Podizanje vinograda predstavlja skup specifičnih agrotehničkih mera. Pošto je vinograd dugogodišnji zasad, pri njegovom podizanju svim merama mora se obratiti osobita pažnja. Greške učinjene pri podizanju vinograda veoma se teško otklanjaju a neke od njih mogu dovesti i do propadanja vinograda.

Stalni napredak nauke i tehniku i poboljšanje agrotehničkih mera doprinose sve bržem usavršavanju metoda podizanjem vinograda. I stalna racionalizacija pojedinih radnih procesa uz sve veću primenu savremene mehanizacije doprinosi povećanju produktivnosti rada, snižavanju troškova podizanja vinograda i povećanju rentabiliteta gajenja vinove loze.

Poznato je da vinova loza veoma oštro reaguje na nepovoljne ekološke uslove. Zbog toga je u ovoj knjizi posebna pažnja posvećena ekološkim činiocima uspevanja vinove loze. Pri i tome određeno mesto je dato i najnovijoj rejonizaciji vinogradarstva u SFRJ. U zavisnosti od agroekoloških uslova vinogradarskih rejona, odgovarajuća pažnja je posvećena izboru sorata i podloga vinove loze. U okviru tehnike i tehnoIogije podizanja vinograda obrađeni su svi elementi čije je poznavanje neophodno za primenu savremene tehnike i tehnologije podizanja vinograda bez obzira na veličinu površine zasada i sektore vlasništva. Posebna pažnja je obraćena inovacijama u pogledu izbora i pripreme zemljišta za podizanje vinograda, melioracije zemljišta, uticaja razdaljine sađenja na prinos grožđa, izbora sadnog materijala, tehnike sađenja, nege mladog vinograda do stupanja u period plodonošenja, naslona za vinovu lozu i normativa koji se odnose na radnu snagu, mehanizaciju i materijal koji se primenjuje u uslovima savremenog podizanja vinograda.

Po svojoj koncepciji i sadržaju ova knjiga je namenjena inženjerima agronomije koji se bave podizanjem vinograda, projektantima, planerima, studentima poljoprivrednih fakulteta, učenicima poljoprivrednih škola i svim proizvođačima grožđa.

Koristeći se najnovijom inostranom i domaćom literaturom iz ove oblasti i mnogim praktičnim iskustvima stečenim dugogodišnjim radom na podizanju vinograda, autor se trudio da jednostavnim jezikom i nizom primera ovu knjigu učini neposrednom i pristupačnom svima koji su zainteresovani za savremeno podizanje vinograda.

Autor
Prof. dr Lazar Avramov

Sadržaj

Uvod

Ekološki faktori kao činioci uspevanja vinove loze
1. Klimatski faktori kao činioci uspevanja vinove loze
a) Toplota,
b) Sunčeva svetlost,
c) Vlaga,
d) Vetar,
e) Uzroci raznolikosti klime
2. Zemljišni faktori kao činioci uspevanja vinove loze
a) Tipovi zemljišta za gajenje vinove loze,
b) Uticaj fizičkih osobina zemljišta na razvoj vinove loze,
c) Uticaj hemijskog sastava zemljišta na razvoj vinove loze
3. Biotski faktori kao činioci uspevanja vinove loze
4. Reljef kao faktor uspevanja vinove loze

Rejonizacija vinogradarstva SFRJ
—Rejonizacija vinogradarstva SR Slovenije
—Rejonizacija vinogradarstva SR Hrvatske
—Rejonizacija vinogradarstva SR Bosne i Hercegovine
—Rejonizacija vinogradarstva SR Crne Gore
—Rejonizacija vinogradarstva SR Srbije van SAP-a
—Rejonizacija vinogradarstva SAP Vojvodine
—Rejonizacija vinogradarstva SAP Kosova
—Rejonizacija vinogradarstva SR Makedonije

Izbor sorte vinove loze
—Osnovni principi za izbor sorte
—Vreme sazrevanja grožđa kao činilac izbora sorte
—Načini iskorišćavanja grožđa kao činioci izbora sorte
—Sorte za crna vina
—Sorte za bela vina
—Stone sorte vinove loze
Izbor lozne podloge
—Osnovni principi za izbor lozne podloge
—Važnije agrobiološke osobenosti loznih podloga
—Skala za izbor loznih podloga prema tipu zemljišta, procentu kreča u zemljištu i klimatskim uslovima u Jugoslaviji
Elementi i sadržaj projekta i investicionog programa za podizanje vinograda

Načela pri izboru položaja za podizanje vinograda
—Načela za izbor položaja pri raznim ekspozicijama terena
—Načela za izbor položaja pri raznim konfiguracijama terena
Priprema zemljišta pre podizanja vinograda
—Regulacioni radovi — sistematizacija zemljišta (Krčenje prethodne kulture, nivelisanje i planiranje terena, odvodnjavanje terena, regulacioni radovi pre postavljanja instalacija za zalivanje, regulacioni radovi na nagnutim terenima i problem erozije, terasiranje zemljišta).
—Povećanje plodnosti i popravka fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta
(Rešavanje zamorenosti vinogradarskog zemljišta, povećanje plodnosti i popravka fizičkih, hemijskih i bioloških osobenosti zemljišta, meliorativno đubrenje fosforom, meliorativno đubrenje kalijumom, kalcifikacija zemljišta, vreme unošenja đubriva u zemljište).
—Duboka obrada zemljišta — Rigolovanje zemljišta. (Osnovna načela pripreme zemljišta za sađenje vinove loze, vreme rigolovanja, dubina rigolovanja, načini rigolovanja)
Organizacija vinogradarske teritorije
(Razmak pri sađenju, Uticaj razdaljine sađenja na prinos grožđa, uticaj načina obrađivanja zemljišta i zaštite od bolesti i štetočina na razmak sađenja, uticaj mehanizovane berbe grožđa na razmak sađenja, uticaj mehanizovane rezidbe vinove loze na razmak i gustinu sađenja vinove loze, uticaj upotrebe ostalih mašina na razmak sađenja vinove loze, uticaj uzgojnog oblika čokota na razmak sađenja vinove loze, izbor pravca redova u vinogradu, raspored sađenja vinove loze, načini obeležavanja mesta za sađenje vinove loze)

Sađenje vinove loze
(Vreme sađenja, dubina sađenja, neposredna priprema zemljišta za sađenje vinove loze, izbor loznog sadnog materijala, tehnika pripreme ožiljenih kalemova za sađenje, tehnika sađenja jednogodišnjih ožiljenih kalemova, sađenje kalemova proizvedenih u stakleniku ili plasteniku primenom kartonažne tehnike — sađenje kalemova u toku vegetacije, specifičnosti podizanja vinograda na pesku)
Nega mladog vinograda do plodonošenja
(Agrotehničke mere u prvoj, drugoj, trećoj i četvrtoj godini, primena plastičnih folija pri podizanju vinograda, formiranje osnovnog oblika čokota za važnije načine gajenja vinove loze — župski način rezidbe, krajinski način rezidbe, gijov jednogubi, gijov-pusarev i gijov dvogubi način rezidbe, roajatska kordunica, skljarova kordunica, kazenavljeva kordunica, mozerova kordunica, silvo kordunica, kasarsa, kordunica tipa „amrela“, modifikavana nifinova trospratna kordunica, kordunice oblika pergola, kombinacije kordunica i ukrasni oblici čokota za okučnice).

Nasloni za vinovu lozu
(Materijal za naslon vinovoj lozi, kolje kao naslon vinovoj lozi, stubovi kao naslon vinovoj lozi, žičana armatura kao naslon vinovoj lozi, mere, oznake i težine žice, proračun potrebne količine žice, visina, raspored i prečnik žice za važnije uzgojne oblike čokota vinove loze).

Orijentacioni normativi za rad radnika, rad traktora i materijal za podizanje i eksploataciju 1 ha vinograda sa rastojanjem između redova 3 m, a među čokotima u redu 1 m (podaci za kazenavljevu kordunicu)
1. Orijentacioni normativi za rad radnika, rad traktora i utrošak materijala za pripremu zemljišta
2. Orijentacioni normativi za rad radnika, rad traktora i materijal pri sađenju vinograda
3. Orijentacioni normativi za rad radnika, rad traktora i materijal za negu vinograda u prvoj godini
4. Orijentacioni normativi za rad radnika, rad traktora i materijal za negu vinograda u drugoj godini
5. Orijentacioni normativi za rad radnika, rad traktora i materijal za negu vinograda u trećoj godini
6. Orijentacioni normativi za rad radnika, rad traktora i materijal pri postavljanju naslona
7. Orijentacioni normativi za rad radnika, rad traktora i materijal u periodu redovnog plodonošenja vinove loze

Literatura

Rejonizacija vinogradarstva SFRJ

Na osnovu reljefnih, klimatskih, zemljišnih, agrobioloških, ampelotehničkih i agroekonomskih uslova za proizvodnju grožđa, u okviru vinogradarstva SFRJ ustanovljene su sledeće vinogradarske jedinice:

a) Vinogradarski rejon je šire geografsko područje koje se odlikuje sličnim klimatskim, zemljišnim i ostalim uslovima neophodnim za uspešno gajenje vinove loze.
b) Vinogradarski podrejon je uže geografsko područje u okviru jednog rejona u kome se neki ođ ekoloških činilaca toliko razlikuju da nastaje jače diferenciranje u prinosu i kvalitetu grožđa i vina.
c) Vinogorje je osnovna teritorijalna jedinica, koja u agroekološkom pogledu čini jednu vinogradarsku celinu.
d) Lokalitet je najmanja jedinica koja se odlikuje izraženim agroekološkim faktorima za visokokvalitetna vina.

Na osnovu klimatskih i zemljišnih karakteristika rejona, podrejona i vinogorja, kao i na osnovu proučavanja i stečenih iskustava sa gajenim, introdukovanim i perspektivnim sortama i podlogama vinove loze, sve sorte, bez obzira na vinogradarsku jedinicu svrstavaju se u tri grupe:

1. Prva grupa: preporučene sorte. Sorte koje su se u određenim vinogradarskim jedinicama afirmisale za proizvodnju propisanih kvalitetnih kategorija vina.
2. Druga grupa: dozvoljene sorte. Sorte koje u određenim vinogradarskim jedinicama ne narušavaju kvalitet preporučenih sorata, a u izvesnim slučajevima ih mogu i dopunjavati.
3. Treća grupa: zabranjene sorte. Sorte koje ne obezbeđuju ni minimalni kvalitet koji daju sorte Vitis vinifera L. U grupu zabranjenih sorata obavezno se svrstavaju direktno rodni hibridi kao i sorte Vitis vinifera L koje ne obezbeđuju ni minimalni kvalitet vina predviđen zakonskim propisima.

Polazeći od agroekoloških i drugih uslova proizvodnje grožđa i vina, u SFRJ se proizvode sledeće kvalitetne kategorije vina:

1. Vrhunska — čuvena vina sa geografskim poreklom.
2. Kvalitetna vina sa geografskim poreklom.
3. Stona vina sa geografskim poreklom.
4. Stona vina bez geografskog porekla.

Proizvodnja vrhunskog vina sa geografskim poreklom predviđa se u okviru jednog ili više susednih lokaliteta.

Proizvodnja kvalitetnog vina sa geografskim poreklom predviđa se u okviru jednog ili više susednih vinogorja u okviru jednog podrejona.

Proizvodnja stonog vina sa geografskim poreklom predviđa se u okviru jednog vinogradarskog rejona.

Stono vino bez geografskog porekla može se proizvoditi od grožđa koje potiče iz raznih rejona, podrejona i lokaliteta na teritoriji SFRJ i ne mora se prerađivati u području u kome je grožđe proizvedeno. Međutim, i stono vino bez geografskog porekla mora odgovarati normama propisanim Zakonom.

Za sve navedene kategorije vina predviđeni su zakonski uslovi za proizvodnju vina, koji se moraju ispuniti da bi se vino određene kategorije moglo staviti u promet na domaćem i inostranom tržištu.

Ustanovljeni vinogradarski rejoni, podrejoni i vinogorja po republikama i pokrajinama SFRJ. Polazeći od metodologije koju je 1975. godine pripremila Međurepubličko-pokrajinska komisija za rejonizaciju i vinogradarski katastar SFRJ, republičke i pokrajinske komisije za rejonizaciju vinogradarstva ustanovile su na svojim područjima sledeće vinogradarske jedinice:

1. Rejonizacija vinogradarstva SR Slovenije

a) Rejoni
I. Podravski rejon,
II. Posavski rejon,
III. Primorski rejon.

b) Vinogorja

U okviru rejona ustanovljena su sledeća vinogorja:

I. Podravski rejon obuhvata sledeća vinogorja: 1, mariborsko, 2) radgonsko-kapelsko, 3) Ijutomersko-ormoško, 4) haloško prigorje, 5) srednjoslovensko-goriško i 6) prekomursko-goriško.
II. Posavski rejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) šmarsko-vištanjsko, 2) bizeljsko-sremiško, 3) dolenjsko i 4) belokranjsko.
III. Primorski rejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) briško, 2) vipavsko, 3) krško i 4) koparsko.

U okviru ove republike nisu predviđeni podrejoni.

2. Rejonizacija vinogradarstva SR Hrvatske

U ovoj republici ustanovljene su sledeće vinogradarske jedinice:

a) Rejoni i podrejoni

I. Rejon kontinentalne Hrvatske. Ovaj rejon obuhvata sledeće podrejone: A. zagorsko-međumurski, B. prigorijevski, C. plešivički, D. pokupaljski, E. moslavinski, F. bilogorsko-podravski, G. srednjoslavonski, H. posavski i I. podunavski.
II. Rejon Hrvatskog primorja. Ovaj rejon obuhvata sledeće podrejone: A. istarski, B. hrvatskoprimorski i kvarnerskoostrvski, C. severnodalmatinski, D. dalmatinskozagorski i E. srednjo-južnodalmatinski.

b) Vinogorja

U okviru rejona i podrejona kontinentalne Hrvatske ustanovljena su sledeća vinogorja:

1. Zagorsko-međumurski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) ivanečko, 2) klanječko-marijagoričko, 3) krapinsko-vinogorsko, 4) međumursko, 5) novomarofsko, 6) stubičko, 7) varaždinsko-viničko, 8) zabočko, 9) zlatarsko-breško.
2. Prigorijevski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) dugoselsko-vrhovečko, 2) kalničko, 3) zagrebačko, 4) zelinsko-sesvetsko.
3. Plešivički podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) samoborsko, 2) svetojansko-slavetičko, 3) plešivičko-okićko, 4) krašićko, 5) ozaljsko-vivodinsko.
4. Pokupljanski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) draganičko-karlovačko-dugoreško, 2) petrinjsko, 3) vukorneričko-goričko.
5. Moslavinski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) ivanićgradsko, 2) moslavačko, 3) čazmansko-garešničko.
6. Bilogorsko-podravski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) ludbreško, 2) koprivničko-đurđevačko, 3) bjelovarsko-grubišinopoljsko, 4) virovitičko-podravskoslatinsko.
7. Srednjoslavonski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) daruvarsko-pakračko, 2) đakovsko, 3) kutjevačko, 4) požeško-pleterničko, 5) ferničko-našičko.
8. Posavski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) novogradiško, 2) slavonskobrodsko.
9. Podunavski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) baranjsko, 2) erdutsko-daljsko-aljmaško, 3) iločko-vukovarsko.

U okviru rejona i podrejona Hrvatskog primorja ustanovljena su sledeća vinogorja:

1. Istarski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) bujštinsko, 2) motovunsko-pazinsko-buzetsko, 3) porečko, 4) puljsko-labinsko, 5) rovinjsko.
2. Podrejon Hrvatskog primorja i kvarnerskih otoka obuhvata sledeća vinogorja: 1) krčko, 2) opatijsko-riječko-vinodolsko, 3) paško-rapsko-lošinjsko.
3. Podrejon severne Dalmacije obuhvata sledeća vinogorja: 1) zadarsko, 2) zemuničko-novigradsko, 3) benkovačko-smilćićko, 4) kožlovačko-polačko, 5) biogradsko, 6) stankovačko, 7) pirovačko-vodičko, 8) skradinsko-bribirsko, 9) kistanjsko-kninsko, 10) oklajsko, 11) kosovo-petrovo polje, 12) šibensko, 13) primoštensko.
4. Podrejon Dalmatinske zagore obuhvata sledeća vinogorja: 1) konjevratsko-radonjičko, 2) dugopoljsko-mućsko, 3) vrličko-sinjsko, 4) imotsko-brdsko, 5) imotsko-poljsko, 6) vrgoračko-brdsko.
5. Podrejon srednje i južne Dalmacije obuhvata sledeća vinogorja: 1) trogirsko-kaštelansko, 2) splitsko-omiško, 3) makarsko-pločansko, 4) vrgorsko jezero, 5) neretvansko-opuzensko, 6) stonsko, 7) primorsko-dubrovačko, 8) konavosko, 9) mljetsko, 10) putnikovičko-plješevačko, 11) janjinsko-pelješačko-župsko, 12) dingač-postupsko, 13) korčulansko-pelješko-rivijersko, 14) čarsko-smokvičko, 15) blatsko, 16) velalučko, 17) lastovsko, 18) viško, 19) komiško, 20) starigradsko-jelšansko, 21) hvarsko-plaško, 22) bračko, 23) šoltansko.

3. Rejonizacija vinogradarstva SR Bosne i Hercegovine

U ovoj republici su ustanovljene sledeće vinogradarske jedinice:

a) Rejoni, podrejoni

I. Rejon Hercegovine koji obuhvata sledeće podrejone:

A) srednji neretvansko-trebišnjički i B) ramački.

II. Rejon severne Bosne.

b) Vinogorja

U okviru hecegovačkog rejona i označenih podrejona ustanovljena su sledeća vinogorja:

A) Podrejon srednje Neretve i Trebišnjice obuhvata sledeća vinogorja: 1) mostarsko, 2) lištičko.
B) Podrejon Rame obuhvata samo jablaničko vinogorje.

U okviru rejona severne Bosne ustanovljena su sledeća vinogorja: 1) kozaračko, 2) kovinsko, 3) majevičko.

4. Rejonizacija vinogradarstva SR Crne Gore

U okviru ove Republike ustanovljene su sledeće vinogradarske jedinice:

a) Rejoni i podrejoni

I. Rejon Crne Gore; podrejona nema.

b) Vinogorja

U okviru rejona Crne Gore ustanovljena su sledeća vinogorja: 1) crnogorskoprimorsko, 2) titogradsko.

5. Rejonizacija vinogradarstva SR Srbije van SAP-a

U okviru ove republike ustanovljene su sledeće vinogradarske jedinice:

a) Rejoni, pođrejoni

1. Timočki rejon, koji obuhvata sledeće podrejone: A) krajinski i B) knjaževački.
2. Nišavsko-južnomoravski rejon koji obuhvata sledeće podrejone: A) aleksinački, B) toplički, C) niški, D) nišavski, E) leskovački i F) vranjski.
3. Zapadnomoravski rejon koji obuhvata sledeće podrejone: A) čačanski i B) kruševački.
4. Šumadijsko-velikomoravski rejon koji obuhvata sledeće podrejone: A) mlavski, B) jagodinski, C) beogradski i D) oplenački.
5. Pocerski rejon; podrejona nema.

b) Vinogorja

U okviru timočkog rejona i njegovih podrejona ustanovljena su sledeća vinogorja:

1. Krajinski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) ključko, 2) brzopalanačko, 3) mihajlovačko, 4) negotinsko i 5) rajačko.
2. Knjaževački podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) borsko, 2) boljevačko, 3) zaječarsko, 4) vrbičko i 5) džervinsko.

U okviru Nišavsko-Južnomoravskog rejona i njegovih podrejona ustanovljena su sledeća vinogorja:

1. Aleksinački podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) ražanjsko, 2) sokobanjsko i 3) žitkovačko.
2. Toplički podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) prokupačko i 2) dobričko,
3. Niški podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) matejevačko, 2) sićevačko i 3) kutinsko.
4. Nišavski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) belopalanačko, 2) pirotsko i 3) babušničko.
5. Leskovački podrejon obuhvata sledeća vinogorja: i) babičko, 2) pustorečko, 3) vinaračko i 4) vlasotinačko.
6. Vranjski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) surduličko, 2) vrtogoško i 3) buštranjsko.

U okviru Zapadnomoravskog rejona i njegovih podrejona ustanovljena su sledeća vinogorja:

1. Čačanski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) ljubičko i 2) bjeličko.
2. Kruševački podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) trsteničko, 2) temnićko, 3) rasinsko i 4) župsko.

U okviru Šumadijsko-Velikomoravskog rejona i njegovih podrejona ustanovljena su sledeća vinogorja:

1. Mlavski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) braničevsko, 2) oreovačko, 3) resavsko.
2. Jagodinski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) svetozarevačko, 2) levačko, 3) jovačko i 4) paraćinsko.
3. Beogradski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) gročansko, 2) smederevsko, 3) dubonsko i 4) krnjevačko.
4. Oplenački podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) kosmajsko, 2) venčačko, 3) račansko i 4) kragujevačko.

U okviru Pocerskog rejona ustanovljena su sledeća vinogorja: 1) tamnavsko i 2) podgorsko.

6. Rejonizacija vinogradarstva SAP Vojvodine

U okviru ove pokrajine ustanovljene su sledeće vinogradarske jedinice:

a) Rejoni i podrejoni

1. Sremski rejon; podrejona nema.
2. Banatski rejon; podrejona ima dva: južnobanatski i severnobanatski.
3. Rejon Subotičko-Horgoške peščare; podrejona nema.

b) Vinogorja

• Sremski rejon obuhvata fruškogorsko vinogorje.
• Južnobanatski podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) vršačko, 2) belocrkvansko i 3) vinogorje Deliblatske peščare.
• Severnobanatski podrejon obuhvata banatsko-potisko vinogorje.
• Rejon Subotičko-Horgoške peščare obuhvata sledeća vinogorja: 1) palićko i 2) horgoško vinogorje.

7. Rejonizacija vinogradarstva SAP Kosova

U okviru ove pokrajine ustanovljene su sledeće vinogradarske jedinice:

a) Rejoni i podrejoni

I. Kosovski rejon, koji obuhvata dva podrejona, i to severni i južni podrejon.

b) Vinogorja

U okviru Kosovskog rejona i njegovih podrejona ustanovljena su sledeća vinogorja:

• Severni podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) istočko, 2) pećko.
• Južni podrejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) đakovičko, 2) orahovačko, 3) prizrensko, 4) suvorečko i 5) mališevsko.

8. Rejonizacija vinogradarstva SR Makedonije

U okviru ove Republike ustanovljene su sledeće vinogradarske jedinice:

a) Rejoni

1. Pčinjsko-Osogovski rejon; podrejona nema.
2. Povardarski rejon; podrejona nema.
3. Pelagonijsko-Pološki rejon; podrejona nema.

b) Vinogorja

• Pčinjsko-Osogovski rejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) kumanovsko, 2) kratovsko, 3) kočansko, 4) pijanečko.
• Povardarski rejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) skopsko, 2) titovoveleško, 3) đevđelijsko-valandovsko, 4) strumičko-radoviško, 5) ovčepoljsko, 6) tikveško.
• Pelagonijsko-Pološki rejon obuhvata sledeća vinogorja: 1) prilepsko, 2) bitoljsko, 3) prespansko, 4) ohridsko, 5) kučevsko i 6) tetovsko.

Izbor sorte vinove loze

Pre podizanja vinograda izboru sorata i podloga vinove loze mora se pokloniti izuzetna pažnja. Greška učinjena u ovom pogledu docnije se teško ispravlja i može imati mnoge negativne posledice. U najtežem slučaju može doći u pitanje ekonomičnost gajenja sorte, odnosno dalje održavanje i eksploatacija vinograda. Zbog toga, pri izboru sorte neophodno je pridržavati se principa utvrđenih ekološkim, agrobiološkim, tehnološkim i ekonomskim proučavanjima.

U našoj zemlji su klimatski i zemljišni uslovi veoma različiti. Stoga postoje uslovi za gajenje sorata različitih agrobioloških i privredno-tehnoloških osobenosti.

a) Osnovni principi za izbor sorte

Osnovni principi za izbor sorte plemenite loze su sledeći:

1. Sorti se moraju obezbediti najpovoljniji uslovi za razvoj, plodonošenje i postizanje traženog kvaliteta grožđa i vina i prerađevina od grožđa i vina.
2. Pre svrstavanja sorte u preporučeni sortiment jednog rejona, podrejona i vinogorja, ona se mora podvrći agrobiološkim i tehnološkim proučavanjima. Tek na osnovu takve provere može se donositi odluka o celishodnosti izbora.
3. Sortiment vinove loze je danas veoma brojan. Zbog toga se pri izboru sorte moramo pridržavati rejonizacije sorata u ustanovljenim vinogorjima vodeći računa kako o preporučenim sortama tako i o kvalitetnim kategorijama vina koje se mogu dobiti u datim agroekološkim uslovima.
4. Pri izboru vinskih i stonih sorata mora se obratiti posebna pažnja i na ekonomičnost sorte koja se može postići gajenjem u datim agroekološkim uslovima.
5. Pri izboru stonih sorata preporučljivo je izabrati sorte raznih epoha sazrevanja. Pri tome, mora se obratiti puna pažnja da u agroekološkoj sredini postoje povoljni uslovi za oplođavanje i sazrevanje grožđa kao i za ispoljavanje svih onih osobenosti koje su karakteristične za stono grožđe.
6. Osobita pažnja mora se pokloniti otpornosti sorte prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama. Gde se u toku zime pojavljuju jaki mrazevi, treba izbegavati neotporne sorte, sem ako je moguće zagrtanje čokota. Ako postoje uslovi za jaču pojavu oidijuma (pepelnica) i sive plesni, treba izabrati otpornije sorte. Ovaj princip odnosi se i na pojavu ostalih bolesti vinove loze.
7. Afinitetu sorata prema loznim podlogama koje su rejonizirane za date agroekološke uslove treba posvetiti punu pažnju, pogotovo ako se uzme u obzir da podloga može bitno uticati na agroekološke i tehnološke osobenosti plemenite sorte.
8. Izbor sorte vršiti prema tipu zemljišta, ekspoziciji terena i postojećim bioklimatskim faktorima. Pojedine sorte mogu ispoljiti svoje osobenosti samo na zemljištu određenih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Ako se na to ne obrati pažnja, može nastupiti pogoršanje kvaliteta grožđa, vina i proizvoda od grožđa i vina.

b) Vreme sazrevanja grožđa kao činilac izbora sorte

Vreme sazrevanja grožđa je važno kako sa agrobiološkog tako i sa privredno-tehnološkog stanovišta. Zbog toga se mnogo radilo na klasifikacijama sorata prema vremenu sazrevanja. Međutim, za široku praksu je danas kao najprikladnija usvojena klasifikacija koju je ustanovio Pulijat. Kao osnovu za klasifikaciju je uzeo vreme sazrevanja sorte zlatna šasla (plemenka).

Po ovoj klasifikaciji sve sorte svrstane su u pet grupa i to:

1. grupa. Veoma rane sorte Sorte koje sazrevaju pre šasle. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta čabski biser (julski muskat).
2. grupa. Rane sorte. Prva epoha sazrevanja Sorte koje sazrevaju istovremeno sa šaslom.
3. grupa. Srednje pozne sorte. Druga epoha sazrevanja. Sorte koje sazrevaju 10—15 dana posle sorata prve epohe. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta muskat otonel.
4. grupa. Pozne sorte. Treća epoha sazrevanja. Sorte koje sazrevaju 10—15 dana posle sorata druge epohe. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta afuz-ali.
5. grupa. Veoma. pozne sorte. Četvrta epoha sazrevanja. Sorte koje sazrevaju 10—15 dana posle sorata treće epohe. Kao predstavnik ove grupe može se navesti sorta crveni drenak.

c) Načini iskorišćavanja grožđa kao činilac izbora sorata

Prema načinu iskorišćavanja grožđa sorte možemo svrstati u sledeće grupe:

1. Vinske sorte

1. sorte za obična stona-konzumna vina;
2. sorte za kvalitetna vina;
3. sorte za visokokvalitetna vina;
4. sorte za slatka desertna vina;
5. sorte za polupenušava i penušava vina tipa šampanjca.

2. Sorte za žestoka alkoholna pića

1. sorte za vinjak-konjak;
2. sorte za brendi, lozovaču i sl.
3. sorte za destilate.

3. Stone sorte

1. sorte za lokalnu upotrebu;
2. sorte za tržišta razne udaljenosti — transportabilne sorte;
3. sorte za čuvanje u toku zimskog perioda.

4. Sorte za sušenje grožđa

1. besemene sorte;
2. sorte sa semenkama.

5. Sorte za spravljanje slatka, kompota, marinade, kandita i s 1.

6. Sorteza spravljanje bezalkoholnog soka od grožđa i koncentrata.

7. Sorte za proizvodnju boje — bojadiseri.

d) Važnije agrobiološke i privredno-tehnološke karakteristike gajenih sorata vinove loze u SFRJ

U okviru vrste Vitis vinifera L., sativa (domaća plemenita vinova loza), ima nekoliko hiljada sorata. One se gaje u raznim delovima sveta, tako da gotovo svaka vinogradarska zemlja, vinogradarski rejon, podrejon ili vinogorje imaju svoj sortiment.

U našoj zemlji, prilikom rejonizacije sorata one su svrstane u grupe na osnovu glavnog načina iskorišćavanja, i to:

1) preporučene i dozvoljene sorte za obojena vina,
2) preporučene i dozvoljene sorte za bela vina, i
3) stone sorte.

Polazeći od navedenog grupisanja, a radi bolje preglednosti, kao i radi što potpunijih informacija o agrobiološkim i privredno tehnološkim karakteristikama gajenih i perspektivnih sorata vinove loze u našoj zemlji, biće prikazane samo one karakteristike sorata koje su važne za njihov izbor pri savremenom podizanju vinograda u našoj zemlji.

1. Preporučene i dozvoljene sorte zci obojena vina

Preporučene i dozvoljene sorte za obojena vina svrstavaju se u tri grupe, i to:

1. Domaće i odomaćene standardne sorte;
2. Strane standardne sorte;
3. Perspektivne sorte;
4. Novostvorene domaće sorte.

Po načinu iskorišćavanja, zatim po kvalitetu i ostalim obilježjima vina, sorte se svrstavaju još i u sledeće grupe:

1. Sorte za visokokvalitetna — vrhunska crna i bela vina,
2. Sorte za kvalitetna crna i bela vina, i
3. Sorte za masovna crna i bela vina.

Sorte za crna vina

A. Sorte za crna visokokvalitetna vrhunska vina

a) Domaće i odomaćene standardne sorte za visokokvalitetna crna vina

1. Vranac

Vidi sliku 1.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Crnoj Gori, Dalmaciji, Makedoniji, na Kosovu i u južnim i srednjim područjima Srbije.

Važnije botaničke i agrobioloske karakteristike. — Čokot vrlo bujan. Bobice krupne, neznatno duguljaste, pokožica tanka, crnoplave boje. Težina grozda od 150 do 300 grama. Oplodnja redovna. Prinos se kreće od 12 do 15.000 kg/ha u normalnim uslovima. Pri zalivanju postiže se i do 25.000 kg/ha. Podnosi kratku i mešovitu rezidbu. Od uzgojnih oblika preporučljrve su kordunice i pergole. Najpogodnija su rastresita, propusna i toplija zemljišta. Prema bolestima srednje je otporna. Pri povećanoj vlazi, a posebno u fazi zrelosti, osetljiva na sivu plesan. Prema niskoj temperaturi srednje otporna. Okca izmrzavaju na —15 do —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Berlandieri X Riparia, Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4, Šasla X Berlandieri 41 B, Richter 99 i Paulsen 1103.

Sazreva između III i IV epohe.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—24% šećera. Vino sadrži 12—15% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnog i kvalitetnog obojenog suvog vina i lozovače. Vina su veoma cenjena u zemlji i inostranstvu.

2. Blatina

Vidi sliku 2.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Hercegovini i mestimično na srednjem Primorju.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplođavanje neredovno. Za oprašivanje preporučuju se sorte game bojadiser, bratkovina i dr. Bobice nejednake krupnoće, okrugle, s pokožicom plavocrne boje. Težina grozda od 50 do 300 grama. Slabo i srednje prinosna sorta. Prinos varira od 3 do 10.000 kg/ha. Najprikladnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika najprikladnije su kordunice. Ne podnosi niska i vlažna zemljišta. Osetljiva je na sivu plesan i temperature niže od —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Berlandieri X Riparia, Kober 5 BB i Šasla X Berlandieri 41 B.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18—24% šećera. Vino sadrži 10—14% alkohola i 6—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje čuvenih vrhunskih visokokvalitetnih i kvalitetnih suvih vina, koja su tražena i cenjena na domaćem i inostranom tržištu.

b) Strane standardne sorte za visokokvalitetna crna vina

1. Burgundac crni

Vidi sliku 3.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri, Slavoniji, južnom Banatu, užem području Srbije i na Kosovu.

Vaznije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Bobice male, okrugle, s pokožicom plavkastocrne boje. Težina grozda od 70 do 90 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,1—1,3. Pri kratkoj rezidbi daje mali prinos. Pri mešovitoj rezidbi može se postići i do 15.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučljive su kordunice. Prema bolestima srednje otporan. Prema niskoj temperaturi izražena otpornost. Okca izmrzavaju na —22 do —25°C.

Od loznih podloga preporučuju se Berlandieri X Riparia, Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Sazreva krajem I ili u II epohi. Rana sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—24% šećera. Vino sadrži 12—15% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnih vrhunskih (čuvenih) suvih vina, za kvalitetna vina i za penušava vina tipa šampanjca. Vino je veoma cenjeno na domaćem i inostranom tržištu.

2. Kaberne sovinjon

Vidi sliku 4.

Pođručja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri, srednjem Primorju, Slavoniji, užem području Srbije i na Kosovu.

Vaznije botaničke i agrobioloske karakteristike. — Čokot veoma bujan. Bobice male, okrugle, s pokožicom tamnoplave boje Težina grozda od 50 do 90 grama. Koeficijent rodnosti 1,1—1,3. Pri mešovitoj i dugoj rezidbi može se postići 9 do 12.0 kg grožđa po ha. Od uzgojnih oblika preporučljive su kordunice ili pergole. Najpogodnija su umereno plodna, rastresita i krečna zemljišta. Prema bolestima srednje otporna sorta. Prema sivoj plesni izražena otpornost. Prema niskim temperaturama takođe izražena otpornost. Okca izmrzavaju na —22°C do —27°C.

Od loznih podloga preporučuju se Berlandieri X Riparia, Kober 5 BB, SO-4, Rihter 99 i Paulzen 1103.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—24% šećera. Vino sadrži 12—15% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnih vrhunskih suvih i penušavih vina tipa šampanjca. Upotrebljava se i za kupažu radi popravke kvaliteta vina drugih sorata. Vino je veoma cenjeno na domaćem i inostranom tržištu.

3. Kaberne frank

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri, srednjem Primorju, užem području Srbije i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, ovalne, s pokožicom tamnoplave boje. Težina grozda od 90 do 120 grama. Koeficijent rodnosti 1,1—1,4. Pri mešovitoj i dugoj rezidbi može se postići prinos grožđa od 1 do 18.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučljive su kordunice i pergole. Najpogodnija su umereno plodna, rastresita i krečna zemljišta. Prema bolestima srednje otporna sorta. Prema sivoj plesni i niskoj temperaturi izražena otpornost. Okca izmrzavaju na —22°C do —-25°C.

Od loznih podloga preporučuju se Berlandieri X Riparia, Kober 5 BB, SO-4, Rihter 99 i Paulzen 1103. Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—22% šećera. Vino sadrži 12—13% alkohola i 6—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnih i kvalitetnih vina. Može se upotrebiti i za kupažu radi popravke kvaliteta vina drugih sorata.

4. Merlo

Vidi sliku 5.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri, Gorici, srednjem Primorju, Slavoniji, Banatu, užem području Srbije, na Kosovu i u Makedoniji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Stepen oplodnje zavisan od klona. U nekih klonova izraženo osipanje cvetova uz pojavu znatne rehuljavosti. Bobice sitne ili srednje veličine, okrugle, s pokožicom tamnoplave boje. Težina grozda od 60—140 grama. Prinos zavisi od klona. Koeficijent rodnost 1,2—2. Pri mešovitoj i dugoj rezidbi postiže se sa visoko rodnim klonovima prinos do 20.0 kg/ha. Pri smeši klonova prinos se kreće od 5 do 10.0 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučljive su kordunice. Od zemljišta pogodna su umereno plodna, peskovita, rastresita i krečna zemljišta. Prema bolestima srednje otporna sorta. Izražena otpornost prema sivoj plesni i niskoj temperaturi. Okca izmrzavaju na —22°C do —25°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4, 41 B, Rihter 99 i Paulsen 1103.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—22% šećera. Vino sadrži 10—13% alkohola i 6—8%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje suvih vina svih kvalitetnih kategorija. Pogodno je i za kupažu radi popravke kvaliteta vina drugih sorata. Vino je cenjeno na domaćem i inostranom tržištu.

c) Perspektivne sorte za visokokvalitetna obojena vina

1. Saperavi

Potiče iz SSSR-a. Ima više klonova. Bobice okrugle, grozd srednje veličine. Prinosna sorta. Šira sadrži 20—24% šećera. Prikladna za proizvodnju slatkih, poluslatkih i suvih, veoma obojenih i pitkih vina sa specifičnim sortnim ukusom i mirisom. Sazreva u III epohi. U oglednim ispitivanjima pokazala je odlične rezultate. Obuhvaćena je rejonizacijom.

2. Rubi kaberne

Potiče iz Kalifornije. Bobice okrugle. Prinosna sorta. Šira sadrži 20—22% šećera. Prikladna za proizvodnju suvih, dobro obojenih vina sa specifičnim mirisom. Sazreva u III epohi. U oglednim ispitivanjima pokazuje odlične rezultate.

B. Sorte za kvalitetna crna vina

a) Domaće i odomaćene standardne sorte za kvalitetna obojena vina

1. Kratošija

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Crnoj Gori i Makedoniji kao prateća sorta.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot vrlo bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle ili okruglopljosnatog oblika, s pokožicom crnoplave boje. Težina grozda od 200 do 250 grama. Prinos se kreće od 12 do 15.0 kg/ha. Koeficijent rodnosti 1,5—1,4. Podnosi kratku i mešovitu rezidbu. Od uzgojnih oblika preporučljive su kordunice i pergole. Najpogodnija su rastresita, topla i propusna zemljišta. Srednje osetljiva prema bolestima. Okca izmrzavaju na —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, 41 B, Teleki 8 B i Rihter 99.

Sazreva u IV epohi. Pozna ili veoma pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—22% šećera. Vino sadrži 10—12% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog, obojenog, suvog vina i lozovače. Kao pratilac sorte vranac upotrebljava se za kupažu sa ovom sortom.

2. Plavac mali

Vidi sliku 6.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se na srednjem i južnom Primorju i na nekim ostrvima.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom tamno-plave boje. Težina grozda od 150 do 300 grama. Veoma prinosna sorta. Prinos se kreće od 15. do 20.000 kg/ha. Koeficijent rodnosti 1,6—2,0. Podnosi kratku i mešovitu rezidbu. Od uzgojnih oblika preporučljive su kordunice, pergole i lokalni oblici čokota u Dalmaciji. Najpogodnija su umereno plodna, suvlja i topla zemljišta. Dobro podnosi sušu. Srednje otporna prema bolestima. Prema sivoj plesni veoma otporna. Okca izmrzavaju na —16°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Paulzen 1103 i Ruđeri 225.

Sazreva u IV epohi. Veoma pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18—26% šećera. Vino sadrži od 10—16% alkohola i 4—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog obojenog, slatkog, poluslatkog i suvog vina. Najpoznatija obojena vina od ove sorte su opol i prošek. Još poznatije je vino pod imenom dingač kao i pod imenom postup, koja se spravljaju na poluostrvu Pelješcu. Po kvalitetu dingač je vino vrhunskog kvaliteta pa je i zaštićeno kao čuveno vino. Poznato je i vino pod imenom faros koje se spravlja na ostrvu Hvaru. Ova vina su cenjena na domaćem i inostranom tržištu.

3. Prokupac

Vidi sliku 7.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u užem području Srbije, na Kosovu i u Makedoniji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, malo pljosnate. Pokožica plavocrne boje. Težina grozda od 150 do 300 grama. Veoma rodna sorta. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg po hektaru. Pri punoj agrotehnici može se postići i do 30.0 kg/ha. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Primjenjuje se kratka rezidba. Za uzgoj se preporučuju oblici čokota na kojima je primenjiva kratka rezidba. Najpogodnija su rastresita, šljunkovita i toplija zemljišta. Srednje osetljiva na bolesti. Prema sivoj plesni izražena otpornost. Okca izmrzavaju na —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Sazreva u IV epohi. Veoma pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—22% šećera. Vino sadrži 11—13% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog i stonog suvog obojenog vina, zatim ružičastog vina, spravljanje vinjaka i lozovače. Poznata je i rakija komovica. U kupaži sa vinima drugih sorata mogu se dobiti veoma kvalitetna vina koja se sve češće pojavljuju na tržištu.

4. Skadarka

Područja gajenja. — Gaji se u Deliblatskoj peščari, Subotičkoj peščari i u Krajini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Na pojedinim klonovima može nastupiti i osipanje cvetova. Bobice srednje veličine, okrugle. Pokožica tanka, tamnije plave boje. Težina grozda od 150 do 300 grama. Prinos se kreće od 12 do 20.000 kg/ha. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Podnosi kratku i mešovitu rezidbu. Od uzgojnih oblika za oštre kontinentalne uslove preporučuju se oblici koji omogućavaju zagrtanje. Za povoljnije klimatske uslove preporučuju se razne kordunice. Na sivu plesan ova sorta je vrlo osetljiva. Okca izmrzavaju na —16°C

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i 41 B.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—20% šećera. Vino sadrži 10—12% alkohola i 4—5%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je spravljanje kvalitetnog, obojenog (više ružičastog) suvog vina.

b) Domaće i odomaćene sorte lokalnog značaja za crna kvalitetna vina

1. Lasina crna

Gaji se oko Knina i Šibenika. Cvet normalan. Bobice eliptične. Grozd srednje veličine, piramidalnog oblika. Srednje prinosna sorta. Šira sadrži 20—24% šećera. Prikladna je za proizvodnju vina tipa prošek. Sazreva u III epohi, pozna sorta.

2. Ninčuša crna

Gaji se u okolini Splita i Sinja. Cvet normalan. Bobice okrugle, grozd veliki, piramidalnog oblika. Prinosna sorta. Sadrži od 18 do 21»/0 šećera. Prikladna je za proizvodnju dobro obojenih suvih, a izuzetno i poluslatkih vina. Sazreva u III epohi, pozna sorta.

3. Ohridsko crno

Gaji se u okolini Ohridskog jezera. Cvet normalan. Bobice okruglaste. Grozd srednje veličine ili mali, valjkastog oblika. Srednje prinosna sorta. Šira sadrži 19—21% šećera. Prikladna je za proizvodnju suvih obojenih vina. Sazreva u III epohi, pozna sorta.

4. Stanušina crna

Gaji se u Tikveškom području. Cvet normalan. Bobice okrugle, grozd srednje veličine, valjkastog oblika. Prinosna sorta. Šira sadrži 18—20% šećera. Prikladna je za proizvodnju obojenih suvih vina koja se najčešće kupažiraju sa drugim vinima. Sazreva u IV epohi, veoma pozna sorta.

c) Strane standardne sorte za kvalitetna crna vina

1. Frankovka

Vidi sliku 8.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, Slavoniji, Sremu, južnom Banatu, užem području Srbije, na Kosovu i u opuzenskom vinogorju.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot vrlo bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom tamnoplave boje. Težina grozda od 150 do 300 grama. Koeficijent rodnosti 1,2 — 1,4. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. Primenjuje se mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika najviše se preporučuju kordunice. Najpogodnija su rastresita, propusna, umereno vlažna i umereno topla zemljišta. Srednje osetljiva na bolesti. Okca izmrzavaju na —22°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5BB, Teleki 8B i tSO-4.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18 do 22% šećera. Vino sadrži od 10 do 12% alkohola i 5%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog obojenog suvog vina. Koristi se i za kupažu radi popravke kvaliteta vina drugih sorata.

2. Game

Vidi sliku 9.

Važnija područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri, užem području Srbije i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice sitne, neznatno jajastog oblika, s pokožicom plave boje. Težina grozda od 90 do 120 grama. Koeficijent rodnosti 1,4 — 2. Prinos se kreće od 12 do 20.000 kg/ha. Primenjuje se mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najpogodnija su rastresita, dublja, propusna, umereno topla zemljišta. Srednje osetljiva sorta na bolesti. U vreme zrelosti grožđa, ako nastupi kišni period, grožđe napada siva plesan. Okca izmrzavaju na —25°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Sazreva u II epohi, srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20 do 22% šećera. Vino sadrši 12—13% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog poluslatkog i suvog vina.

3. Teran crni

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri, Slovenačkom primorju i u Makedoniji oko Đevđelije.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje ili krupne, jajolike, s pokožicom crnoplave boje. Težina grozda varina od 200 do 450 grama. Koeficijent rodnosti od 1,3—1,5. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. Zalivanjem je moguće postići i veći prinos. Primenjuje se mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najpogodnija su rastresita, dublja, toplija i flišna zemljišta. Prema bolestima srednje otporna sorta, a prema sivoj plesni izražena otpornost. Srednje osetljiva na nisku temperaturu.

Od loznih podloga preporučuju se 420 A, Kober 5 BB, Teleki 8 B i 41 B.

Sazreva u IV epohi. Veoma pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—21% šećera. Vino sadrži od 10—12% alkohola i 9—15%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je spravljanje veoma obojenih suvih, kiselkastih vina koja se piju i kao aperitiv.

4. Barbera crna

Vidi sliku 10.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri i Slovenačkom primorju. Predviđena je i za suvorečko vinogorje na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobica srednje veličine ili velika, jajolika, s pokožicom crnoplave boje. Težina grozda od 150 do 250 grama. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Prinos se kreće od 15 do 18.000 kg/ha. Primenjuje se mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergolasti oblici čokota. Najpogodnija su rastresita, umereno plodna i toplija zemljišta. Srednje otporna je prema bolestima. Na niske temperature zimi je osetljiva. Okca izmrzavaju na —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se 420 A, Kober 5 BB, SO-4 i 41 B.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 19 do 22% šećera. Vino sadrži od 10,5—13% alkohola i 7—9%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje dobro obojenih kiselkastih suvih i osvežavajućih vina; Zbog veće količine ukupnih kiselina upotrebljava se i za kupažu radi popravke kiseline drugim sortama.

c) Perspektivne sorte za kvalitetna crna vina

1. Senzo

Potiče iz Francuske. Cvet normalan. Bobice velike, elipsoidne. Grozd srednje veličine a postoje klonovi i sa velikim grozdom. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži od 19 do 21% šećera. Prikladna za proizvodnju srednje obojenih suvih i pitkih vina. Sazreva u III epohi. Pokazuje dobre rezultate u Makedoniji, a u ogledima i u drugim područjima. Može se upotrebljavati i kao stona sorta.

2. Grenaš crni

Potiče iz Francuske. Cvet normalan. Bobice okruglaste, grozd srednje veličine. Prinosna sorta. Šira sadrži 20—24% šećera. Prikladna je za proizvodnju srednje obojenih suvih i poluslatkih vina. Sazreva krajem III ili početkom IV epohe. Veoma pozna sorta. Pokazuje dobre rezultate u Makedoniji, a u ogledima i u drugim područjima s toplijom klimom.

3. Bastardo magarača

Potiče iz SSSR-a. Cvet normalan. Bobice srednje krupnoće, grozd srednje veličine. Prinosna sorta. Šira sadrži 20—26% šećera. Prikladna za proizvodnju dobro obojenih poluslatkih i suvih vina. Sazreva u III epohi. Pokazala je dobre rezultate u mnogim ogledima.

4. Karinjan

Potiče iz Francuske. Cvet normalan. Bobice okruglaste, grozd srednje veličine. Prinosna sorta. Šira sadrži od 20—22% šećera. Prikladna je za proizvodnju suvih obojenih vina kao i za kupažu sa drugim sortama. Sazreva krajem III epohe. Pozna sorta. Pokazuje dobre rezultate u ogledima u Crnoj Gori i u Zadru.

C) Sorte za crna masovna konzumna vina

a) Domaće i odomaćene standardne sorte za crna vina

1. Kadarun

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u srednjem Primorju, dolini Neretve, Konavlju i Popovom polju.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti ili bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom plavkastocrvene boje. Po boji bobice razlikuju se odlike. Težina grozda od 150 do 300 grama. Koeficijent rodnosti 1,6—2,2. Visoko prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 25.000 kg/ha. Primjenjuje se kratka rezidba, a izuzetno i mešovita. Od uzgojnih oblika preporučuju se lokalni oblici, kordunice i pergole. Odgovaraju razni tipovi zemljišta. Podnosi i vlažnija zemljišta pored reke Neretve. Prema većini bolesti srednje otporna, na plamenjaču osetljiva, a prema sivoj plesni veoma otporna, zbog čega se posebno ceni. Na niske temperature zimi osetljiva sorta. Preporučljiva je samo za područja u kojima se i danas gaji.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB i Švarcman.

Sazreva krajem III ili početkom IV epohe. Veoma pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 15 do 18% šećera. Vino sadrži 8—10% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje suvih vina svetle rubin boje, zatim za kupažu, kao i za proizvodnju destilata i lozovače. 2 2

2. Plavina crna

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u celom jadranskom vinogradskom rejonu, a nešto više oko Šibenika, Knina i na ostrvima Rabu i Pagu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom crvenoplavkaste boje. Težina grozda od 150 do 300 grama. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Visokoprinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 18.000 kg/ha. Primenjuje se kratka, a izuzetno mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se lokalni oblici, kordunice i pergole. Najbolje uspeva na dubokim, rastresitim i plodnim zemljištima. Na plamenjaču je osetljiva, a ispoljava dobru otpornost prema oidijumu i sivoj plesni. Srednje otporna prema niskoj temperaturi.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, 41 B, Rihter 99.

Sazreva krajem III ili početkom IV epohe. Vrlo pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18 do 20% šećera. Vino sadrži 10—12% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje slabije suvih, srednje obojenih vina, zatim za kupažu sa drugim sortama kao i za proizvodnju destilata i lozovače.

3. Babić crni

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u srednjoj Dalmaciji, a najviše u okolini Šibenika.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine ili velike, okrugle, s pokožicom plavocrvene boje. Težina grozda od 200 do 300 grama. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Vrlo prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 18.000 kg/ha. Primenjuje se kratka, a u pogodnim uslovima i mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se lokalni oblici, kordunice i pergole. Najbolje uspeva na rastresitim, plodnim i dubljim zemljištima. Ne podnosi vlažna zemljišta. Osetljiva na bolesti, a naročito na sivu plesan. Okca izmrzavaju na —15°C.

Od loznih podloga preporučuje se Kober 5 BB, 41 B i Rihter 99.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 15—18% šećera. Vino sadrži 8—10% alkohola i 5—8%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje srednje obojenih i obojenih suvih vina sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom.

b) Strane standardne sorte za crna masovna vina

1. Portugizac crni

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, Zagorju, Slavoniji, na Fruškoj gori, u južnom Banatu i mestimično u ostalim vinogradarskim područjima naše zemlje.

Važnije botaničke i agrobioloske karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice sitne ili srednje veličine, okruglog oblika, s pokožicom tamnoplave boje. Prosečna težina grozda od 120 do 250 grama. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Srednje prinosna sorta. Prinos se kreće od 9 do 12.000 kg/ha. Primenjuje se mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najpogodnija su rastresita, umereno plodna i toplija zemljišta. Sorta je osetljiva na bolesti i niske temperature. Okca izmrzavaju na —16 do —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Boker 5 BB, Teleki 8 B i SO-4 i 41 B.

Sazreva krajem I ili početkom II epohe. Rana sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 15 do 20% šećera. Vino sadrži 8 do 12% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina. Glavna namena grožđa je za spravljanje ružičastih, suvih vina ili za kupažu sa drugim sortama; grožđe se troši i u svežem stanju jer veoma rano sazreva.

2. Kavčina crna

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnom delu Slovenije, Zagorju i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice velike, okrugle, s pokožicom crvenoplave boje. Težina grozda od 200 do 350 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Vrlo prinosno sorta. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. Primenjuje se mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najpogodnija su rastresita, plodna i toplija zemljišta. Srednje otporna prema bolestima, a izražena otpornost prema sivoj plesni. Prema niskim temperaturama zimi je srednie otporna. Okca izmrzavaiu na —20 do —22°C.

Od loznih podloga preporučuje se Kober 5 BB, SO-4 i 41 B.

Sazreva u trećoj epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira u Sloveniji sadrži 15 do 16% šedera, a u orahovačkom vinogorju (Kosovo) 19 do 21% šećera. Vino sadrži 8 do 9% alkohola i 8—10%o ukupnih kiselina (u Sloveniji), a 10—12% alkohola i 6—8%o ukupnih kiselina u orahovačkom vinogorju.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kiselkastih, suvih vina sa malom količinom alkohola (tipa Cviček) i za kupažu sa drugim sortama radi popravke kiseline.

3. Hrvatica

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice velike, okruglaste, s pokožicom crnoplave boje. Težina grozda od 150 do 300 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Vrlo prinosna sorta. Primjenjuje se mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najpogodnija su rastresita, umereno plodna i toplija zemljišta. Ne podnosi terene suviše izložene suncu. Srednje otporna prema bolestima i niskoj temperaturi.

Od loznih podloga preporučuju se 420 A, Kober 5 BB i Rihter 99.

Sazreva krajem III i početkom IV epohe. Veoma pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18 do 19% šećera. Vino sadrži 10 do 11,5% alkohola i 7—9%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje suvih obojenih vina kao i za kupažu sa sortama teran i game.

c) Perspektivne sorte za crna vina

1. Rabozo pijave

Potiče iz Italije. Cvet normalan. Bobice velike, okruglaste. Grozd veliki. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 18 do 20% šećera. Prikladna za proizvodnju srednje obojenih suvih vina i za proizvodnju destilata. Sazreva krajem III epohe. Pozna sorta. Pokazuje dobre rezultate na Kosovu. Obuhvaćena je rejonizacijom.

2. Malvazija crna

Potiče iz Italije. Cvet normalan. Bobice okrugle, srednje veličine. Grozd srednje veliki. Prinosna sorta. Šira sadrži 18 do 20% šećera. Prikladna za proizvodnju srednje obojenih, suvih vina. Vrlo je pogodna za kupažu sa drugim sortama. Sazreva krajem III epohe. Pozna sorta. Obuhvaćena je rejonizacijom na Kosovu.

D. Sorte bojadiseri

a) Domaće i odomaćene standardne sorte bojadiseri

1. Začinak

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Timočkoj krajini, a mestimično se mogu naći čokoti u Srbiji i Makedoniji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom crnoplave boje. Težina grozda od 60 do 90 grama. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Slabo ili srednje prinosna sorta. Prinos se kreće od 8 do 12.000 kg/ha. Primenjuje se kratka, a podnosi i mešovitu rezidbu. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice prikladne za kratku ili mešovitu rezidbu. Najbolje uspeva na rastresitim, plodnim i dubljim zemljištima. Srednje osetljiva na bolesti. Osetljiva na plamenjaču. Prema niskim temperaturama srednje otporna. Okca izmrzavaju na —18 do —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 8 B, Kober 5 BB i Rupestris di Lot.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18 do 20% šećera. Vino sadrži od 10 do 12% alkohola i 5—8%o ukupnih kiselina. Sok bobice intenzivno obojen tamnocrvenom bojom.

Glavna namena grožđa: sortno vino se ne spravlja. Grožđe ili vino se upotrebljava za popravku boje drugih sorata kao što su, na primer, prokupac i skadarka u Krajini; Zbog veće količine ukupnih kiselina šira je pogodna za spravljanje bezalkoholnog soka od grožđa.

a) Strane standardne sorte bojadiseri

1. Game bojadiser

Vidi sliku 11.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri, na Fruškoj gori, u južnom Banatu, užem području Srbije i na Kosovu, u Makedoniji i mestimično u drugim vinogorjima naše zemlje.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice sitne ili srednje veličine, jajastog oblika, s pokožicom crnoplave boje. Težina grozda od 90 do 150 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,6. Prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 18.000 kg/ha. Primenjuje se mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika najviše odgovaraju kordunice i oblici koji omogućavaju mešovitu rezidbu. Najbolje uspeva na rastresitim, plodnim, dubokim i toplijim zemljištima. Pogodna su i peskovita zemljišta. Prema bolestima srednje otporna. Prema niskim temperaturama zimi otporna. Okca izmrzavaju na —22 do —24°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Sazreva krajem II epohe. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18 do 20% šećera. Vino sadrži od 11 do 12% alkohola i 6—10%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za popravku boje drugih sorata, kao što su prokupac, burgundac crni, game itd. Zbog većih količina ukupnih kiselina šira je pogodna za spravljanje bezalkoholnog soka od grožđa.

1. Alikant buše

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri, Hercegovini, Crnogorskom primorju, Srbiji i Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice okruglaste, srednje krupne s pokožicom tamnoplave boje. Prosečna težina grozda od 150 do 250 grama. Koeficijent rodnosti 1—1,6. Veoma prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. Primenjuje se kratka i mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice prikladne za kratku ili mešovitu rezidbu, a pogodne su i pergole. Uspeva na svim vinogradarskim zemljištima. Prema bolestima jedna od najotpornijih gajenih sorata. Prema niskim temperaturama srednje otporna. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, Rupestris di Lot, 41 B, SO-4 i Rihter 99.

Sazreva krajem III ili potečkom IV epohe. Veoma pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18 do 20% šećera. Vino sadrži od 10 do 12% alkohola i 9—12%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za popravku boje drugih sorata, kao što su prokupac, blatina, burgundac, game itd. Zbog veće količine ukupnih kiselina šira je pogođna za spravljanje bezalkoholnog soka od grožđa.

b) Perspektivne sorte bojadiseri

1. Ancelota

Potiče iz Italije. Cvet normalan. Bobice srednje veličine, okruglaste. Grozd veliki. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 18 do 22% šećera. Sok intenzivno obojen. Pogodna kao bojadiser a takođe i za proizvodnju kvalitetnih vina. Sazreva u III epohi. Pozna sorta. Pokazuje dobre rezultate na Kosovu. Obuhvaćena je rejonizacijom.

Sorte za bela vina

I. Sorte za visokokvalitetna bela vina

a) Domaće standardne sorte za visokokvalitetna bela vina

1. Žilavka

Vidi sliku 12.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Hercegovini, Dalmaciji, Makedoniji, Srbiji i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda od 150 do 200 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,5. Pri kratkoj rezidbi daje mali prinos, ali izvrstan kvalitet vina.

Pri mešovitoj rezidbi postiže se po 10—15.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i oblici čokota koji omogućavaju maksimalno osunčavanje. Najbolje uspeva na srednje dubokim, krševitim i toplim zemljištima. Daje odlične prinose na deluvijalnim zemljištima. Osetljiva je na plamenjaču i pepelnicu, a srednje osetljiva na sivu plesan. Prema niskoj temperaturi srednje otporna. Okca izmrzavaju na —18 do —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB i Teleki 8 B.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 20—24% šećera. Vino sadrži 12—14% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je spravljanje visokokvalitetnog, vrhunskog — čuvenog i kvalitetnog suvog vina.

2. Maraština

Vidi sliku 13.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u jadranskom rejonu od Kvarnera prema jugu a najviše na području Šibenika i na ostrvima Lastovo i Mljet.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice sitne ili srednje veličine, okrugle, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda od 150 do 200 grama. Prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Prinos se kreće od 12 do 15.000 kg/ha. Rezidba kratka ili mešovita. Od uzgojnih oblika preporučuju se lokalni oblici, kordunice i pergole. Najbolje uspeva na suvljim, plodnim i toplim zemljištima. Otpornost prema bolestima nije posebno izražena. Otpornost prema niskim temperaturama u uslovima Primorja je dobra.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Rihter 99 i Rihter 110.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 21—24% šećera. U fazi suvarka količina šećera se kreće od 28—30%. Alkohola u vinu ima od 12 do 14% i 4—5%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnih suvih vina. Kad dostigne fazu suvarka, može se spravljati i prirodno likersko vino koje je u okolini Šibenika čuveno kao dalmatinsko desertno vino sa 15—17% alkohola.

3. Vugava

Vidi sliku 14.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Dalmaciji, a najviše na ostrvima Visu i Braču.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja redovna, izuzetno nepotpuna. Bobice srednje veličine ili krupne, eliptičnog oblika, s pokožicom žutozelene, a sa sunčane strane rumene boje. Težina grozda od 120 do 180 grama. Prinosna sorta. Prinos neredovan. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Prinos se kreće od 10 do 12.000 kg/ha. Najviše se primenjuje kratka rezidba. Ne podnosi vetrove. Od uzgojnih oblika preporučuju se lokalni oblici ili kordunice koje omogućavaju kratku rezidbu. Najbolje uspeva na toplim, plodnim i umereno vlažnim zemljištima. Otporna je prema plamenjači, a veoma neotporna prema pepelnici, pa se zbog toga sve manje gaji. U Dalmaciji dobro podnosi niske temperature zimi. Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Rihter 99 i Rihter 110.

Sazreva krajem II epohe. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 21—24% šećera. Vino sadrži od 12—14% alkohola i 4—5%o ukupnih kiselina. Često nema dovoljno kiseline.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnih suvih vina. Kad dostigne fazu suvarka, može se spravljati i prirodno likcrsko vino.

4. Grk

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u području Dubrovnika, na poluostrvu Pelješcu i na Korčuli, Lastovu i Visu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Za oplodnju je neophodan strani polen. Bobice okrugle, nejednake, sitne i srednje veličine, s pokožicom žućkaste boje. Težina grozda 120 do 180 grama. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Prinos varira zbog nesigurne oplodnje. Od uzgojnih oblika preporučljivi su lokalni oblici kordunice kao i pergolasti oblici čokota. Rezidba kratka ili mešovita. Najbolje uspeva na toplijim i peskovitim zemljištima. Otporna je prema bolestima, a naročito prema sivoj plesni. Prema niskoj temperaturi otporna u uslovima Dalmacije.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Rihter 99 i Rihter 110. Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 21 do 25% šećera, a u fazi suvarka i do 30%. Vino sadrži 12—15% alkohola i 5,5—7%o ukupnih kiselina. Desertno vino pod nazivom prošek sadrži do 17,5% alkohola.

Glavna namena grožđa je spravljanje visokokvalitetnog, suvog, poluslatkog i slatkog vina. Na ostrvu Korčuli proizvodi se vino sa oznakom grk korčulanski.

5. Pošip bijeli

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u srednjoj i južnoj Dalmaciji, a najviše oko Dubrovnika, na poluostrvu Pelješcu i na Korčuli i Mljetu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, jajolikog oblika, s pokožicom zlatnožute boje. Težina grozda od 150 do 3000 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Pri kratkoj rezidbi daje manji prinos, ali bolji kvalitet vina. Pri mešovitoj rezidbi postiže se prinos od 10 do 15.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se lokalni oblici, kordunice i pergole. Najbolje uspeva na umereno vlažnim, propusnim i toplijim zemljištima. Ne podnosi vetrovite položaje. Veoma je osetljiva na plamenjaču. Prema niskoj temperaturi je otporna (u uslovima Primorja).

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB i Rihter 99.

Sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 21—24% šećera, a u fazi suvarka i do 28%. Vino sadrži od 12—15% alkohola i 4—5%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnog suvog i slatkog, desertnog vina.

6. Bagrina crvena

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se najviše u Timočkoj krajini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplođenja neredovna. Neophodno je oprašivanje stranim polenom. Bobice sitne, srednje veličine ili velike. Težina grozda od 50 do 200 grama. Prinos neredovan. Koeficijent rodnosti 1,3—1,5. Rezidba kratka ili mešovita. Prinos se kreće od 3 do 12.0 kg/ha. Od uzgojnih oblika primenjuju se kratka i srednje duga rezidba sa osnovnim oblikom rezidbe u glavu. Preporučuju se i kordunice koje omogućavaju mešovitu rezidbu. Najbolje uspeva na propusnim, umereno plodnim i toplijim zemljištima. Uspeva dobro i na peskovitim zemljištima. Ne podnosi vlažna zemljišta — na njima redovno rehulja. Prema bolestima srednje osetljiva, a prema sivoj plesni izražena otpornost. Okca izmrzavaju u toku zime na —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18 do 22% šećera. Vino sadrži 10—13

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnog, vrhunskog i kvalitetnog suvog vina.

b) Strane standardne sorte za visokokvalitetna bela vina

1. Traminac crveni

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, u severnoj Hrvatskoj, na Fruškoj gori, u južnom Banatu, Srbiji i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja redovna. Bobice sitne, okrugle, s pokožicom crvenkaste boje. Grozd mali, piramidalnog oblika. Težina grozda od 60 do 90 grama. Slabo prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,1—1,3. Pri kratkoj rezidbi daje mali prinos, ali izvrstan kvalitet vina. Pri mešovitoj rezidbi može se postići prinos od 8 do 10.000 kg grožđa po ha. Od uzgojnih oblika preporučljive su kordunice. Najbolje uspeva na propusnim, dubljim, umereno vlažnim, lesnim i krečnim zemljištima. Srednje otporna prema bolestima. Prema niskim temperaturama zimi jedna od najotpornijih sorti. Okca izmrzavaju na —25°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 21 do 26% šećera. Vino sadrži od 10 do 15% alkohola i 6—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnog slatkog, poluslatkog i suvog vina.

2. Traminac mirisavi

Vidi sliku 15.

Područja gajenja u zemlji. — Klon crvenog traminca, selekcioniran u Nemačkoj. Gaji se u našoj zemlji najčešće zajedno sa crvenim tramincem. Klonski zasadi još ne postoje.

Važnije botaničke i agrohiološke karakteristike. — Po većini osobina sličan crvenom tramincu. Razlikuje se po sledećim osobenostima:

• pokožica bobice je sivocrvenkaste boje;
• grozd je manje težine;
• manje je prinosan;
• otporniji je prema niskoj temperaturi zimi;

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Po većini osobina sličan je crvenom tramincu. Razlikuje se od njega po sledećim osobinama:

• šira sadrži više šećera a manje ukupnih kiselina;
• vino sadrži više alkohola;
• boja vina je zelenkastožuta;
• specifični sortni miris i ukus vina je izraženiji;
• vino je kvalitetnije.

3. Rizling rajnski

Vidi sliku 16.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, u severnoj Hrvatskoj, u južnorn Banatu i mestimično u Srbiji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice sitne, okrugle, s pokožicom zelenkastožute boje. Težina grozda od 60 do 90 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,3. Najbolje rađa pri mešovitoj rezidbi, pri kojoj se može postići 9 do 12.0 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najbolje uspeva na umereno plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i toplijim zemljištima. Srednje otporna sorta prema bolestima. Prema niskoj temperaturi veoma otporna. Okca izmrzavaju na —25°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, SO-4 i Teleki 5 C.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 19—24% šećera. Vino sadrži 10—13% alkohola i 7—9%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnih i kvalitetnih slatkih, poluslatkih i suvih vina, zatim za spravljanje vina tipa šampanjca, kao i za spravljanje slatkih, veoma jakih desertnih vina, tipa suvarka.

4. Sovinjon beli

Vidi sliku 17.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj, Fruškoj gori, južnom Banatu, Srbiji i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle ili neznatno jajaste, s pokožicom zelenožute boje. Težina grozda od 70 do 110 grama. Slabo ili srednje prinosna sorta. Koeficijent rođnosti 1,1—1,3. Najbolji prinos daje pri mešovitoj rezidbi. Prinos se kreće od 9 do 12.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najbolje uspeva na umereno plodnim, krečnim, rastresitim i umereno toplim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna. Prema niskim temperaturama veoma otporna. Okca izmrzavaju na —27°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i Teleki 5 C.

Sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

Najvažnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 21 do 24% šećera. Vino sadrži 12—14% alkohola i 6—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnih i kvalitetnih slatkih, poluslatkih i suvih vina, za spravljanje vina tipa šampanjca i za spravljanje slatkih prirodnih likerskih vina.

5. Semijon

Vidi sliku 18.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj, na Fruškoj gori, u južnom Banatu, Srbiji i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobioloske karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice male, okrugle, s pokožicom zelenožute boje. Težina grozda od 90 do 150 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Najbolji prinos se postiže pri mešovitoj rezidbi kada se kreće od 10—12.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Na pergolama postižu se takođe visoki prinosi. Najbolje uspeva na umereno plodnim, propusnim, krečnim, umereno vlažnim i toplijim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna. Prema niskim temperaturama veoma otporna. Okca izmrzavaju na —25°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i Teleki 5 C.

Sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 20—23% šećera. Vino sadrži od 12—13,5% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnog i kvalitetnog slatkog, poluslatkog i suvog vina; za spravljanje vina tipa šampanjca i desertnih vina.

6. Burgundac sivi

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj i na Fruškoj gori.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice male, okruglaste ili neznatno jajaste, s pokožicom prljave sivocrvenkaste boje. Težina grozda od 60 do 120 grama. Slabo prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Najbolji prinos daje pri mešovitoj rezidbi i kreće se od 8 do 10.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najbolje uspeva na umereno plodnim, propusnim, krečnim, suvljim i umereno toplim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna, a na sivu plesan osetljiva. Prema niskoj temperatura veoma otporna. Okca izmrzavaju na —25°C.

Od podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Grožđe sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 22—24% šećera. U fazi suvarka ima od 28—30%. Vino sadrži od 12 do 14% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnog slatkog, poluslatkog i suvog vina, za spravljanje vina tipa šampanjca, desertnih i prirodnih likerskih vina.

7. Burgundac beli

Vidi sliku 19.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji i severnoj Hrvatskoj i na Fruškoj gori.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja redovna. Bobice male ili srednje veličine, okrugle, s pokožicom zelenožute boje. Težina grozda od 60 do 120 grama. Slabo ili srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,5. Najbolji prinos se postiže pri mešovitoj rezidbi, kada se kreće od i0 do 12.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Veoma dobar prinos postiže se na pergolama. Najbolje uspeva na umereno vlažnim, propusnim, umereno plodnim i krečnim zemljištima. Na bolesti srednje osetljiva, a na sivu plesan osetljiva. Prema niskoj temperaturi otporna. Okca izmrzavaju na —25°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Grožđe sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—22% šećera, a kada grožđe dostigne fazu suvarka, i do 28% šećera. Vino sadrži od 12 do 13% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnog i kvalitetnog slatkog, poluslatkog i suvog vina, za spravljanje vina tipa šampanjca i desertnih, prirodnih likerskih vina.

8. Burgundac beli — šardone

Područja gajenja u zemlji. — Klon belog burgundca, selekcionisan u Francuskoj. Gaji se u našoj zemlji, najčešće pomešan sa belim burgundcem. Klonski zasadi u zemlji još nisu podignuti.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Po većini karakteristika sličan belom burgundcu. Razlikuje se po sledećim osobenostima:

• pokožica bobice je žutobeličaste boje;
• manje je prinosan;
• otporniji je prema zimskim mrazevima.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Po većini osobina sličan je običnom belom burgundcu. Razlikuje se po sledećim osobinama:

• šira sadrži više šećera;
• grožđe sazreva nekoliko dana ranije;
• izraženiji je sortni, specifični miris i ukus koji više podseća na muskatni miris;
• vino je kvalitetnije.

9. Rizling italijanski

Vidi sliku 20.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice male, okrugle, s pokožicom zelenožute boje. Težina grozda od 70 do 150 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Pri kratkoj rezidbi prinos je mali, ali se postiže izvanredan kvalitet vina. Najbolji prinos se postiže pri mešovitoj rezidbi, kada se kreće od 10 do 15.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Pogodne su i pergole na kojima se može postići prinos i do 20.000 kg/ha. Najbolje uspeva na lakim, propusnim, umereno plodnim i krečnim zemljištima. Prema gljivičnim bolestima srednje otporna. Na sivu plesan osetljiva ako u fazi zrelosti nastupi kišni period. Otporna je prema niskoj temperaturi. Okca izmrzavaju na —22°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Najvažnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—23% šećera. Vino sadrži 12 do 13,5% alkohola i 6—8%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog i visokokvalitetnog, slatkog, poluslatkog i suvog vina, za spravljanje vina tipa šampanjca. U zemlji je najzastupljenija sorta za spravljanje kvalitetnih belih vina.

10. Rkaciteli

Vidi sliku 21.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u smederevskom vinogorju a poslednjih godina širi se u Srbiji i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobioloske karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobica srednje veličine, ovalnog oblika, s pokožicom žutozelene boje. Ima više klonova. Težina grozda od 200 do 250 grama. Izuzetno grozd može da dostigne težinu od 300—400 grama. Prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,6—2. Najbolji prinos postiže se pri mešovitoj rezidbi, kada se kreće od 12 do 20.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na propusnim, dubokim humusnim i krečnim zemijištima. Ne podnosi vlažna zemljišta. Prema gljivičnim bolestima srednje otporna, a prema sivoj plesni izražena otpornost. Otporna je prema niskoj temperaturi. Okca izmrzavaju na —22°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4, 420 A i 41 B.

Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—22% šećera. Vino sadrži 12—13% alkohola i 8—10%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog i visokokvalitetnog poluslatkog i suvog vina; za spravljanje vina tipa šampanjca, vinjaka—konjaka; za kupažu sa drugim sortama radi povećanja kiseline i dr.

11. Silvanac zeleni

Područja gajenja u zemlji. — Potiče iz Austrije. Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj i Vojvodini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja redovna. Bobica srednje veličine, okrugla, s pokožicom zelene boje. Težina grozda od 60 do 120 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2— —1,4. Pri kratkoj rezidbi prinos je mali, ali se postiže bolji kvalitet vina. Najbolji prinos se postiže pri mešovitoj rezidbi kada se kreće od 12 do 15.000 kg/ha. Najbolje uspeva na lakim, propusnim, umereno plodnim i krečnim zemljištima. Prema gljivičnim bolestima srednje otporna, a osetljiva je samo na sivu plesan. Otporna je prema niskoj temperaturi. Okca izmrzavaju na —20 do —22°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Sazreva krajem II epohe. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 20 do 22% šećera. Vino sadrži od 12 do 13% alkohola i do 5%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog slatkog, poluslatkog i suvog vina.

12. Muskat otonel

Vidi sliku 22.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj, Vojvodini, Srbiji i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja redovna. Bobice male ili srednje veličine, s pokožicom zelenkastožute boje. Težina grozda od 90 do 150 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,1—1,3. Najbolji prinos se postiže pri mešovitoj rezidbi. Tada se prinos grožđa kreće od 10 do 12.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Na pergolama uz zalivanje mogu se postići visoki prinosi grožđa. Najbolje uspeva na dubokim, plodnijim i toplijim zemljištima. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje otporna.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20 do 24% šećera. U fazi suvarka količina šećera kreće se od 28 do 32%. Vino sadrži 12 do 15% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnog slatkog, poluslatkog i suvog vina; za spravljanje prirodnih likerskih vina i za potrošnju u svežem stanju.

c) Sorte za visokokvalitetna bela vina lokalnog značaja

1. Muskat beli

Potiče iz Francuske. Cvet normalan. Bobice okrugle, grozd srednje veličine. Prinosna sorta. Šira sadrži 20—24% šećera. Prikladna je za proizvodnju slatkog, poluslatkog i suvog visokokvalitetnog muskatnog vina. Spravljaju se i prirodna likerska muskatna vina. Grožđe sazreva u III epohi. Gaji se u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu. Poslednjih godina počela se više širiti.

2. Bela tamjanika

Bobice sitne, okrugle, s pokožicom žutobele boje. Grozd srednje veličine, rehuljav. Šira sadrži od 22—25% šećera. U fazi suvarka količina šećera kreće se do 35%. Slabo prinosna sorta. Obično je prati crna tamjanika, koja je od nje manje rodna. Od grožđa se spravlja desertno, veoma jako, muskatno vino. Grožđe sazreva u III epohi. Gaji se u Timočkoj krajini.

3. Muskat krokan

Potiče iz Mađarske. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, s pokožicom žutozelene boje. Grozd srednje veličine. Šira sadrži 20—24% šećera. Srednje prinosna sorta. Osetljiva na niske temperature i sivu plesan. Od grožđa se spravljaju visokokvalitetna muskatna vina. Grožđe sazreva u II epohi. Gaji se u Bačkoj i Banatu. Po mestu gajenja najpoznatije je Biserno ostrvo na Tisi.

4. Dubrovačka malvasija

Sorta nepoznatog porekla. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom žutozelene boje. Šira sadrži 20 do 25% šećera. Grozd srednje veličine, ali najčešće krupan. Srednje prinosna sorta. Veoma je osetljiva na pepelnicu. Od grožđa se spravlja visokokvalitetno vino koje po ukusu i mirisu podseća na vino traminca. Pitko je, harmonično i osvežavajuće. Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta. Gaji se u Konavoskom polju, a najviše oko Grude. Ova sorta je zapažena po kvalitetu vina pa se sve više širi. Nema sličnosti sa istarskom malvazijom.

5. Muskat crveni

Potiče iz Francuske. Cvet funkcionalno ženski. Oplodnja neredovna. Bobice srednje veličine, s pokožicom crvenkaste boje. Grozd srednje veličine, valjkastog oblika. Šira sadrži 22 do 25% šećera, a u fazi suvarka od 28 do 32%. Slabo prinosna sorta. Od grožđa se spravlja slatko i desertno muskatno vino. Sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta. Gaji se u Istri, a pojedinačni čokoti mogu se naći u mnogim vinogradima naše zemlje.

d) Novostvorene domaće sorte za visokokvalitetna bela vina

1. Neoplanta

Vidi sliku 23.

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima. Gaji se u Vojvodini i smederevskom vinogorju. Rejonirana je za vinogorja u Srbiji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja normalna. Bobica srednje veličine, okrugla, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda od 120 do 150 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Najbolji prinos postiže se pri mešovitoj rezidbi. Prinos grožđa se kreće od 9 do 12.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najbolje uspeva na umereno vlažnim, propusnim, umereno plodnim, krečnim i toplijim zemljištima. Na sivu plesan je osetljiva. Prema niskoj temperaturi srednje otporna.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20 do 24% šećera. Vino sadrži 12 do 14% alkohola sa 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnih slatkih, poluslatkih i suvih vina.

2. Župljanka

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima. Gaji se u Vojvodini i smederevskom vinogorju. Rejonirana je za vinogorja u Srbiji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja redovna. Bobica srednje veličine, okrugla, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda od 120 do 200 grama. Prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Najbolji prinos postiže se pri mešovitoj rezidbi. Prinos grožđa se kreće od 12 do 15.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najbolje uspeva na umereno vlažnim, propusnim, umereno plodnim, krečnim i toplijim zemljištima. Prema sivoj plesni otpornija od rizlinga italijanskog. Prema niskoj temperaturi otporna. Okca izmrzavaju na —22°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20 do 22% šećera. Vino sadrži 12 do 13% alkohola i 6—8%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnih i visokokvalitetnih poluslatkih i suvih vina.

e) Perspektivne sorte za visokokvalitetna bela vina

1. Emerald rizling

Potiče iz Kalifornije. Novostvorena sorta dobivena slobodnim oprašivanjem tamjanike bele i rizlinga belog rajnskog. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom zelene boje i u fazi sazrevanja. Grozd srednje veličine ili krupan, piramidalnog oblika. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 18 do 24% šećera i 9 do 12%o ukupnih kiselina. Vino je zelenkaste boje, pitko osvežavajuće, sa jedva primetnim muskatnim mirisom. Sazreva u III epohi, pozna sorta. Pokazala je dobre rezultate u gročanskom vinogorju i u Dalmaciji u opuzenskom vinogorju.

Glavna namena grožđa je za spravljanje visokokvalitetnog i kvalitetnog poluslatkog i suvog vina, spravljanje vina tipa šampanjca, spravljanje vinjaka — konjaka i popravku kiseline vina drugih sorata. Ova sorta je otporna prema niskim temperaturama i bolestima, a naročito prema sivoj plesni.

II. Sorte za kvalitetna bela vina

a) Domaće i odomaćene standardne sorte za kvalitetna bela vina

1. Moslavac

Vidi sliku 24.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj, Vojvodini, Srbiji, na Kosovu i u Makedoniji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, eliptične, s pokožicom zelenožute boje. Grozd srednje veličine ili krupan, valjkasto piramidalnog oblika. Težina grozda 120 do 160 grama, a u veoma povoljnim uslovima i do 300 grama. Prinosna je sorta, što zavisi od klonova kojih ima mnogo. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Rezidba mešovita. Prinos se kreće od 10 do 15.0 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na umereno vlažnim, srednje toplim i krečnim zemljištima. Prema gljivičnim bolestima srednje otporna. Na sivu plesan, u fazi zrelosti grožđa, osetljiva. Ukoliko nastupi suvo vreme, lako dostiže fazu suvarka. Prema niskim temperaturama otporna. Okca izmrzavaju na —20.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 8 B, Kober 5 BB, SO-4 i Teleki 5 C.

Grožđe sazreva u III epohi, pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18 do 20% šećera. Vino sadrži 10 do 12% alkohola i 7—9%o ukupnih kiselina. Kada dostigne fazu suvarka, šira sadrži od 26 do 30% šećera.

Glavna namena grožđa je za spravljanje pitkog, osvežavajućeg, poluslatkog i suvog kvalitetnog vina; za spravljanje prirodnog likerskog vina od suvarka tipa »Tokajca«; za popravku kiseline vina drugih sorti.

2. Smederevka

Vidi sliku 25.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Srbiji, Vojvodini, Makedoniji, na Kosovu i u Hercegovini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice krupne, eliptičnog oblika, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda varira od 150 do 300 grama i više, što zavisi od klona i uslova gajenja. Veoma prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,8. Rezidba kratka i mešovita. Pri kratkoj rezidbi manji je prinos, ali je kvalitet vina bolji. Pri mešovitoj rezidbi prinos je veći i u zavisnosti od uzgojnog oblika može se postići i do 30.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na umereno vlažnim, plodnijim, rastresitijim i toplijim zemljištima. Prema gljivičnim oboljenjima srednje otporna, prema sivoj plesni srednje otporna. Na niske temperature osetljiva. Okca izmrzavaju na —16°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva u IV epohi. Veoma pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18 do 20% šećera. Vino sadrži 10 do 12% alkohola i 6—8%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnih suvih vina; za spravljanje vinjaka-konjaka; za popravku kiseline vina drugih sorata; za potrošnju u svežem stanju, jer je grožđe veoma ukusno.

3. Buvijeova ranka

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj, Vojvodini, Srbiji i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom zelenožute boje. Grozd srednje veličine ili mali, valjkastog ili valjkastokupastog oblika, ponekad sa krilcem. Težina grozda od 90 do 150 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,6. Srednje prinosna sorta. Prinos se kreće od 10 do

12. kg/ha. Rezidba mešovita. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najbolje uspeva na umereno vlažnim, srednje toplim i plodnijim zemljištima. Prema gljivičnim bolestima srednje otporna, a osetljiva na sivu plesan (u fazi sazrevanja grožđa). Prema niskoj temperaturi srednje otporna.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 8 B, Kober 5 BB SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva krajem I i početkom II epohe. Rana ili srednje rana sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 20 do 25% šećera. Vino sadrži od 12 do 15,5% alkohola i 4,5 do 6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje slatkog, poluslatkog i suvog kvalitetnog vina; za spravljanje prirodnog likerskog vina; za popravku šećera i alkohola šire i vina drugih sorata; za potrošnju u svežem stanju, jer rano sazreva pa se u mnogim krajevima upotrebljava i kao stona sorta.

b) Domaće i odomaćene sorte za kvalitetna bela vina, lokalnog značaja

1. Gegić bijeli

Gaji se u okolini Zadra i na ostrvu Rabu. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom žute boje. Šira sadrži 18 do 20% šećera a vino 10 do 12% alkohola i 5 do 7%o ukupnih kiselina. Prema bolestima srednje otporna. Srednje prinosna sorta, ponekad rehulja. Vino se upotrebljava za kupažu. Sazreva u III epohi. Pozna sorta.

2. Kurtelaška bijela

Gaji se na ostrvima Visu, Hvaru i Korčuli kao prateća sorta vugavi. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, velike, okrugle, s pokožicom žutozelene boje. Grozd veliki, piramidalnog oblika. Šira sadrži 18 do 20% šećera i 6 do 7%o ukupnih kiselina. Prema bolestima srednje otporna. U fazi zrelosti, pri povećanoj vlazi, osetljiva na sivu plesan. Veoma prinosna sorta. Grožđe se meša sa drugim sortama. Sazreva u IV epohi. Veoma pozna sorta.

2. Bogdanuša bela

Gaji se najviše na ostrvu Hvaru. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, jajolike, s pokožicom žutozelene boje. Grozd veliki, piramidalnog oblika. Šira sadrži 18 do 20% šećera i 6 do 8%o ukupnih kiselina. Prema bolestima srednje otporna. U fazi zrelosti, pri povećanoj vlazi, osetljiva na sivu plesan. Veoma prinosna sorta. Grožđe se upotrebljava za spravljanje sortnog vina ili za kupažu. Sazreva u IV epohi. Veoma pozna sorta.

4. Krkošija bijela

Gaji se u Hercegovini i srednjoj Dalmaciji. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom zelenožute boje. Grozd krupan, duguljast. U zavisnosti od klona količina šećera varira. Najčešće se kreće od 20 do 22%, sa šest do 7%o ukupnih kiselina. Prema bolestima srednje otporna. Grožđe se u Hercegovini bere i prerađuje u vino zajedno sa žilavkom. Sazreva u III epohi, pozna sorta.

5. Kujundžuša bijela

Gaji se najviše u imotskom vinogorju. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle ili jajolike, s pokožicom žute boje. Grozd srednje veličine ili veliki, najčešće piramidalnog oblika. Šira sadrži 18 do 20% šećera i 5 do 6%o ukupnih kiselina. Prema bolestima srednje otporna. Veoma prinosna sorta. Grožđe se upotrebljava za spravljanje sortnog vina ili za kupažu sa drugim sortama. Sazreva krajem III i početkom IV epohe. Pozna i veoma pozna sorta.

6. Pinela

Gaji se u Vipavskoj dolini i delimično u Koprščini. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, izđužene, s pokožicom žute boje. Grozd srednje veličine, izdužen, kupastog oblika. Šira sadrži 18 do 20% šećera i 5 do 7%o ukupnih kiselina. Prema plamenjači i pepelnici otporna. Kišnili godina, u fazi sazrevanja, osetljiva na sivu plesan. Srednje prinosna sorta. Grožđe se upotrebljava za spravljanje sortnog vina koje je pitko i osvežavajuće. Sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

7. Beli krstač

Gaji se najviše u Crnoj Gori.

Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okruglaste, s pokožicom žutozelene boje. Grozd veliki, račvast — krstast, po čemu nosi naziv. Šira sadrži od 19 do 22% šećera. Vino sadrži 11,5—13% alkohola i 4 do 5%o ukupnih kiselina. Srednje otporna prema gljivičnim bolestima. Veoma prinosna sorta. Grožđe se upotrebljava za spravljanje suvog kvalitetnog vina. Sazreva krajem III epohe. Pozna sorta.

c) Strane standardne sorte za kvalitetna bela vina

1. Malvazija bela

Vidi sliku 26.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Istri i Slovenačkom primorju.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot vrlo bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okruglog ili eliptičnog oblika, s pokožicom žute boje. Ima više klonova. Težina grozda od 120 do 200 grama i više. Prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,3—1,5. Rezidba mešovita ili duga. Prinos se kreće od. 12 do 18.000 kg/ha i više. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na propusnim, umereno plodnim, toplijim i krečnim zemljištima. Prema plamenjači i sivoj plesni otpornija, a osetljiva na pepelnicu. Prema niskim temperaturama srednje otporna.

Od loznih podloga preporučuju se 420 A i Kober 5 BB.

Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 20—22% šećera. Vino sadrži 12—13% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog suvog vina kao i za spravljanje desertnih vina. 2 2

2. Rebula

Područja gajenja u zemlji. — Potiče iz Italije. Gaji se u Vipavskoj dolini i okolini Gorice.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okruglog ili malo izduženog oblika, s pokožicom zlatnožute boje. Težina grozda od 150 do 200 grama. Prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Rezidba mešovita ili duga. Prinos se kreće od 12 do 16.000 kg/ha i više. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na propusnim, umereno plodnim i krečnim zemljištima. Osetljiva je na plamenjaču i oidium, otporna prema sivoj plesni. Otporna je prema niskim temperaturama.

Od loznih podloga preporučuju se 420 A i Kober 5 BB.

Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—20% šećera. Vino sadrži 10—11,5% alkohola i 7—8%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje suvog, kvalitetnog belog vina.

3. Tokaj furlanski

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Slovenačkom primorju a najviše u Vipavskoj dolini i oko Gorice. Mestimično se može naći još u gročanskom vinogorju i na Kosovu.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom zlatnožute boje. Težina grozda od 120 do 150 grama. Srednje prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Najbolji prinos postiže se pri mešovitoj rezidbi i kreće se od 10 do 15.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na propusnim, umereno plođnim i krečnim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna a na sivu plesan osetljiva. Srednje otporna prema niskoj temperaturi. Okca izmrzavaju na —20°C.

Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, 420 A i SO-4.

Najvažnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—22% šećera. Vino sadrži 10—13% alkohola i 6—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog suvog vina.

4. Rtzvanac

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj i rejonirana je i za istočne krajeve Srbije.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okruglaste, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda 150 do 200 grama. Prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Rezidba mešovita. Prinos se kreće od 12 do 15.000 kg/ha, izuzetno i do 20.000 kg/ha. Najbolje uspeva na plodnim, propusnim, krečnim i suvljim zemljištima. Ne podnosi veliku vlagu u fazi sazrevanja. Na bolesti srednje osetljiva, a na sivu plesan osetljiva. Prema niskoj temperaturi srednje otporna.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, Teleki 5 C, SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—20% šećera. Vino sadrži 10—12% alkohola i 6—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje harmoničnih, lakih, pitkih i osvežavajućih poluslatkih i suvih vina.

5. Veltlinac crveni

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severoistočnoj Sloveniji, severnoj Hrvatskoj i Vojvodini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okruglog oblika, s pokožicom svetlocrvene boje. Postoje mnogi klonovi ove sorte. Težina grozda od 150 do 200 grama. Prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Rezidba mešovita. Prinos grožđa se kreće od 12 do 15.000 kg/ha. Najbolje uspeva na plodnim, propusnim i suvim zemljištima. Pogodna je i za živi pesak. Na bolesti srednje osetljiva sorta. Prema niskoj temperaturi srednje otporna.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, Teleki 5 C i SO-4.

Grožđe sazreva krajem II epohe. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—20% šećera. Vino sadrži 10—12% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnih suvih, lakih, pitkih belih vina.

d) Novostvorene domaće sorte za kvalitetna bela vina

1. Sirmium

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena je u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Gaji se u Vojvodini i smederevskom vinogorju.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobica srednje krupnoće, okrugla, s pokožicom zelenožute boje. Težina grozda od 150 do 200 grama. Prinosno sorta. Koeficijent rodnosti 1,4—1,6. Najbolji prinos postiže se pri mešovitoj rezidbi i kreće se od 12 do 18.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice. Najbolje uspeva na umereno vlažnim, plodnijim i toplijim zemljištima. Prema sivoj plesni srednje otporna. Prema niskoj temperaturi zimi srednje otporna.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B i SO-4.

Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—22% šećera. Vino sadrži 12—14% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnih, suvih, lakih i pitkih vina.

e) Perspektivne sorte za kvalitetna vina

1. Juni blan

Važniji sinonimi: Ugni blanc, Trebbiano i dr.

Potiče iz Francuske. Proverava se u Srbiji, Makedoniji i Dalmaciji. Bobica okruglasta, srednje veličine, sa žutozelenom pokožicom. Prinosna sorta. Šira sadrži 18—22% šećera i 7—9%o ukupnih kiselina, a vino 10—12% alkohola i 6—8%o ukupnih kiselina. Vino je zelenkastožute boje, pitko, osvežavajuće, prijatnog ukusa i mirisa. Grožđe sazreva krajem III epohe. Glavna namena grožđa je za spravljanje kvalitetnog suvog vina; za spravljanje vinjaka-konjaka; popravku vina drugih sorata. Ova sorta otporna je prema niskim temperaturama i bolestima, a naročito prema sivoj plesni. Obuhvaćena je rejonizacijom.

III Sorte za obična stona-konzumna bela vina

a) Domaće i odomaćene standardne sorte za obična stona — konzumna bela vina

1. Plovdina

Vidi sliku 27.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Srbiji, na Kosovu, u Vojvodini i Makedoniji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine ili velike. Ima više klonova. Težina grozda od 150 do 300 grama. Veoma prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Rezidba kratka. Prinos se kreće od 12 do 20.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice, pergole i drugi oblici koji omogućavaju kratku rezidbu. Najbolje uspeva na umereno vlažnim, plodnim, rastresitim i toplijim zemljištima. Prema gljivičnim bolestima srednje otporna, a na sivu plesan osetljiva. Prema niskoj temperaturi zimi slabo otporna. Okca izmrzavaju na —16 do — 18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 8 BB, Kober 5 BB i 41 B.

Grožđe sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 16—18% šećera. Vino sadrži 8—10% alkohola i 4—5%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje lakog, pitkog i suvog običnog stonog vina, za spravljanje vinjaka-konjaka; za potrošnju grožđa u svežem stanju, jer je grožđe prijatno za jelo.

2. Kreaca

Vidi sliku 28.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se najviše u južnom Banatu i mestimično u drugim krajevima Vojvodine.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, jajastog oblika, s pokožicom zelenožute boje. Težina grozda od 120 do 300 grama. Prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6.

Rezidba kratka i mešovita. Pri mešovitoj rezidbi prinos se kreće od 12 do 18.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice sa kratkom ili mešovitom rezidbom. Najbolje uspeva na vlažnim, plodnim i toplijim zemljištima. Pogodna i za pesak. Prema bolestima dosta osetljiva. Srednje otporna prema niskim temperaturama. Okca izmrzavaju na —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 8 B, SO-4, Kober 5 BB i 41 B.

Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18 do 20% šećera. Vino sadrži 10 do 12% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina. Po svom kvalitetu ono se nalazi između kvalitetnih vina i običnih stonih-konzumnih vina. Češće je u grupi kvalitetnih vina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje lakog, pitkog i osvežavajućeg suvog stonog vina; za kupažu sa drugim sortama, a naročito sa sortama rizling italijanski i smederevka.

3. Ružica crvena

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Vojvodini, severnoj Hrvatskoj, a pokoji čokot može se naći i u drugim krajevima zemlje.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom crvenkaste boje. Po boji pokožice postoji više klonova. Težina grozda od 90 do 140 grama. Veoma prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,8—2,2. Rezidba kratka. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se oni koji obezbeđuju zagrtanje čokota u toku zime. Najbolje uspeva na lakim, plodnim, rastresitim i peskovitim zemljištima. Tipična sorta Panonske nizije. Prema gljivičnim bolestima srednje otporna, a pretnja sivoj plesni izražena otpornost. Na nisku temperaturu osetljiva sorta. Okca izmrzavaju zimi već na —16°C.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 8 B, Teleki 5 C i Kober 5 BB.

Grožđe sazreva krajem III epohe. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 16 do 18% šećera. Vino sadrži 8—10% alkohola i 5—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za spravljanje suvih, lakih i pitkih stonih vina; za spravljanje destilata i dr.

4. Slankamenka bela

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Vojvodini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, duguljastog oblika, s pokožicom zelenkaste boje. Težina grozda od 150 do 300 grama. Visoko prinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,6—2,4. Rezidba kratka. Prinos se kreće od 18 do 25.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika preporučuju se oni koji obezbeđuju zagrtanje čokota u toku zime. Veoma dobro uspeva na plodnim zemljištima tipa černozema, takođe i na peskovitim zemljištima. Tipična sorta Panonske nizije. Prema gljivičnim bolestima srednje otporna, a prema sivoj plesni izražena otpornost. Na niske temperature je osetljiva i zahteva zagrtanje u toku zime. Okca izmrzavaju već na —16°C.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 8 B i Kober 5 BB.

Grožđe sazreva u IV epohi. Veoma pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 15 do 18% šećera. Vino sadrži 7,5 do 10% alkohola i 4—6%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za proizvodnju lakih, pitkih i suvih stonih vina; za kupažu sa drugim sortama; za proizvodnju destilata.

5. Kraljevina crvena

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u severozapadnoj Hrvatskoj i mestimično u severoistočnoj Sloveniji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, okrugle ili nešto izduženog oblika, s pokožicom crvenkaste ili crvene boje. Težina grozda od 150 do 350 grama. Visokoprinosna sorta. Koeficijent rodnosti 1,3—1,8. Rezidba kratka. Podnosi i mešovitu rezidbu. Pogodna je za razne uzgojne oblike. Uspeva na raznim tipovima zemljišta. Otpornost prema gljivičnim bolestima je srednja, a na sivu plesan je osetljiva. Prilično otporna prema zimskim i poznim prolećnim mrazevima.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 5 B i Kober 5 BB.

Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 16 do 19% šećera. Vino sadrži od 8 do 9,5% alkohola i 5 do 7%o ukupnih kiselina.

Glavna namena grožđa je za proizvodnju lakih, pitkih i suvih stonih vina; za kupažu sa drugim sortama, za potrošnju u svežem stanju jer je grožđe prijatnog ukusa.

b) Domaće i odomaćene standardne sorte za obična stona — konzumna vina lokalnog značaja

1. Plavac žuti

Gaji se najviše u severozapadnom delu Hrvatske. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Grozd srednje veličine ili veliki sa krilcem, valjkasto izduženog oblika. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 16—18% šećera. Vino sadrži 8—10% alkohola i 5—7%o ukupnih kiselina. Ova sorta je osetljiva na sivu plesan, a dosta otporna prema niskoj temperaturi tokom zime. Sazreva u III epohi. Pozna sorta. Grožđe se upotrebljava za spravljanje lakih, pitkih vina.

2. Štajerska belina

Gaji se najviše u severozapadnoj Hrvatskoj. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Grozd srednje veličine, ređe veliki, valjkastokupastog oblika. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 16 do 18% šećera. Vino sadrži 8 do 10% alkohola i 6 do 8%o ukupnih kiselina. Ova sorta je osetljiva na sivu plesan i niske temperature. Grožđe sazreva u III epohi. Pozna sorta. Grožđe se upotrebljava za proizvodnju lakih, pitkih, kiselkastih i osvežavajućih vina.

3. Trbljan bijeli

Gaji se mestimično u Dalmaciji a sporadično i u Istri. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Grozd veliki ili vrlo veliki, valjkastog oblika, rastresit. Vrlo prinosna sorta. Šira sadrži 16 do 19% šećera. Vino sadrži od 8 do 11% alkohola i 6 do 7%o ukupnih kiselina. Sorta je osetljiva na sivu plesan ako u vreme sazrevanja grožđa nastupi kišni period. Sazreva u IV epohi. Veoma pozna sorta. Grožđe se upotrebljava za spravljanje lakih, pitkih i suvih vina. Može se koristiti i za potrošnju u svežem stanju, kao stono grožđe.

4. Zlatarica bijela

Gaji se najviše na području Dubrovnika i ostrva Korčule. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Grozd srednje veličine, valjkastog ili piramidalnog oblika. Prinosna sorta. Šira sadrži 18 do 20% šećera. Vino sadrži 10 do 12% alkohola i 4 do 5%o ukupnih kiselina. Prema gljivičnim oboljenjima srednje otporna. Sazreva u II epohi. Srednje pozna sorta. Grožđe se upotrebljava za spravljanje pitkih, ukusnih suvih vina. Pošto rano sazreva, može se spravljati i desertno vino tipa »prošek«.

c) Strane standardne sorte za obična stona — konzumna vina

U okviru ove grupe ne gaje se sorte u masovnoj proizvodnji.

d) Strane standardne sorte za obična stona — konzumna vina lokalnog značaja

1. Puljižanac bijeli

Gaji se najviše u okolini Šibenika i Knina. Potiče iz Italije. Cvet normalan. Grozd veliki, izduženog piramidalnog oblika. Prinosna sorta, prinos neredovan. Šira sadrži 18 do 22% šećera. Vino sadrži 11 do 12% alkohola i 3 do 3,5%o ukupnih kiselina. Ova sorta je osetljiva na gljivična oboljenja, a naročito na pepelnicu. Osipanje cvetova izraženo. Sazreva u IV epohi. Veoma pozna sorta. Grožđe se upotrebljava za spravIjanje pitkih vina kojima često nedostaje kiselina.

2. Ezerjo

Potiče iz Mađarske. Gaji se u Subotičkoj peščari. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Grozd srednje veličine, više valjkastog oblika. Šira sadrži 17 do 19% šećera. Vino sadrži 8 do 11% alkohola i 5 do 6%o ukupnih kiselina. Ova sorta je osetljiva na sivu plesan i niske temperature zimi. Zimi je neophodno zagrtanje. Sazreva u III epohi. Pozna sorta. Grožđe se upotrebljava za spravljanje lakih i pitkih suvih vina.

Stone sorte vinove loze

U Jugoslaviji postoje veoma povoljni agroekološki uslovi za gajenje stonih sorata vinove loze.

Radi bolje preglednosti, stone sorte vinove loze izlažu se po vremenu sazrevanja grožđa.

1. Pregled i klasifikacija stonih sorata vinove loze koje se gaje u Jugoslaviji

I Grupa. Veoma rane stone sorte.

a) Domaće i odomaćene standardne stone sorte.

U okviru ove grupe ne gaje se domaće i odomaćene standardne veoma rane stone sorte.

b) Strane standardne veoma rane stone sorte.

1. čabski biser, 2) kraljica vinograda, 3) kardinal.

c) Novostvorene domaće veoma rane stone sorte.

1. biserka rana, 2) demir kapija, 3) beogradska rana, 4) gročanka, 5) opuzenska rana, 6) kosovska rana, 7) radmilovački muskat.

d) Perspektivne veoma rane stone sorte.

1. muskat oliver, 2) halili beli, 3) premijera, 4) rani magarača.

II Grupa. I epoha sazrevanja grožđa. Rane stone sorte

a) Domaće i odomaćene standardne rane stone sorte.

U okviru ove grupe ne gaje se domaće i odomaćene standardne rane stone sorte.

b) Strane standardne rane stone sorte.

1. šasla bela, 2) šasla crvena.

c) Perspektivne i neuvedene rane stone sorte.

1. erli muskat, 2) blgarija.

III Grupa. II epoha sazrevanja. Srednje pozne sorte

U okviru ove grupe ne gaje se domaće, odomaćene i strane standardne srednje pozne sorte. Gaje se samo perspektivne, i to:

1. madam matias, 2) gold, 3) pans rani.

IV Grupa. III epoha sazrevanja. Pozne stone s o r t e

a) Domaće i odomaćene standardne pozne stone sorte. U okviru ove grupe ne gaje se domaće i odomaćene standardne pozne stone sorte.

b) Strane standardne pozne stone sorte.

1. muskat hamburg, 2) afuz-ali, 3) alfons lavale.

c) Novostvorene domaće pozne sorte.

1. smederevski muskat, 2) negotinski rubin.

d) Perspektivne pozne stone sorte.

1. muskat bekman, 2) muskat ada.

V Grupa. IV epoha sazrevanja. Veoma pozne stone sorte

a) Domaće i odomaćene standardne veoma pozne stone sorte.

1. zimsko belo, 2) crveni drenak.

b) Strane standardne veoma pozne stone sorte.

1. italija, 2) aleksandrijski muskat.

c) Novostvorene domaće veoma pozne stone sorte.

1. antigona, 2) povardarska pozna.

d) Perspektivne i veoma pozne stone sorte.

1. aleksandrijski muskat, 2) blek ros, 3) flem tokaj, 4) kvin, 5) olivet crni, 6) grover, 7) valencija, 8) molinera, 9) emperor, 10) kalmerija, 11) agadaj beli, 12) taifi crveni, 13) krivaja, 14) ćilibarka, 15) adakalka bela i crvena.

Besemene stone sorte

a) Domaće i odomaćene standardne besemene sorte.

U okviru ove grupe ne gaje se domaće i odomaćene standardne besemene stone sorte.

b) Strane standardne besemene stone sorte.

1. sultanina bela.

c) Domaće novostvorene besemene sorte.

1. beogradska besemena.

d) Perspektivne besemene stone sorte.

1. perlet, 2) bjuti sidles, 3) maria pirovano, 4) besemeni hibrid VI/4.

Važnije agrobiološke i privredno-tehnološke karakteristike stonih sorata vinove loze

I Grupa. Veoma rane stone sorte

a) Domaće i odomaćene standardne veoma rane stone sorte

Ne gaje se.

b) Strane standardne veoma rane stone sorte

1. Čabski biser

Vidi sliku 29.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Vojvodini, Srbiji, na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori, Hercegovini i mestimično u ostalim vinogorjima.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja redovna. Bobice okrugle, nejednake, najčešće srednje veličine, s pokožicom žutozelene boje. Grozd mali ili srednje veličine, valjkastog oblika. Težina grozda od 60 do 120 grama. Koeficijent rodnosti 1,1—1,3. Slabo prinosna sorta. Prinos grožđa kreće se od 6 do 8.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika najviše odgovaraju kordunice ili pergole. Najbolje uspeva na plodnim propusnim, peskovitim i toplijim zemljištima. Ne podnosi veliku sušu. Na sivu plesan je veoma osetljiva ako u fazi sazrevanja grožđa nastupi kišni period. Na niske temperature srednje osetljiva. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, 41 B.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 14 do 16% šećera. Tipična stona sorta prijatnog muskatnog mirisa. Bobice nejednako sazrevaju, što joj je nedostatak. Slabo podnosi transport i nije pogodna za slanje na udaljena tržišta.

2. Kraljica vinograda

Vidi sliku 30.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Makedoniji, na Kosovu, u Srbiji, Vojvodini, Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji i dr.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice krupne, jajaste, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda od 150 do 300 grama. Koeficijent rodnosti 1,2—1,5. Veoma prinosna sorta. Prinos grožđa se kreće od 12 do 20.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika odgovaraju kordunice ili pergole koje omogućuju maksimalno osvetljenje grožđa. Najbolje uspeva na plodnim, dubokim, propusnim i toplijim zemIjištima. Sušu ne podnosi. Na sivu plesan je osetljiva, naročito ako nastupi kišni period, pokožica puca, što je nedostatak. pokožica lako puca i stvaraju se uslovi za brzo širenje sive plesni. Osetljiva je i na niske temperature. Okca izmrzavaju na —16°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 BB i 41 B.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 14 do 18% šećera. Tipična stona sorta sa izraženim muskatnim mirisom. Po izgledu bobice i grozda vrlo atraktivna za tržište. Transport dobro podnosi pa se može slati na udaljena tržišta. Grožđe se ne može duže čuvati u hladnjači.

3. Kardinal

Vidi sliku 31.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Makedoniji, na Kosovu, u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini, Dalmaciji i mestimično u Vojvodini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakleristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice vrlo krupne, okrugle, ponekad neznatno deformisane, s pokožicom ljubičastvocrvenoplave boje. Težina grozda od 200 do 600 grama, a može da teži i preko 1 kg. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Vrlo prinosna sorta. Prinos grožđa se kreće od 15 do 22.000 kg/ha. Dobar prinos postiže se pri kratkoj i mešovitoj rezidbi. Za visoke prinose primenjuje se mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika u severnijim područjima više odgovaraju kordunice a u južnijim krajevima podesnije su pergole. Najbolje uspeva na plodnim, propusnim, dubokim i toplijim zemljištima. Ne podnosi sušu. Otporna je prema sivoj plesni. U fazi sazrevanja grožđa, ako nastupi kišni period, pokožica puca, što je nedostatak. Na niske temperature osetljiva sorta. Okca izmrzavaju već na —14°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, 41 B, Rihter 99, Paulsen 1103 i Rudjeri 140.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 14 do 16% šećera. Tipična stona sorta sa neutralnim ukusom, a kada grožđe prezri, dobija blag muskatni miris i ukus. Po izgledu bobice i grozda vrlo atraktivna za tržište. Kada se pojavi, onda je van konkurencije na našem tržištu u poređenju sa drugim sortama. Transport odlično podnosi pa se može slati i na udaljena tržišta. Grožđe se može čuvati do 30 dana u hladnjači.

c) Domaće novostvorene veoma rane stone sorte

1. Biserka rana

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena je u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Preporučuje se za gajenje u svim vinogorjima gde ima uslova za gajenje najranijih stonih sorata.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobica sitna ili srednje veličine, s pokožicom žutozelene boje. Grozd mali ili srednje veličine, više valjkastog oblika. Težina grozda od 120 do 150 grama. Slabo prinosna sorta. Prinos se kreće od 7 do 9.000 kg/ha. Koeficijent rodnosti 1,1—1,4. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika najpogodnije su kordunice. Najbolje uspeva na plodnim, propusnim i toplim zemljištima. Otporna je prema sivoj plesni. Prema niskim temperaturama srednje otporna. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva 20 do 25 dana pre šasle bele.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 16 do 18% šećera. Tipična stona sorta sa veoma izraženim prijatnim muskatnim mirisom. Bobice ujednačeno sazrevaju. Dobro podnosi transport. Najranija stona sorta u zemlji.

2. Demir kapija

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena je u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Preporučuje se za gajenje u svim vinogorjima gde ima uslova za gajenje veoma ranih stonih sorata.

Važnije botaničke i agrobioloske karakteristike. — Čokot srednje bujan. Oplodnja redovna. Bobica srednje veličine, ili krupna, s pokožicom žutozlatne boje. Težina grozda od 150 do 200 grama. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Srednje prinosna sorta. Prinos grožđa se kreće od 10 do 12.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika odgovaraju kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnim propusnim i toplijim zemljištima. Srednje otporna prema bolestima. Srednje osetljiva na nisku temperaturu. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Sazreva 20 do 25 dana pre šasle bele.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 17 do 18% šećera. Tipična stona sorta sa veoma prijatnim muskatnim mirisom. Bobice vrlo ujednačeno sazrevaju. Grozd ima veoma lep izgled. Grožđe veoma dobro podnosi transport.

3. Beogradska rana

Vidi sliku 32.

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena je u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Preporučuje se za gajenje u svim vinogorjima gde ima uslova za gajenje veoma ranih stonih sorti. Najbolje rezultate pokazuje u Makedoniji, Srbiji i Vojvodini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan ili bujan. Oplodnja redovna. Bobica srednje veličine ili krupna, okruglasta, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda od 350 do 380 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 18.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika odgovaraju kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnim propusnim i toplijim zemljištima. Srednje otporna prema bolestima. Srednje osetljiva prema niskoj temperaturi. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva 22 do 25 dana pre šasle bele.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 16 do 18% šećera. Tipična stona sorta prijatnog i osvežavajućeg ukusa. Bobice ujednačeno sazrevaju. Grozd ima lep izgled. Grožđe veoma dobro podnosi transport. Na čokotu se može duže održati.

4. Gročanka

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena je u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Kao veoma rana sorta preporučuje se za gajenje u svim vinogorjima u kojima ima uslova za gajenje veoma ranih stonih sorata.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice velike, neznatno izdužene, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda varira od 220 do 300 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Prinosna sorta. Prinos se kreće od 14 do 16.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika odgovaraju kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnim, propusnim i toplijim zemljištima. Srednje otporna prema bolestima. Srednje osetljiva na nisku temperaturu. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva 20 dana pre šaste bele.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 16 do 18% šećera. Tipična stona sorta vrlo prijatnog i osvežavajućeg ukusa. Bobice ujednačeno sazrevaju. Grožđe dobro podnosi transport.

5. Opuzenska rana

Vidi sliku 33.

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena je u centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Preporučuje se za gajenje u svim vinogorjima u kojima ima uslova za gajenje veoma ranih stonih sorata.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujan. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice srednje veličine, neznatno izdužene, s pokožicom plavocrvene boje. Težina grozda od 150 do 200 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,6. Prinosna sorta. Prinos grožđa se kreće od 12 do 15.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika odgovaraju kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnim propusnim i toplijim zemljištima. Srednje otporna prema bolestima. Srednje osetljiva na nisku temperaturu. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva 22 dana pre šasle bele.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 16 do 18% šećera. Tipična stona sorta, prijatnog i osvežavajućeg ukusa. Bobice ujednačeno sazrevaju. Grožđe dobro podnosi transport. Zbog lepe boje pokožice vrlo je atraktivna za tržište. Predstavlja najraniju stonu sortu sa obojenom pokožicom u zemlji.

5. Kosovska rana

Vidi sliku 34.

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena je u centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Preporučuje se za gajenje u svim vinogorjima gde ima uslova za gajenje veoma ranih stonih sorata. Najbolje rezultate pokazuje na Kosovu, u Dalmaciji, Makedoniji, Srbiji i Vojvodini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice krupne, ovalnog oblika, s pokožicom zatvorenocrvene boje. Težina grozda od 200 do 300 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Prinosna sorta. Prinos grožđa se kreće od 12 do 22.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika odgovaraju kordunice i pergolasti oblici čokota. Najbolje uspeva na dubokim, plodnim propusnim i toplijim zemljištima. Srednje otporna prema bolestima. Srednje osetljiva na nisku temperaturu. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva 15 dana pre šasle bele.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18 do 20% šećera. Tipična stona sorta, vrlo prijatnog neutralnog ukusa. Crvenkasta boja bobica i krupan grozd su atraktivni za tržište. Grožđe veoma dobro podnosi transport.

6. Radmilovački muskat

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Preporučuje se za gajenje u svim vinogorjima gde ima uslova za gajenje veoma ranih stonih sorata. Najbolje rezultate pokazuje u Dalmaciji, Makedoniji, Srbiji i Vojvodini.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice velike, okrugle, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda od 250 do 300 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Prinosna sorta. Prinos se kreće od 12 do 16.0 kg/ha. Najpogođnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika odgovaraju kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnim, propusnim, dubokim i rastresitim toplijim zemljištima. Srednje otporna prema bolestima. U fazi sazrevanja grožđa pokožica ne puca u slučaju kišnog vremena. Srednje osetljiva na nisku temperaturu. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Grožđe sazreva 15 dana pre šasle bele.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 17—18% šećera. Tipična stona sorta vrlo prijatnog i osvežavajućeg muskatnog mirisa. Bobice ujednačeno sazrevaju. Grožđe dobro podnosi transport. Ako grožđe prezri, pogodno je i za spravljanje osvežavajućeg muskatnog vina.

d) Perspektivne veoma rane stone sorte

1. Muskat oliver

Potiče iz Mađarske. Novostvorena sorta. Gaji se mestimično u Vojvodini i u pojedinim kolekcijama. Grozd srednje veličine, piramidalnog oblika. Bobice srednje veličine, s pokožicom veoma lepe zlatnožute boje. Srednje prinosna sorta. Šira sadrži 17—20% šećera. Tipična stona sorta sa veoma prijatnim muskatnim mirisom. Bobice ravnomerno sazrevaju, grožđe dobro podnosi transport pa se zbog toga više ceni nego sorta čabski biser. Grožđe sazreva 4—5 dana posle sorte čabski biser. Ova sorta je perspektivna za širenje u našoj zemlji. Preporučuje se za vinogorja u kojima postoje uslovi za proizvodnju najranijeg stonog grožđa.

2. Halili beli

Potiče iz Irana. Introdukovana iz SSSR-a. Iranska autohtona sorta. Pozitivne rezultate dala je u Makedoniji i u ampelografskim kolekcijama u Srbiji i Vojvodini. Grozd srednje veličine, kupastog oblika. Bobice srednje veličine, jajaste, s pokožicom zelenožute boje. Prinosna sorta. Šira sadrži 14—16% šećera. Tipična stona sorta prijatnog, neutralnog ukusa koji podseća na ukus drenka. Grožđe dobro podnosi transport. Sazreva 10 dana posle sorte čabski biser ili 4—5 dana pre sorte kraljica vinograda. Perspektivna je za širenje u vinogorjima koja imaju uslova za proizvodnju grožđa veoma ranih sorata namenjenih tržištu.

Sličnih osobina je i sorta HALILI CRNI koja daje identične rezultate u našoj zemlji, s tom razlikom što sazreva 3—4 dana ranije, a pokožica je plavocrvene boje.

3. Primiera

Potiče iz Italije. Novostvorena sorta. Gaji se u opuzenskom vinogorju a može se naći i u nekim kolekcijama širom zemlje. Grozd srednje veličine, valjkastokupastog oblika. Bobice srednje veličine, s pokožicom žutozelene boje. Prinosna sorta. Šira sadrži 15—16% šećera. Tipična stona sorta prijatnog neutralnog ukusa. Grožđe podnosi transport. Sazreva 4—5 dana posle sorte čabski biser. Sorta lokalnog značaja. Ima uslova da se širi u Dalmaciji.

4. Rani magarača

Potiče iz SSSR-a. Novostvorena sorta. Gaji se u opuzenskom vinogorju a može se naći u kolekcijama širom zemlje. Grozd veliki, kupastog oblika. Bobice srednje veličine, s pokožicom plavocrne boje. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 15—18% šećera. Tipična stona sorta prijatnog neutralnog ukusa. Grožđe dobro podnosi transport. Sazreva 7 dana pre sorte kardinal. Daje veoma dobre rezultate u Dalmaciji. Perspektivna je za dalje širenje.

II Grupa. I epoha sazrevanja grožđa. Rane stone sorte

a) Domaće i odomaćene standardne rane stone sorte

U okviru ove grupe ne gaje se domaće i odomaćene standardne rane stone sorte.

b) Strane standardne rane stone sorte

1. Šasla bela

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Sloveniji, Hrvatskoj, Vojvodini, Srbiji i na Kosovu, a mestimično i u pojedinim vinogorjima ostalih republika.

Važnije botaničke i agrobioloske karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja redovna. Bobice okrugle, srednje veličine, s pokožicom žutozelene boje. Težina grozda od 120 do 200 grama. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Srednje prinosna sorta. U povoljnim agroekološkim uslovima prinosna sorta. Prinos od 12 do 15.0000 kg/ha, a može dostići do 20.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika najviše odgovaraju razne kordunice. Najbolje uspeva na plodnim, propusnim, dubokim, peskovitim i umereno toplim zemljištima. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje otporna. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

U zavisnosti od agroekoloških uslova vinogradarskih područja u zemlji, grožđe sazreva od 25 jula do 25 avgusta.

Važnije privredno tehnoloske karakteristike. — Šira sadrži 18—22% šećera. Nije tipična stona sorta. Grožđe se upotrebljava i za potrošnju u svežem stanju i za preradu u vino. Prijatno je za jelo. Dobro podnosi transport. Na domaćem i inostranom tržištu grožđe je veoma traženo. Kod nas se ranije trošilo pretežno u svežem stanju, a poslednjih godina sve se više prerađuje u vino.

2. Crvena šasla

Područja gajenja u zemlji. — Introdukovana iz Francuske. Gaji se u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Vojvodini i na Kosovu, mestimično i u pojedinim vinogorjima ostalih republika.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot srednje bujnosti. Oplodnja redovna. Bobice okrugle, srednje veličine, s pokožicom crvenoljubičaste boje. Težina grozda 150—200 grama. Koeficijent rodnosti 1,2—1,4. Srednje prinosna sorta. U povoljnim agroekološkim uslovima prinosna sorta. Prinos se kreće od 12 do 15.000 kg/ha a može dostići i do 20.000 kg/ha. Najbolje uspeva na plodnim, propusnim, dubokim, peskovitim i umereno toplim zemljištima. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje otporna. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

U zavisnosti od agroekoloških uslova grožđe sazreva kod nas od 28. jula do 28. avgusta.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18 do 20% šećera. Nije tipična stona sorta. Grožđe se upotrebljava za potrošnju u svežem stanju i za preradu u vino. Prijatno je za jelo. Dobro podnosi transport. Na domaćem i inostranom tržištu je veoma traženo.

c) Perspektivne rane stone sorte

1. Erli muskat

Potiče iz Kalifornije. Novostvorena sorta. Gaji se mestimično u područjima gde se proizvodi rano i veoma rano stono grožđe. Grozd srednje veličine, najčešće piramidalnog oblika. Bobice srednje veličine, okrugle, s pokožicom žutozelene boje. Prinosna sorta. Šira sadrži 18—20% šećera. Tipična stona sorta sa izraženim prijatnim muskatnim mirisom. Grožđe dobro podnosi transport. Sazreva 4—5 dana posle šasle bele. Perspektivna je za širenje u našoj zemlji.

2. Blgaria

Potiče iz Bugarske. Novostvorena sorta. Naziva se još i ranim afuz-alijem. Grozd veliki, bobice velike, izdužene. Prinosna sorta. Šira sadrži 16—18% šećera. Tipična stona sorta. Dala je veoma dobre rezultae u Makedoniji. Sazreva istovremeno sa šaslom belom ili nekoliko dana kasnije. Perspektivna sorta za širenje u našoj zemlji a naročito u južnim, toplijim krajevima.

III Grupa. II epoha sazrevanja. Srednje pozne stone sorte

1. Domaće i odomaćene standardne srednje pozne stone sorte. Ne gaje se kod nas.
2. Strane standardne srednje pozne stone sorte. Ne gaje se kod nas.
3. Perspektivne srednje pozne stone sorte.

1. Madam matijas

Potiče iz Mađarske. Novostvorena sorta. Gaji se mestimično u Vojvodini i Podunavlju. Grozd kupast, srednje veličine ili krupan. Bobice srednje veličine, okruglaste, s pokožicom crvene boje. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 16—18% šećera. Muskatna sorta. Može se upotrebljavati i za spravljanje pitkog vina. Grožđe sazreva 10—12 dana posle šasle bele. Perspektivna je za lokalno tržište.

2. Pans rani

Introdukovana iz Italije, gde se najviše gaji na Siciliji. Grozd krupan, više kupast. Bobice srednje veličine ili velike, izduženog oblika. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 15—18% šećera. Grožđe sazreva u uslovima umereno kontinentalne klime 15 dana posle šasle bele. U Dalmaciji sazreva 7—10 dana posle šasle bele. Tipična stona sorta, sa prijatnim više neutralnim ukusom. Grožđe dobro podnosi transport. Perspektivna je za lokalna tržišta.

3. Gold

Potiče iz Kalifornije. Novostvorena sorta. Grozd veliki, piramidalnog oblika. Bobica krupna, izduženog oblika, podseća po obliku na afuz-ali. Pokožica žuto ćilibarne boje. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 16—18% šećera. Grožđe sazreva 12—15 dana posle šasle bele. Tipična stona muskatna sorta. Odlično podnosi transport. Proveravana je u Podunavlju, Ćemovskom polju i Opuzenu, gde su postignuti dobri rezultati.

IV Grupa. III epoha sazrevanja. Pozne stone sorte

a) Domaće i odomaćene standardne pozne stone sorte

U okviru ove grupe ne gaje se kod nas domaće i odomaćene standardne pozne stone sorte.

b) Strane standardne pozne stone sorte.

1. Muskat hamburg

Vidi sliku 35.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Srbiji, Vojvodini, na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna, sem ako u fazi cvetanja nastupi kišni period. Bobice krupne, jajastog oblika, s pokožicom plavocrne ili plavocrvenkaste boje. Težina grozda od 150 do 400 grama. Koeficijent rodnosti 1,2—1,5. Veoma prinosna sorta. Prinos se kreće od 12 do 18.000 kg/ha. Zalijevanjem se može postići i veći prinos. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnijim, propusnim, dubljim, peskovitim i toplijim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna. Prema niskoj temperaturi otpornost varira u zavisnosti od lozne podloge i visine prinosa grožđa. Okca izmrzavaju na —20°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18—22% šećera. Stona sorta sa izraženim i veoma prijatnim muskatnim mirisom. Transportabilnost dobra, pa se grožđe može slati na udaljena tržišta. Na domaćem tržištu je jedna od najcenjenijih stonih sorti i van konkurencije je kada se pojavi na tržištu. Poslednjih godina se od grožđa ove sorte sve više spravlja muskatno vino lepe rubin boje. Šta više, ova vina dobijaju i zlatne medalje na međunarodnim sajmovima. Zbog toga se vina od ove sorte sve češće pojavljuju na tržištu i sve se više traže.

2. Afuz-ali

Vidi sliku 36.

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Makedoniji, na Kosovu, u Srbiji, Vojvodini, Crnoj Gori i Dalmaciji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna, sem ako u fazi svetanja nastupi kišni period. Bobice veoma krupne, izdužene, jajaste ili urmastog oblika, što zavisi od klona. Pokožica žutozelene boje, a sa strane okrenute suncu prelazi u ćilibarnu boju. Težina grozda od 200 do 500 grama, a izuzetno i do 3 kg. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Visoko prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. U povoljnim agroekološkim uslovima gde se primenjuje i zalivanje može se postići prinos i do 30.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita i duga rezidba. Od uzgojnih oblika najpogodnije su kordunice i pergole. U senci grožđe teže sazreva i bobice nemaju karakterističnu boju. Prema bolestima srednje otporna sorta. Na nisku temperaturu zimi osetljiva. Okca izmrzavaju već na —16°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4, 41 B, Rihter 99 i Paulsen 1103.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18 do 20% šećera. Tipična stona sorta. Grozdovi i bobice veoma privlačnog izgleda, s vrlo prijatnim i osvežavajućim ukusom. Transportabilnost veoma dobra, pa se grožđe može slati na udaljena tržišta. U hladnjači se može čuvati najviše 60 dana. Veoma cenjena i vrlo ekonomična stona sorta. Zbog krupnoće bobica od grožđa ove sorte pripremaju se još slatko, kompot i dr.

3. Alfons lavale

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se mestimično u Srbiji, Makedoniji i Dalmaciji.

Važnije botaničke i agrobioloske karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice veoma krupne, okruglaste, s pokožicom tamnoplave boje. Težina grozda od 250 do 400 grama. Koeficijent rodnosti 1,3—1,6. Veoma prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita ili duga rezidba. Od uzgojnih oblika najviše odgovaraju kordunice ili pergole. U senci grožđe slabo sazreva. Najbolje uspeva na plodnim, propusnim, peskovitim i toplijim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna. Na niske temperature osetljiva. Okca izmrzavaju na —16°C.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 8 B, Kober 5 BB, SO-4, 41 B i Rihter 99.

Grožđe sazreva 5 do 7 dana posle sorte afuz-ali.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 14 do 16% šećera. Tipična stona sorta sa prijatnim kiselkastim ukusom. Zbog krupnoće grozda i krupnoće i lepote bobica veoma privlačna za tržište. Grožđe je odlične transportabilnosti. U hladnjači se može čuvati 60 do 90 dana. Preporučuju se za gajenje samo u toplijim područjima gde za vreme sazrevanja grožđa ima dovoljno sunčeve svetlosti.

c) Novostvorene domaće pozne stone sorte

1. Smederevski muskat

Vidi sliku 37.

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Dobri rezultati su postignuti u Podunavlju, Makedoniji i Dalmaciji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice velike, urmastog oblika, s pokožicom zeleno-belo-žućkaste boje. Težina grozda 250 do 400 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Veoma prinosna sorta. Prinos se kreće od 12 do 18.000 kg/ha. U uslovima zalivanja moguće je postići i veći prinos. Najprikladnija je mešovita ili duga rezidba. Od uzgojnih oblika najviše odgovaraju kordunice ili pergole. Najbolje uspeva na plodnijim propusnijim i toplijim zemljištima. Prema bolestima i niskoj temperaturi srednje otporna. Okca izmrzavaju na —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se 41 B, SO-4, Teleki 8 B, Rihter 99.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—22% šećera. Tipična stona sorta s veoma izraženim i vrlo prijatnim muskatnim mirisom. Zbog krupnoće i lepote bobice privlačna za tržište. Grožđe ima dobru transportabilnost. U hladnjači se može čuvati do 45 dana.

2. Negotinski rubin

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Dobri rezultati su postignuti u Srbiji, Vojvodini, na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori i Dalmaciji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice velike, duguljaste, s pokožicom tamnoljubičaste boje. Težina grozda od 350 do 450 grama. Koeficijent rodnosti 1,5—1,8. Visoko prinosna sorta. Rezidba mešovita. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. U uslovima zalivanja može se postići i do 30.000 kg/ha. Od uzgojnih oblika najviše odgovaraju kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnijim, propusnijim i toplijim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna, otpornija od sorte muskat hamburg. Prema niskoj temperaturi srednje otporna. Okca izmrzavaju na —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8B, SO-4, 41 B i Rihter 99.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18 do 22% šećera. Tipična stona sorta, s veoma blago izraženim prijatnim muskatnim mirisom. Zbog krupnoće grozdova i krupnoće i lepote bobica privlačna za tržište. Grožđe ima dobru transportabilnost. U hladnjači se može čuvati do 60 dana.

d) Perspektivne pozne stone sorte

1. Muskat bekman

Predstavlja klon muskata hamburga. Gaji se najviše u smeši sa muskatom hamburgom. Klonski zasadi u našoj zemlji još ne postoje. Grozd srednje veličine ili veliki, piramidalnog oblika. Bobice krupne, okruglastog oblika, s pokožicom ljubičastocrvene boje, dok su bobice muskata hamburga jajastog oblika. Vrlo prinosan klon. Daje veći prinos od muskata hamburga. Šira sadrži u proseku 18% šećera. Grožđe je pogodno za potrošnju u svežem stanju i za spravljanje obojenog vina muskatnog mirisa. Grožđe dobro podnosi transport. Sazreva 4 do 5 dana posle muskata hamburga. Sorta je perspektivna.

2. Muskat ada

Potiče iz Italije. Novostvorena sorta. Gaji se u Istri a pokazala se dobrom i u svim drugim područjima gde se gaji muskat hamburg. Grozd srednje veličine, bobice velike, okrugle, s pokožicom lepe plavocrne boje. Prinosna sorta. Šira sadrži 18 do 20% šećera. Grožđe se može upotrebiti kao stona sorta i za spravljanje ružičastih vina. Ukus grožđa je prijatan, osvežavajući i bez jače izraženog muskatnog mirisa. Ima dobru transportabilnost. Sazreva 7—10 dana pre muskata hamburga.

V Grupa. IV epoha sazrevanja. Veoma pozne stone sorte

a) Domaće i odomaćene standardne veoma pozne stone sorte

1. Zimsko belo

Vidi sliku 38.

Područja gajenja u zemlji. — Potiče sa Istoka. Odomaćena sorta. Gaji se u Makedoniji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice krupne, eliptične, s pokožicom žutozelenkaste boje. Težina grozda od 200 do 400 grama i više. Koeficijent rodnosti 1,2—1,5. Prinosna sorta. Prinos se kreće od 12 do 18.000 kg/ha, a zalivanjem se postiže i 25.0 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnijim, rastresitijim i toplijim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna. Prema sivoj plesni veoma otporna. Osetljiva na nisku temperaturu. Okca izmrzavaju na —16°C.

Od loznih podloga preporučuju se Teleki 8 B i 41 B.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18 do 20% šećera. Tipična stona sorta, čije se grožđe troši u zimskim mesecima. U hladnjači grožđe se može čuvati od 90 do 150 dana. Transportabilnost izvrsna. U hladnjači izražena otpornost prema sivoj plesni. Pogodna za gajenje samo u toplim područjima gde je za vreme sazrevanja grožđa suvo, toplo i sunčano vreme.

2. Crveni drenak

Vidi sliku 39.

Područja gajenja u zemlji. — Potiče sa Istoka, odomaćena sorta. Gaji se u Makedoniji. Mestimično ima čokota u Crnoj Gori, na Kosovu i u Srbiji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Cvet funkcionalno ženski. Oplodnja neredovna. Bobice krupne, jajaste, šiljate, s pokožicom lepe crvene boje.

Težina grozda od 120 do 400 grama. Koeficijent rodnosti se kreće od 1,2 do 1,5. Prinosna sorta u uslovima dobre oplodnje. U slučaju loše oplodnje, postiže se mali prinos. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnijim propusnim i toplim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna, a prema sivoj plesni veoma otporna. Na nisku temperaturu osetljiva. Okca izmrzavaju na —15°C.

Od loznih podloga preporučuju se 41 B, Teleki 8B i SO-4.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 18 do 22% šećera. Tipična stona sorta. Grožđe veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju. Transportabilnost visoka. U hladnjači se može čuvati do 150 dana. Grožđe se troši u zimskim mesecima. Zbog funkcionalno ženskog cveta i neredovne oplodnje sve se više izostavlja iz sortimenta.

b) Strane standardne veoma pozne stone sorte

1. Italija

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Dalmaciji, Crnoj Gori, Makedoniji i mestimično u Srbiji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Oplodnja redovna. Bobice krupne, lepog, jajastog oblika, s pokožicom voštanožute boje. Težina grozda od 220 do 400 grama. Koeficijent rodnosti 1,3—1,5. Veoma prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice i pergole. Najbolje uspeva na propusnim, plodnijim i toplijim zemljištima. Na bolesti osetljiva sorta, naročito na oidijum — pepelnicu. Srednje otporna prema sivoj plesni. Na nisku temperaturu osetljiva. Okca izmrzavaju već na —16°C.

Od loznih podloga preporučuju se 41 B, Teleki 8 B i SO-4.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—20% šećera. Tipična stona sorta. Grožđe veoma lepog izgleda i prijatnog je muskatnog mirisa. Transportabilnost dobra. U hladnjači se može čuvati do 90 dana. Pogodna je za gajenje samo u uslovima gde za vreme sazrevanja grožđa vlada suvo i sunčano vreme.

c) Novo stvorene domaće veoma pozne stone sorte

1. Antigona

Područje gajenja u zemlji. — Stvorena u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Dobre rezultate je dala u Makedoniji i Srbiji.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice krupne, ovalne, s pokožicom tamnoplave boje. Srednja težina grozda od 250 do 350 grama. Koeficijent rodnosti 1,4—1,8. Veoma prinosna sorta. Prinos se kreće od 14 do 18.000 kg/ha. Rezidba mešovita. Od uzgojnih oblika najpogodnije su kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnijim, ocednim, rastresilim i toplijim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna. Izražena otpornost prema sivoj plesni. Prema niskoj temperaturi srednje otporna. Okca izmrzavaju na —18°C.

Od podloga preporučuju se 41 B, SO-4 i Teleki 8 B.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži od 20—22% šećera. Tipična stona sorta, s velikim i lepo obojenim bobicama, prijatnog, osvežavajućeg ukusa. Transportabilnost dobra. U hladnjači se može čuvati do 60 dana.

2. Povardarska pozna

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena je u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Dobre rezultate daje u Makedoniji, Dalmaciji, na Kosovu i u južnim područjima Srbije.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Cvet normalan. Oplodnja redovna. Bobice krupne, duguljaste, s pokožicom ljubičastocrvene boje. Težina grozda od 250 do 400 grama. Koeficijent rodnosti 1,3—1,8. Veoma prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. Najpogodnija je mešovita rezidba. Od uzgojnih oblika preporučuju se kordunice ili pergole. Najbolje uspeva na dubljim, propusnim, rastresitim i toplijim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna a prema sivoj plesni izražena otpornost. Prema niskoj temperaturi srednje otporna. Okca izmrzavaju na —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se 41 B, SO-4 i Teleki 8 B.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 18—20% šećera. Tipična stona sorta, s vrlo prijatnim i osvežavajućim ukusom grožđa. Transportabilnost visoka. U hladnjači se može čuvati do 120 dana. Grožđe se troši u zimskim mesecima.

d) Perspektivne veoma pozne stone sorte

1. Aleksandrijski muskat

Potiče sa Istoka. Introdukovana iz Italije i Francuske. Gaji se mestimično u Dalmaciji još i pod imenom cibib muskatni. Grozd veliki, bobice veoma krupne, izduženog oblika, s pokožicom žutozelenkaste boje. Prinosna sorta. Šira sadrži 18—22% šećera. Tipična stona sorta veoma prijatnog muskatnog mirisa. Grožđe dobro podnosi transport. U hladnjači se može čuvati do 60 dana. Sorta je pogodna i za sušenje. Kao suvo grožđe dolazi pod imenom malaga. Grožđe je pogodno za spravljanje kompota i slatka.

2. Blek roz

Potiče iz Kalifornije. Novostvorena stona sorta. Introdukovana iz Kalifornije i Italije. Grozd veoma veliki, bobice krupne, izdužene, urmastog oblika. Pokožica bobice tamnoplave boje. Gaji se mestimično u Makedoniji, Srbiji i Dalmaciji. Sorta je više kolekcijskog karaktera. Po lepoti grozda i bobice jedna od najprivlačnijih veoma poznih stonih sorata. Šira sadrži 12—15% šećera. Ukus grožđa nije osobit. Na izložbama dobro sazrelo grožđe izaziva opštu pažnju, naročito amatera. Grožđe nema veću tržišnu vrednost, već je više atraktivno zbog veličine grozdova i izuzetno lepog oblika i krupnoće bobice, koja je dva puta veća od bobice afuz-alia. Preporučljiva je više za amatere, za okućnice i ljubitelje kolekcija sorata.

3. Flem tokaj

Potiče sa Istoka. Odomaćena u severnoj Africi, a dosta je zastupljena u Kaliforniji. Introdukovana je iz Italije i Kalifornije. Rezultati provere u Srbiji, Makedoniji i Dalmaciji pokazali su da je ova sorta perspektivna kao veoma pozna sorta i kao sorta pogodna za čuvanje u hladnjačama. Grozd veliki. Bobica krupna, izdužena, veoma lepe intenzivne crvene boje. Vrlo prinosna sorta. Tipična stona sorta prijatnog osvežavajućeg ukusa i neutralnog mirisa. Grožđe otporno prema sivoj plesni. Šira sadrži 18—20% šećera. U hladnjači se može čuvati sa uspehom 60 do 90 dana. Bolje rezultate daje u toplijim i suvljim uslovima uz zalivanje.

4. Kvin

Potiče iz Kalifornije. Novostvorena sorta. Introdukovana je iz Kalifornije. Rezultati provere u Srbiji i Makedoniji pokazali su da je prespektivna sorta, jer je grožđe pogodno za čuvanje u hladnjači. Grozd velik, bobica krupna, ovalna, s pokožicom tamnocrvene boje. Grožđe otporno prema sivoj plesni. Tipična stona sorta, osvežavajućeg ukusa. Vrlo je prinosna. Šira sadrži 18—20% šećera. U hladnjači se može uspešno čuvati 60 do 90 dana. Bolje rezultate daje u toplijim i suvljim uslovima uz zalivanje.

5. Olivet crni

Potiče sa Istoka. Introdukovana iz Francuske. Gaji se u području Zadra. Grozd veliki, bobice krupne, izdužene s pokožicom plavocrne boje. Vrlo prinosna sorta. Šira sadrži 18 do 20% šećera. Tipična stona sorta koja ima ukus drenka. U hladnjači se može čuvati do 90 dana. Transportabilnost dobra. Sorta je otporna prema sivoj plesni. Pokazuje dobre rezultate i u kolekcijama razmeštenim u drugim područjima.

6. Gro ver

Potiče sa Istoka. Introdukovana iz Francuske. Gaji se i proverava u području Zadra. Proverava se još u kolekcijama u Srbiji i Makedoniji. Grozd veliki, bobica krupna, okruglasta, s pokožicom zelenkastožute boje. Šira sadrži 18—20% šećera. Tipična stona sorta. Transportabilnost dobra. Otporna je protiv sive plesni. U hladnjači se može čuvati od 60 do 90 dana.

7. Valencija

Potiče sa Istoka. Introdukovana iz Alžira, Španije i Francuske. Proverava se u Makedoniji i kolekcijama u Srbiji. Grozd veliki, bobica kpupna, jajasta, s pokožicom zućkastovoštane boje. Šira sadrži 14 do 18% šećera. Tipična veoma pozna stona sorta. Transportabilnost dobra. Otporna prema sivoj plesni. U hladnjači se može čuvati do 90 dana. Preporučljiva je samo za toplija područja.

8. Molinera

Potiče sa Istoka. Zovu je još i crvenom malagom. Gaji se najviše u Kaliforniji. Rezultati provere u Srbiji i Makedoniji pokazuju da je ovo takođe perspektivna veoma pozna stona sorta. Po osobinama mnogo podseća na sortu flame tokaj, pa je zbog toga i potisnuta jer je flame tokaj rodnija sorta. Inače ima osobine poznih drenaka.

9. Emperor

Potiče sa Istoka. Jedna od najpoznatijih stonih sorata. Gaji se najviše u Kaliforniji. Dolazi u obzir za gajenje samo u uslovima gdje je godišnja temperaturna suma veća od 5000°C. Po osobinama slična je drenkovima. U hladnjači se može čuvati do 6 meseci.

10. Kalmerija

Potiče iz Kalifornije. Novostvorena stona sorta. Najpoznatija stona sorta. Sa uspehom se može gajiti samo u uslovima gde godišnja temperaturna suma prelazi 5000°C, s tim da su to sušni uslovi i da je obezbeđeno zalivanje, kao što je to slučaj u Kaliforniji. Kod nas je proveravana u Srbiji i Makedoniji. Sem po rodnosti i dužini čuvanja grožđa u hladnjačama, nije se istakla po drugim svojstvima. Grozd i bobica veoma krupni, s pokožicom zelenkastobeličaste boje. Ukus je dosta bljutav. Transportabilnost izuzetno dobra i u tom pogledu se druge sorte ne mogu usporediti sa ovom sortom. U Kaliforniji grožđe se rnože čuvati u hladnjači do 9 meseci. Kod nas, u eksperimentalnim uslovima, najduže se čuva do 7 meseci.

11. Agadaj beu

Potiče sa Istoka. Introdukovana iz SSSR-a. Proverena je u Srbiji i Makedoniji, gde je dala izvanredne rezultate. Na Međunarodnom sajmu nagrađena je zlatnom medaljom. Grozd veliki, bobica krupna, jajastog oblika, s pokožicom žutozelenkaste boje. Tipična stona sorta. Grožđe vrlo ukusno za jelo. Veoma prinosna sorta. Šira sadrži 20—22% šećera. Transportabilnost dobra. U hladnjači se može čuvati do 90 dana. Ima perspektivu da se širi u našoj zemlji. Pogodna je takođe i za okućnice za gajenje na čardaklijama i venjacima.

12. Taifi crveni

Potiče iz SSSR-a. Proveravana je u Srbiji i Makedoniji. Vrlo pozna, tipična, stona sorta. Ukus grožđa prijatan. Grozd veliki, bobica krupna, izdužena, lepe crvenkaste boje. Šira sadrži 16—18% šećera. Vrlo prinosna sorta. U hladnjači se može čuvati 60—120 dana. Otporna je prema sivoj plesni. Vrlo je osetljiva na niske temperature zimi. Preporučuje se samo za južnije i tople krajeve.

11. Krivaja

Potiče sa Istoka. Introdukovana iz Italije. Najviše se gaji u Dalmaciji na čardaklijama i pergolama. Grozd veliki, bobica krupna, izdužena i povijena u obliku kifle. Pokožica žutozelene boje. Tipična stona sorta. Ukus grožđa nije osobit. Šira sadrži 18—20% šećera. Transportabilnost dobra. Prema sivoj plesni otporna. Osetljiva na niske temperature. Sorta lokalnog značaja. Atraktivna je zbog oblika bobice. U hladnjači se grožđe može čuvati najviše do 60 dana.

12. Ćilibarka

Potiče sa Istoka. Odomaćena sorta. Sporadično se nalaze čokoti po vinogradima Srbije. Ranije je gajena više, naročito pre pojave filoksere i to na čardaklijama i venjacima ispred kuće. Grozd veliki, bobica krupna, izdužena, šiljata, s pokožicom žutoćilibarne boje. Šira sadrži 18—20% šećera. Tipična stona sorta, prijatnog ukusa grožđa. U hladnjači se može čuvati do 60 dana. Po osobinama grožđa podseća na drenak. Treba joj pokloniti veću pažnju.

13. Adakalka bela i crvena

Potiču sa Istoka. Sporadično se nalaze čokoti po vinogorjima Srbije i Kosova. Pre pojave filoksere gajila se više, i to na čardaklijama i venjacima ispred kuće. Grozd veliki, bobica krupna, okrugla, s pokožicom bele ili lepe crvenkaste boje. Šira sadrži oko 20% šećera. Tipične stone sorte prijat.nog ukusa grožđa, podesne i za čuvanje u hladnjači. Mogu se čuvati do 60 dana. Po osobinama podsećaju na drenak. Treba im pokloniti veću pažnju.

Besemene sorte

Grožđe besemenih sorata se proizvodi prvenstveno radi sušenja, zatim se izvesna količina troši u svežem stanju, a izvesna količina se upotrebljava za spravljanje slatka, kompota, kandiranog grožđa, marinade i dr. U poslednje vreme selekcionari rade na stvaranju besemenih sorata za spravljanje vina raznih kvalitetnih kategorija, a naročito za spravljanje likerskih vina.

a) Domaće i odomaćene besemene sorte

U okviru ove grupe ne postoje domaće i odomaćene besemene sorte.

b) Strane standardne besemene sorte

1. Sultanina bela

Područja gajenja u zemlji. — Gaji se u Makedoniji i po koji čokot u vinogradima Srbije, Kosova i Dalmacije.

Važnije botaničke i agrobioloske karakteristike. — Čokot bujan. Bobice sitne ili srednje veličine, okruglaste ili duguljaste, s pokožicom žutoćilibarne boje. Težina grozda od 200 do 450 grama. Koeficijent rodnosti 1,1—1,3. Prinosna sorta. Prinos se kreće od 10 do 15.000 kg/ha. Zalivanjem, intenzivnim đubrenjem i primenom mera zelene rezidbe može se postići i do 20.000 kg/ha. Rezidba duga. Od uzgojnih oblika najpogodnije su kordunice i pergole. Najbolje uspeva na plodnijim, propusnim i toplijim zemljištima. Prema bolestima srednje otporna. Na nisku temperaturu veoma osetljiva. Okca nekada izmrzavaju već na —14°C.

Od podloga se preporučuju 41 B, Teleki 8 B i Rihter 99.

Sazreva u III epohi.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—24% šećera. Grožđe se proizvodi za sušenje prirodnim ili industrijskim putem. Ako je primenjeno proređivanje grozdova i bobica, zatim prstenovanje lastara, tretiranje stimulatorima porasta bobica (giberelin), moguće je znatno povećati krupnoću bobica. Tada se grožđe upotrebljava za potrošnju u svežem stanju. U hladnjači se može čuvati do 60 dana. U našoj zemlji grožđe se najviše koristi za sušenje ili za spravljanje slatka.

c) Novostvorene domaće besemene sorte

1. Beogradska besemena

Vidi sliku 40.

Područja gajenja u zemlji. — Stvorena u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo VVOS »Radmilovac« u Vinči. Dobre rezultate daje u Makedoniji, na Kosovu, u Srbiji, Vojvodini, na Primorju, Hercegovini i u ostalim vinogorjima u kojima postoje uslovi za proizvodnju stonog grožđa.

Važnije botaničke i agrobiološke karakteristike. — Čokot bujan. Bobice srednje veličine ili velike, izdužene, s pokožicom žutozelenkaste boje. Težina grozda od 400 do 450 grarna. Koeficijent rodnosti 1,6—2. Veoma prinosna sorta. Prinos se kreće od 15 do 20.000 kg/ha. Zalivanjem se može postići i do 25.0 kg/ha. Rezidba mešovita. Od uzgojnih oblika najpogodnije su kordunice ili pergolasti oblici čokota. Najbolje uspeva na propusnim, plodnijim, rastresitim i toplijim zemljištima. Na bolesti srednje osetljiva sorta. Prema sivoj plesni otpornija od sultanine bele. Na nisku temperaturu zimi srednje osetljiva. Okca izmrzavaju na —18°C.

Od loznih podloga preporučuju se Kober 5 BB, Teleki 8 B, SO-4 i 41 B.

Sazreva u III epohi.

Važnije privredno-tehnološke karakteristike. — Šira sadrži 20—22% šećera. Zbog krupnoće bobica može se upotrebiti za sušenje, spravljanje slatka i kompota, za kandiranje, mariniranje i za potrošnju u svežem stanju. Grožđe je ukusno, osvežavajuće i vrlo pogodno za jelo. Transportabilnost dobra. U hladnjači se može čuvati do 90 dana. S obzirom na visoku koncentraciju šećera i povoljan odnos šećera i ukupnih kiselina može se spravljati i pitko, osvežavajuće kvalitetno vino.

d) Perspektivne besemene sorte

1. Perlet

Potiče iz Kalifornije. Novostvorena sorta. Spada u grupu veoma rodnih stonih sorata. Grozd veliki, bobica mala ili srednje veličine, okruglastog oblika, s pokožicom voštano žute boje. Srednjeg prinosa roda. Rezultati u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji pokazali su da ova sorta može biti perspektivna kao veoma rana besemena sorta čije grožđe turisti vrlo rado troše. Šira sadrži 18—20% šećera. Muskatna sorta. Primenom mera zelene rezidbe i intenzivnim đubrenjem bobice se naglo uvećavaju, što joj daje poseban kvalitet i mogućnost boljeg plasmana na tržištu.

2. Bjuti stidles

Potiče iz Kalifornije. Novostvorena veoma rana besemena sorta. Grozd veliki, bobica sitna ili srednje veličine, duguljasta, s pokožicom tamnoplave boje. Primenom mera zelene rezidbe bobica se znatno povećava i može dostići veličinu bobice crvenog drenka. Vrlo prinosna sorta. Transportabilnost dobra. Šira sadrži 18—22% šećera. Grožđe je pogodno za potrošnju u svežem stanju i za spravljanje vina.

3. Marija pirovano

Potiče iz Italije. Novostvorena besemena sorta. Sazreva u I epohi, odnosno istovremeno sa šaslom belom. Bobica velika, jajastog oblika, s pokožicom žutozelene boje. Grozd veliki. Transportabilnost dobra. Šira sadrži 18—20% šećera. Grožđe se upotrebljava u svežem stanju, za sušenje, za preradu u kompot, marinadu, kandiranje i dr. Ima uslova da se više gaji i u našoj zemlji.

4. Besemeni hibrid VI. 4

Potiče iz Bugarske. Novostvorena besemena pozna sorta. Bobica velika, izdužena, s pokožicom žutozelenkaste boje. Grozd veliki. Prinosna sorta. Šira sadrži 20—22% šećera. Grožđe se može upotrebiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, za preradu u kompot, slatko, marinadu, kandiranje i dr.