Sadržaj

Adamek. Z.. Berka, R. i Huda, J.: Akvakultura u Češkoj Republici
Gave-Siessegger. J. i Focken, U.: Akvakultura u Nemačkoj: proizvodnja i proizvodni sistemi
Jeney, Z., Gabor. J. i Varadi. L.: Iskustva korišćenja evropskih fondova za ribarstvo i mađarskih nacionalnih fondova za strukturalni razvoj u sektoru akvakulture i ribarstva u Mađarskoj
Opačak. A.. Florijančić, T., Homen, Z. i Jahutka, I.: Slatkovodno ribarstvo u Republici Hrvatskoj
Marković, Z., Poleksić, V., Mitrović-Tutundžić, V.: Akvakultura u Srbiji
Ćirković, M., Pejanović, R., Jurakić, Ž., Đorđević, V.: Tranzicija ribarstva u Srbiji
Buchmann, K.: Imuni odgovor košljoriba na parazitske, bakterijske i virusne patogene
Grubić, G., Stojanović, B., Đorđević, N., Marković, Z., Stanković, M.: Ispitivanje svarljivosti u ishrani riba

Đorđević, N., Grubić, G, Stojanović, B., Knežević-Damjanović, M., Pandurević, T.: Akvatični organizmi i proizvodi njihove prerade u ishrani životinja
Focken. U.: Upotreba stabilnih izotopa ugljenika i azota u istraživanjima u akvakulturi
Buchmann. K. i Bjerre, L. T.: Razlike u dinamici parazitarnih infekcija u tradicionalnim zemljanim bazenima u odnosu na savremene pastrmske ribnjake sa recirkulacionim sistemima
Škugor, S., Glover. K., Nilsen, F., Krasnov, A.: Analiza transkriptoma atlantskog lososa u toku infekcije ektoparazitom Lepeophteirus salmonis
Mijović-Magdić, J.: Stanje matičnog jata mladice (Hucho hucho, L.) iz reke Trešnjice- prirodnog plodišta vrste
Stefanovski, V., Hristovski, N., Tomovska, Dz., Kitanovski, D., Petkovski, D.: Morfometrijske i proizvodne karakteristike zlatne pastrmke Oncorchynchus mykiss

Ivanc, A., Dekić, R., Hasković. E.. Hamzić, A., Lelo, S., Glamuzina, B., Vulić. M.: Fiziološki i ekonomski aspekt prirasta Oncorhyncus mykiss
Todorčević, M., Vegusdal. A.. Đaković, N., Kjar M. A., Torstensen, B., Ruyter. B.: Uticaj biljnih ulja na metabolizam masnih kiselina u adipoznom tkivu atlantskog lososa
Filipović, P., Kumanović, N . Branković. S.: Uticaj ishrane na tempo dužinskog rasta kalifornijske pastrmke.
Ševarlić, M. M, Stajkovac, J. Cvetković, S.: Proizvodnja pastrmke u funkciji obogaćivanja turističke ponude Mitrovog polja
Simić. V. Šorić. V., Simić. S., Paunović. M., Petrović, A.: Baza podataka: „Baes ex situ“ i njen značaj za ribarstvo na području Srbije
Cvetić, M., i Dorđević, V.: Odnos telesne mase i dobijene ikre u veštačkom mrestu kod šaranskih matica
Barr, Y., Gissis, A., Dulić, Z.: Od ekstenzivne ka intenzivnoj proizvodnji larvi i mlađi riba-šta je postignuto i šta se može postići?
Ronyai, A., Gal, D., Ardo, L., Potra, F., Bercsenvi. M.. Jenev. G i Jenev, Z.: Uspostavljanje 96 familija šarana kao materijalnog resursa za ispitivanja otpornosti na stres i bolesti

Dulić, Z., Marković, Z., Mitrović-Tutundžić, V., Lakić, N.: Uticaj zooplanktona kao prirodne hrane na prirast dvogodišnje mlađi šarana
Marković, Z., Grubić, G., Poleksić, V., Jeremić, S., Stanković M., Zivić, I., Dulić, Z., Spasić. M., Rašković, B.: Mogućnosti zamene ribljeg brašna, kao osnovnog izvora proteina, proizvodima od soje u kompletnim hranivima u ishrani mlađi šarana
Adamek, Z., Kortan, D., Kortan, J. i Flajšhans, M.: Predatori riba i njihov uticaj na količinu ribe u ribnjacima i prirodnim vodotokovima
Hadjinikolova, L. i Stoeva A.: Dinamika sadržaja azota u vodi i sedimentima šaranskih ribnjaka
Hadjinikolova, L.: Uporedna studija hemijskog sastava nasadnog materijala nekih šaranskih riba pre i posle prezimljavanja
Mikavica. D., Kosorić. Đ.. Savić, N., Torbica. R.: Efekti hranjenje šarana (Cyprimis carpio L., 1758) u kaveznom sistemu u ribnjaku Saničani-Prijedor
Poleksić, V., Dulić, Z., Rašković, B.: Škrge šarana gajenog u poluintenzivnom sistemu – adaptivni mehanizmi u promenljivoj vodenoj sredini
Kovačević, Z., Sumatić N.: Asocijacija Trapetum natantis Müller et Görs 1960 u bazenima ribnjaka Bardača

Jeremić, S., Radosavljević, V.: Virusne i bakterijske bolesti riba na području Srbije
Plavša, N., Stojanov, I., Stojanović, D., Orlić, D.: Bakterijska flora na šaranskim ribnjacima i problem rezistencije na postojeće antibiotike
Skuorat, E., Asadchaya, R.: Bakterijske bolesti riba u Belorusiji
Hristovski, M., Cvetković, A., Stojanovski, S.: Ispitivanje bolesti kavezno gajenog šarana u Tikveškom jezeru u 2005. i 2006. godini
Szarek, J., Skibniewska, K., Guziur, J., Wojtacka, J., Grzybowski, M.. Babinska, I., Andrzejewska, A., Sawicka-Kapusta, K., Felsmann, M., Zakrzewska, M., Zmyslowska. I.:
Patomorfologija hepatopanl Hubenova, T., Uzunova, E.: Efekti triploidije na razvoj conada potočne zlatovčice (Salvelinus fontinalis)

Fišter. S.: Varijabilnost broja hromozoma u rodu Carassius (Cyprinidae, Pisces)
Adamovich. B., Voronova, G., Kucko, L., Sennicova, V., Kopilova, T.: Hidrobiološka i hidrohemijska procena reke Dnjepar
Branković. S.. Trajković. S.. Kumanović, N., Filipović, P.: Hidrobiološka istraživanja Sićevačke klisure prema Evropskoj direktivi o vodama
Zaikov, A., Hubenova, T.: Status slatkovodnog rečnog raka u Bugarskoj
Kostov, V.: Ishrana i rast Hypophthalmichthys molitrix (Valenciennes, 1844) i Hypophthalmichthys nobilis (Richardson, 1845) iz akumulacije Strezevo-primena metode hiomanipulacije
Ivanc, A. , Hasković, E., Hamzić, A., Lelo, S., Đug, S., Dekić. R.: Stanje i perspektive izvodljivosti izgradnje salmonidnog ribogojilišta i razvoja sportsko-rekreativnog ribolova na rijeci Krupici-opština Rudo
Kapute, F., Kaunda, E.. Banda. M. and Morioka, S.: Starosna struktura i zrelost oreochromis karongae sa pet ekoloških zona jezera Malawi i Malombe
Maletin, S., Stojanović, S. Mišković, M.: Kontrola razvoja vodene makrofitske vegetacije belim amurom
Nastova-Đorđioska. R.: Analiza distribucije i ishrane krkuše (Gobio gobio L.) u reci Vardar u R. Makedoniji.
Marković, G., Lenhardt. M : Teški metali u reke Zapadne Morave

Šipoš, S., Pankov, N., Mijić, I., Jurca. T. Miljanović, B.: Ihtiofauna vodotoka Jegrička
Kumanović, N., Branković, S., Janković, A.: Problemi u radu korisnika otvorenih voda namenjenih sportskom ribolovu vezani za postojeći zakon o ribarstvu
Glamuzina, B.: Visoko obrazovanje u akvakulturi-recentni trendovi
Panić, M.: Potreba za uvođenje i primenu standarda JUS ISO 9001:2001
Ćirković, M., Jurakić, Ž., Simić, V., Marković, G., Đorđević. V.: Građenje ribnjaka na geotermalnim vodama
Mihailović, P. i Marković, Z.: Projektovanje kaveznih sistema za gajenje riba
Živković, D., Perunović, M.: Deklarisanje ribe i proizvoda od ribe
Zarić, V.: Analiza percepcije i potrošnje vina u Srbiji i uticaj na definisanje komercijalne politike
Kasalica, O., Regner, S. i Joksimović, A.: Procentualni-maseni i CPUE kozice Parapenaeus longirostris (Lucas, 1846) u kočarskom ribolovu na šelfu Crnogorske obale
Kašćelan, S., Kljajić, Z.: Mogućnosti uzgoja i eksploatacije morskih krastavaca (Holothuroidea, Echinodermata) na području Crnogorskog primorja
Mandić, M., Pešić, A. Joksimović, A., Đurović. M.: Sastav vrsta riblje mlađi u Bokokotorskom zalivu

Joksimović, A., Regner, S. i Kasalica. O.: Koeficijent dužinsko-težinskog odnosa barbuna (Mullus barbatus, Linnaeus 1758) u kočarskom ribolovu na području Crne Gore
Mačić, V.: Prilog poznavanju nekih prirodnih naselja mušulja (Mytilus galloprovincialis Lam.) na Crnogorskoj obali
Matić-Skoko, S., Dulčić, J., Kraljević, M., Tutman, P., Pallaoro, A., Jardas, I.: Stanje priobalnih ihtiozajednica na istočnoj Jadranskoj obali
Đurović M., Pešić, A., Regner S.: Procena biomase juvenilnog inćuna Engraulis encrasicolus (Linnaeus 1758) u Bokokotorskom zalivu
Pešić, A., Đurović, M., Regner, S., Simić, V.: Bokokotorski zaliv kao mesto za ishranu juvenilnih sardina i inćuna
Dulčić, J., Matić-Skoko, S., Kraljević, M., Tutman, P., Pallaoro, A., Jardas, I., Cetinić, P. i Soldo, A.: Ribarenje malih razmera u Hrvatskoj Regner, S,, Joksimović, A., Pešić, A., Đurović, M.: Procene biomase male plave ribe akustičnom metodom na Crnogorskom primorju

Teški metali u ribama reke Zapadne Morave

Goran Marković!, Mirjana Lenhardt2

Agronomski fakultet, Cara Dušana 34, 32000 Čačak, 2 Institut za biološka istraživanja, Bulevar Despota Stefana 142, 11000 Beograd

Abstract

Heavy metals in fish of the Zapadna Morava rive

Heavy metals are extremely toxic substances entering watercourses from different sources. The ecosystem of the Zapadna Morava River (the Danube basin) is occasionally affected by these substances. The contents of arsenic (As), cadmium (Cd), mercury, (Hg) and lead (Pb) were determined in the musce tissue of dead individuals of cyprinid fish − Alburnus alburnus, Abramis brama and Chondrostoma nasus. Cadmium concentration in the muscle tissue of Ch. nasus exceeded the MPC (Maximum Permissible
Concentration). Although increased nitrite concentrations in the Bjelica River, an immediate tributary, were the most likely cause of fish death, the possibility of synergism of heavy metals with other potentially dangerous substances should not be ruled out.
Key words: heavy metals, fish muscle, ichthyofauna.

Uvod

Monitoring akvatičnih biocenoza je nepotpun bez praćenja sadržaja teških metala u pojedinim komponentama analiziranih ekosistema. Svojstva bioakumulacije, pojave međusobnog sinergizma i antagonizma, kao i aditivnog dejstva, uslovljava razvoj sve preciznijih metoda za njihovo detektovanje. Poznavanje toksičnosti i uticaja na hidrobionte, ali i eksponirane humane populacije, dovele su poslednjih decenija do intenziviranja istraživanja i donošenja zakonskih propisa koji regulišu maksimalno dozvoljene koncentracije pojedinih teških metala. Posebno je značajno praćenje sadržaja ovih potencijalno opasnih materija u pojedinim tkivima riba. Mišićno tkivo ispoljava manji afinitet za akumulaciju teških metala od drugih ribljih tkiva (Salanki et al. 1982; Đukić et al, 1998). Međutim, to je jedini masovno konzumirani deo ribljeg tela tako da su sve brojnije studije koje se bave analizom sadržaja teških metala u ovoj nutritivnoj kompnenti (Gale et al., 2004; Andreji et al., 2005; Calta and Canpolat, 2006).

Reka Zapadna Morava (duga 298km) predstavlja značajnu komponentu hidrosistema Srbije, thriofaumt ovog, antropogenini aktivnostima, veoma ugroženog vodotoka formira 23 vrsta in 8 familija se izrarzitu dominactju eiprinidnih vrsta (Marković and Veljovića, 2005). Poslednjih godina je registrovano više masovnih pomora riba čiji uzročnik nadalje nije otkriven. Vodotok karakteritšu povremena zagađenja uzrokovana povišenim sadržajima arotovih jedinjenja (amonijaka, nitrita) i pojedinih teških metala prvenstveno gvožđa (Markovid et al, 2003, Spasojevie et al 2005.

Materijal i metod rada

Poslednje masovno uginuće riba u reci Zapadnoj Moravi je registrovano 22.08.2006. U rečnoj vodi, neposredno pored manastira Sveti Nikola u Ovčarsko-kablarskoj klisuri (na 192. km rečnog toka), primećen je veliki broj uginulih riba raznih vrsta. U svrhu otkrica uzročnika ovog incidenta, pored uzorkovanja vode osnovne flzičko-hemijske analize, uzeti su uzorci uginulih uklija (Alburmus alhur deverika (thrmis brema) i skobalja (Chondrostoma nasus). Ove vrste su bile dominantne u uginuloj populaciji. la kompozitnog uzorka, korišćenjem atomske spektrofe. Rometrije (uredaj Perkin Elmer 1100), određivan je sadržaj arsena, kadmijuma, žive I olova u mišićnom tkivu uginulih riba.

Rezultati i diskusija

Osnovne fizičko-hemijske analize vode reke Zapadne Morave iz lokaliteta na kome je zabeleženo masovno uginude, nisu pokazale prisustvo potencijalno opasnih materija u koncentracijama većim od MDK, Medutim, u uzvodno lociranoj pritoci, reci Bjelici, registrovano je enormno povećanje koncentracije nitrata, sulfata i, posebno, nitrita (1,633 mg/L.). Registrovane koncentracije nitrita mogle su biti potencijalno letalne za riblje populacije (Alabaster and Lloyd, 1980).

Rezultati analize sadržaja teških metala u mišičnom tkivu ispitivanih ribljih vrsta su predstavljeni u Tab. 1.

Tabela 1. Teški metali u mišićnom tkivu (mg/kg)

Izostvaljeno iz prikaza

• Vrsta / species As
  Albumus alburnus 0.05
  Abramis brama 0.05
  Chondrostoma nasus 0.05
  VDK/MPC 2
  Vrsta / species Cd
  Albumus alburnus 0.08
  Abramis brama 0.08
  Chondrostoma nasus 0.16
  VDK/MPC 0.1
• Vrsta / species Hg
  Albumus alburnus 0.08
  Abramis brama 0.08
  Chondrostoma nasus 0.16
  VDK/MPC 0.5
• Vrsta / species Pb
  Albumus alburnus 0.38
  Abramis brama 0.2
  Chondrostoma nasus 0.74
  VDK/MPC 1

MDK maksimalno dozvoljena koncentracija (Anonymus 1992), MPC − maximum pernmissible con-
centration (Anonymus 1992)

Najviše teških metala je akumulirano u mišičnom tkivu skobalja (Ch. nasus), pri čemu su koncentracije kadmijuma prevazilaze MDK (Anonymus, 1992). One su više od registrovanih u mišičnom tkivu različitih ribljih vrsta iz drugih vodotokova Srbije (Đukić i sar., 1998, Teodorović, 2001; Brankovie i Mitic-Zlatković, 2006).

Kadmijum pripada grupi izuzetno toksičnih metala. Fonske koncentracije uglavnom ne prelaze 1 ég/L vode. Registrovana su opterećenja pojedinih vodotokova otpadnim vodama rudatstva, topionica, iz sagorevanja goriva, komunalnih voda…). Toksičan efekat kadmijuma na ribe se prvenstveno ispoljava u eroziji škrga. Najveće količine kadmijuma se akumuliraju u bubrezima i jetri, nešto manje u škrgama i crevnom traktu (Berninger and Pannanen 1994). Najverovatniji uzrok uginuda riba pri intoksikacijama kadmijumom je narušena osmporegulacija. Porast temperature, smanjenje tvrdoće, sniženje pH i koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi povećavaju toksičnost kadmijuma.

Za eksponirane humane populacije kadmijum je visoko toksičan, teratogen i kancerogen − nema pozitivnih uticaja. Akutna trovanja izazivaju gastrointestinalne poremećaje, kardiovaskularne bolesti, bubrežna oštećenja i druge patološke promene (Teodorović, 2001). Kadmijum deluje aditivno sa drugim toksikantima, sa nekima ispoljava antagonizam (Alabaster and Lloyd, 1980).

lako se ne može konstatovati da je kadmijum uzročnik evidentiranog uginuča riba, realna je moguénost da su povišeni sadržaji ovog toksikanta, uz prisustvo drugih polutanata (koncentracije žive u mišićnoj masi su bile neznatno niže od MDK), kao i enormni upliv otpadnih voda iz pritoke Bjelice, uzrokovali ovaj ekološki akcident.

Rezultati istraživanja, iako nepotpuni, ukazuju na potrebu kontinuiranije analize sadržaja potencijalno opasnih materija u ribljim tkivima. Sem toga, neophodno je razviti mehanizme pravovremenog obaveštavanja eksponiranog stanovništva o ekološkim problemima i pojavama koje mogu ugroziti njegovo zdravstveno stanje.

Zaključak

Teški metali predstavljaju izuzetno toksične supstance koje dospevaju u vodotoke iz raznih izvora. Ekosistem reke Zapadne Morave (Dunavski sliv) je povremeno izložen uticaju ovih materija. Odredivane su koncentracije arsena (As), kadmijuma (Cd), žive (Hg) i olova (Pb) u mišićima uginulih primeraka ciprinida − uklije, deverike I skobalja. Koncentracija kadmijuma u mišićnom tkivu skobalja je prevazilazila MDK.

Iako su najverovatniji uzrok evidentiranog uginuća riba povišene koncentracije nitrita u pritoci − reci Bjelici, ne treba isključiti mogućnost pojave sinergizma teških metala sa drugim potencijalno opasnim materijama i njihov toksičan efekat.

Literatura

• Alabaster, J.S., Lloyd,R. (1980): Water Quality Criteria for Freshwater Fish. Butterworths, FAO, England.
• Allen-Gil, S.M., Martynov, V.G. (1995): Haevy metal burdens in nine species of freshwater and anadromous fish from the Pechora river, Northern Russia. Science of the Total Environment, 160, 653-659.
• Andreji, J., Stránai, I., Massányi, P., Valent, M. (2005): Concentration of Selected Metals in Muscle of Various Fish Species. Journal of Environmental Science and Health, 40(4) 899-912.
• Anonymus (1992): Pravilnik o količinama pesticide, metala i metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemioterapeutika, anabolika i drugih supstanci koje se mogu nalaziti u namirnicama.
• Sl.list SRJ,5, 67-82.
• Berninger, K. Pannanen, J. (1994): Haevy metals in perch (Perca fluviatilis) from Wo acidified lakes in the Salpausselka Esker Area in Finland. Water, Air and Soil Pollution, 81,283-294.

Potreba za uvođenje i primenu standarda JUS ISO 9001:2001

Miodrag Panić

MPQS Agencija an konsalting i menadžment, Brade Jovanovida 16, 26000
Pancevo, e-mail: mpqsl@yahoo.com

Abstract

Need for introduetion and appliention of standards JUS ISO 9001:2001 Newadys, application of SMO standards indicatex that this discipline is still in Commencement (l early heggining). Considering present application of JUS ISO 9001 2001 standards-„Demande“, in other types of industry and comparing it with fish farming industray it is not hard to conelude that we need to pay more attention to stanards epyplication in this particular industry.

Assuredlyy we can say that comppanies with established SMK-standards, off course where shandurds are applied strictly, show better business results and CEOS (chief executive officers) have much more control over eomplete situation in their companier This control is erucial when important decisions related to compamy development has to be made.

In simple words, one who implements SMK has fully organized business system. This is main reason for implementation of SMK in fish farming industry.

I hope this presentation evinced necessity for JUS ISO 9001:2001-„Demands“ implementation in reality, in our case fish farming.
Key words: SMO standards, JUS ISO 9001:2001, farming industry, chief executive officers.

Opšte o standardu

ISO (Medunarodna organizacija za standardizaciju) je svetska federacija nacionalnih institucija za standardizaciju (elanica ISO), Rad na pripremanju međunarodnih standarda odvija se kroz tehničke komitete 1SO, Svaka članica ISO, kada je zainteresovana za predmet rada nekog od osnovnih tehničkih komiteta, ima pravo da delegira svoje predstavnike u taj komitet. Međunarodne organizacije, vladine i nevladine, koje su u vezi sa ISO, takođe učestvuju u radu, Međunarodni standardi izrađuju se u skladu sa pravilima sadržanim u Direkcijama ISO/IEC, Nacrt međunarodnog standarda koji usvoji tehnički komitet šalje se članicama ISO na glasanje. Da bi se međunarodni standard usvojio, potrebno je da ga odobri najmanje 75% od ukupnog broja članica koje su učestvovale u glasanju. ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju ) donosi međunarodne standarde iz gotovo svih oblasti tehnologije.

Decentralizovano upravljanje: ISO je velika proširena organizacija koja se sastoji od članica iz nekih 120 zemalja i više od 800 komiteta i podkomiteta za izradu standarda uz podršku još 2000 ili toliko radnih grupa, pod punom koordinacijom Odbora za upravljanje stručnim poslovima. ISO je nevladina organizacija i standardi koje donosi su neobavezni.

Vizija: ISO-a vidi svet u kome globalna trgovina između nacija raste brzinom tri do četiri puta većom nego nacionalne privrede; svet u kome se projektovanje, proizvodnja, marketing i pružanje usluga potrošačima iz sve većeg broja individualnih preduzeća distribuiraju po mnogim zemljama; svet u kome elektronske komunikacije dramatično povećavaju tehničku saradnju eksperata akademija, vladinih organa i industrijskog sektora iz svih zemalja.

Ugled: ISO je poštovan u celom svetu. On ima veliki ugled zbog integriteta i neutralnosti i zauzima visoko mesto među međunarodnim organizacijama (specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, WTO, Međunarodna privredna komora itd.

Strategijski plan: Povećati značaj tržišta ISO − unapređenjem programa, određivanjem prioriteta angažovanjima oko sredstava sekretarijata, individualnim upravljanjem projektom i obukom rukovodstva. Smanjiti ukupne troškove sistema i vreme izlaska na tržište − boljim upravljanjem troškovima , eliminisanjem neefikasnosti administrativnog sistema, boljim korišćenjem ljudskih resursa, preispitivanjem procesa i usavršavanjem korišćenja alatki informacione tehnologije u sistemu.

Efikasno promovisati ISO sistem i njegove standarde uvođenjem proširenog proizvodnog programa koji ističe prednosti standardizacije zasnovane na konsenzusu. Uspešno vođenje i funkcionisanje organizacije zahteva da se njom upravlja na sistematičan i jasan način. Uspeh može biti rezultat primene i održavanja SMK-sistema menandžmenta koji je zasnovan na kontinualnom poboljšavanju učinka uvažavajući potrebe svih interesnih grupa. Upravljanje organizacijom obuhvata menadžment kvalitetom pored drugih disciplina menadžmenta. SMK -sistem menadžmenta kvaliteta uključuje organizacionu strukturu, operativne postupke poslovna/radna uputstva i resurse neophodne za uspešno upravljanje kvalitetom.
Svako preduzeće, shodno svojoj organizaciji rada treba da donese organizaciona i radna uputstva sa jasno naznačenom hijerarhijom, aktivnostima i pratećom dokumentacijom.

• NIVO – 1 Poslovnik o kvalitetu
• NIVO – 2 Procedure − Uputstva
• NIVO – 3 Radna dokumenta (radna uputstva)

Standardi serije ISO 9000 treba da obezbede: definisanje obaveza na relaciji korisnik − isporučilac; mogućnost provere sistema menadžmenta kvaliteta isporučioca i definisanje zahteva korisnika u odnosu na kvalitet.

Razlozi za uvođenje SMK

Prvi razlog za uvođenje i upravljanje SMK-sistemom menadžmenta kvaliteta treba da vodi ka uspešnijem i efikasnijem poslovanju, čime se direktno unapređuje produktivnost preduzeća koje sprovodi upravljanje SMK-sistemom menadžmenta kvaliteta.

Drugi razlog za uvođenje SMK-sistema menadžmenta kvaliteta je procena i registracija preduzeća od strane akreditovanih registracionih institucija kako bi se zadovoljili zahtevi značajnih naručilaca/korisnika.

Uspešno sprovođenje SMK-sistema menadžmenta kvaliteta i prihvatanje principa sistema za upravljanje kvalitetom određenih Standardima serije ISO 9000 nije moguće bez podrške NAJVIŠEG RUKOVODSTVA. Iskustva pokazuju da pojedinačnice nisu uspešni niti dugo trajni. Uspešno upravljanje kvalitetom postaje moguće tek kada najviše rukovodstvo preduzeća prihvati ideju da će potpisati mnogo više poslovnih
ugovora i dobiti nove naručioce poslova ukoliko dobije ISO 9000 registraciju, kojom se potvrđuje da u preduzeću postoji i uspešno se primenjuje SMK-sistem menadžmenta kvaliteta.

Da bi shvatili problem neophodno je da budemo obrazovani. Još više, da bismo mu našli rešenje i vršili analizu šta njegovom primenom dobijamo. Konačno, ako ne želimo da se problem ponavlja-moramo da obrazujemo i druge, tj. širi krug učesnika u procesu gde je problem uočen. Posle toga možemo da očekujemo da će i oni biti diseminatori stečenih znanja i inicijatori novih unapređenja. Zbir pojedinačnih znanja na ovaj način prelazi u ulaznu spiralu, sa sve većim radijusom. Kako ovo ostvariti u praksi?

Težinu posla najbolje potvrduje izreka iz naše tradicije NIJE LASNO ZNANJE ZNATI-AL, JE TEŽE ZNANJE DATI! Jedini način je dobro koncipiran i strpljivo vođen program osposobljavanja za kvalitet, kao integralni deo globalnog programa obrazovanja i obuke, sa jedne strane i programa unapređenja kvaliteta, sa druge strane su pokušaji primene SMK-sistema menadžmenta kvaliteta na nižim nivoima rukovođenja

Šta su sistemi menadžmenta kvaliteta ?

Sva preduzeća, velika i mala poseduju određeni sistem poslovanja. U malim preduzećima taj sistem je verovatno efektivan ali neformalan i verovatno nedokumentovan.

Standardi SMK-sistema menadžmenta kvaliteta identifikuju one elemente poslovanja koji preduzeću mogu pomoći da dosledno ispunjava zahteve svojih kupaca, ne namećući pri tom nešto novo.
Sistemom menadžmenta kvaliteta vrednujemo kako se i zašto obavljaju poslovi, dokumentujući način kako se poslovi obavljaju, zapisujući rezultate koji pokazuju da su ti poslovi zaista obavljeni. Mnoga mala preduzeća već izvršavaju veliki broj aktivnosti utvrđenih standardom.

Zašto nam je potreban sistem menadžmenta kvaliteta ?

Za neke kupce iz privatnog ili javnog sektora, od značaja je poverenje koje im pruža preduzeće sa uvedenim SMK-sistemom menadžmenta kvaliteta.

Ispunjenje ovakvih očekivanja je samo jedan od razloga zašto nam je potreban SMK-sistem menadžmenta kvaliteta, pored toga možemo očekivati i sledeće:

• Poboljšanje performansi, koordinacije i produktivnosti.
• Ciljevima poslovanja i očekivanjima korisnika se posvećuje veća pažnja.
• Postizanje i održavanje kvaliteta vašeg proizvoda radi zadovoljenja potreba korisnika, izraženih eksplicitno ili implicitno.
• Uverenje rukovodstva da se postiže i održava nameravani kvalitet.
• Za postojećeg ili mogućeg korisnika SMK-sistem menadžmenta kvaliteta je dokaz sposobnosti organizacije.
• Stvaranje mogućnosti za osvajanje novog tržišta ili uvećanje udela na postojećem tržištu.
• Mogućnost sertifikacija/registracije.
• Sticanje sposobnosti takmičenja na istoj osnovi sa većim preduzećima.

I ako SMK-sistem menadžmenta kvaliteta može pomoći u ispunjenju navedenih očekivanja, ne treba zaboraviti da on predstavlja samo sredstvo za njihovo ispunjenje, odnosno da ne može zameniti ciljeve koje postavljate pred preduzeće. Sistem menadžmenta kvaliteta se mora stalno preispitivati i usavršavati da bi se obezbedilo ostvarenje vrednih i ekonomsko opravdanih poboljšanja.

Ko nadzire SMK sistem menadžmenta kvaliteta?

Od vas se zahteva da imenujete nekog sa upravljačkim ovlašćenjima ko će snositi potpunu odgovornost za SMK-sistem menadžmenta kvaliteta. Ova osoba može imati i druge zadatke, ali mora posedovati neophodna ovlašćenja radi obezbeđivanja da SMK sistem menadžmenta kvaliteta funkcioniše na zadovoljavajući način.

U malom preduzeću može se pokazati pogodnim da ove dužnosti preuzme direktor. Jedna od osnovnih dužnosti predstavnika rukovodstva za kvalitet je da ima uvid u performanse SMK sistema menadžmenta kvaliteta i mogućnosti za poboljšanje. Ukoliko ove dužnosti ne preuzme direktor preduzeća, on mora biti informisan o njihovom izvršavanju od strane predstavnika rukovodstva za kvalitet.

Izradite procedure i uputstva i radite na osnovu njih

Dokumentovani postupci su pisani opisi onoga što se radi. Nekad je potrebno da oni budu vrlo detaljni. Cesto mogu biti vrlo jednostavni napr. dijagrami tokova.

Procedura treba da ukažu na to ko šta radi, kao i gde, kada, zašto i kako to radi.

Procedure i uputstva ne treba da prikažu ono što biste voleli da se dešava, već da tačno odražavaju ono što se zaista dešava u vašem preduzeću. U skladu sa tim procedure i uputstva treba da budu jasni i da obuhvate sve zahteve vezane za obavljanje različitih poslova u okviru vašeg preduzeća

Sprovođenje internih provera dokumentacije, korektivne mere i preispitivanje od strane rukovodstva predstavljaju kamen-temeljac uspešnog upravljanja SMK-sistemom menadžmenta kvaliteta i neophodan preduslov za zadovoljenje zahteva koje se postavljaju pri sprovođenju nezavisnih provera preko treće strane.

Preduzeća najčešće počinju da se interesuju za obezbeđenje kvaliteta i upravljanje SMK-sistemom menadžmenta kvaliteta usled pritiska tržišta, a ne što upravni odbor usled nekog čuda prepozna vrednosti i neophodnosti postizanja i održavanja KVALITETA u svom poslovanju. Te vrednosti je, naravno, moguće prepoznati, ali je najčešći zadatak stručnjaka za kvalitet da rukovodstvu skrene pažnju na sve koristi koje preduzeće može imati od uvođenja i sprovođenja principa kvaliteta, te da se upravljanjem kvalitetom u mnogome može unaprediti poslovanje preduzeća.

Osnovni cilj za uvođenje sistema menadžmenta kvaliteta je da se obezbedi efikasna i ekonomski opravdana kontrola aktivnosti unutar preduzeća.

Kupac uvek pokušava da ostvari najbolju vrednost. Dakle, što je efikasniji SMK-sistem menadžmenta kvaliteta, to je veća i vrednost koju snabdevač može da ponudi. Džon Raskin (1819-1900) dao je jednu od najboljih definicija vrednosti: “Nerazumno je platit suviše ali je isto tako nerazumno platiti premalo. Kada platite previše jedino što izgubite je nešto novca. Kada platite premalo, ponekad izgubite sve, jer proizvod koji ste kupili ne služi nameni sa kojom ste ga kupili. Osnovno je pravilo balansira u poslovanju da je nemoguće dobiti mnogo za malo novca. To je jednostavno neizvodljivo. Ako rešite da prihvatite najnižu ponudu preporučljivo je da dodate još nešto zbog rizika koji preuzimate. A kad već date toliko, imaćete dovoljno da platite i nešto bolje.”

Principi menadžmenta kvaliteta

1. Usmerenje na korisnika
2. Liderstvo
3. Uključivanje osoblja
4. Procesni pristup
5. Sistemski pristup manadžmentu
6. Stalna poboljšanja
7. Odlučivanje na osnovu činjenica
8. Uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima

Zaključak

Sadašnji trenutak u primeni standarda SMK-sistema menadžmenta kvaliteta − je da je primena standarda kod nas još u začetku. Imajući u vidu trenutnu priručni standarda JUS ISO 9001 : 2001Zahtevi, u drugim granama privrede i praveći poređenje sa granom privrede -RIBARSTVOM -, nije teško zaključiti da se na uvođenju standarda u ribarstvu mora posvetiti veća pažnja.

Sa sigurnošću možemo reći, gde je uveden SMK i gde se striktno primenjuje iskazuju se sve ukupno bolji rezultati rada, a najviše rukovodstvo, odnosno najviši menadžment drži sve pod kontrolom. Ovo je važno da se zna šta i u kom trenutku treba uraditi ili doneti važnu odluku. Jednostavno rečeno ko uvede SMK ima jedan uređen sistem poslovanja. To je pravi razlog da se što pre u ribarstvu tj. preduzećimaribnjacima za proizvodnju svih vrsta riba uvede SMK.
Nadam se daje u radu dat odgovor zašto postoji potreba za uvođenjem i primenom standarda JUS ISO 9001 : 2001 ,,Zahtevi“ u praksi, odnosno i u ribarstvu.

Deklarisanje ribe i proizvoda od ribe

Dušan Živković, Marija Perunović Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Beograd

Abstract

Labeling of fish and fishery products

Regulations which adjust matter off the food declaration are in use since 2004., 2005. year, respectively (Labeling ofPackegedd Food Regularions − “Sl. list SCG”, br. 4/04, 12/04 i 48/04, Law of Consumer Protection − Službeni glasnik Republike Srbije 79/05), but amongfoodproducers still exist confusion and query regarding the manner of declaration of some products and their copmonents. This paper represent an attempt to simplify and equalize process offish and fish meat declaration and thereby avoid possible misunderstanding and disputes which can appeared among each participants in chain from producers to consumers.

Key words: fislt, fisli products, labeling.

Uvod

Deklarisanje proizvoda, odnosno izrada deklaracije, trebalo bi da bude jednostavan, stručan posao, međutim, ponekad može biti sve drugo, ali ne i jednostavno. U prilog ovoj tvrdnji govori prilično veiika šarolikost već urađenih deklaracija različitih proizvođača ili uvoznika, za iste proizvode. Ona je često posledica stihijskog prihvatanja već urađenog modela ili još češće, bukvalnog prevoda deklaracije na srpski jezik, bez uvažavanja zakonskog okvira važećeg u našoj zemlji.

Činjenica je da, na globalnom planu, postoji težnja da se međunarodni promet pojednostavi i zakonski zahtevi legalizuju, ali veoma je teško izbeći, odnosno ne uvažiti određene specifičnosti pojedine zemlje, koje ona kreirajući sopstvene propise i štiti.

Pišući deklaraciju (pismenu izjavu u bukvalnom prevodu) proizvođač informiše kupce, prodavce, inspekcijske službe i sve ostale zainteresovane ili po službenoj dužnosti uključene u proizvodno-distributivni lanac o svim za njih bitnim svojstvima kao i uslovima za očuvanje kvaliteta proizvoda. Deklaracija ima obavezujući karakter za sve od proizvođača do finalnog korisnika (potrošača), ali su jedino obaveza proizvođača zakonom. i nekim vanzakonskim mehanizmima (u današnje vreme najčešće medijskim uticajima) sankcionisane.

Način deklarisanja proizvoda propisuje svaka država opštim zakonskim aktima, a dodatno ga pojašnjava ili precizira podzakonskim aktima ili tehničkim propisima (pojedini pravilnici). Pravilnicima je, ako je to potrebno, moguće proširiti ili pooštriti zahteve, ali se njima ne mogu ublažiti zahtevi zakona.

Hijerarhija zakona koji regulišu deklarisanje ribe i proizvoda od ribe u Srbiji:

• Zakon o zaštiti potrošača (Službeni glasnik Republike Srbije br. 79/05) (1) je najopštiji zakon kojim se uvodi obaveza deklarisanja svih proizvoda namenjenih potrošačima, a u skladu sa zahtevima odgovarajućih tehničkih propisa za pojedine proizvode ili grupe proizvoda.
• Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (Službeni list SFRJ br. 53/91, 24/94 i 28/96) (2), zdravstenu ispravnost namirnica uslovljava higijenskom ispravnošću, i higijensku ispravnost povezuje sa neophodnošću prisustva deklaracije za sve namirnice (bilo u rinfuzi ili originalnom pakovanju), pored ostalih zahteva vezanih za deklarisanje.
• Pravilnik o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica (Službeni list Srbije i Crne Gore br.4/04, 12/04 i 48/04) (3), propisuje način deklarisanja upakovanih namirnica namenjenih krajnjem potrošaču.
• Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za ribe, rakove, školjkaše, morske ježeve, morske krastavce, žabe, kornjače, puževe i njihove proizvode (“Sl. list SRJ”, br. 6/03) (4).
• Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. list SCG”, br. 56/03) (5).
• Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode (“Sl. list SRJ”, br. 52/01) (6).

Snimanjem stanja u maloprodajnim objektima u Beogradu može se primetiti da: riba koja se prodaje u rinfuzi najčešće nije ni deklarisana, bez obzira da li je živa, ohlađena, smrznuta ili konfekcionirana; riblje konzerve su uglavnom uniformno deklarisane, ali pada u oči da pojedini proizvođači ne deklarišu datum proizvodnje, već samo datum do koga je proizvod upotrebljiv, iako je izričit zahtev za deklarisanjem oba (1 i 4), kod polutrajnih konzervi od ribe, smrznutih proizvoda od ribe i ostalih proizvoda od ribe evidentno je izbegavanje deklarisanja aditiva, ili ukoliko se i deklarišu, to se ne izvodi u skladu sa zahtevom (5).

Ovaj rad predstavlja pokušaj da se proces deklarisanja ribe i proizvoda od ribe pojednostavi i ujednači, i time izbegnu mogući nesporazumi ili sporovi koji mogu nastati između pojedinih učesnika u lancu od proizvođača do potrošača.

Opšti zahtevi za deklarisanje ribe i proizvoda od ribe

1. Šta deklaracija mora da sadrži

U skladu sa važećim i navedenim propisima deklaracija mora sadržati sledeće podatke, ako to nekim od navedenih propisa (a pre svega Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za ribe, rakove, školjkaše, morske ježeve, morske krastavce, žabe, kornjače, puževe i njihove proizvode) nije drugačije regulisano:

1. Ime proizvoda
2. Neto količinu
3. Datum proizvodnje i rok trajanja ili podatak »upotrebljiv do»
4.  Ime i adresa proizvođača ili uvoznika
5.  Spisak sastojaka po opadajućem redosledu, uključujući i aditive
6.  Uslove čuvanja
7.  Uputstvo za upotrebu, ako bez njega ne bi bila moguća pravilna upotreba proizvoda

2. Šta deklaracija može da sadrži

Deklaracija može da sadrži i neke druge informacije, ali ne i podatke, nazive ili slike koji mogu potrošača dovesti u zabludu.

Na deklaraciji se mogu koristiti izrazi koji bliže ukazuju na određene karakteristike proizvoda, ako su u skladu sa zahtevima Pravilnika (3), kao što su: visok sadržaj vitamina; nizak sadržaj zasićenih masnih kiselina; izvor proteina i sl.

Deklaracija može sadržati i nutritivnu informaciju (preporuku): u formi energetske vrednosti, sadržaja pojedinih sastojaka (holesterola, minerala, vitamina i sl.), ili preporučenih dnevnih unosa (FAO,WHO).

3. Zahtevi za deklarisanje pojedinih grupa proizvoda

A) Živa, sveža ohlađena, konfekcionirana

• Mora i može
• Ime proizvoda SKUŠA Scontber scomber, kategorija (pecatura), klasa, poreklo, način
• Neto količina Neto količina 1000 g proizvodnje)
• Nije potrebno za rinfuznu prodaju
• Datum proizvodnje i rok trajanja ili podatak 25.08.2006. Nije potrebno za živu ribu
  »upotrebljiv do»
• Ime i adresa proizvođača 28.08.2006. ili uvoznika «Ekoskuša» Distributer Mike Alasa 2, Apatin, Srbija
• Spisak sastojaka po opadajućem redosledu,  uključujući i aditive −
• Uslovi čuvanja – čuvati na temperaturi do 4°C
• Nije potrebo za živu ribu – Uputstvo za upotrebu
• Energetska vrednost 100 g sirove ribe 337,5 kcal/992.7kJ

B) Smrznuta riba

• Mora i može
• Ime proizvoda SMRZNUTA SKUŠA Scomber scomher, kategorija (pecatura), klasa, poreklo, način
• Neto količina Neto količina 1000 g proizvodnje − Neto količina 1000 g
• Neto količina bez glazure 900 g
• Datum proizvodnje i rok trajanja ili podatak 08.2006. »upotrebljiv do» 08.2007.
• Ime i adresa proizvođača ili uvoznika «Ekoskuša» Distributer
• Spisak sastojaka po Mike Alasa 2, Apatin, Srbija opadajućem redosledu, uključujući i aditive
• Uslovi čuvanja
• Čuvati na temperaturi ispod -18°C − Održivost odmrznutog proizvoda 3 dana, u ledari frizidera 7 dana,
• Uputstvo za upotrebu Zabranjeno je odmrznutu ribu i treba je čuvati na temperaturi -18°C do datuma
• Zabranjeno ponovo zamrzavati označeno na pakovanju
• Energetska vrednost 100 g sirove ribe 337.5 kcal/992.7kJ

U navedenim deklaracijama obavezujući deo je pisan u skladu sa postojećim domaćim aktima koji regulišu deklarisanje i označavanje ribe i proizvoda od ribe, a koji su uglavnom usklađeni sa propisima EU i standardom Codex-a Alimentarius-a. Pored navedenog, deklaracije zemalja EU moraju sadržati i sledeće:

1. način proizvodnje ribe − može se deklarisati kao ulovljena u moru, ulovljena u rekama i jezerima, kultivisana, gajena u ribnjacima; ukoliko se radi o proizvodu koji sadrži više vrsta riba, za svaku vrstu se mora navesti način proizvodnje, takođe ako se radi o proizvodu od jedne vrste ribe, ali proizvedenom na dva načina, moraju se navesti oba načina proizvodnje;
2. zona (mesto) ulova ili mesto gajenja − zona ulova za morsku ribu deklariše se prema FAO yearbook Fishery statistic. Catches (2000), a za slatkovodnu ribu prema samom mestu ulova (uz davanje garancija od strane jedne zemlje članice EU ili treće zemlje van Unije); kao mesto ulova ribe lovljene na različtim mestima, navodi se ono gde je ulovljeno količinski najviše ribe; ukoliko se radi o dva načina proizvodnje ribe mora se navesti mesto gde je proizvedeno više ribe (npr. «losos ulovljen u moru i kultivisan u Škotskoj);
3. latinski naziv vrste
   (The European Communities − Labeling, Presentation and Advertising of Foodstuffs − Regulations, 2000).

Deklarisanjem komercijalnog naziva, načina proizvodnje, mesta ulova ili gajenja i latinskog naziva vrste, ispunjavaju se osnovni zahtevi principa sledljivosti u lancu od mesta načina proizvodnje, pa do krajnjeg potrošača.

Kanadski propisi (Guide to food labeling and advertising, 2003) zahtevaju da na deklaracijama za ribu bude navedena i kategorija, pecatura, klasa i sadržaj vode.

C) Riblje konzerve

• MORA i MOŽE
• Ime proizvoda SARDINE Sardina pilchardus, klasa, poreklo, način proizvodnje
• Neto količina Neto količeina 125 g
• Sadržaj oceđene ribe 90 g ili
• Sadržaj oceđene ribe minimum 70%
• Datum proizvodnje i rok trajanja ili podatak 08.2011.
• »upotrebljiv do» «Ekoskuša»
• Ime i adresa proizvođača Mike Alasa 2, Apatin, Srbija Distributer ili uvoznik
• Sastojci: sardele min.70%, jestivo ulje, kuhinjska so
• Spisak sastojaka po opadajućem redosledu, uključujući i aditive
• čuvati na suvom i tamnom mestu
• Uslovi čuvanja
• Uputstvo za upotrebu
• Izvor proteina

Mora i može

• Ime proizvoda RIBLJA PAŠTETA OD SLATKOVODNE BELE RIBE vrsta ribe, poreklo, način proizvodnje
• Neto količina Neto količina 75 g
• Datum proizvodnje i rok trajanja ili podatak »upotrebljiv do» 08.2006.
• Ime i adresa proizvođača ili uvoznika «Ekoskuša»
• Mike Alasa 2,Apatin,Srbija Distributer
• Spisak sastojaka po opadajućem redosledu, uključujući i aditive
• Sastojci: riblje meso min.40%, jestivo ulje, voda, kuhinjska so, emulgujuća so (E 451), antioksidans (E 301) QUID
• Uslovi čuvanja čuvati na suvom i tamnom mestu

D) Smrznuti proizvodi od ribe

• Mora i može
• Ime proizvoda
• Neto količina PANIRANI RIBLJI ŠTAPIĆI vrsta ribe, usitnjena riba, pareklo, način proizvodnje
• Neto količina 250 g Sadržaj ribljeg mesa min, xx%, sadržaj mase za ahiaoanje max
• Datum proizvotinje i rok xx% trajanja ili podatak 08.2006.
• »upotrebljiv do» 08.2007.
• Ime i adresa proizvođača ili uvoznika − Mike Alasa 2, Apatin, Srbija Distributer
• Spisak sastojaka «Ekoskuša» po opadajućem redosledu, Sastojci: meso ribe, hlebne mrvice, QUID
• uključujući i aditive jaja, kuhinjska so oksidisan skrob H 1404, karagenan E 407,
• Uslovi čuvanja čuvati na temperaturi ispod -18°C
• Uputstvo za upotrebu Neodmrznuti proizvod pržiti 8 minuta, udubokoj masnoći, na 135 °C

Štapići od raka

• MORA MOŽE
• Ime proizvoda ŠTAPIĆl OD RAKA proizvedeno od alaska polock surimija
• Neto količina Neto količina 125 g
• Datum proizvodnje i rok 08.2006.
• trajanja ili podalak »upotrebljiv do» 08.2007.
• Ime i adresa proizvođača «Ekoskuša» Distributer ili uvoznika Mike Alasa 2, Apatin, Srbija
• Spisak sastojaka po opadajućem redosledu
• Sastojci: surimi, kuhinjska so QUID, zaslađivač E 420, humektant E 450, uključujući i adilive boja E 129
• Uslovi čuvanja Čuvati na temperaturi ispod -I8°C
• Uputstvo za upotrebu: Neodmrznuti proizvod pržiti 4 minuta, u dubokoj masnoći, na 135°C

Prema propisima EU, na deklaracijama poizvoda od mesa ribe i drugih sastojaka mora postojati QUID deklaracija (Quantitative Ingredient Declaration) kojom se definiše procentualno učešće sastojaka u proizvodu, i to samo onih čiji je sadržaj veći od 2% (The European Communities)
(Labeling, Presentation and Advertising of Foodstuffs Regulations, 2000).

E) Ostali proizvodi od ribe

• MORA MOŽE
• Ime proizvoda DIMLJENA UKLJEVA Alburnus albumus, poreklo, način proizvodnje
• Neto količina Neto količina 100 g
• Datum proizvodnje i rok trajanja ili podatak »upotrebljiv do» 25.08.2006.
• Ime i adresa proizvođača ili uvoznika «Ekoskuša»
• Mike Alasa 2, Apatin, Srbija Distributer
• Spisak sastojaka po opadajućem redosledu, uključujući i aditive
• Sastojci: ukljeva, kuhinjska so
• Uslovi čuvanja -Rok trajanja 60 dana na temperaturi ispod 10 °C
• Rok trajanja 6 meseci na temperaturi ispod -18°C
• Obavezno pakovanje i smrzavanje proizvoda
• Uputstvo za upotrebu Pre upotrebe proizvod je potrebno termički obraditi

Zaključak

Pri izboru teme i pisanju ovog rada bili smo motivisani željom da učinimo makar mali korak na uniformisanju načina deklarisanja ribe i proizvoda od ribe; da deklarisanje pojednostavimo predlažući model, što je u direktivama EU i uobičajena praksa, i naravno da ne kršeći naše propisa, pokušamo modifikovati deklaraciju, tako da se ona ne razlikuje od deklaracije istih proizvoda u EU.