga za lesku.
Podloge za badem
Podloge za kesten
PODIZANJE VOĆNJAKA
ZASNIVANJE VOĆNJAKA
Priprema zemljišta rigolovanjem
Priprema zemljišta riljanjem
Organizacija zemljišne površine
Rastojanje između voćaka
Razmeštaj sorti u voćnjaku.
Insekti u oprašivanju voćaka
Podizanje mešovitih voćnjaka
Sadnja voćaka
Postavljanje potpore
NEGA VOĆAKA
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VOĆNJAKU.
Gajenje podkultura
ĐUBRENJE VOĆNJAKA
Vreme đubrenja i količina đubriva
NAVODNJAVANJE VOĆAKA
POMOTEHNIČKE MERE ZA OTKLANJANJE NERODNOSTI I ALTERNATIVNOG RAĐANJA VOĆAKA
Prstenovanje debla ili ramenih grana
Paranje kore debla
Savijanje grana
Proređivanje cvetova i plodova (Z. Keserović i B. Vračević)
IZBOR OBLIKA KRUNE (Z. Keserović)
KVALITET SADNICA ZA POJEDINE OBLIKE KRUNE
POVIJANJE I VEZIVANJE ZA POTPORU
VRETENAST ŽBUN
VITKO VRETENO
Severnoholandsko vitko vreteno
Supervreteno
SISTEM „V“ UZGOJNOG VRETENA
POBOLJŠANA PIRAMIDALNA KRUNA
PRAVILNA PALMETA SA KOSIM GRANAMA
VAZA
USKOPIRAMIDALNI OBLIK KRUNE
Formiranje oblika krune kod leske
PIRAMIDALNA KRUNA
DEKORATIVNI UZGOJNI OBLICI (B. Vračević)
Sorte stubastog tipa rasta – COLUMNAR tipovi
Palmeta sa vodoravnim granama
Palmeta u obliku svećnjaka
Palmeta ipsilon (Y)
REZIDBA VOĆAKA (Z. Keserović)
REZIDBA JABUKE
Rezidba sper tipova jabuke
REZIDBA KRUŠKE
REZIDBA ŠLJIVE
REZIDBA VIŠNJE
REZIDBA BRESKVE
REZIDBA KAJSIJE
REZIDBA LESKE U RODU.
ZELENA REZIDBA
PODMLAĐIVANJE VOĆAKA
BERBA I ČUVANJE VOĆA (D. Gvozdenović)
MEHANIZACIJA U VOĆARSTVU (Z. Keserović)
ZAŠTITA VOĆAKA OD BILJNIH BOLESTI I ŠTETOČINA (V. Grgurević)
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE JABUKE
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE KRUŠKE
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE DUNJE
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE ŠLJIVE
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE BRESKVE
ORIJENTACIONIPROGRAMZAŠTITE KAJSIJE
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE TREŠNJE I VIŠNJE
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE ORAHA
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE LESKE
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE BADEMA
ZAŠTITA JAGODE OD BOLESTI I ŠTETOČINA
ZAŠTITA MALINE OD BOLESTI I ŠTETOČINA
ZAŠTITA KUPINE OD BOLESTI I ŠTETOČINA
ZAŠTITA RIBIZLE OD BOLESTI I ŠTETOČINA
ZAŠTITE OGROZDA OD BOLESTI I ŠTETOČINA
ZAŠTITA BOROVNICE OD BOLESTI I ŠTETOČINA
ZAŠTITA AKTINIDIJE OD BOLESTI I ŠTETOČINA
SUZBIJANJE KOROVA
ZAŠTITA VOĆAKA OD MIŠEVA
ZAŠTITA VOĆAKA OD ZEČEVA
KREČENJE DEBLA, LEČENJE SMOLOTOČINE I VEĆIH RANA I RUPA NA VOĆKAMA
ZAŠTITA VOĆAKA U SISTEMU ORGANSKE PROIZVODNJE (B. Vračević)
VINOGRADARSTVO NA MALIM POVRŠINAMA (N. Korać)
ORGANI VINOVE LOZE
EKOLOGIJA VINOVE LOZE
RAZMNOŽAVANJE VINOVE LOZE
IZBOR SORTI VINOVE LOZE
Gajene bele vinske sorte
Gajene crne vinske sorte
Gajene stone sorte
Interspecies vinske i stone sorte
Introdukovane interspecies stone sorte
PODIZANJE VINOGRADA
KONTROLA BOLESTI I ŠTETOČINA
Orijentacioni program zaštite vinove loze (V. Grgurević)
Značaj voćarstva
Voćarstvo predstavlja jednu od najrentabilnijih grana poljoprivrede. Korist od voćarstva je višestruka. Sama vrednost voćaka izrečena je u mudroj narodnoj izreci: „Voćke u proleće razveseljavaju čoveka, u leto ga hlade, u jesen hrane, a u zimu greju.“ Plodovi voća imaju veoma korisnu ulogu u poboljšanju ishrane, očuvanju zdravlja i u lečenju mnogobrojnih bolesti. Voće pogotovo treba da koriste deda i odrasli koji rade naporne, bilo fizičke ili psihičke poslove. Voće ima hranljivu, dijetoprofilaktičku, zaštitnu i dijetoterapeutsku vrednost (naročito u slučaju kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja). Ovu ulogu voće ima zato što je bogato mineralnim materijama, kiselinama, aromatičnim materijama i vitaminima. Posebno se naglašava da mineralne materije i vitamini imaju zaštitnu ulogu u organizmu tako da se korišćenjem plodova može preventivno uticati na pojavu mnogih oboljenja. Ako bi se više pažnje posvetilo pravilnoj ishrann, uz što veće korišćenje voća sa što manje ostataka pesticida, onda bi bilo i manje oboljenja. U poslednje vreme, sve je više dokaza da pektini iz voćnih plodova služe kao značajno preventivno sredstvo protiv sve učestalije arterioskleroze. Neke vrste voća, kao što su trešnja, limun, orah, sadrže i izvesnu količinu joda, a ovaj elemenat je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde. Vrste iz biljne familije Rutaceae (limuni, narandže itd.) u svojim vegetativnim organima sadrže medikamentozne materije (isparljiva ulja, balzame, smolaste izlučevine) koje imaju antiseptičko dejstvo.
Pored korišćenja voća u svežem stanju, u ishrani se koriste i razne prerađevine od voća: suvo voće, kompoti, sokovi, džemovi, marmelade, sirupi, voćno vino itd. Voćna stabla se koriste i u dekorativne svrhe, ne samo za ulepšavanje okoline već i za njeno poboljšanje jer povećavaju količinu kiseonika u vazduhu. Cvetovi pojedinih voćnih vrsta su odlična paša za pčele. Prednost voćaka je što cvetaju u vreme kada druge biljke ne cvetaju. O značaju pčela kao oprašivača i proizvođača meda i veoma dragocenih proizvoda od njega, ne treba posebno govoriti. Drvo pojedinih voćnih vrsta je naročito cenjeno u stolarstvu (orah, trešnja, pitomi kesten). Pored toga, voće je značajno i za razvoj industrije ambalaže, transporta, rashladne tehnike, poljoprivredne mehanizacije i dr.
Pored korišćenja plodova i sami voćnjaci sa zelenim površinama, može se reći, čine osnovnu pretpostavku zdravlja. U današnjoj urbanoj zajednici, sa ubrzanim načinom života, čovek je izložen dejstvu čitavog niza činilaca koji štetno utiču, kako na njegovu radnu sposobnost, tako i na zdravstveno stanje, čime se može objasniti pojava niza bolesti i patoloških stanja. A da bi čovek mogao da radi, da stvara i održava harmonične odnose sa drugim ljudima, da učestvuje u promeni svoje socijalne, društvene i fizičke sredine, on mora da bude duševno zdrava osoba, tj. mora da ima svoj duševni mir. Postoje mnogobrojne psihoterapijske metode za lečenje neuroza. Bavljenje voćarstvom ili šetnja u voćnjaku imaju direktnog uticaja na mentalno zdravlje ljudi. Voćnjaci sa svojim cvetovima, zelenilom i plodovima, dvojako deluju na zamoreni ljudski organizam – fizički ga okrepljuju, a psihički umiruju duševni zamor i depresivno stanje. Rad u voćnjaku je jedan od činilaca lečenja koji ima ne samo terapijski već i preventivni značaj. Aktivnim radom u voćnjaku ili pasivnim posmatranjem drugih, čovek se podsvesno približava drugim ljudima, koristi i upotpunjuj e svoju ličnost kao socijalno i svesno društveno biće. Prirodni ambijenti zelenila podstiču kod ljudi stvaralačku volju, radni i životni entuzijazam, oplemenjuju ljudske instinkte i usmeravaju ih na zdrave, humane i stvaralačke emocije i aktivnosti. Bavljenje voćarstvom, pasivan ili aktivan boravak u zelenilu osposobljava čoveka i rasterećuje ga, vraća ga u normalno stanje i obnavlja snagu za dalje napore i rad. Zelena boja voćaka omogućava staloženost i smirenost, pozitivno deluje na čula, tonizira centralni nervni sistem i preko njega utiče na stvaranje pozitivnog raspoloženja i podstiče volju zaradom. Voćarstvo podiže blagostanje kraja. Tamo gde je razvijeno voćarstvo, viši je standard života, podignuti su domovi kulture, škole su bolje opremljene, ljudi lepše žive.
Nauka je značajno doprinela podizanju savremenih plantažnih voćnjaka i razvoju savremenog voćarstva. Osim toga, i naš razuđeni sistem školovanja poljoprivrednih stručnjaka (4 fakulteta, 2 više škole i 54 srednje poljoprivredne škole) ima u svojim nastavnim planovima i programima voćarstvo koje je veoma zastupljeno. Analizom ostvarene voćarske proizvodnje, potrebno je uočiti propuste i neiskorišćene mogućnosti kako bi ubuduće voće proizvodili više, kvalitetnije i ekonomičnije. U tom smislu, veoma važnu ulogu u unapređenju voćarstva treba da odigraju poljoprivredni fakulteti, poljoprivredne škole, instituti, učeničke zadruge, poljoprivredna preduzeća koja se bave voćarskom proizvodnjom, napredni individualni proizvođači i dr.
Prirodni uslovi naše zemlje, klima i zemljište, izuzetno su povoljni za uspevanje raznih vrsta voća. Naša zemlja ima mnoge predele gde se sa najvećim uspehom proizvodi većina kontinentalnih, pa čak i neke tropske i suptropske voćne vrste. Nijedna poljoprivredna grana ne može da donese toliku zaradu kao voćarstvo, pogotovo u brdsko-planinskim područjima. To je jedna od najproduktivnijih poljoprivrednih grana koja višestruko nadmašuje rentabilnost drugih poljoprivrednih grana. Proizvodnjom voća ostvaruje se 10-20 puta veća vrednost proizvodnje po hektaru nego pri proizvodnji pšenice i kukuruza. Bavljenje voćarstvom zahteva dosta živog rada, tako da se proizvodnjom voća, u krajevima gde ima dosta radne snage, može doprineti njihovom racionalnijem iskorišćavanju, a ujedno i zadržavanju poljoprivrednog stanovništva u tim krajevima. Voćarska proizvodnja zapošljava po jedinici površine oko 20 puta više radne snage nego pri proizvodnji pšenice. Veliko je angažovanje radne snage i u nizu pratećih delatnosti koje su vezane za poljoprivrednu proizvodnju.
U strukturi izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2007. godini, na prvom mestu se nalazi voće i povrće sa 28%, zatim žitarice 22%, šećer 10%, alkohol 9%, meso 6%, duvan 2%, i 23% ostalih proizvoda.
Tokom 2004. godine je izvezeno voća i prerađevina od voća u vrednosti od 173.658.0 dolara. Povećanje izvoza voća i povrća je nastavljeno, tako da je u 2005. godini izvoz voća, povrća i prerađevina od voća i povrća iznosio 261 milion dolara, u 2006. 326 miliona dolara i u 2007. godini 466,5 miliona dolara, što je za 140,5 miliona dolara više u odnosu na 2006. ili za 205,5 miliona dolara više u odnosu na 2005.
Nekada su se voćke gajile na okućnicama, baštama i pored puteva i to su bile pretežno sorte sa izraženom otpornošću na prouzrokovače bolesti, štetočine i na nepovoljne agroekološke uslove. Danas je voćarstvo unosna grana poljoprivrede. Plodovi voća se ne koriste samo za sopstvene potrebe domaćinstva, već su namenjeni tržišnoj prodaji. U ukupnoj vrednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i voćne prerađevine učestvuju sa oko 15- 20%. Malo je poljoprivrednih grana gde nauka i praksa ostvaruju ovako tesnu povezanost. Voćari moraju da imaju svestrana znanja iz fiziologije, botanike, ekologije, agrohemije, kako bi imali teoretsku osnovu za uspešnu praktičnu delatnost. To je preduslov koji se mora ispuniti kako bismo ovu poljoprivrednu granu unapredili, podigli je na viši stupanj razvitka, a u interesu celokupne društvene zajednice. Samo ako su svi faktori koji utiču na voćarsku proizvodnju usklađeni sa agro i pomotehničkim merama, može se očekivati značajan prinos voća. Greške pri podizanju zasada ostavljaju teške posledice. Uzmimo samo jedan primer iz nedavne prošlosti kada su podignuti monosortni zasadi kereške višnje koja nije donosila rod ili je rađala vrlo slabo. Kereška višnja je stranooplodna sorta i za redovno rađanje potrebni su joj oprašivači. Ovo je izazvalo toliko razočaranje kod poljoprivrenih proizvođača u Sremu, a i šire, da je trebalo dugo vremena da bi se ponovo krenulo sa podizanjem novih zasada višnje. Drugi primer su monosortni zasadi jabuke i kruške, koji su podizani bez obzira na to što su to stranooplodne voćne vrste.
Čvrsta povezanost teorije i prakse važna je kako bi greške u gajenju voćaka bile svedene na najmanju moguću meru. I najmanje greške teško se otklanjaju, obično uz velika materijalna ulaganja (pogrešan izbor sorti, podloga, loš izbor mesta, loše zemljište, nepravilna rezidba, neblagovremena zaštita, pogrešno đubrenje itd). Da bismo to postigli, moramo posvetiti posebnu pažnju obrazovanju stručnih kadrova koji će biti pokretači i nosioci napretka u voćarstvu.
Individualnim poljoprivrednim domaćinstvima do sada nije poklanjana dovoljna pažnja, mada su najveće potencijalne mogućnosti za povećanje proizvodnje voća u Srbiji baš u ovom sektoru. U njihovom vlasništvu se nalazi oko 83,1% obradivog zemljišta, a od toga preko 90% površine je pod voćnjacima. Ako je želja da se napreduje u voćarskoj proizvodnji, nije dovoljno imati samo ogroman zemljišni fond i mehanizaciju, već je važno znati kako to zemljište najracionalnije iskoristiti. Da bi se to postiglo, neophodno je znanje. Bavljenje savremenim voćarstvom traži obrazovane i stručne mlade proizvođače. Zakonski bi trebalo regulisati da se poljoprivredom, a posebno voćarstvom, može baviti samo onaj ko je završio bar treći stepen poljoprivredne škole, uz odgovarajuću praktičnu obuku. Svakako da u prenošenju znanja i osposobljavanju mladih ljudi na selu za bavljenje voćarstvom veliku ulogu mogu da odigraju i učeničke zadruge.
Usled tendencije odlaženja stanovništva sa sela, nekada lepo uređeni voćnjaci i vinogradi su iskrčeni, a preostali stari voćnjaci zapušteni su i oronuli. Na selu su ostali pretežno stari ljudi, a mladi, ako ih ima, ne pokazuju zainteresovanost za voćarstvo. Nekadašnji romantični seoski pejzaži, lepo uređene okućnice, voćnjaci na okućnicama, vinogradi razbacani po brdašcima, zamenile su neretko “tužaljke” sa posečenim stablima voća, uništenim vinogradima, nespretno projektovanim građevinama i obiljem poljoprivrednog i industrijskog otpada. Donedavno nije bilo seoske kuće u Srbiji koja nije imala svoj voćnjak i vinograd. Seljani su se nadmetali ko će imati bolji i uređeniji voćnjak, ko će proizvesti više voća. grožđa, rakije i vina. Unapređenju voćarstva mnogo su doprinosili marljivi učitelji radeći u školi i školskom vrtu, prenoseći znanje i razvijajući ljubav prema unapređenju ove, tako lepe, grane poljoprivrede. Mladi ljudi koji danas žele da se bave voćarstvom, često usled neznanja prave velike greške, ne znajući ni kome da se obrate za pomoć. Potreban je organizovan prilaz celokupne društvene zajednice rešavanju ovih problema, a u tom kontekstu posebno mesto će imati pedagoško- vaspitne ustanove, pogotovo poljoprivredni fakulteti, poljoprivredne škole, poljoprivredne stanice, instituti, zavodi, poljoprivredni kombinati, zadruge, a značajan doprinos mogle bi dati i učeničke zadruge.