Proizvodnjа sitnog voćа — kаko nаjčešće nаzivаmo jаgodu, mаlinu, ribizlu i ogrozd — dobijа poslednjih godinа sve veći znаčаj u nаšoj voćаrskoj proizvodnji. Pored sitno-sopstveničke proizvodnje nа mаlim površinаma, podižu se zаsаdi jаgodа, mаlinа, ribizlа i ogrozdа u plаntаžnim rаzmerаmа — kаko nа socijаlističkim gаzdinstvimа, tаko i u kooperаciji individuаlnih proizvođаčа i zemljorаdničkih zаdrugа. Osim togа, jаgodа se gаji i kаo međukulturа, nаjčešće u zаsаdimа jаbukа, krušаkа, kаjsijа i bresаkа.

Plodovi jаgodа, mаlinа, ribizlа i ogrozdа odlikuju se, pre svegа, grlo prijаtnim i osvežаvаjućim ukusom. Hrаnljivа vrednost ovog voćа nipočemu nije mаnjа od hrаnljive vrednosti jаbukа, krušаkа, kаjsijа i bresаkа. Zbog bogаtog sаdržаjа vitаminа, minerаlnih soli i orgаnskih kiselinа, sitnom voću pripisuje se lekovito dejstvo nа ljudski orgаnizаm.

Sitno voće nаjčešće se troši u svežem stаnju. Međutim, ono imа svа potrebnа svojstvа i zа prerаdu, pа se u poslednje vreme od ovog voćа sve više proizvode sokovi, džemovi i likeri. Isto tаko, izvoz ovog voćа stаlno se povećаvа.

Sаvremenа proizvodnjа sitnog voćа — kаo i sаvremenа voćаrskа proizvodnjа uopšte — zаsnivа se nа primeni onih merа koje doprinose postizаnju visokih prinosа. U te mere dolаzi nа prvom mestu prаvilno podizаnje zаsаdа, а zаtim punа аgrotehnikа — obilno đubrenje, stručnа rezidbа i zаštitа biljаkа od bolesti i štetočinа.

Nаstаvljаjući izdаvаnje mаlih poljoprivrednih priručnikа, „ZADRUŽNA KNJIGA“ posvećuje posebnu knjižicu sitnom voću. U ovom priručniku prikаzаne su bаš te nove аgrotehničke mere koje uslovljаvаju visoke prinose jаgodа, mаlinа, ribizli i ogrozdа. Iаko smo imаli pri ruci literаturu o ovim kulturаmа iz strаnih zemаljа, ipаk smo pri pisаnju ovog priručnikа nаjviše koristili prаksu nаših imаnjа i iskustvа nаših voćаrskih stručnjаkа. Zаto smo još više uvereni, dа će ovа knjižicа biti prilog boljem upoznаvаnju proizvodnje sitnog voćа kod nаs.

Autor
Inž. Dragoljub Vasić

Sadržaj

Predgovor

JAGODA

Znаčаj proizvodnje i sorte jаgodа
Podizаnje jаgodnjаkа
Negа jаgodа
Berbа jаgodа

MALINA

Botаničke odlike i sorte
Podizаnje mаlinjаkа
Negа i berbа mаlinа

RIBIZLA

Sorte ribizlа
Podizаnje zаsаdа
Negа i berbа ribizlа

OGROZD

Osobine i sorte
Podizаnje zаsаdа i gаjenje ogrozdа
Berbа ogrozdа
Literаturа

Ribizla (Rebis)

Sorte ribizla – važnije sorte

Ribizla raste u divljem stanju na svim kontinentima. U šumama Sibira beru se plodovi divlje ribizle u ogromnim količinama i iznose na tržište ili se šalju u fabrike sokova.

Plodovi ribizle bogati su solima gvožđa, fosfora i kalcijuma, koje se nalaze u vidu organskih jedinjenja pristupačnih ljudskom organizmu. Po bogatstvu vitamina C, ribizla zauzima prvo mesto u jagodastom voću.

Hemijski sastav maline (po Horteru)

Gajenje ribizle ima i kod nas sve veći značaj.

Postoje mnogo sorti ribizla, ali se sve one mogu razvrstati u dve grupe: a) grozdaste ribizle — Ribes rubrum i b) crne ribizle — Ribes nigrim.

Podizanje zasada

Način razmnožavanja

Reznicama. — Razmnožavanje reznicama zasniva se na prirodnoj osobini ribizle. Pod povoljnim uslovima ribizla pušta adventivne korene iz jednogodišnjih izdanaka. Matična stabla treba da potiču od selekcionisakih matičnjaka, garantovanih u pogledu sorte. Žbunovi za proizvodnju reznica orezuju se kraće nego žbunovi za rod. Na ovaj način, dobija se veći broj reznica. Za reznice treba uzimati jednogodišnje izdanke s matičnog stabla. Reznice skidati u jesen, po završetku vegetacije. Rana jesenja sadnja daje bolje rezultate od proletnje sadnje.

Izdanci za reznice odsecaju se od same osnove. Odsečeni izdanci se skraćuju na 18—20 cm. Presek na debljem kraju reznice treba da je ravan i neposredno ispod okca, a pa gornjem kraju reznice presek mora biti kos. Radi oživljavanja, reznice se sade ka dobro pripremljenom i plodnom zemljištu. Reznice se sade u razmaku od 10—12 cm u redu i 30—40 cm između redova. Reznica se cela posadi u zemlju, sem dva okca, koja se posle sadnje zatrpaju sitnom zemljom u vidu malog banka. Tek, u toku leta, tada izbiju lastari, reznica se odgrne.

Važnije sorte ribizla

Položenicama. — Ribizla se veoma lako ukorenjava položenicama. Za ovo se koriste ili dvogodišnje grane s jednogodišnjim izbojcima ili jednogodišnji izdanci.

Dvogodišnje grane se, u tom cilju, povijaju u iskopan jarak, rakljama pričvrste i sitnom zemljom zatrpaju tako, da vrhovi izdanaka ostanu iznad zemlje. Iz zatrpanog dela izdanaka razviće se adventivni korenovi i dobiće se onoliki broj novooživljenih sadnica koliko je bilo jednogodišnjih izbija na dvogodišnjoj grani. U drugom slučaju, odaberu se zdravi, dobro razvijeni jednogodišnji izdanci, zatim poviju i pričvrste u iskopane jarkove i tako ostave sve dok izvedene iz položnica iz njih ne izbiju mladari dužine 10 — 15 cm. Ovako razvijene mladare treba zatrpati plodnom, sitnom i vlažnom zemljom u debljini od 8—10 cm. Iz zatrpanog dela razviće se adventivni korenovi. U jesen ili u proleće vrši se odvajanje oživljenih letorasta od položenice. Ovaj način razmnožavanja podesan je za novo pronađene sorte, od kojih gotovo svako okce daje novu sadnicu.

Izdanci. — Ribizla ima osobinu da iz podzemnog dela (korena) tera izdanke. Ovi izdanci mogu da se ožile i da se koriste kao sadni materijal, Ovaj način daje slabije rezultate od ranije navedenih načina, jer se ne vrši odabiranje, a često najbolje izdanke daju baš oni žbunovi koji najmanje donose plod.

Mesto i položaj

Položaj — Ribizla dobro uspeva na ravnom i blago nagnutom zemljištu. Crna ribizla naročito voli podnožije brega. Ali, ribizla ne podnosi visoke brežuljke, gde se zemlja brzo suši’ i spira, Na takvim položajima plodovi su sitni i neugledni. Ona dobro uspeva na položajima zaštićenim od jakih i hladnih vetrova.

Ribizla može da se sadi kao čista kultura ili kao međukultura, po voćnjacima, ali zbog nedostatka svetlosti i provetravanja prinosi su dosta slabi. Udoljice, nedovoljno provetrene, takođe, nisu za ribizlu.

Zemljište — Ribizla ne podnosi močvarno zemljište, kao ni zemljište s visokim nivoom podzemne vode. Umereno vlažno, plodno i strukturno zemljište je podesno za ribizlu.

Sađenje ribizla

Priprema zemljišta — za gajenje ribizle sastoji se od dubokog oranja, odnosno rigolovanja i osnovne fertilizacije.

Rigolovanje zemljišta izvodi se traktorskim rigolerom na dubini od 40 — 50 sm. Pre rigolovanja treba rasturati đubrivo po 1 ha u ovim količinama:

• zgorelog stajnjaka — 50.000 do 80.000 kg,
• tomasovog brašna — 600 do 800 kg,
• kalijum-sulfata — 300 do 500 kg.

Preko zime oranje se prepusti dejstvu mraza i atmosfere. U proleće, kao i za jagodu i malinu, zemljište se kultiviše, ravna i parceliše.

Pripremanje sadnica. — Sadnice ribizle mogu biti jednogodišnje i dvogodišnje, ožiljene reznice ili položenice. Jednogodišnje sadnice se koriste ako su im koren i stablo dobro razvijeni. Dobra sadnica treba da ima razgranate žile i dva do tri lastara dužine 40 — 60 cm, Ako se ne sade odmah po vađenju u toku jeseni, povađene sadnice treba propisno utrapiti, da bi se sačuvale do proleća u dobrom stanju.

Pre sađenja sadnice treba pripremiti.

Tehnika sađenja. — Razmak sadnje za ribizlu isti je kao i za malinu — za veće površine 2,5 do 3 m između redova, a za manje površine, odnosno za zaprežnu ili ručnu obradu 2 —2,5 m. Odstojanje sadnica u redu zavisi od sorte i kreće se 1,25 m do 2 m. Manje odstojanje od 1,25 m nije preporučljivo, jer se izdanci u tom slučaju ukrštaju, nema dovoljno svetlosti, i plodovi gube u kvalitetu.

Parcelacija zemljišta za ribizle ista je kao i za sadnju malina. Red od reda za mehanizovanu traktorsku obradu je 2,5 do 3 metra, za zaprežnu 2 do 2,50 m. Rastojanje u redu zavisi od sorte, kreće se od 1,25 do 2 m. Manje odstojanje od 1,25 m nije preporučljivo, jer se izdanci žbunova ukrštaju, nema dovoljno svetlosti i vazduha.

Redovi se obeležavaju markerom ili se sadnja obavlja pored kanapa. Mesta za rupe obeležavaju se kočićima. Ako je zemljište s jeseni dobro pripremljeno, kao što je rečeno za malinu, onda se ne kopaju posebni jamići, već se samo ašovom na obeleženom mestu iskopa jamić dovoljno dubok i širok da se u njemu smesti pripremljena sadnica. Dubina sadnje treba da je od 8 —10 cm.

Ako se sadi s proleća posađene sadnice dobro zaliti.

Nega i berba ribizla

Agrotehnika gajenja

Okopavanje. — U jesen se obavlja duboko kopanje između redova, a duboko oranje međuredno. U proleće obaviti okopavanje redova motikom, a prašenje ili kultivisanje traktorskim ili zaprežnim kultivatorima. U toku godine potrebno je 4 — 5 prašenja, što zavisi od zakorovljenosti zemljišta.

Đubrenje. — Svake jeseni ili svake druge jeseni, pre dubokog oranja, zasade treba đubriti zgorelim stajnjakom i veštačkim đubrivom.

Kao što se iz tabele vidi, stajnjak i veštačka đubriva fosfora i kalijuma rasturaju se i zaoravaju u jesen, dok se azotno đubrivo daje za vreme vegetacije u vidu prihranjivanja. Prihranjivanje je ovako raspoređeno: prvo prihranjivanje se vrši odmah po topljenju snega; drugo — posle cvetanja; treće — posle berbe. Posle rasturanja đubriva treba sprovesti navodnjavanje, odnosno kultiviranje.

Đubrenje zasada ribizle

Zastiranje. — Mulč kod ribizli ima istu funkciju kao i kod malina. U slučaju da se mulčira stajnjakom, treba u jesen zaorati ovaj materijal, a za toliko manje stajnjak rasturiti.

Orezivanje. — Ribizla daje rod na srednje bujnim, jednogodišnjim letorastima, koji su izbili iz dvogodišnjih, prošlogodišnjih grana. Okca ribizli su mešovita: obično su uz krupan cvetni pupoljak dva manja lisna pupoljka. Iz cvetnog pupoljka razvije se grozd, a iz lisnih izbije lišće ili mladari. Kod crne ribizle najveći prinosi dobrog kvaliteta dobijaju se od bočnih, dvogodišnjih i trogodišnjih grana. Starije grane daju manje prinose. Pri orezivanju naročitu pažnju treba obratiti na grane mlađe od četiri godine, pošto one daju velike i kvalitetne prinose.

Pri rezidbi ribizle moramo imati u vidu i oblik žbuna, odnosno, taj oblik moramo rezidbom i dati. Ukratko ćemo izložiti kako se to postiže:

• prve godine, tj. odmah po sadnji, letorasti se skrate na 3—4 okca;
• druge godine ostavljaju se 4—5 dobro razvijenih letorasta, a slabi se otstrane;
• treće godine žbun će imati 4—5 dvogodišnjih grana i nešto više jednogodišnjih letorasta. Kržljave grane treba odseći do osnove;
• četvrte godine žbun će imati trogodišnje, dvogodišnje i jednogodišnje grane;
• pete godine biće manje bujnih letorasta, ako rezidba nije bila pravilna, a nega pri tom bude slaba;

Orezivanje ribizli treba vršiti svake godine. Dobro negovan žbun imaće svake godine jednogodišnje izdanke. Od njih se ostavlja po 3-4 najbolje razvijenih, a ostali se odseku do zemlje. Pri svakoj rezidbi treba odstraniti 2—3 starije grane.

Dobro razvijen žbun treba da ima 20—25 grana raznog uzrasta. Koju ćemo granu odstraniti orezivanjem zavisi ne samo od starosti i uzrasta, već i od kvaliteta dotične grane. Ako je trogodišnja grana slabo bujna, zakržljala i daje rod niskog kvaliteta, a četvorogodišnja bujna, s dobro razvijenim okcima – onda treba odstraniti trogodišnju granu.

Dugovečnost grane zavisi od niza činjenica: sorte,. prihranjivanja, orezivanja, nege žbuna i obrade zemljišta. Na istom dubinu, po pravilu, mlade grane daju krupnije i kvalitetnije plodove od starih grana. Rodna okca ribizle obrazuju se na jednogodišnjim lastarima. Ribizla nema dugogodišnjih rodnih okaca kao ogrozd. Rodne grane ribizle razvijaju se 1 do 2, retko tri godine a zatim se suše.

Pošto se rodna okca crne ribizle obrazuju, uglavnom, na jednogodišnjim i dvogodišnjim grančicama, preporučuje se skraćivanje jednogodišnjih bujnih lastara na jednu trećinu, a dvogodišnjih na polovinu. Ovim skraćivanjem izaziva se razgranjavanje orezanih lastara i time se povećava broj rodnih grančica.

Žbun crvene i žute ribizle orezuje se na isti način kao i crne. Obe ove ribizle daju plod na jednogodišnjim, dvogodišnjim i trogodišnjim granama.

Ribizla prorodi druge godine po sadnji, i ako se primenjuje pravilna rezidba i nega, rodnost se produžava na dvadeset i više godina.

Stari, zapušteni zasadi, koji nekoliko godina nisu orezivani, gotovo i ne donose plod. Takve žbunove treba podmladiti na taj način, što se skraćuju sve stare grane, a ostavljaju samo jednogodišnji i dvogodišnji bujni izdanci.

Pri podmlađivanju ribizle treba primeniti sledeće agromere:

• s jeseni duboko i pažljivo prekopati zemljište i povaditi dugogodišnje korovske biljke, naročito pirevinu;
• zasad dobro nađubriti stajnjakom i mineralnim đubrivom;
• posle prolećnjeg kopanja zastrti zemljište stajnjakom ili kompostom, ili nekim drugim materijalom.

Orezivanje ribizli može se obaviti rano s proleća, pre kretanja vegetacije, ili kasno u jesen posle opadanja lišća. Prolećno orezivanje se više primenjuje, pošto se u proleće jasno vidi koje su grane i okca zdravi, dok se to u jesen ne može utvrditi. Osim toga, preko zime mogu čitave grane stradati od niskih temperatura.

Zaštita od bolesti i štetočina

Ribizlu mnogo ne oštećuju bolesti i štetočine. Ipak, nekih godina, koje su povoljne za razvitak bolesti, rod ribizle može biti znatno umanjen. Borba protiv bolesti i štetočina mora početi od početka podizanja zasada i sprovoditi se sistematski do kraja korišćenja zasada.

U tom cilju preporučuju se sledeće mere:

• saditi potpuno zdrav materijal;
• ne dozvoliti da se zasad ukorovi;
• redovno vršiti duboko jesenje kopanje;
• svake godine orezivati žbunove i spaljivati orezane grane, jer one služe kao leglo raznih bolesti i štetočina;
• redovno đubriti zasad, jer dobro razvijeni žbunovi teže podležu bolestima i štetočinama.

Berba

Berba ribizli zahteva mnogo ručne radne snage i dosta je mučna i zamorna. Dobar berač nabere u toku dana jedva 15—25 kg crnih ribizli ili 30 kg crvenih. Berba počinje, prema sortama, od druge polovine juna i traje do početka avgusta. Berba crvenih i žutih ribizli obavlja se skidanjem celog grozdića, dok se berba crnih ribizli, zbog nejednakog sazrevanja, vrši odabiranjem samo zrelih bobica. Ipak, kod većine sorti crnih ribizla istovremeno sazrevaju sve bobice na grozdu.

Prosečan prinos ribizle no ha u raznom dobu starosti zasada

Berba se obavlja u korpicama ili štajgnama. Obrane plodove ne treba presipati iz korpe u korpu, jer se tako gnječe i posle brzo istrule. Berba se obavlja po hladovini, pre podne ili predveče. Obrane plodove ne treba ostavljati na suncu, jer brzo gube boju, ukus i aromu. Obrane ribizle u skladište . Skladište ne sme biti vlažno. treba skloniti pod naslon ili ih odmah preneti u skladište ne sme biti vlažno.