Monografija Savremeno voćarstvo izlazi iz štampe malo ranije nego što će nam hlorofil prelistalih voćaka i ksantrofili, karotini i antocijani rascvetalog drena, trešnje i breskve prirediti prvu prolećnu radost.

Kada dođe u ruke čitaoca i time započne svoj život, ova knjiga će zajedno sa voćarem koji je koristi, odmah moći da uđe u život voćaka i početi da ga menja u toku vegetacije, ne menjajući njihovu prirodu.

Knjiga na taj način, u rukama voćara postaje njegovo sredstvo za proizvodnju i čini ga gospodarem koji sigurno vlada u svom voćnjaku zato što ume, u svakoj fenofazi, da uradi sve što je neophodno da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta, a da pritom ne iscrpi snagu voćaka, nego da njihov vegetativni i rodni potencijal održava u takvom skladu da se veliki prinosi ostvaruju dugi niz godina.

Autor je tako komponovao knjigu da sadrži opšti i posebni deo. U prvom delu su date naučne osnove neophodne za razumevanje fizioloških i biohemijskih procesa u voćki, što omogućava da se njima upravlja, a u drugom delu je opisano gajenje voćnih vrsta. Može se reći da autor nije propustio gotovo ništa što je važno za voćarsku proizvodnju, pa se u ovu knjigu slilo veliko znanje stečeno kako sopstvenim naučno – istraživačkim radom samog autora, tako i ono koje je znalački odabrano iz dela poznatih voćarskih stručnjaka i naučnika, domaćih i stranih.

Februara 1996. god. Beograd
Redakcija

Predgovor drugom izdanju

Prvo izdanje knjige Savremeno voćarstvo objavljeno je 1996. godine. Prošlo je gotovo pola decenije da knjige nema u prodaji. Sećanja čitalaca na činjenicu da je knjiga postojala ogledaju se u njihovoj stalnoj tražnji i želji da je nabave. To je bio razlog što je izdavač predložio autoru da pripremi tekst za drugo izdanje.

U ovo, drugo izdanje, autor je uneo mnoge izmene: dodao je neke nove tekstove, a neke izostavio, ne menjajući strukturu knjige znalački i dobro odmerenu u prvom izdanju.

Naime, uneti su novi statistički podaci o površinama i prinosima za sve važne voćne vrste. Dodati su botanički opisi i privredni značaj za 11 sorti krušaka, šest sorti šljiva, tri sorte kajsija i pet sorti trešanja. Za mnoge sorte voća dati su podaci o tome kako su i kada stvorene (godina, selekcionari, roditelji), sklonost prema partenokarpiji, klijavosti polena, oprašivanju i oplodnji, otpornosti prema nekim prouzrokovačima bolesti i prema štetočinama, afinitetu prema vegetativnim podlogama itd.

Sa druge strane, u delu knjige gde je reč o prouzrokovačima bolesti i štetočinama voćaka i njihovom suzbijanju, izostavljeni su preparati koji mogu da se koriste. Ostavljeno je da se proizvođač ili drugi korisnik knjige o tome obavesti iz drugih publikacija, koje svojim češćim objavljivanjem prate uvođenje u proizvodnju najnovijih sredstava za zaštitu. Na taj način ova knjiga je postala izvor naučnih saznanja i sredstvo za proizvodnju.

Septembra 2008. god. Beograd
Redakcija

Voćarstvo je primenjena nauka izrazito agrobiološkog karaktera. Obuhvata preko dvadeset voćnih vrsta s velikim brojem sorti raznovrsnih po istorijskom postanku i biološko-privrednim osobinama, pa otuda i vrlo osetljive prema uslovima života i gajenja.

Voćarstvo ima zadatak da proučava biološke i morfološke osobine pitomih voćaka, ekološke činioce, načine razmnožavanja i negovanja. Kao takvo, voćarstvo je ogranak arborikulture, koja se bavi proučavanjem uslova i načina gajenja svih drvenastih biljaka (ukrasnog šiblja, šumskog drveća itd.).

Nikada ranije u svojoj mnogovekovnoj istoriji voćarstvo nije bilo izloženo velikim revolucionarnim promenama kao u poslednjih trideset godina. Brz razvitak voćarstva uslovljen je naučnim i tehničkim progresom. U prvom planu su intenzifikacija i mehanizacija u voćarstvu, zatim menjanje sortimenta i uvođenje u prozvodnju novih kvalitetnijih sorti sa većim biološkim potencijalom, iznalaženje novih i ekonomičnih sistema gajenja i formiranje odgovarajuće krune prilagođene vrsti, sorti i ekološkoj sredini, kao i rezidba, obrada, đubrenje, navodnjavanje i zaštita voćaka od bolesti i štetočina.

Za privredu naše zemlje voćarstvo je od vrlo velikog značaja, Voćarska proizvodnja i trgovina po važnosti i vrednosti jednaka je s onom u ratarstvu, stočarstvu i povrtarstvu. U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za gajenje skoro svih vrsta voćaka.

Pod povoljnim klimatskim uslovima voćke veoma dobro uspevaju i na relativno strmim nagibima. Dobro negovane voćke daju velike prinose po jedinici površine (do 5 i više vagona).

Sveži plodovi voćaka su gotovo nezamenljiva, zdrava hrana, koja vrlo često ima i lekovito dejstvo i terapeutsku vrednost.

Vrednost plodova zasniva se na znatnim količinama šećera (fruktoza, glukoza i saharoza) i mineralnih soli, kiselina i vitamina.

Sveži plodovi sadrže obično oko 15% šećera, a kesten i do 35% ugljenih hidrata. Grožđani šećer (glukoza) i voćni šećer (levuloza ili fruktoza), iako su istog hemijskog sastava, nisu iste slasti. Ako se slast običnog šećera označi sa 100 onda grožđani šećer ima slast 74 a voćni 173.

Kod jabuke, breskve, kajsije i banane preovlađuje redukovani šećer (glukoza i levuloza-fruktoza) i saharoza u skoro podjednakim količinama. Kod trešnje, višnje, ribizle, maline i plodova drugog sitnog voća preovlađuje redukovani šećer, sa malo saharoze. U grožđu i smokvi preovlađuje redukovani šećer, dok kod ananasa ima više saharoze.

Od kiselina kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, breskve, kajsije i šljive preovlađuje jabučna kiselina (80-90%). Kod grožda preovlađuje vinska kiselina, a onda jabučna i samo malo limunske. Kod ribizle, limuna, pomorandže preovlađuje limunska kiselina (oko 4/5 ukupnih kiselina).

Plodovi, naročito jabuke sadrže tzv. trpke materije (tanin, neki sastojci koji sačinjavaju boju i drugi sastojci koji su manje poznati).

Od mineralnih materija najviše ima kalijuma. Kalijumove soli se apsorbuju u našim tkivima a pre svega u mišićima. Od jedinjenja kalcijuma najviše ima kalcijum-karbonata (1,5-2,7 g na 1 kg ploda), zatim kalcijum-fosfata i magnezijum-sulfata.

Plodovi voća najviše sadrže vitamin C, a onda vitamin A (karotin), B (aneurin), B2 (laktoflavin).

U toku razvića plodova odvijaju se razne hemijske promene usled čega se menja njihov hemijski sastav, od čega zavisi i kvalitet plodova.

Autor
Prof. dr Miladin M. Šoškić

Sadržaj

Predgovor drugom izdanju
Predgovor prvom izdanju

I OPŠTI DEO

Zadatak i značaj voćarstva
Voćarstvo u svetu
Voćarstvo u Srbiji
Podela voćarstva
Pomološka klasifikacija voćaka

A. OPŠTI EKOLOŠKI USLOVl ZA GAJENJE VOĆAKA

Klima
Toplota
Padavine
Svetlost
Vetar
Zemljište
Položaj (ekspozicija)
Nagib

B. BIOLOŠKE OSNOVE VOĆARSTVA

Morfološke osobine
Koren
Korenov vrat i deblo
Kruna
Pupoljci
List
Cvet
Plod
Seme

C. FIZIOLOŠKE OSNOVE VOĆAKA

Rodnost i nerodnost voćaka
Opšte napomene
Činioci rodnosti voćaka
Formiranje cvetnih pupoljaka
Cvetanje
Oprašivanje
Oplođenje
Činioci nerodnosti i oblici besplodnosti voćaka
Biološka nerodnost
Ekološka nerodnost voćaka
Razvitak i održavanje plodova
Otpadanje zametnutih plodova
Sprečavanje otpadanja plodova

D. FIZIOLOGIJA ISHRANE VOĆAKA

Uloga osnovnih makroelemenata
Uloga mikroelemenata
Hormoni i njihov značaj u voćarstvu

E. FIZIOLOGIJA RAZMNOŽAVANJA I PROIZVODNJA SADNICA VOĆAKA

Generativno razmnožavanje
Morfološko-biološke osobine semena voćaka
Stratifikacija (jarovljenje) semena voćaka

PROIZVODNJA SEJANACA

Setva semena
Negovanje sejanaca
Pikiranje sejanaca
Vađenje, klasiranje i trapljenje sejanaca

VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA

Razmnožavanje izdancima
Razmnožavanje nagrtanjem
Razmnožavanje deobom žbuna
Razmnožavanje položenicama
Razmnožavanje lozicama (živićima)
Razmnožavanje reznicama
Mikro razmnožavanje

KALEMLJENJE VOĆAKA

Međusobni uticaj podloge i voćke
Izbor i čuvanje grančica za kalemljenje
Pakovanje i transport kalem-grančica
Pribor i materijal za kalemljenje
Način kalemljenja
Kalemljenje pupoljkom (očenje, okuliranje)
Kalemljenje na prsten
Kalemljenje prostim spajanjem
Kalemljenje na isečak
Kalemljenje u procep
Kalemljenje pod koru
Kalemljenje sa strane
Kalemljenje na most
Kalemljenje priljubljivanjem (ablaktacija)
Kalemljenje iz ruke ili sobno kalemljenje
Odgajivanje sadnica
Izbor podloga i sorti voćaka

IZBOR PODLOGA

Podloge za jabuku
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za krušku
Generativne podloge
Vegetativne podloge
Podloge za dunju
Podloge za šljivu
Generativne podloge
Podloge za trešnju i višnju
Podloge za breskvu
Podloge za kajsiju
Podloge za orah i lesku

IZBOR SORTI

Izbor sorti jabuke
Letnje sorte
Jesenje sorte
Zimske sorte
Domaće i odomaćene sorte jabuke

Izbor sorti krušaka
Sorte kruške čiji plodovi sazrevaju do kraja jula
Sorte kruške čiji plodovi sazrevaju u avgustu
Sorte krušaka čiji plodovi sazrevaju u septembru
Sorte krušaka čiji plodovi sazrevaju u oktobru

Sorte dunje
Sorte mušmule
Sorte šljive
Sorte bresaka
Sorte nektarine
Sorte kajsije
Sorte trešanja
Sorte višnje
Sorte i selekcija oraha
Sorte leske

Sorte jagode
Vrlo rane sorte
Rane sorte
Srednje rane sorte
Srednje pozne sorte
Pozne sorte
Remontantne sorte jagoda (stalnoradajuće)
Sorte jagoda s visokim stablom

Sorte malina

Sorte kupina
Sorte kupina sa bodljama
Sorte kupina bez bodlji
Hibridi kupine i maline

Sorte crne ribizle
Rane sorte
Srednje rane sorte
Srednje pozne sorte
Pozne sorte

Sorte kultivisane borovnice

PODIZANJE VOĆNJAKA

Oblici voćarske proizvodnje
Amaterski voćnjaci
Homogeni i mešoviti voćnjaci
Intenzivni voćnjaci
Voćnjaci – livade
Špalirski voćnjaci (veštački oblici)
Izbor vrste, sorte i podloge
Izbor mesta za voćnjak
Priprema zemljišta za podizanje voćnjaka
Kopanje jama
Podela voćnjaka na parcele
Terasiranje terena
Određivanje rastojanja
Raspored voćaka
Raspored sorti prema odnosima oplođavanja

IZBOR SADNICA

RAZMERAVANJE I OBELEŽAVANJE MESTA ZA SAĐENJE VOĆAKA

Vreme sađenja voćaka
Dubina sađenja
Priprema sadnica za sađenje
Presađivanje starijih voćaka
Nega mladih voćaka (posle sađenja)
Plan podizanja voćnih zasada (projekat)
Negovanje voćaka
Načini održavanja zemljišta u voćnjaku
Održavanje zemljišta u stanju ledine
Održavanje zemljišta u stanju jalovog ugara
Podrivanje zemljišta
Zelenišno đubrenje (pokrovne kulture) u voćnjaku
Zastiranje (mulčiranje) zemljišta
Zastiranje zemljišta ispod voćaka folijama
Upotreba herbicida za održavanje zemljišta u voćnjaku

ĐUBRENJE VOĆAKA

Dopunsko đubrenje mineralnim đubrivima
Mikrobiološko (bakteriološko) đubrenje voćaka

NAVODNJAVANJE

Vreme i rokovi navodnjavanja
Norme navodnjavanja i zalivanja
Kvalitet vode za navodnjavanje
Načini navodnjavanja voćaka

REZIDBA VOĆAKA

Klasifikacija rezidbe
Rezidba mladih voćaka – obrazovanje krune
Karakteristike najpoznatijih uzgojnih oblika
Piramidalna kruna
Kotlasta kruna
Palmeta s kosim granama
Horizontalna palmeta
Verijerova palmeta
Lepažova palmeta
Buše – tomasova kruna (bouche-tiiomas)
Sistem maršan (marchand)
Vretenasti žbun
Vertikalna kordunica
Gajenje voćaka po sistemu pilar
Kosa i horizontalna kordunica
Rezidba voćaka u rodu
Opšti principi rezidbe
Vreme rezidbe
Intenzitet rezidbe
Održavanje uzgojnog oblika
Prekraćivanje i proređivanje grana
Rekonstrukcija, čišćenje i proređivanje krune voćaka
Podmlađivanje voćaka
Prekalemljivanje voćaka

Zaštita voćaka od niskih temperatura
Zaštita od zimskih mrazeva
Zaštita voćaka od poznih prolećnih mrazeva

Negovanje voćaka oštećenih gradom
Proređivanje cvetova i plodova
Uzroci otpadanja plodova

Zaštita voćaka od štetnih glodara
Zaštita voćaka od zečeva
Zaštita voćaka od poljskog miša
Zaštita voćaka od vodene voluharice
Lečenje povreda na deblu i ramenim granama

Ubrzavanje i pojačavanje rodnosti bujnih voćaka
Prstenovanje voćaka
Postavljanje metalnih pojaseva
Poprečno zarezivanje na stablu
Paranje kore
Savijanje grana

Procenjivanje vrednosti voćnih stabala
Procena vrednosti mladih voćaka koje još nisu stupile u period
Plodonošenja
Procena vrednosti voćaka u periodu pune rodnosti a nisu prošle
Polovinu svog prosečnog života
Procena vrednosti stabala koja rađaju ali su prošla polovinu svog života

II POSEBNI DEO

VOĆKE SA JABUČASTIM PLODOVIMA

Jabuka (Malus sp.)

Mesto jabuke u sistematict biljaka
Divlje vrste jabuke
Šumska ili divlja jabuka (malus sylvestris, miller)
Rana ili patuljasta jabuka (malus pumila miller)
Maljava ili dlakavo lisna jabuka (malus dasyphylla borkh.)
Jagodasta ili sibirska jabuka (malus baccata borkh.)
Šljivolisna ili kineska jabuka (malus prunifolia borkh.)
Jabuka floribunda (malus floribunda van houtte)
Jabuka zumi (malus zumi rehder)
Proizvodnja jabuka u srbiji
Sorte jabuke
Morfološko-biološke osobine jabuke
Koren
Stablo
Kruna
Pupoljci
Cvetanje
Oprašivanje i oplodenje
Raspored sorti u plantaži
Ekološki uslovi
Podizanje zasada jabuka
Priprema zemljišta
Oblici krune, sistem gajenja i rastojanje izmedu voćaka
Važnije sorte jabuka
Agrotehnika i pomotehnika jabuke
Rezidba jabuke u rodu
Navodnjavanje
Zaštita od bolesti i štetočina
Bolesti jabuke
Čađava krastavost jabuka
Pepelnica jabuka
Mozaik jabuke (apple mosaic virus)
Proliferacija jabuke
Gumasto drvo (rubbery wood virus)
Štetočine jabuke
Jabukin smotavac (carpocapsa pomonela l.)
Jabukin cvetojed (anthonomus pomorum l.)
Kalifornijska štitasta vaš (aspidiotus perniciosus)
Zelena lisna vaš (aphis pomi)
Jabukina krvava vaš (eriosoma lanigerum)
Grinje (pregljevi) jabuke (acarina)
Mineri

Kruška (Pyrus sp.)

Mesto kruške u sistematici bilja
Divlje vrste kruške
Obična, šumska ili divlja kruška (pyrus communis l.)
Snežna kruška (pyrus nivalis jacquin)
Kitajska (peščana) kruška (pyrus s.erotina rehd.)
Usurijska kruška (pyrus ussuriensis maxim)
Slanopada (pyrus amygdaliformis vallars)
Brezolisna kruška (pyrus betulifolia bge)
Ivolisna (vrbolisna) kruška (pyrus salicifolia pall.)
Kalerijska kruška (pyrus calleryana dese)
Proizvodnja kruške u srbiji
Morfološko-biološke osobine kruške
Koren
Kruna
Ekološki uslovi za gajenje kruške
Podizanje zasada kruške
Najčešći oblici krune
Rezidba kruške za rod
Sorte kruške
Zaštita kruške od bolesti i štetočina
Bolesti kruške
Čađava krastavost (venturia pirina aderhold)
Lisna pegavost kruške
Rđa kruške
Rak-rane na granama kruške
Bakteriozna plamenjača jabuke i kruške
Bakteriozni rak korena
Mozaik viroze kruške
Štetočine kruške
Kruškin cvetojed (anthonomus cincturs redt. – a. Pyri kollar)
Kruškina osa (haplocampa brevis)
Kruškina stenica (stephanitis pyri f.)
Kruškina buva (psilla pyri l.)

Dunja (Cydonia sp.)

Rasprostranjenost i zastupljenost dunje
Morfološke i biološke osobine dunje
Koren
Kruna
Ekološki uslovi za gajenje dunje
Klima
Zemljište
Agrotehnika
Važnije sorte dunje
Zaštita dunje od izazivača bolesti i štetočina
Sušenje cvetova i trulež plodova
Crvena pegavost lišća
Breskvin smotavac (cydia /laspeyresisa/molesta)
Mušmula
Mušmula (mespilus sp.)
Sorte mušmule
Gajenje

VOĆKE S KOŠTIČAVIM PLODOVIMA

Šljiva (Prunus sp.)

Poreklo, značaj i rasprostranjenost
Mesto šljive u sistematici biljaka
Vrste šljive
Domaća šljiva (prunus domestica l.)
Trnošljiva (prunus insititia l.)
Crni trn (prunus spinosa l.)
Kineska (japanska) šljiva
(prunus salicina lindl-p. Triflora roxburgh)
Džanarika (prunus cerasifera ehrii.)
Šljiva kajsija (prunus simonii car.)
Usurijska šljiva (prunus ussuriensis kov. Et. Kost.)
Američka šljiva (prunus americana marsh.)
Američka baštenska šljiva (prunus hortulana bailey)
Uskolisna (čikasa) šljiva (prunus angustifolia marsh.)
Munsonijska šljiva (prunus munsoniana wight et hedr.)
Severnoamerička primorska šljiva (prunus maritima marsh.)
Severnoamerička pacifička šljiva (prunus subcordata bentham)
Važniji rejoni gajenja šljive
Morfološke i fiziološke osobine
Ekološki uslovi za podizanje šljive
Podizanje šljivika
Oblik krune i rastojanje
Sađenje i agrotehnika u uzgojnom periodu
Rezidba šljive
Zaštita od bolesti i štetočina
Bolesti šljive
Gljivične bolesti
Plamenjača šljive
Rđa šljive
Rogač šljive
Virozne bolesti
Šarka šljive (prunus virus 7)
Bakteriozni rak korena šuive
Bakteriozni pegavost lišća
Štetočine šljive
Šljivina štitasta vaš (lecanium corni (bch.)
Šljivina osa (haplocampa minuta christ.)
Šljivin smotavac (grapholitha funebrana treits)

Breskva (Prunus sp.)

Poreklo, rasprostranjenost i značaj
Mesto breskve u sistematici bilja
Proizvodnja bresaka u srbiji
Morfološko-biološke osobine
Cvetanje
Obrazovanje cvetnih pupoljaka
Ekološki uslovi za gajenje breskve
Klima
Zemljište
Podizanje zasada
Priprema zemljišta
Sorte bresaka
Sadni materijal za podizanje breskvika
Najčešći oblici krune
Rastojanje
Tehnika sađenja
Nega breskve do plodonošenja
Održavanje zemljišta
Rezidba mladiii stabala
Vreme i način izvođenja zelene rezidbe
Đubrenje breskve u periodu uzgoja
Rezidba breskve za rod
Održavanje zemljišta
Đubrenje mineralnim đubrivima
Proređivanje plodova
Zaštita od bolesti i štetočina
Bolesti breskve
Kovrdžavost lista breskve
Šupljikavost lista koštičavih voćaka
Pepelnica breskve
Štetočine breskve
Breskvin moljac (anarsia lineatella zell)
Breskvin savijač (cydia molesta busck)

Kajsija (Prunus sp.)

Sistematsko mesto i preci plemenitih sorti kajsije
Divlje vrste kajsije
Obična kajsija (Armeniaca vulagaris lam.)
Korejska kajsija (A. Ansu maxim)
Japanska kajsija (A. Mume sieb.)
Sibirska kajsija (A. Sibirica l.)
Mandžurijska kajsija (a. Mandshurica maxim)
Crna (purpurna) kajsija (a. Dasycarpa ehrh.)
Proizvodnja kajsije u Srbiji
Morfološko-fiziološke osobine
Ekološki uslovi
Rezidba
Bolesti kajsije
Apopleksija (izumiranje)
Štetočine kajsije

Trešnja (Cerasus sp.)

Mesto trešnje u sistematici biljaka
Morfološko-biološke osobine
Cvetanje, oprašivanje i oplođavanje
Ekološki uslovi
Agrotehnika u uzgojnom periodu pune rodnosti
Đubrenje
Pucanje pokožice ploda
Zaštita od bolesti i štetočina
Bolesti trešnje
Šupljikavost lišća
Ospičavost lista trešnje
Viroze
Štetočine
Trešnjina muva (rhagoletis cerasi l.)
Trešnjina osa (eriocampoides limacina retz.)

Višnja (Prunus sp.)

Poreklo, značaj i rasprostranjenost
Mesto višnje u sistematici biljaka
Divije vrste trešnje
Obična višnja (prunus cerasus l.)
Stepska višnja (prunus fruticosa pall)
Istočnoamerička peščana višnja (p. Pumila l.)
Maljava (pustinjska – kineska) višnja (p. Tomentosa thunbg.)
Morfološko-fiziološke osobine
Cvetanje, oprašivanje i oplođavanje
Ekološki uslovi za gajenje višnje
Gajenje višnje
Rezidba višnje
Zaštita od bolesti i štetočina
Bolesti višnje
Siva trulež
Šupljikavost lišća višnje
Štetočine višnje
Višnjin surlaš (rhynchitis auratus)
Marela

VOĆE S JEZGRASTIM PLODOVIMA

Orah (Juglans sp.)

Privredni značaj, poreklo i rasprostranjenost
Mesto oraha u sistematici biljaka
Važnije vrste oraha iz roda juglans
Običan (persijski) orah (juglans regia l.)
Istočnoamerički crni oraii (juglans nigra l.)
Američki (puterasti) sivi orah (juglans cenereae l.)
Japanski orah (juglans siebolian max.)
Srcoliki orah (juglans cordiformis maxim)
Mandžurijski oraii (juglans mandschurica max.)
Kalifornijski orah (juglans californica wats.)
Teksaški crni orah (juglans rupestris engelm.)
Hindski orah (juglans hindsiijepson)
Morfološko-fiziološke osobine
Biologija cvetanja oraha
Ekološki uslovi
Podizanje zasada oraha
Priprema zemljišta
Sadni materijal
Tipovi zasada oraha
Rastojanje između stabala
Podloge za orah
Nega zasada do stupanja u period rodnosti
Agrotehničke mere u redovnoj proizvodnji
Zaštita oraha od bolesti i štetočtna
Bolesti oraha
Crna pegavost oraha
Trulež plodova oraha
Lisna pegavost oraiia
Truležnica žila (armillaria mellea)
Rak oraha – bakterioza (xantiiomonos juglandis)
Štetočine oraha
Lisne vaši
Orahov smotavac (carpocapsa amplana = cydia pomonella)

Leska (Corylus sp.)

Poreklo i istorija lešnika
Mesto leske u sistematici biljaka
Važnije vrste lešnika
Obična (evropska) leska (c. Avellana l.)
Kavkaska (pontska) leska (c. Pontica /c/koch.)
Lambertova (makedonska) leska (c. Maxima mill.)
Mečja leska (div. Lešnik) (c. Colurna l.)
Morfološko-biološke osobine
Biologija cvetanja leske
Važnije sorte
Ekološki uslovi
Podizanje i nega zasada leske
Sadni materijal
Rezidba leske
Đubrenje leske
Zaštita leske od bolesti i štetočina
Važnije bolesti
Trulež plodova (sclerotinia corvlea)
Pepelnica leske (phyllactinia corylea)
Važnije štetočine
Leskin žižak (balaninus nucum)
Grinja (phytoptus avellanae)
Lisne vaši (najčešće myzocollis coryli)

VOĆKE S JAGODASTIM PLODOVIMA

Jagoda (Fragaria sp.)

Mesto jagode u sistematici biljaka
Vrste roda Fragaria linn
Vrste jagode
Divlja šumska jagoda (Fragaria vesca L.)
Zelena jagoda (Fragaria viridis ducil.)
Nilgerenska jagoda (Fragaria nilgerrensis schlecht.)
Daltonijska jagoda (Fragaria daltoniana j. Gay)
Nubikolska jagoda (Fragaria nubicola lindl.)
Moupijenska jagoda (Fragaria moupinensis card.)
Orijentalna jagoda (Fragaria orientalis losinsk.)
Jagoda kitnjača (mirišljava jagoda) (Fragaria moscitata duch.)
Virginska jagoda (Fragaria virginiana duch.)
Baštenska jagoda (Fragaria ananassa duch f. Grandiflora ehrh.)
Čileanska jagoda (Fragaria chiloensis ili duch.)
Stalnorađajuća jagoda (Fragaria ovalis /lehn./ rybn.)
Morfološko-biološke osobine
Biologija cvetanja jagode
Ekološki uslovi
Podizanje jagodnjaka
Priprema zemljišta
Vreme sađenja
Izbor živića za sađenje
Sistem gajenja
Sađenje jagoda
Nega jagode posle sađenja
Đubrenje
Navodnjavanje
Zaštita od bolesti i štetočina
Viroze
Žutilo po obodu lista
Kovrdžanje lista
Gljivične bolesti jagode
Pegavost lišća
Siva trulež plodova
Verticilijum (venjenje jagode)
Pepelnica jagode (sphaerotheca macularis)
Štetočine jagode
Nematode
Lisne vaši
Bela štitasta vaš (ceroputa pilosella)
Gundelj (melolontha vulgaris l.)
Jagodin cvetojed- surlaš (anthonomus rubi)
Jagodin pregalj (tarzonemus fragariae)

Malina (Rubus sp.)

Mesto maline u sistematici biljaka
Vrste maline
Evropska crvena malina (Rubus Idaeus subsp. Vulgatus arrhen.)
Američka crvena malina (Rubus Idaeus subsp. Strigosus michx.)
Crna američka (kupinolika) malina (Rubus Occidentalis l.)
Purpurna (ljubičasta) malina (rubus neglectus peck.)
Akala (R. Havaiiensis A. Gray. i R. Marcraei A. Gray.)
Morfološko-biološke osobine maline
Cvet
Plod
Ekološki uslovi za gajenje maline
Podizanje i nega malinjaka
Priprema zemljišta za sađenje
Sađenje maline
Sistem gajenja
Nega maline
Orezivanje maline
Obrada i održavanje zemljišta
Đubrenje maline
Đubrenje maline posle sadnje
Đubrenje maline u rodu
Zaštita od bolesti i štetočina maline
Sušenje izdanaka maline
Antraknoza maline
Rakmaline
Smeđa pegavost lista
Štetočine maline
Malinina buba (byturus tomentosa f)
Malinin prstenar (agrilus rubicola abeille)
Malinin staklokrilac (bembecia iiylaeiformis laps)

Kupina (Eubatus focke)

Mesto kupine u sistematici biljaka
Vrste kupine
Američka uspravna kupina (Rubus agritus L.)
Američka visokožbunasta kupina (R. Allegheniensis portor.)
Severnoamerička kupina (R. Frondosus bigelow.)
Korenolisna (peršunasta) kupina (R. Laciniatus willd.)
Bujna puzeća kupina (R. Flagelatus willd.)
Američka puzeća kupina (R. Invisus brit.)
Puzeća kupina (R. Trivialis michx.)
Severnoamerička puzeća kupina (R. Vitifolius cham.)
Morfološko-biološke osobine kupine
Izdanak (stablo)
Rodne (cvetne ) grančice
Pupoljci
Biologija cvetanja kupine
Razmnožavanje kupine
Podizanje kupinjaka
Priprema zemljišta
Popravka zemljišta (meliorativno đubrenje)
Duboko oranje
Neposredna priprema zemljišta za sadnju
Sađenje kupine
Postavljanje naslona
Nega kupine
Obrada i održavanje zemljišta
Uništavanje korova herbicidima
Đubrenje
Rezidba kupine
Zaštita kupine od bolesti i štetočina
Bolesti kupine
Pegavost lista kupine
Rđa kupine
Antraknoza
Štetočine kupine
Malinina buba (Byturus Tomentosus fabr.)
Staklokrilac (Bembecia Hylaeiformis Laps.)
Malinin rezač (Incurvaria Rubiella Bjerk)

Crna ribizla (Ribes L.)

Sistematsko mesto i preci plemenitih sorti ribizle
Vrste ribizle
Crna ribizla (Ribes nigrum l.)
Američka crna ribizla (Ribes americanum mill.)
Crna ribizla dikuša (Ribes Dikusciia Tiscii.)
Sibirska crna ribizla (Ribes Sibiricum Pavl.)
Usurijska crna ribizla (Ribes Ussuriense Jancz.)
Morfološko-biološke osobine crne ribizle
Cvetanje, oprašivanje i oplođenje crne ribizle
Ekološki uslovi za gajenje crne ribizle
Razmnožavanje crne ribizle
Podizanje zasada crne ribizle
Priprema zemljišta za sađenje crne ribizle
Sađenje crne ribizle
Tehnika sađenja
Nega crne ribizle
Orezivanje crne ribizle
Zaštita od bolesti i štetočina
Bolesti crne ribizle
Rđa ribizle
Antraknoza (Pseudopeziza Ribis Kleb)
Pepelnica (sphaerotheca Morus Uvae Berk)
Štetočine crne ribizle
Zelena vaš (Cryptomyzus Ribis l.)
Kalifornijska štitasta vaš (Aspidiotus Perniciosus)
Grinja (Eriophyes Ribis Nal.)
Staklokrilac (Troshilium Tipuliformis Clerk)
Crveni pauk (Tetranychus Telarius Linn.)
Nematode

Borovnica (Vaccinium L.)

Mesto borovnice u sistematici biljaka
Vrste borovnice
Visokožbunasta borovnica (Vaccinium Corymbosum Linn.)
Niskožbunasta borovnica (V. Angustifolium Aiton.)
Borovnica „zečje oko“ (V. Ashei Reade.)
Kultivisana (pitoma, hibridna) borovnica
Zaštita borovnice od bolesti i štetočina
Najčešće bolesti borovnice
Kovrdžavost borovnice

Zadatak i značaj voćarstva

Voćarstvo je primenjena nauka izrazito agrobiološkog karaktera. Obuhvata preko dvadeset voćnih vrsta s velikim brojem sorti raznovrsnih po istorijskom postanku i biološko-privrednim osobinama, pa otuda i vrlo osetljive prema uslovima života i gajenja.

Voćarstvo ima zadatak da proučava biološke i morfološke osobine pitomih voćaka, ekološke činioce, načine razmnožavanja i negovanja. Kao takvo, voćarstvo je ogranak arborikulture, koja se bavi proučavanjem uslova i načina gajenja svih drvenastih biljaka (ukrasnog šiblja, šumskog drveća itd.).

Nikada ranije u svojoj mnogovekovnoj istoriji voćarstvo nije bilo izloženo velikim revolucionarnim promenama kao u poslednjih trideset godina. Brz razvitak voćarstva uslovljen je naučnim i tehničkim progresom. U prvom planu su intenzifikacija i mehanizacija u voćarstvu, zatim menjanje sortimenta i uvođenje u prozvodnju novih kvalitetnijih sorti sa većim biološkim potencijalom, iznalaženje novih i ekonomičnih sistema gajenja i formiranje odgovarajuće krune prilagođene vrsti, sorti i ekološkoj sredini, kao i rezidba, obrada, đubrenje, navodnjavanje i zaštita voćaka od bolesti i štetočina.

Za privredu naše zemlje voćarstvo je od vrlo velikog značaja. Voćarska proizvodnja i trgovina po važnosti i vrednosti jednaka je s onom u ratarstvu, stočarstvu i povrtarstvu. U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za gajenje skoro svih vrsta voćaka.

Pod povoljnim klimatskim uslovima voćke veoma dobro uspevaju i na relativno strmim nagibima. Dobro negovane voćke daju velike prinose po jedinici površine (do 5 i više vagona).

Hemijski sastav plodova voćaka

Prema Weitzelu i Neupkenu, zreliplodovi voća sadrže sledeće materije:
Izostavljeno iz prikaza

Sveži plodovi voćaka su gotovo nezamenljiva, zdrava hrana, koja vrlo često ima i lekovito dejstvo i terapeutsku vrednost.

Vrednost plodova zasniva se na znatnim količinama šećera (fruktoza, glukoza i saharoza) i mineralnih soli, kiselina i vitamina.

Sveži plodovi sadrže obično oko 15% šećera, a kesten i do 35% ugljenih hidrata. Grožđani šećer (glukoza) i voćni šećer (levuloza ili fruktoza), iako su istog hemijskog sastava, nisu iste slasti. Ako se slast običnog šećera označi sa 100 onda grožđani šećer ima slast 74 a voćni 173.

Kod jabuke, breskve, kajsije i banane preovlađuje redukovani šećer (glukoza i levuloza-fruktoza) i saharoza u skoro podjednakim količinama. Kod trešnje, višnje, ribizle, maline i plodova drugog sitnog voća preovlađuje redukovani šećer, sa malo saharoze. U grožđu i smokvi preovlađuje redukovani šećer, dok kod ananasa ima više saharoze.

Od kiselina kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, breskve, kajsije i šljive preovlađuje jabučna kiselina (80-90%). Kod grožđa preovlađuje vinska kiselina, a onda jabučna i samo malo limunske. Kod ribizle, limuna, pomorandže preovlađuje limunska kiselina (oko 4/5 ukupnih kiselina).

Plodovi, naročito jabuke sadrže tzv. trpke materije (tanin, neki sastojci koji sačinjavaju boju i drugi sastojci koji su manje poznati).

Od mineralnih materija najviše ima kalijuma. Kalijumove soli se apsorbuju u našim tkivima a pre svega u mišićima. Od jedinjenja kalcijuma najviše ima kalcijum-karbonata (1,5-2,7 g na 1 kg ploda), zatim kalcijum-fosfata i magnezijumsulfata.

Plodovi voća najviše sadrže vitamin C, a onda vitamin A (karotin), B (aneurin), B2 (laktoflavin).

U toku razvića plodova odvijaju se razne hemijske promene usled čega se menja njihov hemijski sastav, od čega zavisi i kvalitet plodova.

Voćarstvo u svetu

Areal rasprostranjenosti voćaka je vrlo veliki. Velika rasprostranjenost voćaka uslovljena je postojanjem velikog broja vrsta i sorti. Voćarstvo je najrazvijenije u Evropi i Severnoj Americi. Od evropskih zemalja ističu se: Italija, Francuska, Nemačka i evropski deo Rusije, a od vanevropskih SAD, Kanada i Australija.

Sjedinjene Američke Države su najveći proizvođači voća i dostižu proizvodnju od oko 987.000 vagona godišnje.

U Kanadi, na prostranstvu oko Velikih Jezera, i na zapadu (Britanska Kolumbija) vrlo je razvijeno voćarstvo, a naročito gajenje jabuka.

U Južnoj Americi ističu se Argentina i Čile, naročito po proizvodnji jabuka.

Australija i Novi Zeland imaju pogodne uslove i dosta razvijenu voćarsku proizvodnju.

U Aziji su po voćarstvu poznati predeli Kavkaza. Poslednjih trideset godina posebno je napredovala proizvodnja voća u Japanu.

Na prostorima bivšeg SSSR-a najvažnije voćarske oblasti su: predeo Kavkaza, Krim, delovi Ukrajine, a naročito pobrežja oko Dnjepra, Volge i Dona.

Od evropskih zemalja Francuska je poznata po proizvodnji kvalitetnog voća. Najviše se proizvode jabuka, kruška, breskva, šljiva i trešnja. U Francuskoj voćarstvo daje veći dohodak od pšenice.

Italija je glavni proizvođač bresaka, kajsija, trešanja i agruma. Ima najintenzivnije voćarstvo u Evropi. Na terenima južnog Tirola razvijena je proizvodnja jabuka i krušaka. Po izvozu voća ona je na trećem mestu u Evropi.

U Nemačkoj je razvijeno voćarstvo u pokrajinama: Virterberg, Bavarska, Saksonija i u Rajnskoj oblasti (naročito kajsija i breskva). Proizvodnja voća ne može da podmiri sopstvene potrebe pa se voće uvozi.

U Engleskoj se proizvodi nedovoljno voća pa se potrebe podmiruju uvozom. U sopstvenoj proizvodnji najviše ima jabuka i krušaka, manje šljiva, trešanja i višanja. Od ukupne proizvodnje jabuka polovina otpada na sortu koks-oranž, a od krušaka oko 33% čini sorta konferans.

U Belgiji i Holandiji sve više se gaje patuljaste vrste na slabo bujnim vegetativnim podlogama gusti zasadi. Najviše se proizvode jabuke, kruške, šljive i jagodasto voće.

U Švajcarskoj vrednost voća prelazi ukupnu vrednost proizvoda okopavina, žitarica i vinove loze. Voće se gaji u planinskim predelima do 1200 m nadmorske visine. Od voćnih vrsta gaje se jabuke (41,33%), kruške (28,55%), trešnje (11,19%) i šljive (10,79%). Švajcarska je veliki izvoznik svežeg voća i prerađevina.

Mađarska, Bugarska, Češka, Slovačka i Rumunija imaju dosta razvijeno voćarstvo, naročito proizvodnju koštičavog voća.

Voćarstvo u Srbiji

Srbija ima optimalne klimatske i edafske (zemljišne) uslove za gajenje svih važnijih vrsta voćaka, a naročito jabuke, kruške, šljive, breskve, kajsije, trešnje i višnje, oraha, leske, kestena i sitnog jagodastog voća (jagoda, malina, ribizla, kupina, ogrozd, borovnica i dr.)

Pod voćem je u Srbiji 2006. godine bilo 5,56% od obradivih površina.

Srbija ima 104.896.000 stabala voćaka, od čega je sposobnih za rod 91.185.000. Prosečno se godišnje proizvede 957.000 tona voća, ili 119 kg po stanovniku.

Na prvom mestu, sa godišnjom proizvodnjom od 448.960 tona nalazi se šljiva, a zatim dolazi jabuka (238.206 t), višnja (91.572 t), kruška (73.565 t), breskva (48.020 t), malina (49.850 t) itd.

Broj voćaka i proizvodnja voća u Srbija (ϕ 2002-2006)
Izostavljeno iz prikaza

Kao što se iz pregleda vidi, postoji veliki broj voćnih vrsta, ali je struktura nepovoljna jer šljiva zauzima više od 50%. Od kontinentalnih voćaka nedovoljno su zastupljene dunja, kajsija i orah.

Podela voćarstva

Voćarstvo kao privredna grana intenzivno se počelo razvijati tek početkom ovoga veka. Zahvaljujući razvitku biologije, a naročito fiziologije bilja, s jedne strane, i veoma bogatom vekovnom iskustvu, s druge strane, naročito od 1960. godine razvija se kao značajna privredna grana.

Voćarski stručnjaci stalno povećavaju broj sorti pojedinih vrsta voćaka. Među sortama postoje uočljive morfološke i biološke nejednakosti, koje nastaju kao posledica nejednakih uslova njihovog postanka i evolucije. S tim u vezi nužno se nameće iznalaženje adekvatne pomotehnike da bi se obezbedila uspešna proizvodnja i pravilan izbor sorti za određeni rejon. Voćarstvo kao nauka ima dve povezane discipline :

1. Opšte voćarstvo
2. Posebno voćarstvo.

Opšte voćarstvo proučava odnos voćaka prema ekološkim činiocima koji imaju presudan uticaj na uspevanje, rodnost i kvalitet plodova. Ovaj deo voćarstva proučava morfološko-biološke osobine voćaka i tehniku voćarske proizvodnje (pomotehnika).

Posebno voćarstvo proučava načine najuspešnijeg i najracionalnijeg gajenja pojedinih voćnih vrsta u određenim uslovima sredine, kako bi se postigli redovno i obilno rađanje i najbolji kvalitet plodova.

Pomološka klasifikacija voćaka

Voćne vrste se međusobno razlikuju po morfološkim i biološkim osobinama, uslovima sredine na koje su prilagođene, osobinama i kvalitetu plodova. Voćke pripadaju različitim botaničkim familijama. U pojedinim familijama formira se veliki broj rodova (npr. u familiji Rosaceae postoje rodovi: Malus, Pyrus, Prunus, Cidonia i dr). Rodovi se sastoje iz većeg broja vrsta. Kod pojedinih voćnih vrsta postoji veliki broj sorti: jabuka preko 10.000, kruška preko 4000, breskva 3000, trešnja 1500 itd.

Radi preglednosti i lakšeg proučavanja stvoreno je više pomoloških klasifikacija, a kao najprikladnija pokazala se podela voćaka prema osobinama plodova:

1. Jabučasto voće (voćke s jabučastim plodovima Pomoideae) u koje spadaju jabuka, kruška, dunja, mušmula i oskoruša.
2. Koštičavo voće (voćke s koštičavim plodovima Prunoideae) u koje spadaju šljiva, breskva, kajsija, trešnja i višnja.
3. Jezgrasto voće (voćke s jezgrastih plodovima, lupinasto voće) u koje spadaju orah, kesten, leska, badem i dr.
4. Jagodasto voće (voćke s jagodastim plodovima) u koje spadaju: jagoda, malina, kupina, ribizla, ogrozd, dud i aktinidija (kivi).
5. Južno voće (suptropsko voće, voće južnih rejona) u koje spadaju agrumi, maslina, smokva, nar, rogač i dr.

Jabučasto, koštičavo, jezgrasto i jagodasto voće prilagođeno je ekološkim uslovima umereno kontinentalne klime, u kojoj se godišnje smenjuju topli i hladni period. Ove voćke uspevaju u uslovima umerene klime zahvaljujući istorijski stečenoj osobini da pred nastupanje zime zbacuju listove i prilagođene su da izdrže i veoma jake hladnoće u fazi zimskog mirovanja. Otuda se zovu listopadne ili kontinentalne voćke.

Južno voće uspeva samo u toplim krajevima, u kojima su zime blage pa nisu izložene opasnosti izmrzavanja. Prema tome, bila bi najprikladnija podela voćaka na dve velike grupe:

1. Kontinentalne voćke (voćke umerene zone) i
2. Južno voće (voće suptropske zone ili suptropske voćke).