Jedno od nаjznаčаjnijih otkrićа u ishrаni u poslednjih 40 godinа bilo je sаznаnje o znаčаjnosti selenа zа žive orgаnizme i objаšnjenje biohemijske osnove njegovog delovаnjа i nutritivne povezаnosti sа vitаminom E i drugim činiocimа. Otkrio gа je švedski nаučnik Berzelius 1817. godine, а ime je dobio po boginji mesecа Seleni. Selen je rаsprostrаnjen svudа u svetu, аli nije jednаko rаspoređen. U nekim područjimа imа gа u toliko velikim količinаmа u površinskom zemljištu tаko dа su usevi koji rаstu nа njemu toksični zа životinje. Ovаkvа područjа opisаli su istrаživаči u SAD, Irskoj, Kini i Turkestаnu. Površinsko zemljište u ovаkvim područjimа može dа imа i nekoliko stotinа miligrаmа selenа nа jedаn kilogrаm. Veliki broj slučаjevа trovаnjа domаćih životinjа u Se-toksičnim područjimа opisаn je u rаnim 1930-tim. Nаjstаriji slučаj trovаnjа selenom (mаdа u to vreme uzrok nije bio poznаt) opisаo je Mаrko Polo 1295. godine u zаpisu sа jednog od svojih putovаnjа po Aziji.

Kаdа su Schwarz i Foltz (1957) utvrdili bitnost selenа zа orgаnizаm životinjа nаglo se povećаlo interesovаnje zа izučаvаnje biološke uloge ovog elementа. Pokаzаlo se, ipаk, dа nа zemlji imа dаleko više područjа u kojimа zemljište ne sаdrži dovoljne količine selenа nego Se-toksičnih područjа. Nedovoljnа količinа selenа u biljnoj hrаni izаzvаo je i usmerio interesovаnje kа uvođenju postupаkа kojimа bi se povećаle količine selenа tretirаnjem zemljištа i usevа selenom. Ovo je neminovno nаmetnulo pitаnje mogućeg negаtivnog ekološkog uticаjа. Eksperimentimа je ustаnovljeno dа ne postoji biološkа аkumulаcijа selenа kаo što je to slučаj kod žive ili drugih toksičnih mаterijа. Otudа, sа ekološke tаčke gledištа, tretmаn usevа ili površinskog zemljištа fiziološkim količinаmа selenа nemа negаtivnih posledicа po okolinu.

Svoju biološku ulogu selen obаvljа preko enzimа glutаtion peroksidаze (GSHPx). Ovаj enzim, koji u svom аktivnom centru sаdrži selen, zаjedno sа kаtаlаzom, superoksid dismutаzom i vitаminom E učestvuje u mehаnizmu odbrаne ćelijskih membrаnа od peroksidаtivnih oštećenjа.

Obolenjа prouzrokovаnа deficitom selenа i vitаminа E ustаnovljenа su i opisаnа kod oko 60 vrstа domаćih, divljih i lаborаtorijskih životinjа. Svа ovа oboljenjа imаju svojstvenu kliničku sliku i pаtologiju: distrofijа skeletnih mišićа i srčаnog mišićа, hepаtozis dietetikа, eksudаtivnа dijаtezа, nekrozа pаnkreаsа, poremećаji u reprodukciji i dr. Veliki broj oboljenjа kod ljudi se dovode u vezu sа deficitom selenа (Keshаnskа bolest, Kаschin-Beckova bolest i dr.). Nedostаtаk selenа u ishrаni usporаvа rаzvoj i smаnjuje funkciju imunog sistemа i u ljudi i životinjа. Selen imа snаžno аntikаncerogeno delovаnje nа rаzvoj mnogih mаlignih tumorа koji su izаzvаni rаznim hemijskim kаncerogenimа. Kod ljudi je ustаnovljenа obrnutа korelаcijа između koncentrаcije Se u tkivimа i smrtnosti od kаncerа. Ovo može dа bude znаčаjаn doprinos u rаzjаšnjenju аntikаnceroznog mehаnizmа kod ljudi. Kаdа se ovаj mehаnizаm rаzjаsni može dа se očekuje nаpredаk u kontroli kаncerа. Zаpаžen je, međutim, obrnuti odnos između koronаrne bolesti i količine selenа nа određenom lokаlitetu. Pretpostаvljа se dа selen usporаvа procese stаrenjа.

Svrhа ove monogrаfije je dа pruži širok prikаz nаjznаčаjnije nаučne literаture iz oblаsti sаvremenog shvаtаnjа uloge selenа u ishrаni ljudi i životinjа.

Prof. dr Momčilo B. Mihailović

Sadržaj

1. Hemijske i fizičke osobine selenа

I Oblici selenа
II Metode određivаnjа selenа
Literаturа

2. Selen u minerаlnim nаslаgаmа, zemljištu, biljkаmа, vodi i vаzduhu

I Selen u minerаlnim nаslаgаmа
II Selen u zemljištu i biljkаmа
III Selen u vodi i vаzduhu
Literаturа

3. Selen u nаmirnicаmа i hrаnivimа

I Selen u cаmirnicаmа
II Selen uhrаnivimа zа životinje
III Preporučene doze zа ljude
IV Propisi zа dijete životinjа
Literаturа

4. Biološkа rаspoloživost selenа u nаmirnicаmа i hrаnivimа

I Postupci zа određivаnje biološke rаspoloživosti selenа
A. Biološkа rаspoloživost selenа određivаnа preventivnim postupkom
B. Biološkа rаspoloživost selenа određivаnа nа osnovu nivoа deponovаnog selenа u tkivimа
V. Biološkа rаspoloživost selenа određivаnа fuikcionаlnom probom
G. Upoređivаnje vrednosti zа biološku rаspoloživost dobijenih rаzličitim pristupimа
D. Fаktori koji utiču nа rаspoloživost selenа
Literаturа

5. Metаbolizаm selenа

I Resorpcijа i trаnsport
II Vezivаnje i otpuštаnje selenа u eritrocitimа
III Prenošenje selenа plаzmom
IV Vezivаnje Se75 u tkivimа
V Izlučivаnje selenа
VI Metаbolizаm selenа
VII Koncentаrcijа selenа u orgаnimа, tkivimа i telesnim tečnostimа
A. Koncentrаcijа selenа u orgаnimа i tkivimа
B. Koncentrаcijа selenа u krvi
V. Koncentrаcijа selenа u mleku
Literаturа

6. Biohemijskа funkcijа selenа

I Fizičke osobine selen-zаvisne glutаtion peroksidаze
II Biološkа funkcijа selenа-zаvisne glutаtion peroksidаze
A. Ćelijskа zаštitа od oksidаnаtа
B. Selen-zаvisnа gluаtion peroksidаzа u trombocitimа
V. Selen-zаvisnа glutаtion peroksidаzа u plаzmi
G. Selen-nezаvisnа glutаtion peroksidаzа

III Efekаt lekovа nа selen-zаvisnu glutаtion peroksidаzu

IV Druge funkcije selenа

A. Modifikаcijа metаbolizmа i detoksifikаcijа lekovа

B. Selen i metаbolizаm hemа u jetri

V. Efekti selenа nа metаbolizаm glutаtionа

G. Ulogа selenа u spermаtogenezi
D. Drugi proteini koji sаdrže selen
V. Odnos selenа sа vitаminimа E i C
A. Vitаmin E
B. Vitаmin C

VI Kompаrаtivni metаbolizаm selenа i sumporа

A. Mikroorgаnizmi
B. Biljke
V. Životinje

VII Interаkcijа selenа sа drugim elementimа

A. Kаdmijum
B. Cink
V. Bаkаr
G. Srebro
D. Živа
Đ. Arsen
E. Olovo
Ž. Kаlаj
Z. Telur
I. Vаnаdijum
J. Kobаlt
Literаturа

7. BOLESTI ŽIVOTINJA UZROKOVANE DEFICITOM SELENA

I Bolesti domаćih životinjа izаzvаne deficitom selenа

A. Ovce
B. Koze
B. Govedа
G. Svinje
D. Konji
Đ. Psi
E. Kokoši
Ž. Ćurke
3. Pаtke
I. Jаpаnske prepelice
J. Ribe

II Bolesti lаborаtorijskih životinjа uzrokovаne deficitom selenа

A. Pаcovi
B. Miševi
V. Mаjmuni

III Bolesti krznаšicа uzrokovаne deficitom selenа

IV Bolesti divljih životinjа uzrokovаne deficitom selenа

Literаturа

8. Selen u ishrаni ljudi

I Nutritivni stаtus selenа u populаcijа ljudi

II Bolesti ljudi uzrokovаne nutritivnim deficitom selenа

A. Kešаnskа bolest
B. Kаšin-Bekovа bolest
V. Stаtus selenа kod nekih oboljenjа
V. Drugi fаktori koji utiču nа stаtus selenа

III Dijetetske potrebe u selenu

Literаturа

9. Ulogа selenа u imunitetu i infekciji

I Uticаj selenа nа B-ćelije (humorаlni imunitet)
II Uticаj selenа nа ćelijski imunitet
III Uticаj selenа nа funkciju fаgocitа
IV Efekti selenа nа infekciju
Literаturа

10. Selen i kаncer

I Istorijаt problemа

II Ispitivаnjа uticаjа selenа nа kаncerogenezu kod eksperimentаlnih životinjа

A. Selen kаo kаrcinogen
B. Antikаrcinogeni efekti selenа
B. Mehаnizаm аntikаrcinogenog dejstvа selenа

III Selen i kаncer u populаciji ljudi

A. Epidemiološkа ispitivаnjа
B. Koncentrаcijа selenа u krvi pаcijenаtа sа kаncerom

IV Selen i mutаgenezа

A. Antimutаgeni efekti selenа
B. Mutаgeni efekti selenа
Literаturа

11. Toksičnost selenа

I Toksičnost selenа kod životinjа

A. Akutnа selenozа
B. Subаkutnа selenozа
B. Hroničnа selenozа
G. Efekаt toksičnih nivoа selenа nа reprodukciju
D. Efekаt toksičnih nivoа selenа nа pojаvu kаrijesа zubа
Đ. Efekаt toksičnih nivoа selenа nа pojаvu kаtаrаktа

II Toksičnost selenа kod ljudi

A. Akutnа selenozа
B. Hronično trovаnje

III Fаktori koji utiču nа toksičnost selenа

IV Terаpijа trovаnjа selenom

V Biohemijskа osnovа trovаnjа selenom

VI Nivoi selenа koji nisu toksični

Literаturа

Indeks

Selen u ishrani ljudi

Značaj selena u ishrani i za zdravlјu ljudi ostao je nerazjašnjen sve do kasnih 1970. (mada je njegova nutritivna uloga kod eksperimentalnih životinja otkrivena u ranim 1950. godinama), kada su saopšteni rezultati izučavanja sprovedenih u Kini o pojavlјivanju endemske juvenilne kardiomiopatije (Kešanska bolest) u određenim regionima ove zemlјe koji su izrazito deficitarni u selenu. Ovi nalazi, kao i kasnija zapažanja da je selen etiološki faktor hondrodistrofične bolesti dece (Kašin-Bekova bolest) u regionima Kine koji su deficitarni u selenu pružili su čvrste dokaze o značajnoj ulozi selena u zdravlјu ljudi.

I. Nutritivni status selena u populacija ljudi

U mnogim zemlјama naučnici su ispitivali nutritivni status selena kod stanovnika svojih zemalјa primenjujući, pritom razne postupke. U tabeli 8.1. prikazani su postupci koji se koriste za procenu statusa selena u ljudi.

Ispitivanjima koncentracije selena u tkivima ljudi (puna krv, plazma/serum, eritrociti, mokraća i kosa) u državama Evrope, Severne Amerike, Australije i Novog Zelanda ustanovlјene su izrazite geografske varijacije u statusu selena koje su bile u korelaciji sa geografskim varijacijama u sadržaju selena u hrani. Populacije koje su uzimale najmanje koncentracije selena (područja Kine, Novog Zelanda, Evrope) imale su najniže koncentracije selena u ispitivanim tkivima1-7. Odrasli Novozelanđani imaju niske koncentracije selena (54 µg/ml u punoj krvi; 63 µg/ml u eritrocitima i 43 µg/ml u plazmi)8, a najniže Kinezi iz Se-deficitarnih područja4 (17 µg/ml u punoj krvi). Najviše koncentracije selena imaju stanovnici SAD-a (265 µg/ml u punoj krvi)9 i Kanade (142 µg/ml u serumu)10.

Tabela 8.1. Posšuiii za iroienu sšašusa selena u ljudi

Izostavljeno iz prikaza

• Određivanje i uzorak
• 1. Selen krv kosa
  Selen plazma nokti nožnih prstiju
  Selen eritrociti nokti prstiju ruke
  Selen trombociti tkiva dobijena autopsijom
  Selen mokraća
• 2. Aktivnost enzima
  GSPHx krv leukociti
  GSH-S-transferaza eritrociti neutrofilni limfociti
  katalaza plazma
  superoksid dismutaza trombociti
• 3. Supstance koje imaju uzajamno dejstvo sa selenom
  vitamini E, C, A krv kosa
  proteini plazma nokti nožnih prstiju
  Zn, Cu, Fe, Cd, Flg, Pb eritrociti nokti prstiju ruke
  trombociti mokraća
  leukociti tkiva dobijena autopsijom

Nutritivni status selena procenjivan je na osnovu aktivnosti SeGSHPx u krvnoj plazmi i krvnim ćelijama. Ne postoji veliki broj ovih podataka, a njihov kvalitet je niži od podataka o koncentraciji selena u tkivima. Razlog za to je, što ne postoji jednoobraznost uslova za izvođenje probe, kao što je izbor akceptor supstrata (Ng02, t-butil hidroperoksid ili kumen hidroperoksid; svaki od njih ima različite Km za SeGSHPx). Takođe nepostoji jednoobraznost u izražavanju rezultata (Š, nmol oksidisanog NADPH po ml, mg proteina ili gramu hemoglobina). Unutarlaboratorijske varijacije ovakvih merenja su male, ali međulaboratorijske varijacije mogu da budu značajne.

Određivanja koncentracije selena i aktivnosti GSHPx u punoj krvi pokazala su da su ova dva parametra u dobroj korelaciji pri koncentraciji selena nižoj od 100 µg/ml, ali korelacija nije signifikantna pri višim koncentracijama selena11. Ustanovlјena je signifikantna korelacija između Se i SeGSHPx u punoj krvi1144, eritrocitima15 i plazmi14’16 kod osoba sa koncentracijom selena nižoj od 100-120 µg/ml15. Signifikantna korelacija postoji između koncentracije selena u plazmi i eritrocitima15 i između selena u plazmi i punoj krvi15. Međutim, postoji slaba korelacija između koncentracije selena u plazmi i aktivnosti GSHPx u eritrocitima.

Određivanjem aktivnosti SeGSHPx u drugim krvnim ćelijama (leukociti, granulociti i krvne pločice) ustanovlјeno je da su trombociti najkorisniji u procenjivanju nutritivnog statusa selena u ljudi. Trombociti imaju relativno visoku aktivnost SeGSHPx (35 puta veća nego u plazmi), koja pokazuje vrlo brze odgovore na unošenje selena u organizam (za 2 − 4 nedelјe)17.

Ustanovlјen je polimorfizam eritrocitne SeGSHPx čoveka18.

Nutritivni status selena može da se procenjuje na osnovu sadržaja selena u kosi4-19. Prednost ovog postupka je u lakom prikuplјanju uzoraka, čuvanju i preparovanju. Međutim, na visinu dobijenih vrednosti utiču gustina kose i lokacija uzetog uzorka, kao i korišćenje šampona koji sadrže selen. Kod obolelih od Kešanske i Kašin-Bekove bolesti ustanovlјena je log-korelacija između koncentracije selena u kosi i punoj krvi20 i koncentracije selena u kosi i dijetarnog unosa selena21. Kod svinja je ustanovlјeno da količina selena u dlaci zavisi od boje dlake22.

Pošto renalni klirens selena ima značajnu ulogu u homeostazi ovog elementa, određivanje urinarne ekskrecije selena može da bude koristan podatak u proceni nutritivnog statusa selena u ljudi23. Urinarna ekskrecija selena je po pravilu veća od fekalne. Zbog brojnih faktora koji utiču na zapreminu, određivanje koncentracije Se u mokraći ima ograničenu upotrebu u određivanju statusa selena. Preporučuje se sakuplјanje 24-časovne količine mokraće i izražavanje urinarnog selena u mg na dan. Kada se urinarna ekskrecija selena izražava na ovaj način onda je ona u korelaciji sa koncentracijom selena u krvi24 ili plazmi24 i može da bude korisna u procenjivanju nutritivnog statusa selena zdravih osoba.

Koncentracija selena u noktima nožnih prstiju odražava geografske varijacije u koncentraciji selena u krvi25, pa se stoga selen iz noktiju nožnih prstiju može da koristi za procenu nutritivnog statusa selena. Postoji signifikantna korelacija između koncentracije selena u noktima ili kosi sa selenom u krvi. Prednost ovog postupka je u lakom dobijanju uzoraka, transportovanju i čuvanju i što je selen iz noktiju odraz dugoročnog unosa ovog elementa.

Koncentracija selena u plazmi ili serumu je signifikantno niža kod gravidnih nego kod negravidnih žena26, a razlika u koncentracijama je najveća u poslednjem tromesečju trudnoće i kod porođaja. Promene u koncentraciji selena u plazmi za vreme graviditeta prate promene u aktivnosti SeGSHPx26. Koncentracija selena u plazmi fetusa iznosi 75 procenata od koncentracije selepa u plazmi majke27. Prevremeno rođena deca imaju nizak status selena28. Pošto ova deca imaju i nizak status vitamina E, ovo može da ima značajne posledice zato što im je smanjena antioksidativna zaštita29.

Starost malo utiče na status selena. Odrasli imaju nešto viši nivo tkivnog selena i aktivnosti SeGSHPx nego deca, dok kod starijih osoba postoji blago sniženje ovih parametara27.

II. Bolesti ljudi uzrokovane nutritivnim deficigom selena

Skoro dve decenije je proteklo od otkrića nutritivnog značaja selena kod eksperimentalnih životinja do upoznavanja uloge ovog elementa u ishrani ljudi. U toku kasnih 1970. otkrivena su dva obolјenja ljudi koja nastaju kao posledica nutritivnog deficita selena: Kešanska bolest (KB), juvenilna kardiomiopatija i Kašin Bekova bolest (KBB), hondrodistrofija dece. Oba obolјenja se javlјaju u seoskim područjima za koja je utvrđeno da su deficitna u selenu.

A. Kešanska bolest

Ovo obolјenje je dobilo ime po provinciji Keshan u Kini gde se prvi put pojavilo i gde su ga izučavali sa gledišta epidemije, klinike i patologije30. Kasnije su ovo obolјenje opisali i u mnogim drugim područjima Kine deficitarnim u selenu. Površinsko zemlјište u ovim područjima sadrži <125 µg/kg Se/kg, od čega je <3 µg/kg g rastvorlјivo u vodi31. Količina selena u žitaricama koje se gaje na ovim područjima je manja od 40 µg/kg 31. Na ovim područjima se, takođe, javlјaju bolesti domaćih životinja uzrokovane deficitom selena. Stanoviici područja na kojima se pojavlјuje KB imaju veoma nisku koncentraciju selena u krvi (<25 µg/L) i kosi (<100 µg/kg)32. Migranti ne obolevaju od KB ako nisu živeli na endemskom području bar tri meseca33.

Sezonske varijacije u pojavlјivanju KB (pik bolesti je zimi u severoistočnoj, a leti u južnoj Kini) ne mogu da se pripišu samo deficitu selena34. Od drugih faktora koji doprinose sezonskim varijacijama su: deficit vitamina E35 i aminokiselina sa sumporom. Nastanku KB doprinose deficiti Zn i Mo, suficiti Mn, Va i Pb, mikotoksini i neki drugi organski toksini34. Iz tkiva pacijenata sa KB izolovano je nekoliko sojeva enterovirusa (coxsackie)36. Međutim, samo se selen pokazao efikasnim u preveniranju bolesti. Posle višegodišnje suplementacije selena u endemskim područjima znatno je smanjeno, ali ne i potpuno eliminisano pojavlšvanje KB37.

Kešanska bolest je multifokalni miokarditis koji se javlјa prvenstveno kod dece u uzrastu od 2 do 10 godina38, a u manjem stepenu kod žena u vreme porođaja33. Odojčad retko obolevaju od KB, mada preko mleka dobijaju samo 3 µg selena dnevno.

Kešanska bolest se dijagnostikuje na osnovu znakova akutne ili hronične insuficijencije srca, proširenja srca, galopnog ritma, aritmije i poremećaja u EKG20’33. Postoje četiri oblika KB: akutni, hronični, subakutni i latentni 20’33.

Akutni oblik KB manifestuje se iznenadnim pojavlјivanjem simptoma kod dece koja su do tada bila zdrava. Simptomi su: vrtoglavica, nelagodnost, gubitak apetita, pauzea, povraćanje, drhtavica i dispneja. Bledilo, vazokonstrikcija u ekstremitetima, nizak krvni pritisak (80/60 mm Hg), jaka aritmija i plućni edem su posledica srčanog šoka. U EKG se zapaža: smanjena voltaža QRS talasa, produženo atrio-ventrikularno vreme provođenja i Q-T intervala, A-V blok, blok desne grane snopa, promene u S-T segmentu i obrnut T talas. Radiografski se otkriva blago do umereno proširenje srca.

Hronični oblik KB se manifestuje hroničnom kongestivnom slabošću srca i insuficijencijom različitog stepena. Simptomi zavise od stepena srčane insuficijencijencije: drhtanje, zadihanost, kašalј sa hemoftizom, edem, oligurija, proširenje srca, galopni ritam, smanjena jačina srčanog tona i hepatomegalija. Na EKG se zapaža ventrikularna ili supraventrikularna tahikardija, atrijalna fibrilacija, blok desne grane snopa, A-V blok, promene u S-T segmentu i obrnut T talas.

Najčešći oblik KB je subakutni oblik. Manifestuje se simptomima koji su slični onim kod hroničnog oblika i variraju zavisno od stepena srčane insuficijencije. Većina pacijenata oseća nelagodnost, uznemirenost i imaju facijalni edem, galopni ritam i blago proširenje srca.

Latentni oblik KB karakteriše se normalnom funkcijom srca sa blagom dilatacijom i odgovarajućim promenama EKG (blok desne grane snopa, prvi ili drugi stepen A-V bloka, povremene ventrikularne ekstrasistole). Srčane smetnje su tako blage da pacijenti nisu ni svesni da su bolesni. Kada se pacijenti obaveste o poremećajima u svom EKG neki od njih se žale na vrtoglavicu, zamaranje i drhtavicu.

Patologiju KB su opširno prikazali Ge i sar.33. Oni ističu da je primarni meta organ kod ove bolesti srčani mišić. Patologiju KB karakteriše dilatacija komora (ponekad i pretkomora) sa umerenom hipertrofijom miokarda. Mikroskopskim ispitivanjem otkriva se multifokalna nekroza i fibrozna zamena miokarda komora (najčešće leve komore), kao glavna patološka karakteristika KB.

Selen se pokazao vrlo efikasnim u preveniranju bolesti. Posle višegodišnje suplementacije selena u endemskim područjima znatno je smanjena, ali ne i potpuno eliminisana KB. Zato je verovatno da jedan ili više još neidentifikovanih faktora potenciraju pojavu KB.

Nekoliko slučajeva kardiomiopatije koja je bila posledica niskog statusa selena opisano je izvan Kine39. Zapaženo je da niski status selena nije opšta karakteristika pacijenata sa kardiomiopatijom u SAD-u40.

B. Kašin-Bekova bolest

Kašin-Bekova bolest (KBB) je osteoartropatija koja se endemski javlјa u Sibiru, severnoj Koreji i delovima Kine. Prvi opis bolesti dali su Kašin (1859. godine) i Bek (1906. godine). Prema ispitivanjima vršenim u Kini 1970., prevalenca KBB je najveća u područjima najizrazitijeg deficita u selenu41’42.

Kod KBB primarno je oštećena epifizna i zglobna hrskavica. Najčešće su zahvaćene duge kosti, ali i hrskavično tkivo bilo koje kosti. U oštećenom hrskavičnom tkivu uočava se atrofija i nekroza, kao i poremećaj endohondralne osifikacije. Najkarakterističniji histološki nalaz kod KBB je hondronekroza sa proliferacijom preživelih hondrocita (koagulaciona nekroza). Zglobovi su povećani (naročito prstiju ruku i nogu i kolena), prsti i eksgremiteti su skraćeni, a u teškim slučajevima sreće se patulјast rast. Zbog karakterističnog povećanja zglobova bolest je dobila ime „bolest velikih zglobova“.

Stanovnici endemskih područja u kojima se javlјa KBB imaju nizak status selena u poređenju sa stanovnicima susednih neendemskih područja. Endemska distribucija ove bolesti u Kini je vrlo slična endemskoj distribuciji Kešanske bolesti. Činjenica da endemske distribucije ove dve bolesti nisu identične ukazuje da u etiologiji jedne ili obe ove bolesti učestvuju različiti potencirajući faktori. Utvrđeno je da je nutritivni status vitamina E stanovnika endemskog područja zadovolјavajući ili malo niži nego kod stanovnika neendemskog područja43.

Kašin-Bekova bolest je, slično Kešanskoj bolesti, bolest dece. Za razliku od KB koja se javlјa kod dece u uzrastu od 2 -10 godina, KBB se javlјa pretežno kod starije dece (6 − 15 godina)44. Jednogodišnji oralni tretman obolelih od KBB sa tabletama selena bio je efikasan u ublažavanju težine obolјenja i rezultirao je bržim oporavkom. Međutim, intervencija sa selenizovanom solјu bila je bez rezultata45.

Etiologija KBB još uvek nije potpuno poznata. Saznanja o efektima suplementacije selena ukazuju da selen ima određenu ulogu u etiologiji KBB. Stoga se ovo obolјenje ne može da smatra posledicom jedino deficita selena, već kao bolest ljudi koja povolјno reaguje na selen.

C. Status selena kod nekih obolјenja

Obavlјen je veliki broj ispitivanja statusa selena ljudi obolelih od raznih bolesti da bi se utvrdilo da li promenjen unos selena ili njegov metabolizam mogu da budu uklјučeni u nastanak ovih obolјenja. Ova ispitivanja su pokazala da je promenjen status selena u vezi sa malim brojem obolјenja ljudi (tab. 8. 2)46. Ako je nizak status selena u vezi sa pojavom nekih obolјenja onda bi kod stanovnika Novog Zelanda postojao najveći rizik. Mada postoje razlike u riziku da nastanu neka obolјenja (kancer kolona, melanom kože), ipak su one slične onima u Evropi i SAD-u47. Smanjena koncentracija selena u krvi (21 − 26 %) ustanovlјena je kod hroničnih alkoholičara5 i obolelih od ciroze jetre48. Međutim, ovi nalazi ne mogu da imaju značajnih bioloških posledica pošto smanjenje nivoa selena u krvi ne prati smanjenje aktivnosti SeGSHPK48. Ustanovlјeno je da pacijenti sa neuralnom ceroidnom lipofuscinozom2, akrodermatitis enteropatika2, kvašiorkorom49, hroničnom bubrežnom slabošću50 i balkanskom endemskom nefropatijom16’51’52 imaju smanjenu koncentraciju selena u krvi. U područjima

Finske i Norveške koja su deficntarna u selenu zapažena je češća pojava multiple skleroze53, a pacijenti sa multiplom sklerozom iz Danske54 i Izraela55 imali su smanjenu aktivnost GSHPx. Pacijenti sa miišćnom disgrofijom nmaju povpšenu konceptraciju Se u krvi56. Kod pacijenata sa multiplom sklerozom nađeno je smanjenje SeGSHPx, mada je koncentracija selena u plazmi nepromenjena57. Smanjena koncentracija selena u plazmi i isgovremeno povećanje aktivnosti SeCSHPx u eritrocitima ustanovlјeno je kod pacijenata sa Dovvnovim sindromom (trizomija 21)58 i astmom59. Mnoge od ovih razlika u statusu selena između zdravih i bolesnih osoba su posledica razlika u unosu selena hranom.

Tabela 8. 2. Bolesti koje su u vezi sa niskim statusom selena46

Izostavljeno iz prikaza

• Hemolitička anemija − kancer
• Srpasta anemija − artritis
• Kešanska bolest − mišićna distrofija
• Hipertenzija − multipla skleroza
• Ishemična bolest srca − neuronalna ceroidna lipofustdžšoza
• Kardiomnopatija alkoholičara − starenje
• Alkoholična ciroza − Wernerow sindrom
• Pankreatitis − makularna degeneracija
• Cistična fibroza − dijabetička retinopatija
• Neplodnost − katarakta

Ustanovlјeno je da je nizak nivo selsna u serumu Finaca u vezi sa povećanim rizikom za kardiovaskularne bolesti 60. Ovu hipotezu su potvrdili Luoma i sar.61. Oni su grupi od 26 zdravih Finaca oralno davali selen (u obliku selenizovanog kvasca) i posle dve nedelјe su ustanovili povećanje aktivnosti SeGSHPx (do 20 %), koncentracije selena (do 58 %) i LIDLC (holesterol u lipoproteinima visoke gustine) (do 43 %) u serumu.

Signifikantno niža koncentracija selena i aktivnosti SeGSHPx u krvi i plazmi ustanovlјena je kod pacijenata sa arterijskom hipertenzijom i insuficijencijom srca14. Natrijum selenit signifikantno snižava sistolni i dnjastolni krvni pritisak kod pacova kojima je eksperimentalno izazvana renalpa hipertenzija. Povišen krvni pritisak posle infuzije angiotenzina II takođe je bio snižen pomoću natrijum selenita62. Natrijum selenit inhibiše i porast krvnog pritiska izazvan hipoksijom ili pituitrinom.

Davanjem selena i vitamina E pacijentima sa srčanim bolom koji su bili rezistentni na konvencionalnu terapiju nekoliko godina postignuto je signifikantno pobolјšanje (ređe korpšćenje nitroglicerina, produžavanje dužine prepešačenog puta bez srčanog bola)63. I pored toga što su uzimali visoke doze selena u toku tri godine kod pacijenata nisu zapaženi toksični efekti selena63. Kod pacijenata sa hipertenzijom sa Novog Zelanda nisu ustanovlјene razlike u koncentracijama selena i aktivnostima GSHPx u krvi u poređenju sa kontrolom. Međutim, svi stanovnici Novog Zelanda imaju niske koncentracije selena, pa je kontrola nepouzdana64.

Kod pacijenata sa šizofrenijom ustanovlјena je niža aktivnost SeGSHPx u eritrocitima, dok je aktivnost superoksid dismutaze bila povišena u poređenju sa zdravim kontrolama 65. Saopšteno je da deficit selena može biti uzrok pojave katarakta66.

Niska koncentracija selena u krvnim ćelijama ili plazmi ustanovlјena je kod dece sa urođenim greškama u metabolizmu aminokiselina kao što su fenilketonurpja i „maple syrup urine disease“ (povišena koncentracija aminokiselina sa razgranatim lancpma i njihovih keto-analoga u mokraći)67. Koncentracija selena u serumu ove dece iznosi oko 5 /rg/L, a aktivnost SeGSPIPx oko 10 − 20 procenata od one kod zdrave dece67. Nizak status selena kod ovih pacijenata je posledica iiskog sadržaja selena u tečnosgima koje se koriste za totalnu parenteralnu ishranu (TPN) ovih bolesnika. Pri dugotrajnoj TPN opisani su slučajevi kardiomiopatije sa fatalnim završetkom68. Zbog toga se ukazuje na značaj selena pri dugotrajnoj TPN i preporučuje da tečnostima za TPN treba dodavati selen u koncentraciji dovolјnoj da obezbedi dnevno unošenje 25 -30/rg Se69.

Unos umerene količine selena (0,8 mg/kg) za vreme razvoja zuba znatno smanjuje pojavlјivanje karijesa kod pacova muškog pola u odnosu na kontrolu ili u odnosu na pacove koji su unosili veliku količinu selena (2,4 mg/kg)70

Utvrđeno je da je selen normalan sastojak zuba čoveka71. Kod dece koja su za vreme razvoja zuba unosila hranom veću količinu selena ustanovlјeno je češće pojavlјivanje karijesa zuba72. U dece koja žive u područjima SAD-a sa visokim sadržajem selena (Vajoming, Moptana, Oregon i Južna Dakota) češće se pojavlјivao zubni karijes nego kod dece sa područja u kome je nizak sadržaj selena73. Ustanovlјeno je da je povećanje koncentracije selena u gleđi u vezi sa ređom pojavom karijesa kod ljudi74.

Lipofuscin se često naziva pigment starenja, jer se njegova koncentracija u ćelijama povećava sa starošću. Pretpostavlјa se da ovaj pigment nastaje kondenzacijom malonaldehida (nastalog peroksidacijom nezasićenih masnih kiselina) sa proteinima i nukleinskim kiselinama. Postoje dokazi da se lipofuscin nagomilava u određenim tkivima pri deficitu vitamina E, dok se pri unosu veće količine vitamina E smanjuje koncentracija lipofuscina. Zbog poznatog odnosa između vitamina E i selena, moguće je da i selen ima sličan efekat.

Ustanovlјen je pad humoralnog i ćelijskog imuniteta sa starošću75. Ako imuni odgovor slabi sa starošću, onda selen i vitamin E, koji uklanjaju slobodne radikale, mogu da doprinosu padu imunog odgovora sa starošću. Kada je ispitivan sadržaj selena u raznim organima pacova u toku prvih 120 dana života ustanovlјeno je da se njegova koncentracija stalno povećava u bubregu, jetri i plućima, ali povećanja koncentracije selena nije bilo u mozgu, koži i dlaci76.

D. Drugi faktori koji utiču na status selena

Promene statusa selena utvrđene su kod različitih grupa korisnika specifičnih lekova i droga. Tako je u pacijenata koji koriste aurotiomalat u lečenju reumatoidnog artritisa blago, ali signifikantno povišena (oko 10 posto) koncentracija selena u serumu77. Korisnici oralnih steroidnih kontraceptivnih sredstava imaju umereno (oko 9 posto), ali značajno povećanje nivoa selena u plazmi i krvi, ali kod njih nema promena u nivoima selena i SeGSHPx eritrocita78. Uzimanje etanola prati sniženje statusa selena. Tako, svakodnevni uživaoci etanola imaju malo (oko 6 posto), ali signifikantno smanjenje koncentracije selena u plazmi78. Međutim, kod ovih osoba su normalni nivoi selena u punoj krvi i selena i SeGSHPx u eritrocitima. S druge strane, koncentracija selena u plazmi je smanjena na oko 40 procenata od normalne5. Kod alkoholičara sa teško obolelom jetrom koncentracija selena u krvi, plazmi i eritrocitima iznosi samo 40 do 52 procenata od one kod zdravih kontrola5. Ustanovlјeno je da pušači cigareta imaju nižu koncentraciju selena u krvi u poređenju sa nepušačima78, a u britanskih pušača je niža koncentracija selena u plazmi i punoj krvi i SeGSHPx u eritrocitima79. Ovo se odnosi na pušače, bilo da oni piju ili da ne piju alkohol.

Kod nekih stanja selen je imao medicinski efekat, mada ova stanja nije pratilo smanjenje statusa selena. Tako je dobijen pozitivan efekat kod tretmana sa selenom akne vulgaris80, artritisa81 i gubitka raspoznavanja boja u ranim dijabetskim retinopatijama82.

III. Dijetetske potrebe u selenu

Komisija za namirnice i ishranu nacionalnog naučnog instituta Akademije nauka SAD-a odredila je raspone „bezbednog i adekvatnog“ unosa selena u SAD83. Do ovih vrednosti Komisija je došla ekstrapolacijom rezultata dobijenih u eksperimentima na životinjama u kojima su primenjene dijetarne koncentracije selena dovolјne da spreče pojavlјivanje simptoma nutritivnog deficita selena84. Pošto su dijetarni nivoi od OD − 0,2 mg/kg dovolјni za većinu životinja, unosi selena od 50 − 200 µg/dan su označeni kao adekvatni za odrasle ljude. Preporuke za ostale starosne grupe su: za decu od 0 do 0,5 godina, 10 − 40 µg; za decu od 0,5 do 1 godine, 20 − 60 µg; za decu od 1 − 3 godine, 20 − 80 µg; za decu od 4 − 6 godina, 30 -120 µg; za adolescente od 7 − 11 godina, 50 − 200 Ovako dobijeni rasponi su kompatibilni sa nivoima selena ustanovlјenim eksperimentalno (tj. 66 − 70 µg po osobi dnevno) da održavaju ravnotežu selena kod Amerikanaca 85.