Svedoci smo totalne vlasti novca u vremenu u kojem egzistiramo. Novac postaje fetiš kome svi teže i suludo srljaju u bezgraničnoj trci za profitom. A rezultat takvog ponašanja ogleda se u opštoj destrukciji prirode, zanemarivanju ekologije, etike i morala… Dodaju li se tome stalni sukobi (danas za naftu, sutra za vodu), organizovani kriminal, porast konzumiranja droge, slika je frapantno poražavajuća. Da li je trči ili umri jedini izbor?

Dakle, nalazimo se u zoni velikog rizika, u kojoj totalna vlast novca uništava univerzalne vrednosti. Sa više znanja raste pohlepa za profitom kao bazom političke i materijalne moći. Moraju se napraviti granice rasta i granice profita! U suprotnom preti nam samouništenje!

U treći milenijum čovečanstvo je ušlo sa preko šest milijardi stanovnika i tendencijom uvećanja u prvoj deceniji ovog veka za još jednu milijardu. Ovo dinamično povećanje stanovništva biće propraćeno i potrebom povećanja prirodnih resursa i hrane. Primera radi, u poslednjih 50 godina potrošnja drva za ogrev se udvostručila, potrošnja papira povećala šest puta, a potrošnja žitarica i vode tri puta.

Resursa je sve manje, a svetska populacija raste nezadrživo. Borba za opstanak je sve intenzivnija, a ataci na prirodne resurse neshvatljivo dramatični i opasni. Zato je upravljanje raspoloživim resursima ključno pitanje naše budućnosti, a uradi više sa što manje resursa u maksimalno bezbednim uslovima je imperativ savremenog trenutka.

U svetu i kod nas urađene su brojne studije o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti namirnica u širem smislu reči i stepenu njihove kontaminacije u kojima su izučavani izvori i putevi transfera toksičnih supstancija, način njihovog dospevanja i migracije, kao i njihov sadržaj u proizvodima biotehnologije. Iz ovih izučavanja proizašle su mere higijene zaštite biotehnologije koje treba preduzimati u procesu proizvodnje, maksimalno dozvoljene granice za pojedine toksikante, postupci i metode praćenja toksičnih supstanci u pojedinim karikama, kao i osnovni elementi za zakonodavnu regulativu u oblasti ograničavanja ili zabrane upotrebe higijenski neodgovarajućih sirovina i postupaka u procesu proizvodnje hrane.

Početkom devedesetih godina prošlog veka u široku primenu je ušao preventivni koncept koji se koristi u proizvodnji hrane, kao sistem osiguranja kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane. Ovaj koncept, poznat pod imenom Sistem analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka, razvijen je još 1959. godine za potrebe svemirskih istraživanja, a u praktičnu primenu kao integrisani sistem u procesu proizvodnje namirnica od polja i farme do trpeze u većini zapadnih zemalja uvodi se 1991. godine.

Danas, u drugoj polovini prve decenije novog milenijuma, humana populacija je, kao nikad do sada, suočena sa nizom različitih zdravstvenih problema, od kojih se zbog svojih specifičnosti izdvajaju mikrobiološka i radioaktivna kontaminacija hrane. Po svojoj prirodi i trendu razvoja u budućnosti, ovi problemi imaju trajni karakter.

Veliki broj činjenica ukazuje da savremenog čoveka muči problem sopstvene homeostaze. Da bi ostvario i održao sklad sa sobom i sa svetom, on mora da razluči kad da se čuva, a kad, kako i koliko da se menja. Dakle, balansiranje po tankoj žici, gde s jedne strane vreba neprilagođenost, a s druge gubljenje sopstvenog integriteta, pa čak i opstanka. Zato smo se opredelili, uvaženi čitaoci, da vas povedemo put opasnosti od radioaktivne kontaminacije, odnosno put informativnog rebalansa, jer savremeni čovek mora neprestano da vrši selekciju informacija i da pravi sopstvene prioritete. Pravilo je da je moćan onaj čovek koji uvek ima pravu informaciju, jer sa pravim informacijama isključuju se moguće manipulacije i dezorijentacije u vremenu i prostoru.

Savremeni svet preplavljen je informacijama. Neke su od njih lažne, neke su pogrešne, mnoge su beskorisne ili beznačajne. Kako onda bilo ko može da zna šta je vredno da se zna? I kako, kada je potrebno da neku činjenicu, na primer, o radijaciono-higijenskom nadzoru i zaštiti saznate što pre, možete biti sigurni da je izvor informacije pouzdan a činjenica tačna? Ova publikacija pruža odgovore na ova pitanja. Ona predstavlja skup najčešće postavljanih pitanja i najkorisnijih činjenica o radijaciono-higijenskom nadzoru i zaštiti u eventualno vanrednoj radijacionoj situaciji našeg okruženja, pretapajući brda informacija rude u čisto zlato stvarnog znanja vezanog za oblast radijacione higijene i zaštite biotehnologije.

U slučaju da dođe do vanredne radijacione situacije, odnosno nuklearnog akcidenta širih razmera, uzrokovanog havarijom mirnodopskog nuklearnog postrojenja (slučaj Černobilja 1986. godine) ili atomskog napada (slučaj NATO agresije na prostorima bivše SFRJ) na vas srpski poljoprivredni proizvođači-farmeri, računa se da obezbedite radijaciono-higijenski ispravnu hranu i sirovine za održavanje ekonomije naše zemlje Srbije. Dakle, to je tema o kojoj ćemo razgovarati, jer je razgovor način sporazumevanja ljudi. Pa da vas podsetimo, razgovor može biti: direktan i indirektan.

Direktan, kada su sagovornici jedan naspram drugog i razmenjuju misli; rešavaju svoje nesporazume; dogovaraju se o zajedničkim aktivnostima; iskazuju svoja interesovanja, potrebe, želje, emocije; razmenjuju svoja znanja i iskustva… U takvim, direktnim razgovorima nisu značajne samo reči, već i ton kojim se one izgovaraju, izraz našeg lica ili pokreti raku, čime izražavamo i svoje raspoloženje, pa se odmah vidi da li smo i u kojoj meri zadovoljni i sagovornikom, da li nas nešto ljuti, raduje, brine ili smo rastuženi. Razgovaramo dok smo za to zainteresovani, dok nam vreme i mesto to omogućavaju. Kad prekinemo razgovor, možemo se i razići.

Indirektan, kada je između sagovornika neko ili nešto: drago lice, napisana reč koja se čita (pismo, knjiga, štampa, kompjuter…), izgovorena, koja se samo čuje (telefon, radio…) ili kombinacija tih oblika (televizija).

Za naš razgovor izabran je indirektan način sporazumevanja, a posrednik u tome je ova knjiga, čije su prednosti veoma značajne. Može se prihvatiti i čitati, ili jednostavno odbaciti. Ako se prihvati, razgovor se može obaviti na mestu koje je najpogodnije: u stanu, na radnom mestu ili nekom drugom mestu; bira se i vreme. Jednostavno, kad zaželite, možete da čitate ili ne čitate sve ono što je napisano, a da pri tom ne povredite sagovornika.

U ovo vreme sumnjivih vrednosti, senki i privida ova knjiga posvećena je psihofizičkom i zdravstvenom statusu humane populacije u našoj Srbiji na liniji odbrane od radijacionih destruktora.

Ova publikacija sadrži preporuke Laboratorije za radijacionu higijenu pri Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije u Beogradu, koja ima referentni status u oblasti radijacione higijene i zaštite biotehnologije. Studija efekata radioaktivnih padavina na poljoprivredu je projekat u kontinuitetu – neprekidno traje. S toga, neke od datih preporuka možda će biti izmenjene u u svetlu rezultata novih radijacionih ispitivanja. Ali, bez obzira na postojanje takve mogućnosti, u ovom trenutku sadržaj ove publikacije je koncipiran na postulatima visoko edukativnog pristupa sa kratkoročnim i dugoročnim ciljevima.

Kratkoročni ciljevi

• Da se na krajnje jednostavan i brz način poljoprivredni proizvođači-farmeri poznaju sa mogućnošću radijacione ugroženosti i zaštite primarne poljoprivredne proizvodnje;
• Da se u uslovima radioaktivne kontaminacije održi produktivnost poljoprivrednih proizvođača-farmera koristeći preventivne mere radijacione zaštite i time omogući njihov siguran status na tržištu i održi, pa čak i poboljša, njihov životni standard; i
• Da se stvore uslovi za povećanje kvaliteta i bezbednosti hrane sa radijaciono-higijenskog aspekta.

Dugoročni ciijevi

• Održanje i povećanje profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje u uslovima akutne i hronične radioaktivne kontaminacije;
• Jačanje sistema radijacione bezbednosti hrane i održivog poljoprivrednog razvoja;
• Obezbeđivanje uslova za proizvodnju dovoljnih količina kvalitetne hrane sa aspekta radijaciono-higijenskog nadzora za potrebe države i izvoza;
• Razvoj i edukacija farmera na metodama savremene preventivne radijacione zaštite u funkciji jačanja radijacione bezbednosti hrane;
• Promovisanje radijacione zaštite zdravlja ljudi i životinja, poboljšanje radijaciono-higijenske kontrole, razvoj mera radijacione kontrole u kontekstu zaštite bilja, a sve to sa ciljem podrške radijacione bezbednosti i održanja poljoprivredne proizvodnje u vanrednim radijacionim uslovima; i
• Očuvanje prirodnih resursa i životne okoline kao najvažnijeg i najjačeg proizvodnog potencijala za farmere i državu Srbiju.
• Predmet edukativnog pristupa je radijacioni informativni rebalans farmera, koji će se ostvariti putem odgovora na projektovana farmerska hipotetična pitanja na bazi zakona verovatnoće i dosadašnjeg iskustva iz kontakata sa javnim mnjenjem.

Odgovori su koncipirani na postulatima savremene radijacione higijene i zaštite biotehnologije, od relevantnog značaja za ostvarenje nesmetanog odvijanja procesa rada primarne poljoprivredne proizvodnje, u vanrednim radijacionim uslovima i održanju kvaliteta i radijacione bezbednosti hrane.

Šta je prvi korak i koja je uloga svakog poljoprivrednog proizvođača-farmera u očuvanju opšteg psihofizičkog i zdravstvenog statusa humane populacije Srbije u uslovima radioaktivne kontaminacije, odnosno pojave radioaktivnih padavina?

Ova publikacija u celini je posvećena tom prvom koraku. Ali, prethodno pre iskoraka morate da odlučite da li želite da poboljšate i sačuvate svoj i tuđi psihofizički i zdravstveni status. Zatim, da to hoćete, a potom i da znate kako se to postiže. Do željenih rezultata se ne može doći ako nedostaje jedan od ova dva elementa- svejedno je da li hoćete, ali ne znate kako se to postiže, ili znate kako se to postiže, ali nećete da ta znanja primenjujete u vanrednim radijacionim uslovima.

Naša uloga u ovoj publikaciji je dvostruka i vrlo teška, da određenim saznanjima i metodama, što je više-manje poznato: a) prvo, ojačamo vašu volju i pomognemo kod odluke da hoćete da očuvate i poboljšate svoj i tuđi psihofizički i zdravstveni status u vanrednim radijacionim uslovima; b) drugo, da vas usmerimo da znate kako se ta odluka može ostvariti. Zaista je vrlo teška, jer vam i jednu i drugu vrstu saznanja dajemo posrednim putem – razgovorom posredstvom ove publikacije.

Vama koji sa nama razgovarate je mnogo lakše: izabrali ste nas kao sagovornike i zato čitate ovu publikaciju. Mi vas ne poznajemo, jer je razgovor posredan i ne znamo kojoj kategoriji zainteresovanih pripadate: onoj koja hoće, a ne zna kako, ili onoj koja zna kako treba, a neće.

Međutim, ono što je najvažnije, bez obzira na pripadnost grupi, počnite da primenjujete sve ono što ste u ovoj publikaciji saznali. Znamo da to nije ni jednostavno, ni lako i da ne može brzo. Potrebno je da: a) menjate određene navike; b) postanete vredniji i odgovorniji prema sebi, čak i odgovorniji nego što ste to prema ostvarenju brojnih obaveza prema drugima u porodici, na radnom mestu ili zajednici u kojoj živite; c) imate vremena za sebe, kao što ga imate za sve svoje bližnje i dalje, kad volite i cenite sebe možete ceniti i druge.

Budite blagosloveni i snažni, Srbi, braćo naša!
Čuvajte druge od sebe, a vas će čuvati Bog.

Dr Radoslav Mitrović
Dr Ranko Kljajić
Dr Mialn Tešić
Mr Mihajlo Vićentijević

Sadržaj

PREDGOVOR
ANALIZA OPASNOSTI I PROCENA RIZIKA SISTEMU BEZBEDNOSTI HRANE

1. SISTEMI ZA BEZBEDNOST HRANE
2. PROCES ANALIZE OPASNOSTI U HRANI
2.1. Opasnosti u hrani
2.2. Proces analize opasnosti
3. PROCES ANALIZE RIZIKA U HRANI
3.1. Procena rizika
3.2. Upravljanje rizikom
3.3. Komunikacija o riziku

PRVI DEO

AKTUELNA RADIJACIONA SITUACIJA U ŽIVOTNOJ SREDINI I CIKLUSU POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE
ZNACI ZA UZBUNJIVANJE – POSTUPCI STANOVNIŠTVA
1. VAZDUŠNA OPASNOST
2. RADIJACIONO-BIOLOŠKO-HEMIJSKA (RBH) OPASNOST
3. POŽARNA OPASNOST
4. OPASNOST OD ELEMENTARNIH I DRUGIH VEĆIH NEPOGODA
5. PRESTANAK OPASNOSTI

UPUTSTVO O MERAMA I POSTUPCIMA U OBJEKTIMA – ZGRADAMA NA FARMI – DOMAĆINSTVU
RADIOAKTIVNE PADAVINE
RADIOAKTIVNOST – ŠTA JE TO?
1. Prirodna radioaktivnost
2. Veštačka radioaktivnost
ŠTA SE DEŠAVA PRI ATOMSKOJ EKSPLOZIJI?
ŠTA SU RADIOAKTIVNE PADAVINE?
ZAŠTO SU RADIOAKTIVNE PADAVINE OPASNE?
Radioaktivni jod
Radioaktivni plutonijum
Radioaktivni stroncijum
Radioaktivni cezijum
KAKO DELUJE ZRAČENJE IZ RADIOAKTIVNIH PADAVINA?

KADA JE ZRAČENJE IZ RADIOAKTIVNIH PADAVINA OPASNO?
Kako radijacija pogađa tkiva?
KOJIM RADIOAKTIVNIM MATERIJAMA MOŽEMO BITl IZLOŽENI?
ŠTA ODREĐUJE OBIM POVRŠINE ZAHVAĆENE RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA?
KOLIKO DUGO SU RADIOAKTIVNE PADAVINE OPASNE?
KAKO DOLAZI DO POVREDA OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA?
KAKO MOŽEMO KONSTATOVATI RADIOAKTIVNO ZAGADENJE?
KAKO SE MOŽEMO ZAŠTITITI OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA?
KAKO DA ZAŠTITIMO SVOJU PORODICU I SEBE OD RADIJACIJE?
KOJE PRIPREME MORAM DA OBAVIM UKOLIKO DOBIJEM UPOZORENJE O PRETNJI OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA NEKOLIKO DANA UNAPRED?
KAKO ĆU ZNATI DA LI RADIOAKTIVNE PADAVINE DOLAZE?

ŠTA TREBA RADITI PRILIKOM UPOZORENJA NA OPASNOST OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA?
Ljudi
Domaće životinje
Stočna hrana
Voda
Mašine i alat
KAKO SE VODI GAZDINSTVO NA PODRUČJU KOJE JE BILO IZLOŽENO RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA?
Ishrana porodice
– Mleko
– Jaja
– Krompir i korenjače
– Sveže povrće
– Mahunasto povrće
– Biljke u periodu rasta
Sprovođenje radijacione sanacije
– Kratkoročna radijaciona situacija
– Dugoročna radijaciona situacija

RADIOAKTIVNE PADAVINE – DOMAĆE ŽIVOTINJE
KAKO ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE UTICATI NA NEZAŠTIĆENU STOKU – DOMAĆE ŽIVOTINJE U POLJU, NA PAŠNJACIMA I DRUGIM OTVORENIM POVRŠINAMA?
KAKO ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE UTICATI NA DOMAĆE ŽIVOTINJE U SKLONIŠTU?
KAKO RADIOAKTIVNO ZRAČENJE DELUJE NA ŽIVOTINJE?
KOJI SU SIMPTOMI OŠTEĆENJA OD RADIOAKTIVNOG ZRAČENJA KOD ŽIVOTINJA?
KOJI JE NAJBOLJI NAČIN DA SE DOMAĆE ŽIVOTINJE ZAŠTITE OD RADIOAKTIVNE KONTAMINACIJE?
KOJU VODU I HRANU MOGU DATI DOMAĆIM ŽIVOTINJAMA POSLE TALOŽENJA RADIOAKTIVNIH PADAVINA?
– Voda
– Hrana
ŠTA MOGU DA URADIM SA RADIOAKTIVNO KONTAMINIRANOM STOČNOM HRANOM?
DA LI MUZNA GRLA (KRAVE, OVCE, KOZE) TREBA DA DOBIJU POSEBAN TRETMAN?
KAKO DA POSTUPIM SA MUZNIM KRAVAMA?
KOJE MERE TREBA PREDUZETI DA SE ZAŠTITI ŽIVINA?

KAKAV JE TRETMAN SA DOMAĆIM ŽIVOTINJAMA KOJE SU BILE IZLOŽENE RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA?
KOJE ŽIVOTINJSKE PROIZVODE JE BEZBEDNO IZNETI NA PIJACU POSLE POJAVE RADIOAKTIVNIH PADAVINA?
KOLIKO DUGO ĆE BITI OPASNO KORISTITI MLEKO MUZNIH GRLA (KRAVE, OVCE, KOZE) I JAJA ŽIVINE U ČIJI SU ORGANIZAM DOSPELE RADIOAKTIVNE PADAVINE?
DA LI RADIOAKTIVNE PADAVINE IMAJU UTICAJ NA UZGOJ ŽIVOTINJA?
MOGU LI DA KORISTIM NASAD JAJA ŽIVINE KOJA JE BILA IZLOŽENA RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA?
ŠTA DA RADIM AKO DOMAĆE ŽIVOTINJE UGINU OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA?
DA LI JE MOGUĆA RADIOAKTIVNA DEKONTAMINACIJA DOMAĆIH ŽIVOTINJA I STAJSKIH OBJEKATA KOJI SU BILI IZLOŽENI RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA?
RADIOAKTIVNE PADAVINE – ZEMLJIŠTE I USEVI KOJE SU NAJVAŽNIJE POSLEDICE VELIKE KOLIČINE RADIOAKTIVNIH PADAVINA NA USEVIMA I LIVADAMA?
KOLIKO DUGO ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE UTICATI NA OBRADIVE I NEOBRADIVE POVRŠINE?

DA LI POSTOJE TRETMANI ZA SNIŽAVANJE OPASNOSTI OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA NA ZEMLJIŠTU?
– Uklanjanje useva i ostatka letine
– Uklanjanje površinskog sloja zemljišta
– Duboko zaoravanje zemljišta
– Primena veštačkih đubriva
– Promena vrste useva

DA LI ĆE DOĆI DO STALNE RADIOAKTIVNE KONTAMINACIJE LIVADSKIH TRAVA?
– Početni period
– Dugoročna situacija
DA LI ĆU IKADA MOĆI DA KORISTIM RADIOAKTIVNO KONTAMINIRANU TRAVU – STOČNU HRANU?
– Samodekontaminacija
– Uklanjanje površinskog sloja
– Radioizotopno razblaženje

KAKAV JE UTICAJ RADIOAKTIVNIH PADAVINA U SEZONI RASTA?
ŠTA DA RADIM AKO SE RADIOAKTIVNE PADAVINE POJAVE NEPOSREDNO PRE BERBE?
KAKO ORGANIZOVATI BERBU, ODNOSNO ŽETVU, POSLE RADIOAKTIVNIH PADAVINA?
KAKO RADIOAKTIVNE PADAVINE UTIČU NA KROMPIR I KORENJAČE?
KAKO RADIOAKTIVNE PADAVINE UTIČU NA NASLEDNA DEJSTVA NA ZRNO ZA SETVU?
DA LI UPOTREBA RASPRŠIVAČA VODE DA OTKLONI STALOŽENE RADIOAKTIVNE PADAVINE?
TREBA LI OBRADIVE POVRŠINE OBOGAĆIVATI KREČOM I ĐUBRENJEM?
DA LI ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE UTICATI NA MOJ FARMERSKI RAD?
DA LI ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE SMANJITI EKONOMSKU PRODUKTIVNOST USEVA I PAŠNJAKA?
DA LI MOGU DA KORISTIM VODU SA POLJA IZLOŽENOG RADIOAKTIVNIM PADAVINAMA? KAKAV JE UTICAJ RADIOAKTIVNIH PADAVINA NA GAJENO POVRĆE?
KAKVE EFEKTE IMAJU RADIOAKTIVNE PADAVINE NA VOĆE KOJE RASTE, UKLJUČUJUĆI ZELENE PLODOVE?
KAKAV EFEKAT IMAJU RADIOAKTIVNE PADAVINE NA DETELINU I DRUGO KRMNO BILJE?
DA LI ĆE RADIOAKTIVNE PADAVINE OGRANIČITI UPOTREBU BILJAKA I BILJNIH PLODOVA U ISHRANI LJUDI?

KADA JE DOZVOLJEN RAD NA GAZDINSTVU?
DA LI JE MOGUĆ PRELAZ NA UZGAJANJE DRUGIH VRSTA USEVA?
KAKVE MERE PREDOSTROŽNOSTI TREBA DA PREDUZMU RADNICI (FARMERI) U POLJU I MEŠAONICAMA STOČNE HRANE?
RADIOAKTIVNE PADAVINE – MOGUĆNOST SMANJENJA RADIOAKTIVNOSTI U KONCENTROVANIM STOČNIM HRANIVIMA
ŠTA JE I ČEMU SLUŽI RADIJACIONO-HIGIJENSKI KATALOG VAŽNIJIH KOMPONENATA U PROIZVODNJI KRMNIH SMEŠA?

DA LI POSTOJE I KOJI SU TO PARAMETRI RADIJACIONE SIGURNOSTI KOJI SE KORISTE PRI ISHRANI DOMAĆIH ŽIVOTINJA?
– Posmatrani odnos
– Koeficijent nakupljanja
– Faktor diskriminacije i posmatrani odnos CJ i SJ
– Koeficijent zaštite
– Koeficijent prelaza – doprinos aktivnosti radionuklida, doprinos stabilnih kemijskih elemenata

KAKO SE ODREĐUJU PARAMETRI RADIJACIONE SIGURNOSTI U PROCESU PROIZVODNJE KRMNIH SMEŠA?
DA LI JE MOGUĆE PROGNOSTIČKO MODELOVANJE U ODNOSU NA RADIOAKTIVNOST PROIZVEDENE KRMNE SMEŠE?
RADIOAKTIVNE PADAVINE – JOŠ NEKOLIKO TAČAKA O ZAŠTITI ŠTA MOGU DA URADIM SADA?
AKO VAM JE NA RASPOLAGANJUNEKOLIKO SATI OD DATE UZBUNE
AKO IMATE NA RASPOLAGANJU NEKOLIKO MESECI OD UPOZORENJA
ZA VREME I POSLE RADIOAKTIVNIH PADAVINA
SKLONIŠTA OD RADIOAKTIVNIH PADAVINA ZA SEOSKU POPULACIJU
UOPŠTENO
USLOVI ZA SKLONIŠTA

SPOSOBN0ST ZGRADE DA SMANJI RADIOAKTIVNO ZRAČENJE
POJAČANJA
– Pojačanje spoljnih zidova
– Pojačanje unutrašnjih zidova
– Ojačanje plafona nad prostorijom skloništa
– Ojačanje prozorskih otvora u prostoriji skloništa
– Završna kontrola

PRIMERI ZA OPREMANJE SKLONIŠTA U PODRUMIMA NA SELU
– Opremanje skloništa u zemljanom podrumu
– Opremanje skloništa u podrumu od kamena
– Opremanje skloništa u podrumu od lomljenog kamena
– Opremanje skloništa u podrumima sa zidovima i tavanicom od betona

PODSETNIK ZA OPREMU U PRIVATNIM ZAKLONIMA I SKLONIŠTIMA
VODA
NAMIRNICE
PRIBOR ZA JELO
KUHINJSKI PRIBOR
SREDSTVA ZA HIGIJENU I TOALETNI PRIBOR
ODEĆA
POSTELJINA
PRIBOR ZA PRVU POMOĆ
OSTALI PRIBOR
SKLONIŠTE ZA PORODICU
ZAŠTO JE KORISNO GRADITI PORODIĆNO SKLONIŠTE?

KAKO IZGRADITI PORODIČNO SKLONIŠTE?
– Opšte karakteristike
– Konstruktivne karakteristike skloništa
– Sredstva za zatvaranje otvora za kretanje
OPREMANJE SKLONIŠTA
MIRNODOPSKA NAMENA PROSTORIJE I RADNJE ZA OSPOSOBLJAVANJE SKLONIŠTA
UPUTSTVO ZA PRIMENU MERA RADIJACIONE ZAŠTITE
MERE RADIJACIONE ZAŠTITE STANOVNIŠTVA
– Rana faza nuklearnog akcidenta
– Međufaza nukleamog akcidenta
– Kasna faza nuklearnog akcidenta

MERE RADIJACIONE ZAŠTITE
– Mere radijacione zaštite stočne proizvodnje
• Povlačenje životinja s otvorenog prostora
• Izvorišta vode za napajanje životinja
• Stočna hrana na otvorenom prostoru
• Zaptivanje (hermetizacija) stajskog prostora
• Radioaktivna dekontaminacija domaćih životinja
• Radioaktivna dekontaminacija stočne hrane
– Mere radijacione zaštite biljne proizvodnje
• Tehničko-tehnološke mere
• Agrotehničke mere u ranoj i međufazi
• Agrotehničke mere u kasnoj fazi
• Radioaktivna dekontaminacija (sanacija) zemljišta
• Radioaktivna dekontaminacija biljaka i biljnih plodova

UPUTSTVO ZA PRIMENU
– Radijaciona zastita izvorišta vode za napajanje životinja
– Zaptivanje prostora za skladištenje stočne hrane
– Zaptivanje stajskih objekata
• Postupak hermetizacije
• Obezbeđivanje mikroklimatskih uslova
– Radioaktivna dekontaminacija
• Radioaktivna dekontaminacija životinja
• Radioaktivna dekontaminacija namirnica biljnog porekla
• Radioaktivna dekontaminacija osoba

DRUGI DEO

PRIMENA HACCP SISTEMA U RADIJACIONO-HIGIJENSKOM NADZORU PROIZVODNIH PROCESA NA FARMI
Šta je to HACCP sistem?
o Koje su definicije HACCP sistema od interesa u radijaciono-higijenskoj kontroli?
o Radijaciono kritična kontrolna tačka
o Radijaciono kritična granica
o Radijacioni HACCPplan
o Radijaciona opasnost
o Radijaciono-higijenski naclzor
o Radijaciono preventivna mera
o Radijaciona verifikacija
o Radijaciono odstupanje
o Radijaciona korektivna mera
o Radijaciono prihvatljivi nivo
o Radijaciono kontrolna tačka
o Radijacioni rizik
o Kategorija radijacionog rizika
o Radijaeiono osetljivi sastojak
o Radijaciono-higijenska kontrola
o Stablo odlučivanja o radijacionim kritičnim kontrolnim tačkama
o Radijacioni HACCP tim
o Radijacioni ciljni nivoi
o Radijacioni HACCP sistem
o Analiza radijacione opasnosti
o Životne namirnice
o Radijaciono-higijenski neispravna namirnica
o Upravljanje radijacionim rizikom
o Radijacioni zapis

DA li POSTOJE PRINCIPI HACCP SISTEMA KOJE TREBA UVAŽAVATI U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI?
ANALIZA RADIJACIONE OPASNOSTI – ŠTA JE TO?
KAKO SE ODREĐUJU KRITIČNE KONTROLNE TAČKE U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI?
ŠTA SU TO KRITIČNE I OPERATIVNE GRANICE U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI?
KAKO SE OBAVLJA NADZOR KRITIČNIH GRANICA U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI?
ŠTA SU TO KOREKTIVNE MERE U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI?
KAKO SE ORGANIZUJE SISTEM ČUVANJA ZAPISA U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI?
KAKO SE OBAVLJA VERIFIKACIJA HACCP SISTEMA U RADIJACIONO-HIGIJENSKOJ KONTROLI?
POSTUPAK USPOSTAVLJANJA RADIJACIONO-HIGIJENSKOG NADZORA PROIZVODNIH PROCESA NA FARMI PRIMENOM HACCP SISTEMA
POSTUPAK IZVOĐENJA STUDIJE RADIJACIONO-HIGIJENSKOG NADZORA PRIMENOM HACCP SISTEMA?

o Tim za radijacioni HACCP sistem
o Opis procesa proizvodnje do finalnog proizvoda i metoda distribucije
o Izrada dijagrama toka proizvodnog procesa
o Radijaciona verifikacija dijagrama toka proizvodnog procesa
o Analiza radijacione opasnosti
o Deflnisanje radijaciono preventivnih mera
o Identifikovanje radijaciono kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnom procesu
o Uspostavljanje kritičnih granica za svaku identifikovanu radijaciono kritičnu kontrolnu tačku
o Definisanje zahteva za pračenje radijaciono-kritičnih kontrolnih tačcika
o Definisanje radijaciono korektivnih mera
o Definisanje efektivnih sistema za čuvanje radijacionih zapisa
o Uvođenje postupka za radijacionu verifikaciju funkcionisanja HACCP sistema

PROCEDURA IZVOĐENJA STUDIJE RADIJACIONO-HIGIJENSKOG NADZORA PRIMENOM HACCP SISTEMA
STANDARDI RADIJACIONE BEZBEDNOSTI KAO KOMPONENTA RADIJACIONO-HIGIJENSKOG KVALITETA PRIMENOM HACCP SISTEMA
ASPEKTI USPEHA I KVALITETA
MEĐUNARODNI STANDARDI RADIJACIONE BEZBEDNOSTI

o Osnove za izradu međunarodnih standarda
o Generalna politika i primena standarda
o Osnovni principi standarda
o Državni propisi i infrastruktura
PREGLED VAŽNIJIH MEĐUNARODNIH PROPISA
o Međunarodne konvencije
o Regulativa Evropske unije
> Post-Chernobyl
> Future accidents

INTEGRACIJA RADIJACIONOG HACCP 1 TQRM
ORGANIZACIONO-EKONOMSKA ANALIZA HACCP
DOBRA PROIZVODAČKA PRAKSA

o Osoblje
o Zemljište i zgrade
o Sanitarne aktivnosti
o Sanitame prostorije i sanitama kontrola
o Oprema i uređaji
o Proizvodne operacije
o Sistem upravljanja kvalitetom
IZGRADNJA KUĆE HIGIJENE
LISTA ZA PROVERU HIGIJENE
SPECIFIČNOSTI PROIZVODNIH PROCESA
OPOZIV PROIZVODA

PRILOZI

Prilog A: EEC direktiva 93/43
Opšti zahtev za sve pogone prehrambene organizacije
Konkretni zahtevi u vezi sa prostorijama gde se pripremaju ili prerađuju prehrambeni proizvodi
Zahtevi u vezi sa pokretnim i/ili privremenim sredstvima (šatori, tezge, vozila za prodaju prehrambenih proizvoda i sl.), prostorijama koje se prvenstveno koriste za stanovanje, sredstvima koja se povremeno koriste za ugostiteljske potrebe i automatima za prodaju prehrambenih proizvoda
Transport
Zahtevi u vezi sa opremom
Otpaci prehrambenih proizvoda
Dovod vode
Lična higijena
Odredbe koie se odnose na prehrambene proizvode
Obuka

Prilog B: Važeća dobra proizvođačka praksa u pakovanju i čuvanju prehrambenih proizvoda
Odredbe federalnog zakona 21 – deo 110
a) Predmet odredbi
b) Federalni službeni list
c) Naručivanje
Deo 110 – Važeća dobra proizvođačka praksa u proizvodnji, pakovanju i čuvanju prehrambenih proizvoda
a) Poglavlje A – Opšte odredbe: Definicije, Osoblje, Izuzeće
b) Poglavlje B – Zgrade i prostorije: Fabrika i zemljište, Sanitarne aktivnosti, Sanitarne prostorije i kontrola
c) Poglavlje C – Oprema: Oprema i uređaji
d) Poglavlje D – (Rezervisano)
e) Poglavlje E – Kontrola proizvodnje i procesa: Procesi i kontrola
f) Poglavlje F – (Rezervisano)

PROCENA ISPRAVNOSTI PROIZVODA
Potrošačka percepcija ispravnosti i kvaliteta proizvoda
Tržište ispravnim proizvodima
Ekonomski koncept procenjivanja
Procenjivanje ispravnosti proizvoda
Metode procenjivanja

PRAKTIČNI PRISTUPI PRI VREDNOVANJU ISPRAVNOSTI PROIZVODA
Merenja rizika

EKONOMIKA HACCP
Pretpostavljene dobiti od HACCP programa
a) Alat za menadžment poslovanja
b) Trgovačke dobiti
Pretpostavljeni troškovi HACCP programa
a) Struktura tržišta
b) Politika odluka

TREĆI DEO

„LABRAH“ LABORATORIJA ZA RADIJACIONU HIGIJENU
AKTUELNA OVLAŠĆENJA
UVERENJA O ISPRAVNOSTI NUKLEARNIH MERILA
SISTEM RADIJACIONO-HIGIJENSKE KONTROLE U REPUBLICI SRBIJI
1. UPUTSTVO ZA SPROVOĐENJE RADIJACIONO-HIGIJENSKE KONTROLE
1.1. U GRANIČNOM PROMETU
1.2. U PRIMARNOJ PROIZVODNJI

AKTUELNA IZDANJA – DA OSTVARITE INFORMATIVNI REBALANS
KNJIGE ZA VAŠU BIBLIOTEKU
Kataloški pregled knjiga
CD prezentacije
Kataloška specifikacija
Specifikacija CD – PREZENTACIJA
ZAVRŠNA REČ
CURRICULUM VITAE AUTORA

LITERATURA

Procena ispravnosti proizvoda

Potrošačka percepcija ispravnosti i kvaliteta proizvoda

Zdravstvena ispravnost i kvalitet prehrambenih proizvoda ima veoma različito značenje za proizvođače u odnosu na potrošače. Zdravstvena ispravnost se obično odnosi na nivo rizika pridružen sa bolešću ili smrću, prouzrokovanih konzumiranjem prehrambenih proizvoda koji su kontaminirani toksičnim supstancijama. Kvalitet je najčešće povezan sa izgledom, mirisom, ukusom i sastavom. Potrošači i mediji često mešaju ova dva koncepta, kada činjenično nizak nivo kvaliteta prehrambenih proizvoda može biti sasvim ispravan za jelo nasuprot prehrambenim proizvodima sa niskim nivoom zdravstvene ispravnosti, ali visokog kvaliteta koji ne moraju biti shvaćeni od strane potrošača kao visoko kvalitetni. Nadalje, mnogi prodavci prehrambenih proizvoda imaju ograničeno razumevanje za potrošački redosled prvenstva kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, čak i ako su ti prioriteti prepoznati.

Kvalitet i ispravnost postaju višedimenzionalni i potrošači imaju velike poteškoće u određivanju i posmatranju aktuelnog kvaliteta prehrambenih proizvoda. Neki od atributa koji utiču na kvalitet prehrambenih proizvoda su: hranljiva vrednost, učestalost pojave toksikanata, vek trajanja u pakovanom stanju, ukus, nivo aditiva, korišćenje određenih tretmana kao što je označavanje, gubljenje boje, miris i jednoobraznost. Mešavina faktora ispravnosti i kvaliteta takođe ima uticaj na prihvatanje prehrambenih proizvoda u međunarodnoj trgovini i ima način uticaj na odnos između trgovine kako razvijenih tako i zemalja u razvoju. Dakle, u kontekstu dosadašnjeg izlaganja, i ispravnost i kvalitet su razmatrani identično kada jedan ili oba utiču na prihvatanje od strane potrošača, na bolest potrošača i/ili na trgovinu prehrambenim proizvodima.

Tržište ispravnim proizvodima

Potrošači žele da koriste ispravne prehrambene proizvode. Ispravnost je samo jedna od podrazumevanih karakteristika prehrambenih proizvoda koja utiče na stanje prodaje, posmatrano iz ugla potrošača, za različite cene i količine. Zbog toga, proizvođači ne mogu linearno povećavati cene za „ispravnije“ prehrambene proizvode pravdajući to većom cenom proizvodnje. Njihovi konkurenti će dati istu izjavu čak iako to nije istina. Nedostatak odgovornosti i nesposobnost potrošača da posmatraju ispravnost proizvoda vodi ka greškama na tržištu pošto neispravni/nisko kvalitetni proizvodi mogu doneti kratkotrajnu pogodnost u ceni za pojedine prodavce i dugotrajno negativne uticajne efekte na sve prodavce.

U takvim okolnostima, da bi se obezbedili ispravni prehrambeni proizvodi, zahteva se intervencija vlade ili izdavanje zakonske regulative. Osnovna pitanja tržišta prehrambenim proizvodima i ishrane su važna za razumevanje. Koji mehanizmi će zadovoljiti potrošače da dobiju ispravnu hranu i nivo kvaliteta koji oni žele i koji mehanizmi će omogućiti proizvođačima podsticaj da snabdevaju takvim nivoom kvaliteta? Dok se proces proizvodnje prehrambenih proizvoda mora razvijati njenim vlastitim probnim metodama kako bi podigli ugled proizvoda, tehnike kao što su inspekcija, sertifikacija, edukacija potrošača i proizvođača, etiketiranje, manipulisanje i obogaćivanje obrade kao što su označavanje, često su uvedene da intervenišu u nesavršenoj tržišnoj situaciji. Zaista, potrošači se oslanjaju na proizvođače da bi im obezbedili ispravnu hranu ali proizvođači ne mogu uvek verifikovati ili garantovati ispravnost hrane. Poreski obveznici se oslanjaju na vladu da bi im omogućila efektivan sistem nadgledanja, ali ona ne može direktno odrediti da li su sistemi valjani i efektivni.

Ako tržište nije savršeno konkurentno i postane neophodno da vlada interveniše kako bi se regulisala ispravnost i kvalitet prehrambenih proizvoda, to se može postići na tri načina. Instanca nadležna za regulativu može omogućiti informacije za potrošače zavisne od rizika različitih vrsta hrane za različite populacije potrošača i može direktno regulisati proizvode prehrambene industrije kako bi smanjili opasnost za potrošače. Može takođe regulisati nivo ispravnosti prehrambenih proizvoda putem različitih programa za smanjivanje rizika kao što su programi HACCP.

Jedan odgovarajući okvir za procenjivanje dobiti za potrošače politikom ispravnosti hrane omogući će predviđanje koje akcije potrošači treba da preduzmu kako bi upotpunili saznavanje. Okvir će predvideti šta će stvarni potrošač sa ograničenim saznanjima moći uraditi u različitim scenarijima politike sa nadopunjavanjem celokupne palete poznatih scenarija politike. Ovim se omogućava jedan teoretski model koji dozvoljava da potrošač reaguje na četiri načina na opasnost od hrane: izbegavanje proizvoda, zamenjivanje robne marke, odvraćanje i smanjivanje kriterijuma.

O ispravnosti prehrambenih proizvoda moraju voditi brigu i proizvođači i potrošači. I jedni i drugi treba da menjaju svoje aktivnosti kako bi minimizirali zdravstveni rizik od konzumiranja prehrambenih proizvoda. To stvara potrebu za javnim aktivnostima (regulativa) sa snabdevačima prehrambenim proizvodima i privatnim aktivnostima (povećanje znanja) potrošačima, u procesu kupovine. Tada se postavlja jedno očigledno pitanje. Da li je javna korist (ili vrednost) izvedena iz regulativnih programa dizajniranih da minimiziraju zdravstveni rizik pri konzumiranju prehrambenih proizvoda veća od cene implementiranja tih programa? U razmatranje mora biti uzeto koštanje celokupnog proizvodnog lanca, počinjući sa privatnim koštanjem proizvodača i snabdevača a završavajući sa javnim koštanjem implementiranja i održavanja regulatornih programa. Da li su potrošači spremni da plate (i koji nivo povećanja cene prehrambenih proizvoda) to dodatno koštanje (koja se reflektuje kroz veću cenu) kao rezultat proistekao iz programa za inspekciju ispravnosti prehrambenih proizvoda i da li su spremni da plate veću javnu cenu (kroz veće poreze) da bi podržali te programe?

Ekonomski koncept procenjivanja

Koštanje analiza predstavlja prvi pokušaj ekonomista da sprovedu istraživanje dizajnirano da oceni efekte vladinih regulativa, politika i programa. Ove tehnike su bile korišćene da izveste kreatore politike da li javni resursi investirani u javne programe (kao što su regulativni programi o prehrambenim proizvodima) daju najveću dobit. Bilo je relativno lako odrediti koliko je to koštalo (mada nije uvek lako izmeriti to) ali je mnogo teže odrediti koja korist će se meriti (i čak još teže izmeriti je).

Tržište je otvoreno za različita ulaganja sredstava u regulatorni proces pa cene i količine mogu biti izvedene ili aproksimirane iz aktuelnih tržišnih transakcija (npr. koštanje proizvodnje prehrambenih proizvoda po uslovima jedne regulative ili koštanje iznajmljivanja državne dodatne inspekcije). Nijedno tržište primamo ne postoji radi povećanja ispravnosti morskih plodova. Dakle, kao nužnost se nameće potreba za razvojem tehnika za procenu zahteva za netržišne faktore kao što je poboljšanje ispravnosti hrane. Ekonomisti ovo nazivaju kao netržišno istraživačko procenjivanje. Odgovornost za razvoj ovih tehnika je u osnovi javnog sektora pošto privatni sektor ima mali podsticaj da odredi koštanje poboljšanja javnih programa (npr. efekat poboljšanja ispravnosti prehrambenih proizvoda).

Procenjivanje ispravnosti proizvoda

Jedno savršeno konkurentno tržište bez regulacije, i sa odgovarajućim prihodom učiniće da hrane ima uvek na raspolaganju. Međutim, ovo nije realna situacija i greške na tržištu zahtevaju javnu intervenciju u oblastima gde se hrana proizvodi, obrađuje i distribuira. Javne intervencije u razvijenim zemljama mogu uključiti takve intervencije kao što je omogućavanje edukacije o ishrani tako da potrošači mogu učiniti pravilan izbor i tako održavaju viši nivo zdravlja ili kreiranje regulatornih programa dizajniranih da stvaraju veoma nizak nivo zdravstvenog rizika vezanog za konzumiranje hrane kupljene na tržištu. Javne intervencije u zemljama koje su u razvoju mogu biti garancija da jedno adekvatno snabdevanje sa hranom pomaže proizvođačima hrane rešavanje mnogih sanitarnih problema tako da prehrambeni proizvodi mogu biti izvezeni i korišćeni kao izvor jake valute za zemlje izvoznike. Dakle, postaje nužno da razvijamo kako teoretske koncepte tako i praktične metode da procenimo ispravnost hrane i programe za ispravnost hrane. Argumentovano je da ekonomski istraživači, kada je reč o ispravnosti hrane i problemima ishrane, treba da uključe tri tipa istraživanja: istraživanje netržišnog procenjivanja, istraživanje programa ocenjivanja i istraživanje tržišta proizvoda.

Većina istraživanja netržišnog procenjivanja izvorno se fokusira na merenje koristi za zdravlje, ispravnost hrane i programe zaštite životne sredine, što je postalo posebno istaknuto u ranim šezdesetim godinama prošlog veka. Od tada se nastavlja njihovo širenje na jedan veći broj oblasti. Istraživanja ispravnosti hrane razvijaju se sa fokusom na procenu vrednosti prevencije od smrti ili zaraza u datoj populaciji potrošača i u merenju vrednosti smanjenja smrtnosti ili dana bolovanja. Drugim rečima, da li je povećanje koštanja ispravnosti hrane, kao rezultat novog (ili proširenog) programa ispravnosti hrane, manje od zarade dobijene od potrošača? Najraniji pokušaji u ovoj oblasti, mere uštedu, kao vrednost sačuvanja života, procenjujući sadašnje vrednosti prethodne zarade, naspram potrošnje, plus koštanje medicinskog tretmana bolesti. Kasnije studije uključuju više ekonomsko koštanje (npr., vrednost izgubljenog beskorisnog vremena ili gubitak proizvodnje u kućnoj delatnosti) sa procenom dobijenom od statističkih podataka. Većina ranijih radova ekonomista fokusirana je na procenjivanje koristi. Međutim, takođe je važno da razumemo koštanje i kako ono može biti primenjeno u procenjivanju ispravnosti hrane.

Istraživanje programa ocenjivanja pokušava da izmeri nivo efektivnosti javnih programa i širenja do kojih javni programi mogu dostići ciljeve. Jedan primer će biti merenje efektivnosti programa dizajniranog za edukaciju potrošača po pitanju aspekta ispravnosti prehrambenih proizvoda ili koštanja i koristi od prehrambenih proizvoda HACCP programa.

Istraživanje tržišta prehrambenih proizvoda je takođe slično sa istraživanjem netržišnog procenjivanja u smislu tehnika korišćenih u pokušaju merenja efekata na ponašanje potrošača prema dobrima kojih nema na tržištu. Jedan primer će biti merenje šta će potrošač platiti za jedan novi ili drugačiji atribut prehrambenog proizvoda kao što je „slabo goji“ ili određeni hranljivi atribut.

Metode procenjivanja

Cena bolesti – Prvi pokušaji ekonomista bili su da vrednost ispravnosti hrane koriste kao procenu koštanja uštede, kao jednu procenu vrednosti očuvanja života. Sadašnja vrednost prethodnih zarada umanjena za potrošnju i uvećane za medicinske troškove korišćeno je kao vrednost koštanja uštede stvorene ispravnom hranom. Kasnije procene su uključivale vrednost izgubljenog beskorisnog vremena, mogućnost koštanja izgubljene proizvodnje u kućnoj delatnosti i druga merenja koristeći tehnike zvane metode cene bolesti. Ovaj način procenjuje društvene resurse koji će biti sačuvani izbegavanjem bolesti uzrokovanih hranom. U većini slučajeva ova tehnika koristi statističke podatke i podatke dobijene posmatranjem koji oslikavaju aktuelne individualne akcije na čijoj osnovi se procenjuju uštede. Društveno koštanje uključuje koštanje pojedinaca, koštanje industrije i koštanje javnog zdravstvenog nadzora.

Koštanje pojedine može biti izmereno kroz dokumentovano medicinsko koštanje, zarade ili pad produktivnosti, bol i patnju, koštanje beskorisnog vremena, koštanje brige o deci, koštanje rizika odbojnosti, koštanje putovanja i koštanje profesionalne i fizikalne rehabilitacije, između ostalog.

Koštanje industrije uključuje povlačenje proizvoda, zatvaranje i čišćenje proizvodnje hrane, koštanje obavezne proizvodnje, zahtevano smanjenje proizvodnje i administracija osiguranja.

Koštanje javnog zdravstvenog nadzora uključuje koštanje nadzora bolesti, koštanje početnog istražnog postupka i koštanje suzbijanja bolesti. Nedoumica ovog pristupa je da u određivanje koštanja bolesti ne može biti izmereno na šta je pojedinac stvarno spreman da plati kako bi izbegao bolest. Cena bolesti može biti interpretirana kao mera koštanja bolesti u specifičnoj ekonomiji (npr. određenoj zemlji) u obliku njegovih efekata na tekuće i buduće vrednosti dobara i usluga koje je proizvela ekonomija te zemlje.

Spremnost za plaćanje – Teoretski najkorektnija upotreba merenja je tehnika spremnosti za plaćanje. To je stvarno merenje spremnosti ljudi u specifičnoj populaciji za plaćanje da bi time smanjili rizik od smrti ili bolesti uzrokovanih konzumiranjem hrane. Ova tehnika koristi stvarno posmatranje tržišta na osnovu čega vrši procenjivanje ili kroz konstruisanje tržišnih eksperimenata i korišćenjem jedne tehnike zvane zavisno ocenjivanje. Drugi metod za vrednovanje atributa hrane je određivanje cene hedonističkim principom (princip povoljne cene). Ova tehnika je normalno korišćena da proceni vrednost koju potrošač daje različitim atributima određenog artikla hrane. Kao primer je vrednost koju potrošač daje različitim masnim kiselinama sadržanim u mastima i uljima ili drugim hranljivim aspektima pojedinih artikala hrane. Ova metoda procene se razlikuje od metode zavisno ocenjivanje u tome da kao funkcije procenjivanja koriste posmatrane tržišne cene i podatke o potrošnji. Metod hedonističkog principa omogućava jednu objektivnu ocenu atributa hrane kao što su hranljivost i sadržaj masti, dok metoda zavisnog ocenjivanja koristi subjektivno ocenjivanje atributa hrane kao što su ispravnost hrane.

Kako je metoda spremnost za plaćanje teoretski najkorektnije zasnovana na ekonomskoj teoriji, njena upotreba će biti izazovna. Kancelarija za menadžment i budžet USA izdala je uputstvo koje ustanovljava preference za korišćenje posmatranih ili iskustvenih podataka o dobiti pri procenjivanju kako bi izmirili uticaj glavnih pravila kao što su dobiti i koštanje programa ili regulativa o ispravnosti prehrambenih proizvoda. Kancelarija za menadžment i budžet se stara da kada se ostvari dobit od procene rizika i neke agencije izabere da proceni dobit sa preciznom procenom, tada ta očekivana vrednost u proceni rizika mora biti korišćena. Uputstvo Kancelarije za menadžment i budžet potvrđuje da je teško izvršiti procenu spremnosti za plaćanje na pojedincu za artikle (npr. ispravnost hrane) koji nisu razmenljivi na tržištu zato što je nemoguće da koristimo podatke i metode posmatranja. Ali, Kancelarija za menadžment i budžet takođe ukazuje da korišćenje metode zavisnog ocenjivanja opravdava jedno dodatno breme analitičke strogosti. Identična je istina i u odnosu na metod zavisnog ocenjivanja korišćen da proceni regulacije i dobiti ispravnosti hrane i koštanje. Kritičari metode zavisnog ocenjivanja se slažu da su njeni problemi nesavladivi i da će se napustiti njena upotreba. Kancelarija za menadžment i budžet ne zauzima ovakav stav ali nameće jedan dodatni napor na izvođenju procena koje nisu zasnovane na podacima o ponašanju u realnom okruženju.