Malo je na svetu takvih fenomena kao što je vino. Naravno, prvo su to naslutili pesnici, njima su se pridružili stručnjaci različitih profila i književnici, da bi na kraju, o fenomenu vina ozbiljno progovorili filozofi i lekari. Nije ovo prilika, a ni mesto, da se još jednom ponove najrazličitija opšta mesta o vinu, da se još jednom prepričaju brojni mitovi, predanja, kulturno nasleđe, različiti ukorenjeni, nekad i začudo tačni stavovi o piću koje čoveka prati od osvita civilizacije. Ova knjiga, nastoji da popuni prazninu koja postoji i pored obilja knjiga napisanih o vinu i u slavu vina. Međutim, začuđujuće je malo knjiga koje trezveno, analitički i pre svega informativno prilaze vinu i svim njegovim aspektima. Takvu ambiciju ima ova knjiga – da odmereno, analitički, ostajući u granicama proverenog i proverljivog pruži što više relevantnih informacija o piću koje veći deo čovečanstva prati veći period istorije. Zato se, naravno, nije moglo ostati samo na fizičko-hemijskim, organoleptičkim i tehnološkim osobinama vina. Moralo se izaći u susert i navikama, uverenjima pa i mitovima koji odvajkada prate vino i vinopije. Ovo nije knjiga u slavu vina – takvih ima i previše – ovo je knjiga koja nastoji da neobaveštenog učini obaveštenim, a obaveštenog još obaveštenijim, ne opredeljujući se unapred ni za ni protiv vina, jer je autor duboko uveren, da i ova kao i svaka druga isključivost, škodi.

Autor
Dr Dmitar Hajder

Sadržaj

Predgovor

Prvi deo: Istorija i mit

Istorija vina
Dionizijski mit o vinu
Vino kao simbol
Sveti Sava i vinogradi

Drugi deo: Vino kao hrana

Hrana zdravlje i vitamini
Hranljiva vrednost vina
Apsorpcija vina
Vino kao dodatak ishrani
Kako piti vino
Tajne vina
Sastav vina
Voda
Minerali
Vitamini
Aminokiseline
Alkoholi u vinu
Šećeri u grožđu i vinu
Kiseline u vinu
Aldehidi u vinu
Fenolna jedinjenja u vinu
Flavonoidi
Tanini u vinu
Estri u vinu
Aromatične materije u vinu
Bojene materije u vinu

Treći deo: Vino – lek u svakodnevnoj upotrebi

Istraživanje lekovitih efekata vina
Antioksidansi u vinu ili vino kao antioksidans
Kako deluju antioksidansi
Oksidacija holesterola
Vino kao dopuna terapije
Minerali
Vitamini
Aminokiseline
Vino i lekovi
Aditivni učinak
Potencirani učinak
Antagonistički učinak

Četvrti deo: Vino i zdravlje

Želudac
Jetra
Ateroskleroza
Artritis
Estrogen
Osteoporoza
Anemija
Pamćenje
Ekcem
Kolitis
Stres
Vino i starenje
Alkoholizam
Faze alkoholizma

Peti deo: Kultura vina

Vrste vina
Podele vina i pravila kod služenja pića
Klasifikacija vina
Procena kvaliteta vina
Ukus vina
Miris vina
Vid
Degustacija vina
Kad, kako i koje vino
Hladna predjela
Topla predjela
Supe i čorbe
Jaja i jela na bazi jaja
Riba
Svetla mesa
Tamna mesa
Sirevi
Mali pregled sireva
Deserti
Voće
Temeprature serviranja
Dezertna vina
Bela vina
Crvena i crna vina
Šampanjci i penušava vina

Šesti deo: Priče o vinu

Čudotvorno grožđe
Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara, ugostitelja i devojaka
NikolaTesla
Tako to rade Španci

Sedmi deo: Vino – vaš partner u kuhinji

Vino u tiganju
Recepti sa vinom
Starinska čorba
Preliv od vina za salatu
Juneća džigerica u vinu
Oslić na italijanski način
Punjena guska
Pile u vinskom sosu sa pečurkama
Goveđa pečenica u sosu od vina sa senfom
Maslinke pečene u vinu
Švedske palačinke
Pita od grožđa
Torta sa vinom
Voćna salata sa grožđem
Grožđe u tegli
Pekmez od belog grožđa i dunja
Sulc od grožđa Slatko od grožđa Grožđe sa bademom Kompot od grožđa s medom

Osmi deo: Vinogoija

Vinogoija u Jugoslaviji
Subotičko-horgoška vinogorja
Banatska i potiska vinogorja
Vršačka i deliblatska vinogorja
Fruškogorska vinogorja
Timočko-krajinska vinogorja
Nišavska i južnomoravska vinogorja
Župska i zapadnomoravska vinogorja
Šumadijska vinogorja
Crnogorska vinogorja
Podrum ljubitelja vina
Predlog za podrum od 38 boca
Predlog za podrum od 111 boca
Pregled rasprostranjenosti vinove loze u svetu
Pojmovnik

Literatura
Knjige
Časopisi
Internet
Iz recenzija

Prvi deo Istorija i mit

Dobro je poznato da naše područje pripada vinskoj kulturi. Vinska kultura od danas sve više pripada modernoj kulturi. Ona uključuje kompleksna znanja o vinu, njegovoj istoriji, vinogradima, podrumima, preko enofilije i filozofiranja o vinu, do njegove uloge u ugostiteljstvu i turizmu. Vina ima na hiljade vrsta a samo kod nas postoji oko 700 vrsta vina. Vino se, po tradiciji vezuje za Dionisa (po Grcima), Bakhusa (po Rimljanima), Noja (po Jevrejima), Ozirisa (po Egipćanima)…

A zapravo pripada čovečanstvu.

Istorija vina

Inače, vinova loza, koja je kao kultivisana biljka poznata 3000-4000 godina, iz Azije je prvo preneta u stari Egipat, Grčku, Rimsko carstvo, a potom se raširila po celom svetu. Poznato je da je Noje požurio, posle Potopa, da zasadi vinograd i nazdravljajući novom životu napije se novog vina. Ipak, vino se ponajčešće vezuje za Dionisa, grčkog boga vina a po njemu se naziva i božanskim pićem.

Dionizijski mit o vinu

Ovaj mnogopoštovani bog vina i vinograda, a samim tim veselja, umetnosti i ljubavi, sin Semele i Zevsa, uživao je u proslavama i svetkovinama, priređivanim u njegovu čast. Njegovo ime tumači se kao ,,sin Zevsa” ili „Bog iz Nise”, a dovodi se i u vezu sa rečju „oinos” što na grčkom znači vino. Njegov grob nalazi se u Delfima. Gde god da se pojavio, a pratile su ga nimfe, sileni i satiri, nastajala je svetkovina vina i radovanja. Dve priče o njegovom rođenju odgonetaju i razlog njegovog velikog uživanja u dražima života. Saznavši za Zevsovu vezu sa Semelom, ljubomorna Hera reši da se osveti Semeli. Uzevši lik Semeline dojkinje ona je nagovori da pozove Zevsa k sebi, u svom njegovom gromovničkom sjaju. Kada se Zevs približi Semelinoj kući Hera joj zapali kuću, a plamen zahvati i Semelu. Zevsu je pošlo za rukom da spase svoga sina Dionisa, koga je Semela rodila na samrti. Pošto je Dionis bio nedonošče, Zevs ga je ušio u svoje bedro. Posle izvesnog vremena Zevs je rašio šav i Dionis se ponovo rodio. Zato i kažu da je on od dve majke rođen.

Vino najviše prija uzjelo. gastronomski postupak

Po drugoj priči, saznavši za Semelinu i Zevsovu ljubav Kadmo je i Semelu i dete zakovao u kovčeg, a kovčeg bacio u more. Kada je, posle dugog plutanja, kovčeg isplovio u njemu su nađeni mrtva Semela i njen, još uvek živ, sin Dionis. Ija koja je pronašla dete skrivala ga je-u pećini i negovala dok Dionis nije ojačao. A kada je Dionis postao bog odveo je svoju majku Semelu iz donjeg sveta na Olimp, gde je ona dobila besmrtnost i ime Tiona. Dionis je dobio ime Tionej.

Vino i ljubav najslađi su kad se ide do kraja.
Živan S. Filipović

Vino kao simbol

Vino je od početka civilizacije bilo sastavni deo čovekove ishrane i njegova razumna konzumacija doprinela je razvoju kulture, i materijalne i duhovne. Čovek je od vina napravio simbol življenja, a njegova tajna moć smatrala se božanskim ispoljavanjem. Vino je uz krv i mleko smatrano za najsloženiju tečnost na svetu. Vino, kao najpopularnije piće civilizacije, sa svojih oko 700 sastojaka je veoma bitna hranljiva materija. Hranjivu i zdravstvenu vrednost vina poznavali su još i stari narodi, pa se njegova prava vrednost dala dokazati s razvojem nauke 0 vinu. Tek kasnije, kada su hemičari analizirali vino, ustanovili su da je to zapravo hrana jer sadrži brojne energetske i životno bitne materije.

Staro vino i mlade žene najbolje prodaju svoje godine. Narodna

Sveti Sava i vinogradi

Lepa je i priča o Svetom Savi i đavolu. Njih dvojica su sadili vinograd, zatim je Sveti Sava obrao grožđe, stavio ga u kacu i, potom, iscedio vino. Đavolu je ostavio džibru. Đavo je od toga ispekao rakiju. Blagodarni svetac je pristao da proba rakiju i da je blagoslovi.

A za Savinog oca Stefana Nemanju, odnosno svetog Simeona vezuje se sledeća legenda. Iz zida u Hilandaru, kraj kojeg je bio sahranjen, iznikla je, sa spoljne strane, vinova loza. U Hilandaru i danas tvrde da je ta loza stara osam vekova, da i danas rađa, i da joj je grožđe čudotvorno i lekovito.

Vino i krsne slave

Sveti Sava je u 12. veku uveo u praksu na liturgijskoj osnovi krsnu slavu. Krsna slava je odlika isključivo srpskog pravoslavlja. Religija je vino preuzela kao deo žrtve, a sam taj običaj stariji je od hrišćanstva. Ritual krsne slave koristi u liturgijskom obredu hleb i vino, koji simbolično predstavljaju telo i krv Hristovu i u kome su božanska i čovekova priroda u punom skladu.

Ako se želi prestati opijati, pogledaj pijanca dok si još trezan. Kineska narodna