U mirnodopskim prilikama procena nivoa radioaktivnosti i radijacionog rizika u pojedinim delovima životne sredine i lanca hrane zahteva stručan kadar, odgovoran i savestan rad, posedovanje specifične nuklearne instrumentacije i precizno definisanu zakonsku i podzakonsku regulativu.

U akutnoj radijacionoj situaciji, pored prethodno navedenog, neophodan je brz i efikasan rad, brza procena razvoja radijacione situacije uz respektovanje zakonske regulative za vanredni događaj i posledice primene nuklearnog oružja. Međutim, mnogi principi, organizacija rada, analitičke metode, nuklearna instrumentacija i drugo, zajednički su za rad u mirnodopskoj, kao i u akutnoj i hroničnoj radijacionoj situaciji.

Da bi se dobijeni rezultati radiometrijskih ispitivanja mogli upoređivati na međunarodnom planu, što je veoma značajno za promet prehrambenih proizvoda, neophodno je da postoji ujednačenost tehnologija rada, radijaciono-higijenske procene konzumne vrednosti namirnica i stočne hrane, kao i radijacionog opterećenja i rizika za stanovništvo.

Osnova za izradu ove knjige nalazi se u nekoliko publikacija međunarodnih organizacija (IAEA, FAO, WHO, ICRP i dr.), koje su navedene u bibliografiji.

Ova knjiga treba da posluži kao osnova za realizaciju BIOTEHNIČKOG MONITORING SISTEMA (BIMOS), koji čini sastavni deo integralnog monitoringa radiokativnosti u mirnodopskoj situaciji u našoj zemlji.

Procena radijacione ugroženosti biosfere, odnosno životne sredine i lanca hrane, od izvanrednog su značaja za zaštitu zdravlja ljudi. Realizacija ovog programa zahteva učešće stručnjaka različitih profila, od meteorologa, hemičara fizičara, informatičara, preko biotehnologa do zdravstvenih radnika.

U ovoj knjizi nisu posebno razrađivana pitanja stručne i naučne osnove za radijaciono-higijensku kontrolu u biotehnologiji, pošto je problematika ove oblasti detaljno razrađena u publikaciji „RADIJACIONA HIGIJENA U BIOTEHNOLOGIJI“, Naučna knjiga, Beograd, 1991.

Želja autora je da ova knjiga posluži kao vodič biotehničkim stručnjacima različitih profila (veterinari, agronomi, prehrambeni tehnolozi i dr.) prilikom uvođenja određenih radijaciono-higijenskih mera i kontrole u kompleksu biotehničke proizvodnje i prehrambene tehnologije.

AUTORI
Dr Radosav Mitrović, dr Ranko Kljajić i dr Branislav Petrović

Sadržaj

Predgovor

PRVI DEO Organizacija sistema radijacione kontrole

1. Radijaciona kontrola biotehničke proizvodnje
1. Mreža ustanova za radijaciono-higijensku kontrolu biotehničke proizvodnje
PRVI NIVO

DRUGI NIVO
2. Radiometrijske laboratorije
2.1. Centralna analitičko arbitražna radiometrijska laboratorija (AARL)
2.1.1. Posebna (namenska) zgrada
Raspored prostorija u AARL
2.2. Radiometrijska laboratorija okruga (RLO)
2.2.1. Prostorni uslovi rada
3. Nuklearna instrumentacija i laboratorijska oprema
3.1. Nuklearna instrumentacija za AARL
3.2. Nuklearna instrumentacija za RLO
3.3. Laboratorijska oprema za AARL
3.4. Laboratorijska oprema za RLO
4. Stručni kadrovi za AARL i RLO
5. Osnovna pravila za bezbedan rad u radiometrijskoj laboratoriji
6. Terenska (pokretna) radiometrijska laboratorija (TRAL)
2. Radijacioni biotehnički monitoring
1. Organizacija biotehničkog monitoring sistema (BIMOS)
2. Osnove zakonske regulative za organizovanje BIMOS-a

ZAKON O ZAŠTITI OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA I O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTINJA OD ZARAZNIH BOLESTI KOJE UGROŽAVAJU CELU ZEMLJU
PODZAKONSKA REGULATIVA
3. Organizacija DRUGOG KRUGA BIMOS-a u Republici Srbiji
3.1. Predlog organizacije DRUGOG KRUGA BIMOS-a
3.2. Funkcionalni koncept DRUGOG KRUGA BIMOS-a
3.3. Institucionalne nadležnosti u DRUGOM KRUGU BIMOS-a

ANALITIČKO-ARBITRAŽNA RADIOMETRIJSKA LABORATORIJA NAUČNOG INSTITUTA ZA VETERINARSTVO SRBIJE

RADIOMETRIJSKE LABORATORUE OKRUGA
REPUBLIČKA VETERINARSKA INSPEKCIJA
3.4. Realizacija predloženog DRUGOG KRUGA BIMOS-a

PERIFERNI DEO DRUGOG KRUGA BIMOS-a
Redovni uslovi
Vanredni događaji

SREDNJI DEO DRUGOG KRUGA BIMOS-a
Redovni uslovi
Vanredni događaji

CENTRALNI DEO DRUGOG KRUGA BIMOS-a
4. Radijacioni biotehnički informacioni sistem (BINFOS)
4.1. Polazne osnove za formiranje BINFOS-a
4.2. Predlog organizacije BINFOS-a
4.2.1. Šifarnik za opšte podatke
A) Radiometrijske laboratorije
B) Okruzi Republike Srbije
C) Opštine Republike Srbije
4.2.2. Šifarnik o vrsti radijacione analize
4.2.3. Šifarnik vrste uzoraka
A) Voda
B) Zemljište
C) Biljke
D) Životinje
E) Namirnice
F) Stočna hrana
G) Krmne smeše

DRUGI DEO Radni postupak radijacione kontrole

3. Putevi radioaktivne kontaminacije životne sredine i lanca hrane
1. Mogućnost radioaktivne kontaminacije Balkana u zavisnosti od sinoptičke situacije
1.1. Vazdušna strujanja pri zemljištu
1.2. Vazdušna strujanja na 1000 metara
1.3. Vazdušna strujanja na 3000 metara
1.4. Atmosfersko taloženje padavina
1.5. Procena opasnosti od radioaktivne kontaminacije iz pravca najbližih – susednih zemalja
2. Radijaciono osmatranje i izviđanje radioaktivno kontaminirane teritorije (KONZ-a)

NASTANAK KONZ-a
RADIJACIONO OSMATRANJE
RADIJACIONO IZVIĐANJE
VREME BEZOPASNOG BORAVKA NA KONZ-u

3. Izbor uzoraka iz životne sredine
3.1. Vazduh
3.2. Padavine (čvrste i tečne)
3.3. Voda
3.4. Sediment
3.5. Zemljište
3.6. Trava
4. Izbor uzoraka iz lanca hrane
4.1. Mleko
4.2. Meso
4.3. Ribe, rakovi i školjke
4.4. Med
4.5. Žitarice i pirinač
4.6. Povrće
4.7. Voće
4.8. Uzorak dnevnog obroka stanovništva
4.9. Ostala hrana
5. Radijacioni bioindikatori
5.1. Bioindikatori radioaktivne kontaminacije
4. Radionuklidi
4.1. Klasifikacija radionuklida u odnosu na vrstu nuklearnog akcidenta
4.1.1. Topljenje jezgra reaktora sa ili bez kontejmenta
A) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOM DANU
B) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOJ NEDELJI
C) RADIONUKLIDI VAŽNI ZA DUŽI VREMENSKI PERIOD
4.2. Topljenje jezgra reaktora sa delovima kontejmenta
A) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOM DANU
B) RADIONUKLIDI VAŽNI U PRVOJ NEDELJI
C) RADIONUKLIDI VAŽNI ZA DUŽI VREMENSKI PERIOD
4.3. Ispuštanje iz postrojenja za preradu i obogaćivanje nuklearnog goriva
4.4. Ispuštanja iz postrojenja za preradu plutonijumovog goriva
4.5. Druga potencijalna ispuštanja radionuklida
4.6. Biološki značajni radionuklidi
4.6.1. Fisioni radionuklidi
4.6.2. Aktivacioni radionuklidi
4.6.3. Radionuklidi od posebnog značaja za životnu sredinu i lanac hrane

4. Radioaktivni raspad
PRIKAZ ZAKONA RADIOAKTTVNOG RASPADA
VREME POLURASPADA
Biološko vreme poluraspada
Etektivno vreme poluraspada
Kritični organ

5. Metabolizam radionuklida

6. Zaštita od jonizujućeg zračenja u uslovima eksperimentalnog rada u radiometnjskoj iahoratoriji

ZAŠTITA EKRANIZACIJOM
ZAŠTITA VREMENOM I RASTOJANJEM
6. Sakupljanje, skladištenje i priprema uzoraka
6. Sakupljanje uzoraka
6.1. Uzorkovanje materijala u mirnodopskoj radijacionoj situaciji
6.1.1. Uzorkovanje materijala iz životne sredine

UZORKOVANJE ZEMLJIŠTA
UZORKOVANJE VODE
1.1.2. Uzorkovanje materijala iz lanca hrane

VETERINARSKO-SANITARNI NADZOR
UZORKOVANJE NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA
Uzorkovanje mesa i proizvoda od mesa
Uzorkovanje mleka i proizvoda od mleka
Uzorkovanje divljači
Uzorkovanje riba, rakova i školjki
Uzorkovanje jaja i proizvoda od jaja
Uzorkovanje meda

UZORKOVANJE STOČNE HRANE
Uzorkovanje sveže kabaste hrane
Uzorkovanje suve kabaste hrane
Uzorkovanje koncentrovane stočne hrane

FITO-SANITARNI NADZOR
UZORKOVANJE NAMIRNICA BILJNOG POREKLA
Uzorkovanje povrća
Uzorkovanje voćnih plodova
Uzorkovanje korenastih i krtolastih plodova
Uzorkovanje žitarica
Uzorkovanje namirnica biljnog porekla u skladištima
1.1.3. Dobijanje prosečnog uzorka
1.2. Uzorkovanje materijala u vreme vanrednog radijacionog događaja
1.3. Uzorkovanje materijala posle nuklearnog udara
1.4. Potrebne količine uzoraka
1.5. Pakovanje i obeležavanje uzoraka
1.6. Slanje uzoraka u radiometrijsku laboratoriju
2. Skladištenje – čuvanje uzoraka
3. Pripremanje uzoraka iz biotehničke proizvodnje za radijaciono-higijensku kontrolu

MEHANIČKO ČIŠĆENJE
SUŠENJE I UPARAVANJE
HOMOGENIZACIJA
SPALJIVANJE – MINERALIZACIJA
TEČNI BIOLOŠKI MATERIJAL
3.1. Koncentrisanje i izdvajanje radionuklida

METOD ODVAJANJA
METOD TALOŽENJA
METOD EKSTRAKCIJE
METOD ELEKTROLIZE
KOEFICIJENT ČISTOĆE
3.2. Određivanje hemijskog prinosa
4. Izrada preparata za radiometriju
4.1. Opšti uslovi izrade preparata za radiometriju
4.1.1. Alfa emiteri
4.1.2. Beta emiteri
4.1.3. Gama emiteri
4.2. Metodologija izrade preparata za radiometriju
4.2.1. Preparisanje uzoraka za gama spektrometrijsku analizu
4.2.2. Preparisanje uzoraka za indikatorsko merenje ukupne aktivnosti iz nativnog uzorka u debelom sloju
4.2.3. Preparisanje uzorka za merenje niske beta aktivnosti

6. Radiometrija uzoraka iz lanca hrane
METODE OTKRIVANJA RADIOAKTIVNIH SUPSTANCIJA
METODE ZA ODREĐIVANJE SADRŽAJA I IDENTIFIKACIJU RADIONUKLIDA
DIREKTNE INSTRUMENTALNE ANALIZE
RADIOHEMIJSKE ANALIZE
METODA TANKOSLOJNOG UZORKA (TSU)
METODA DEBELOSLOJNOG UZORKA (DSU)
METODE MERENJA NISKIH AKTIVNOSTI
METODE MERENJA VISOKIH AKTIVNOSTI
1. Radiometrija u mirnodopskoj situaciji
1.1. Antikoincidentni merni uređaj LARA-5
1.1.1. Namena uređaja
1.1.2. Sastav i karakteristike mernog uređaja LARA-5

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE OLOVNOG KUĆIŠTA LOLA-5
TEHNIČKE KARAKTERISTIKE ELEKTRONSKOG UREĐAJA SVIT-5
1.1.3. Opis mernog uređaja LARA-5
OLOVNO KUĆIŠTE LOLA-5
ELEKTRONSKI UREĐAJ SVIT-5
STABILIZATOR NAPONA ST-10
1.1.4. Princip primene uređaja LARA-5
1.1.5. Uključivanje mernog uređaja LARA-5
MERENJE UZORAKA VRLO NISKIH NIVOA BETA AKTIVNOSTI
MERENJE UZORAKA VIŠIH NIVOA BETA AKTIVNOSTI
1.2. Radiometrijski uređaj LARA-86
1.2.1. Namena laboratorije
1.2.2. Sastav i karakteristike laboratorije
1.2.3. Opis radiometrijskog uređaja LARA-86
1.2.4. Princip primene uređaja LARA-86
1.2.5. Uključivanje uređaja LARA-86
1.2.6. Metodologija rada
1.3. Radiometrijska laboratorija LARA-GS
1.3.1. Namena laboratorije
1.3.2. Princip metode
1.3.3. Sastav i karakteristike laboratorije
1.3.4. Opis laboratorije LARA-GS
1.3.5. Povezivanje uređaja LARA-GS
1.3.6. Metodologija rada
2. Radiometrija u akutnoj radijacionoj situaciji
2.1. Monitori radioaktivnog zračenja i monitori radioaktivne kontaminacije
2.1.1. Monitor kontaminacije KOMO-TM

NAMENA INSTRUMENTA
KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA
OPIS INSTRUMENTA
METODOLOGIJA RADA
2.1.2. Monitor kontaminacije KOMO-TN
NAMENA MONITORA
KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA
OPIS INSTRUMENTA
METODOLOGIJA RADA
2.1.3. Monitor kontaminacije KOMO-TL
NAMENA INSTRUMENTA
KARAKTERISTIKE INSTRUMENTA
OPIS INSTRUMENTA
METODOLOGIJA RADA
2.1.4. Alarmni monitor zračenja MZ-10
NAMENA MONITORA ZRAČENJA MZ-10
KARAKTERISTIKE UREĐAJA MZ-10
OPIS UREĐAJA
METODOLOGIJA RADA
2.1.5. Alarmni monitor zračenja MZ-20
2.1.6. Alarmni monitor zračenja MZ-30
2.1.7. Alarmni monitor zračenja MZ-100

NAMENA MONITORA ZRAČENJA MZ-100
KARAKTERISTIKE UREĐAJA MZ-100
2.2. Radiometrijska laboratorija LARA-10
2.2.1. Namena laboratorije
2.2.2. Princip metode
2.2.3. Sastav i karakteristike RL
2.2.4. Opis laboratorije LARA-10
2.2.5. Povezivanje uređaja LARA-10
2.2.6. Režim rada u RL LARA-10
2.2.7. Metodologija radiometrije
TRIJAŽA UZORAKA
ORIJENTACIONA MERENJA
PRONALAŽENJE ODGOVARAJUĆEG ABSORBERA – FILTRA
IZRADA VREMENSKOG PROGRAMA MERENJA
KONAČNA MERENJA I PRORAČUN MASENE AKTIVNOSTI
2.2.8. Osnovni principi za pravilan i bezbedan rad

ZNAČAJNE NAPOMENE ZA RAZVIJANJE RL
ZNAČAJNA PRAVILA ZA VREME RADNOG VREMENA U RL
RAD NA PRIPREMI UZORAKA
DEKONTAMINACIJA UREĐAJA I PRIBORA
ODRŽAVANJE RL LARA-10
ISPUNJAVANJE REGISTARSKOG KARTONA
7. Spektrometrijske metode identifikacije radionuklida
1. Gama spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju gama emitera
1.1. Princip i primena metode
1.2. Potrebni reagensi, pribor i standardi
1.3. Nuklearno merilo – sistem za gama spektrometriju
1.4. Kalibracija gama spektrometrijskog sistema
1.4.1. Energetska kalibracija
1.4.2. Kalibracija efikasnosti
A – Oblik brojanja uzorka
B – Metoda kalibracije
C – Kalibracioni izvori
D – Analitičko izražavanje efikasnosti
1.5. Razmatranje gama spektrometrijskog merenja
1.5.1. Geometrija merenja
1.5.2. Osnovno zračenje – fon
1.5.3. Granica detekcije
1.6. Obrada spektra
1.6.1. Kompjuterska obrada spektra
1.6.2. Ručna obrada spektra
1.7. Izračunavanje nivoa aktivnosti
1.7.1. Nivo aktivnosti u vreme merenja
1.7.2. Korekcija za radioaktivni raspad
1.7.3. Konačno izračunavanje – obračun nivoa aktivnosti
1.7.4. Standardna devijacija
1.8. Pouzdanost – tačnost merenja
2. Terenska gama spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju gama emitera direktno na terenu
3. Alfa spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju alfa emitera
4. Scintilaciona spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju beta i gama emitera
4.1. Tečna scintilaciona spektrometrijska analiza – metoda za determinaciju beta emitera
4.1.1. Izbor scintilatora
4.1.2. Efekt gašenja kod tečnih scintilatora
8. Radiohemijske metode identifikacije radionuklida
1. Metoda za radiohemijsko određivanje stroncijuma
1.1. Određivanje radioaktivnog stroncijuma u različitim uzorcima nitratnim taloženjem – precipitacijom
A – Osnova metode
B – Reagensi
C – Priprema uzoraka za analizu
D – Opšti postupak
1.1.1. Određivanje radioaktivnog strocijuma u mleku i siru
A – Dopunski reagensi
B – Priprema uzoraka za analizu
C – Postupak
1.1.2. Određivanje radioaktivnog stroncijuma u žitaricama, povrću, biljkama i drugim
prehrambenim proizvodima
A – Dopunski reagensi
B – Priprema uzoraka za analizu
C – Postupak
1.1.3. Određivanje radioaktivnog stroncijuma u vodi
A – Dopunski reagensi
B – Postupak
1.2. Modifikovana nitratna metoda za određivanje stroncijuma-90 u zemljištu
A – Osnova metode
B – Reagensi
C – Priprema uzoraka za analizu
D – Postupak
E – Modifikacija za zemljišta sa visokim sadržajem aluminijuma
F – Određivanje kalcijuma
1.3. Izračunavanje sadržaja stroncijuma-90
1.3.1. Izračunavanje na osnovu brojanja itrijuma
1.3.2. Izračunavanje na osnovu brojanja stroncijuma
1.4. Izračunavanje sadržaja stroncijuma-89
1.4.1. Izračunavanje na osnovu brojanja stroncijuma preko apsorbera od 100 mg/cm
1.4.2. Izračunavanje na osnovu brojanja starog stroncijumovog izvora
1.4.3. Izračunavanje na osnovu ponovljenog brojanja izvora stroncijuma
1.5. Kalibracija – baždarenje brojača
1.5.1. Kalibracija za stroncijum-89
1.5.2. Kalibracija za stroncijum-90 preko apsorbera od 100 mg/cm
1.5.3. Kalibracija za stroncijum-90 i itrijum-90
1.5.4. Kalibracija za itrijum-90
1.6. Određivanje kalcijuma
1.6.1. Određivanje kalcijuma u pepelu mleka
1.6.2. Određivanje kalcijuma u biljkama i pepelu povrća
1.7. Upotreba trasera stroncijuma-85 za određivanje hemijskog prinosa
1.7.1. Postupak koji se preporučuje
2. Metoda za radiohemijsko određivanje tricijuma
2.1. Namena i oblast primene metode
2.2. Princip metode
2.3. Reagensi
2.4. Voda sa vrlo niskim sadržajem tricijuma – blank voda
2.5. Rastvor internog standarda
2.6. Rastvor scintilatora
2.7. Aparatura
2.8. Uzorkovanje i uzorci
2.9. Analitički postupak
2.9.1. Priprema uzoraka
2.9.2. Punjenje bočica za brojanje
2.9.3. Postupak brojanja – merenja
2.10. Prikazivanje rezultata – metoda izračunavanja
2.10.1. Efikasnost brojanja – merenja
2.10.2. Koncentracija aktivnosti tricijuma u uzorku
2.10.3. Greške uzrokovane statistikom prirodnog radioaktivnog raspada i osnovnim zračenjem-fonom
2.11. Optimizacija uslova brojanja – merenja
2.11.1. Donja granica detekcije – najmanja koncentracija aktivnosti koja se može detektovati
2.11.2. Optimalno podešavanje kanala za merenje
2.12. Kontrola kvaliteta
2.12.1. Interferencija usled luminiscencije
2.12.2. Stabilnost opreme
2.13. Izveštaj o izvršenoj analizi
3. Metode za radiohemijsko određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma
3.1. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u biološkim uzorcima, sedimentu, zemljištu, vodi i vazdušnim filtrima
A – Osnova metode
B – Aparati
C – Reagensi
3.1.1. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u biološkim uzorcima
A – Priprema uzorka
3.1.2. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u uzorcima vode
A – Priprema uzorka
3.1.3. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u filtrima od staklenih vlakana
A – Priprema uzorka
3.1.4. Određivanje plutonijuma, americijuma i kirijuma u sedimentu i uzorcima zemljišta
A – Priprema uzorka
3.2. Izdvajanje plutonijuma
A. Jonoizmenjivački postupak I
3.3. Izdvajanje americijuma i kirijuma
A. Postupak taloženja oksalata
B. Jonoizmenjivački postupak II – korak čišćenja
C. Postupak ekstrakcije
D. Jonoizmenjivački postupak III – izdvajanje Am/Cm iz retke zemlje
3.4. Elektrodepozicija
A. Priprema za depoziciju
B. Elektro deponovanje
3.5. Izračunavanje
A. Izračunavanje aktivnosti
3.6. Opšta obeležja
A. Alfa spektrometrija
4. Kontrola kvaliteta analiza
4.1. Program službe za kontrolu kvaliteta analiza
4.2. Kalibracija i standardi
4.3. Interkomparacija
4.4. Program interne kontrole
A. Kontrola – provera opreme
B. Kontrola uzoraka za analizu
C. Prikazivanje rezultata
9. Osnovni elementi statističke obrade rezultata merenja radioaktivnosti
Sistematske greške merenja radioaktivnosti
Slučajne greške merenja radioaktivnosti
1. Teorijske osnove bazičnih statističkih pojmova
1.1. Srednje vrednosti
1.2. Mere varijacije
1.3. T-test
1.4. Korelaciono-regresiona analiza
2. Procena mernih vrednosti i greška mernih vrednosti radijacije
2.1. Procena mernih vrednosti radioaktivnosti
2.2. Procena grešaka mernih vrednosti radioaktivnosti
2.3. Analiza varijanse
POTPUNI SLUČAJNI PLAN
3. Statistička obrada rezultata merenja jačine ekspozicione doze
(X) polja gama zračenja u životnoj sredini
3.1. Postupak statističke obrade rezultata merenja gama-fona
3.2. Postupak grafičkog prikazivanja kretanja gama-fona
4. Statistička obrada rezultata merenja nivoa aktivnosti biološki značajnih radionuklida – čistih beta emitera – prisutnih u lancu hrane
4.1. Provera ispravnosti rada mernog uređaja LARA-5
4.2. Provera stabilnosti rada mernog uređaja LARA-5
4.3. Utvrđivanje efikasnosti mernog uređaja LARA-5
4.4. Određivanje samoapsorpcije beta zračenja u mineralnom 295 ostatku uzorka

SNIMANJE KRIVIH SAMOAPSORPCIJE I ODREĐIVANJE KOREKCIONOG FAKTORA SAMOAPSORPCIJE
4.5. Izračunavanje specifične, masene beta aktivnosti

10. Metodologija utvrđivanja radijacionih bioindikatorskih vrednosti (RBV)
PRVI MODEL
DRUGI MODEL
TREĆI MODEL
11. Radioaktivna dekontaminacija u radiometrijskoj laboratoriji
1. Postupak u slučaju radioaktivne kontaminacije u radiometrijskoj laboratoriji
2. Radioaktivna dekontaminacija radnih površina
3. Radioaktivna dekontaminacija laboratorijskog posuđa
4. Radioaktivna dekontaminacija nuklearnih merila
5. Radioaktivna dekontaminacija osoblja koje radi u RL
5.1. Principi i pravila pri sprovođenju radioaktivne dekontaminacije
5.2. Fizičko-hemijske karakteristike sredstava za radioaktivnu dekontaminaciju
5.3. Sredstva za radioaktivnu dekontaminaciju sa postupkom korišćenja
5.4. Prva pomoć u slučaju radioaktivne kontaminacije radnog osoblja

TREĆI DEO Normativna regulativa radijacione kontrole
12. Normativna regulativa radijacione bezbednosti u biotehničkoj proizvodnji
1. Norme radijacione bezbednosti za stočnu hranu u vreme mirnodopske radijacione situacije
2. Norme radijacione bezbednosti za stočnu hranu u slučaju vanrednog događaja (nuklearni udes u mirnodopskoj radijacionoj situaciji)
3. Norme radijacione bezbednosti za namirnice i stočnu hranu u akutnoj i hroničnoj fazi radijacione situacije posle nuklearnog udara

ČETVRTI DEO Pregled radijacionih jedinica i osnovnih podataka o radionuklidima i fizičkim konstantama
13. Praktična uputstva
1. Radioaktivnost
2. Relativne atomske mase elemenata
3. Fizičke konstante
4. Indikatori
5. Molno sniženje °t rastvarača
6. Ravnotežni naponi pare vode
7. Kiseline i baze
8. Proizvod rastvorljivosti
9. Elektrodni potencijal elektrohemijskih reakcija
10. Podaci o radionuklidima
Literatura
Curriculum vitae autora

I Radijaciona kontrola biotehničke proizvodnje

Savremene tehnologije, koje se danas koriste u oblasti energetike, uglavnom su „prljavog“ tipa, a u ovu grupu spada i nuklearna tehnologija. Thkođe, svi vidovi mimodopske primene nuklearne energije, a pogotovu vršenje test proba nukleranog oružja, značajno doprinose zagađivanju svih delova životne sredine. Dosadašnje havarije na energetskim nuklearnim reaktorima pokazale su, da i pored primene najsavremenijih sistema bezbednosti, na nuklearnim rekatorima su moguće havarije sa visokim stepenom radioaktivnog zagađivanja biosfere. 1b je pokazao i nuklearni akcident u bivšem SSSR-u 1986. godine (Černobilj), koji je dobio dimenzije „radioekološke katastrofe“ poluglobalnog karaktera.

Poljoprivredna proizvodnja je veoma osetljiva na promene koje se događaju u životnoj sredini i koje dovođe do njenog zagađivanja, uključujući i promene nivoa radionuklida u biosferi ili pojedinim delovima biosfere (vazduh, voda, zemljište). Iz tih razloga biljna i stočarska proizvodnja, kao i privredne grane koje se zasnivaju na poljoprivrednim sirovinama i proizvodima zaslužuju posebnu pažnju u pogledu preventivne radijacione zaštite, jer animalni i biljni proizvodi zauzimaju dominantno mesto u lancu hrane, čime se omogućava prelaženje radioaktivnih supstancija iz pojedinih delova životne sredine i njihovo dospevanje kroz lanac hrane do čoveka.

Da bi radijaciono-higijenska kontrola celog lanca hrane mogla da odgovori svojoj nameni, neophodno je da postoji sistem kontrole nivoa aktivnosti biološki značajnih primordijalnih (prirodnih) i proizvedenih (veštačkih) radionuklida. Ovaj sistem kontrole rađioaktivnosti u lancu hrane pod nazivom BIOTEHNIČKI MONITORING SISTEM (BIMOS), obuhvata primarnu biljnu i stočnu proizvodnju, odnosno tehnološki lanac prehrambene proizvodnje namirnica biljnog i životinjskog porekla.

Detaljan koncept biotehničkog monitoring sistema i njegova organizaciona struktura opisani su u poglavlju 2 ove publikacije. U ovom poglavlju će biti detaljnije razmotrena načelna struktura drugog kruga BIMOS-a u vidu standarda koji se moraju ispoštovati pri njegovom organizovanju.

• Republička AARL
• Ministarstvo pouoprivrede. vodoprivrede i šumarstva republike
• RLO
• VEIN

Slika 1 Načelna struktura DRUGOG kruga BIMOS-a. (RLO − radiometrijska laboratorija okruga; VEIN − veterinarska inspekcija

Izostavljeno iz prikaza

Celishodni program kontrole radioaktivnosti životne sredine i lanca hrane u okviru BIMOS-a obuhvata: neophodnu mrežu ustanova, adekvatnu nuklernu i drugu laboratorijsku opremu, odgovarajuće stručne kadrove i svrsishodan radni prostor (tehničke i prostorne uslove).

1. Mreža ustanova za radijaciono-higijensku kontrolu biotehničke proizvodnje

Mreža ustanova za radijaciono-higijensku kontrolu stočne i biljne proizvodnje organizuje se na nivou primarne proizvodnje, a sastoji se od dva nivoa ustanova, koje imaju definisane zadatke i program rada.

PRVI NIVO − čini Republička analitičko-arbitražna radiometrisjka laboratorija (AARL), koja predstavlja vrhunsku stručnu i centralnu referens laboratoriju sa sledećim zadacima:

– da organizuje i sprovodi radijaciono-higijensku kontrolu nad radom radiometrijskih laboratorija drugog nivoa (RLO);
– da vrši edukaciju stručnih kadrova drugog nivoa RLO;
– da vrši superanalize i merenje niskih aktivnosti biološki značajnih radionuklida u predmetima veterinarsko-sanitarnog i fito-sanitarnog nadzora;
– da vrši radiohemijsko izdvajanje radionuklida „čistih“ beta emitera (prvenstveno Sr-90 i dr.) u predmetima veterinarskog i fitosanitarnog nadzora;
– da vrši gamaspektrometrijske analize uzoraka iz lanca hrane;
– da prati savremena naučna dostignuća u oblasti radijacione higijene i zaštite biotehničke proizvodnje i da predlaže odgovarajuće mere radijacione zaštite biotehničke proizvodnje republičkom organu uprave za poslove poljoprivrede;
– da obavlja i druge poslove iz oblasti radijacione higijene i zaštite biotehničke proizvodnje, a po nalogu republičkog organa uprave za poslove poljoprivrede;
– da sarađuje sa republičkim organima Civilne zaštite;
– da je u vanrednom događaju rad stručnjaka AARL podređen republičkom štabu Civilne zaštite.

DRUGINIVO − čine radiometrijske laboratorije okruga (RLO), koje su organizovane u veterinarskim naučnim i specijalističkim institutima republike, sa određenim zadacima rada u oblasti primarne biotehničke proizvodnje. Zadaci RLO, koji se obavljaju prema programu republičkog organa uprave za poslove poljoprivrede su:

– da vrši indikatorska merenja ukupne beta-gama aktivnosti radionuklida u uzorcima iz primarne biotehničke proizvodnje (namirnice biljnog i životinjskog porekla, stočna hrana i sirovine za izradu hraniva i voda za napajanje životinja) na nuklearnim merilima domaće proizvodnje iz programa LARA (Institut za nuklearne nauke VINČA − Beograd);
– da vrši permanentno praćenje jačine ekspozicione doze gama zračenja u sedištu RLO sa monitorima zračenja tipa MZ (MZ-10 ili MZ-100) domaće proizvodnje;
– da u vanrednim prilikama rad RLO bude podređen odgovoarajućem organu Civilne zaštite na datoj teritoriji.

2. Radiometrijske laboratorije

Da bi radiometrijske laboratorije (RL) u oblasti biotehničke proizvodnje ispunjavale određene uslove za rad u obalsti merenja izvora jonizujućih zračenja, one moraju da raspolažu minimumom odgovarajućih prostornih uslova rada, zatim da budu organizovane i opremljene potrebnom nuklearnom instrumentacijom i drugom laboratorijskom opremom, kao i da raspolažu neophodnim stručnim kadrovima, shodno tehničkom uputstvu Međunarodne agencije za atomsku energiju iz 1989. godine.

2.1. Centralna analitičko arbitražna radiometrijska laboratorija (AARL)

Prema tehničkom uputstvu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA, A Guidebook − Ibchnical Report Series, No 295,1989.), Centralna radiometrijska laboratorija (u ovom slučaju AARL za BIMOS) treba da ima posebno izdvojen prostor iz sklopa drugih laboratorija, odnosno da poseduje:

– posebnu namensku zgradu;
– odgovarajuću nuklearnu i laboratorijsku opremu;
– kvalifikovan kadar.

Slika 2 Analitičko arbitražna radiometrijska laboratorija u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije − Beograd

Izostavljeno iz prikaza

2.1.1. Posebna (namenska) zgrada

Posebna (namenska) zgrada neophodna je zbog rada sa izvorima jonizujućih zračcnja, što naročito dolazi do izražaja u slučaju nastanka vanrednog događaja i akutne radijacione situacije. Isto tako, priprema nekih uzoraka za radiometriju zahteva primenu određenih postupaka (spaljivanje, hemijska obrada uzoraka i dr.), zbog čega nije dozvoljeno da ove prostorije budu u sklopu zgrade sa drugim laboratorijama.

Zgrada za smeštaj AARL mora da ima dva posebna ulaza, od kojih jedan ulaz služi za unošenje i prijem radioaktivno kontaminiranih uzoraka (naročito u vreme vanrednog događaja), dok drugi ulaz koristi personal koji radi u AARL.

Raspored prostorija u AARL

Raspored prostorija u AARL uslovljen je organizacijom i režimom rada u ovoj RL, potrebnom radijacionom zaštitom osoblja koje radi u AARL, kao i zahtevom da se obavezno poštuje određeni redosled obrade uzoraka, odnosno da se izbegne mogućnost „ukrštanja“ radnih puteva u AARL. Dakle, neophodni su optimalni prostorni uslovi rada i adekvatan raspored prostora.

Prostomi uslovi rada − odnose se na posebnu namensku zgradu sa tri radna bloka i u njima odgovarajućim prostorijama, ukupne površine od 150 do 200 m2.

A − Blok za prijem i obradu uzoraka čine sledeće radne prostorije:
1) Prostorija za prijem, trijažu i skladištenje uzoraka,
2) Prostorija za sušenje, evaporaciju i mineralizaciju uzoraka,
3) Digestor za termičku obradu uzoraka, i
4) Prostorija za pripremu uzoraka i izradu preparata za radiometriju.

Rad|jaciona kontrola biotehničke proizvodnje 25

B − Blok za radiometriju i obradu podataka čine sledeće radne prostorije:
1) Prostorija za monitore zračenja i radioaktivne kontaminacije (MZ-10, MZ-20, MZ-100, KOMO-TL, KOMO-TN, KOMO-TM),
2) Prostorija za radiometriju ukupne beta aktivnosti (LARA-5, LARA-86, LARA-10),
3) Prostorija za alfa i gama spektrometriju,
4) Prostorija za obradu podataka i arhivski materijal,
5) Prostorija za laboratorijsku biblioteku.

C − Blok za radiohemiju čine sledeće prostorije:
1) Prostorija za radiohemiju,
2) Prostorija za tehničke i analitičke vage,
3) Radiohemijski digestor,
4) Sanitarne prostorije (perionica posuđa i dr.), i
5) Ostava za hemikalije i sitni inventar

Šematski prikaz rasporeda prostorija i režima kretanja u AARL prikazan je na slici 3.

Slika 3 Organizacija i raspored radnogprostora u AARL.

Izostavljeno iz prikaza

2.2. Radiometrijska laboratorija okruga (RLO)

Za potrebe radiometrijske laboratorije okruga (RLO) mora da se zadovolji minimum uslova u prostornom smislu. Prostorna organizacija vrši se u okviru odgovarajućih veterinarskih specijalističkih instituta republike.

• Ulaz radiaktivnog materijala (uzoraka)
• Ulazni
• Hol
• Glavni
• Ulaz
• A − Blok za prijem i obradu uzoraka
• B – Blok za radiometriju I Intelektualni rad
• C – Blok za radiohemiju
• Hodnik

2.2.1. Prostorni uslovi rada

Prostorni uslovi rada odnose se na nekoliko prostorija ukupne površine do 100 m2, koje se međusobno razlikuju po nameni i režimu rada, a tu spadaju prostorije za:

– Prijem i pripremu uzoraka,
– Merenje i trijažu uzoraka (merna soba),
– Nuklearne aparate − brojače (brojačka soba),
– Pranje laboratorijskog posuđa (perionica), i
– Obradu rezultata i edukaciju (biblioteka sa salom).

Slika 4 Organizacija i raspored radnogprostora u RLO Veterinarskog specijalističkog instituta u Zaječaru.

Izostavljeno iz prikaza

3. Nuklearna instrumentacija i laboratorijska oprema

Utvrđivanje prisustva radioaktivnih supstancija i jonizujućih zračenja u svim delovima životne srcdine, pa i u biotehničkoj proizvodnji, nije mogućc bez korišćenja odgovarajuće nuklearne instrumentacije i laboratorijske opreme.

3.1. Nuklearna instrumentacija za AARL

Nuklearna instrumentacija za AARL sastoji se od određenog broja nuklearnih merila prve kategorije, koju čine sledeći radiometrijski uređaji:

1) Monitori zračenja, tipa MZ-100, MZ-20 i MZ-10;
2) Monitori radioaktivne kontaminacije, tipa KOMO-TL, KOMO-TM, KOMO-TN;
3) Antikoincidentni GM brojač za merenje niske aktivnosti, tipa LARA-5;
4) Radiometrijski uređaj, tipa LARA-86;
5) Radiometrijski uređaj, tipa LARA-10;
6) Poluprovođnički alfa brojač, tipa PAB;
7) Tečni scintilacioni beta brojač;
8) Gama spektrometar;
9) Alfa spektrometar;
10) Portabilni (terenski) gama spektrometar;
11) Uređaj za merenje radioaktivnosti in vivo za pašne životinje;
12) Lični dozimetri sa čitačem; i
13) Računarsko-kompjuterski sistem.
3.2. Nuklearna instrumentacija za RLO

Nuklearna instrumentacija za RLO sastoji se od određenog broja nuklearnih merila − domaće proizvodnje, koja čine sledeći radiometrijski uređaji:

1) Monitori zračenja, tipa MZ-10 i MZ-100;
2) Monitor radioaktivne kontaminacije, tipa KOMO-TL;
3) Antikoincidentni GM brojač za merenje niske aktivnosti, tipa LARA-5;
4) Radiometrijski uređaj, tipa LARA-86; i
5) Radiometrijski uređaj, tipa LARA-10.

3.3. Laboratorijska oprema za AARL

Radiometrijske laboratorijc moraju da budu specijalno opremljene funAcionalnim namcštajem i odgovarajućim uređajima koji su prilagođeni uslovima rada sa radioaktivnim supstancijama.

Laboratorijski stoiovi − izrađuju se od lakog materijala, ali tako da mogu da izdrže i izvesno opterećenje olovne zaštite (olovne cigle, olovna kućišta i sl.). Obično su to metalne cevi sa pločom izrađenom od drveta i presvučenom ultrapasom, koji je gladak, hemijski i termički dovoljno otporan, a može se lako dekontaminirati.

Digestor − je specijalna komora, koja služi za sve operacije sa radioaktivnim supstancijama. Pošto digestor istovremeno služi za čuvanje radioaktivnih rastvora ili drugog radioaktivnog materijala sa kojim se radi, to radna ploča digestora mora da bude izrađena od materijala koji može da izdrži opterećenje olovnih cigala koje se postavljaju radi zaštite. Ovo opterećenje nije nikad veće od 1,5 tone/m2. Pored olovne zaštite digestor mora da ima i dobru ventilaciju (brzina protoka vazduha treba da je 0,5 do 3 m3/s). U digestoru mora da bude obezbeđena dobra vidljivost, kao i priključci za električnu struju, vodu, benoidni gas, komprimovani vazduh i drugi potrebni uređaji za radiohemijske operacije. Rukovanje sa priključcima treba da se obavlja sa spoljne strane digestora. Pored toga, u digestoru mora da postoji kanalizacioni odvod za neaktivne otpadne vode, kao i poseban odvod za radioaktivne vode. Kao materijal za izradu digestora najčešće se upotrebljava nerđajući čelik ili neki tvrdi plastični materija
1. Ovi materijali moraju da imaju dobro izražena dekontaminaciona svojstva. Prednja strana digestora izrađuje se od pleksi-stakla i može se podizati uvis.

Boksovi − predstavljaju specijalne komore montirane na točkovima, tako da se mogu lako premeštati u laboratoriji kad se ukaže potreba. Ib su, ustvari, mali pokretni digestori. Sa prednje strane ovih boksova nalaze se otvori sa pričvršćenim gumenim rukavicama za rad u boksu. Boksovi su namenjeni za rad sa praškastim radioaktivnim materijalom i to naročito za rad sa alfa-emiterima.

Manipulatori − su specijalni uređaji koji omogućavaju izvođenje nekih operacija (razblaživanje rastvora i sl.) sa odstojanja. Za ovu svrhu koriste se tzv. pištolj-manipulatori.

Prilikom rada na odstojanju uz korišćenje manipulatora i drugih pomagala, gotovo uvek su potrebna i sredstva za kontrolu rada. U ova sredstva spadaju:

– okna − od specijalnog materijala određene debljine (pleksi staklo za beta emitere, olovno staklo za gama emitere);
– ogledala − koja se postavljaju pod određenim uglom i pomoću kojih se prati tok radnih operacija;
– periskop i televizijske kamere − sa tv-monitorom na kome se prati tok radnih operacija.

Sanitama oprema − čini važan sastavni deo svake radiometrijske laboratorije. Ovde uglavnom dolaze u obzir posebni lavaboi za pranje nekontaminiranih ruku i laboratorijskog posuđa i odvojeni lavaboi u kojima se pere kontaminirano posuđe i koji su posebno obeleženi i obloženi materijalom od polivinilhlorida radi lakše dekontaminacije. Odvod otpadnih voda je obavezno odvojen i povezan sa specijalnim rezervoarom.

Servisi − osvetljenje, kanalizacija, ventilacija i drugo moraju da ispunjavaju ne samo određene građevinske uslove, već i norme koje su neophodne za rad sa radioaktivnim materijalom u radiometrijskim laboratorijama.

Za nesmetano obavljanje rada u AARL potrebno je posedovanje sledećeg inventara:

1) Rotacioni evaporator;
2) Sistem za uparavanje sa IR lampama;
3) Mlin za usitnjavanje materijala;
4) Veliki električni rešo od 3 kW;
5) Peći za žarenje;
6) Sušnice;
7) Sterilizator;
8) Analitička i tehničke vage;
9) pH-metar;
10) Vibracione mešalice;
11) Aparat za destilaciju vode;
12) Agregat za struju 220 v (3 kW);
13) Laboratorijsko staklo; i
14) Druga neophodna laboratorijska oprema.

3.4. Laboratorijska oprema za RLO

Laboratorijska oprema za RLO obuhvata uglavnom inventar kao i za AARL, s tim što treba uvažiti i ostale principe organizovanja i opremanja ovih laboratorija.

4. Stručni kadrovi za AARL i RLO

Za rad u AARL stručni kadrovi treba da imaju sledeću kvalifikacionu strukturu:

1) 2 biotehnička stručnjaka − 1 veterinar i 1 agronom, doktori nauka iz oblasti radijacione higijene i zaštite biotehničke proizvodnje,
2) 1 fiziko-hemičar, hemičar ili fizičar, magistar ili specijalista iz oblasti radijacione higijene i zaštite,
3) 2 tehničara (veterinarske, hemijske ili medicinske struke), i
4) 1 pomoćni radnik.

Za rad u RLO potrebni su stručni kadrovi sa sledećom kvalifikacionom strukturom:

1) 1 veterinar ili agronom, magistar ili specijalista iz oblasti radijacione higijene i zaštite biotehničke proizvodnje,
2) 1 tehničar (veterinarske, hemijske ili medicinske struke), i
3) 1 pomoćni radnik.

5. Osnovna pravila za bezbedan rad u radiometrijskoj laboratoriji

Da bi rad u radiometrijskim laboratorijama tipa AARL i RLO bio bezbedan, osoblje koje radi u ovim RL mora se pridržavati sledećih pravila:

– obrada i preparisanje uzoraka može se vršiti samo u određenim prostorijama i na određenom radnom mestu;
– lice koje obavlja obradu i preparisanje uzoraka, kao i dekontaminaciju inventara i radnih mesta u RL, može da obavlja navedene poslove samo ako je zaštićeno radnim mantilom, gumenim rukavicama, zaštitnom kapom i radnom obućom;
– u vanrednim prilikama sva lica koja rade u RL moraju koristiti i respiratore za vreme rada;
– laboratorijski stolovi za pripremu, obradu i preparisanje uzoraka za radiometriju, moraju biti prekriveni slojem filtar papira, koji se menja u toku rada ako je kontaminiran, a obavezno na kraju radnog vremena;
– čišćenje prostorija i radnih mesta obavlja se isključivo vlažnim sredstvima;
– radioaktivno kontaminirana sredstva i uzorci moraju se što pre izneti iz radne prostorije, jer se time smanjuje polje gama zračenja u radnoj prostoriji;
– u toku rada potrebno je povremeno provetravanje radnih porostorija, ukoliko to klimatski uslovi i radijaciona situacija dozvoljavaju;
osoblje koje radi u RL, u toku rada mora poštovati režim rada u RL, gde je zabranjeno uzimanje hrane i vode, pušenje, primena kozmetičkih preparata (šminkanje), kao i unošenje prcdmeta i drugog materijala koji nije neophodan za rad u RL.

6. Terenska (pokretna) radiometrijska laboratorija (TRAL)

TRAL predstavlja pokretnu radiometrijsku laboratoriju, koja je smeštena u motornom vozilu (kombi i sl.) i može da se koristi u terenskim uslovima rada, a namenjena je za rad u mirnodopskoj situaciji, u slučaju vanrednog događaja, kao i u slučaju posledica nuklearnog udara, tj u akutnoj i hroničnoj radijacionoj situaciji.

TRAL predstavlja obavezni i sastavni deo AARL, a može da se formira i koristi u okviru RLO.

Opremljenost TRAL nuklearnom instrumentacijom mora da podleže određenom standardu koji podrazumeva vozilo kombi tipa u koje može da se smesti određeni broj nuklearnih merila, oprema za uzorkovanje i dekontaminaciju. Na primer:

AARL − mora da poseduje kombi vozilo, u koje može da se smesti nuklearna instrumentacija pod rednim brojem 1, 2, 4, 5, 6, 10 i 11 (vidi 3.1.), opremu za uzorkovanje i dekontaminaciju.

RLO − mora da poseduje kombi vozilo, u koje može da se smesti nuklearna instrumentacija pod rednim brojem 1, 2, 4 i 5 (vidi 3.2. i 3.4.), opremu za uzorkovanje i dekontaminaciju.

TRAL se angažuje na sledećim zadacima:

Slika 5 Izgled pokretne radiometrijske laboratorije (TRAL) u vozilu kombi tipa „IVECO-ZASTAVA“ − sastav-nogdela AARL.

Izostavljeno iz prikaza

a) u tnimodopskim prilikama:

– merenje jačine ekspozicione doze (i) gama zračenja u životnoj sredini određene teritorije,
– uzorkovanje materijala iz životne sredine i lanca hrane,
– đonošenje ocene o konzumnoj vrednosti u hitnim slučajevima na terenu,
– dostavljanje prikupljenih informacija odgovarajućim organima uprave.

Slika 6 Unutrašnji izgled pokretne radiometrijske laboratorije (TRAL) u vozilu kombi tipa „POLY-ZASTAVA” − sastavnog dela RLO

Izostavljeno iz prikaza

b) u vanrednim prilikama:

– vršenje izviđanja i obeležavanja KONZ-a,
– svi ostali zadaci kao i u redovnim prilikama.

Posle završenog radnog vremena TRAL (naročito u vreme akutne radijacione situacije) vrši se dekontaminacija, kojoj podležu:

– instrumenti, posuđe i druga oprema koja je bila u kontaktu sa kontaminiranim uzorcima: dekontaminacija se vrši 5% rastvorom limunske kiseline ili neke druge blage organske kiseline, ispiranjem sa destilovanom vodom i sušenjem;
– radne površine brišu se vlažnom krpom natopljenom sa rastvorom deterdženta;
– po završenoj dekontaminaciji vrši se provera stepena izvršene dekontaminacije sa nekim od monitora radioaktivne kontaminacije tipa KOMO.

Značajno je da se dekontaminacija radnih mesta i pribora izvrši sa krajnjom pažnjom, jer se time sprečava kontaminacija lica i mernih instrumenata, što omogućava dobijanje dovoljno tačnih podataka o realnom nivou radioaktivne kontaminacije ispitivanih uzoraka.