Pokojni Mihajlo Ristić je bio naš poznati ihtiolog koji je upornim radom stekao, kako teoretsko, tako i praktićno znanje iz oblasti kojom se bavio. Pored ove knjige, čije izlaženje iz štampe, na žalost nije dočekao, napisao je čitav niz stručnih članaka i publikacija, koje su se dobrim delom temeljile na njegovim sopstvenim istraživanjima. U svakom od tih napisa autor je studiozno prilazio temi koju je obrađivao, a istim metodom se služio i pri pisanju ove knjige. Zato se ona prilično razlikuje od drugih knjiga i priručnika o privrednom i sportskom ribolovu objavljenih poslednjih godina kod nas.

Možda će nekom čitaocu izgledati da je knjiga nepotrebno opterećena opširnim izlaganjima o mehanizmu i uslovima života i razmnožavanja riba i faktorima od kojih zavisi unapređenje ribarstva u celini. Međutim, ozbiljan čitalac, bilo da je profesionalni ribar ili sportski ribolovac, shvatiće da uspešni ribolov nije slučajnost, već rezultat poznavanja zakonitosti koje vladaju u životu riba.

Upravo po tome se ova knjiga i razlikuje od sličnih, koje se najčešće svode na prikazivanje načina i tehnike ribolova, mamaca i ribolovnog pribora. Svakako da je i to potrebno, ali ne i đovoljno za uspeh u ribolovu. Zato se autor ovog dela nije poveo za ovako ustaljenom praksom, već je dao kompleksno delo koje pored onoga što se nalazi u drugim priručnicima — obuhvata: hidrografsku mrežu naših slatkih voda; životni prostor naših slatkovodnih riba, posebno u tekućim i posebno u stajaćim vodama; riblja naselja, biološke zakonitosti i mehanizam riblje populacije; migraciju riba i njen uticaj na ribolov; karakteristike i opis pojedinih vrsta riba, kao i specifičnosti načina njihovog života. Pored toga, pisac je ukazao i na faktore koji ugrožavaju naše vode i život u njima, sugerišući pri tome i mere koje treba preduzeti da se ova opasnost otkloni.

S obzirom na ovako kompleksno sagledan i obrađen problem privrednog i sportskog ribolova, knjiga se može preporučiti svim privrednim i sportskim ribolovcima i njihovim organizacijama, kao i onima koji se bave proučavanjem ihtiologije. Svaki od njih će u ovoj knjizi naći sve ono što će mu omogućiti veći uspeh — jednima u ribolovu, a drugima u izučavanju života riba i problematike ribarstva.

Dr Mihajlo KRSTIĆ

Sadržaj

Predgovor
Uvod
Hidrografska mreža Jugoslavije
Ihtiofauna slatkih voda Jugoslavije
Životni prostor slatkovodnih riba, njegova regionalna podela i ihtiološka karta Jugoslavije
Riblja naselja po područjima i slivovima, njihove osnovne karakteristike i značaj u privrednom i sportskom ribolovu
Biološka osnova populacija riba
Mehanizam riblje produkcije na potocima, rekama, jezerima i akumulacijama
Migracija riba i njen uticaj na ribolov
Život ekonomski važnih slatkovodnih riba i ribolov
Pribor za privredni i sportski ribolov i načini njegovog korišćenja
Sredstva u sportskom ribolovu
Čuvanje ulovljene ribe
Kalendar ribolova u vezi s vremenskim prilikama i razmnožavanjem riba
Literatura

Uvod

Zbog izrazito razgranate i bogate hidrografske mreže — potoka, rečica, reka, jezera i hidroakumulacija — koja pripada slivovima tri mora: Jadranskom, Crnom i Egejskom, Jugoslavija je u jugoistočnoj Evropi i na Balkanskom poluostrvu u pogledu razvijenosti ihtiofaune i bogatstva ribljih naselja veoma karakteristična i interesantna zemlja.

Svi vodotoci i jezera Jugoslavije, s obzirom na orografski položaj i nadmorsku visinu, čine brakične, nizinske, prelazne i visinske vode, koje se po svojim hidrografsko hidrološkim karakteristikama i ribljim naseljima mogu podeliti na prohodne, ciprinidne i salmonidne vode. Osnovna biološka obeležja ovih voda u ihtiološkom pogledu uslovljena su ribljim naseljima koja čine pojedine vrste riba iz porodica: Acipenseridae (jesetrove ribe), pojedine vrste morskih riba koje zalaze u donje tokove reka, Cyprinidae (šaranovidne ribe) i Salmonidae (ribe iz porodice pastrmki).

Da bi se uopšte mogao kompleksno sagledati život riba u slatkim vodama Jugoslavije, počev od pojedinih porodica pa do pojedinih vrsta riba, bez obzira na to da li su od ekonomskog značaja ili ne, moramo upoznati činjenice o nastanku ihtiofaune od najranijih geoloških epoha.

Kako, gde i kada je nastala ihtiofauna u slatkim vodama Jugoslavije — to je pitanje od velikog značaja. Bogatstvo vodama, široko razgranata hidrografska mreža i riblja naselja u tim vodama, sa mnogobrojnim porodicama, rodovima i vrstama riba, potiču još iz doba kada je na jugoistoku Evrope i Balkanskom poluostrvu, gde se sada nalazi Jugoslavija, postojao Panonski basen, još u najranijim geološkim epohama. Pored autohtonih riba, koje čine ihtiofaunu u vodama Jugoslavije, danas tu žive i ribe koje su kasnije unošene, uglavnom krajem prošlog i početkom ovoga veka pa sve do danas. Ove ribe, sada stanovnici naših voda, unete su iz Amerike i istočnih oblasti Azije.

Panonski basen je brzo posle stvaranja bio ispunjen vodom nekadašnjeg sredozemnog okeana Tetisa, pa je u tome delu jugoistoka Evrope stvoreno veliko epikontinentalno more Paratetis. Ono se prostiralo od Bečkog basena preko Panonske nizije, Vlaško-pontiske nizije i Kaspijskog jezera do Aralskog jezera na istoku.

Posle iščezavanja Panonskog jezera, što se dogodilo pre više od 200.000 godina, preko osušenog dna Panonskog basena potekle su velike panonske reke: Dunav, Sava, Tisa i Drava, a preko dna nekadašnjih morskih zaliva produžile su svoj tok Kupa, Drina, Kolubara, Velika Morava i druge reke. Tokovi ovih reka sukcesivno su se produžavali, a morske, odnosno panonske jezerske obale povlačile su se od juga prema severu i od zapada ka istoku, odnosno prema planinskom masivu Karpata, prema Đerdapu.

Panonski basen prima malo vodenog taloga, ali je ipak bogat rečnim tokovima, u koje se stiču i naše najveće reke, kao i evropske reke. Prema Panonskom basenu gravitiraju i mnoge naše reke planinske oblasti. Od 29% površine Jugoslavije s nadmorskom visinom ispod 200 metara na Panonsku niziju i njen niži obod dolazi preko 25% površine. Pored panonskih reka ima još dosta bara, jezeraca i mrtvaja koje su nastale posle izvršenih opsežnih meliorativnih mera u toj oblasti poslednjih 100 godina, a od pre 25 godina u severnom delu Panonskog basena u izgradnji je jedinstven u Evropi hidrosistem Dunav—Tisa—Dunav, sa već izgrađenom mrežom kanala u ukupnoj dužini preko 800 kilometara.

Sve spomenute reke i vodotoci Panonskog basena pripadaju slivu Crnog mora, reke sa područja severozapadne, zapadne i jugozapadne Jugoslavije čine sliv Jadranskog mora, a reke i vodotoci južnog područja pripadaju slivu Egejskog mora.

Na jugu naše zemlje, u Cmoj Gori i Makedoniji, nalaze se velika jezera: Skadarsko, Ohridsko, Prespansko i Dojransko, od kojih Skadarsko i Ohridsko imaju otoke koje gravitiraju i pripadaju slivu Jadranskog mora, dok Dojransko pripada slivu Egejskog mora. Na severu zemlje, u Sloveniji, nalaze se planinska jezera: Bledsko i Bohinjsko. O drugim, manjim jezerima Jugoslavije biće govora u hidrografiji, gde će biti izneti podaci i o našim drugim jezerima — glacijalnim, koja se nalaze u zoni brakične vode, kao i svim jezerima — akumulacijama naših hidrocentrala.

Samo ova činjenica je dovoljna da bi se sagledala sva specifičnost i interesantnost hidrografske mreže Jugoslavije. U vezi s tim treba odmah naglasiti da naše današnje slatkovodne ribe autohtonog porekla vode poreklo od morskih riba.

U kasnijim geološkim epohama, kada se epikontinentalno more Paratetis povuklo u pravcu zapada, istoka i juga, odnosno u pravcu sadašnjeg Crnog, Jadranskog i Egejskog mora, morske ribe koje su živele i razmnožavale se u slanoj vodi epikontinentalnog mora Paratetisa naseljavaju slatke vode Panonskog basena Hidrografska karta SFR Jugoslavije.

Ovo naseljavanje morskih riba u slatke vode, gledano kroz sve geološke epohe, nesumnjivo pokazuje da je prilagođavanje morskih riba slatkoj vodi bio dugotrajan istorijsko-biološki proces, koji je tekao postepeno i sa vrlo velikim teškoćama. Na taj način, ovaj tako složeni biološki proces bio je vezan sa svim stadijumima poluprelaznog i prelaznog načina života riba. Instinkt za održavanje vrste prouzrokovao je pojavu migracije riba, koja ni do danas nije prestala.

Jasno je da danas imamo prave slatkovodne rečne i jezerske ribe, koje stalno naseljavaju naše vode, u kojima žive i razmnožavaju se. Međutim, postoje i pojedine vrste riba koje migriraju iz morske u slatke vode ili brakične vode, radi razmnožavanja i kasnijeg odgoja mladunaca, da bi se matični primerci, ako ne postanu plen u ribolovu, vraćali u more, pa se taj migracioni ciklus neprekidno ponavlja sve do prirodnog uginuća ribe. Ovakve ribe nazivaju se prelaznim ili poluprelaznim (prohodnim) vrstama riba.

Posmatramo li život riba u našim rekama, ostalim vodotocima i jezerima, uočićemo da su uslovi života za pojedine vrste riba različiti u gornjem, srednjem i donjem toku reke ili u jezerskoj sredini koja je uslovljena veličinom i dubinom jezera. Otuda dolazi i do prilagođavanja pojedinih vrsta riba u pogledu njihovog boravišta. Ova činjenica je od vrlo velikog značaja za praktično ribarstvo, bez obzira na to da li je reč o sportskom ribolovu ili privrednom ribolovu. Usled čisto hidroloških faktora i veličine organske produkcije kao izvora prirodne riblje hrane, na svakom području reke, rečice, potoka ili jezera žive određene vrste i grupe riba, koje su prilagođene uslovima hidrologije, hemizma vode, temperaturnog režima i ishrane. Zapaženo je da se zbog izmene jednog od spomenutih faktora u tim vodama jedna vrsta ribe zamenjuje drugom, obično u okviru jedne porodice, ili pak potpuno iščezava, odnosno izumire.

Da bi stvari bile jasnije u pogledu bogatstva naših voda u ribarskom pogledu, posebno kada je reč o ihtiofauni, mora se izneti i činjenica o faktorima i zakonitostima koje regulišu tako važnu oblast kao što je razmnožavanje riba, njihov godišnji prirast i ishrana, tempo rastenja, nastupanje polne zrelosti, plodnost pojedinih vrsta riba i najduži život.

Život riba povezan je s određenom zakonomernošću, koja se ogleda u mehanizmu riblje produkcije. Mehanizam riblje produkcije nije identičan za svaku ribolovnu vodu. On je različit, jer su različiti i osnovni faktori koji utiču na osnovnu kariku u životu riba — razmnožavanje pojedinih vrsta.

Ribolovom u slatkim vodama Jugoslavije bave se profesionalni-privredni ribari, kojih ima nekoliko hijada, a sportskim ribolovom u zemlji bavi se preko stotinu hiljada sportskih ribolovaca. Ovaj broj korisnika ribolova u slatkim vodama Jugoslavije u prvi mah impresionira. Međutim, već odavno je uočeno da se na većini naših ribolovnih voda ribolov obavlja na neracionalan i često štetan način. Postojeći zakonski propisi pravilno regulišu ribolov, ali se ti propisi u praksi često ne poštuju, ili se pak zbog nedovoljnog stručnog znanja privrednih i sportskih ribolovaca pogrešno tumače i nanosi šteta ihtiofauni i osiromašuju populacije riba. Međutim, da bi se naše prirodno slatkovodno bogatstvo pravilno, racionalno i na biološkim osnovama koristilo, potrebno je nesumnjivo da se svi vidovi korišćenja slatkih voda i riba u njima podvrgnu i određenim ribarsko-biološkim osnovama po načelima savremenog ribolova, bez obzira na to da li je reč o ribolovnim vodama koje koriste privredne ribarske organizacije ili pak sportske ribolovne organizacije i njihove asocijacije.

Kao opšta biološka osnova mora se odmah usvojiti načelo da su sve vode jednog sliva neraskidivo povezane ne samo u čisto ribarsko-biološkom i ihtiološkom pogledu već i u ekonomskom, pošto im je i hidrografija, pa i hidrologija, jedinstvena i ima osetan uticaj na populacije riba koje naseljavaju vode jednog sliva. Po tom načelu, jedinstvenost hidrografije jednog sliva ima kako direktan, tako i indirektan ulicaj na populacije riba tog sliva, na njihovo rasprostranjenje, migraciju, razmnožavanje, ishranu i, konačno, na sam ribolov. Kako u jednom slivu postoje u ihtiološkom pogledu raznovrsnosti u vezi sa regionalnom podelom voda, to se mora imati u vidu da svaki region, bio on salmonidni, mrenski, prelazni ili ciprinidni, ima i svoja zaista biološki i ekonomski jedinstvena ribolovna područja koja se mogu koristiti ili samo u sportskoribolovne svrhe, ili u privredne i sportskoribolovne istovremeno, ali uvek samo po određenom planu gospodarenja koji ima biološku osnovu.

Danas je nezamislivo vršiti eksploataciju ribolovnih voda bez istovremene primene svih onih savremenih mera na zaštiti i unapređenju koje će za duži vremenski period garantovati stabilniju dinamiku ribljih populacija, bez obzira na to da li je reč o izrazito sportskoribolovnim vodama ili pak o vrlo značajnim i ekonomski važnim privrednoribolovnim objektima kakvi su, na primer, naša pojedina velika jezera (Skadarsko, Ohridsko, Prespansko, Dojransko) ili značajno ribolovno područje Dunava kod Apatina ili u oblasti donjeg Dunava i Đerdarskog akumulacionog jezera. Potrebno je shvatiti da je danas najglavnije načelo u osnovi daljeg razvitka ribolova u slatkim vodama Jugoslavije načelo razrade biološke osnove racionalnog ribarskog privređivanja za svako ribolovno područje, za svaki ribolovni revir, za svaki region i svaki sliv. Ovo sve iz razloga uočenih osetnih kolebanja ulova ribe u slatkim vodama za poslednjih 25 godina.

Kako je pitanje biološke osnove racionalnog ribarskog privređivanja kompleksno pitanje (pošto su i privredni i sportski ribolov kompleksni faktori), a posebno kada je reč o ribolovnim vodama Jugoslavije, mora se povesti računa o čitavom spektru problema i faktora, čisto hidrobioloških, hcmijskih, mikrobioloških, ihtioloških, hidroloških, hidrograđevinskih i hidrotehničkih, kao izrazito ekoloških, do opšte privrednih i posebno ribolovnotehničkih i eksploatacionih. Nesumnjivo, tada je potrebno da se čitav taj spektar problema i faktora dovede u sklad i na takve osnove sa kojih se može prići njihovom rešavanju, ali na biološkim osnovama.

U našoj zemlji do sada je malo pažnje poklanjano razradi bioloških osnova racionalnog ribarskog privređivanja koje bi se zasnivale na progresivnoj teoriji dinamike brojnosti ribljih populacija. Tek posle toga moglo bi se prići realnijem planiranju načina i metoda eksploatacije, zaštite i mera na unapređenju ribarstva u svim ribolovnim vodama.

Na takvim planovima danas se zasniva i dugoročna strategija ribolova, bez obzira na to da li je reč o privrednom ili sportskom ribolovu, pošto obe kategorije iskorišćavaju suštinski iste vode s istim ribljim populacijama i istim gustinama ribljih naselja. Iz ovog sklopa problema jedino se može izdvojiti problem svih salmonidnih regiona, prelaznih i mrenskih, koji se moraju u tom pogledu smatrati isključivo sportskoribolovnim vodama, za koje se mora izraditi i posebna osnova racionalnog ribarskog privređivanja, kao i strategija ribolova. Praktično, ta podela je već izvršena, i to razgraničenje između sportskog i privrednog ribolova na svim tim regionima i postoji, ali za te regione i njihova područja i revire nema izrađenih bioloških osnova racionalnog ribarskog privređivanja, kao ni postavljene strategije ribolova. Na velikim rekama, Dunavu, Savi, Tisi, velikim jezerima, kao i na kanalskoj mreži hidrosistema DTD, to razgraničenje nije jasno definisano, već postoji izvesno dvojstvo i pored već urađenih osnovnih planova za savremeno ribarsko gazdovanje. U pojedinim republikama postoje takvi planovi i za gazdovanje na sportkoribolovnim vodama, ali se dejstvom izvesnih faktora, kao što je, na primer, zagađivanje reka otpadnim vodama ili prekomerno izlovljavanje ribe, ti planovi ne realizuju dosledno načelima savremenog i racionalnog ribarskog privređivanja na biološkim osnovama.

Sve republike i pokrajine svojim zakonodavstvima iz oblasti ribarstva na slatkim vodama već i danas u osnovi pravilno regulišu ovu problematiku, samo punoj realizaciji propisa o ribarstvu nedostaje u osetnoj meri skladna i efikasna stručna pomoć u oblasti inspekcijske i zaštitne službe, kao i naučnoistraživačke delatnosti koja bi se posvetila pitanju efikasnog unapređenja ove grane. Tu, na prvom mestu, dolaze rezultati iz oblasti kontrolisanog razmnožavanja onih ekonomski važnih riba za koje je utvrđeno da im je poremećena dinamika populacije. Postizanjem ravnoteže između produktivne moći ribolovnih voda, gustine ribljih naselja, dinamike populacije pojedinih vrsta riba, kao i intenziteta izlovljavanja do granice godišnjeg prirasta riba jedne vode, ribolov na slatkim vodama Jugoslavije dobio bi sav svoj značaj i u ekonomskom pogledu, bez obzira na to da li se to postiže zaslugom privrednog ili sportskog ribolova.

Posebna pažnja mora da se posveti borbi protiv zagađivanja voda, jer je to danas najnegativniji faktor koji preti uništenju života u vodi.

Samo pod uslovom da se ove mere striktno i uspešno sprovode, jugoslovenske ribolovne vode bi, bez obzira na regionalne podele, u ihtiološkom pogledu bile dostojne i onih prirodnih lepota kroz koje protiču ili u kojima se nalaze, a od toga bi naša zemlja imala mnogobrojne, pa i značajne ekonomske koristi, posebno od razvitka ribolovnog turizma.

Baš iz tih razloga ova knjiga bi trebalo da omogući privrednim ribarima i sportskim ribolovcima da svoje stručno znanje podignu na viši nivo i u teoretskom i praktičnom pogledu. Obogaćen ovim znanjima oni će imati više uspeha u ribolovu, jer će loviti efikasnije, stručnije, ekonomičnije i racionalnije, a pri tome neće činiti greške i oštećivati riblja naselja i pojedine riblje vrste, koje su već sada u velikoj meri proređene.

Prirodni mamci

U sportskom ribolovu se koriste različiti prirodni mamci za lovljenje ribe. Uglavnom, svi ovi mamci se mogu grupisati u žive mamce i mamce kao hranivo. Zavisno od vrste ribe koja se lovi, kao i mesta i vremena ribolova, ribolovac se odlučuje kojim će mamcem loviti. Ako ide u ribolov na grabljivice (soma, smuđa, štuke, bandara) sigurno da će sa sobom poneti i određene mamce. Ako pak ide u ribolov na ciprinidne ribe nizinskih voda, kao što su šaran, deverika, mrena, crvenperka, skobalj, klen i druge, tada će poneti sa sobom mamac koji se koristi za lov ovih riba. Tako treba imati uza sebe: gliste svih vrsta (crvenu, baštensku, lauferku, ritsku), rovce raznih veličina, bele crve (enhitreje), pijavice, larve hironomida (crvene), mesne crve itd.

U grupu mamaca životinjskog porekla koji se primenjuju u ribolovu treba pomenuti puževe, rakove bez ljuske (prilikom presvlačenja), žabe, meso školjki i žive ribice (kedere), ili isečene delove riba (obično iz grupe belih riba). Za grabljivice su najbolji, a za neke ribe (štuka) i isključivi mamci žive ribe (čikov, manić, zmijuljica, badelj, ukljeva, karaš), kao i neki delovi mesa raznih životinja i njihove iznutrice.

Od mamaca biljnog porekla najviše se upotrebljavaju zrna mladog nekuvanog kukuruza dok su još u mlečnom zrenju ili starijeg kuvanog kukuruza, nokle od pšeničnog, kukuruznog i ječmenog brašna posebno pripremljene, testo od hleba, kuvano zrno graška i valjci ili knedlice od krompira i pšeničnog brašna. Od ostalih ali vrlo dobrih mamaca treba pomenuti i razne tvrde sireve (posebna poslastica za mrene).

Svi mamci, bilo biljnog ili životinjskog porekla, moraju biti sveži, a riba kao mamac mora biti ili živa ili, ako će se seći na parčiće — potpuno sveža. Danas je moguće dobiti u prodavnicama skoro sve vrste mamaca. No i pored živih mamaca ribolovac treba da ima uvek pri ruci i veštački mamac (plastične ili gumene gliste, račiće, razne larve i insekte, žabice itd.), kojima se nekad mogu postići lepi rezultati.

Uz mamce i osnovni ribolovački pribor ribolovac mora biti opremljen i priborom koji mu služi za prihvat ulovljene ribe — mrežom prihvatnicom — meredovom, ribarskom kukom, kao i mrežom za čuvanje žive ribe (čuvarica).

Čuvanje ulovljene ribe

Kako ribolovac obično izlazi u sportski ribolov u ranim jutarnjim časovima, pa nekad boravi na vodi i čitav dan, naročito u vreme vikenda, dešava se da već u ranim jutarnjim časovima ulovi ribu. U danima s visokom dnevnom temperaturom ulovljena riba će se brzo ukvariti ako se ne preduzmu odgovarajuće mere za čuvanje ribe u živom ili svežem stanju. Ovo je vrlo važno pitanje u sportskom ribolovu, bez obzira na to da li će ribolovac ulovljenu ribu konzumirati kao hranu ili će je preparirati (ako je primerak trofejni).

Riba se može čuvati na više načina i sa više sredstava i opreme. Da bi se riba sačuvala u živom stanju, mora biti što manje ozleđena od udice i prihvatanja iz vode. Samo potpuno neozleđena riba može se sačuvati živa nekoliko časova, ako se pažljivo smesti u čuvaricu a ova dublje postavi u vodu, gde je temperatura vode niža. Pored toga, čuvaricu treba smestiti u hladovinu i na mesto sa jačim protokom vode, kako bi riba imala što više kiseonika na raspolaganju. Ukoliko se ribolovac uputi u ribolov na udaljena ribolovna područja, s namerom da lovi ribe grabljivice ili pastrmke (posebno smuđa), potrebno je da pored mreže za čuvanje žive ribe ima pri sebi male baterijske kompresore i posudu od najmanje 10 litara od plastične materije, kako bi mogao ulovljenu ribu koja je posebno osetljiva (kao smuđ, na primer) sačuvati i za duži period u živom stanju. Danas su takvi uređaji (hidrobioni) već postali neophodnost u sportskom ribolovu koji se obavlja daleko od mesta stanovanja i traje duže od 8 časova u toplim danima. Takvi baterijski kompresori su po ceni pristupačni i jeftiniji su od jednog boljeg štapa za ribolov. I dimenzije ovih savremenih kompresora su male i u proseku su sa gabaritnim merama: 130 X 75 X 40 mm, sa baterijom od 5 volti. Baterija može trajati oko 12 časova rada. Uz kompresor se isporučuje i dovoljna dužina gumenog ili plastičnog creva, rasprskivač i regulator-stezač za regulisanje protoka vazduha. Posuda je od plastike ili aluminijuma i njen oblik nije uslovljen, samo treba da bude najmanje zapremine od 10 litara.

Ako se ne raspolaže baterijskim kompresorom za dodavanje vazduha, odnosno kiseonika u vodu sa živom ribom, postoji i mogućnost da se u bilo kakav čist sud ili polietilensku kesu sa vodom i ribom stave tablete perhidrola, koji prilikom rastvaranja u vodi oslobađa kiseonik u dovoljnim količinama da bi se riba održala u živom stanju. Za jednu vreću ili posudu zapremine do 10 litara dovoljno je staviti na svaka dva časa po 1 tabletu perhidrola. Ta količina perhidrola omogućiće da u vodi bude dovoljno kiseonika za život 1 kg ulovljene ribe. Ukoliko ima više riba u jednom kilogramu težine, tada je potrebno dati po 1 tabletu perhidrola na svaki čas držanja ribe u posudi. I ovde treba napomenuti da posuda ne sme biti ostavljena na suncu, već u dubljoj hladovini, bez obzira na to da li se primenjuje baterijski kompresor ili pak stavljaju u vodu tablete perhidrola.

Ukoliko se pak primeti da su pojedine ribe koje se drže u vodi radi sačuvanja u živom stanju ipak uginule, treba ih odmah izvaditi iz vode, izvaditi im nožem škržne lukove, staviti ih u hladovinu i pokriti samo svežom travom. Ako je ribolovac na vikendu, pa je poneo i transportabl-hladnjak, onda takvu ribu treba staviti u hladnjak i tamo je čuvati do dolaska kući. Kad je spoljna temperatura visoka, potrebno je ribi izvaditi iznutricu, očistiti je i tako spremiti na mesto u hladu ili pak u hladnjak, ili je pak konačno na licu mesta i konzumirati, spremivši od ribe jelo koje ribolovcu najviše odgovara.

Ribolovac orijentisan na lov pastrmki, lipljena i drugih salmonida mora biti dobro opremljen svim sredstvima za čuvanje ribe u živom ili svežem stanju, a ako želi da preparira trofejni primerak onda treba da ima i sredstva za konzervisanje za vreme dok se ulovljeni trofejni primerak ne nađe kod preparatora. Za ove svrhe potrebno je pri ruci imati najmanje 1 litar 4%-tnog formalina i 250 grama glicerina, kao i odgovarajuću polivinilsku ili polietilensku kesu. Trofejni primerak se može prethodno konzervisati na taj način što će mu se jednim »rekord-špricom« veličine 10 cm3 ušpricati u trbušnu duplju najmanje 20 cm3 rastvora formalina i glicerina ako je težina ribe iznad 1 kg, a ako je teža onda za svaki dalji kilogram još po 15 cm3. U svakom slučaju pre konzervisanja ribe na ovaj način potrebno je napraviti rastvor od formalina i glicerina u razmeri: 25% glicerina i 75% četvoroprocentnog formalina. Konzervirana riba ostaje u polivinilskoj kesi sve do predaje preparatoru, ali ni u kom slučaju ne sme ostati tako konzervirana duže od 36 časova. Treba voditi računa da se posle izvršenog konzervisanja temeljno operu ruke, a da se pri radu sa konzervansom ne dodiruju usne ili oči, pošto je konkretno reč o otrovu.

Nepreporučljivo je da se ulovljena riba odmah stavija u ribolovačku torbu, jer će se tada najbrže i pokvariti. Ulovljena riba mora biti sačuvana ili radi potrošnje ili radi konzerviranja i prepariranja, posebno trofejni primerci. Ako je trofejni primerak veliki (glavatica, mladica, štuka, som, smuđ), tada treba odseći glavu i na isti način je konzervirati konzervansom, pa je u označenom vremenu poslati preparatoru na dalji postupak. Meso sačuvati, kako je već rečeno, u svežem stanju, da bi se moglo konzumirati.

Nepreporučljivo je i nesportski ulovljenu ribu stavljati na »povorku«, tj. nanizati je kroz škrge iglom ili drvetom na kanap ili konac i tako je pustiti u vodu da »pliva«. Takva riba će vrlo brzo uginuti, jer iako je u sredini sa dovoljnom količinom kiseonika, uginuće zbog ozleda na škržnim lukovima i škržnim listićima, koji su veoma osetljivi i nežni.

Kalendar ribolova u vezi s vremenskim prilikama i razmnožavanjem riba

Ranije su data sva obrazloženja i teoretske osnove iz oblasti biologije, ekoiogije, migracije riba, kao i o mehanizmu riblje produkcije kako u nizinskim, tako i prelaznim i visinskim vodama i jezerima. Iz oblasti poznavanja života riba i razmnožavanja data su detaljna stručna i naučna objašnjenja. Dati su svi optimalni pokazatelji o životu riba, kao i pokazatelji plodnosti, uzrasne strukture i dinamike brojnosti populacije riba. Opisani su i svi načini i metode ribolova kako u privrednom tako i u sportskom ribolovu. Izneta su i mišljenja o čuvanju i zaštiti ribljih populacija, o mogućnostima eksploatacije ribolovnih voda na jednoj savremenoj biološkoj osnovi racionalnog ribarskog privređivanja, kao i o pitanju postavljanja određene strategije u ribolovu. Sve je to od suštinskog značaja i za privredni i za sportski ribolov, jer su to osnovna načela savremenog ribarskog gazdovanja koja daju odgovor na pitanje koliko i kada se sme danas loviti riba u ribolovnim vodama Jugoslavije a da se pri tom ribolovu ne nanese šteta populacijama riba u sadašnjim teškim uslovima života riba u vodama izloženim zagađivanju, pregrađivanju, regulacijama i intenzivnom ribolovu.

Savremena ihtiologija i ribarstvo koje je zasnovano na planu strategije lova ribe na biološkim osnovama najveću pažnju poklanjaju periodu razmnožavanja riba. Pošto su danas poznata naučna dostignuća iz oblasti ekologije i fiziologije riba, nije potrebno posebno isticati značaj sačuvanja matičnog fonda riba u punoj polnoj zrelosti od izlova. Praćenjem sazrevanja polnih produkata kod ekonomski važnih vrsta riba utvrđeno je da plodnost riba zavisi od uzrasta u kome riba postaje polno potpuno zrela. Međutim, nepobitno je utvrđeno da se danas na našim velikim ribolovnim vodama masovno love baš one klase riba koje su tek postale polno zrele ili još nisu u dobu polne zrelosti. Doduše, zakonom su propisane minimalne veličine riba ispod kojih se one ne smeju loviti, ali se pri tome nije vodilo računa o dobu polnog sazrevanja i zato minimalne propisane mere nisu uvek u skladu sa osnovnim biološkim shvatanjem, jer nisu ni propisane na osnovu rezultata istraživanja. Zato je potrebno usvojiti načelo da se riba može loviti tek kada je bar jednom ostavila potomstvo.

Osim toga, i pored ustanovljene pune polne zrelosti kod ekonomski važnih vrsta riba, bitno je i od ogromnog značaja da se matični primerci riba sačuvaju ne samo za vreme mresta, već i u predmresnom periodu. Taj period vremena, koji obično traje oko 15—30 dana, i doba mresne migracije riba su i najvažniji za obezbeđenje pravilnog i masovnog razmnožavanja. Ovako, ribe u mresnoj migraciji, posebno u predmresnom periodu, kada su u jatima ili parovima nedovoljno oprezne, postaju plen ribara i ribolovaca. Otuda i lovostaj na pojedine vrste riba treba zakonskim propisima o ribolovu u slatkim vodama Jugoslavije produžiti, i to kako pred sam mrest, tako i posle mresta, za najmanje 15—30 dana. Važno je sačuvati matični fond riba i posle mresta, kada je riba izmorena i izgladnela tokom mresta, i tada isto tako lako postaje plen ribara i ribolovaca. Otuda i predloženi kalendar ribolova, priložen na kraju knjige, uglavnom vodi računa o dužini trajanja lovostaja i u predmresnom, mresnom i postmresnom periodu, kako bi se na taj način obezbedila puna reprodukcija matičnog fonda riba u svim vodama Jugoslavije.

Ovde se mora ponovo naglasiti da na mrest i razmnožavanje riba, kao i na mehanizam riblje produkcije, veoma osetno utiču mnogobrojni faktori kao što su temperatura, kolebanje vodostaja, boja i providnost vode, hemizam vode, supstrat za odlaganje ikre, kao i čitav niz već pomenutih faktora iz oblasti mehanizma riblje produkcije. Pomenuti faktori vrlo često negativno utiču na razmnožavanje riba, posebno ako nisu sinhronizovani sa polnom zrelošću riba, temperaturnim i vodnim režimom, pa je potrebno znati da ima godina kada su neki od faktora u mehanizmu riblje produkcije izostali, da izostaje i mrest riba. Otuda se mora voditi računa ne samo o dužini trajanja lovostaja, zabrane ribolova po vremenu, već i o dejstvu svih onih negativnih faktora koji uslovljavaju izostanak mresta. Ovo kompleksno pitanje razmnožavanja riba povlači za sobom i drugo značajno pitanje: kada, u kom vremenu i u kom obimu se sme na jednoj određenoj vodi loviti riba a da taj ribolov bude u punoj saglasnosti sa biološkom osnovom savremenog ribarskog privređivanja, bez obzira na to da li je reč o privrednom ili sportskom ribolovu.

Danas postoje različiti predlozi o kalendaru ribolova i o periodima kada treba primeniti lovostaj za vreme mresta riba. Istovremeno postoje i kalendari ribolova koji su zasnovani na izvesnim naučno još nepotvrđenim teorijama o vremenu najuspešnijeg ribolova, kao što je lansirana »solunarna teorija« koja, tobož, može tačno da predvidi kada je ribolov najuspešniji i na koju vrstu riba, ne samo u dan već i u čas. I u našoj zemlji lansiraju se takvi kalendari i često se preko dnevne štampe preporučuje u kojim će se časovima određenog dana najbolje i najefikasnije uloviti riba, ali se pri tom uopšte ne vodi računa o činjeničnom stanju faktora koji u tom danu i u tim časovima deluju na sredinu u kojoj živi riba. Ne vodi se računa ni o temperaturnom režimu, ni o hidrologiji, ni o hemizmu vode. Danas ni savremena meteorologija, koja je u celome svetu jedinstveno organizovana i raspolaže najsavremenijim sredstvima i aparaturama, kao i satelitima, nije još u stanju da daje precizne prognoze vremena u toku jednog dana, a eto u ribolovu neki misle da mogu davati prognoze i u časovima jednog dana. Ovakvim kalendarom se ne čini usluga ni sportskom ni privrednom ribolovu, već se nanosi samo šteta i razočarenje.

Mi smo u predloženom kalendaru obratili naročitu pažnju na produženje lovostaja, kada bi trebalo da funkcioniše totalna zabrana ribolova i izlazak na vodu, kao i na mesece za koje se pretpostavlja da će ribolov biti efikasniji ili manje efikasan. To su samo grubi okviri bez pretenzije na potpuno tačne prognoze, jer se takve prognoze mogu davati samo na potpunom poznavanju svih faktora koji imaju presudan uticaj na život riba, njihovo razmnožavanje, ishranu i migraciju. Zato i predložene načine, kao i opremu i primenu izvesnih mamaca, date u kalendaru ribolova, treba smatrati grubo okvirnim. Jedino je predloženi lovostaj u ovom kalendaru drugačiji nego što je to u našim zakonskim propisima o ribarstvu zapisano, tj. on je duži, i to kako u predmresnom periodu i u periodu migracije, tako i u periodu samog mresta i u postmresnom periodu, i treba da sačuva osnovni matični fond riba u jednoj ribolovnoj vodi, bez obzira na to kome regionu ona pripada.