Govedarska proizvodnja, kao najvažnija grana stočarstva, značajna je po proizvodnji animalnih proizvoda za ishranu ljudi. S obzirom na značaj mesa u ishrani stanovništva sve je veći uticaj kadrova na njenu intenzifikaciju, te je veća i potreba za obradu materije iz ove oblasti. Savremena proizvodnja mesa, iako jednostavnijeg tehnološkog procesa od proizvodnje mleka, zahteva odgovarajuće uslove, za koje proizvođači moraju znati pre nego što organizuju tov junadi.

Ova knjiga, kao rezultat višegodišnjeg rada autora u procesu proizvodnje i nauci iz ove oblasti, sadrži sledeća poglavlja: I Karakteristike govedarstva, II Poreklo i anatomsko-fiziološže osobine goveda, III Rase goveda, IV Ispitivanje sposobnosti za proizvodnju mesa i utvrđivanje kvaliteta mesa, V Metode odgajivanja goveda, VI Sistemi držanja i tipovi tova goveda, VII Otkup teladi, VIII Objekti, IX Stočna hrana, X Ishrana junadi u tovu, XI Higijena u objektima, XII Bolesti goveda, XIII Isporuka utovljenih grla i ekonomičnost tova i XIV Organizovanje proizvodnje na gazdinstvima zemljoradnika.

Ova knjiga bi pomogla prvenstveno osposobljavanju novih hadrova i poslužila stručnjacima koji rade na farmama društvenih i privatnih preduzeća, i u kooperaciji sa zemljoradnicima. Posebno se preporučuje studentima Agronomskog fakulteta, kojima će poslužiti za dopunu znanja iz ove oblasti. Knjiga će biti od velike koristi odgajivačima — stočarima, koji se bave ovom proizvodnjom.

Primedbe i preporuke koje bi omogućile da ova knjiga bude poboljšana i dopunjena biće prihvaćene sa zahvalnošću autora.

Ovom prilikom želim da se zahvalim svima, koji su pomogli u pripremi i štampanju ove knjige.

Čačak, 1993.
Prof. dr Novica Stolić

Sadržaj

PREDGOVOR

I KARAKTERISTIKE GOVEDARSTVA

1. Privredni značaj govedarstva
2. Brojno stalje goveda
3. Mogućnosti i mere daljeg razvoja govedarstva

II POREKLO I ANATOMSKO-FIZIOLOŠKE OSOBINE GOVEDA

III RASE GOVEDA

A. Tovne rase goveda
1. Šorthorn rasa
2. Hereford rasa
3. Aberdin-angus rasa
4. Šarole rasa
5. Limuzin rasa
B. Kombinovane rase goveda
1. Simentalska rasa
2. Montafonska rasa
3. Oberintalska rasa
4. Domaća šarena rasa
5. Buša

IV ISPITIVANJE SPOSOBNOSTI ZA PROIZVODNJU MESA I UTVRĐIVANJE KVALITETA MESA

1. Izbor grla za priplod
2. Tovne sposobnosti goveda i faktori koji utiču na proizvodnju mesa
3. Utvrđivanje kvaliteta mesa i razvrstavanje u klase i kategorije

V METODE ODGAJIVANJA GOVEDA

1. Odgajivanje goveda u čistoj rasi
Odgajivanje goveda u čistoj rasi van srodstva
Odgajivanje goveda u čistoj rasi u srodstvu
2. Odgajivanje goveda ukrštanjem različitih rasa
Industrijsko ukrštanje
Melioracijsko ukrštanje
Potiskujuće ukrštanje
Kombinacijsko ukrštanje

VI SISTEMI DRŽANJA I TIPOVI TOVA GOVEDA

1. Sistemi držanja goveda
Vezani sistem držanja goveda
Slobodni sistem držanja goveda
Poluslobodni sistem držanja junadi
Pašnjačko držanje junadi
2. Tipovi tova goveda
Tov koncentratima
Polukoncentrovani tov
Tov kabastom hranom
Tov rezancima šećerne repe
Tov teladi
Tov junadi
Tov odraslih goveda

VII OTKUP TELADI

1. Izbor teladi
2. Transport teladi
3. Prijem teladi

VIII OBJEKTI

1. Objekti za smeštaj goveda
Izbor lokacije
Izbor tipa objekta
Izbor građevinskog materijala
Pojedini delovi objekta
Kontrolni koridor
Električna instalacija
Rešenje izđubravanja
2. Pomoćni (prateći) objekti
Objekti za smeštaj stočne hrane
Đubrište i osočna jama
Prostorije za smeštaj bolesnih hrla
Objekti za uginula grla
Objekti za snabdevanje vode

IX SOČNA HRANA

1. Pripremanje silaže
a) Spremanje silaže od cele kukuruzne biljke
Silo objekti
Pregled i ocena silaže
2. Spremanje senaže i sena
Spremanje senaže
Spremanje sena
3. Hemijski sastav i hranljiva vrednost hraniva za goveda

X ISHRANA JUNADI U TOVU

1. Normiranje ishrane
2. Balansiranje obroka
3. Ishrana teladi
4. Ishrana junadi
5. Organizacija ishrane junadi u tovu

XI HIGIJENA U OBJEKTIMA

1. Mikro-klima u objektima
2. Održavanje higijene

XII BOLESTI GOVEDA

1. Preventivne mere
2. Bolesti grla u tovu
Bolesti organa za varenje
Bolesti organa za disanje
Bolesti papaka
Oboljenja kože
Parazitarne bolesti

XIII ISPORUKA UTOVLJENIH GRLA I EKONOMIČNOST TOVA

1. Vreme i priprema za isporuku
2. Merenje, utovar i transport junadi
3. Ekonomičnost tova

XIV ORGANIZOVANJE PROIZVODNJE NA GAZDINSTVIMA ZEMLJORADNIKA

1. Organizovanje proizvodnje
2. Ugovaranje proizvodnje
3. Obračun proizvodnje

LITERATURA

IV Ispitivanјe sposobnosti za proizvodnјu mesa i utvrđivanјe kvaliteta mesa

1. Izbor grla za priplod

Cilј selekcije je unapređenje proizvodnje goveđeg mesa, menjanjem nasledne osnove goveda u kvalitativnom pogledu. Selekcija tovnih goveda se može podeliti u tri faze (Latinović, 1989) i to:

• izbor ženske junadi za remont,
• izbor krava za dalјu reproduktivnu sezonu, i
• izbor očeva za oplodnju junica i krava.

Kod izbora ženskih grla za remont birati grla dobre telesne građe i dobrih performans rezultata. Selekcija se sprovodi kad telad navrše 8 meseci starosti, mase 190-250 kg, kada ih treba prevesti u kategoriju telad za priplod, ili telad za produžni tov. Veoma značajna osobina je masa grla pri odlučenju i sa 365 dana. Masa pri odlučenju se koristi za ocenu potencijala porasta teladi, a masa sa 365 dana starosti je visoko nasledno svojstvo. Ovo je značajno jer pobolјšanje genetskih kapaciteta ide u pravcu proizvodnje većih količina mesa.

Uspeh selekcijskog rada u govedarstvu zavisi u prvom redu od izbora krava za dalјu reprodukciju i bikova za oplodnju krava, odnosno pravilnog izbora roditelјskih parova. Biraju se najbolјa grla na osnovu njihove telesne građe i proizvodnih osobina, porekla i ocene roditelјa prema potomstvu. Prema telesnoj građi možemo proceniti genetsku konstiguciju grla koja biramo za priplod.

Prilikom odabiranja priplodnih grla tovnih rasa biramo grla sa većom masom, s tim da se eliminišu razlike u masi pri rođenju zbog odbijanja s različitom starošću. Ukoliko se telad odbijaju u uzrastu od 180 dana (ili više dana), teško je podesiti da se sva telad odbijaju u istom danu. Zbog toga se vrši korekcija mase teladi prema osnovici za 180 dana po formuli (Lasley, 1963):

Ispravka mase sa 180 dana = Masa pri odbijanju — Masa pri telјenju / Starost u danima x 180 + Masa pri teljenju

Grla biramo i prema fiziološkim osobinama: zdravlјe, konstitucija, plodnost, iskorišćavanje hrane i tovnost. Izbor goveda se vrši i prema poreklu na osnovu analiza tipa i proizvodnih osobina, i prema potomstvu.

Izbor grla vrše stručnjaci koji rade u zootehničkim i selekcijskim službama. Značaj pomenutih službi, upoznavanjem genetskih osnova u populaciji ogleda se u kvalitetnijem unapređenju govedarske proizvodnje. Selekcijski rad traži vođenje matičnog knjigovodstva i kontrolu proizvodnosti, što će doprineti pobolјšanju proizvodnosti grla, a time i oslobađanju od uvoza priplodnih grla, i obezbeđivanju materijala za sopstvenu proizvodnju tovnih grla.

Pobolјšanje genetske osnove zapata goveda kod zemlјoradnika, prvenstveno proizvodnih svojstava moguće je uz sprovođenje planskog izbora roditelјskih parova, kontrolisano parenje i ispitivanje roditelјa i potomaka na proizvodna svojstva. Broj matičnih krava u jednoj populaciji treba da je što veći, jer je tada i uspeh odgajivačkog napretka brži i obrnuto.

Kada govorimo o kvalitetnom unapređenju govedarstva, čiju osnovu delom čini domaća primitivna rasa buša sa niskim proizvodnim potencijalom, najveći problem je genetsko pobolјšanje postojeće populacije životinja. Menjanje nasledne osnove goveda ne samo primitivnih rasa, može biti unutar populacije, šta između više populacija. Ovo se postiže selekcijom kojom menjaju frekvenciju gena, odnosno genotipova, tražeći najbolјi postupa ocene priplodne vrednosti.

ΔG = i A Va / L

gde je:

ΔG — efikasnost selekcije,
i — intenzitet,
A — tačnost ocene,
Va — aditivna genetska varijabilnost, i
L — generacijski interval.

Kako navode Lazarević i sar. (1992), manje ostvareni napredak u selekciji je iz sledećih razloga: dug generacijski interval; poseban povolјni tretman bikovskih majki; nedovolјna efikasnost selekcije; nedovolјna tačnost u oceni priplodne vrednosti jedinki; oklevanje u korišćenju mladih bikova u reprodukciji; nemogućnost otkrivanja mladih bikova čija je priplodna vrednost manja od ocene po pedigreu; selekcija na tip, konformaciju i druge ekonomske nevažne osobine.

Menjanje rasnog sastava goveda izvodiće se u prvom redu odabiranjem najbolјih grla za priplod, uz maksimalnu primenu veštačkog osemenjavanja. Zato, odgajivačko-selekcijski rad zasnivati na poznavanju principa selekcije i genetike, a sve u cilјu menjanja genetskog potencijala populacije goveda.

Posebnu pažnju posvetiti selekcijskom radu na popravci kvaliteta goveda na imanjima zemlјoradnika, s tim da se uporedo vrši kontrola proizvodnosti grla, davanje stručnih saveta u vezi ishrane i nege, podizanja staja i objekata za stočnu hranu i drugo.

Ocenjićanje i klasiranje priplodnih 1rla. Prilikom ocenjivanja i razvrstavanja goveda u klase uzima se: poreklo grla, ocena tipa i oblika (za krave i ocena vimena), količina i kvalitet mleka (za bikovske majke i procenat belančevina u mleku) i rezultat ispitivanja (Pravilnik o načinu ocenjivanja, razvrstavanja u klase i obeležavanje kvalitetne priplodne stoke — »Sl. glasnik SRS«, broj 51/85).

Najsavremeniji model za ocenu priplodne vrednosti bikova je mešoviti model — BLUP (best linear inibiased prediction) metoda. Prednost BLUP metode kod ocenjivanja priplodne vrednosti bikova, u kombinaciji indeksa (Si) i metoda najmanjih kvadrata (LSQ) su sledeće: pristupačna metoda, male su greške i lako se modifikuje. Model za procenu priplodne vrednosti bika po BLUP metodi, Harvey, 1960 (navod: Lazarević, 1990) je sledeći:

Yijklmn = u + Fi -1Gj + Sk + STl + MTRm + eijklmn

a, mešovit model:

Yijkl = Fi + Gj + Skj + 4jkl

gde je:

Yijkl — posmatrana osobina prvotelke,
Fi — sistemski (fiksni) uticaji,
Gj — uticaj j-te genetske grupe (fiksan),
Sjk — slučajni uticaj k-tog bika unutar j-te genetske grupe,
eijkl — slučajna greška.

Opšti izgled BLUP metode je:

Y = HV + Zu +e

gde je:

Y — vektor posmatranja osobine,
X — matrica fiksnih uticaja,
Z — matrica slučajnih uzroka,
V — vektor nepoznatih fiksnih uticaja, u — vektor nepoznatih slučajnih uticaja sa matricom varijanse i kovarijanse G82, e — vektor nepoznatih uticaja (slučajna greška) sa matricom varijanse i kovarijanse R82.

2. Tovne sposobnosti goveda i faktori koji utiču na proizvodnju mesa

Cilј tova goveda je dobijanje što veđe količine kvalitetnog mesa uz što manji utrošak hrane za jedan kilogram prirasta. Važniji faktori koji utiču na tov goveda su: rasa, uzrast, pol i kastracija.

Grla zbijene građe tela sa dobro izraženim širinama i dubinama i razvijenom muskulaturom daju bolјe rezultate u tovu od uzanih i visokonogih grla.

Rasa. Postoje značajne razlike u podobnosti pojedinih rasa za proizvodnju mesa. One se naročito ispolјavaju u intenzitetu porasta, randmanu i kvalitetu mesa, kao i iskorišćavanju hrane.

U našim proizvodnim uslovima uspešno se mogu toviti: simentalac, domaće šareno goveče u tipu simentalca i njihovi melezi. Crno-bela frizijska i crveno-bela goveda se mogu koristiti za proizvodnju mesa.

Ranostasne specijalizovane rase za tov imaju veću živu masu, odličan kvalitet mesa i veliki randman, a meso je bledoružičaste boje.

Uzrast. Goveda najbrže rastu u prvoj godini života, pa je tov mlađih grla brži i efikasniji od tova starijih grla. Mlađa grla troše manje hrane za kilogram prirasta nego starija. Istraživanja pokazuju da grla u tovu kategorije 120-250 kg žive vage troše 4,2 — 4,4 kg koncentrata za 1 kg prirasta, junad 250 — 350 kg žive vage 5,18 — 5,96 kg, a junad kategorije 350 — 450 kg žive mere troše 6,82 — 7,43 kg koncentrata.

Pol. Muška grla imaju brži prirast za 15-18% i bolјe iskorišćavaju hranu za 15-25% u odnosu na ženska grla.

Kastracija. Kastrirana grla su mirnijeg temperamenta, imaju manji intenzitet porasta za 14-16% i veći utrošak hrane za 1 kg prirasta za 14-15%, a daju kvalitetnije meso od nekastriranih. Kastracija se uglavnom ne vrši kod intezivnog tova mladih grla, kod kojih nije došlo do punog razvoja.

Izvor mesa su skeletni mišići koji utiču preko nervnog sistema na kretanje životinjskog tela, a kojih ima oko 300 (Lavrie, 1985).

Mišići su obavijeni opnom vezivnog tkiva su koje u unutrašnjost mišića ide veliki broj opni razdzdvajanje mišićne snopove. Osnovnu strukturu mišića čine mišićna vlakna koja su obavijena dvoslojnom membranom. Masno tkivo, kao oblik vezivnog tkiva, ima bezbroj ćelija sa masnim kapljicama.

Meso nastaje porastom (prirastom) telesne mase životinja. Brzina porasta telesne mase izražena u relativnoj veličini, ili u procentima od početne mase, može se izračunati po formuli (Nikolić i Simović, 1989):

K = Wt − W0 / W0 x 100

gde je:

K — prirast u procentima od početne mase za određeni razmak vremena (t),
Wt — masa životinje u starosti t, odnosno u vreme kad se određuje intenzitet rasta, i
Wo — početna masa.

Na primer: Masa teleta pri rođenju iznosila je 40 kg, a sa navršenih 30 dana starosti 64 kg, brzina porasta iznosila je:

K = 64-40 / 40 h 100 = 60,00%.

Nasledni udeo (h2) nekih kvantitativnih osobina tovnosti i klaničnih vrednosti je veći, a nekih manji, nego se može videti iz datog pregleda (Lazarević, 1990) u tab. 2.

3. Utvrđivanje kvaliteta mesa i razvrstavanje u klase i kategorije

Teško je oceniti kvalitet mesa na živoj stoci zbog čega se prelazi na naplaćivanje stoke po masi i kvalitetu trupova na liniji klanja.

Goveđe meso se klasira u kategorije: teleće meso, juneće meso, meso mladih bikova, meso volova, meso krava i meso junica. Unutar svake kategorije ima 5 klasa mesnatosti, i to: E — odlična, U — vrlo dobra, R — dobra, O — osrednja i R — skromna. A unutar svake klase mesnatosti ima 5 klasa utovlјenosti.

Randman mesa goveda je masa celog trupa, bez kože, glave, donjih delova nogu (do kolena i skočnih zglobova), repa i unutrašnjih organa, osim bubrega i bubrežnog masnog tkiva. Grla tovnih rasa imaju randman od 65 do 70%, a kombinovanih proizvodnih sposobnosti 55-60%, a izračunava se po formuli:

Randman = Masa toplih polutki / Masa pred klanje x 100

Ženska grla imaju bolјi kvalitet mesa od muških, a kastrirana od nekastriranih grla. Kvalitet mesa starijih grla je slabiji od mesa mlađih grla. Meso odraslog govečeta sadrži 17-21% belančevina i do 23% loja, a energetska vrednost iznosi 5000-12500 džula (Milojić Miroslava, 1989).

Kod meleza domaće buše i simentalskih bikova randman toplih polutki u intenzivnom tovu iznosi prosečno 57,97, a hladnih 56,65%, što je malo niže od randmana domaće šarene junadi (Milutinović, 1977).

Prosečna masa teladi meleza po rođenju iznosila je 30,4 kg, a sa 12 meseci u intenzivnom tovu dostižu masu od 387 kg, sa dnevnim prirastom od 1247 g (Milutinović, 1977).

Meso (teleće, juneće i goveđe) goveda za industrijsku preradu prema našim standardima klasira se na osnovu: mase trupa, konformacije trupa, prekrivenosti i marmoriranosgi mesa masnim tkivom, boje mišićnog i masnog tkiva i strukture i konzistencije mišićnog i masnog tkiva. Teleći i juneći trupovi svrstavaju se u sledeće klase: E (ekstra), I i P, a postoji i meso van klase (VK). Kod odraslih goveda trupovi se svrstavaju u klase: I, P, P1 i meso van klase (VK).

Sa starošću, telo goveda sadrži sve manje vode, a više masti, tako da telo utovlјenih grla sadrži 63,00% vode i 14,80% masti (Obračević, 1965).

Trupovi junadi sadrže oko 70-75% skeletnih mišića zajedno sa tetivama, 7-16% masti i 14-17% kostiju (Mitić i sar., 1987). Isti autori iznose da sveže meso sadrži oko 75% vode, proteina 21,50%, masti 2-6%, mineralnih materija 0,8-1,8% i uglјenih hidrata (glikogena) oko 0,5%.

Ukoliko je orijentacija u tovu proizvodnja živih junadi za izvoz, ona mora biti visokog kvaliteta kojom možemo konkurisati na inostranom tržištu.

Sporedni proizvodi klanja. Od goveda za klanje dobijaju se pored mesa, sporedni proizvodi: a)unutrašnji organi i žlezde, i b) koža i spolјni delovi tela.

Od unutrašnjih organa: srce, jetra, pluća, bubrezi i slezina koriste se za lјudsku ishranu. Žlezde se upotreblјavaju za izradu medicinskih i farmaceutskih preparata, a koža goveda ima značaj kao sirovina za kožarsku industriju.

XI Higijena u objektima

Higijena u objektima je veoma značajan faktor u proizvodnji tovnih junadi, posebno mikro-klima u objektima i održavanje higijene.

1. Mikro-klima u objektima

Objekti u kojima se drže junad treba da obezbede optimalnu mikro-klimu radi postizanja bržeg prirasta uz što manje hrane. Mikro-klimu objekta čine: temperatura, vlaga, gasovi i prašina u vazduhu.

Temperatura Vazduha. Optimalna temperatura vazduha u objektu je 8-10°C, s tim nego organizam lakše podnosi niže temperature nego više. Uz druge povolјne uslove organizam će izdržati temperaturu nižu za 40-60% od sopstvene telesne temperature, a ako se drži duže vremena na temperaturi višoj od telesne temperature, doći će do uginuća (Izetbegović, 1978). Prema Lazareviću (1990), potrebno je obezbediti temperaturu od 10 do 18°C, a preporuke Bešlina i Hristova (1988) za junad telesne mase od 170 do 600 kg temperatura staje treba da iznosi 5-25°C (produktivna), odnosno 12-20°C (optimalna).

Temperatura u objektu je najniža pri podu, a prema tavanici se povećava, te se ona meri uglavnom u sredini staje na visini od 100 do 125 cm (Bešlin i Hristov, 1988).

Obratiti pažnju i na češće menjanje temperature, odnosno da ne dolazi do velikog i čestog osciliranja optimalne temperature. Niska temperatura je posebno štetna ako je povećana i vlažnost vazduha. Kod nižih temperatura voditi računa da je ležaj suv i da nema suviše vlage. Kod nižih temperatura je povećana potrošnja hrane, a kod viših je smanjeno konzumiranje hrane. Zbog toga vodimo računa da temperatura vazduha u objektu bude optimalna i ujednačena sa manje osciliranja.

Vlaga u vazduhu. Najpovolјnija relativna vlažnost vazduha u objektu je 50-70% i ne više od 75%. Prema Bešlinu i Hristovu (1988) relativna vlažnost vazduha treba da iznosi 40-85% (produktivna), odnosno 60-80% (optimalna).

Kod povećane vlažnosti vazduha dolazi do omekšavanja sluznica i kože, a time se stvaraju povolјni uslovi za pojavu upale pluća i drugih bolesti, zato u objektu ne dozvoliti da bude veća vlažnost od 75%.

Gasovi u vazduhu. U objektu su najzastuplјeniji uglјendioksid i amonijak. Gornja granica zastuplјenosti uglјendioksida je 0,3%, a amonijak kao produkt raspadanja organskih materija najviše se nalazi u mokraći. Ovi gasovi utiču na poremećaje organa za disanje, apetit i dr.

Prašina u vazduhu. U stajskom vazduhu se nalazi izvesna količina prašine, a potiče od čestica hrane, prostirke i balege. Prašina štetno deluje na organe za disanje, koje nadražuje i oštećuje, takođe utiče i na kožu: draži je i zatvara pore i prenosi uzročnike bolesti.

2. Održavanje higijene

Higijena staje obezbeđuje dobro zdravlјe grla, sprečavajući infekcije i obolјenja organa za disanje i dr.

Prostirka. U objektima bez rešetkastog poda za prostirku se koriste: pilјevina, strugotina, slama i sl. Pilјevina je dobar toplotni izolator, dobro upija vlagu, mekana je i ugodna za ležanje. Prostirka se mora postavlјati u deblјem sloju (2-3 ctri), što zavisi od godišnjeg doba, broja grla, uzrasta i kvaliteta prostirke.

Čišćenje. Čišćenje objekta se obavlјa svakodnevno, a broj čišćenja zavisi od broja grla, uzrasta, količine prostirke, godišnjeg doba itd. Objekat mora biti čist, a čišćenje češće, pogotovo ako su grla bolesna. Voditi računa da se prilikom čišćenja nego manje diže prašina. Posle čišćenja stavlјa se suva prostirka u odgovarajućoj količini.

Ventilacija. Postoji prirodna i veštačka ventilacija. Kod prirodne ventilacije koristi se razlika u temperaturi spolјašnjeg i unutrašnjeg vazduha. Unutrašnji vazduh je topliji, lakši i kreće se odozdo prema gore. Spolјašnji vazduh ulazi kroz otvore sa strane zida, a izlazi kroz otvore na tavanici (slemenu). Za ulaz vazduha služe vrata i prozori. Da ne bi došlo do promaje prozbri se otvaraju samo s jedne strane objekta.

Veštačka ventilacija se vrši upotrebom električnih ventilatora, a može biti trojaka: izvlačenjem zagađenog stajskog vazduha; ubacivanjem svežeg vazduha u staju; kombinovano — izvlačenjem i ubacivanjem vazduha. Najbolјi je kombinovani sistem pošto se može kontrolisati količina vazduha, koja se izvlači i ubacuje. Brzina kretanja vazduha u oblasti grla da nije veća od 0,2 m/s. Po jednom grlu obezbediti 16 m3 vazduha (Lazarević, 1990).

Svetlost. Za goveda u tovu jačina veštačkog osvetlјenja treba da iznosi 30-40 lh (Puhač i sar., 1985). Koeficijent osvetlјenja je 1:10 — 1:15, tj. 1 m2 prozora odgovara 10-15 m2 površine poda (Milojić Miroslava, 1989).