Knjiga „Skladišta lakokvarljivih prehrambenih proizvoda“ namenjena je prvenstveno studentima Arhitektonskog fakulteta za tematsko područje „Rad i proizvodnja“.

Materija izložena u njoj obuhvata samo jednu grupu arhitektonskih objekata koji se izučavaju na ovoj temi.

Pored uvodnog dela u kome su iznete osnovne zajedničke karakteristike, u posebnom delu prikazane su detaljno sve vrste ovih skladišta.

Materija je ilustrovana većim brojem shema, detalja i primera projektovanih i izvedenih objekata kod nas i u inostranstvu.

Nadamo se da će knjiga korisno poslužiti kako studentima tako i praksi i da će donekle nadoknaditi nedostatak stručne literature za ovu vrstu objekata.

U prvom delu prikazane su osnovne zajedničke karakteristike za sve vrste skladišta i to:

Podela po načinu građenja i po vrstama
Fizički uslovi koje je potrebno obezbediti u magacinu da bi se proizvodi uspešno čuvaii
Lokacija, odnosno uslovi za izbor gradilišta
Odnos skladišta prema okolini
Rampe za utovar i istovar proizvoda
Arhitektonsko-konstruktivne karakteristike
Funkcionalne i oblikovne karakteristike.

U drugom, posebnom delu knjige, prikazana su skladišta po vrstama i to:

1. za voće i povrće
2. za krompir i
3. hladnjače.

Za svaku vrstu, a prema potrebi, opšti uslovi su razrađeni detaljno.
Time se čitalac prvo upoznaje sa opštim uslovima za projektovanje i izgradnju, a zatim se materija produbljuje do detalja, u partijama u kojima se govori o pojedinim vrstama skladišta.

Rekovac, leto 1973. god.
Prof. Đorđe R. Sintonović

Sadržaj

Predgovor

UVODNI DEO

OPŠTE O SKLADIŠTIMA

Definicija i terminologija
Podela skladišta po načinu građenja i po vrstama
Fizički uslovi potrebni za čuvanje pojedinih proizvoda
Lokacija — uslovi za izradu skladišta
Šira lokacija
Uža lokacija
Odnos skladišta prema okolini
Rampe za utovar i istovar proizvoda
Opšte o rampama
Položaj rampi u odnosu na skladište i njihove vrste
Spoljne rampe
Unutrašnje rampe
Konstrukcija rampi
Arhitektonsko-konstruktivne karakteristike
Funkcionalne i oblikovne karakteristike
Građenje skladišta — arhitektonsko-građevinski delovi objekta
Obrada i oprema zgrade

POSEBAN DEO

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI NORMATIVI I POKAZATELJI ZA PROJEKTOVANJE SKLADIŠTA

Dimenzionisanje kapaciteta
Podaci za skladištenje
Podaci o uslovima čuvanja hlađenih i smrznutih proizvoda

NEHLAĐENA SKLADIŠTA ZA VOĆE I POVRĆE

SKLADIŠTA ZA KROMPIR

HLADNJAČE

Opšte
Prostorije u hladnjači i objekti kompleksa
Vrste komora u hladnjačama
Funkcionalna povezanost različitih vrsta komora
Veličine komora
Funkcionalna povezanost različitih odeljenja u hladnjači
Kubus i gabarit hladnjače
Spratnost hladnjače
Prizemne hladnjače
Spratne hladnjače
Kriterijumi za utvrđivanje optimalnog tipa
Vrste hladnjača
Hladnjače opšteg tipa
Specijalizovane ili proizvođačke hladnjače
Građenje i izolacioni radovi komora hladnjača
Ugrađivanje izolacionog materijala i unutrašnja obrada komora
Vrata na komorama
Instalacije u hladnjačama
Ostali posebni uslovi pri projektovanju i građenju

Literatura

Tehničko-tehnološki normativi i pokazatelji za projektovanje skladišta

Dimenzionisanje kapaciteta

Dnevne potrebe ljudi za povrćem iznose oko 400 grama po 1 osobi. Od toga preko 55% čini krompir, sveže povrće oko 40%, a sušeno povrće oko 5%.

Potrošnja voća u ishrani je nešto manja. Dnevno je potrebno oko 270 do 300 grama po 1 osobi. Oko 40% do 50% od dnevne potrebe za voćem po 1 osobi čine jabuke.

Navedeni pokazatelji mogu se koristiti u planiranju skladišnih kapaciteta za gradska naselja, za tzv. konzumne magacine. Pri tome treba imati na umu da od ukupnih potreba oko 50% čine sveži proizvodi izneseni na tržište odmah posle ubiranja. Samo 50% potreba za voćem i povrćem čuva se u skladištima. Danas se i od ovih 50% gradsko stanovništvo snabdeva sa oko 25% kod individualnih proizvođača, koji proizvode čuvaju na primitivan način uz velike gubitke, a 25% preko trgovačke mreže. Za naredni period treba računati da će se gradsko stanovništvo snabdevati sve više preko trgovačke mreže, naročito nekim vrstama proizvoda (jabuke, kruške, krompir i sl.).

Kao što se iz podataka vidi,, od svih vrsta voća i povrća najveće količine (oko 50%) potrebne za ishranu čine krompir li jabuka. Iz tih razloga su skladišta za ove proizvode najrasprostranjenija, jer su to proizvodi koji se najviše koriste u kasnim jesenjim, zimskim i proletnim mesecima, onda kada na tržištu nema svežih roba.

Za ostale proizvode i vrste magacina kapacitet skladišnog prostora određuje se prema tehnologiji čuvanja roba. Magacini u proizvođačkim rejonima dimenzioniraju se prema količini i vrsti proizvoda. Njihov kapacitet treba da omogući skladištenje svih proizvedenih količina roba. Na primer, skladište za jabuku treba da prihvati sve praizvedene količine jabuka u sezoni.

Skladišta uz prerađivačke industrije (klanice, mlekare, fabrike za konzerviranje voća i povrća) dimenzioniraju se na osnovu dnevnih, višemesečnih ili ukupnih godišnjih proizvodnih kapaciteta.

Podaci za skladištenje

a) sveži proizvodi

voće (nepakovano)

• jabuka 400 — 550 kg/m³
• kruška 400 — 500 kg/m³
• sveža šljiva 500 — 600 kg/m³
• suva šljiva 400 kg/m³
• kajsija 500 kg/m³

voće (u ambalaži) razne vrste svežeg

• voća u sanducima 300 — 400 kg/m3 prosečno
• povrće (nepakovano)
• krompir 625 — 750 kg/m³
• mrkva 670 — 700 kg/m³
• cvekla 550 — 650 kg/m³
• luk crni 600 kg/m³
• kupus 350 — 400 kg/m³

povrće u ambalaži

• razne vrste svežeg povrća u sanducima 260 — 400 kg/m3 prosečno

sveže meso obešeno (u komori hladnjače)

• goveđe 4—5 četvrtke/m2 350 kg/m³
  teleće 3—4 komada/m2 350 kg/m³
  svinjsko 5—7 polutke/m2 300 — 350 kg/m³
  ovčetina 5—6 komada/m2 150 — 200 kg/m³
  srnetina 18—20 komada/m2 250 — 300 kg/m³
  zečevina 90—120 komada/m2 250 — 300 kg/m³
  živina (neobešena — pakovana) 380 kg/m³

jaja (sveža)

• jaja u ambalaži 3600 komada/m³
  jaja 190 — 220 kg/m³

mlečni proizvodi

• maslac (prema ambalaži) 700 — 800 kg/m³
• tvrdi sir (prema vrsti i ambalaži) 450 — 550 kg/m³
• beli sir (prema ambalaži) 400 — 600 kg/m³
• mleko u prahu (prema ambal.) 350 — 600 kg/m³
• kondenzovano mleko 500 — 700 kg/m³
• sveže mleko 350 — 400 kg/m³
• mlečni napici (jogurt, kiselo mleko, čokoladno mleko) 400 — 450 kg/m³

ostali proizvodi

• mast (životinjska) konzerve (razni proizvodi 650 kg/m³
• prema ambalaži) 500 — 670 kg/m³
• kobasičarski proizvodi 400 kg/m³
• dimljeno meso 450 — 500 kg/m³
• sušeni proizvodi od jaja i mleka 300 — 400 kg/m³
• brašno i griz 500 kg/m³
• makaroni 330 kg/m³
• ulje 700 kg/m³
• šećer 800 kg/m³
• čaj 300 kg/m³
• poslastičarski proizvodi 400 kg/m³
• so 1300 kg/m³

b) smrznuti proizvodi

meso smrznuto

• goveđe četvrtke 400 kg/m³
• goveđe četvrtke i polutke 300 — 350 kg/m³
• ovčetina 300 kg/m³
• svinjetina 450 kg/m³
• meso u blokovima 650 kg/m³
• iznutrice 600 kg/m³
• smrznuta riba u rasutom stanju 350 kg/m³
• smrznuta riba u blokovima 400 kg/m³
• smrznuta riba — file 500 kg/m³
• smrznuta riba u korpama 300 kg/m³
• smrznuta riba u buradima 330 kg/m³
• smrznuta jaja (melanž) 550 kg/m³
• smrznute konzerve 470 — 670 kg/m³
• smrznuto povrće 350 — 400 kg/m³
• smrznuto voće 300 — 350 kg/m³

Ukoliko se proizvodi čuvaju u skladištu u rasutom stanju (bez ambalaže) za 1 m3 proizvoda potreban je 1,5 m³ magacinskog prostora. Ako se roba čuva u ambalaži za 1 m3 potrebno je 2 m3 skladišnog prostora pod uslovom da je visina skladištenja oko 3,5—4m. Ukoliko je visina skladištenja veća od navedene, proporcionalno se smanjuje potrebna kubatura prostorije za istu količinu roba. I to je jedan od razloga da se danas u najsavremenije građenim magacinima visina skladištenja roba povećava, u zavisnosti od mehaničkih sredstava za unutrašnji transport. Ona se često kreće i preko 6 do 7 m. Naravno da je u takvim uslovima neophodno obezbediti i najoptimalnije uslove održavanja fizičkih uslova u skladištu. To je jedino moguće postići u hladnjačama — mehanički hlađenim magacinima.

Podaci o uslovima čuvanja hlađenih i smrznutih proizvoda

Vrsta proizvoda	Optimalna t° C	Optimalna rel. vl. v. %	Uspešno vreme čuvanja	Mrzne na t° C
1	2	3	4	5
Sveže voće	—	—	—	—
jabuka	— 1 do 0	85—90	7— 8m.	— 2
kruška	— 2 do 0,5	85—90	do 7 m.	— 2 do —3
grožđe	— 1 do —0,5	80—85	3— 6 m.	— 4
breskva	— 0,5 do 0	80—85	2— 4 n.	— 1,4
višnje	— 0,5 do 0	80—85	10—14 d.	— 2,2
dunje	— 0,5 do 0	80—85	2— 3 m.	— 2,2
jagode	— 0,5 do 0	80—85	7—10 d.	— 1,2
kajsije	— 0,5 do 0	80—85	1— 2n.	— 2,2
kupine	— 0,5 do 0	80—85	7—10 d.	— 1,7
maline	— 0,5 do 0	80—85	7—10 d.	— 0,9
trešnje	— 0,5 do 0	80—85	10—14 d.	— 4,5
šljive	— 0,5 do 0	85—90	2— 3 n.	— 1,5
ribizle	0	80—85	10—14 d.	— 1
lubenice i dinje	0 do 4,5	75—85	do 6n.	— 1,7
smokve sveže	— 2 do 0	60—75	5— 7 d.	—
urme	—18	—	do 12 m.	—20
limun	13 do 14	85—90	1— 4 m.	— 2,2
pomorandže	1 do 3	85—90	8—10 n.	— 2,2
grepfrut	0	85—90	6— 8 n.	— 2
ananas zelen	10 do 16	85—90	3— 4 n.	— 1,6
ananas zreo	4 do 7	85—90	2— 4 n.	— 1,2
banana zelena	14	—	—	—
banana zrela	12 do 14	—	7—10 d.	— 3,3
Voće sušeno
— orasi suvi	0 do 10	65—75	8—12 m.	— 7
— smokve suve	4 do 7	60—75	9—12 m.	— 2,7
— sušeno voće razno	— 3 do —2	70—75	9—12 m.	—
Smrznuto voće — smrznuto voće razno	—23 do—18	—18	—	6—12 m.
Povrće sveže	—	—	—	—
grašak zeleni	0 do 1	85—90	2 n.	— 1,1
grašak u mahuni	0	85—90	1— 2 n.	— 1,1
boranija	0 do 4	85—90	2— 4 n.	— 1,3
paradajz zreo	4 do 10	85—90	7—10 d.	— 0,9
paradajz zelen	13 do 21	85—90	3— 5 n.	— 0,9
krompir	2 do 3	90—93	6— 9 m.	— 1,7
krastavci	7 do 10	80—85	10—14 d.	— 0,8
salata glavica	0 do 1	90—95	1— 2 n.	—
šargarepa sa lišćem	0 do 1	90—95	1— 2n.	— 1,3
šargarepa bez lišća	0 do 1	90—95	5 m.	— 1,3
keleraba	0 do 1	95—98	3— 5 n.	— 1,1
karfiol	0 do 2	90—95	3— 4 n.	—
kupus
— lišće	0 do 1	90—95	3— 6m.	— 0,5
— zeleni	0 do 1	90—95	4 n.	—
— roze	— 1	90—95	3— 4 n.	—
— crveni	0 do 1	90—95	6 m.	—
— beli	0 do 1	90—95	6 m.	—
kelj	0	do 1	90—95	6 m.
peršun	0 do 1	90—95	1— 2 n.	—
celer	— 0,5 do 0	90—98	2— 4 m.	— 1,3
spanać	0	90—95	10—14 d.	— 1
rotkve zimske	0	95—98	2— 4 m.	—
špargla	0	85—90	3— 4 d.	— 1,2
pečurke	0 do 2	80—85	2— 3 d.	— 1
luk beli mladi	0	85—90	1— 3 n.	— 1,6
luk crni	0	70—75	6— 8 m.	— 1
paprike	0	80—85	4— 6 n.	— 1,1
povrće sušeno
paprike suve	0 do 10	70—75	6— 9 m.	—
luk beli suv	0	70—75	6— 8 m.	— 3,7
Povrće smrznuto
smrznuto povrće razno —	—23 do —18	—	6—12 m.	—
Meso i riba, sveže	—	—	—	—
goveđe	0 do 1	88—92	1— 6 n.	—1,7 do —2,2
teieće	0 do 1	90	5—14 d.	—1,7 do —2,2
svinjsko	0 do 1	85—90	3— 7 d.	—1,7 do —2,2
ovče	0 do 1	85—90	5—14 d.	—1,7 do —2,2
živinsko	0	—	1 n.	—
divljač	0,5	70—80	2 n.	—
ptičje meso	— 1 do 1	85—90	1— 2n.	—
slatkovodna riba	— 2 do —4	80—100	—	—
sveža riba	0,5 do 4	90—95	5—20 d.	— 1,2
šunka sveža	0 do 1	85—90	10 d.	— 1,7 do —2,2
Sušeno i konzervirano meso	—	—	—	—
kobasičarski proizv. 5 do 8	3	4	5
šunka dimljena	— 2 do —10	70	3 m.	—
mesne konzerve	6 do 8	—	12—24 m.	—
riba dimljena	4,5 do 10	50—60	6— 8 m.	—
riba usoljena	4,5 do 10	90—95	10—12 m.	—
riblje konzerve	1	75—80	12 m.	—
Smrznuto meso i goveđe	riba	—23 do —18	90—95	9—12 m.
teleće	—23 do —18	90—95	10 m .	—
ovče	—23 do —18	90—95	4— 8m.	—
svinjsko	—23 do —18	90—95	4— 8 m.	—
živina	—23	—	12 m.	—
džigerica	—24 do —18	90—95	3— 4 m.	—
divljač	—23 do —18	85—95	3— 9m.	—
pačice	—23 do —18	85	1—12 m.	—
riba smrznuta	—23 do —12	90—95	8—10 m.	—
riba u ledu	— 1 do 1	100	5—15 d.	—
Masnoće	—	—	—	—
mast, slanina, salo 0 do 0,5	90—95	4— 8 m.	—	—
margarin dugo čuvanje	—23 do —18	—	—	—
margarin kratko čuvanje	5 do 8	—	—	—
buter	—	—	—	—
dugo čuvanje	—23 do —18		do 10 m.	— 2,2
buter	—	—	—	—
kratko čuvanje	2 do 4	75—80	2 do 6 m.	—
Mleko i sir mleko, pavlaka, kajmak	2	80—85	1 n.	— 2,2 do —10
beli sir	1	75—80	3— 6m.	— 2,2 do—10
tvrdi sir	0 do 4	75	do 10 m.	—
Jaja
jaja sveža	— 0,5 do 0,5	85—90	do 9 m.	— 2,2
jaja smrznuta	—20 do —18	—	do 12 m.	—
jaja duboko smrznuta	—29	—	—	—
jaja sušena	2	—	6 m.	—
žumance orah	2	—	6 m.	—
belance orah	2	—	6 m.	—
Pića
pivo	1 do 1,5	90	—	—
belo vino	7 do 10	—	—	—
crno vino	8 do 14	—	—	—
šira
vino od jabuka i	0 do 2	—	—
voća	0 do 2	—	—	—
suvarak	6 do 8	—	—
mineralna voda	4 do 6	—	—	—
rakije	4 do 6	—	—	—
likeri	4 do 6	—	—
sirupi	16 do 21	—	do 24 m.	—
Pekarski proizvodi	—	—	—	—
brašno hleb — kratko	2 do 4	—	—	—
čuvanje	8 do 10	—	—	—
testenine	8 do 10	—	—	—
Ostalo
kvasac	0,5 do 0	—	—	—
kukuruz mlad	— 0,5 do 0	85—90	1— 4 n.	—
masline sveže sladoled	7 do —15	10	85—90	4— 6n.
med	— 3 do —	—5	—	—

U napred priloženim tabelama dati su osnovni okvirni tehničko-tehnološki podaci i pokazatelji potrebni pri projektovanju ove vrste skladišta.

S obzirom da razne vrste proizvoda pa čak d različite sorte iste vrste zahtevaju različite uslove, navedeni pokazatelji i normativi prikazuju samo opšte uslove. Za detaljnije podatke potrebno je konsultovati matičnu literaturu za tu materiju. Tako se, na primer, kod nas gaje razne sorte jabuka, grožđa, krompira i sl. Svaka od njih postavlja druge uslove u okviru datih opštih. Različite su im zapreminske težine i različiti optimalni fizički uslovi skladištenja.

Isto tako, razni autori daju različite ali približno slične podatke za napred navedene normative i pokazatelje.

U svakom slučaju ova materija više zadire u problematiku tehnologije, što nije glavni cilj ove knjige.

Mi smo samo izneli navedene normative dotičnoj se tehnologije ukoliko iz nje proizilaze odgovarajući zahtevi za projektovanje, izbor građevinskih materijala, građevinske opreme i obradu skladišta i skladišnih prostorija.

Na slikama 25, 26. i 27. date su tehnološke šeme nekih procesa skladištenja voća i to: sl. 25 — Opšta šema tehnološkog procesa u skladištu voća; sl. 26 — Šema tehnološkog procesa pri čuvanju jabuka i sl. 27 — Šema tehnološkog procesa pri skladištenju krušaka.

Sl. 25 — Opšta shema tehnološkog procesa u skladištu voća: 1 — dovoz proizvoda; 2 — merenje; 3 — sortiranje; 4 — čuvanje u skladištu (hlađene ili nehlađene prostorije); 5 — pakovanje; 6 — merenje; 7 — izdavanje (Prema literaturi pod 23)

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 26 — Shema tehnološkog procesa u skladištu za jabuke: 1 — dovoz; 2 — sortiranje; 3 — pakovanje; 4 — brzo prethlađivanje; 5 — skladištenje u hlađenoj komori; 6 — izdavanje (Prema literaturi pod 14)

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 27 — Shema tehnološkog procesa u skladištu za kruške: 1 — dovoz; 2 — sortiranje; 3 — pakovanje; 4 — brzo prethlađivanje; 5 — čuvanje u hlađenoj komori; 6 — eventualno dozrevanje; 7 — izdavanje (Prema literaturi pod 14)

Izostavljeno iz prikaza

Nehlađena skladišta za voće i povrće

Kao što je u opštem delu izneto ovakva skladišta mogu biti:

• provizorna
• trapovi i
• stalni objekti.

U daljem izlaganju razmatraćemo samo problematiku stalnih objekata.

Po načinu građenja stalni magacini su: ukopane, poluukopane ili nadzemne zgrade (sl. 28).

U nedostatku odgovarajućih građevinskih materijala ranije su se ovakvi magacini uglavnom gradili kao ukopane a ređe kao poluukopane

Sl. 28 — Osnovni tipovi nehlađenih skladišta za voće i povrće: ukopana, poluukopana i nadzemna zgrade. Nadzemni su se vrlo retko koristili. Ukopavanjem objekta postizali su se osnovni fizički uslovi u prostorijama magacina: niže temperature i odgovarajuća relativna vlažnost vazduha. Danas se sve to može postići primenom odgovarajućih materijala i drugih tehničkih sredstava, pa se zbog olakšanog unutrašnjeg transporta grade nadzemni magacini.

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 29 — Sheme provetravanja magacina za voće i povrće: prirodna ventilacija, mehanička ventilacija i prinudna ventilacija sa posebnom mrežom kanala u podu magacina i termostatima

Izostavljeno iz prikaza

S obzirom da je jedan od sledećih osnovnih fizičkih uslova uspešnog čuvanja proiizvoda u magacinu, njihovo stalno provetravanje i hlađenje, postoje tri mogućnosti, odnosno načina provetravanja i hlađenja ovakvih skladišta:

• prirodna ventilacija,
• mehanička ventilacija ventilatorima koja može biti i prinudna sa termostatima i posebnim sistemom mreže kanala za provetravanje proizvoda (sl. 29).

U skladištima kod kojih se proizvodi provetravaju i hlade prirodnom ventilacijom ne mogu se postići dobri rezultati u njihovom čuvanju. Provetravanje i hlađenje postiže se samo ukoliko postoji i osetna razlika između spoljne i unutrašnje temperature. To se obavlja u jesenjim mesecima otvaranjem uređaja za provetravanje noću ili u ranim jutarnjim časovima, kada je spoljnji vazduh najhladniji. U zimskim mesecima mora se voditi računa da se skladište ne provetrava kada je spoljna temperatura suviše niska, da ne bi došlo do smrzavanja proizvoda. Ukoliko se u ovakvim magacinima postignu stalne niske temperature od oko + 5°C do +6°C može se računati na uspeh. Iz tih razloga za građenje ovakvih magacina treba birati ona mesta koja imaju prosečne dnevne temperature, za mesece u kojima se skladiraju proizvodi, oko +5°C do +6°C.

Prema američkim normativima na svakih 20 m3 skladišnog prostora potrebno je 0,0929 m2 ulaznih otvora za ventilaciju, a na svakih 34 m3 skladišta, takođe 0,0929 m2 izlaznih kanala.

Veličina kanala za ulaz vazduha ne sme da je manja od 450 X 750 mm, a izlaznih 600 X 600 mm. Prednje dimenzije se odnose na prizemne magacine kod kojih se kapa kanala za izvlačenje zagrejanog vazduha iz skladišta nalazi na 5,50—6,00 m od tla. Za veće visine preseke kanala treba smanjiti i to: do 9,00 m za 25%, a preko 10,00 do 12,00 m za 30%.

Bolji efekat provetravanja i hlađenja proizvoda postiže se ako se pomoću ventilatora ubacuje u magacin spoljnji sveži vazduh.

Sl. 30 — Detalj zida i poda u magacinu za voće i povrće. Unutrašnja t između +4°C i +10°C. Opis poda: 1 — ploča od nabijenog betona MB 160 d = 10 cm sa istovremenom izradom cementne košuljice; 2 — horizontalna izolacija; 3 — suva odležala šljaka 14—20 cm; 4 — nasip tucanika 15—20 cm sprečava penetraciju vlage iz zemlje putem kapilara u izolacioni sloj šljake; 5 — zemlja.

Opis zida od spoljne strane: produžno-cementni malter; zid od opeke 12 cm; vertikalna izolacija — koja ima funkciju parne brane; izolacioni materijal od plute, stiropora ili poliuretana; zid od opeke 12 cm; cementni malter (Prema literaturi pod 10)

Izostavljeno iz prikaza

Još povoljnije su mogućnosti čuvanja proizvoda kod onih skladišta kod kojih su ventilatori snabdeveni termostatima. U tom slučaju ventilatori se uključuju sami onog momenta kada je spoljna temperatura toliko niska da može da hladi proizvode u magacinu, Kod ovakvih sistema u pod magacina ugrađuje se mreža rešetkastih kanala, koji su raspoređeni po celoj površini ispod proizvoda. Na taj način spoljni svež vazduh jednovremeno rashlađuje ravnomerno svu količinu proizvoda. Ukoliko spoljnji vazduh koji se ubacuje u magacin ventilatorima prolazi kroz vodenu zavesu, rezultati provetravanja i hlađenja su još bolji.

Pri projektovanju i građenju ovakvih magacina treba pored funkcionalnosti zadovoljiti i sledeće građevinske uslove: zidovi, pod i tavanica moraju da obezbede dovoljnu toplotnu zaštitu skladišnom prostoru, u zimskim mesecima od hlađenja, a u ostalim od zagrevanja. Zgrada mora da bude obezbeđena od vlage i zaštićena od prodiranja glodara.

Prvi ovakvi magacini građeni su u klasičnoj konstrukciji sa zidovima od pune opeke debljine 64—78 cm. Međutim, za naše klimatske uslove odgovarala bi debljina zida od pune opeke 1,00 m. Danas se primenjuju tzv. višeslojni zidovi kombinovani od pune ili šuplje opeke, šupljih blokova ili betonskih elemenata, i nekog izolacionog materijala.

Da bi se izbeglo ugrađivanje izolacije ispod poda dovoljno je da se toplotna izolacija zidova spusti do stopa temelja zgrade, ukoliko su one na normalnoj dubini, ili najmanje za 40—50 cm ispod kote terena. U svakom slučaju izolacioni materijal mora da bude obezbeđen od vlage. Na slici 30. prikazan je detalj zida i poda magacina za voće i povrće, u kome se u našim klimatskim uslovima mogu održavati t od +4°C do +10°C.

Sl. 31 — Detalj zida magacina za voće i povrće — hladnjače. U komori je t od —1°C do +4°C i rel. vlažnost vazduha 90°. Spoljna t +30°C. Slojevi zida od spoljne strane: produžni malter okrečen helo 2,5 cm; puna opeka 25 cm; premaz bitumenom — parna brana i lepilo za stiropor; stiropor 8 cm (zapreminska težina od 12 do 15 kg/m3); rabic pletivo i cementni malter 2,5 cm. (Prema literaturi pod 8)

Izostavljeno iz prikaza

Podovi se u ovakvim magacinima grade od nabijenog betona sa cementnom košuljicom.

Dobro je da se ispod poda postavi sloj šljake kao termoizolacioni materijal. Zgrada treba da ima tavanski prostor koji se provetrava. Plafoni se izoluju pločama plute, poliuretana, stiropora ili drugih izolacionih materijala. Na sl. 31. prikazan je detalj zida za unutrašnju t od —1°C do +4°C, koji će kod spoljne temperature od +30°C zadovoljiti. Na slici 32. prikazan je zid skladišta za voće i povrće, izgrađen od dva sloja pune opeke sa međuprostorom ispunjenim suvom šljakom.

Na slici 33 prikazan je »sendvič« zid od betonskih talpi sa izolacijom od stiropora;

Na slici 34 prikazan je detalj višeslojnog zida magacina za voće i povrće kod koga je za termičku izolaciju upotrebljena staklena vuna.

Skladišta ove vrste kako je već izneto grade se ili kao posebne zgrade ili kombinovano sa hlađenim komorama.

Na slici 35 prikazano je skladište za voće i povrće provetravano ventilatorima.

Na sl. 36. i 37. prikazani su kombinovani magacini sa nehlađenim već samo provetrenim delom i rashladnim komorama. Ovakvi su magacini pogodni za manje proizvođačke organizacije ili za konzumna skladišta trgovačkih organizacija naših manjih gradskih naselja, varoši i varošica.

Sl. 32 — Detalj zida nehlađenog skladišta za voće i povrće. Između dva sloja zida od pune opeke debljine po 12 cm ispuna je od suve odležale šljake debljine 16 cm

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 33 — »Sendvič« zid od betonskih tolti S spoljna strana. Opis zida od spoljne strane: betonski zid; bitumenski premaz kao parna brana; izolacioni materijal od stiropora; betonski zid

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 34 — Detalj zida nehlađenog magacina za voće i povrće. S spoljna strana. Opis zida od spoljne strane: produžno-cementni malter okrečen belo; zid od pune opeke 25 cm; izolacija — parna brana; staklena vuna 8 cm; zid od opeke 7 cm; cementni malter

Izostavljeno iz prikaza

U svakom slučaju, kao što se iz izlaganja uočava, ova vrsta skladišta sa prirodnom ili mehaničkom ventilacijom, ne pruža dovoljno garancije za uspešno i dugotrajno čuvanje roba. Zbog toga se ovakvi magacini danas malo grade. Savremena tehnologija i ekonomika sve više preporučuju mehanički hlađena skladišta, hladnjače.

Sl. 35 — Shema nehlađenog magacina za voće i povrće. Provetravanje se obavlja ventilatorima. Između dve skladišne prostorije nalazi se odeljenje za prijem, izdavanje i sortiranje proizvoda

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 36 — Shema kombinovanog hlađenog i nehlađenog skladišta za voće i povrće. 1 — prijem, sortiranje i pakovanje proizvoda; 2 — kancelarije; 3 — garderobe i sanitarije; 4 — nehlađena skladišta, šrafirano-rashladne komore; 5 — kompresor; 7 — trem za izdavanje proizvoda

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 37 — Shema kombinovanog hlađenog i nehlađenog skladišta za voće i povrće koje je povezano drumskim i železničkim vezama.

1 i 3 — nehlađena skladišta; 2 — prijem, izdavanje, sortiranje i merenje proizvoda; 4 — kompresori, šrafirano-rashladne komore; 5 — pomoćne prostorije: kancelarije, garderobe, trpezarija, sanitarne prostorije

Izostavljeno iz prikaza

Skladišta za krompir

Krompir se čuva u kasnim jesenjim, zimskim i prolećnim danima (oko 6 meseci) za ishranu ljudi i stoke i to je tzv. tržišna merkantilna roba i za seme, to je tzv. semenski krompir.

Fizički uslovi potrebni za čuvanje ove dve namenske vrste krompira različiti su.

Merkantilni krompir, odnosno krompir namenjen ishrani čuva se na temperaturi od +2°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90%. Kod viših temperatura u skladištu on počinje da klija, kod nižih mrzne. Visina lagerovanja u zavisnosti je od intenziteta ventilacije Kod skladišta u kojima je provetravanje prirodno, roba se može uspešno čuvati samo u naslagama male visine oko 1 m. Sa intenzivnim mehaničkim provetravanjem visina skladištenja može da iznosi i oko 4,00 do 5,00 m. Sve se ovo odnosi na podna skladišta. U skladištima ćelijskog tipa sa intenzivnom mehaničkom ventilacijom visina lagerovanja može da dostigne i do 8,00 m.

Uređaji za mehaničko provetravanje ovih skladišta imaju dvojnu funkciju: za hlađenje i za zagrevanje. Ukoliko spoljni vazduh ima visoku temperaturu mora se prethodno rashlađivati. Isto tako ako mu je temperatura niska mora se pre ubacivanja u skladište prethodno zagrevati. Ukoliko nema ovakvih uređaja, sistem kanala za ventilaciju treba da je tako konstruisan. da se u slučaju niskih visoke spoljne temperature, obavlja samo unutrašnje kruženje vazduha. Međutim, ovakav način ne garantuje potpun uspeh čuvanja proizvoda na duže vreme. Obim ventilacije skladišta je u zavisnosti od spoljnjih klimatskih uslova. U rejonima sa toplijom klimom on iznosi od 80 do 100 m3 vazduha po 1 m3 krompira u toku 1 časa. U hladnijim područjima obim je manji od 60—80 m3 vazduha po 1 m3 krompira u toku jednog časa.

Merkantilni krompir se čuva u skladištima na nekoliko načina: u rasutom stanju na podu celog magacina, s tim da između proizvoda i tavanice ostane prazan prostor visine od 0,70 do 100 cm. U rasutom stanju u posebnim pregradama, boksovima dimenzija od 3 X 3 do 6 X 6 m; na podu skladišta u ambalaži složenoj u skupine (sanduci ili vreće).

Izgrađeni skladišni prostor se najracionalnije koristi u slučaju prvog načina čuvanja. U tom slučaju od ukupne izgrađene zapremine magacina za skladištenje se upotrebi i od 80 do 85%.

U drugom slučaju sa boksovima od izgrađene zapremine magacina, za čuvanje proizvoda koristi se samo oko 40% do 50%. Slično je i sa čuvanjem proizvoda u ambalaži. Iz tih razloga su podna skladišta bez pregrada, za čuvanje robe u rasutom stanju ekonomičnija u eksploataciji za preko 30—40%,

Da bi se sva roba u skladištu ravnomerno provetravala u podu magacina se izrađuje sistem kanala za razvođenje dovedenog spoljnjeg vazduha po celoj površini zgrade. Postoje uglavnom dve vrste kanala: primarni ili glavni dovodni kanali i sekundarni kanali. Moguće je da se u objektu predvidi samo gušća mreža primarnih kanala.

I jedna d druga vrsta kanala može da bude na dva načina postavljena: ili su ugrađeni u pod i tada nema smetnji za manipulisanje (odvoz i dovoz robe) u skladišnom prostoru; ili su pokretni, postavljeni preko poda, što čini velike smetnje pri skladištenju. Postoji i treća kombinovana mogućnost, da su primarni, glavni kanali ugrađeni u pod, a sekundarni pokretni postavljemi preko poda. Na slici 38 prikazane su sve tri mogućnosti izrade kanala. Na slici 39 prikazan je presek magacina za krompir sa glavnim kanalima za ventilaciju ugrađenim u pod objekta, i detaljem pokretnih sekundarnih razvodnih kanala. U ovom objektu roba se čuva u boksovima. Na slici 40 prikazane su dve mogućnosti postavljanja glavnih i sekundarnih kanala za provetravanje u skladištu krompira sa boksovima.

Sl. 38 — Tri tipa kanala za provetravanje u skladištu krompira. 1 — glavni kanal u podu pokriven horizontalnim rešetkastim podom; 2 — rešetkasti kanal izrađen od letava postavljen preko poda magacina; 3 — glavni kanal je ugrađen u pod magacina, a sekundarni su pokretni izrađeni od letava (Prema literaturi pod 23)

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 39 — Presek skladišta merkantilnog krompira. Proizvodi se čuvaju u pregradama-boksovima. Glavni kanali za ventilaciju ugrađeni su u pod objekta. Sekundarni pokretni kanali izrađeni su od letava

Izostavljeno iz prikaza

Ovakvi magacini mogu da budu jednostavne zgrade, koje imaju samo skladišni prostor. Veća skladišta pored dela za proizvode imaju i manipulativni prostor i prostor za sortiranje u kome se mogu nalaziti još i prijemna kancelarija d prostorije za osoblje (ređe), ili odeljenja za ambalažu. Objekti sa boksovima mogu da imaju boksove u jednom, dva ili četiri podužna reda. Na sl. 41. prikazano je nekoliko šema ovakvih magacina.

Sl. 40 — Dve mogućnosti postavljanja glavnih i sekundarnih kanala za ventilaciju u skladištu krompira

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 41 — Sheme skladišta krompira. 1 — zgrada koja ima samo skladišni prostor; 2 — skladište sa pretprostorom za prijem, izdavanje, sortiranje, merenje i pakovanje robe; 3 — skladište sa boksovima u jednom redu; 4 — skladište sa boksovima u dva reda; 5 — skladište sa boksovima u dva reda, prijemnim odeljenjem i pomoćnim prostorijama; 6 — skladište koje ima dva dela: deo sa boksovima i deo bez boksova; 7 — skladište sa boksovima u četiri reda, mehanizovanim transporterom i sortimicom; 8 — ćelijsko skladište.

Legende prostorija: 1 — skladište; 2 — pretprostor; 3 — boksovi; 4 — kancelarije; 5 — prostorije za radnike; 6 — sortirnica za krompir; 7 — trem nastrešnica; 8 — vertikalne ćelije; 9 — glavni kanal za provetravanje

Izostavljeno iz prikaza

Na slici 42 prikazan je magacin za krompir sa boksovima u dva reda i pretprostorom za sortiranje proizvoda. Pregrade — boksovi su od drveta. Glavni odvodni kanali ugrađeni su u pod skladišta. Sekundarni ventilacioni kanali su pokretni, izrađeni od letava.

Sl. 42 — Skladište krompira sa boksovima i prijemnim odeljenjem. Pregrade boksova i sekundarni kanali za provetravanje su od drveta. Provetravanje se obavlja ventilatorima

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 43 — Skladište krompira u selu Kotraži (Dragačevo) posle rekonstrukcije

Izostavljeno iz prikaza

Na sl. 43. prikazano je skladište u kome se proiizvodi čuvaju u rasutom stanju (skladište u Kotraži — Dragačevo, posle rekonstrukcije).

Glavni i sekundarni kanali se kod ovog magacina postavljaju na pod, što pored stubova predstavlja veliku smetnju u manipulaciji robom.

Objekat je bio prvobitno izgrađen sa boksovima i prirodnim provetravanjem. Kapacitet je tada iznosio oko 130 vagona krompira. Rekonstrukcijom su uklonjeni boksovi i uvedena prinudna mehanička ventilacija. Posle rekonstrukcije kapacitet je povećan na 250 vagona, jer se koristi cela zapremina zgrade za skladište. Zidovi zgrade su od šupljih blokova debljine 50 cm. Plafon je izoliran tarolit pločama.

Na slici 44 prikazano je kombinovano skladište: hladnjača sa tri komore za voće i povrće (na oko 0°C) i magacin za krompir. Po celoj jednoj podužnoj strani objekta je trem za ambalažu. U magacinu krompira roba se drži u rasutom stanju. U objektu je u podu ugrađena gusta mreža glavnih kanala. Između svaka 2 m pokrivenog dela kanala dolazi po 32 cm rešetkastog pokrivača, kroz koji ulazi vazduh u magacin i hladi proizvode.

Sl. 44 — kombinovano skladište.

Izostavljeno iz prikaza

1 — osnova i presek; 2 — detalj kanala u podu; 3 i 4 — detalj zida.

Tri hlađene komore za voće i povrće (1) sa t od 0° i manipulativnim hodnikom (2); skladište za krompir u kome se roba čuva u rasutom stanju na podu (4); i tremom za ambalažu, merenje i sortiranje proizvoda (3). Skladište krompira provetrava se prinudnom mehaničkom ventilacijom. Zidovi objekta izgrađeni su od montažnih betonskih ploča prikazanih na sl. 33. Hidroprodukt — Čačak. Projektant: Ratko Mitrović, Beograd.

Objekat je građen u montažnom sistemu. Zidovi su »sendvič«, talpe od dva sloja betona i stiropora. Prema spoljnoj strani između stiropora i betona postavljena je parna brana. (Skladište »Hidroprodukta« Čačak).

Zidovi, podovi, tavanice, vrata, kao i unutrašnja obrada izvode se po istim uslovima koji važe za skladišta voća i povrća. (Vidi slike 30, 31, 32, 33. i 34). Kod onih magacina u koje ulaze u skladišni prostor drumska vozila (kamioni ili traktori sa prikolicama) delove podova kao i vrata treba prilagoditi tim uslovima. Podove skladišnog prostora treba prilagoditi opterećenju od robe koje može da iznosi: za naslage do 4 m visine od 2.500 do 3.000 kg/m2; za naslage od 5 m visine od 3.125 do 3.750 kg/m2; za naslage od 6 m od 3.750 do 4.500 kg/m2. Isto tako treba uzeti u obzir veliki bočni pritisak na zidove skladišta kod lagerovanja robe u rasutom stanju.

Podove za ovakva velika opterećenja po m2, treba graditi od armiranih betonskih ploča, sa podlogom od šljunka i tucanika najmanje visine 20 cm.

Semenski krompir se čuva pod drugim uslovima. Temperatura u magacinima treba da iznosi oko +12°C do +16°C, a relativna vlažnost vazduha 90%. Prostorija se osvetljava veštačkim svetlom. Proizvodi se čuvaju u posebnoj ambalaži, sanduaima, poređanim u skupine. Između skupina sanduka (do 10 sanduka po visini ili oko 2m visine) ostavljaju se prolazi za kontrolu robe.

S obzirom da se semenski krompir čuva uglavnom u zimskim mesecima kada su spoljne temperature niske, ovakva skladišta se moraju zagrevati.

Hladnjače

Opšte

U hladnjačama se lakokvarljivii prehrambeni proizvodi čuvaju u optimalnim uslovima koji su obezbeđeni mehaničkim sredstvima. To su najsavremenija i najbolja skladišta za ovu namenu. Sveži proizvodi se čuvaju kratkotrajno, a samo neki na duže vreme na temperaturi koja je oko 0°C i odgovarajućoj relativnoj vlažnosti vazduha. Izvesne robe (meso, riba, neke vrste voća i povrća) mogu se čuvati i duže vreme u smrznutom stanju na temperaturi od oko —20°C i odgovarajućoj relativnoj vlažnosti vazduha (vidi napred priloženu tabelu o uslovima čuvanja lakokvarljivih prehrambenih proizvoda).

Prostorije u hladnjači i objekti kompleksa

Svaka hladnjača bez obzira na vrstu mora da ima sledeće grupe prostorija:

1. Skladišni deo koji se sastoji od više hlađenih odeljenja. Ove se prostorije u praksi i stručnoj literaturi nazivaju komore;
2. Prateće prostorije uz komore čine: a) odeljenje za prijem i izdavanje proizvoda, i b) mašinski deo sa mašinama i uređajima za hlađenje.

Pored navedenih obaveznih odeljenja hladnjače mogu prema potrebi da imaju još i sledeće delove:

• odeljenje za proizvodnju leda sa skladištem leda;
• odeljenje za obradu proizvoda, koje je u stvari prošireno prijemno odeljenje;
• prostorije za ambalažu (čuvanje, popravka, izrada);
• prostorije za osoblje (garderobe, sanitarije, trpezarija);
• administrativno-upravni deo;
• laboratorije.

Komore za čuvanje proizvoda, prijemna prostorija, odeljenje za obradu proizvoda, mašinsko odeljenje i odeljenje za proizvodnju i čuvanje leda uvek su u jednoj zgradi. Izuzetni su primeri da je mašinsko odeljenje posebna zgrada pored hladnjače. Prostorije za osoblje, administracija kao i odeljenje za ambalažu mogu u odnosu na samu zgradu hladnjače da budu postavljene na tri načina: u sastavu hladnjače, kao aneks uz hladnjaču ili kao izdvojene posebne zgrade.

Sl. 45 — Situacioni plan kompleksa hladnjače. 1 — hladnjača; 2 — prostorije za osoblje; 3 — uprava i laboratorije; 4 — radionice za održavanje pogona; 5 — garaža; 6 — portirnica

Izostavljeno iz prikaza

Pored navedenih prostorija, odnosno delova u kompleksu — dvorištu hladnjače, mogu se nalaziti još: garaže za vozila, radionice za održavanje pogona, vratarnica, nastrešnica za bicikle i parking prostori.

Na slici 45. prikazan je kompleks jedne hladnjače.

Vrste komora u hladnjačama

Dve su osnovne vrste komora u hladnjačama, koje služe za čuvanje roba:

1. Komore sa temperaturom od oko 0°C služe za čuvanje svežih proizvoda, i
2. Komore sa temperaturom od oko —20°C služe za čuvanje smrznutih proizvoda.

Pored ovih skladišnih komora u hladnjačama u kojima se čuvaju smrznuti proizvodi javljaju se posebne komore — tuneli sa temperaturom od oko —35°C do —-40°C. Ove komore nisu skladišni prostori. One služe za brzo duboko smrzavanje roba koje se kasnije čuvaju u komorama za smrznute proizvode (oko —20°C). Ispred komora za smrznute proizvode, i tunela za duboko smrzavanje proizvoda predviđaju se pretkomore, u kojima je temperatura oko —5°C do —10°C. Pretkomore imaju funkciju tampon prostora između odeljenja sa jako niskim temperaturama i nehlađenih prostorija. Pretkomore ispred tunela za duboko smrzavanje imaju još i funkciju prethodnog hlađenja proizvoda, koji se sa normalnih temperatura unose u prostorije sa jako niskim temperaturama.

Pored ovog osnovnog razvrstavanja komore u hladnjačama mogu da imaju funkciju skladištenja roba, ili funkciju prethlađenja proizvoda. Prethlađenje proizvoda je u stvari kratkotrajno čuvanje i hlađenje svežih proizvoda, da bi izdržali ili duži transport ili se očuvali nešto duže vreme sveži, do momenta upotrebe.

Pored uobičajenih komora za čuvanje svežih proizvoda postoje i tzv. gasne komore sa kontrolisanom atmosferom. U njima je izmenjen sastav vazduha. Iz tih razloga one moraju da budu potpuno hermetički zatvorene za vreme čuvanja roba. Ovaj sistem se vrlo retko primenjuje jer je skup, a ima i neke druge tehnološko-funkcionalne nedostatke.

Najzad u hladnjačama u kojima se čuvaju smrznuti proizvodi mogu se po potrebi predvideti odeljenja za odmrzavanje proizvoda pre iznošenja na tržište ili pre prerade proizvoda.

Funkcionalna povezanost različitih vrsta komora

Komore u kojima se čuvaju sveži proizvodi (komore sa temperaturom od oko 0°C), funkcionalno su povezane sa odeljenjem za prijem i izdavanje proizvoda, odnosno sa odeljenjem za obradu proizvoda. Kod projektovanja ovih komora osnovno je da se proizvodi najkraćim i najbržim putem smeste ili iznesu iz komore do vozila kojim se odnose na tržište. Kod komora za prethlađivanje svežih proizvoda ovaj uslov se postavlja još oštrije.

Sl. 46 — Sheme funkcionalnih odnosa »tunela« za smrzavanje proizvoda i komora za čuvanje smrznutih proizvoda. Prihvatljiva je shema sa protočnim »tunelima«, koji objedinjuju veći broj komora za čuvanje smrznute robe

Izostavljeno iz prikaza

Komore za čuvanje smrznutih proizvoda funkcionalno su povezane sa tunelima za duboko smrzavanje. Pripremljeni proizvodi se prethodno smrznu u tunelu, pa se odatle odvoze u skladište, komore, smrznutih proizvoda.

Na sl. 46 prikazana su tri međusobna odnosa tunela i komora za čuvanje smrznutih proizvoda. Prvi primer je najmanje danas prihvatljiv. On se javlja u objektima koji su građeni pre 10—20 godina. Na drugom primeru tuneli nisu protočni, već se proizvodi iznose na istu stranu sa koje su i uneti u tunel. Danas se u hladnjačama projektovanim i građenim po savremenoj tehnologiji primenjuju protočni tuneli prikazani na primeru 3.

Sl. 47 — Shema prizemlja (1) i jednog sprata (2) hladnjače u Beogradu posle rekonstrukcije.

Izostavljeno iz prikaza

1 — prerada proizvoda; 2 — kompresori; 3 — pretprostor; 4 — proizvodnja leda; 5 — skladište leda; 6 — trafo; 7 — automatika

Na sl. 47 prikazan je deo prizemlja i jedan sprat hladnjače u Beogradu (posle rekonstrukcije) sa prolaznim tunelima u prizemlju i komorama za smrznute proizvode na spratu. Roba se iz tunela prevozi teretnim liftovima do komora na spratovima.

Veličine komora

Veličine komore za čuvanje proizvoda proizilaze iz tehnologije i vremena čuvanja pojedinih roba. Ranije su građene manje komore, posebno za svaku vrstu i sortu proizvoda. Danas se teži da komore imaju veću zapreminu s tim da se u njima čuvaju različiti proizvodi, ali oni za koje su potrebni isti uslovi i koji u skladištenju ne smetaju jedni drugima zbog prenošenja odnosno upijanja minisa.

Sl. 47a — Poprečni presek tunela hladnjače sa sl. 66. 1 — tavanica; 2 — tavan; 3 — izolacioni panoi; 4 — prostor za opremu; 5 — konstrukcija — ploča koja nosi opremu; 6 — tunel — mesto za proizvode.

Izostavljeno iz prikaza

Opis poda: 1 — asfalt; 2 — arm. bet. ploča 25 cm; 3 i 5 — hidroizolacija; 4 — termoizolacioni pano; 6 — nabijeni beton; 7 — šljunak

Dimenzionisanje komora proizilazi iz postavke da u njima treba da bude uvek najmanje 1/2 zapremine puna proizvoda. U svakom slučaju najbolje je da je komora puna. Na primer, u hladnjači za jabuke komore se tako dimenzioniraju da se pri iznošenju robe na tržište jedna komora isprazni za najviše mesec dana, a tada se ona isključuje iz pogona.

U hladnjačama koje se danas grade komore imaju kapacitet od 5 do 80 vagona proizvoda. Samo izuzetno u nekim specijalizovanim hladnjačama uz prehrambene proizvode komore mogu biti manje, kao što je to slučaj u mlekarama.

Tuneli za smrzavanje proizvoda dimenzionišu se po toni proizvoda/dan. Mali tuneli imaju kapacitet 5—10 tona/dan. Veliki 20—30 pa čak i 40 tona/dan.

Tuneli imaju manju spratnu visinu od komora. Ona obično iznosi oko 5,00 m. Sama korisna visina tunela je znatno manja (oko 2,50 m). Ostali deo koristi se za uređaje za hlađenje, koji se postavljaju na posebnu konstrukciju. Ona deli visinu tunela na dva dela. Na sl. 47a prikazan je poprečni presek tunela.

Funkcionalna povezanost različitih odeljenja u hladnjači

Centralna prostorija u hladnjači je odeljenje za prijem, izdavanje, merenje, klastiranje i pakovanje proizvoda. Preko njega se obavlja sav dovoz i odvoz roba. Ova prostorija treba da je sa jedne strane neposredno povezana preko većeg broja vrata sa utovarno-istovarnim rampama ili mestima za pristajanje vozila, a sa druge strane sa komorama u kojima se čuvaju proizvodi. Najbolja je ako su komore za čuvanje svežih proizvoda, odnosno one u kojima je temperatura oko 0°C, neposredno povezane sa ovim prostorom. Ukoliko je to nemoguće, veze komora i prijemnog odeljenja obavljaju se unutrašnjim komunikacijama — hodnicima. Dugački hodnici nisu prihvatljivi. Širina unutrašnjih komunikacija — hodnika kreće se od 3—6 m. Gornji deo visine hodnika koristi se kao tehnički sprat za razvođenje rashladnih instalacija. Hodnici sa kojima se povezuje pripremno odeljenje i komore mogu da budu dvojaki: spoljni ili periferni i unutrašnji ili centralni. Sa termičkog stanovišta bolji su spoljni — periferni hodnici, jer oni tada imaju pored funkcije komunikacije i funkciju toplotne zaštite komora. U tom slučaju zidovi komora nisu izloženi direktnim spoljnim temperaturnim uticajima. Ovo je naročito značajno postići kod komora sa niskim temperaturama (—20°C i —40°C).

Sl. 48 — Shema nekoliko tipičnih mogućnosti rasporeda prostora u hladnjači. Šrafirano: odeljenje za prijem, izdavanje, merenje, pakovanje i sortiranje i komunikacije

Izostavljeno iz prikaza

Komore sa niskim temperaturama (—20°C) a naročito tunela za smrzavanje proizvoda (—40°C) najbolje je da su u središtu zgrade, izdvojene drugim komorama i prostorijama od spoljnih uticaja. S obzirom da su ove vrste komora najveći potrošači rashladne energije, mašinsko odeljenje treba da je u njihovoj blizini, odnosno neposredno uz njih.

Na slici 48. prikazane su šeme nekoliko različitih mogućnosti, funkcionalnog povezivanja različitih odeljenja hladnjače.

S obzirom da se radnici koji rade u hladnjačama moraju povremeno odmoriti i zagrejati, veza između radnih odeljenja hladnjača i prostorija za osoblje, treba da bude neposredna i bliska. Po Pravilniku o opštim merama i normativima zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne 1 pomoćne prostorije, a po čl. 79. za radnike zaposlene u hladnjačama, moraju se obezbediti posebne prostorije za povremeno zagrevanje.

Kubus i gabarit hladnjače

Kubus i gabarit hladnjače su značajni sa stanovišta termičkih gubitaka, odnosno količine izolacionih radova na skladišnom delu objekta. Napred je već u opštem delu izneto da je teorijski najprikladniji kubus kocka, odnosno kvadrat u gabaritu. Za istu zapreminu skladišta kubus kocke iziskuje najmanje količine izolacionih radova. S obzirom da izolacioni radovi čine značajnu stavku u ukupnim investicijama (oko 1/5 do 1/4) ovaj je podatak vrlo važan pri projektovanju i gradnji.

Sl. 49 — Nepravilan i pravilan gabarit hladnjače

Izostavljeno iz prikaza

Međutim, u praksi je za velike objekte teško, a često i nemoguće zadovoljiti ovu teorijsku postavku, jer tehnički i funkcionalni uslovi danas daju prednost prizemnim hladnjačama, pa je nemoguće da zgrada ima oblik kocke. Iz tih razloga treba težiti zadovoljenju sledeće teoretske postavke, da oblik objekta u osnovi bude kvadrat ili njemu približna slika. Nije dobro i neprihvatljiva je razuđena osnova zgrade jer ona iziskuje povećane izolacione radove, odnosno površine spoljnih — obimnih zidova objekta (slika 49).

Spratnost hladnjača

Po spratnosti postoje dva tipa ovih objekata:

1. prizemne i
2. spratne hladnjače.

Ranije su velike hladnjače građene uglavnom u više etaža. Poslednjih godina preovladalo je mišljenje da prizemne hladnjače imaju prednost. Svi objekti građeni poslednjih godina kako kod nas tako i u inostranstvu prizemne su zgrade.

I jedan i drugi tip ima svoje dobre i loše strane. Sumiranjem tih karakteristika u konkretnoj situaciji dolazi se do opredeljenja za jedan ili drugi tip.

Prizemne hladnjače

Prednosti.

• Kod prizemnih zgrada moguće je organizovati komore velikih površina i zapremina bez unutrašnjih stubova. Time se postiže racionalnije korišćenje skladišnog prostora i ekonomičnija upotreba transportnih sredstava. Velike visine komora (do 7—8 m) moguće je primenjivati samo kod prizemnih zgrada.
• Kod prizemnih objekata olakšan je i ubrzan unutrašnji transport, jer se odvija samo po horizontali.
• Prizemne zgrade pružaju više mogućnosti za etapnu izgradnju i kasnije proširenje kapaciteta.

Nedostaci prizemnih hladnjača, a naročito skladišta velikog kapaciteta su sledeći:

• Prizemne zgrade zahtevaju znatno veću površinu gradilišta od spratnih. Obezbeđenje odgovarajuće površine, kao i cena zemljišta mogu u nekim uslovima uticati na konačno opredeljenje.
• Kod prizemnih objekata velike su površine spoljnih zidova i krova u odnosu na zapreminu skladišta. Time se povećavaju termičke nepovoljnosti i količine izolacionih radova.

Prednosti prizemnih hladnjača mnogostruko su značajnije od nedostataka.

Spratne hladnjače

Nedostaci spratnih hladnjača ogledaju se uglavnom u njihovim konstruktivnim karakteristikama iz kojih proizilaze i funkcionalne. Tako imamo:

• Kod spratnih objekata javlja se gusta mreža stubova u komorama nižih etaža, što je posledica velikog opterećenja poda po 1 m2. Time se smanjuje mogućnost racionalnog korišćenja skladišnog prostora i transportnih sredstava.
• Velika opterećenja podova po 1 m2 stvaraju i velika opterećenja na tlo, što poskupljuje fundiranje. Kod terena sa slabom nosivošću, fundiranje zgrada može da izazove znatno poskupljenje gradnje.
• Unutrašnji transport pored horizontalnog mora da ima i vertikalne komunikacije. Dužine transportnih linija znatno su veće nego li kod prizemnih zgrada.

Prednosti spratnih ogledaju se u:

• zahtevu za manjom površinom gradilišta i
• kod manjih kapaciteta mogućnošću zadovoljenja teorijskog zahteva da zgrada ima oblik kocke, čime se poboljšavaju termički uslovi i smanjuju izolacioni radovi.

U svakom slučaju na osnovu iznetih karakteristika, za najveći broj slučajeva prizemne ili hladnjače sa prizemljem i jednim spratom imaju više prednosti od objekata sa više etaža.

Kriterijumi za utvrđivanje optimalnog tipa

Dva se osnovna uslova postavljaju pred projektante i graditelje hladnjača pri izboru tipa objekta, a to su:

• ukupna cena koštanja mora da bude ekonomski opravdana i
• troškovi eksploatacije moraju da budu svedeni na najmanju moguću meru.

U ukupnu cenu koštanja ubrajaju se:

• građevinski deo sa instalacijama,
• oprema i montaža,
• izolacioni radovi, i
• cena gradilišta.

U troškove eksploatacije spadaju:

• utrošak energije,
• troškovi radne snage i transporta,
• troškova ambalaže.

U ukupnoj ceni koštanja najznačajniju stavku čine građevinski radovi sa instalacijama, zatim oprema sa montažom, pa izolacioni radovi. Cena gradilišta čini najmanju stavku u ovim troškovima.

U troškovima eksploatacije najznačajniji su utrošak energije za održavanje optimalnih uslova, zatim cena radne snage i transporta. Troškovi ambalaže su najmanje značajni.

Na cenu građevinskih radova, cenu izolacionih radova, utrošak energije i koštanje radne snage i transporta utiču, pored drugih manje značajnih činilaca, pravilan izbor tipa zgrade po spratnosti, kubus i gabarit zgrade i funkcionalna povezanost i raspored prostorija u zgradi.

Vrste hladnjača

Sve hladnjače se mogu po nameni razvrstati u dve osnovne grupe:

• hladnjače opšte namene i
• specijalizovane hladnjače.

Hladnjače opšteg tipa u literaturi i praksi često nose i druge nazive, i to: univerzalne, potrošačke, distributerske ili konzumne. U ovu

Sl. 50 — Shema prizemne hladnjače opšteg tipa — u Leskovcu. Kapacitet objekta 250 vagona. Čista visina magacinskih prostorija iznosi 7,5 m.

Izostavljeno iz prikaza

1 — komore na 0°; 2 — komore na 0° i —25°; 4 — tunel; 5 — specijalni tunel; 6 — pretkomora tunela; 7 — priprema proizvoda; 8 — ulaz osoblja; 9 — kompresori; 10 — proizvodnja leda; 11 — skladište leda; 12 — akumulatori; 13 — trafo

Sl. 51 — Shema prizemne hladnjače opšteg tipa.

Izostavljeno iz prikaza

1 — komore na 0°; 2 — komore za smrznute proizvode; 3 — tuneli; 4 — kompresori; 5 — pomoćne prostorije; 6 — kancelarija magacionera; 7 — železnička rampa; 8 — rampa za drumska vozila

grupu spadaju i tzv. lučke hladnjače, koje služe za skladištenje različitih prehrambenih proizvoda, koje se uvoze ili izvoze iz zemlje.

U magacinima ovog tipa čuvaju se sve vrste proizvoda u svežem ili smrznutom stanju: meso i mesne prerađevine, riba, jaja, voće i povrće. Podižu se pored većih gradskih naselja kao komunalni objekti ili u sastavu trgovačkih organizacija. Osnovna im je namena čuvanje roba za snabdevanje stanovništva.

Sl. 52 — Kompleks prizemne hladnjače opšteg tipa u Bekeščabi — Mađarska.

Izostavljeno iz prikaza

Objekat je građen u montažnom sistemu.

1 — vratarnica; 2 — kolska vaga; 3 — nastrešnica za bicikle; 4 — kancelarije; 5 — trpezarija; 6 — kuhinja; 7 — garderobe; 8 — prijem, izdavanje, manipulacija; 9 — pogonske kancelarije; 10 — kompresori i trafo-stanica; 11 — proizvodnja i skladište leda; 12 — radionice za održavanje pogona

Na slikama 50, 51, 52, 53, 54, 55 i 56 prikazane su ovakve hladnjače. Na slici 50 data je šema osnove hladnjače u Leskovcu. Slika 51 prikazuje šemu osnove hladnjače »Centroproma« u Surčinu kod Beograda. Na slici 52 je hladnjača u Bekeščabi a na sl. 53 hladnjača u Baji, obe u Mađarskoj. Slika 54 je tipski projekat ovog tipa hladnjače u SSSR-u. Sl. 55 je takođe tipski projekat hladnjače iz Demokratske Republike Nemačke. Sl. 56 je hladnjača firme »Linde« u Regensburgu u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Sl. 53 — Prizemna hladnjača opšteg tipa u Baji (Mađarska), kapaciteta 500 vagona.

Izostavljeno iz prikaza

Objekat građen u montažnom sistemu.

1 — prijem i izdavanje proizvoda; 2 i 3 — komore za prethlađivanje; 4 — skladište icq-a; 5 — proizvodnja leda; 6 — kompresori, automatika i trafo-stanica; 7 — tuneli za duboko smrzavanje proizvoda; 8 — prerada voća i povrća; 9 — magacin pomoćnih sirovina; 10 — prerada mesa; 11 — prostorije za osoblje; 12 — uprava

Sl. 54 — Tipska prizemna hladnjača opšteg tipa. Primer iz SSSR-a, gradnja u montažnom sistemu.

Izostavljeno iz prikaza

1 — kompresori, automatika i trafo-stanica; 2 — ulaz za osoblje; 3 — kancelarije i laboratorije. Objekat je povezan sa drumskim i sa železničkim saobraćajem

Specijalizovane ili proizvođačke hladnjače su magacini za čuvanje samo jedne vrste proizvoda: za razne vrste voća, za jabuke, za meso i mesne prerađevine, za ribu, za povrće i njegove prerađevine, ili za mleko i mlečne proizvode.

Postoje dve grupe specijalizovanih odnosno proizvođačkih hladnjača:

a) Jedne su one koje se podižu u centrima proizvođačkih rejona voća d povrća i služe za čuvanje svežih ili smrznutih proizvoda od momenta njihovog ubiranja do prodaje roba trgovačkoj mreži. To su samostalne hladnjače, a grade se u rejonima proizvodnje stonog grožđa za njegovo čuvanje tokom zimskih meseci, ili u područjima proizvodnje ja-

Sl. 55 — Tipska prizemna hladnjača iz Demokratske Republike Nemačke.

Izostavljeno iz prikaza

1 — komore na —2° do +2° i na —20° do —25°; 2 — kompresori, trafo-stanice, proizvodnja leda i skladište leda; 3 — manipulativni hodnici; 4 — prostorija za ambalažu; 5 — tuneli za duboko smrzavanje; 6 — prostorije za osoblje; 7 — zatvorena rampa za drumska vozila; 8 — zatvorena rampa za železnicu buka u iste svrhe. Ovakve su hladnjače usko specijalizovane samo za jednu vrstu proizvoda. Drugi tip su hladnjače građene u voćarskim i povrtarskim rejonima, a imaju namenu čuvanja različitih vrsta voća i povrća u svežem i smrznutom stanju. Na primer, za čuvanje jagodičastog smrznutog voća, i za čuvanje svežeg voća (jabuka i krušaka) ili svežeg povrća do momenta prodaje.

Na slikama 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65„ prikazani su ovakvi objekti. Na slici 57 je projekat hladnjače za voće za PD »Erenik«,, Đakovica. Slika 58 prikazuje tipski projekat iz Italije u montažnoj gradnji. Na slici 59 data je izvedena hladnjača u Krupnju (zapadna Srbija) za čuvanje svežeg voća (jabuka i krušaka) i smrznutog jagodičastog voća. Slika 60 je hladnjača za 300 vagona svežeg voća prvenstveno jabuka (diplomski rad inž. arh. Grgura Stojanovića). Na sl. 61 date su tipske italijanske šeme hladnjača za čuvanje svežeg voća i povrća (proizvođačkih ili trgovačkih) kapaciteta 500, 1.000, 1.500, 2.000 i 3.000 tona. Slike 62, 63, 64, prikazuju tipske projekte ovakvih hladnjača u SSSR-u počev od najmanjih objekata koji se grade u seoskim područjima kapaciteta 270 t zatim većih od 7001, do objekata potrebnih velikim proizvođačima, kapaciteta 3.000 tona. Slika 65 je hladnjača za sveže voće i povrće izgrađena u Mađarskoj.

Sl. 56 — Prizemna hladnjača opšteg tipa firme »Linde« u Regensburgu.

Izostavljeno iz prikaza

1 — komore; 2 — tuneli; 3 — kompresori i trafo-stanica; 4 — odmrzavanje proizvoda; 5 — prostorije za osoblje; 6 — kancelarije; 7 — prijem i izdavanje proizvoda. Uz komore su kanali za instalacije. Zgrada ima dve rampe; za drumska vozila i za železnicu

U nekim proizvođačkim hladnjačama za voće d povrće pored skladištenja roba tehnološkim procesom proizvodnje predviđa se i potpuna obrada proizvoda: klasiranje, sortiranje, pakovanje u odgovarajuću ambalažu za tržište itd. Iz ovakvih objekata proizvodi se distribuiraju direktno u prodavnice. Takve tri hladnjače prikazane su na sl. 66, 66a i 67.

Slika 66. je proizvođačka hladnjača u Benkovcu (Dalmacija) u kojoj se obrađuju i čuvaju kako sveži tako i smrznuti proizvodi. (Višnja,

Sl. 57a — Osnova, presek i situacija specijalizovane hladnjače za voće i povrće kapaciteta oko 200 vagona.

Izostavljeno iz prikaza

Osnova: 1 — prijem, izdavanje, sortiranje i merenje proizvoda; 2 — hodnici; 3 — kompresori; 4 — proizvodnja leda; 5 — skladište leda; 6 — ambalaža; 7 — komore — skladišta; 8 — komore za prethlađivanje proizvoda. Situacija: 1 — hladnjača i projektovano proširenje; 2 — uprava i prostorije za osoblje; 3 — vratanica; 4 — kolska vaga

Sl. 57b — Detalj osnove jedne komore u hladnjači sa sl. 57a

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 57b — Detalj preseka komore sa prethodne slike

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 57c — Detalj izolacije plafona, zida i poda komore u hladnjači prikazanoj na sl. 57a i 57b.

Izostavljeno iz prikaza

1 — tavanjača; 2 — impregnirane daske 2,5 cm; 3 — pluta 14 cm; 4 — rabic pletivo; 5 — cementni malter 2,5 cm; 6 — zid komore; 7 — dersovan zid premazan bitumenom; 8 — pluta 10 cm; 9 — rabic pletivo; 10 — cemetni malter 2,5 cm; 11 — cementna košuljica 2,5 cm; 12 — lako armirani beton 10 cm, sa 0 6 mm na 25 x 25 cm; 13 — hidroizolacija; 14 — pluta 6 cm; 15 — hidroizolacija; 16 — nabijeni beton 10 cm; 17 — valjani šljunak 8cm marela i dr. voće i povrće). Na sl. 66a je hladnjača u Loznici a na sl. 67 dat je tipski projekat hladnjače iz SSSR-a za 4.0001 sa kapacitetom obrade 15 t/h.

b) Druga grupa specijalizovanih hladnjača nisu samostalni pogoni kao prethodne. Ovakva se skladišta podižu u sastavu prehrambenih industrijskih pogona i služe za čuvanje sirovina i gotovih prodzvoda tih industrija.

Iz kapaciteta industrije i vremena za koje se čuvaju proizvodi proizilazi i odnos između veličine hladnjače i samog proizvodnog dela industrije. Kod mlekara hladnjače čine malu površinu u odnosu na proizvodni deo. Ovo je iz razloga što se u tim hladnjačama uglavnom čuva samo jednodnevna proizvodnja. Mleko, jogurt, kiselo mleko, maslac i mlečni napici kratko vreme se čuvaju u hladnjačama, jer se svakodnevno iznose sveži na tržište. Na sl. 68 prikazana je hladnjača u mlekari Kragujevac.

Sl. 58 — Specijalizovana prizemna hladnjača za voće i povrće. Tipski projekat — Italija. Sve su komore na 0°.

Izostavljeno iz prikaza

Osnova: 1 — kompresori, automatika i trafostanica; 2 — trpezarija i sanitarne prostorije; 3 — kancelarije. Detalj poda: 1 — cementna košuljica; 2 — lako armirani beton; 3 i 5 — hidroizolacija; 4 — pluta; 6 — nabijeni beton; 7 — šljunak; 8 — zemlja

Nasuprot mlekarama hladnjače u klanicama kao i hladnjače u industrijama za preradu voća i povrća (čuvanje sirovina i čuvanje gotove robe) imaju velike površine. Često je deo skladišta uz ovakve industrije veći od proizvodnog pogona. Ovo iz razloga jer se u hladnjačama klanica

Sl. 59 — Specijalizovana prijemna hladnjača za voće kapaciteta 70 vagona. Krupanj, zapadna Srbija. Hladnjača ima jedan tunel za smrzavanje jagodičastog voća, četiri komore za čuvanje tog smrznutog voća i dve komore za čuvanje svežeg voća. 1 — prijem, izdavanje, merenje i sortiranje proizvoda; 2 — kompresori; 3 — kancelarija; 4 — sanitarne prostorije. (Projektant biro »Avala«, Beograd)

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 60 — Spratna specijalizovana hladnjača za sveže voće — prvenstveno jabuke, kapaciteta oko 300 vagona.

Izostavljeno iz prikaza

1 — prijem, izdavanje, sortiranje; 2 — kompresori; 3 — proizvodnja leda i skladište leda; 4 — ambalaža; 5 — prostorije za osoblje; 6 — uprava; 7 — radionice i prostorije za vozače; 8 — garaža. (Diplomski rad dipl. inž. arh. Grgura Stojanovića)

Sl. 61 — Tipske osnove prizemnih specijalizovanih hladnjača za čuvanje svežeg voća i povrća — Italija.

Izostavljeno iz prikaza

1 — kapacitet 5001; 2 — kapacitet 10001; 3 — kapacitet 1.5001; 4 — kapacitet 20001; 5 — kapacitet 3.0001

Sl. 62 — Tipska prizemna hladnjača za sveže voće i povrće, kapaciteta 2701, pogodna za seoska područja — SSSR.

Izostavljeno iz prikaza

1 — prethlađivanje proizvoda 0°; 2 — komora za čuvanje svežeg voća i povrća 0°; 3 — prijem, merenje; 4 — trem; 5 — kompresori; 6 — osoblje i pogonska kancelarija sveži proizvodi čuvaju više dana posle klanja, a smrznuti i više meseci. U fabrikama za preradu voća i povrća često se i sirovine čuvaju duže vreme u smrznutom stanju. Na primer, sirovine za izradu voćnih sokova. Isto tako i neka gotova roba čuva se za duži period. Tako se, na primer,

Sl. 63 — Tipska prizemna hladnjača za sveže voće i povrće kapaciteta 7001 SSSR. 1 — prethlađivanje proizvoda 0°; 2 — komore na 0°; 3 — rampa za drumska vozila (unutrašnja); 4 — rampa za železnicu (unutrašnja); 5 — kompresori; 6 — prostorije za osoblje

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 64 — Tipska prizemna hladnjača za sveže voće i povrće kapaciteta 3.0001 SSSR.

Izostavljeno iz prikaza

1 — komore na 0°; 2 — manipulacija i komora na 0°; 3 — kompresori; 4 — proizvodnja leda; 5 — skladište leđa; 6 — unutrašnja rampa za drumska vozila; 7 — unutrašnja rampa za železnicu; 8 — kancelarije i prostorije za osoblje neke vrste smrznutog povrća (grašak, boranija, paprika) ili smrznutog voća (jagode, kupine i slično) čuvaju od letnjeg perioda kada su ubrani do zime kada se distribuiraju na tržište.

Sl. 65 — Prizemna zadružna hladnjača za voće i povrće.

Izostavljeno iz prikaza

1 — prijem, merenje, sortiranje; 2 — komore na 0°; 3 — kompresori — posebna zgrada uz hladnjaču

Sl. 66 — Prizemna hladnjača u Benkovcu. Kapacitet 500 vagona.

Izostavljeno iz prikaza

1 — prijem, izdavanje, obrada proizvoda; 2 — kompresori; 3 — radionica; 4 — mašinist; 5 — akumulatori; 6 — skladište leda; 7 — komore za dozrevanje proizvoda; 8 — trpezarija, kuhinja, sanitarije (na spratu su garderobe) (Projekat Instituta za meh. poljoprivrede Beograd)

Sl. 66a — Prizemna hladnjača u Loznici kapaciteta 150 vagona.

Izostavljeno iz prikaza

1 — kompresori; 2 — prijem, izdavanje, merenje i pakovanje proizvoda; 3 — kancelarije i prostorije za osoblje. (Projekat Instituta za meh. polj. BgcL).

Sl. 67 — Proizvođačko — prerađivačka hladnjača za voće i povrće kapaciteta 4.000 t sa preradom 15 t/h. SSSR.

Izostavljeno iz prikaza

1 — obrada i prerada proizvoda; 2 — rampe; 3 — kancelarije i prostorije za osoblje; 4 — kompresori

Sl. 68 — Hladnjače u mlekari Kragujevac.

Izostavljeno iz prikaza

1 — maslamica; 2 — hladnjača za maslac; 3 — punjenje jogurta; 4 — hladnjača za jogurt; 5 — punjenje mleka; 6 — hladnjača za mleko; 7 — pretkomora — izdavanje proizvoda

Sl. 69 — Hladnjača uz komunalnu klanicu u Nišu.

Izostavljeno iz prikaza

1 — prizemlje; 2 — sprat; 3 — podrum. Prizemlje: 1 — kompresori; 2 — klanični deo. Podrum: 3 — kancelarije magacionera

Na sl. 69 i 70 prikazane su ovakve hladnjače. Sl. 69 — hladnjača uz komunalnu klanicu u Nišu, a slika 70 — hladnjača uz klanicu u Valjevu.

Sl. 70a — Situacije hladnjače i klanice Valjevo.

Izostavljeno iz prikaza

1 — stara hladnjača; 2 — prvodograđeni deo hladnjače; 3 — nova hladnjača prikazana na sl. 70b; 4 — kompresori; 5 i 6 — klanica; 7 — pomoćni objekti

Sl. 70b — Hladnjača uz klanicu u Valjevu. U podrumu su komore na 0° a u prizemlju komore na —20′

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 71 — Spratna hladnjača P + 4 za sveže i smrznuto meso, voće i povrće u Miklošcu, Mađarska. Kapacitet objekta je oko 550 vagona.

Izostavljeno iz prikaza

Osnove prizemlja i tipskog sprata. Prizemlje: 1 — trafo; 2 — kompresori; 3 — manipulativna prostorija; 4 — prerada voća i povrća; 5 — komore različitih namena

Građenje i izolacioni radovi komora hladnjača

Osnovni uslovi za izradu skladišta dati u uvodnom delu, odnose se i na hladnjače.

Posebne radove koji se najviše odnose na hladnjače — termoizolacione radove prikazaćemo u ovom delu.

Svaka komora hladnjače mora da bude potpuno termički izolovana. To znači da su zidovi, pod i plafon komore izolovani posebno. Ukoliiko u komori ima stubova i oni se moraju izolovati.

Danas se za termoizolaciju hladnjače primenjuju ploče plute, ploče stiropora, ploče poliuretana i montažni panoi sa stiroporom ili poliuretanom. Za zidove i plafone koriste se stiropor (20—25 kg/m3) ili poliuretan. Za izolaciju podova primenjuju se pluta ili stiropor (50 kg/m3) ili poliuretan.

Ukoliko je za izolaciju potrebno upotrebiti više slojeva izolacionog materijala, pri postavljanju treba voditi računa da se spojnice ne preklapaju. Isto tako preporučljivo je da spojnice tabli jednoslojne izolacije budu sa preklopom. Ovo sve zbog mogućnosti gubitaka rashladne energije kroz spojnice (sl. 72).

Sl. 72 — A — kod višeslojnih izolacija spojnice se ne smeju preklapati. B — kod jednoslojne izolacije spojnica treba da ima preklop

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 73 — Izolacioni materijal (šrafirano) po celom obimu komore mora da bude jedinstven. Ukoliko se prekida nekim drugim materijalom nije dobro postavljen

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 74 — Zidovi i plafon komore treba da imaju ravne površine. Ispadi u zidovima i plafonu komore nisu preporučljivi

Izostavljeno iz prikaza

Sledeći uslov pri postavljanju izolacije jeste da izolacioni materijal po celom obimu komore mora da bude bez prekida. Izolacija zida i plafona spajaju se kao i izolacija zida i poda (sl. 73).

Zidovi d plafon komore treba da imaju ravne površine. Nisu poželjni ispadi zidova kao i tavanih greda i rebara u prostor komore (sl. 74).

Sl. 75 — Detalj osnove hladnjače sa sl. 59. Ojačana izolacija pregradnih zidova na 1 m od spoljneg zida sprečava stvaranje termičkih mostova

Izostavljeno iz prikaza

Na prelazu između pregradnih i spoljnih zidova da bi se omogućilo stvaranje termičkih mostova, potrebno je najmanje 1 m od spoljnjeg zida ojačati debljinu lizolacionog materijala. Isti princip primenjuje se na pregradne zidove i plafonsku izolaciju (sl. 75, 76).

Sl. 76 — Detalj preseka hladnjače sa sl. 59. Ojačana termička izolacija na prelazu od krova ka zidovima sprečava stvaranje termičkih mostova

Izostavljeno iz prikaza

Izolacioni materijal mora da bude zaštićen od kvašenja. Iz ovih razloga ispod i iznad izolacije poda ugrađuje se hidroizolacija, koja štiti izolacioni materijal od vlaženja kroz pod iz komora i od vlage iz tla. Pri ugrađivanju izolacije zidova i poda postavlja se parna brana od hidroizolacionog materijala. Ona se ugrađuje sa toplije strane izolacionog materijala, što znači najčešće sa spoljne strane.

Sl. 77 — Detalj spoljneg zida komore hladnjače. U komori je t od —1° do +4°, odnosno prosečno oko 0°, a relativna vlažnost vazduha 80%. Spoljna f je +30°C, a relativna vlažnost vazduha 60%. A. unutrašnja strana zida. Slojevi zida od spoljne strane: produžno-cementni malter, okrečen belo 2,5 cm; puna opeka 12 cm; parna brana — premaz bitumenom ili bitulitom 0,3 cm; mineralna vuna 15 cm; puna opeka 12 cm; cementni malter 2,5 cm. Spoljni i unutrašnji zid vezani su viljuškama od žice 0 2 mm na svakih 0,5 m visine. Veza dva zida opekom stvarala bi termičke mostove. Da bi se to sprečilo opeku treba natopiti bitumenom. Treba takođe obratiti pažnju da ne dođe do sleganja mineralne vune (Prema literaturi pod 8)

Izostavljeno iz prikaza

Na sl. 77. prikazan je detalj spoljnjeg zida hladnjače u kojoj je prosečna temperatura oko 0°C sa relativnom vlažnošću vazduha 80% i spoljnom max t +30°C. Na slici 78 prikazan je spoljni zid komore za smrznute proizvode sa t —20°C do —25°C i relativnom vlažnošću vazduha 80% s tim da je spoljna t +30°C.

Sl. 78 — Detalj spoljneg zida komore hladnjače za čuvanje smrznutih proizvoda. t u komori je —20° do —25°C a relativna vlažnost vazduha 80%. Spoljna t je +30°C a relativna vlažnost vazduha 80%. A. — unutrašnja strana zida. Slojevi zida od spoljne strane: zid od pune opeke 12 cm; vazdušni jastuk sa obaveznim strujanjem vazduha 6 do 10 cm; zid od pune opeke 25 cm; parna brana — premaz bitumenom; stiropor 20 cm; rabic pletivo; cementni malter 2,5 cm. Ukoliko bi se za navedene uslove usvojio (počev od spoljne strane) samo zid od pune opeke 38 cm, stiropor 20 cm i rabic pletivo sa cementnim malterom bez parne brane zona kondenzacije vlage obuhvatila bi celu izolaciju, čime bi ona izgubila termička svojstva. Ako se u istom primeru stavi parna brana između zida i izolacije neće doći do unutrašnje kondenzacije, ali je moguća površinska koncenzacija na spoljnjem zidu. Iz tih razloga je dato rešenje u detalju sa vazdušnim jastukom. (Prema literaturi pod 8)

Izostavljeno iz prikaza

Na sl. 79 prikazana je izolacija pregradnog zida dve susedne komore hladnjače.

Sl. 79 — Detalj izolacije pregradnog zida i poda između dve susedne komore. Za izolaciju zida upotrebljen je stiropor, za izolaciju poda pluta. Slojevi zida: 1 — cementni malter i rabic pletivo; 2 — izolacija od stiropora; 3 — parna brana od premaza bitumenom; 4 — dersovani zid; 5 — zid od opeke 12 cm. Slojevi poda: cementna košuljica; lako armirana betonska ploča; hidroizolacija; pluta; hidroizolacija; podloga od nabijenog betona; šuplja opeka kao sloj za izravnjavanje visine poda

Izostavljeno iz prikaza

Slika 80 prikazuje izolaciju poda, međuspratne konstrukcije i spoljnjeg zida a slike 81 d 82 izolaciju zida i poda komore hladnjače u kojima je oko 0°C.

Slike 83, 84 i 85 prikazuju izolaciju plafona hladnjače; kada je tavanska konstrukcija rebrasta; kada je tavanska konstrukcija ravna ploča^ sa primenom kaširanih montažnih panoa za izolaciju plafona; u slučaju hladnjača u klanicama u kojima se ugrađuju nosači koloseka za vešanje svežeg mesa.

Sl. 80 — Detalji izolacije.

Izostavljeno iz prikaza

1 — poda koji leži na zemlji komore hladnjače sa 0°; 2 — međuspratne konstrukcije između komora po vertikali (gornja t —20° a donja 0°); 3 — spoljnjeg zida komore sa —20°C. Detalji hladnjače sa sl. 70. Pod: 1 — keramičke pločice; 2 — cementni malter; 3 — nabijeni beton; 4 i 6 — hidroizolacija; 5 — pluta; 7 — lako armirana ploča; 8 — šljunak. Međuspratna konstrukcija: 1 — keramičke pločice; 2 — cementni malter; 3 — nabijeni beton; 4 i 6 — hidroizolacija; 5 — pluta; 6a — međuspratna konstrukcija — armirano-betonska pečurkasta tavanica; 7 — impregnirane daske; 8 i 10 — hidroizolacija; 9 — stiropor; 11 — rabic pletivo; 12 — cementni malter. Zid: 1 — opeka, 12 cm; 2 — vazdušni tampon; 3 — opeka 12 cm; 4 — parna brana; 5 — stiropor; 6 — ter hartija; 7 — opeka 6,5 cm; 8 — cementni malter.

Sl. 81 — Detalj izolacije spoljnjeg zida i poda komore hladnjače u kojoj je t do +4°C. Opis zida od spoljne strane: produžno-cementni malter okrečen belo; zid od pune opeke 12 cm; parna brana; stiropor; puna opeka 12 cm; cementni malter 2,5 cm. Opis poda: 1 — armirano betonske ploče dimenzija 50 x 50 x 5 cm; 2 — pesak 3 cm; 3 i 5 — hidroizolacija; 4 — pluta 5 cm; 6 — nabijeni beton; 7 — šljunak; 8 — zemlja (Prema literaturi pod 10)

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 82 — Detalj izolacije spoljnjeg zida i poda komore hladnjače u kojoj je temperatura —4°C. Opis zida od spoljne strane: 1 — zid od pune opeke 25 cm; 2 — parna brana; 3 — stiropor 6 cm; 4 — rabic pletivo; 5 — cementni malter; 6 — keramičke pločice. Opis poda: 1 — keramičke pločice 150 X 150 x 120; 2 — cementni malter; 3 i 5 — hidroizolacija; 4 — pluta ili stiropor; 6 — nabijeni beton 10 cm; 7 — šljunak 6cm; 8 — zemlja (Prema literaturi pod 10)

Izostavljeno iz prikaza

Ukoliko odeljenja sa jako niskim temperaturama (komore za smrznute proizvode i tuneli) leže na tlu mora se sprečiti mogućnost smrzavanja i odmrzavanja tla (kada se komore hlade ili ne hlade). Posledica toga je izdizanje i pucanje poda komora od bubrenja tla, kao i smanjivanja noseće sposobnosti terena što može biti katastrofalno po stabilnost objekta. Zaštita se postiže na nekoliko načina:

• Podizanjem poda zgrade na kotu utovarno-istovarne rampe s tim da se deo između tla i poda zgrade ne nasipa, taj prostor ostaje slobodan, sa stalnom cirkulacijom vazduha (sl. 86).
• Ugrađivanje kanala kroz koje stalno struji vazduh ispod poda komore (sl. 87 i 88).
• Ugrađivanjem električnih grejnih tela ispod poda tih prostorija. Za zagrevanje terena ispod poda može se u ovom slučaju koristiti i armatura ploča koje se postavljaju ispod izolacionog materijala.

Sl. 85 — Detalj raznih načina (1, 2 i 3) postavljanja nosača visećeg koloseka za vešanje svežeg mesa u komori hladnjače. Tavanica je ravna ploča. Izolacija je od stiropora. Između ploče i izolacije premaz bitumenom kao parna brana. Plafon je malterisan preko rabic pletiva

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 86 — Slobodan i ventiliran prostor između terena i poda hladnjače sprečava eventualno smrzavanje tla ispod komora sa jako niskim temperaturama, i nepovoljne posledice od toga

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 87 — Sprečavanje eventualnog smrzavanja tla ispod komora sa jako niskim temperaturama može se postići ugrađivanjem šupljih tela ispod poda tih komora.

Izostavljeno iz prikaza

Kroz šupljine treba stalno da cirkuliše vazduh.

Detalj poda: 1 — asfalt 2 cm; 2 — lako armirana betonska ploča 10 cm; 3 i 5 — hidroizolacija; 4 — pluta 12 cm; 6 — armirano betonska noseća ploča 10 cm; 7 — šuplja betonska tela 12 cm; 8 — šljunak 15 cm; 9 — zemlja — Nasipom tucanika i lomljenog kamena, kod suvih i terena sa dubokom podzemnom vodom (sl. 88a).

Sl. 88 — Kanali za provetravanje ispod poda komora sa niskim temperaturama mogu se izgraditi primenom rebraste noseće ploče.

Izostavljeno iz prikaza

Detalj spoljnjeg zida i poda komore sa jako niskim temperaturama (—20° do —40°C). Opis zida od spoljašnje strane: zid 12 cm, vazdušni prostor koji se provetrava 6—12 cm, zid od opeke 25 cm, parna brana, termoizolacija 15—20 cm, rabic pletivo, cementni malter. Opis poda: 1 — armirana cementna košuljica 3 cm; 2 i 4 — hidroizolacija; 3 — termoizolacija — pluta 10 cm; 5 — armirano betonska konstrukcija; 6 — kanali koji se provetravaju; 7 — zemlja (Detalj na osnovu literature pod 10)

Sl. 88a— Detalj poda ispod komore sa —20°. Nasipi kamena i tucanika sprečavaju prenošenje niskih temperatura na tlo. Dozvoljena primena samo kod suvih i terena gde su podzemne vode duboke:

Izostavljeno iz prikaza

1 — asfalt; 2 — armirani beton; 3 i 5 — hidroizolacija; 4 — termoizolacija; 6 — nabijeni beton; 7 — šljunak; 8 — tucanik; 9 — krupan lomljeni kamen; 9 — zemlja (Detalj iz projekta sa sl. 66a)

Ugrađivanje izolacionog materijala i unutrašnja obrada komora

Ploče izolacionog materijala vezuju se za zidove i plafon metalnim pocinkovanim držačima. U tu svrhu ugrađuju se u zidove i plafon drvene paknice na rastojanju od oko 60 cm.

Sl. 89 — Unutrašnjost hladnjače u Krupnju sa neomalterisanim plafonom i zidovima

Izostavljeno iz prikaza

Po ugrađivanju izolaoionog materijala postavlja se preko njega rabic pletivo vezano za držače izolacije, a zatim se zidovi i plafon malterišu cementnim malterom uglačanim do crnog sjaja. Rabic pletivo je potrebno, jer se malter ne može vezati za izolacioni materijal.

Retki su tehnološki zahtevi da se unutrašnjost komora oblaže belim keramičkim pločicama.

Najnovije izgrađene hladnjače (hladnjača u Krupnju, sl. 59 i hladnjača u Mađarskoj, sl. 65) imaju neomaltenisane unutrašnje zidove i plafon komora, tako da je izolacioni materijal, stiropor vidljiv (slika 89).

Prednost montažnih izolacionih panoa je velika. Kod njdh nije potrebna ni spoljna ni unutrašnja obrada zidova i plafona komora hladnjača (sl. 90).

Sl. 90 — Detalj lakog montažnog zidnog panoa za hladnjače.

Izostavljeno iz prikaza

1 — lim; 2 — lepak — parna brana; 3 — termoizolacija; 4 — lim

Vrata na komorama

Vrata komora hladnjača koja se u praksi zovu još i »termo-vrata« danas se uglavnom industrijski proizvode u serijama različitih tipova i dimenzija, sa dvostrukim zidovima i međuprostorom ispunjenim izolacionim materijalom.

Razlikuju se dve vrste vrata. Za uobičajene komore i vrata za takozvane gasne komore sa kontrolisanom atmosferom. Za vrata uobičajenih komora danas se ređe koristi drvo kao jedini materijal, jer su takva vrata teška. Novi tipovi ovakvih vrata izrađuju se ili od drvenih okvira (ariš) ili od metalnih okvira. Za zidove vrata i u jednom i u drugom slučaju koristi se aluminijumski lim 2 mm debljine. Za izolaciju (ispuna prostora između zidova vrata) primenjuje se pluta, stiropor iili poliuretan. Sva vrata komora otvaraju se upolje. Vrata se mogu otvarati oko vertikalnih osovina ili mogu biti klizna. Ragastovi i pragovi vrata su od hrastovine. S obzirom da je pod komora uvek za nekoliko centimetara viši od poda pretprostora, prag vrata ima trapezast oblik. (Pod je viši radi slivanja vode od pranja komore u pretprostore, jer se u komorama ne mogu postavljati slivnici). Ragastov vrata koja se otvaraju oko vertikalne osovine mora da bude dobro ankerovan u armirano betonski okvir zbog njihove težine (sl. 91 i 92). Zaptivanje vrata obavlja se profdlisanom gumom, postavljenom u dva reda a za komore sa jako niskim temperaturama tehničkim užetom koje je obloženo filcom. Jednokrilna vrata (sl. 93) imaju čistu širinu od 0,80 do 1,20 m a dvokrilna širinu od 1,60 do 2,20 m. Čista visina vrata kreće se od 2,10 m do 3,50 m. Klizna vrata mogu biti i većih dimenzija.

Sl. 91 — Detalj ragastova i betonskog okvira vrata hlađnjače i način njihovog povezivanja sa izolacijom zidova komore.

Izostavljeno iz prikaza

1 — cementni malter; 2 — termoizolacija; 3 — parna brana; 4 — armirano betonski okvir oko vrata.

Za komore u kojima se čuva sveže obešeno meso primenjuju se specijalna vrata koja u gornjem delu imaju otvor kroz koji prolazi viseći kolosek, sa kukama o koje se obesi meso (polutke, četvrtke ili celi trupovi).

Ukoliko su vrata velikih dimenzija u njih se ugrađuju manja jednokrilna, koja se koriste samo za prolaz osoblja pri kontroli proizvoda u komori.

Na slici 91. prikazano je ankerovanje ragastova i postavljanje izolacije zida na delu ragastova. Na slici 92. prikazan je prelaz između poda komore i poda pretprostora sa pragom.

Sl. 92 — Detalj praga između komore i hodnika u hladnjači.

Izostavljeno iz prikaza

1 — cementna košuljica; 2 — nabijeni beton; 3 i 5 — hidroizolacija; 4 — termoizolacija; 6 — armirano-betonska konstrukcija

U cilju sprečavanja gubitaka frigorija iz komora kada su vrata otvorena zbog unošenja i iznošenja proizvoda postavljaju se pored normalnih vrata sa njihove unutrašnje strane posebna laka igrajuća (špiltir, zavese od gume ili plastičnih materijala), ili vazdušna hladna zavesa sa spoljne strane.

Instalacije u hladnjačama

Instalacije za hlađenje komora, koje polaze iz mašinskog odeljenja vode se po plafonu prostorija. Za njihov razvod najčešće se koriste gornji delovi hodnika, tzv. tehnički sprat, odakle se uvode u pojedine komore.

Rashladna tela mogu biti obešena o plafon (sl. 94. i 95), mogu da se vešaju na zidove komora ili da se postavljaju na pod.

Sl. 93 — Detalj jednokrilnih metalnih vrata komore u hladnjači. Proizvodnja »Olt« Osijek

Izostavljeno iz prikaza

U svim ovim slučajevima, kako kod izrade međuspratne konstrukcije tehničkog hodnika tako i pri postavljanju rashladnih uređaja, moraju se uzeti u obzir opterećenja od predviđene opreme koja u nekim slučajevima mogu da budu velika.

Mašinski deo odnosno prostorija za kompresore mora da ima dobro prirodno provetravanje i da nije u neposrednoj vezi sa skladišnim delom objekta, zbog amonijačnog mirisa koji se može širiti i u magacinske prostorije. Veza mašinskog dela i skladišta treba da bude spoljna. Ukoliko postoji i unutrašnja veza, obavezni su tampon prostori, odnosno pretprostori.

Mašinsko odeljenje mora obavezno da ima najmanje jedna spoljna vrata. Pored odeljenja za kompresore u sastavu ovog odeljenja nalazi se prostor za automatiku i odeljenje za mašinistu. Zbog velike težine kom-

Sl. 94 — Detalj rasporeda rashladnih tela u komori obešenih o plafon.

Vidi sliku 89 (komora hladnjače u Krupnju) prostora i njihovih temelja i vibracija koje se stvaraju pri radu, kao i težine bazena za ledenu vodu uz kompresore, najpodesnije je da ova prostorija leži na tlu. U izvesnim slučajevima tamo gde je potrebno, uz kompresorsko (mašinsko) odeljenje, postavlja se trafo-stanica.

Ostali posebni uslovi pri projektovanju i građenju

Odvođenje vode sa krova obavlja se samo spolja postavljenim odvodnim olučnim cevima, koji moraju da odstoje od zidova komora za najmanje 20—30 cm. Odvod atmosferskih padavina preko unutrašnjih odvodnih cevi nije dozvoljen.

Vodovodne instalacije mogu se postaviti samo u nehlađenim delovima objekta, kao i slivnici za kanalisanje otpadnih voda.

Električne instalacije izvode se po propisima za vlažne pogone.

Gradske konzumne hladnjače danas se sve više grade u sklopu tržnih centara prehrambenih roba. Na sl. 96 i 97 prikazani su projekti dva ovakva centra. Sl. 96. je diplomski rad dipl .inž. arh. Tomića, a sl. 97. takođe diplomski rad dipl. inž. arh. Mirka Golića.