Ishrani krava pripada najznačajnije mesto u proizvodnji mleka. Bez pravilne ishrane, koja treba da zadovolji sve potrebe u hranljivim materijama, krava nije u mogućnosti da ostvari Genetski potencijal za maksimalnu proizvodnju mleka. Dobro i pravilno snabdeti visoko mlečna Grla svim potrebnim hranljivim materijama nije lako postići. Ispravna u odgovarajuća ishrana krava zahteva dobro poznavanje njihovih potreba u svim hranljivim materijama, poznavanje hranljive vrednosti hraniva i njihovo specifično delovanje na organizam i proizvodnju krave.

Nekoliko decenija unazad stvorene su rase Goveda za visoku proizvodnju mleka, pa je takvu proizvodnju moguće ostvariti isključivo odgovarajućom ishranom. Obično se kod visoko mlečnih Grla javlja problem da nisu u mogućnosti da konzumiraju dovoljno veliku količinu hrane za visoku proizvodnju, pa je od osnovnog značaja da im obrok bude pravilno i optimalno sastavljen.

Dakle, pravilna ishrana krava ima veliki značaj za održavanje osnovnih životnih funkcija, visoku proizvodnju mleka, porast, razmnožavanje i dobro zdravlje. Od veoma važno? interesa je i rentabilnost proizvodnje mleka, jer je poznato da u proizvodnji mleka troškovi ishrane učestvuju sa više od 50%.

Sadržaj

UVOD

Neke specifičnosti ishrane krava
Uticaj različitih faktora
Na količinu i sastav mleka
Konzumiranјe hrane kod krava
Veličina i karakteristike
Obroka za krave
Određivanјe obroka za krave

Ishrana krava između dva teljenјa

Rana laktacija
Srednna laktacije
Kraj laktacije
Pernod zasušenosti

Potrebe krava u vodi
Uticaj obroka na promenu sadržaja
Mlečne masti i proteina u mleku
Učestalost i redosled hranјenјa krava
Ishrana teladi
Ishrana junica do godinu dana starosti ishrana junica od jedne
Do dve godine starosti

Najčešća hraniva za krave i nјihov podmladak
Zelena kabasta hraniva
Suvo kabasto hranivo
Silaža
Senaža
Korenasto-krtolasta hraniva
Koncentrovana hraniva
Sporedni proizvodi prehrambene industrije
Hraniva životinjskog porekla
Mineralna hraniva

Najčešći metabolički poremećaji kod krava

Kisela indigestija buraga
Nadun
Dislokacija sirišta
Sindrom debelih krava
Mlečna groznica
Otok vimena
Ketoza

LITERATURA

Neke specifičnosti ishrane krava

Želudac krave, kao i ostalih preživara, sastoji se od tri predželuca (burag, mrežavac i listavac) i pravog želuca (sirište). Ovako složen želudac ima ta cilj da uspori prolaz hrane kroz organe ta varenje da bi mikroorganizmi razložili one delove hrane koje životinja ne može svojim fermentima.

U ishrani krava kao i ostalih preživara karakteristične su dve faze razlaganja i varenja hrane. U prvoj, mikroorganizmi koji su nastanjeni u buragu i mrežavcu vrše razlaganje većeg dela hrane koja se tu nalazi, a u drugoj fazi krava u sirištu i tankim crevima vari mikroorganizme i ostatak hrane.

Zbog građe organa za varenje i same fiziologije varenja, ishranu krava treba zasnivati na kabastim hranivima, jer celuloza iz biljaka predstavlja značajan izvor energije. Organi za varenje preživara ne stvaraju fermente (enzime) za razlaganje celuloznih vlakana ali ih zato stvaraju mikroorganizmi koji žive i razmnožavaju se u buragu.

Koncentrovana hraniva treba da se koriste samo kao dopuna, za korekciju hranljive vrednosti kabastih hraniva, odnosno do ukupnih potreba krave u hranljivim materijama.

U vremenu od jednog do drugog teljenja, krava prolazi kroz nekoliko fizioloških faza i to: faza zasušenosti, faza rane laktacije, faza srednje laktacije i faza završne laktacije. Sve ove faze značajno se razlikuju u pogledu potreba krave u energiji i ostalim hranljivim materijama. Takođe je potreban i odgovarajući odnos kabastih i koncentrovanih hraniva u dnevnom obroku krave. Hranu po količini i kvalitetu treba prilagoditi građi i funkciji organa za varenje i potrebama krave u određenoj fazi proizvodnog ciklusa.

U pogledu efikasnosti iskorišćavanja hrane, krava pored kabastih hraniva koje dobro iskorišćava, takođe efikasno iskorišćava i koncentrovana hraniva, kao što su zrna različitih žitarica, uljane sačme i razna sočna hraniva. Među domaćim životinjama krava predstavlja najvećeg proizvođača proteina visoke biološke vrednosti za ishranu ljudi, izraženo količinom mleka i mesa, proizvedenih u toku jedne godine.

Poznato je da krave visoke mlečnosti unetom hranom teško mogu da obezbede energiju za više od 35 litara mleka dnevno. Zbog toga, ovakve krave u prvih deset nedelja laktacije prati gubitak telesne mase. Manjak unete energije kroz obroke kod ovakvih krava dovodi do pojave neplodnosti, takozvanog gladnog steriliteta. Neplodnost krava u polovine slučajeva nastaje zbog oskudne ishrane, lošeg držanja, oslabljenog hormonalnog sistema n infekcije reproduktivnih organa (materice i vagine).

Gubitak telesne mase u toku teljenja kod krave može da iznosi 60-70 kg, od čega na tele otpada 40 50 kg. U toku faze rane laktacije, prvih 60-70 dana po teljenju, gubitak telesne mase ne bi smeo biti veći od 30 kg. Izgubljene kilograme, odnosno kondiciju krave, obavezno treba popraviti u toku srednje i završne faze laktacije, nikako u periodu zasušenja, kada krava slabije iskorišćava energiju i ostale hranljive materije nz hrane. Ako se ovo obezbedi kravama, one će imati normalnu plodnost i proizvodnju, a samim tim i duži vek iskorišćavanja.

Uticaj različitih faktora na količinu i sastav mleka

Veliki broj unutrašnjih (genetskih) i spoljašnjih (paragenegskih) faktora utiče, pre svega, na količinu a isto tako i na promenu sastava mleka. Od genetskih faktora značajni su:

Uticaj rase. Količina i sastav mleka smatraju se rasnim odlikama, iako postoje razlike unutar iste rase, pre svega, u količini mleka, a zatim p u procentu mlečne masti. Dokazano je da krave holštajn rase stvorene u SAD, Kanadi i Izraelu, predstavljaju najmlečniju rasu goveda u svegu. Iza nje dolaze druge populacije, 8 rase i melezi crno-belih goveda sa drugim rasama. Simentalska rasa i goveda u tipu simentalca dosta zaostaju za mlečnošću crno-belih krava ali, s druge strane, imaju dobar potencijal za proizvodnju mesa.

Ukrštanje bikova mlečnih rasa sa kravama manje mlečnosti dovodi kod potomstva do značajnog povećanja mlečnosti. Tako se brzo može povećati mlečnost kod novostvorenih meleza. Sastav mleka takođe je uslovljen rasnim odlikama krava. Pri tome se smatra pravilom da je procenat mlečne masti obrnuto proporcionalan količini mleka.

Uticaj faze laktacije. Tokom laktacije količina i sastav mleka se menjaju. Pri tome proizvodnja mleka pokazuje brz rast odmah nakon teljenja pa do 40-og, eventualno 50-og dana laktacije kada krave postižu maksimum u proizvodnji mleka. Posle toga mlečnost opada, no približnoj stopi 2,5% nedeljno, da bi se završila na oko dva meseca pred teljenje.

Normalna ili takozvana standardna laktacija traje 305 dana a period zasušenja 60 dana, tako da proizvodni ciklus krave iznosi 365 dana ili jednu godinu. Međutim, u praksi laktacija traje i kraće od 10 meseci, pogotovu kod krava manje mlečnosti, a može da traje i duže od godinu dana kod krava sa visokom proizvodnjom mleka. Normalnim se smatra da krave daju najviše mleka u prvih 100 dana laktacije, nešto manje u drugih 100 dana laktacije a najmanje u trećih 100 dana laktacije.

Zbog toga se najboljim kravama smatraju one koje postižu ne samo visok maksimum u dnevnoj količini proizvedenog mleka, već imaju i dobru trajnost laktacije, odnosno da kroz što duži vremenski period daju i održavaju velike količine mleka. Drugim rečima rečeno, dobre su one krave kod kojih je irosečno opadanje mlečnosti po nedeljama posle maksimuma laktacije slabo izraženo sve do 5-og meseca štetnosti, kada po pravilu nastupa osetnije smanjenje mlečnosti krava.

Promenu količine mleka tokom laktacije prati i promena sastava mleka. Prvih dana laktacije sastav kolostruma, značajno se razlikuje od sastava mleka i taj kolostralni pernod traje 3 5 dana. Promene sastava mleka kasnije pokazuju tendenciju porasta u pogledu zastupljenosti mlečne masti, zatim proteina, a time i ukupne suve materije u mleku. Količina mlečnog šećera n mineralnih materija slabije se menjaju tokom laktacije.

Uticaj estrusa, steonosti i zdravlja krava. Opšte je uverenje da krave koje se nalaze u estrusu značajno smanjuju količinu mleka, uz jednovremeni porast sadržaja mlečne masti. Međutim, prema nekim ispitivanjima, sve krave u estrusu ne pokazuju uvek iste osobine.

Smatra se da steonost do petog meseca nema uticaja na promenu sastava mleka ili je taj uticaj beznačajan. Posle tog perioda steonosti nešto jače je izražen pad proizvodnje mleka sa nešto povećanom zastupljenošću masti i drugih sastojaka mleka.

Opšte zdravstveno stanje krava ima poseban uticaj na proizvodnju i sastav mleka. Različite bolesti utiču, kako na konzumnranje i iskorišćavanje hrane, tako i na opšte životne funkcije krava, a vime i na količinu i sastav mleka. Poseban neželjen uticaj na proizvodnju i sastav mleka imaju različita oboljenja vimena krava.

Uticaj starosti i veličine krave. Dobro je poznato da krave značajno povećavaju mlečnost do 5 godina života, odnosno tokom prve tri laktacije. Posle pete godine života, do približno osme ili devete godine, povećanje je neznatno ili mlečnost stagnira, a zatim znatnije počinje da opada da bi u petnaestoj godini mlečnost krava bila na nivou mlečnosti prvotelki. Razumljivo da na dužinu života krava posebno utiče n normalno razmnožavanje, odnosno reprodukcija. Upravo zbog steriliteta i različitih drugih oboljenja, kao što su oboljenje papaka, nogu, digestivnog trakta i bolesti vimena, veliki broj krava se rano izlučuje iz priploda.

Kad je u pitanju starost junica po prvi pristup, danas se preporučuje da se junice krupnih mlečnih rasa prvi put osemenjavaju u uzrastu 14-16 meseci, sa prosečnom telesnom masom 370 380 kg i da se po prvi put tele u uzrastu od oko dve godine.

Kad je u pitanju veličina krave, utvrđeno je da krave većih okvira, odnosno većeg formata iste rase, daju veću količinu mleka od krava manjeg formata.

Od paragenetskih faktora koji utiču na količinu i sastav mleka, od većeg značaja su:

Uticaj ishrane. Od svih faktora spoljašnje sredine, po svom značaju, na prvo mesto dolazi ishrana. Uticaj ishrane u prvim nedeljama laktacije, kao i na kraju laktacionog perioda, znatno je manji nego u srednjem delu laktacije. Proizvodnja mleka u srednjem delu laktacije u direktnoj je zavisnosti od ishrane.

Na količinu i sastav mleka može se uticati sastavom obroka, to jest pravilnim odnosom kabaste i koncentrovane hrane u obroku, zatim količinom, odnosno nivoom ishrane i, najzad, vrstom i kvalitetom, kako kabaste, tako i koncentrovane hrane.

Nedovoljnom ishranom krava muzara smanjiće se njihova mlečnost i smanjiće se i sadržaj mlečnog šećera. Obično obroci koji dovode do porasta mlečnosti, skoro redovno dovode do opadanja sadržaja mlečne masti.

Hranjenje krava sa manjim količinama kabastih hraniva u obroku a sa većim udelom koncentrata, dovešće do povećanja količine mleka ali će opasti sadržaj mlečne masti. Da ne bi do ovoga došlo, kravi koja proizvodi mleko treba na svakih 100 kg telesne mase dati najmanje 0,8-1 kg dobrog sena u dnevnom obroku.

Različite vrste mikroorganizama u buragu krava vrše razgradnju celuloznih vlakana iz sena, odakle se stvara sirćetna kiselina, koja dalje služi za sintezu mlečne masti u vimenu krava. Kako ne bi došlo do smanjenja sadržaja mlečne masti u mleku, potrebno je da u suvoj materiji obroka krava bude najmanje 16-18% sirove celuloze.

Da bi se zadovoljile velike potrebe u energiji, u ishrani krava visoke mlečnosti neophodna je upotreba povećanih količina odgovarajućih smeša koncentrata.