Savremena proizvodnja krompira

Krompir spada u red najintenzivnijih ratarskih kultura, i jedan je od najznačajnijih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u nas.

Ovakav značaj dobio je zbog svoje visoke reproduktivne sposobnosti 5 do 15 puta, te po jedinici površine može doneti veoma visoke prinose, i to sa velikim sadržajem hranljivih materija. Iako se prosečan prinos u nas postiže oko 100 mc/ha, u organizovanoj proizvodnji i uz savremene tehnološke zahvate, dobija se 300-500mc/ha.

Krompir ima i široko područje rasprostranjenosti, te se u našim uslovima može gajiti na područjima od najnižih ravničarskih regiona pa do najviših planinskih vrhova, gde druge poljoprivredne kulture ne mogu uspevati. Poznato je da se u Vojvodini dobijaju veoma visoki prinosi, a na najvišim planinskim vrhovima Golije i drugih planina proizvodi se najkvalitetniji semenski krompir.

Osim toga krompir se kod nas može gajiti bezmalo tokom cele godine, računajući na njegovo prethodno naklijavanje i gajenje kao povrtarske kulture, pa preko normalne prolećne sadnje, sve do postrne setve u letnjoj sadnji. To, praktično, znači da se u našim proizvodnim uslovima, gotovo svuda u jednoj godini mogu dobiti po dva, a u nekim krajevima i tri roda krompira sa iste površine.

Krompir je intenzivna kultura koja zahteva veliko ulaganje rada, što je od posebnog interesa za ekonomski nerazvijena područja, jer se orijentacijom na ovu proizvodnju mogu apsorbovati značajni viškovi živog ljudskog rada. Od ne manjeg značaja je i veliki utrošak materijala neophodnog za proizvodnju krompira, a posebno velike količine mineralnih i organskih đubriva i semenskog sadnog materijala.

Kao okopavina, koja se uz to obilno đubri, krompir je izvanredna predkultura za sve druge poljoprivredne kulture koje posle njega dolaze.

I najzad, jedna od značajnih karakteristika proizvodnje krompira je i njegova široka upotrebna vrednost, što omogućava višestruku namenu ove kulture — za proizvodnju stonih sorata, za ljudsku hranu, zatim za preradu u oplemenjene proizvode, odnosno za prehrambenu industriju, za industrijsku preradu u skrob, špiritus i slično, za ishranu stoke, semenskog sadnog materijala itd.

Autor
Dr Miroslav Jakovljević

Sadržaj

I ZNAČAJ I STANJE PROIZVODNJE KROMPIRA U NAŠOJ ZEMLJI

1. EKONOMSKO PREHRAMBENI ZNAČAJ KROMPIRA
Značaj krompira kao poljoprivredne kulture

2. SADAŠNJE STANJE PROIZVODNJE
Proizvodnja krompira u svetu
Proizvodnja krompira u Evropi
Sadašnje stanje proizvodnje krompira u Jugoslaviji

II PRIRODNI USLOVI ZA PROIZVODNJU KROMPIRA

1. ZNAČAJ KLIMATSKIH USLOVA
Odnos prema vodi
Odnos prema temperaturi
Zemljišni uslovi
Uticaj dužine dana

III SORTIMENT KROMPIRA

1. STANTE SORTIMENTA KROMPIRA U NAŠOJ ZEMLJI

2. IZBOR SORTE ZA PROIZVODNJU
Ekonomske osobine
Otpornost prema biljnim bolestima i štetočinama
Fiziološke osobine
Morfološke osobine

3. SORTE PO VREMENU STASAVANJA
Rane sorte
Srednjorane sorte
Srednjokasne sorte
Kasne sorte

4. RAD NA DOBIJANJU DOMAĆIH SORATA KROMPIRA

IV PROIZVODNJA SEMENSKOG KROMPIRA

1. ODLIKE SEMENSKOG KROMPIRA

2. USLOVI ZA PROIZVODNJU
Prirodni uslovi
Organizaciono-tehnički uslovi
Proizvodno-tehnološki uslovi

3. PRIZNAVANJE SEMENSKIH ZASADA
Proizvodnja elite
Reprodukcija semenskog krompira

V AGROTEHNIKA KROMPIRA

1. PLODORED
2. OBRADA ZEMLJIŠTA
Jesenja obrada
Prolećna predsetvena obrada

3. ĐUBRENJE
Đubrenje stajnjakom
Mineralna đubriva
Količina mineralnog đubriva
Mikroelementi

4. SAĐENJE
Priprema krtola za sađenje
Veličina krtola
Sečenje krtola
Naklijavanje
Količina krtola za sađenje
Vreme sađenja
Gustina i dubina sađenje
Način sađenja
Mehanizovani način sađenja

5. NEGA U TOKU VEGETACIJE
Drljanje
Prašenje
Ogrtanje
Prihranjivanje
Mulčovanje
Suzbijanje korova

VI LETNJE SAĐENJE KROMPIRA

Izbor sorte
Čuvanje i naklijavanje
Pripreme zemljišta i đubrenje
Sađenje i nega useva
Vađenje i smeštaj krtola

VII BOLESTI KROMPIRA

1. GLJIVIČNE BOLESTI
2. BAKTERIJALNE BOLESTI
3. VIRUSNE BOLESTI
4. NEPARAZITNE BOLESTI

VIII ŠTETOČINE KROMPIRA

1. KROMPIROVE BUBE
2. LISNE VAŠI
3. NEMATODE
4. LEPTIRI
5. INSEKTI
6. OSTALE ŠTETOČINE

IX VAĐENJE, SREĐIVANJE I ČUVANJE KROMPIRA

1. VAĐENJE
Vreme i način vađenja
Mehanizacija vađenja

2. USKLADIŠTENJE KROMPIRA
Uslovi čuvanja
Trapovi
Podrumi
Savremena skladišta

X LITERATURA

I Značaj i stanje proizvodnje krompira u našoj zemlji

Ekonomsko-prehrambeni značaj krompira

Značaj krompira kao poljoprivredne kulture

Krompir spada u red najintenzivnijih ratarskih kultura, i jedan je od najznačajnijih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u nas.

Ovakav značaj dobio je zbog svoje visoke reproduktivne sposobnosti, 5 do 15 puta, te po jedinici površine može doneti veoma visoke prinose, i to sa velikim sadržajem hranljivih materija. Iako se prosečan prinos u nas postiže oko 100 mc/ha, u organizovanoj proizvodnji i uz savremene tehnološke zahvate, dobija se 300-500mc/ha.

Osim toga krompir se kod nas može gajiti bezmalo tokom cele godine, računajući na njegovo prethodno naklijavanje i gajenje kao povrtarske kulture, pa, preko normalne prolećne sadnje, sve do postrne setve u letnjoj sadnji. To, praktično, znači da se u našim proizvodnim uslovima, gotovo svuda u jednoj godini mogu dobiti po dva, a u nekim krajevima i tri roda krompira sa iste površine.

Krompir je intenzivna kultura koja zahteva veliko ulaganje rada, što je od posebnog interesa za ekonomski nerazvijena područja, jer se orijentacijom na ovu proizvodnju mogu apsorbovati značajni vi viškovi živog ljudskog rada. Od ne manjeg značaja je i veliki utrošak materijala neophodnog za proizvodnju krompira, a posebno velike količine mineralnih i organskih đubriva i semenskog sadnog materijala.

Kao okopavina, koja se uz to obilno đubri, krompir je izvanredna predkultura za sve druge poljoprivredne kulture koje posle njega dolaze.

Značaj krompira u proizvodnji hrane

Visok prehrambeni kvalitet kao životne namirnice i veoma povoljan odnos hranljivih materija, predstavljaju najznačajnije svojstvo krompira.

Iako je do sada izvršen veliki broj istraživanja o hemijskom sastavu krtole krompira, ne mogu se navesti pouzdani podaci za sve proizvodne uslove. Oni znatno variraju zavisno od niza ekoloških i proizvodnih faktora — zemljište, đubrenje, klimatski uslovi, a pre svega količina vodenih taloga, Sunčeva svetlost, relativna vlažnost vazduha — kao i od mnoštva drugih uslova.

Stoga navodimo podatke o prosečnom hemijskom sastavu krtola krompira sa kolebanjima koja nastupaju zbog navedenih uslova.

Tabela br. 1 Hemijski sastav krtole krompira iz sveže supstance
Po W. Kroneru i W. Volksenu (1950)

	Prosek %	Kolebanja%
Voda	76,3	63,2—86,9
Suve materije	23,7	13,1—36,8
Skrob	17,5	8,0—29,4
Ukupno šećera	0,5	tragu—8,0
Sirovi proteini	2,0	0,7— 4,6
Sirova vlakna	0,7	0,2—3,5
Sirove masti	0,1	0,04—0,96
Pepeo	1,1	0,4-1,9

S obzirom na hemijski sastav krtola i odnos pojedinih sastojaka, krompir predstavlja nezamenljivu hranu sa svim pozitivnim osobinama koje imaju povrtarske kulture.

Skrob. Kao što se iz navedenih podataka može videti, skrob čini pretežni deo suvih materija, tj. oko 75%, i njegov sadržaj se kreće od 8 do 29,4%, u zavisnosti od sorte, klimatskih, zemljišnih i drugih ekoloških i proizvodnih uslova.

Skrobna zrnca krompira znatno su pogodnija za ishranu, jer ne bubre tako intenzivno kao skrobna zrnca pšenice. Otuda hleb spravljen sa 5-10% krompira duže zadržava svežinu i druge pozitivne farinološke osobine.

Slično je i sa drugim prehrambenim proizvodima spravljenim od krompira gde je skrob u povoljnijem obliku negoli u proizvodima spravljenim od pšeničnog brašna.

Skrob iz krompira se bolje resorbuje ako se krompir kuva, jer to povećava lepljivost skrobnih zrnaca. Ovako pripremljen, u prolazu kroz probavni trakt čovečijeg organizma, lakše se vari i razlaže. Otuda je krompir u vidu pirea mnogo povoljniji jer se lakše vari, te ima veću dijetetsku vrednost nego pečen ili pržen krompir.

Sadržaj skroba u krtoli krompira je u tesnoj vezi sa specifičnom težinom krtole, što se koristi i u praktične svrhe za određivanje sadržaja skroba pojedinih uzoraka i partija krompira pomoću Rajmanove vage ili potapanjem krtole u određenu koncentraciju kuhinjske soli.

Belančevine. Pored skroba najznačajniji sastojak krtole krompira su belančevine. Iako je njihov sadržaj relativno mali, kreće se od 0,7 do 4,6%, vrlo su visokog prehrambeno-tehnološkog kvaliteta.

Sadržaj belančevina takođe zavisi od klimatskih, zemljišnih i drugih ekoloških uslova, a posebno je u zavisnosti, odnosno u korelaciji, sa sadržajem skroba u pojedinih sorti. Sorte sa većim sadržajem skroba imaju manji procenat belančevina i obratno.

Kvalitet belančevina sadržanih u krompiru je u njihovom veoma povoljnom amino-kiselinskom sastavu. Od ukupno 19 amino-kiselina, 8 su esencijalne, odnosno ljudski organizam nije u stanju da ih sintetiše te se obavezno moraju uneti hranom. Ovih amino-kiselina ima u krompiru u značajnim količinama, te se tako dnevnom upotrebom od 300g krompira ishranom unese u organizam 30-43% nekih od ovih amino-kiselina izuzev metionina (22%), kojeg je u krompiru nešto manje.

Tabela br. 2 Esencijalne amino-kiseline (ea) sadržane u 300 grama krompira u poređenju sa minimalnim dnevnim potrebama Po G. Adleru (1971)

Esencijalne amino-kiseline (EA)	Grama EA U 300 grama krompira	Dnevna minimalna potreba u EA u gramima	Pokrivanje dnevnih minimalnih potreba EA sa 300 grama krompira u %
Tryptophan	0,084	0,28	30
Phenylalanin	0,258	0,64	40
Lysin	0,300	0,84	36
Threonin	0,243	0,56	43
Valin	0,300	0,84	36
Methionin	0,099	0,45	22
Leucin	0,360	0,95	38

Iz navedenih podataka može se sagledati da, iako ih je relativno malo, belančevine krompira imaju visoku biološku vrednost, te su stoga od posebnog značaja za čovečiji organizam. Po Wirthsu (1963), proteini krompira su znatno potpuniji od proteina koje sadrže mleko i sir.

Vitamini. Pored ostalih faktora vitamini su u krtoli krompira od izvanrednog značaja i ovu životnu namirnicu čine jednim od najvećih izvora vitamina.

Krompir je osobito bogat vitaminom C (askorbinska kiselina), zatim nikotinskom kiselinom, vitaminom Bi (thiamin) i B2 (riboflavin), a sadrži i vitamin A (provitamin), karotin, pyridoxin, pantotensku kiselinu, biotin i phyllochinon.

Nekima od navedenih vitamina čovečiji organizam se dobrim delom snabdeva upravo iz krompira ukoliko je on redovno zastupljen u obroku. Sa pravom se može reći da je krompir osnovni izvor navedenog vitaminskog kompleksa porodica sa nižim standardom i seoskog stanovništva u regionima gde je proizvodnja krompira razvijena, posebno u brdsko-planinskim predelima

Tabela br. 3 Pregled sadržaja nekih vitamina u krtoli krompira, u poređenju sa potrebama i mogućnostima njihovog zadovoljenja Po Wirthsu (1964) i S.W. Souciu sa saradnicima (1962)

Naziv vitamina	Potrošnja krompira po glavi dnevno		Potreba po glavi dnevno		Procentualno zadovoljenje potreba pri dnevnoj upotrebi krompira od:
Naziv vitamina	150 g	300 g	–	150 g	300 g
Vitamin C	18,0	36,0	72,0	25,0	50,0
Nikotinska kiselina	1,5	3,0	15,0	10,0	20,0
Vitamin B1	0,15	0,30	1,6	9,4	18,7
Vitamin B2	0,075	0,15	1,7	4,4	8,8
Vitamin A	0,018	0,036	1,5	1,2	2,4

Kao što se iz tabele 3 može videti, sa 300 g krompira u dnevnom obroku može se pokriti i do 50% dnevnih potreba u vitaminu C, 20% u nikotinskoj kiselini, 18,7% u vitaminu Bi itd. Treba napomenuti da tokom uskladištenja krompira za vreme zime, u zavisnosti od uslova, pod kojima se on čuva, dolazi do manjih ili većih gubitaka u sadržaju vitamina. Međutim, čak i do proleća, pa i pod najnepovoljnijim uslovima čuvanja, u krompiru se može zadržati 40-70% vitamina, kako to tvrde J. Barkek, L. W. Mapson i drugi (1952).

Vitamini se delimično gube i pri preradi krompira, kao i prilikom njegovog spravljanja za jelo, posebno vitamin C. Tako, na primer, pri kuvanju ljuštenog i sečenog krompira može doći do gubitka u vitaminu C od 5—30% po W. Frankeu, F. Lauersenu i drugima (1960). Pri fabričkoj proizvodnji pomfrita, ovaj gubitak se kreće od 5 do 18% a pri preradi svežeg krompira u pire, odnosno u pahuljice, i do 27%.

Mineralne materije. Po svom hemijskom sastavu krtola krompira sadrži od 0,4 do 1,9% pepela, ili u proseku oko 1,1% u svežoj supstanci, dok se ovaj sadržaj u suvoj materiji kreće od 4 do 5%.

Ove mineralne materije nalaze se mahom u obliku njihovih oksida i soli. Najzastupljeniji je kalijum-oksid (K₂O) sa prosečno 56%, zatim fosfor-pentoksid (P₂O₅) 15%, sumpor-trioksid (SO₃) 6%, magnezijum-oksid (MgO) 4%, natrijum oksid (NaO) 3%, kalcijum-oksid (CaO) 1,5% i silicijum-dioksid (SiCl) 1,0% po S. Schwimmeru i H. K. Burru (1959), kao i K. Schreiberu (1961).

Pored navedenih elemenata, u nešto manjim količinama od 0,7 mg do 100, u 100 grama suve materije zastupljeni su i hlor (Cl), gvožđe (Fe), aluminijum (Al), cink (Zn), bakar (Cu), mangan (Mn) i bor (B). Osim toga Lampit i Goldenberg (1940) ustanovili su još prisustvo 17 drugih elemenata, koji se takođe nalaze u sasvim malim količinama ili u tragu u krtolama krompira.

Kao što se iz navedenih podataka može videti, krompir je jedan od najvažnijih izvora mineralnih materija i mikroelemenata, potrebnih ljudskom organizmu. Ove materije imaju za ljudski organizam trojaku funkciju; služe kao osnova za izgradnju, odnosno očvršćavanje skeleta, zatim obezbeđuju soli neophodne za obavljanje fizičko hemijskih funkcija u organizmu, i predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje komplikovanijih veza u organizmu kao što su hormoni i fermenti, kako to tvrde Schoustra i Willems (1955).

Računa se da je pri normalnoj ishrani za normalno obavljanje životnih funkcija dovoljno uneti u organizam dnevno 25 do 50 grama mineralnih materija. Ako se kroz dnevni obrok unese 300 grama krompira, time se zadovoljavaju dnevne potrebe u gvožđu sa 21%, u fosforu 9,6%, u kalcijumu 3,4% i u kalijumu oko 80%.

Posebno treba istaći pozitivan odnos kalijuma i natrijuma u krompiru koji imaju značajan dijetetski karakter.

IX Vađenje, sređivanje i čuvanje krompira

Vađenje

Osnovni cilj koji se želi postići pri vađenju krompira je što racionalnije vađenje svih krtola iz zemlje sa najmanje mogućim oštećenjima, a uz što manje rada i troškova. Odvajanje krtola od zemlje i kamenja je najvažniji deo procesa vađenja krompira. U toku vađenja mašinama ili drugim oruđima za rad, ukupno se prevrne 9.000—25.000 mc/ha krtola i zemlje zajedno. Iz toga proizlazi da samo oko 1% od navedene težine čine krtole krompira.

Pre nego što se pristupi vađenju, neophodno je utvrditi rok i vreme vađenja s obzirom na fiziološko stanje krtola i ekološke faktore proizvodnje.

Vreme i način vađenja

Krompir treba vaditi kada su krtole završile svoj fiziološki razvoj uz odumiranje nadzemnih delova biljke, odnosno kada dostignu punu, zrelost. Na cimi se to ispoljava najpre gubljenjem intenzivno zelene boje, zatim list dobija svetložutu boju, koja potom potamni i list počinje da se suši. Posle odumiranja listova, istim redom propadaju i stabljike, što znači da su prestale mogućnosti za dalji asimilacioni proces.

Istovremeno slabi veza između stolona i krtola, pa se krtole lako odvajaju. Tada i krtole dostignu maksimalnu veličinu, s obzirom na ekološke proizvodne uslove, te se može pristupiti vađenju iz zemlje. Pokožica je sasvim očvrsla pa se ne može skidati pri jačem pritisku prstom, što omogućava bolje čuvanje u toku zime.

Krompir se može vaditi i ranije ako je usled bolesti cima sasvim uništena. Tada vađenje može početi jednu do dve sedmice posle propadanja cime, dok pokožica na krtolama nešto jače očvrsne.

Semenski krompir se vadi znatno ranije, pre intenzivnog leta lisnih vaši, odnosno kada krtole dostignu optimalnu veličinu. Prvi rok vađenja određuje stručno lice koje vrši kontrolu proizvodnje semenskog krompira. U ovom slučaju obavezno je prethodno uništavanje zelene mase, kako bi pokožica na krtolama bar malo očvrsla pre vađenja.

Iako krtoli u zemlji ne preti opasnost od izmrzavanja sve do decembra meseca, a nekada i duže; preporučljivo je ranije vađenje i uskladištenje radi sprečavanja eventualnog izmrzavanja i normalnog proticanja fiziološkog mirovanja pri optimalnim temperaturnim uslovima.

Vreme vađenja krompira u našim uslovima zavisi i od proizvodnog regiona, kao i od dužine vegetacionog perioda sorte. Rane sorte se mogu vaditi znatno ranije nego što se postigne fiziološka zrelost. Ono je isto tako u zavisnoti od ekonomskog momenta, odnosno od cene mladog krompira koja se postiže na tržištu. Srednjorane i srednjokasne sorte, koje se u nas pretežno gaje, vade se u ravničarskim krajevima ranije zbog ranijeg sađenja, i to obično u julu i avgustu mesecu, a u brdskim i planinskim regionima znatno kasnije, tj. u septembru i oktobru mesecu. Kasnostasne sorte se zbog dužine svog vegetacionog perioda mogu vaditi i pre nastupanja fiziološke zrelosti, jer im vegetacija može trajati i do zimskih mrazeva. U tom slučaju obavezno je prethodno uništavanje cime, jer su ove sorte obično robustne, sa jako rezvijenom cimom, koja otežava vađenje.

Vađenje krompira je poželjno obaviti pri lepom i suvom vremenu. Pri tome treba paziti da krtole ne ostanu duže izložene suncu, jer to može uticati na nagomilavanje otrovnog alkaloida solanina u njima. Pri jačem sunčevom osvetljenju može doći i do pojave ožegotina na pokožici.

Od pravovremenog i pravilnog vađenja krompira u znatnoj meri zavisi i uspešno čuvanje krtola u toku zime. Oštećene, promrzle, ozleđene ili na drugi način povređene krtole mogu biti mesta kroz koja prodiru razna oboljenja, što u periodu čuvanja može izazvati znatne štete.

Vađenje krompira može se obaviti ručno, plugom ili mehaničkim putem. Ručno vađenje se obavlja uglavnom motikom i predstavlja najstariji i najteži način. Međutim, ručno krompir se još može vaditi i lopatom, što se takođe danas retko čini. Ovi načini primenjuju se samo na malim površinama ili, pak, na terenima sa velikim nagibom, gde nije moguće primeniti drugi način, vađenja krompira. Ovo je, svakako, i najskuplji način vađenja krompira.

Vađenje krompira plugom je nešto savremeniji i efikasniji način. Može se upotrebiti običan plug ogrtač, koji je posebno efikasan na suvom i rastresitom zemljištu. Iza pluga krtole ostaju po površini zemlje, a zatim ih radnici pokupe ručno. Međutim, postoje i specijalni plugovi za vađenje krompira, čiji se radni deo sastoji od vršnog plužnog dela, koji pri radu ide ne nešto veću dubinu od krtola. Na njega se nadovezuje poseban prstasti deo, tako da se pri vađenju krompira krtole odvoje od zemlje i ostaju na površini. Za vađenje krompira se može upotrebiti i običan plug prašač, sa kojeg se najpre uklone bočne motičice. Na srednji radni deo uglavi se jedan poseban prstasti nastavak, koji služi u istu svrhu kao specijalizovan plug za vađenje krompira.

Mehanizovano vađenje krompira je najsavršenije i tako u zemlji ostaje najmanje krtola. Vađenje običnim vadilicama obavlja se na taj način što se krompir ostavlja na površini zemlje, da bi se zatim obavilo ručno sakupljanje. Sve vadilice imaju raonik lopatastog ili olučastog oblika. Po širini radnog zahvata, vadilice mogu biti jednorede i dvorede.

Savršenije mašine za mehanizovano vađenje krompira, kao što su automatske vadilice ili kombajni omogućavaju jednovremeno i kupljenje krompira u posebne bunkere ili prikolice, ili, pak, u džakove. Međutim, one nisu samohodne; njih, kao i obične vadilice, vuku traktori.

Kombajni predstavljaju najviši stepen mehanizovanog vađenja krompira i mogu biti samohodni ili ih vuče traktor. Uz vađenje obavljaju i kupljenje u sopstvene bunkere, prikolice ili džakove. Po širini radnog zahvata mogu biti jednoredi i dvoredi.

Mehanizacija vađenja

Da bi se uspešno primenilo mehanizovano vađenje krompira i obezbedio nesmetan rad mašina, neophodno je prethodno stvoriti potrebne uslove.

Pre svega, mehanizovano se mogu vaditi samo one sorte krompira koje imaju kraće stolone i zbijeniju kućicu, kako ne bi došlo do sečenja krtola ili se, pak, dogodilo da izvestan broj krtola ostane u zemlji. To su, uglavnom, sve postojeće visokorodne sorte koje se danas nalaze u organizovanoj proizvodnji, u nas. Mehanizovano vađenje nekih starih odomaćenih sorti bilo bi znatno otežano.

Poželjno je da je i sađenje krompira prethodno bilo obavljeno mehanizovanim putem, ili u pravim brazdama, kako bi se dobili pravi redovi, a time obezbedio i normalan rad mašina za vađenje krompira.

Obrada zemljišta u toku nege useva treba da bude potpuna i besprekorna, kako bi se dobila sitna mrvičarsta struktura. Tako se izbegava stvaranje džombi, koje bi, sa jedne strane, otežavale rad mašina, a sa druge, pri vađenju kombajnom mešale bi se sa krompirom i njihovo odvajanje bi stvaralo nove teškoće.

Za uspešniji rad vadilica, a posebno kombajna, neophodno je prethodno uništavanje cime, koje se može obaviti hemijskim ili mehaničkim putem. Hemijskim putem cima se može uništavati prskanjem raznim sredstvima kao što su preparati region, žuto ulje, i sl.

Mehanički cima se uništava posebnom mašinom zvanom tarul, priključenom za traktor. Ona se sastoji iz jednog rotirajućeg bubnja, koji velikim brojem obrtaja (800—1.000 puta u minutu), sitni cimu u najsitnije delove. Učinak ove mašine je oko 6 ha dnevno. Postoje i mašine sa širim radnim zahvatom, odnosno sa većim učinkom, ali one se mogu upotrebiti samo na ravnim terenima.

Jednoreda vadilica je najjednostavniji oblik mehanizovanog vađenja krompira.

Postoji veći broj tipova ovih mašina, ali sve obavljaju vađenje samo jednog reda i ostavljaju krompir duž brazde, u rasutom stanju ili u rasutim gomilama.

Lončasta jednoreda vadilica domaće proizvodnje, izrađena po licenci „Wuhlmaus”

Ove mašine su pogodne za vađenje krompira na terenima sa najnepogodnijom konfiguracijom, jer su podesne za rukovanje i vuču.

1. Jednoreda vadilica marke „Ferguson” (Engleska) pored raonika koji vadi krompir ima i konusni disk, na čijem se obodu nalazi 6 pari čeličnih šipki, koje najpre izdvajaju zemlju od krompira, da bi zatim krtole bile zahvaćene drugim konusom horizontalnih šipki. Usled brzog okretanja one odbacuju krompir do jedne zavese, koja onemogućava njegovo rasturanje.

2. Slične konstrukcije, samo sa vertikalnim odbacivanjem krompira sa raonika, sistemom koji se sastoji od 8 redova čeličnih šipki (po 4 u redu,) je i vadilica marke „Rotes bunner” (SR Nemačka).

Obe ove mašine su lagane i priključuju se kao noseće mašine na traktor, bez sopstvenog uređaja za transport.

3. Međutim, veoma su poznate i našle su široku primenu u praksi, kako u stranim zemljama, tako i kod nas, jednorede vadilice marke „Kuxman” (SR Nemačka). To su sledeća dva tipa.

Vadilica tipa ,,Quersieber SSK” je sa pokretnim točkovima i zglobnim vratilom kao i koso vibrirajućim odvodnim limom za korov, čime se sprečava zagušenje.

Tip „Piccolo” iste marke je vadilica sa vibrirajućim raonikom postavljenim poprečno na pravac vožnje, koji je sa obe strane ograničen pomoću dva crtala u vidu diska.

Ove vadilice su veoma praktične i lake, pogodne za manje posede individualnih proizvođača i mogu se preporučiti naročito za brdska i planinska proizvodna područja.

4. Drugi sistem jednoredih vadilica su marke „Vilmauz” (,,Wiihlmaus” — SR Nemačka), i to postoje dve posebne konstrukcije. Prva je nešto lakša. Posle vađenja krompir sa raonika pada na jedno vibrirajuće koritasto postolje, sastavljeno od reda lančastih čeličnih šipki sa međuprostorom. Kroz njih propada zemlja, sitnije grudve i kamen, a krompir pod nagibom izlazi napolje i ostaje u redovima.

Druga lančasta konstrukcija je savršenija, izduženog je oblika, sa znatno dužim putem krtola od vađenja iz zemlje do izbacivanja u redove. Izvađen krompir sa raonika dolazi na jedan lančast uređaj, tj. na koso postavljenu lančastu traku, koja radi na principu beskrajnog platna. Ova traka je sačinjena od poprečnih čeličnih oblih šipki, preko kojih krompir biva zahvaćen i nošen nagore, tako da se uz put jednovremeno očisti od zemlje i odvoji od kamenja i grudvi. Drugi sistem sličnog beskrajnog platna skreće pravac poprečno i izbacuje krompir sa strane pored brazde.

Obe konstrukcije navedene marke, jednorede vadilice proizvode se i u našoj zemlji po licenci „Vilmauza” i mogu se nabaviti preko trgovačke mreže.

Dvoreda vadilica. Po svojoj konstrukciji veoma je slična jednoredoj, ali sa dvostruko većom širinom radnog zahvata tako da jednovremeno obavlja vađenje krompira u dva reda.

Namenjena je terenima sa pogodnijom konfiguracijom i rastresitijim zemljištima uz upotrebu jače vučne snage.

Većina najnovijih dvorednih vadilica radi na lančastom principu kao opisana konstrukcija jednorede vadilice tipa „Vilmauz”, koji isto tako poseduje i dvorednu vadilicu.
Vadilica marke ,,Kuxman”, tipa „Goliath” takođe je slične konstrukcije sa rešetkastim lancima.
Dvoredna vadilica marke KEP—2(Poljska) isto tako je lančastog oblika i konstrukcije, samo je nešto teža. Bez posebnih ispitivanja teško je dati prednost bilo kojoj od navedenih vadilica lančastog tipa.
Dvoredna vadilica marke ASA—LIFT (SAD), za razliku od prethodne ima originalne raonike koji krompir vade iz zemlje, odakle se prebacuje na lančastu traku od metalnih šipki. To su mali pločasti raonici, te je ceo radni zahvat sačinjen od 10 na istom rastojanju raspoređenih i koso postavljenih metalnih pločica okrenutih nadole, a na vrhu zašiljenih i izoštrenih. Prilikom rada, između pločica (raonika) prolazi rastresita zemlja, čime se vrši ušteda u vučnoj snazi.

Treba napomenuti da u naširn uslovima, posebno u brdsko-planinskim regionima, dvorede vadilice ne mogu naći primenu na širem području, već se pretežno mogu upotrebiti samo za lokalitete sa manjim nagibom.

Automatske vadilice ili polukombajni. Ove mašine su novijeg datuma i predstavljaju savršen tip vadilice, dopunjen nekim uređajima koje poseduju kombajni za krompir. Vađenje krompira je isto ili nešto savršenije nego kad se radi vadilicama, jer imaju konstruisane bunkere za kupljenje i kipovanje krompira, ili platforme za njegovo uvrećavanje.

Ovakvom kombinacijom dobijen je novi tip mašine za vađenje krompira koji je znatno lakši, jednostavniji, jeftiniji, ali je zato manje funkcionalan od kombajna, dok nad vadilicama ima veliku prednost.

Polukombajni (gore levo tip „Special” i gore desno: tip „Junior”) * i kombajni (dole levo: tip SC i dole desno:tip „Super” švajcarske proizvodnje marke „Samro”)

Po svojoj konstrukciji one mogu biti različite, ali za njihovu konstrukciju su iskorišćena rešenja za kombajne. Otuda je svaka od njih u delu za vađenje i za kupljenje, odnosno za uvrećavanje krompira gotovo ista kao i kombajn iste marke.

Za naše uslove je veoma pogodan polukombajn marke „Faun” (Engleska), koji se može primeniti i na posedima individualnih poljoprivrednih proizvođača. Postoje dva načina za kupljenje krompira i to za direktno utovarivanje preko transportera u prikolicu u hodu u toku vađenja i sa posebnim platoom za uvrećavanje.
Polukombajn marke Samro (Švajcarska) sa dva tipa, „Special” i ,Junior”, po svojoj funkcionalnosti nimalo ne zaostaje iza prethodnog. I on je jednostavne konstrukcije, sa dobošastim uređajem za odvajanje krompira od zemlje i ostalih primesa i sa postoljem za uvrećavanje. Pogodan je za naše brdske regione kao i za one sa boljom konfiguracijom.
Veoma je praktičan i polukombajn marke ASA—LIFT (SAD) koji radi na sličnom principu ali je nešto teži i robusniji. Može se, takođe, nabaviti bilo sa bunkerom koji se kipuje u prikolicu ili sa delom za uvrećavanje.
Uređaj za vađenje i kupljenje krompira marke „Vilmauz” (SR Nemačka) takođe je veoma pogodan, mada je i on nešto teži, ali isto tako ima tipove sa oba uređaja kako za kupljenje i kipovanje tako i za uvrećavanje.

Kombain marke ,,Wuhlmaus”: 1. hidraulična radilica, 2. širina radnog zahvata, 3. dubina postavljanja raonika, 4. trođelna radilica. 5. transporter za krtole, 6. eliptična klackalica, 7. trodelni valjci, 8. transporter za krompir i ostale primese, 9. inspekcijska traka, 10. dugački lančani transporter za krompir i zemlju, 11. valjci za prečišćavanje, 12. regulator gumenog transportera sa zupcima, 13. odvajanje cime, 14. gumeni transporter sa zupcima, i5. odbacivanje ostalih primesa

Kombajni. Ovo su, svakako, najsavršenije mašine za vađenje krompira koje potpuno automatski obavljaju vađenje, čišćenje, a neki i sortiranje, zatim kupljenje, odnosno kipovanje ili uvrećavanje krompira.

Po svojoj konstrukciji vrlo su različiti kako po tehničkim rešenjima, tako i po svome obliku, težini, širini radnog zahvata itd.

Postoje kombajni koji se konstruišu i po nameni, tj. za nagnute terene, za normalne površine, za slabije obrađene njive sa grudvama ili kamenjem itd.

Isto tako, postoje jednoredi ili dvoredi kombajni.

Ne upuštajući se u detaljan opis principa rada pojedinih marki i tipova, navodimo neke od njih koji se preko zastupničkih firmi mogu i kod nas kupiti.

Kombajn marke ,,Wuhlmaus” (SR Nemačka).
Kombajn marke „Hassia” (RauKombi System” — SR Nemačka).
Kombajn marke „Grimme” (SR Nemačka).
Kombajn marke „Samro” (Švajcarska).
Kombajn marke ,,Weimar” (SR Nemačka).
Kombajn marke ,,Z 644” (Poljska).
Kombajn marke ,,Myers” (Australija).
Kombajn marke „Lokvud” (Lockwood-SAD).
Kombajn marke „Thiokol” (SAD).

Svaki od navedenih tipova ima svojih prednosti i nedostataka ali je njihova prednost nesumnjivo velika u odnosu na druge mašine za vađenje krompira. Većina navedenih marki kombajna nalazi se u primeni i u našim radnim organizacijama.

Kombajn marke „Vilmauz” poseduje više tipova. Tip „Samelroder” je namenjen vađenju krompira na nagnutim terenima, ima veliki razmak između točkova, a bunker je nizak i kipuje se hidraulično. Tipovi 511 i 611 su namenjeni za normalne površine, uz obavezno uništavanje cime pre početka njihovog rada. Pražnjenje bunkera se obavlja preko lančastog dna, a ova dva tipa se međusobno razlikuju samo u pogledu kapaciteta. Kombajni tipa 644 i 744 ove iste marke su takođe predviđeni za ravne površine, ali nije potrebno prethodno uništavanje cime. Međutim, po konstrukciji su isti kao i prethodni tipovi. Tip 644-S je predviđen za vađenje krompira na njivama sa puno kamenja, koji automatskim putem može odvajati i do 90% kamena od krompira. Dvoredi tipovi kombajna ove marke 644-R i 2011 su za idealne uslove, s tim što se prvi može upotrebiti i na zemljištu sa grudvama zemlje, te za njega nije potrebno prethodno uništavanje cime.

Kombajni i polukombajni marke „Samro” su veoma interesantni za naše brdske i planinske regione jer su po svojoj konstrukciji relativno najmanji i najlakši. Postoje četiri tipa, i to pored već navedenih polukombajna tipova „Special” i „Junior”, još i kombajni tipova SC i „Super”.

Tabela br. 27 Tehnički podaci za tipove kombajna marke „samro”

Red. br.	TIPOVI
Red. br.	Podaci	„Specijal”	„Junior”	,,SC”	„Super”
1.	Dužina u m	3,70	4,60	4,70	4,70
2.	Širina u m	1,70	1,70	1,90	1,90
3.	Visina u m	1,60	1,60	2,30	2,30
4.	Težina u kg	700	800	1.600—2.300	1.800—2.500
5.	Dimenzija guma	6.50×16	6.50×16	7.50×16	10×15
6.	Jačina u HP	30	30	35	40
7.	Broj radnika	2—5	2—5	2—4	2—6
8.	Dnevni učinak ha	0,50	0,50	1,20	2,50

Sva četiri tipa su vučni i pokreću se traktorom, tj. ni jedan od njih nije samohodan. Prva dva tipa kao polukombajni razlikuju se samo u tome što „Junior” poseduje platformu kao dodatak za stavljanje punih džakova, dok se kod „Specijala” džak posle punjenja baca u njivu. Tipovi SC i „Super” su u osnovi iste konstrukcije i sličnih dimenzija, ali se razlikuju po tome što prvi poseduje bunker (kapaciteta 1.600, 1.800, 2.000 ili 2.300 kg) sa običnom platformom, elevatorom ili hidraulikom, dok drugi ima specijalni lančasti uređaj za transport krompira iz kombajna u prikolicu koja se pri radu kreće uporedo sa kombajnom.

Kombajni marke „Grimme”, poseduju dva tipa jednoređih kombajna i to „Europa — standard” i „Europa — super”, koji su slične konstrukcije, s tim što drugi ima neka bolja tehnička rešenja. Pored toga postoji i dvoredi kombajn ove marke. Svi oni se pokreću isključivo traktorom i nisu samohodi.

Poznata marka kombajna „Hassia”, koja pripada liniji „RauKombi sistema,” takođe u svom asortimanu ima više tipova, od kojih svaki ima svojih prednosti i nedostataka. Zato se pri nabavci kombajna uvek treba rukovoditi lokalnim potrebama i uslovima pre opredeljenja za marku i tip.

Uskladištenje krompira

Čuvanje krompira u toku zime je vrlo složen proces, jer se krtole krompira nalaze u stadijumu mirovanja, a po svome hemijskom sastavu su vrlo nepogodne za čuvanje. U tom periodu zaustavlaju se fiziološki procesi, jako se snižava razmena materija, a sadržina ćelija trpi duboke promene, kako to tvrdi Veselovski (1965).

Period mirovanja se može podeliti na dva dela, i to na period prirodnog mirovanja, kada krtole ne klijaju ni pod najpovoljnijim uslovima i na period prisilnog mirovanja, kada se klijanje zadržava sprečavanjem uslova za klijanje.

Mirovanje krompira traje 2—5 meseci i u zavisnoti je pre svega od sorte. Veselovski (1965) po dužini mirovanja deli sve sorte na tri grupe. Prva grupa — period mirovanja 30—34 sedmice, druga — do 21 sedmice i treća — sa sasvim kratkim rokom mirovanja. Trajanje drugog, prisilnog dela mirovanja u zavisnosti je od mogućnosti da se suzbiju povoljni uslovi klijanja a pre svega temperatura, svetlost i vlažnost.

Čuvanje pri različitim temperaturnim uslovima je svakako osnovni uzrok gubitaka u težini. Tako Đokić (1962) navodi da su pri prosečnim temperaturama od oko 10°C, koje su vladale do kraja marta meseca u Zemunu, gubici u težini krtola čuvanih u podrumu, bili manji od 5%. Međutim, sa povećanim temperaturama, u aprilu (13°C) i maju (16°C), gubici su povećani za 10% u nekih sorata. U isto vreme na Goču, gde je nadmorska visina oko 900 m, krompir je čuvan u podrumu na temperaturi koja nije prelazila 7°C do kraja marta, odnosno 9°C do kraja aprila meseca, gubici su iznosili za sortu rani roza svega 5%, a za sortu bintje 2,4%.

Butler (1956) je ispitivao gubitke usled disanja i isparavanja pri određenim temperaturama i ustanovio da je u toku sedam meseci čuvanja došlo do sledećih gubitaka izraženih u procentima.

Čuvanje krompira na nižim temperaturama, pored manjih gubitaka u težini, ima i niz drugih prednosti. Tako Đokić (1962) tvrdi da niske temperature povoljno utiču na kvalitet semenskih krtola i na brže proticanje faze porasta i razvitka. Prema njegovim rezultatima, biljke sorte bintje, čije su semenske krtole čuvane na nižim temperaturama na Goču, cvetale su posle 43 dana a krtole su se formirale 30 dana nakon nicanja, dok su biljke iste sorte iz krtola čuvanih pod uslovima viših temperatura cvetale tek posle 52 đana, a počele da formiraju krtole 33—35 dana posle nicanja. Biljke dobijene iz krtola koje su čuvane u toku zime na nižim temperaturama dale su, takođe, i veći prinos, za 15—20%.

Tabela br. 28 Gubici pri disanju krtola krompira Po Butleru (1956)

Broj dana
Srednje temperature skladišta	30	60	90	120	150	180	210
3,9°C	0,58	1,43	1,43	2,29	2,58	2,15	2,44
8,9°C	1,26	2,53	3,37	4,21	7,18	—	—
15,8°C	1,52	2,77	4,01	6,65	11,56	—	—

Visoke temperature u skladištu utiču i na pojavu nitavih klica semenskih krtola, čime je i kvalitet semenskog krompira još više pogoršan.

Iz navedenih podataka proizlazi da su visoke temperature čuvanja krompira nepovoljne kao i one sasvim niske.

Optimalna temperatura čuvanja krompira je različita i zavisi od njegove namene, a kreće se od 2 do 12°C. Tako se semenski krompir čuva na nižoj optimalnoj temperaturi, a krompir za preradu u čips na najvišoj.

Međutim, isto je toliko značajno da temperatura u skladištu bude ujednačena u toku celog perioda čuvanja. Nagle promene mogu izazvati negativne posledice i na merkantilnom i na semenskom krompiru. Ako se, na primer, posle visokih temperatura, kad započne klijanje, temperatura naglo snizi usled jakog pritiska materija na okca, umesto klica formiraće se krtolice ispunjene skrobom.

U skladištu takođe treba da budu obezbeđeni i drugi odgovarajući uslovi čuvanja, kao što su relativna vlažnost vazduha, odsustvo svetlosti i dr.

Uslovi čuvanja

S obzirom na to da krtola krompira sadrži cca 75% vode, čuvanje i održavanje standardnog kvaliteta u toku zimskog perioda je izuzetno težak i složen zadatak. Ovakav hemijski sastav krtola je odličan supstrat za razvoj mnogih štetnih organizama, a u prvom redu gljivičnih, bakterijalnih, pa i virusnih oboljenja.

Sve ovo ukazuje na teškoće i složenost problema čuvanja krompira u toku zime, naročito u periodu njegove fiziološke aktivnosti nakon završetka faze mirovanja, tj. u drugoj polovini perioda čuvanja.

U toku procesa čuvanja krompira neminovno dolazi do gubitaka u težini, koji nastaju usled:

isparavanja vode,
encimskog razgrađivanja skroba i šećera,
trošenja šećera na disanje.

Temperatura je najvažniji faktor za uspešno čuvanje krompira. Navedeni neminovni procesi koji nastaju u toku zimskog čuvanja svedeni su na najmanju meru, negde blizu 0°C.

Međutim, industriji za preradu krompira u oplemenjene proizvode potrebni su pre svega nisko reducirani šećeri, zatim relativno visok sadržaj suvih materija i čvrsta krtola sa pogodnim oblikom ujednačene veličine, te se za ovu svrhu krompir ne može čuvati na tako niskim temperaturama klasičnim načinom, jer ne bi udovoljio tehnološkim uslovima.

Krompir koji je u skladište dopremljen u septembru ili*oktobru mesecu, posle 4—6 sedmica čuvanja i postepenog snižavanja temperature, treba da dostigne svoju optimalnu temperaturu čuvanja, koja je različita u zavisnosti od upotrebne namene krompira i iznosi: za semenski krompir 2—4°C, za krompir za ishranu ljudi 4—7°C, za krompir za preradu u čips 7—12°C, za krompir za preradu u pomfrit i za preradu u sušeni krompir 5—8°C.

S obzirom na to da se usled klijanja temperatura ne može duže zadržati na ovom nivou, pored sistema ventilacije neophodna je i primena sredstava protiv klijanja, tzv. inhibitora, odnosno zaprašivanja krtola odgovarajućim sredstvima pred uskladištenje. Danas se u svetu primenjuju različita sredstva, počev od hemijskih, pa preko fizičkih postupaka, sve do zračenja gama-zracima. Ipak je, čini se, za sada najpogodnija primena hemijskih preparata, koji su kod nas u prometu pod različitim imenima, a u praksi su dali odlične rezultate.

Najpoznatija sredstva za sprečavanje klijavosti su izopropil — N-fenilkarbonat (profan IPC) i izopropil — N-3 — hlorofenil karbonat (hloroprofan CIPC). S obzirom na toksično dejstvo ovih sredstava, količine koje se upotrebljavaju u praksi se ograničavaju. Tako se, na primer, u Holandiji u prerađivačkoj industriji krompira toleriše dozvoljena granica IPC i CIPC 0,5 mg/kg oljuštenog krompira. Pored ovih sredstava za sprečavanje klijanja može se koristiti i talk sa 2% aktivnog sredstva u količinama od 1 kg/tona sirovog krompira.

Ako se krompir u skladište unosi pomoću pokretne trake, talk se može naneti u vidu praha pomoću rotacionog bubnja. On se postavlja iznad pokretne trake, tako da obrtni točak koji se nalazi na bubnju naleže na pokretnu traku i tako pokreće bubanj koji poseduje svoj elektromotor. Isto tako, može se iznad trake postaviti perforiran sanduk sa vibratorom, koji će zaprašivati krtole koje prolaze trakom. U novije vreme zaprašivanje se vrši kroz ventilacione kanale, ali ovaj način je nepogodan zbog neravnomernog rasporeda sredstava.

U toku zimskog čuvanja krompira neminovno dolazi do gubitaka u težini krtola.

Treba napomenuti da ako je uskladišten zdrav krompir neinficiran oboljenjima koja prouzrokuju truleži, navedeni gubitak nastaje pretežno usled disanja i isparavanja. Tako su, na primer, Krumbholz i Kaessa (1956) ustanovili da je kod sorte akerzegen u junu mesecu od 11,9% ukupnih gubitaka na težini, 8,7 % nastalo usled disanja i isparavanja, a 3,2 % od truleži.

Prema Hessenu (1974) procesi klijanja i disanja su rezultat činjenice da je krtola krompira organizam koji živi. Apsorbovani kiseonik iz vazduha zajedno sa ugljenim hidratima (šećerima) pretvoren je u ugljen-dioksid i vodu koji se oslobađaju u atmosferu. Proizvod ovih procesa je toplota. Temperatura ima uticaja na proces disanja i može se proceniti merenjem oslobođenog ugljen-dioksida.

Tabela br. 29 Disanje krompira (sorta libertas) Po Hessenu (1974)

Temp. skladišta u °C	2°	5°	7°	10°
— Potrošnja kiseonika u gr/tona/24 časa	67	46	56	107
— Proizv. ugljen dioksida (CO2) u gr / tonu / 24 časa	92	63	76	147
— Proizvodnja toplote u kcal /tona /24 časa	236	162	195	375
— Gubici usled sušenja u gr /tona /24 časa	63	43	52	100

Burton i drugi (1955) otkrili su da proizvedena toplota prilikom disanja može biti 2,5 kcal po gramu oslobođenog ugljen-dioksida (CO2). Prilikom izvođenja ogleda sa različitim sortama i temperaturom skladišta koja je varirala od 1 do 25°C Burton je pronašao sledeće vrednosti:

Tabela br. 30 Disanje i proizvodnja toplote pri reduciranim temperaturama u skladištu
Po Burtonu i dr. (1955)

Temp. skladišta u °C	1°	5°	10°	15°	20°
Proizvodnja ugljen-dioksida u gr/tona/24 časa	192 80	100	113	192	264
Proizvodnja toplote u kcal/tona/24 h	480 200	250	282	480	660

Iz ove tabele se može videti da je intenzitet disanja najmanji pri temperaturi od 5°C. Ako je temperatura iznad 5°C, on se povećava. Oslobođenje toplote celih i neoštećenih krtola na temperaturi od 5° do 15°C je procenjeno na 8—12 kcal/tona/čas, počevši od prvog meseca posle vađenja krompira. Odmah posle vađenja krompira oslobađanje toplote celih krtola je do 40 kcal, dok za oštećene i nedavno iskopane krtole to može iznositi do 60 kcal.

Otprilike prvog meseca posle vađenja krompira, respiracija će se ujednačiti. Ako je krompir oštećen, to može uticati na pojačan efekat respiracije. Disanje nije glavni razlog gubitaka u težini. Za vreme uskladištenja od 6—8 meseci, gubici u ugljenim hidratima će retko preći 1% od prvobitne težine.

Posle vađenja krompir treba ostaviti najpre da se prosuši pod nastrešnicom najmanje 7—15 dana, ali u svakom slučaju mora biti zaštićen od direktnog sunčevog osvetljenja. U tom periodu će doći do postepenog privikavanja na temperaturu nižu od one koju je imao u zemljištu, pogotovu u toku noći, a osim toga omogućiće se brzo formiranje kalusa na manje povređenim krtolama, koje nisu odbačene, kako bi se kasnije umanjio procenat gubitaka nastalih pojavom truleži.

Ako se krompir iz bilo kojih razloga dovozi neposredno sa njive u skladište, njegovo postepeno privikavanje na nižu temperaturu postiže se ventilacijom u toku noći, uključivanjem ventilatora u doba kada je temperatura najniža, što obično biva između 1 i 3 časa izjutra. Čim se temperatura poveća, ventilatori se isključuju, a svi otvori na skladištu ili podrumu se zatvaraju.

Podešavanje temperature u samom skladištu ili podrumu treba izvršiti tako da sniženje bude postepeno, što je, uostalom, uslovljeno i spoljnim klimatskim faktorima. Naime, pošto je krompir prosušen napolju i ubačen u skladišta, prvih 7—10 dana nije potrebno snižavanje temperature, jer se ona u odnosu na spoljnu, gde je krompir čuvan, razlikuje najviše za 5°C. Tek posle toga treba pribeći korišćenju nižih temperatura koje vladaju u toku noći, odnosno pristupiti postepenom rashlađivanju krompira. U toku dana skladište ili podrum treba držati zatvoren, da bi se krompir zaštitio od prodora spoljnih viših temperatura.

U prvih mesec dana čuvanja krompira temperaturu treba postepeno snižavati, i tek tada ustaliti željenu temperaturu, u zavisnosti od toga koliko dugo će krompir u skladištu biti čuvan i u koju svrhu će biti upotrebljen.

Kolebanja temperature nisu poželjna, te bi trebalo nastojati da ih bude što manje i da se u središtu krompira permanentno održava konstantna temperatura. Međutim, ne sme se preterati ni u čestom uključivanju ventilatora, jer to isušuje vazduh, a, sa druge strane, povećava procenat gubitaka koji nastaju disanjem i isparavanjem.

Prema Hessenu (1974), da bi se ograničili gubici težine koji se javljaju usled isparavanja, neophodno je naročito kada su uskladištene nedozrele krtole, održavati temperaturu na 15°C za vreme prve dve nedelje uskladištenja.

U toku prvog meseca posle vađenja krompira i kada je uskladištenje vršeno pod nepovoljnim okolnostima, gubici nedozrelih krtola usled respiracije i evaporacije mogu biti 3—5% od prvobitne težine. Kasnije se gubici kreću 1/2 — 2/3% svakog meseca. Za zrele krtole ovi gubici se procenjuju na 1 — 3%.

Poslednjih godina u Evropi se za ventilaciju krompira koriste veće količine vazduha. Na osnovu ispitivanja vršenih u Institutu za preradu i uskladištenje poljoprivrednih proizvoda (IBVL) u Vageningenu u Holandiji, predlaže se da kapaciteti ventilacije budu 80— 100 m3 vazduha po m3 krompira po času. Veliki kapacitet ventilacije potreban je pre svega za sušenje krompira što je moguće brže posle vađenja, kao preventivna mera protiv širenja truleži i bakterija truljenja. Osim toga, veliki kapacitet ventilacije stvara mogućnost brzog dovođenja krompira na odgovarajuću temperaturu. Ovo je naročito važno ako je krompir smešten da bi se duže čuvao.

Primedbe da povećani kapacitet ventilacije donosi velike gubitke u težini nisu osnovane, jer je dokazano da do toga ne dolazi uvek, što se može videti iz sledeće tabele.

Tabela br. 31 Uticaj ventilacije na gubitke u težini Po Hessenu (1974)

Ventilacija	Gubici u težini (%)
Ventilacija	broj dana posle vađenja
kapacitet (m3 /m2 /čas)	Vreme (dani posle vađenja)	10	20	30	40
600	0	3,4	4,1	4,4	4,7
300	0	3,6	4,2	4,5	4,6
300	20	1,4	1,6	3,0	3,4

Relativna vlažnost vazduha u toku čuvanja, ima takođe veliki značaj.

Odnos temperature skladišta i relativne vlažnosti vazduha najvažniji je elemenat za normalno proticanje disanja odnosno za svođenje gubitaka na najmanju meru. Naročito je važan uticaj pritiska vodene pare na gubitak u težini u prvim mesecima čuvanja, kada su i spoljne temperature visoke.

Sa većim pritiskom vodene pare i višim temperaturama, povećava se i gubitak u težini. Sa druge strane, manja relativna vlažnost vazduha utiče na ujednačavanje pritiska vodene pare u krompiru i vazdušne vodene pare, pa se proces disanja, odnosno gubitaka u težini, svodi na najmanju meru.

U početku čuvanja krompira, prvih nekoliko dana, treba se potruditi da se relativna vlažnost vazduha reguliše na cca 90—95%, a da se u toku čuvanja kreće na nivou od oko 95%, jer je ravnoteža vlažnosti koju sadrži krompir na 95%.

Uticaj relativne vlažnosti na gubitak u težini i kvalitetu krtola u toku ventilacije posebno je ispitivao Sparks (1974). Na osnovu rezultata četvorogodišnjih ispitivanja, on je utvrdio da su gubici pri relativnoj vlažnosti od 95% bili znatno manji nego pri čuvanju na relativnoj vlažnosti od 85%. Trideset dana posle uskladištenja gubitak u težini krtola koje su dobijale vazduh sa 85% vlažnosti iznosio je 1,70%, a krtole koje su dobijale vazduh sa 95% vlažnosti izgubile su u težini samo 1,2%.

Tabela br. 32 Uticaj relativne vlažnosti u toku uskladištenja na periodični gubitak u težini krtola krompira sorte russet burbank (prosek 4 god.) Po Sparksu (1974)

Relativna vlažnost	Dani uskladištenja
Relativna vlažnost	30	60	90	120	150	180	210	240	270	310	330
95%	1,02	1,57	2,11	2,44	2,80	3,22	3,64	4,24	5,03	5,86	7,14
85%	1,70	2,71	3,45	4,02	4,63	5,33	6,07	6,84	7,72	8,64	9,95

Međutim, treba naglasiti da pritisak vodene pare koji neposredno utiče na isparavanje ne zavisi samo od procenta relativne vlažnosti već i od temperature. Smatra se da je najpovoljniji režim — temperatura u središtu gomile krompira 3—4°C i relativna vlažnost vazduha 90—95%. Međutim, zbog navedenih razloga u vezi sa kvalitetom dozvoljava se tolerancija od 3—5°C.

U tesnoj vezi sa koncentracijom vodene pare u vazduhu je i jedna negativna pojava koja se ispoljava na uskladištenom krompiru. To je kondenzacija vodene pare na površini sloja krompira, koja se naziva vlaženje ili znojenje krompira.

Ova pojava je jedan od najvažnijih preduslova za nastajanje oboljenja a, sa druge strane, stvara se i nepovoljna sredina za normalno odvijanje fizioloških pojava u krtoli krompira, prvenstveno perioda mirovanja.

Vlaženje nastaje usled nedovoljne ili neravnomerne ventilacije, ili usled neodgovarajuće termoizolacije. Ono se naročito javlja u prvoj fazi uskladištenja u jesen osobito ako krompir prethodno nije prosušen nekoliko dana, ili u toku zime, za vreme oštrih mrazeva.

Ako ventilacija, odnosno strujanje vazduha, teče odozdo naviše, a disanjem se oslobađa toplota, onda će topao vazduh doći u dodir sa hladnim iz gornjih slojeva, što će prouzrokovati kondenzovanje vodene pare. Stoga u prvim danima uskladištenja treba vršiti intenzivniju ventilaciju, da bi se u svim slojevima gomile krompira ujednačila temperatura vazduha.

U toku zimskih meseci temperatura spoljnog vazduha u skladištu je nešto niža od one u gomili gde se obavlja disanje, koje intenzivno oslobađa toplotu, a to može biti posledica nepovoljne termičke izolacije skladišta, kao i čestog otvaranja skladišta i prodiranja hladnog vazduha unutra.

Pored već navedenog uticaja znojenja u pogledu omogućavanja razvoja gljivičnih oboljenja, jače izražena, ova pojava može prouzrokovati i povećati gubitak u težini za 5—7%.

Osvetljenje. Dok su određena temperatura i relativna vlažnost vazduha gotovo odlučujući za uspešno očuvanje krompira u skladištu, dotle je svako prisustvo osvetljenja isključeno. Stoga se skladišta za smeštaj krompira grade isključivo bez prozora.

Ne samo u toku čuvanja već i u periodu vađenja krompira na njivi do dopremanja u skladišta, treba voditi računa da se krtole ne izlažu direktno sunčevoj svetlosti i da ne ostaju dugo osvetljene. Ako je krompir izložen osvetljenju, ćelije ispod pokožice pozelene, što doprinosi stvaranju otrovnog alkaloida solanina. Upotreba ovakvog krompira za jelo može izazvati trovanje ljudi, a ako se uzmu veće količine, čak i smrt.

Izlaganje krompira svetlosti ima značaja samo prilikom pripreme i uskladištenja semenskog krompira.

Ventilacijaje sastavni deo regulisanja temperature i vlažnosti vazduha u središtu gomile krompira. Principi hlađenja sa veštačkom ventilacijom po Hessenu (1974) su sledeći.

Potrebno je otkloniti nisku temperaturu krompira, akumulaciju toplote na krtolama i toplotu koja je rezultat respiracije. Temperatura krompira se može održavati povećanjem za samo oko 1/4 do 1/2°C za 24 časa. Za krompir smešten u skladištu vazduh je pogodan sprovodnik toplote. Da bi se ostvario efekat hlađenja, vazduh ventilacije treba da je 1,5—2°C hladniji nego temperatura krompira.

Sistem ventilacije je takav da se spoljni vazduh ventilatorom ubacuje kroz glavni i sporedne kanale u podu, struji kroz gomilu krompira i kroz otvore ventilatora na krovu izlazi napolje.

Postupak ventilacije treba da stvori optimalnu temperaturu vazduha u gomili krompira, a da pri tome ne naruši druge bitne elemente u procesu čuvanja, kao što su relativna vlažnost vazduha, proces disanja i drugo.

Sistem ventilacije se može uključiti tek kada su ostvarena sledeća tri uslova:

Spoljni vazduh mora biti hladniji od krompira.
Spoljni vazduh ne sme biti suviše hladan, jer se kao posledica niske temperature javljaju oštećenja.
Temperatura krtola treba da bude viša od temperature koja je potrebna za čuvanje.

Ako jedan od ova tri uslova nije ostvaren ventilacija nije dozvoljena.

Za vreme zimskog perioda skladište je sa spoljašnje strane hladnije nego sa unutrašnje, te će temperatura zidova biti niža od temperature krompira. Zidovi i tavanica su zbog toga sa unutrašnje strane takođe hladniji nego krompir. Ova razlika će se povećati pri visokim temperaturama u skladištu koje se koristi za sve vrste krompira, izuzev semenskog, a usled toga će doći do kondenzacije vode na zidovima i tavanici. Vazduh struji naviše ka centru gomile krompira, hladi se u dodiru sa tavanicom i opet struji nadole duž relativno hladnijih zidova. Ovo uobičajeno strujanje vazduha olakšava transport vlažnosti. Vazduh sa visokim sadržajem vlage dolazi najpre u dodir sa tavanicom i gubi toplotu. Najbolji način da se u skladištu krompira spreči kondenzacija vode je strujanje vazduha iznad krompira. Sijbring (1971) je dokazao da se kondenzovana voda može otkloniti u relativno kratkom vremenu cirkulacijom vazduha iznad krompira, i to 40 m3 vazduha na lm3 krompira po času. Za vreme dugih perioda magli, kondenzacija se takođe otklanja toplotnom jedinicom od oko 60 W po m3 krompira, postavljanjem krompira ispod ventilatora, koji će održavati temperaturu vazduha iznad nule.

Ventilator izravnjava razlike u temperaturi, koje se mogu pojaviti u gomili krompira.

Ako je iz bilo kojih razloga uskladišten vlažan ili, pak, nedovoljno prosušen krompir ventilatori se upotrebljavaju za njegovo prosušivanje. Ovo se čini danju, pošto je u to vreme spoljni vazduh suvlji.

Nasuprot tome, rashlađivanje se vrši noću, jer je tada spoljna temperatura niža. Prve nedelje u normalnim prilikama i nije potrebna ventilacija, jer se temperatura obično kreće od 10°—15°C. Međutim, posle ovog roka treba nastojati da se temperatura snizi na optimalnu u zavisnosti od toga koliko dugo će se krompir držati u skladištu.

Kada se ventilacija obavlja noću zbog visoke dnevne temperature, kod temperature od 2°C ventilatore treba isključiti.

Merenje, tj. očitavanje temperature u središtu krompira, treba obavljati redovno najmanje 3 puta dnevno.

Trapovi

Trapljenju krompira se pristupa kada ne postoji nikakva druga mogućnost za čuvanje krompira u toku zime, jer je to poslednji način uskladištenja krompira.

Postoji više vrsta trapova, i to podzemni, polupodzemni nadzemni, i polutrapovi koji imaju i karakter prostijih skladišta. Zajedničko im je da su pokriveni zemljom i da su većim ili manjim delom ukopani u nju.

Pre nego što se pristupi postavljanju trapa neophodno je izabrati odgovarajuće mesto i voditi računa o sledećim okolnostima.

Nadzemne trapove treba postavljati na teškim i za vodu slabo propustljivim zemljištima.
Za podzemne trapove biraju se, naprotiv, laka i propustljiva zemljišta. Izgled nadzemnog trapa sa ventilacionim kanalom, pokrivenim letvama
Svi trapovi treba da budu postavljeni sa pravcem sever-jug, a na nagnutim terenima na osojnoj, po mogućstvu severnoj strani, da bi se izbeglo direktno sunčevo osvetljenje.
Obezbediti dobar sistem za ventilaciju.
Redovno pratiti kretanje temperature u središtu krompira u trapu.
Obezbediti optimalnu izolaciju slamom i zemljom radi čuvanja krompira, i od niskih i od visokih temperatura.
Odrediti optimalne dimenzije, širine, odnosno osnove trapa i njegove visine.

Podzemni trapovi leže potpuno pod zemljom, te se ne preporučuju, jer se u njima razvijaju visoke temperature, a otežana je i ventilacija. Slično je i sa polupodzemnim trapovima, jer oni gotovo čitavom svojom polovinom leže ispod zemlje, te imaju slične nedostatke kao i podzemni.

Skoro za sve naše krajeve najpogodniji su nadzemni trapovi, jer se preko debelog sloja zemlje i slame, čak i u planinskim oblastima sa jako niskim temperaturama, krompir može zaštititi od mraza.

Optimalna širina, odnosno osnova trapa kreće se od 80 do 150 cm, a visina najviše do 120 cm. Dužina se određuje prema potrebi, u zavisnosti od količine krompira koji se trapi. Pre nego što se pristupi ređanju krompira, na sredini osnove budućeg trapa iskopa se ventilacioni kanal pravilnog pravougaonog oblika širine oko 40 cm, a dubine 30 cm. Kanal se zatim prekriva letvicama širine 3—5 cm, između kojih se ostavi što širi prostor, ali tako da kroz njega krtole ne mogu da propadnu u kanal.

Zatim se pristupa ređanju krompira u vidu krova do potrebne visine, odnosno dužine. Pokrivanje se vrši slamom i zemljom na dva načina. Jednostavniji način je da se krompir prekrije slojem slame debljine 25 cm, a zatim slojem zemlje debljine 30 cm. Međutim, u krajevima gde su mrazevi znatno jači i dostižu —30°C, pokrivanje se može vršiti u dve faze. Najpre se preko poređanog krompira nabaci sloj slame debljine 15 cm, a preko slame sloj zemlje debljine 20 cm. Kad spoljna temperatura padne na 5—6°C izvrši se još jedno pokrivanje, i to opet najpre slojem od 10—15 cm, a zatim slojem zemlje od 15—20 cm. Krajevi, odnosno kanali trapova u oba slučaja ostaju otvoreni sve dok spoljna temperatura ne padne na 0°C. Tada se i oni zatvaraju, a u toku zime, kad dnevne temperature dostignu vrednosti iznad 0°C, povremeno se danju otvaraju zbog ventilacije.

Ventilator u podnožju trapa može se napraviti i od dužih letava, umesto kanala, takođe sa dovoljnim međuprostorom za strujanje vazduha. Ovaj ventilator je obično u vidu krova, odnosno sa poprečnim presekom ravnostranog ili ravnokrakog trougla.

Na sredini trapa uvuče se jedna perforirana cev, koja dopire do sredine gomile krompira, ili se od tri letve sačini cev kroz koju će se u toku zime uvlačiti termometar radi prašenja i kontrole temperature. Kontrolisanje temperature u toku zime vrši se redovno tri puta, i to izjutra, u podne i uveče i u zavisnoti od njenog kretanja, otvaruju sa i zatvaraju ventilacioni kanali, kako bi se obezbedili optimalni temperaturni uslovi čuvanja.

Pored nadzemnih trapova, postoje i polutrapovi, koji su stacionirani i delimično građeni a zemljom se pokriva jedino krompir. Zidovi su od lomljenog kamena debljine 36,5 cm, a visine 120 cm sa ugrađenim spoljnim ventilacionim kanalom. Širina trapa iznosi 320 cm, a dužina je prema potrebi. Na sredini se nalazi stacionirani ventilacioni kanal, sagrađen od stubova i letava u obliku ravnokrakog trougla, čiji je vrh iste visine kao i spoljni zidovi.

Krompir se slaže na sličan način kao u trapu, pa se zatim prekrije slojem slame i slojem zemlje, ili naizmenično, kao i u običnim trapovima. Na samom vrhu trapa ostavi se otvor za izlaženje vazduha, prekriven samo slamom. Vazduh se kreće kroz ventilacioni sistem i kroz gomilu krompira izlazi na vrhu napolje.

Postoje i jednostavniji polutrapovi koji se prave u vidu obične zemunice od zemlje, i to u različitim razmerama. Obično se upotrebljava drvena građa kao konstrukcija, a za pokrivanje se upotrebljavaju slama i zemlja. Takvi polutrapovi mogu u unutrašnjosti imati različite ventilacione sisteme, počev od ukopanih, stacioniranih kanala, pa do ugrađivanja montažnih kao u podrumima, uključujući i postavljanje ventilatora u njih.

Podrumi

Ovi objekti su za naše individualne poljoprivredne proizvođače svakako najpogodniji za čuvanje krompira. S obzirom na to da su građeni uglavnom od kamena, a u većini slučajeva se nalaze delimično i u zemlji, obezbeđuju osnovne uslove za regulisanje optimalne temperature i vlažnosti.

Boljim obezbeđenjem vrata i prozora od prodora spoljnog vazduha i ugrađivanjem sistema ventilacije, gotovo svaki podrum se može pripremiti za čuvanje krompira u toku zime. Pogodniji su podrumi čija vrata i prozori nisu okrenuti prema jugu.

Ređanje krompira u gajbicama ili na drvenim stelažama je već dovoljno poznat i ujedno najbolji način, jer je veoma pogodan i olakšava praćenje temperature u prostoriji. Međutim, nedostatak mu je u tome što su izdaci za gajbice ili stelaže znatni i što se relativno male količine krompira mogu smestiti po jedinici zapremine.

Stoga je mnogo preporučljivije da se uskladištenje krompira u prodrumima obavlja u rinfuznom, rasutom stanju, uz prethodno obezbeđenje sistema ventilacije.

Bilo da je pod od betona ili dobro nabijene zemlje, važno je da je potpuno ravan, zbog manjeg otpora vazduha koji dolazi kroz ventilacioni sistem.

Ako je obezbeđena odgovarajuća ventilacija, visina gomile krompira može biti i 2—3m. Podrum može biti podeljen u boksove pregrađen daskama, ili gde ceo podrum služi kao jedan boks, kada se obezbeđuje samo jedna pregrada, kako bi vrata bila slobodna za ulaz u podrum.

Gotovo svaki podrum se može bez velikih izdataka rekonstruisati i pripremiti za smeštaj krompira. Međutim, treba razlikovati dva načina ugrađivanja ventilacionog sistema. Stacionirani, ako se podrum upotrebljava samo za smeštaj krompira, ili pokretni, ako se koristi i za druge svrhe u vremenu od proleća do jeseni, što je češći slučaj.

Stacionirani ventilaconi sistem je bolje ugraditi kopanjem i betoniranjem kanala i njegove veze sa prozorom u koji će biti ugrađen ventilator. Ovo se izvodi na sličnim principima i po sličnom postupku kako se ugrađuje ventilacioni sistem u savremenim, velikim skladištima, tako da i efekat čuvanja može biti približno isti.

Pokretni sistem ventilacije je sasvim jednostavan i, ako se ne ugrađuje, može biti montažne konstrukcije, radi lakšeg uklanjanja.

Konstrukcija pokretnog ventilacionog sistema, odnosno njegovog glavnog kanala, sastoji se od letava i namena mu je da služi kao razvodnik za sporedne ventilacione kanale slične konstrukcije, ili da sam posluži za ventilaciju ukoliko je reč o manjem kapacitetu podruma. Na njegovom početku nalazi se ventilator, koji je ugrađen neposredno uz prozor. Sporedni kanali poređani su na podjednakom rastojanju i svi su istog kapaciteta.

Uključivanjem ventilatora ubacuje se spoljni vazduh, u glavni kanal odakle se raspoređuje u sporedne kanale, a zatim, kroz gomilu krompira, izlazi iznad površinskog sloja i kroz drugi otvor, koji se nalazi na drugom prozoru, vratima ili je specijalno za ovu svrhu izgrađen, izlazi napolje.

U prozor kroz koji ventilator zahvata spoljni vazduh, ugrađen je poseban drveni zatvarač, koji je dobro zaptiven i pri uključenju ventilatora se otvara kao i zatvarač na sporednom otvoru kroz koje izlazi.

Jačina ventilatora izračunava se tako što je za jednu ventilaciju potrebno 80 m3 vazduha na 1 m3 krompira po času i WS od 15 minuta. Prema tome, od veličine podruma, odnosno od njegove zapremine, zavisi koji će kapacitet ventilatora biti ugrađen.

Pored navedene konstrukcije, neophodno je da se u središte gomile krompira još prilikom uskladištenja uglavi jedna metalna perforirana ili trouglasta, ili od dasaka sačinjena cev, kroz koju će se u toku zime pratiti temperatura u središtu boksa, na osnovu čega se određuje intenzitet ventilacije.

Iz navedenog proizlazi da je za čuvanje krompira u podrumu, potreban ventilacioni sistem koji se sastoji od jednog ventilatora, jednog ili dva glavna kanala i, po potrebi, više sporednih. Izdaci potrebni da se obezbedi ovakav ventilacioni sistem znatno su manji od finansijskih gubitaka koji nastaju samo tokom jedne do dve zime.

Savremena skladišta

Čuvanje krompira u savremenim skladištima je najbolji put da se sačuva kvalitet krtola i pretrpe najmanji gubici u toku zime.

Pod savremenim skladištem se podrazumeva skladište koje može obezbediti potrebne uslove temperature i vlažnosti pomoću ventilacije vazduha, mehanizovan postupak uskladištenja pri kome krtole ostaju neozleđene i nesmetan rad i kontrolu u toku zimskog perioda čuvanja.

Danas u svetu postoji veliki broj tipova savremenih skladišta, kako po tehničkim rešenjima, tako i po obliku i veličini, načinu smeštaja krompira, namenskoj upotrebi krompira itd. Međutim, zajedničko im je da obezbeđuju optimalne uslove čuvanja kako bi krompir u toku zime zadržao svoje osobine prema odgovarajućoj nameni.

Većina savremenih skladišta za krompir je većeg kapaciteta, koji se kreće od 500 do 100.000 tona. Manja skladišta su relativno skuplja, te povećavaju troškove čuvanja. U našim uslovima obično se grade skladišta kapaciteta 2.000 — 10.000 tona. Međutim, postoje i manja savremena skladišta, koja mogu graditi i individualni poljoprivredni proizvođači.

Po tehničkim rešenjima savremena skladišta za čuvanje krompira mogu biti različita. Klasična gradnja je doskora bila najzastupljenija, ali je ona ujedno i najskuplja iako je trajnost ovakvih skladišta znatno duža. U poslednjih nekoliko godina sve se više grade skladišta od montažnih elemenata, uz korišćenje različitih izolacionih sredstava. Kod nas se grade skladišta od betonskih blokova sa ugrađivanjem ventilacije u podu i spoljnim zidovima i uz korišćenje stiropora kao izolacije. Međutim, u nekim zemljama severne i srednje Evrope, grade se i montažna skladišta od montažnih elemenata, sastavljenih od dva aluminijumska polagača odvojena penom poliuretana.

Vertikalni presek vazdušnog kanala skladišta sa rashlađivaniem spoljnim vazduhom — Legenda: 1. Otvor za svež vazduh 2. Ventilator 3. Ventilacioni kanal 4. Odvod vazduha 5. Kanal za recirkulaciju 6. Ventil za racirkulaciju

U pogledu načina smeštaja krompira takođe postoji više vrsta skladišta, pa se i njihova gradnja tako usmerava. Smeštaj krompira zavisi delimično i od načina njegove potrošnje, odnosno u koju će se svrhu krompir upotrebiti posle čuvanja. Shodno načinu smeštaja podešena je i unutrašnja konstrukcija skladišta. Otuda postoje skladišta sa boksevima, i to različite veličine, zatim podeljena na dva dela, i skladišta bez bokseva, gde čitav unutrašnji prostor služi kao jedan boks.

Krompir se u skladištu može čuvati u rasutom stanju, zatim u gajbicama ili u palet-sanducima. Čuvanje krompira u džakovima tokom cele zime ne preporučuje se. Najčešće se krompir čuva u rasutom stanju, dok je čuvanje u gajbicama najskuplji način i danas se primenjuje uglavnom u istraživačkim ustanovama i za proizvodnju izvornog semenskog krompira do klase elita (E). Čuvanje u palet-sanducima je takođe skup način, ali obezbeđuje bolje uslove rukovanja krompirom.

Krompir se u toku zime čuva za seme, za ljudsku ishranu, za preradu u čips, za preradu u pomfrit i sušene proizvode i za industrijsku preradu u proizvodnji skroba i alkohola. Svaki od ovih načina traži poseban postupak čuvanja, a pre svega različitu visinu temperature, te se i skladišta grade namenski i podešavaju za određen vid potrošnje krompira.

Da bi se obezbedili optimalni uslovi čuvanja krompira u skladištima u toku zime, potrebno je da i konstrukcija skladišta bude tako podešena.

Pre svega treba obezbediti dobru izolaciju zidova i tavana, odnosno krovne konstrukcije, i to kako od niskih, tako i od visokih spoljnih temperatura. Izolacija poda se obično ne vrši, s obzirom na malu mogućnost promene temperature i vlažnosti. Izuzetak su vlažna i podvodna podloga ili ako postoje posebni zahtevi za izolacijom. Izolacija od spoljnih temperaturnih uslova vrši se u zavisnosti od minimalnih i maksimalnih temperatura lokacije skladišta. Vrednost izolacije za dobro skladište krompira treba da iznosi 0,3 kcal/° C/m3 za zidove i tavanicu. Pri konstrukciji skladišta treba posvetiti pažnju i statičkim proračunima, a posebno u pogledu pritiska kako na spoljne tako i na unutarnje zidove između bokseva, koji treba da budu čvrsti kako bi odoleli pritisku.

Obezbeđenje dobrog sistema ventilacije i provetravanje ima višestruki ako ne i najveći značaj u konstrukciji skladišta. Ovim sistemom postiže se regulisanje temperature, jer čuvanje krompira u skladištima sa rashladnim uređajima ekonomski nije opravdano, zatim redovno provetravanje i regulisanje relativne vlažnosti u cilju sprečavanja razvoja patogenih mikroorganizama.

Sistem ventilacije u skladištima je različit i sastoji se iz mreže ugrađenih, stacioniranih ili pokretnih kanala u koje su ugrađeni ventilatori.

Vazdušni kanali su pretežno ukopani u zemlju, tako da je njihov gornji deo u ravni poda, jer to omogućuje mehanizovan način pražnjenja skladišta. Širina vazdušnog kanala je po celoj dužini kanala jednaka i kreće se od 0,80 do 1,20 m. Međutim, dubina kanala je različita. Najdublji je na početnom delu, gde je ugrađen ventilator, a zatim se njegova dubina postepeno smanjuje što se više udaljuje ka središtu skladišta. Ovaj odnos između dubine na početku i na kraju kanala u zavisnosti je od dužine kanala, već prema veličini skladišta. Ako se uzme da je širina hlađenog prostora boksa približno 5 m i da je krompir uskladišten na visinu od 3—3,5 m, onda se na tabeli broj 33 može pronaći najpovoljniji odnos dubine na početku i na kraju kanala.

Tabela br. 33 Odnos između dubine na početku i dubine na kraju vazdušnog kanala
Po Hessenu (1974)

Dužina kanala u metrima	Odnos
4	4:1
6	5:1
8	6:1
10	7:1
12	8:1

Sistem ventilacije je različit i njime se može obavljati ventilacija bilo upotrebom spoljnjeg ili cirkulacijom unutrašnjeg vazduha iz samog skladišta u zavisnosti od potrebe.

Na slici je prikazan šematski sistem ventilacije, odnosno cirkulacije vazduha. Sistem raspodele vazduha sastoji se od glavnog kanala sa kanalima koji se granaju ispod ili po površini poda. Za pravilan sistem raspodele vazduha u skladištu važno je da ulazni otvori za vazduh ne budu jedan od drugog udaljeni više od 1,5—2 m. Ukupna površina izlaznih otvora za vazduh treba da je jednaka površini ulaznih otvora za vazduh.

Sistem ventilacije upotrebljava se radi ubacivanja svežeg vazduha zbog provetravanja, otklanja kondenzacije i sniženja temperature u skladištu.

Ventilacioni sistem može biti vezan za termostat, koji je u vezi sa sistemom uređaja za praćenje temperature u središtu gomile krompira. Ukoliko termostat nije ugrađen, uključivanje ventilacije se obavlja na osnovu neophodnog praćenja temperature u skladištu.

Pored sistema uređaja za praćenje temperature u svaki boks se ugrađuju i higrografi za praćenje relativne vlažnosti vazduha. Njihovo očitavanje vrši se jednovremeno sa kontrolom temperature.

Savremeno skladište treba da ima dovoljno prostora za manipulaciju, gde će biti instalirani uređaji za prijem, sortiranje i uskladištenje krompira. Pored toga u toku zime taj prostor se koristi za ponovni pregled, klasiranje i uvrećavanje krompira radi pripreme za isporuku iz skladišta. U prvom periodu uskladištenja ovaj prostor se može upotrebiti i za privremeni smeštaj krompira, bilo u vrećama, gajbicama, palet-sanducima iii u rasutom stanju.

Uređaj za prijem i uskladištenje krompira može biti ugrađen, stacioniran ili pokretan. Ugrađeni uređaji se obično instaliraju na nešto većoj visini, na koju se krompir penje sistemom vertikalnih ili koso postavljenih transportera. U poslednje vreme više se primenjuju pokretni uređaji za prijem i uskladištenje krompira, koji su praktičniji, jer se posle rada mogu ukloniti, a cela linija se može upotrebiti i za uskladištenje drugih poljoprivrednih kultura.

Prema Jakovljeviću (1975) pokretni uređaj za mehanizovano punjenje i pražnjenje bokseva ima sledeće najvažnije delove. Prijemni bunker u koji se krompir kipuje, odakle pokretnim dnom bunkera biva prenesen na sistem pokretnih traka. Pokretne trake su različite veličine i konstrukcije i služe samo za transport krompira prilikom prijema kao i pri pražnjenju skladišta. Uređaj za sortiranje može biti

Dvostruki sortirač za krompir marke ,,Lockwood” u liniji pri prijemu ili, pak, pri pražnjenju skladišta. Sa pokretne trake krompir na kraju pre konačnog uskladištenja dolazi u boks na uređaj za punjenje bokseva, koji poseduje teleskopski deo za podešavanje visine, i pomoću njega se krompir pažljivo spušta u boks. Smatra se da krompir ne sme biti spušten sa visine veće od 40 cm, odnosno brzina kretanja trake za punjenje boksa treba da bude do 30m/minut. Pražnjenje skladišta se obavlja specijalnom mašinom sa lopatastim vrhom, na koji se nastavlja pokretna, koso postavljena traka koja radi na principu beskrajnog platna. Sa te trake krompir pada na sledeću horizontalno položenu traku, koja predstavlja drugi deo mašine i sa koje se dalje, preko sistema pokretnih traka, krompir transportuje na pregled, pakovanje i iznošenje iz skladišta.

Visina uskladištenja krompira u skladištu je različita i zavisi od trajanja uskladištenja, namene krompira i konstrukcije skladišta. Ako krompir posle vađenja ostaje uskladišten kraće vreme, gomila krompira može biti veća. I krompir za industrijsku preradu može biti uskladišten na većoj visini, odnosno u debljem sloju nego, na primer, semenski ili krompir koji će biti prerađen u čips. Optimalna visina uskladištenja kreće se od 3 do 4 m, ali se, po potrebi, dozvoljava, i do 5 m, ukoliko ne postoje posebni zahtevi za očuvanje kvaliteta krtola.

Tehnologija hrane