Reklama

Do sada je kod nas napisan veliki broj knjiga o pčelarstvu, a najviše o tehnologiji pčelarenja. Pišući ovu knjigu, cilj nam je bio da pomognemo pčelarima da rad usklade sa prirodnim, urođenim načinom života pčela. Radeći tako, pčelar će biti oslobođen mnogih nepotrebnih poslova, što će smanjiti vreme i troškove rada na pčelinjaku. Pčelarska proizvodnja time će postati jeftinija a proizvodi pčela pristupačniji potrošačima, ne idući na uštrb rentabilnosti pčelinjaka.

S obzirom da je svakom pčelaru želja i cilj da njegova društva budu zdrava i napredna trudili smo se da spojimo praktično iskustvo sa poznatim i novim podacima o tehnologiji pčelarenja i zdravstvenoj zaštiti pčela. Drugo izdanje ove knjige, koje je pred Vama, dopunjeno je još nekim podacima vezanim za aktuelne bolesti pčela.

Iako stilski različito napisani, nadamo se da će svi delovi iz sadržaja knjige biti razumljivi pčelarima i da će im pomoći da zaštite svoja društva od bolesti, štetočina i trovanja.

Autori Branko Relić mr Renata Relić

Sadržaj

PREDGOVOR

UVOD

DEO PRVI Branko Relić

RACIONALNO VOĐENJE PČELINJAKA

Savremena tehnologija i ekonomika pčelarenja

GLAVA I OSNIVANJE PČELINJAKA

1. IZBOR TIPA KOŠNICE
1.1 Izbor tipa košnice i pitanje standarda
1.2. Cena košnice i rentabilnost pčelarenja

2. IZBOR MESTA ZA PČELINJAK

I POSTAVLJANJE PČELINJAKA
2.1. Stacionami pčelinjak
2.2. Seleći pčelinjak
2.3. Postavljanje pčelinjaka

3. NASELJAVANJE KOŠNICE PČELAMA
3.1. Naseljavanje košnice pčelama na saću
3.2. Naseljavanje košnice prirodnim rojem
3.3. Naseljavanje košnice paketnim rojem
3.4. Formiranje novih zajednica pčelama vlastitog pčelinjaka
3.5. Nega naseljenih rojeva

GLAVA II EKONOMIKA PČELARENJA

1. INVESTIRANJE U PČELINJAK

2. UTICAJ STRUKTURE ULAGANJA SREDSTAVA NA RENTABILNOST PČELINJAKA

3. UTICAJ BROJA KOŠNICA NA RENTABILNOST PČELINJAKA

4. UTICAJ PRINOSA PO KOŠNICI NA RENTABILNOST PČELINJAKA

5. FAKTORI POVEĆANJA PRODUKTIVNOSTI PČELINJIH ZAJEDNICA
5.1. Povećanje brojčane snage pčelinjih zajednica
5.1.1. Kvalitet matice
5.1.2. Obezbeđenje pčelinje zajednice hranom
5.1.3. Kvalitet hrane na kojoj zajednice zimuju
5.1.4. Uticaj vrste hrane kojom se pčele hrane na snagu pčelinje zajednice
5.1.5. Uticaj načina prihranjivanja na snagu pčelinje zajednice
5.2. Uticaj broja sabiračica u odnosu na broj negovateljica na produktivnost pčelinje zajednice
5.3. Uticaj mase – težine pčelinje zajednice na njenu produktivnost 56

6. FAKTORI EKONOMIČNOSTI PČELARENJA
6.1. Ekonomičnost korišćenja košnice
6.2. Ekonomičnost korišćenja inventara i opreme
6.3. Ekonomičnost korišćenja pčelinjih paša (seobe na paše)
6.4. Ekonomičnost korišćenja radne snage

7. POVEĆANJE RENTABILNOSTI PČELINJAKA
7.1. Povećanjem produktivnosti
7.2. Povećanjem ekonomičnosti
7.3. Povećanjem broja košnica
7.4. Utvrđivanje ekonomičnosti pčelinjaka
7.5. Utvrđivanje rentabilnosti
7.6. Specijalizacija kao poseban faktor povećanja rentabilnosti pčelarenja

GLAVA III TEHNOLOGIJA PČELARENJA

1. PRIPREMA PČELINJIH ZAJEDNICA ZA GLAVNU SEZONU
1.1. Održavanje pčelinjih zajednica u punoj kondiciji
1.2. Obezbeđenje pčelinjih zajednica dovoljnim zalihama hrane

2. UZIMLJAVANJE PČELINJIH ZAJEDNICA
2.1. Da li treba sužavati gnezda pčelinje zajednice?
2.2. Kako treba organizovati gnezda pčelinje zajednice pri uzimljavanju?
2.3. Da li treba utopljavati košnice?

3. ZIMOVANJE PČELINJIH ZAJEDNICA

4. NA IZMAKU ZIME I PRAGU PROLEĆA
4.1. Podsticaj na brži razvoj pčelinjih zajednica
4.1.1. Prihranjivanje ugljenim hidratima
4.1.2. Prihranjivanje belančevinama
4.1.3. Automatsko nadražajno prihranjivanje
4.1.4. Pčelama je potrebna voda kao i hrana

5. KORIŠĆENJE GLAVNIH PAŠA
5.1. Veći prostor košnice – bolja šansa za iskorišćavanje glavnih paša
5.2. Ograničavanje matice u leženju
5.3. Seoba pčela na pašu i smeštaj pčelinjaka
5.3.1. Priprema pčelinjih zajednica za seobu
5.3.2. Utovar, prevoz i istovar košnica na paši
5.3.3. Smeštaj košnica na paši
5.4. Oduzimanje, vrcanje, pakovanje i čuvanje meda
5.5. Proizvodnja meda u saću
5.6. Sakupljanje, konzerviranje i čuvanje cvetnog praha
5.6.1. Pripremanje i čuvanje saća s medom i pelenom

6. PROIZVODNJA VOSKA, GRADNJA I ČUVANJE SAĆA

7. PRIPREMANJE PAKETNIH ROJEVA

8. PROIZVODNJA MATIČNOG MLEČA

9. STVARANJE SUPER DRUŠTVA SA DVE I VIŠE MATICA

GLAVA IV UZGOJ, DODAVANJE, ZAMENA I ČUVANJE MATICA

1. UZGOJ MATICABEZ UTICAJA UZGAJIVAČA
1.1. Rojevne matice
1.2. Matice tihe zamene
1.3. Matice iz prisilnih matičnjaka

2. PLANSKI UZGOJ MATICA IZ PRISILNIH MATIČNJAKA
2.1. Priplodne zajednice
2.2. Uzgajivačke zajednice
2.3. Zajednice za prihvat larvi i započinjanje matičnjaka – starteri
2.3.1. Prihvatna zajednica – starter s maticom
2.4. Uzgajivačke zajednice za dovršavanje matičnjaka – finišeri
2.5. Pripremanje larvi iste starosti
2.6. Uzgoj matica bez presađivanja larvi
2.7. Uzgoj matica s presađivanjem larvi
2.8. Starost larvi koje se presaduju

3. PRESAĐIVANJE LARVI
3.1. Jednokratno presađivanje na suvo
3.2. Jednokratno presađivanje na mleč
3.3. Duplo presađivanje na mleč
3.4. Davanje presađenih larvi na prihvat
3.5. Nastavak negovanja prihvaćenih larvi i dovršavanje matičnjaka
3.5.1. Uzgoj matica i dovršavanje matičnjaka u društvu bez matice
3.5.2. Uzgoj matica i dovršavanje matičnjaka u društvu s maticom.

4. IZBOR, PRIPREMA I NASELJAVANJE OPLODNJAKA

5. OPLODNJA MATICA

6. DODAVANJE I ZAMENA MATICA
6.1. Dodavanje matice pomoću kaveza
6.2. Dodavanje matice pomoću poklopca
6.3. Dodavanje matice s leglom koje izlazi

7. ČUVANJE REZERVNIH MATICA
7.1. Čuvanje matica u “bankama”
7.2. Čuvanje matica u sobnim uslovima
7.3. Čuvanje matica u nukleusima
Umesto zaključka
Napomene
Literatura

DEO DRUGI Renata Relić

BOLESTI, ŠTETOČINE I TROVANJA PČELA

1. OSNOVNI PRINCIPI NASTANKA, PREVENTIVE

I SUZBIJANJA BOLESTI PČELA
1.1. Mehanizmi odbrane pčela od bakterija
1.2. Mehanizmi odbrane pčela od virusa
1.3. Mehanizmi odbrane pčela od patogenih gljivica
1.4. Mehanizmi odbrane pčela od protozoa
1.5. Mehanizmi i faktori otpornosti pčele kao socijalnog insekta

2. BOLESTI ODRASLIH PČELA
2.1. Bakterijske bolesti
2.1.1. Septikemija (Septicaemia)
2.1.2. Paratifus (Paratyphus)
2.1.3. Majska bolest
2.1.4. Dizenterija (Dijareja, Diarrhoea)
2.2. Bolesti izazvane plesnima
2.2.1. Aspergiloza (Aspergillosis)
2.3. Virusne bolesti
2.3.1. Hronična paraliza (Paralysis chronica, bolest crnih pčela)
2.3.2. Akutna paraliza (Paralysis acuta)
2.3.3. Ostali virusi pčela
2.4. Bolesti izazvane protozoama
2.4.1. Nozemoza (Nosemosis, nozematoza)
2.4.2. Amebna bolest (Amebiaza, Ameboza; Amoebiasis, Amoebosis)
2.5. Bolesti izazvane grinjama i drugim insektima
2.5.1. Akaroza (Acarosis)
2.5.2. Varooza (Varoosis, varoatoza)
2.5.3. Tropilaelaps clareae
2.5.4. Senotenijaza (Senoteniasis, apimijaza)

3. BOLESTl LEGLA
3.1. Bakterijske bolesti
3.1.1. Američka kuga legla (Pestis apis)
3.1.2. Evropska kuga legla (Blaga trulež)
3.1.3. Bolesti uzrokovane drugim bakterijama
3.2. Bolesti izazvane plesnima
3.2.1. Kanteno leglo
3.2.2. Krečno leglo (Ascosphaerosis)
3.3. Virusne bolesti
3.3.1. Mešinasto leglo (Vrećasto leglo)
3.4. Ostali poremećaji legla

4. BOLESTII ANOMALIJE MATICE
4.1. Bolesti matice
4.1.1. Melanoza
4.2. Anomalije matice u toku razvoja

5. ŠTETOČINE
5.1. Ose i stršljenovi
5.2. Pčelinji mravi
5.3. Coleoptera (Triunguline)
5.4. Pčelinja vaš (Brauloza)
5.5. Mala košnicina buba (Aethina tumida)
5.6. Veliki i mali voskov moljac (Lepidoptera)
5.7. Drugi insekti
5.8. Ptice i druge životinje

6. TROVANJA PČELA
6.1. Trovanja pčela hemijskim sredstvima
6.2. Trovanja pčela na paši

7. OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVSTVENE ZAŠTITE PČELA U ORGANSKOM PČELARSTVU

8. HIGIJENA PČELARENJA
Literatura

Uvod

Svaki pčelinjak, bez obzira na veličinu, tj. broj pčelinjih zajednica, treba da daje veće prihode nego što su troškovi za njegovo održavanje. U troškove održavanja ne ulaze samo izdaci u novcu, nego i troškovi rada, tj. radna snaga, bilo plaćenog radnika bilo samog pčelara. Čak i oni zaljubljenici u pčele treba da računaju tako da im pčelinjak daje više nego što se u njega ukupno ulaže. U protivnom držanje pčela nema smisla, jer je bolje kupiti med ili neki drugi pčelinji proizvod nego ga proizvoditi.

Svako ko se bavi pčelama treba da ima u vidu te činjenice, osim onih koji pčele drže kao svoje ljubimce, doživljavajući ih kao zabavu ili ukras svog dvorišta (primer: košnica u obliku crkve i sl.). Oni troškove tog luksuza mogu da ne računaju. Veliki broj pčelara koji žele da od pčela imaju dobit ne računa sve ono što u pčelinjak uloži, a u prvom redu ne računa svoj uloženi rad. A oni pak koji kalkulišu cenu koštanja pčelinjih proizvoda svoje utroške finansijskih sredstava i rada nastoje da nadoknade povećanjem prodajne cene meda i drugih pčelinjih proizvoda. Međutim, u tome često ne uspevaju, jer cenu određuje tržište, tj. odnos ponude i potražnje. Može se nešto prodati i po višoj ceni od proizvodne cene koštanja, ali je to teže postići u uslovima postojeće tehnologije. To je mogućno samo pod uslovom mnogo veće potražnje nego što je ponuda na tržištu.

U sadašnjoj situaciji velike besparice, malih plata zaposlenih a velikog broja nezaposlenog stanovništva, prodaja pčelinjih proizovda, u prvom redu meda, naročito je teška. Ako se uzme u obzir paritet cene meda i šećera (za kilogram meda može se kupiti 4 i više kilograma šećera) za kupovinu meda će se odlučiti samo oni koji imaju više novca i oni kojima je med potreban kao lek (ovi drugi kupuju male, čak zanemarljive količine).

Kao i kod prezasićenosti tižišta drugim poljoprivrednim proizvodima, tako i za pčelinje proizvode − da bi ih prodali, pčelari moraju sniziti prodajnu cenu. A smanjenjem prodajne cene smanjuje se ukupan prihod pčelinjaka.

Pčelari se ne mogu uzdati u pomoć države kako bi im se popravilo fmansijsko stanje. Istina je, u nekim zemljama država pomaže pčelarstvo kako davanjem povoljnih kredita, tako i regresiranjem pčelarske opreme, besplatnom zdravstvenom zaštitom pčela, besplatnim usavršavanjem pčelara i dr. Međutim, od naše osiromašene države, bez obzira na veliki doprinos pčelarstva, povećanju ukupnog nacionalnog dohotka zemlje putem oprašivačke delatnosti pčela ne može se očekivati neka pomoć.

Bez obzira na tešku ekonomsku situaciju, tj. slabu kupovnu moć stanovništva, pa i mogućnu konkurenciju uvezenog jevtinog meda, može se racionalno pčelariti (jer bogatstvo naše zemlje medonosnim biljem to omogućuje), vodeći računa o svim činiocima koji utiču na smanjenje troškova po jedinici proizvoda, tj. proizvoditi tako da proizvodnja jednog kilograma meda što manje košta.

U proteklih 150 godina pčelarska tehnologija je veoma napredovala. Tome su naročito doprineli Petar I. Prokopovič konstrukcijom košnice s pokretnim saćem (1814. god.), Johann Mehring koji je 1857. godine napravio prvu veštačku satnu osnovu, te František Hruška koji je 1865. god. izumeo vrcaljku. Navedena tri izuma najviše su doprinela usavršavanju tehnologije pčelarenja. Zahvaljujući tim izumima napredovala je u celini pčelarska nauka, kojoj su veliki doprinos dali L. Langstroth (SAD), Slovenac A. Janša, kao i E. Zander, F. Huber i dr, i koja se svakodnevno i dalje razvija. Ali ekspanzijom selećeg pčelarenja došlo je do naglog širenja pčelinjih bolesti, koje ugrožavaju pčelarenje. Unapređenje poljoprivredne proizvodnje, upotreba hemijskih preparata, smanjenje samorastućeg medonosno-polenosnog bilja pogoršavaju uslove pčelarenja povećavanjem troškova. Zato je potrebno naći načine da se sve te teškoće prevaziđu, da se poveća proizvodnja pčelinjih proizvoda uz smanjenje cene koštanja. To je moguće usavršavanjem tehnologije pčelarenja uz manje rada i troškova. Cilj narednog izlaganja i jeste da ukaže na puteve kojima se to može ostvariti.

Glava I Osnivanje pčelinjaka

Sticanje dobiti treba da bude osnovni motiv svakog ko počinje da pčelari. Čak i oni koji pčele drže iz hobija, radi ličnog zadovoljstva, treba da teže za postizanjem što već će dobiti od pčela. Ali da bi se uspešno pčelarilo, da bi pčelinjak donosio dobit (profit), postoje određeni uslovi. U prvom redu treba dobro poznavati život pčela kao i obilnost pčelinje paše u mestu gde će se pčelariti (bilo stacionamo, bilo da se pčelinjak seli), a takođe i rizike koji postoje u pčelarstvu (pčelinje bolesti, trovanje i štetočine pčela).

Da bi se ispunio prvi uslov, tj. da bi upoznao pčele, njihov život i rad, onaj koji tek počinje da pčelari treba da počne s manjim brojem košnica. To i zbog toga što je tada finansijski lakše podneti ulaganje u pčelinjak, a zatim što se postepeno ulazi u tajne života pčela. Kad se stekne korisno iskustvo u radu s pčelama može se više ulagati u veći broj košnica.

Pre nego što se počnemo baviti pčelarenjem treba da izaberemo tip košnice. Istina, to je za početnika teško pa on najčešće počinje s onim tipom košnice koju mu neki pčelar predloži. Ali tu se često i pogreši, jer obično svaki pčelar smatra da je najbolja košnica ona kojom on pčelari. Zato, da bi se početnik lakše odlučio koji tip košnice da koristi, daje se opis kod nas najviše zastupljenih košnica − njihove dobre i loše osobine.

1. Izbor tipa košnice

U našoj zemlji, pored manjeg broja košnica s nepokretnim saćem (trmke, vrškare, dubine), koristi se više košnica s pokretnim saćem, ali su najviše zastupljene LR (Langstrot-Rutova) košnica, DB (Dadan-Blatova), pološka, lisnjača AŽ (Albert-Žnideršičeva), a poslednjih decenija sve se više širi košnica širokoniskih okvira, koju kod nas pogršeno nazivaju Farrarova. Sledi opis navedenih tipova košnica.

LANGSTROTOVA (LR) (Langstrot-Rutova) košnica je nastavljača iednakih okvira u plodištu i medištu. Ta košmca omogućuje vremenu najsavremenije tehnologije pčelarenja. Zastupljena je masovno u svim zemljama s intenzivnim pčelarstvom. Kod nas je, pored DB kosnice najrasprostranjenija, pa je zato i najviše proizvode mnoga preduzeća zanatske stolarske radnje.

Sl. 1 − Langstrot-Rutova (LR) košnica: a. uzdužni presek; b. poprečni presek

Izostavljeno iz prikaza

Najčešće se sastoji od podnjače, tri tela (nastavka) jednake veličine, poklopne daske, zbega, ventilacione mreže, poklopca (krova), tndeset okvira jednake veličine, unutrašnjih dimenzija 430 x 203 mm.

Podnjača se sastoji od poda koji je pnkovan na dve gredice. S gornje strane, po ivicama poda prikovane su letve debljine najčešće 2 cm 2,2 cm Na prednjoj strani je leto, širine 10-12 cm.

Posle pojave krpelja (Varoa Jacobsoni) podnjače se prave i s mrežom iznad poda Leto je u nivou mreže, tako da pčele ne mogu da uđu pod mrežu Ispod mreže na pod se postavlja uložak od lima ili lesonita koji se može izvlačiti napolje. Otpali krpelji, kao i ostala prljavstma, osim krupnijih komada, padaju kroz mrežu na uložak.

Podnjača s mrežom i uloškom pored dobre praktične strane za borbu protiv varoe ima i nedostataka. Prvo, ona je dosta skuplja od obične standardne podnjače, a drugo, pčele nisu u mogućnosti da je čiste, jer nemaju pristup ulošku na koji pada nečistoća, tako da pčelar mora češće da izvlači uložak i da ga čisti.

Poletaljka je najčešće produženi deo podnjače, ali je, iz praktičnih razloga, bolje da se ona posebno doda na nju, jer se tada košnice mogu bolje složiti u vozilo pri seobi, a takođe je bolje da se u toku zime ona skine, pošto se na njoj zadržava sneg koji može zatrpati leto i tako onemogućiti dotok svežeg vazduha u košnicu, naročito ako sneg okopni pa se na letu stvori ledeni čep. Takođe zimi na poletaljku staju ptice koje se hrane pčelama (senice) ili koje uznemiravaju pčele (detlić).

Spoljne mere podnjače su: dužina bez poletaljke 510 mm, s poletaljkom 557 mm, širina 412 mm, a visina 50 inm, dok su unutrašnje dimenzije 466 mm dužina bez poletaljke, a 368 mm širina.

Tela (nastavci). Za normalan razvoj pčelinje zajednice i za smeštaj viška meda dobijenog na osrednjoj paši potrebna su tri tela, koliko se obično i pravi. Dva tela služe za odgajanje legla, smeštaj cvetnog praha i zaliha meda potrebnih pčelinjoj zajednici za normalan život. Ta dva tela čine plodište. Treće, a eventualno i četvrto telo služe za smeštaj viška meda, koji se može oduzeti i izvrcati. Ta tela predstavljaju medište, a zovu se medišni nastavci.

Spoljne dimenzije svakog tela košnice su: dužina 510 mm, širina 412 mm, visina 242 mm. Unutrašnje dimenzije su 466 mm dužina, 368 mm širina. Debljina zidova tela je 22 mm.

Poklopna daska je površine poprečnog preseka košnice, tj. 510×412 x 20 mm. Cesto se poklopna daska pravi uokvirena, visine 50-60 mm, tako da polovina služi kao zbeg a druga polovina je hranilica.

Zbeg (zbežište). Neki umesto poklopne daske, naročito ako ona nije prilagođena za seobu, prave zbeg koji ima istu dužinu i širinu kao i tela košnice, samo je visine najčešće 100 mm.

Ventilacona mreža se pravi ukoliko poklopna daska nije prilagođena za seobu. Ona se stavlja ili na zbeg ili na gomje telo košnice. Spoljne dimenzije uokvirene ventilacione mreže su 510 x 412 mm, tj. jednake su poprečnom preseku košnice.

Poklopac (krov). Većina proizvođača pravi krov veće površine nego što je poprečni presek košnice. Ipak, radi pakovanja pri seobi prikladniji je krov iste površine kao što je površina poprečnog preseka košnice. Ako se pravi krov veće površine, njegove su dimenzije 574 mm dužina, 476 mm širina i 80 mm visina.

Okviri. Unutrašnje dimenzije okvira su 430 x 203 mm, a spoljne 450 x 233 mm. Satonoša (gomja letvica) ima dimenzije 480 x 25 x 20 mm, a donja letvica 430 x 20 x 10 mm. Tako se dobija rastojanje od 9 mm između donjih letvica gomjeg reda okvira i satonoše donjeg reda okvira.

Pored LR košnica s deset okvira, prave se i košnice s osam okvira, jer neki smatraju da pčele u košnicama s osam okvira bolje zimuju, a zimsko klube se pomera gore za hranom. Međutim, praksa je pokazala da košnice s osam i manje okvira nisu pogodne za zimovanje jakih pčelinjih zajednica, jer one u tom slučaju formiraju klube u obliku diska (splojštene lopte), čime se iz klubeta gubi više toplote zbog njegove veće spoljne površine. Uska a visoka košnica je i nestabilnija pa se može lakše prevmuti.

U SAD, a poslednjih godina i kod nas, ove košnice izrađuju i s poluokvirima u medištu, gde je polunastavak sastavni deo standardne LR košnice. Međutim, već samo postojanje dve dimenzije okvira umanjuje rentabilnost pčelarenja, o čemu će još biti govora.

DADAN-BLATOVA (DB) košnica je, pored LR košnice, najzastupljenija kod nas. Spada u košnice kojima se može uspešno pčelariti. Ipak, treba naglasiti da nije naročito pogodna za velike pčelinjake, jer se njome ne može primeniti najsavremenija tehnologija pčelarenja. U prvom redu nedostatak te košnice su okviri nejednakih dimenzija u plodištu i u medištu. Ako bi u medištu bili okviri istih dimenzija kao i u plodištu, onda su nedostatak njihove prevelike dimenzije. Zbog toga nedostatka Farrar je uveo u praksu njene poluokvire i u plodištu, čime je omogućeno korišćenje najsavremenije tehnologije pčelarenja. Ali s obzirom na to da je DB poluokvir suviše nizak (plitak), u nekim zemljama je njegova visina nešto povećana, što je mnogo prikladnije za rad i više prilagođeno biološkim potrebama pčelinje zajednice.

I DB košnice kod nas proizvode razna preduzeća i zanatske stolarske radnje, a u prodaji se mogu naći i u delovima. Košnica se sastoji od podnjače, jednog dubokog tela koje služi za plodište, dva plitka tela koja služe za medište, poklopne daske, zbega, mreže, krova-poklopca, 12 normalnih okvira unutrašnjih dimenzija 420 x 270 mm i 24 poluokvira unutrašnjih dimenzija 420 x 115 mm.

Podnjača se pravi tako da su spoljne dimenzije 500 x 500 mm (ako su zidovi košnice 22 mm), ili 520 x 520 mm, ako su zidovi košnice 32 mm (ranije su se uglavnom pravili zidovi košnice debljine 32 mm), bez poletaljke, a visine 80 mm. Unutrašnje dimenzije su 456 x 456 mm, bez obzira na debljinu zidova. Podnjače DB košnice se takođe prave i s ulošcima za borbu protiv varoe.

Tela (nastavci) imaju spoljne dimenzije 520 x 520 x 310 mm ako je debljina zida 32 mm, ili 500 x 500 x 310 mm ako je debljina zida 22 mm (jedno telo) za plodište i dva plitka tela dimenzija 520 x 520 x 155 mm pri debljini zida 32 mm ili 500 x 500 x 155 mm ako je zid debljine 22 mm. Unutrašnje dimenzije su 456 x 456 x 310 mm plodište i 456 x 456 x 155 mm medišta.

Sl. 2 − Dadan-Blatova (DB) košnica: a. uzdužni presek; b. poprečni presek

Izostavljeno iz prikaza

Poklopna daska i zbeg čine celinu. U donjem delu zbega nalazi se poklopna daska dimenzija 480 x 480 x 15 mm, tj. unutrašnjih dimenzija zbega.

Uokvirena ventilaciona mreža nalazi se na gornjem delu zbega. Njene spoljne dimenzije su 480 x 480 mm, ako su spoljne dimenzije zbega 500 x 500 mm, ili 500 x 500 mm ako su dimenzije (spolja) zbega 520 x 520 mm. Mreža uleže u urez (fak), koji se nalazi na gornjoj ivici zbega, s unutrašnje strane.

Krov je ravan, spoljnih dimenzija 590 x 590 x 80 mm za kosmcu spoljnih dimenzija 520 x 520 mm, a 570 x 570 x 80 mm za košnicu spoljnih dimenzija 500 x 500 mm.

POLOŠKA je košnica ograničenog prostora. Najčešće se piavi sa jednakih okvira, uglavnom 400 x 300 mm unutrašnje mere, ah ih ima i s manje ili više okvira i drugih dimenzija. Ta je kosmca najvise zastupljena u Vojvodini, ali je ima i u drugim krajevima zemlje, u manjem broju. Ne preporučuje se za velike pčelinajke, kako zbog ograničenog prostora tako i zbog toga što je za smeštaj pčehnjaka potrebno vise prostora. Pored toga ne odgovara ni biološkim potrebama pčelinje zajednice pri zimovanju, jer se pčelinje klube pomera s hranom u stranu, što je otežano pri velikim hladnoćama. Dobra joj je strana u tome što je pogodna za seobu, jer se veoma brzo može pripremiti za utovar.

Koliko će okvira služiti za plodište a koliko za medište zavisi od snage pčelinje zajednice, tj. od količine pčela i ćelija zauzetih leglom, kao l od intenziteta paše. Kod tih košmca, ako se matica ne ogranci matičnom rešetkom, uglavnom su okviri u čijim su donjim delovima ćelije s leglom iznad njega med, tako da se najčešće vrcaju okviru koji imaju legla. Da bi se to izbeglo, neki pčelari stavljaju vertikalnu matičnu rešetku, ah u tom slučaju u donjim delovima okvira predviđenim za med veoma cesto budu prazne ćelije, tako da saće delom ostaje neiskorišćeno.

Sl. 3 − Košnica pološka: a. uzdužni presek; b. poprečni presek

Izostavljeno iz prikaza

ALBERT-ŽNIDERŠIČEVA (AŽ) košnica se manje koristi u našoj zemlji. Ona se proizvodi isključivo u zanatskim stolarskim radionicama. a vreme SFRJ uglavnom su je pčelari nabavljah iz Slovenije, gde se njome uglavnom pčelari. To je košnica ograničenog prostora, a najčešće se proizvodi sa 20 jednakih okvira unutrašnjih dimenzija 390 x 230 mm. Okviri se stavijaju po deset u donji i gotnji red, tako da donji okviri služe za plodište a gornji za medište. U košnici je (pozadi) ugrađena hranilica, a između plodišnih i medišnih okvira je matična rešetka.

Dobre osobine te košnice su u tome što, zbog paviljonskog načina pčelarenja, pčele u njom odlično zimuju, a pogodna je i za seobu, jer se paviljon može smestiti na kamion ili prikolicu, tako da se pčelinjak može pokrenuti radi seobe bez utovara i istovara čim se pčele smire u večernjim satima.

Sl. 4 − Albert-Žnideršićeva (AŽ) košnica: a. izgled sa zadnje strane; b. paviljon košnica lisnjača (AŽ)

Izostavljeno iz prikaza

Osnovni joj je nedostatak mala zapremina i ograničen prostor, što je glavni razlog zbog čega nije našla primenu u zemljama s intenzivnijim pčelarstvom. Zbog tog nedostatka njome se ne može maksimalno iskoristiti jaka pčelinja paša kao s košnicama čiji se prostor može uvećavati. Loše strane su i to što se kod paviljonskog načina pčelarenja gubi veliki broj matica prilikom oplodnje, zbog naleta tuđica, a ako je paviljon na motornom vozilu, pri njegovom kvaru problem je i popravka vozila u garaži. Isto tako, pri eventualnom požaru paviljon se teško može spasti.

Rovčica može da se uvuče u košnicu, gde se, osim što svojim prisustvom uznemirava pčele. hrani pčelama. Mere borbe su slične kao za miševe (češalj na letu, karton ili lesonit ploča ispod košnice, premazana lepkom za miševe, a u centru nekoliko mrtvih pčela kao mamac; pošto se rovčica hrani i puževima i mladim miševima, može i komadić mesa).

Medvedi mogu da nanesu mehaničke štete pčelinjaku, prevrćući i kidajući košnice u potrazi za hranom. U cilju zaštite od ovih, i drugih krupnijih sisara koji mogu da poruše košnice ili uznemiravaju pčele, pčelinjak treba ograditi žičanim, a nrože i električnim ogradama.

O autoru

Branko Relić

Branko Relić roden je 1923. godine u Martincima, opština Sremska Mitrovica.

Pčele je zavoleou najranijem detinjstvu slušajući priče svoje majke o dedi Aleksi Bakiću, koji je do smrti (1921, godine) imao najveći pčelinjak u zapadnom delu Srema (250 košnica).

Još kao daka osnovne škole, u svet pčela i u osnovna znanja o košnici i medonosnom bilju, s ljubavlju koje se autor i danas seća, uveo ga je njegov učitelj ma, opština Sremska Mitrovica.

Ljubo Vukmirović. Ta znanja su mogla biti i zaborvljena, ali lepota tog posla ostala je u sećanju autora uvek povezana sa dobrotom učitelja i to su bili temelji još tada postavljeni, na kojima će autor, posle dosta vremena (u svojoj 34. godini života), početi na svom pčelinjaku da se bavi pčelarenjem i da nadziduje znanja iz sve znalačkiji birane literature, iz sopstvenog iskustva i, naročito, iz onih pčelarskih iskustava koja je otkrio u toku svoja tri tromesečna boravka u Australiji.

Za vreme tih boravaka susreo se sa najpoznatijim pčelarskim naučnicima i pčelarima (A. Klemson, doktor bioloških nauka i pomoćnik ministra poljoprivrede zadužen za pčelarstvo; T. Ričard direktor Instituta za pčelarstvo u Ričmondu; g-da G. Venn genetičar u istom Institutu; E. Vilson, predsednik društva profesionalnih uzgajivača matica; T. Braun drugi u Australiji po broju uzgojenih matica − 30.000 godišnje; R. Blekvel, koji poseduje najsavremeniju pčelarsku opremu u svetu − uređaji za otvaranje okvira u nastavku odjednom, centrifuga u koju stane 72 kompletnih nastavaka sa okvirima koji se vrcaju. Takođe je posetio i najveću firmu za proizvodnju pčelarske opreme „Pender u Majtlandu.

Posle svog prvog boravka u Australiji (1980/1981. godine) napisao je prve članke koji su objavljeni u časopisima “Slovenski čebelar“ i “Pčelar“. Posle toga sledi redovno objavljivanje njegovih radova gotovo u svakom broju časopisa „Pčelar“, zatim u reviji „Dobro jutro“ i „Moć prirode“.

Po pozivu, držao je zapažena predavanja pčelarima u preko 50 gradova Jugoslavija.

Prvu knjigu “Pčelarenje i ckonomika pčelarenja“, koju je pripremao šest godina, objavio je 1988, godine u tiražu od 5.000 primeraka. Recenzenti knjiga bili su prof. dr. J. Kulinčević i prof. dr. Jovan Babović.

Drugu knjigu − „Pčelarenje kao profesija i hobi“, prvi put je objavio Nolit, a drugo izdanje, 1955. godine, Nolit i Partenon.

Prvo izdanje autorove treće knjige „Moj pčelibnjak“ objavio je Partenon početkom 1999. godine. Drugo izdanje ove knjige objavljuju zajedno Savez pčelarskih organizacija Srbije i Partenon, u decembru 1999. godine, a treće izdanje, 2003. godine, objavio je Partenon.

U svojim predavanjima pčelarima, kao i u brojnim stručnim radovima i napisan knjigama, Branko Relic svoja ukupna znanja iz pčelarstva, a radošću mladog i sigurnošću iskusnog pčelara, nesebično prenosi onima koji to znanje cene, pa se njegovo mne medu pčelarima izgovara s poštovanjem, a njegovo iskustvo i saveti prihvataju s najvećim poverenjem.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">