Šljiva je koštičava voćka kojoj je posvećena bogata literatura. Pa ipak, malo je publikacija koje tu voćku prikazuju integralno. Za poslednje četiri decenije proizvodnja šljiva u svetu je udvostručena, a kod nas je porasla samo za 35%. SFR Jugoslavija je bila najveći proizvođač šljiva u svetu.
Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće. Nažalost, šljiva više nema kod nas privredni značaj koji je nekad imala u Srbiji i Jugoslaviji. Cilj ove monografije je da šljivu prikaže što svestranije i da time pomogne obnovu šljivarstva u našoj zemlji. U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.
Oko 98% primarne proizvodnje šljiva ostvaruje se na imanjima zemljoradnika koji žive na brdsko-planinskom području Jugoslavije. Osnovni problemi našeg šljivarstva su zapuštenost mnogih šljivika, niski prinosi, prisustvo virusa šarke šljive u pojedinim rejonima i nepovoljan način iskorišćavanja plodova šljiva. Stvaranje i uvođenje u proizvodnju boljih sorti šljiva otpornih ili tolerantnih prema virusu šarke šljive veoma je važan zadatak. Treba maksimalno iskoristiti naše povoljne prirodne uslove za proizvodnju biološki vrednije hrane, a posebno sveže, kvalitetne stone šljive.
Produženje sezone dozrevanja, upotrebe i izvoza stone šljive putem osveženja sortimenta, izbora odgovarajućih položaja za podizanje zasada i poboljšanja tehnologije gajenja može proizvođačima da obezbedi veću dobit, a potrošačima da stavi na raspolaganje dobro stono voće. Kvalitetna suva šljiva je drugi proizvod po značaju koji može da podstakne unapređenje našeg šljivarstva. Proizvodnja naše rakije šljivovice nije standardizovana i zaštićena robnom markom niti se vrhunska tehnologija masovno koristi da bi kvalitetna rakija mogla da se izveze na svetsko tržište poput poznatih alkoholnih pića, kao što su viski, konjak i votka.
Dobit koja bi se ostvarivala realizacijom kvalitetne stone i suve šljive i standardizovane rakije šljivovice bila bi važan pokretač unapređenja našeg šljivarstva.
Nadam se da će monografija ŠLJIVA pomoći čitaocima da ova značajna voćka ponovo zauzme visoko mesto u voćarstvu Jugoslavije i da mnogi njeni proizvodi lakše nađu put do trpeze naših i stranih kupaca.
U pripremi monografije o šljivi naišao sam na razumevanje, pomoć i saradnju u zemlji i inostranstvu. To su uradili: mr R. Anđelić (Beograd), prof. dr. M. Babović (Beograd), dr E. Baldini (Firence, Italy), N. Bebić, dipl. inž. agr. (Beograd), dr Per-Olaf Bergendal (Balsgard, Sweden), prof. dr. M. Bojić (Čačak), dr S. Bould (Bristol, England), V. Bugarčić, dipl. inž. agr. (Čačak), prof. dr. S. Bulatović (Beograd), prof. dr N. F. Childers (New Brunswick, NJ, USA), dr R. Cerović (Čačak), dr V. Cociu (Piteşti, Romania), dr S. Couranjoux (Bordeaux, France), prof. dr V. Crnčevič (Beograd), dr M. Ćirjaković (Tuzla), dr V. Džuvinov (Plovdiv, Bugarska), prof. dr B. Đurđević (Beograd), dr G. V. Eremin (Krimsk, Rusija), dr M. Faust (Beltsville, Md., USA), dr H. Festić (Sarajevo), prof. dr C. Fideghelli (Roma, Italy), D. Filipović, inž. (Čačak), prof. dr M. Gavrilović (Čačak), V. Grgurević, dipl. inž. agr. (Boleč), prof. dr F.Gyuro (Budapest, Hungary), prof. dr H. Hadrović (Priština), prof. dr L. F. Hough (New Brunswick, NJ., USA), dr P. Husebo (Njos, Norway), B. Ilić, dipl inž. agr. (Leskovac), dr Lj. Janda (Čačak), mr D. D. Janković (Beograd), mr R. Janković (Čačak), T. D. Jocić, dipl. inž. agr. (Beograd), dr M. Jordović (Beograd), akademik M. Josifović, prof. dr (Beograd), dr R. Jovančević (Bijelo Polje), Lj. Jovanović (Beograd), prof. dr M. Jovanović (Beograd), prof. dr A. Kader (Davis, Calif., USA), prof. dr. N. Kapetanović (Sarajevo), mr V. Komnenić (Beograd), prof. dr F. Kobel (Wadenswil, Schweiz), M. T. Komarčić (Beograd), prof. dr M. Korać (Novi Sad), M. Ljujić, inž. (Čačak), G. Majstorović, dipl. inž. agr. (Čačak), dr M. Marković (Beograd), J. M. Medigović, dipl. inž. agr. (Beograd), dr. N. Mićić (Čačak), S. Milošević, dipl. inž. agr. (Beograd), S. Milovanović, dipl. inž. agr. (Beograd), prof. dr M. Milutinović (Beograd), M. A. Mirković, dipl. inž. agr. (Beograd), dr E. Nenadović-Mratinić (Beograd), prof. M. Niketić, dipl. inž. agr. (Beograd), prof. dr M. D. Nikolić (Čačak), dr M. Nikšić (Beograd), dr I. Ninkovski (Beograd), Ž. Obradović, dipl. inž. agr. (Beograd), dr D. Ogašanović (Čačak), dr V. Ognjanov (Novi Sad), dr E. J. Olden (Balsgard, Sweden), dr M. B. Pantelić (Beograd), prof. dr S. A. Paunović (Čačak), dr B. M. Pavićević (Beograd), Lj. M. Pavlović, dipl. inž. agr. (Beograd), V. Ž. Pavlović, dipl. inž. agr. (Beograd), dr K. Pavlović (Beograd), mr V. Polak (Beograd), prof. dr M. Ranković (Čačak), dr G. Salesses (Bordeaux, France), prof. dr S. Sansavini (Bologna, Italy), akademik M. Sarić, prof. dr (Beograd), dr R. Scorza (Kerneysville, WV, USA), dr G. Slate (Geneva, NY, USA), prof. dr V. Spasojević (Beograd), prof. dr S. Lj. Stamenković (Čačak), prof. dr A. Stančević (Čačak), prof. dr D. Stanković (Beograd), dr A. Šoškić (Beograd), dr M. Šoškić (Beograd), Z. Šabić, dipl. inž. agr. (Beograd), prof. dr D. Šutić (Beograd), B. T. Tanić, dipl. inž. agr. (Beograd), dr M. Tešić (Čačak), R. R. Todorović, dipl. inž. agr. (Beograd), M. Tošič, dipl. inž. agr. (Beograd), dr Lj. Vasiljević (Beograd), prof. dr D. Veličković (Beograd), dr D. Vinterhalter (Beograd), dr M. Vitanov (Drjanovo, Bugarska), dr I. B. Vitošević (Beograd), G. N. Zec, dipl. inž. agr. (Beograd), dr M. Zvvintzscher Koln-Vogelsang, Deutschland), dr V. Živanović (Čačak), prof. dr J. D. Watson (Cold Spring Harbor, NY, USA), Univerzitet u Beogradu, PKB „INI – Agroekonomik“ u Beogradu, Institut za voćarstvo u Čačku, Narodna biblioteka Srbije u Beogradu, Biblioteka grada Beograda, Savezni zavod za statistiku u Beogradu, Republički zavod za statistiku Srbije u Beogradu i voćarske organizacje Poljoprivrednog kombinata Beograd. Svima njima, kao i mnogim drugim pojedincima i organizacijama, koji se ovde ne pominju posebno, pisac želi toplo da zahvali.
Pisac najlepše zahvaljuje akademiku Miloju R. Sariću, prof. dr, što je pročitao poglavlje Fiziologija šljive i dao dragocene sugestije.
Pisac je duboko zahvalan recenzentima prof. dr Milojku Rankoviću i dr Dobrivoju Ogašanoviću, naučnim savetnicima Centra za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku – Instituta za poljoprivredna istraživanja „Srbija“ u Beogradu, na svesrdnoj i veoma dragocenoj pomoći u pripremi rukopisa ŠLJIVA.
Pisac duguje posebnu zahvalnost Izdavačkom preduzeću PARTENON iz Beograda i Institutu za istraživanja u poljoprivredi „SRBIJA“ iz Beograda na velikoj pomoći u pripremi rukopisa i obezbeđenju uslova za izdavanje monografije ŠLJIVA.
Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Ministarstvo za nauku i tehnologiju Vlade Republike Srbije značajno su finansijski pomogli izdavanje ove monografije. Pisac im na lome svesrdno zahvaljuje.
Pisac na kraju želi da istakne da će misija ove knjige biti ispunjena ako ona makar i malo pomogne unapređenju šljivarstva naše zemlje.
U Beogradu, septembra 1996. godine
Prof. dr Petar D. Mišić
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
U periodu od 1996. godine, kada je objavljeno prvo izdanje monografije ŠLJIVA, desile su se značajne promene u šljivarstvu sveta i Srbije i Crne Gore.
Stoga su u monografiji ŠLJIVA učinjene manje ili veće izmene i dopune. To se naročito odnosi na poglavlja:
Proizvodnja plodova šljive u svetu
Proizvodnja plodova šljive u Jugoslaviji i Srbiji i Crnoj Gori
Sorte šljive
Podloge za šljive
Pisac je zahvalan recenzentima dr Dobrivoju Ogašanoviću i prof dr Miladinu Šoškiću na dragocenoj pomoći u pripremi drugog izdanja rukopisa ŠLJIVA.
U pripremi drugog izdanja monografije ŠLJIVA pomogli su mi prof. dr Walter Hartmann (Stuttgart), dr H. Kegler (Aschersleben), mr Dejan Marinković (Beograd), Jovan Medigović, dipl. inž. agr. (Beograd) prof. dr Mihailo D. Nikolić (Čačak – Beograd), dr Ivan Ninkovski (Beograd), dr Dobrivoje Ogašanović (Čačak), Miroslav Ružević, dipi. inž. agr. (Beograd), pa pisac želi toplo da im zahvali.
Pisac duguje posebnu zahvalnost Izdavačkom preduzeću PARTENON iz Beograda i Institutu za istraživanje u poljoprivredi SRBIJA iz Beograda na pomoći u pripremi rukopisa i obezbeđenju uslova za objavljivanje drugog izdanja monografije ŠLJIVA.
u Beogradu, 21. februara 2005. godine
Prof. dr Petar d. Mišić
Predgovor drugom izdanju
U periodu od 1996. godine, kada je objavljeno prvo izdanje monografije ŠLJIVA, desile su se značajne promene u šljivarstvu sveta i Srbije i Crne Gore.
Stoga su u monografiji ŠLJIVA učinjene manje ili veće izmene i dopune. To se naročito odnosi na poglavlja:
Proizvodnja plodova šljive u svetu
Proizvodnja plodova šljive u Jugoslaviji i Srbiji i Crnoj Gori
Sorte šljive
Podloge za šljive.
Pisac je zahvalan recenzentima dr Dobrivoju Ogašanoviću i prof. dr Miladinu Šoškiću na dragocenoj pomoći u pripremi drugog izdanja rukopisa ŠLJIVA.
U pripremi drugog izdanja monografije ŠLJIVA pomogli su mi prof. dr Walter Hartmann (Stuttgart), dr H. Kegler (Aschersleben), mr Dejan Marinković (Beograd), Jovan Medigović, dipl. inž. agr. (Beograd) prof. dr Mihailo D. Nikolić (Cačak Beograd), dr Ivan Ninkovski (Beograd), dr Dobrivoje Ogašanović (Čačak), Miroslav Ružević, dipl. inž. agr. (Beograd), pa pisac želi toplo da im zahvali.
Pisac duguje posebnu zahvalnost Izdavačkom preduzeću PARTENON iz Beograda i Institutu za istraživanje u poljoprivredi SRBIJA iz Beograda na pomoći u pripremi rukopisa i obezbeđenju uslova za objavljivanje drugog izdanja monografije ŠLJIVA.
Prof. dr Petar d. Mišić
u Beogradu,
21. februara 2005. godine
Sadržaj
POSVETA
PREDGOVOR
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
UVOD
ISTORIJA GAJENJA ŠLJIVA
Istorija gajenja šljiva u svetu
Istorija gajenja šljiva na prostoru Jugoslavije
PROIZVODNJA PLODOVA ŠLJIVA U SVETU
Uvodne napomene
Zemlje najveći proizvođači plodova šljiva
Kina
SAD
Rumunija
Jugoslavija
Nemačka
Italija
Francuska
Turska
Španija
Čile
Zaključna razmatranja
PROIZVODNJA PLODOVA ŠLJIVA U JUGOSLAVIJI
Proizvodnja šljiva u Jugoslaviji (1920-1990)
Uvodne napomene
Bosna i Hercegovina
Crna Gora
Hrvatska
Makedonija
Slovenija
Srbija
Proizvodnja šljiva u Jugoslaviji (1991-2002)
MESTO ŠLJIVA U SISTEMATICI BILJAKA
EVOLUCIJA I PRECI PLEMENITIH SORTI ŠLJIVA
1. Domaća šljiva (Prunus domestica L.)
2. Trnošljiva (Prunus insititia L.)
3. Crni trn (Prunus spinosa L.)
4. Džanarika (Prunus cerasifera Ehrh.)
5. Kineska (japanska) šljiva (Prunus salicina Lindl. = P. triflora Roxburgh)
6. Šljiva-kajsija (Prunus simonii Carr.)
7. Usurijska šljiva (Prunus ussuriensis Kov. et Kost.)
8. Kanadska šljiva (Prunus nigra Ait.)
9. Američka šljiva (Prunus americana Marsh.)
10. Američka baštenska šljiva (Prunus hortulana Bailey)
11. Uskolisna (čikasa) šljiva (Prunus angustifolia Marsh. = P. chicasa Michx.)
12. Munsonijska šljiva (Prunus munsoniana Wight et Hedr.)
13. Severnoamerička primorska šljiva (Prunus maritima Marsh.)
14. Severnoamerička pacifička šljiva (Prunus subcordata Bentham)
15. Sitnoplodna višnja (Prunus microcarpa C. A Mey)
OPLEMENJIVANJE ŠLJIVA
Ciljevi oplemenjivanja šljiva
Ciljevi oplemenjivanja sorti šljiva
Ciljevi oplemenjivanja podloga za šljive
Početni (izvorni) materijal i kolekcije genotipova šljiva
Citologija i citogenetika šljiva
Naslednost kod šljiva
Osobine biljke
Otpornost
Osobina ploda
Metode oplemenjivanja šijiva
Hibridizacija
Inbriding
Kultura embriona
Klonska selekcija
Indukovanje mutacija
Samoklonalne varijacije
Fuzija protoplasta
Genetičke transformacije
Veštačko zaražavanje (inokulacija) i otpornost
Rezultati rada na oplemenjivanju šljiva
MORFOLOGIJA ŠLJIVA
Koren (Radix) šljiva
Stablo (Caulis) šljiva
List (Folium) šljiva
Cvet (Flos) šljiva
Seme (Semen) šljiva
Plod (Fructus) šljiva
FIZIOLOGIJA ŠLJIVA
I. Metabolizam šljiva
Vodni režim šljiva
Mineralna ishrana šljiva
Biogeni makroelementi
Biogeni mikroelementi
Fotosinteza šljiva
Biosinteza belančevina u šljiva
Disanje (aerobna disimilacija) šljiva
Biosinteza organskih kiselina u šljiva
Biokatalizatori
Vitamini
Enzimi (fermenti)
Biljni hormoni (fitohormoni)
II. Fiziologija rastenja, razvića i razmnožavanja (reprodukcije) šljiva
Rastenje šljiva
Individualno razviće (ontogeneza) šljiva
Stadijum mladosti
Stadijum zrelosti
Stadijum starosti
Periodi rastenja i rodnosti vegetativno razmnoženih šljiva
Periodi i faze u godišnjem ciklusu šljiva
Period vegetacije šljiva
Rastenje i listanje šljiva
Cvetanje šljiva
Oprašivanje (polinacija) šljiva
Dvojno oplođenje i zametanje plodova šljiva
Sterilnost i polna inkompatibilnost šljiva
Sterilnost šljiva
Polna inkompatibilnost šljiva
Odnosi oprašivanja i oplođenja šljiva
Obrazovanje plodova šljiva bez oplođenja
Razvitak i sazrevanje plodova i semena šljiva
Obrazovanje i porast cvetnih pupoljaka šljiva
Obrazovanje spora i gameta šljiva
Period zimskog odmora (mirovanja) šljiva
Tipovi razmnožavanja (reprodukcija) šljiva
EKOLOGIJA ŠLJIVA
Podneblje (klima)
Sunčeva svetlost (zračenje)
Toplota i temperatura
Voda i vlažnost
Vetar
Zemljište
Položaj
SORTE ŠLJIVA
A. Vodeće sorte šljive za proizvodne zasade
Čačanska lepotica
Stenli (Stanley)
Čačanska rodna
Valjevka
Požegača
B. Sorte šljive lokalnog značaja
Rut geršteter (Ruth Gerstetter)
Čačanska rana
Kalifornijska plava (California Blue)
Valerija
Čačanska najbolja
Altanova renkloda (Reine-Claude d’Althan)
Čačanski šećer
Ana špet (Anna Spath)
C. Perspektivne sorte šljive
Dijana (Diana)
Herman (Herman)
Opal (Opal)
D. Novije sorte šljiva stvorene u inostranstvu
Tardikot (Tardicotes=Enduke)
Katinka (Katinka)
Hanita (Hanita)
Elena (Elena)
Jojo (Jojo)
Top 2000 (Top 2000)
Topstar plus (Topstar Plus)
E. Nove sorte šljive stvorene u Jugoslaviji odnosno Srbiji i Crnoj Gori
F. Stare domaće sorte šijiva
Crvena ranka (darosavka)
Metlaš (dragačevka)
PODLOGE ZA ŠLJIVE
Generativne podloge za šljive
Džanarika
Crnošljiva (drenovka, arapska)
Petrovača
Crvena ranka (darosavka)
Trnošljiva
Crni trn (trnjina)
Usurijska šljiva
Kanadska šljiva
Breskva
Badem
Kajsija
Autohtone vrste šljive iz Severne Amerike
Vegetativne podloge za šljive
Slabo bujne vegetativne podloge za šljive
Požegača (izdanak)
Piksi (Pixy)
Peršor (Pershore)
Kroosjesprium
Ishtara (Ferciana)
Srednje bujne vegetativne podloge za šljive
Crvena ranka (izdanak)
Metlaš (izdanak)
Petrovača (izdanak)
Belošljiva, ilinjača, plavara i papračanka (izdanci)
Briselka (Brussels)
Komn misel (Common Mussel)
Komn plam (Common Plum)
Crna damascenka iz Tuluza (Damas noir de Toulouse)
INRA damascenka GF 1869 (INRA Damas GF 1869)
INRA domaća šljiva GF 43 (INRA Prunier GF 43)
INRA julijanka GF 655.2 (INRA Saint-Julien GF 655.2)
Marunka (Akermanova šljiva = Ackermann Marunke)
Hitner IV (Htittner IV)
Julijanka A, B, C, D, J, K (Saint-Julien A, B, C, D, J, K)
Bujne vegetativne podloge za šljive
Crnošljiva (izdanak)
Cerovački piskavac (izdanak)
Bromton (Brompton)
Marijana (Marianna)
INRA Marijana GF 8-1 (INRA Marianna GF 8-1 INFEL)
Marijana 2624 (Marianna 2624)
Crna damascenka C (Malling Damas C)
Klonovi džanarike (Myrobalan A, B, C, D, E, alba)
Krupna zelena renkloda (Grosse grline Reine-Claude)
Šljive na sopstvenom korenu
Novije podloge za šljive rumunskog porekla
Generativne podloge za šljive
Vegetativne podloge za šljive
PROIZVODNJA SADNICA ŠLJIVA
Proizvodnja podloga za šljive
Proizvodnja sejanaca šljiva
Izbor matičnih stabala šljiva
Matični zasadi za proizvodnju semena šljiva
Berba i sakupljanje plodova, vađenje i pranje semena šljiva
Prosušivanje, klasiranje i čuvanje semena šljiva
Klijavost semena šljiva
Jarovljenje semena šljiva
Setva semena šljiva
Nega, vađenje, klasiranje i čuvanje sejanaca šljiva
Proizvodnja podloga za šljivu vegetativnim putem
Proizvodnja kalem-grančica sorti šljiva
Tehnika proizvodnje sadnica šljiva
Polje gajenja (rastilo) šljiva
Kalemljenje šljiva
Nega sadnica šljiva u rastilu
Vađenje, klasiranje, trapljenje, čuvanje u hladnjači, pakovanje i prevoz sadnica šljiva
Proizvodnja bezvirusnih sadnica šljive
PODIZANJE ŠLJIVIKA
Projektovanje šljivika
Projektovanje plantaža šljive
Projektovanje šljivika na okućnici
Ispitivanje zemljišta
Uređenje i priprema zemljišta za podizanje šljivika
Krčenje prethodne višegodišnje kulture
Uništavanje korova
Ravnanje terena
Agromelioracija zemljišta
Humifikacija zemljišta
Fosforizacija i kalifikacija zemljišta
Kalcifikacija zemljišta
Zakiseljavanje (acidifikacija) i rasoljavanje zemljišta
Mehanizovano unošenje mineralnih đubriva
Rigolovanje i podrivanje zemljišta
Kopanje jama
Fina priprema rigolovanog zemljišta za sadnju šljiva
Organizacija zemljišne površine
Izbor sorti, podloga i sistema gajenja šljiva
Raspored, pravac redova i rastojanja između šljiva u zasadu
Razmeravanje i obeležavanje mesta za sađenje šljiva
Izrada plana zasada šljiva
Izbor, nabavka i čuvanje sadnica za podizanje šljivika
Vreme sađenja šljiva
Načini (tehnika) sađenja šljiva
Kadrovi, oprema i građevinski objekti
REZIDBA ŠLJIVA
Rezidba mladih šljiva i obrazovanje oblika krune
Vretenasta piramidalna kruna
Kotlasta kruna (vaza)
Poboljšana piramidalna (kombinovna) kruna
Rezidba šljiva u rodu
Mehanizovana rezidba šljive sorte stenli
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U ŠLJIVICIMA
Osnovna obrada zemljišta
Jalovi ugar (čista obrada)
Gajenje pokrovnih kultura (biljaka za zelenišno đubrenje)
Gajenje uzrodica (potkultura)
Ledina
Zastiranje (malčiranje)
Pokrivanje zemljišta folijama
Primena herbicida radi suzbijanja korova u šljivicima
ĐUBRENJE ŠLJIVA
Uvodne napomene
Delotvornost đubrenja šljiva
Utvrđivanje ishranjenosti šljiva
Izbor đubriva
Osnovna načela đubrenja šljiva
Orijentacione norme za đubrenje šljiva
Vreme đubrenja šljiva
Tehnika đubrenja šljiva
ODVODNJAVANJE I NAVODNJAVANJE ZEMLJIŠTA U ŠLJIVICIMA
Odvodnjavanje zemljišta u šljiviku
Navodnjavanje zemljišta u šljiviku
Uticaj navodnjavanja
Potreba šljiva za vodom
Vreme, rokovi i norme zalivanja šljiva
Kvalitet vode za navodnjavanje
Načini navodnjavanja
REGULISANJE RODNOSTI ŠLJIVA
Otklanjanje nerodnosti i slabe rodnosti
Otklanjanje alternativne i periodične rodnosti
ZAŠTITA ŠLJIVA OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH ČINILACA
Mrazevi i zaštita šljiva od izmrzavanja
Zaštita šljiva od prejake insolacije
Zaštita šljiva od grada
Izbegavanje opasnosti od nepravilne upotrebe pesticida
ZAŠTITA ŠLJIVA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI I ŠTETOČINA
Uvodne napomene
Bolesti šljiva
Virusne bolesti (viroze) šljiva
Virus šarke šljiva (Plum pox virus = PPV = Plum pox potyvirus)
Virus kržljavosti šljiva (virus kržljavosti roda Prunus sp.= Prune chvarf ilar virus = PDV)
Virus nekrotične prstenaste pegavosti šljiva (Prunus necrotic ringspot ilar virus = PNRSV)
Virus hlorotične lisnepegavosti (Chlorotic leafspot virus = CLSV)
Virus linijskog mozaika šljive (Plum line pattern virus = PLPV)
Virus prstenaste pegavosti paradajza (Tomato ringspot nepo virus = TORST)
Gljivične bolesti (mikoze) šljiva
Plamenjača (narandžasta pegavost) šljiva
Rđa šljiva
Rogač ploda šljiva
Sušenje grančica i cvetova i mrka trulež plodova šljiva
Bakterijske bolesti (bakterioze) šljiva
Bakteriozni rak korena šljiva
Bakteriozna pegavost lišća i rak grana šljiva
Štetočine šljiva
Štetni insekti šljiva
Šljivina štitasta vaš (Eulecanium corni Bouche)
Šljivine ose (Hoplocampa flava L. i H. minuta Christ.)
Šljivin smotavac (Cydia /Laspeyresia/funebrana Treitsch)
Lisne vaši (Brachycaudus helichrysi Kalt. i Hyalopterus pruni)
Običan (majski) gundelj (Melolontha melolontha L.)
Štetni preglji (grinje) šljiva
Program (kalendar) zaštite šljiva
Proizvodnja superelitnog i elitnog sadnog materijala šljiva nezaraženog virusima
PODMLAĐIVANJE I PREKALEMLJIVANJE ŠLJIVA
Podmlađivanje šljiva
Prekalemljivanje šljiva
BERBA PLODOVA ŠLJIVA
AMBALAŽA, KLASIRANJE, PAKOVANJE, PREVOZ I ČUVANJE PLODOVA ŠLJIVA
KRUPNOĆA, SASTAV, HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA ŠLJIVA
PRINOSI RENTABILNOST GAJENJA ŠLJIVA
Prinosi šljiva
Rentabilnost gajenja šljiva
ORIJENTACIONI NORMATIVI RADOVA I MATERIJALA U ŠLJIVIKU
KALENDAR RADOVA U ŠLJIVARSTVU
Period zimskog odmora (novembar-februar)
Novembar
Decembar
Januar
Februar
Period vegetacije (mart-oktobar)
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
PLUMS (SIMMARY)
LITERATURA
REGISTAR
BELEŠKA O PISCU
Uvod
Šljiva se medu voćkama nalazi po proizvodnji na devetom mestu u svetu, a među listopadnim voćkama ona je na četvrtom mestu. Dolazi posle jabuke, kruške i breskve.
Šljiva je voćka severne Zemljine polulopte. Azija je kao kontinent najveći proizvođač šljive, a nju prate Evropa i Severna Amerika.
Stari Sloveni su u svojoj postojbini između sliva Odre na zapadu i Dnjepra na istoku, Karpata na jugu i Baltičkog mora na severu gajili šljivu.
Na Balkanskom poluostrvu šljiva se gaji vekovima. Nju su naši preci zatekli na tlu Srbije i Jugoslavije i nastavili da je gaje.
Niketić (1953) ističe da je šljiva bila glavni izvor prihoda poljoprivrednika i važan činilac u privredi Jugoslavije.
Gavrilović (1959) navodi da je šljiva glavna voćna vrsta u Jugoslaviji.
SFRJ Jugoslavija je bila najveći proizvođač šljiva u svetu. SSSR je u periodu 1986/90. postao vodeći proizvođač šljiva u svetu. Danas je Kina (2.621.021 t) najveći proizvođač šljiva u svetu.
Velika je, ali srazmerno ekstenzivna proizvodnja šljiva kod nas. Šljiva je i danas značajan izvor prihoda poljoprivrednog stanovništva. Ona je, međutim, jedan od osnovnih problema voćarstva Jugoslavije.
U nas je šljiva zadobila vodeće mesto blagodareći nizu pogodnosti. Ona odlično uspeva i dobro rađa na brdsko-planinskom prostom Srbije i Crne Gore (200 do 700 m nad morem). Relativno se lako razmnožava (izdanci i kalemljenje) i dosta brzo prorodi. Po šljivi su mnoga naselja dobila ime (Šljivak, Šljivansko, Šljiva, Šljivica, Šljivnje, Šljivova, Šjivovac, Šljivovik i šljivovo). Međutim, šljiva je u Srbiji i Crnoj Gori i mnogim drugim evropskim zemljama napadnuta virusom šarke šljive (Plum pox virus).
Sveži plodovi šljiva stoje stanovnicima seveme Zemljine polulopte na raspolaganju od sredine juna do kraja septembra. Oni hrane i okrepljuju, a služe i kao lek. Vodom koju sadrže čovek može da ugasi žeđ, a šećeri služe kao odličan energetski izvor. Celuloza podstiče rad creva, a pektini doprinose zaštiti od arterioskleroze i infarkta. Mineralne supstance i organske kiseline regulišu pH krvi. Plod šljiva bogat je kalijumom, pa snižava krvni pritisak. Vitamini, enzimi i biljni hormoni imaju značajnu zaštitnu, dijetetsku i terapeutsku vrednost. Antocijanini mogu da pruže čovečjem organizmu odgovarajuću zaštitu od radioaktivnog zračenja i značajni su antioksidansi. Kvalitetni sveži plodovi, naročito ranih stonih sorti domaće šljive, postižu visoku cenu na tržištu.
Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.
Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi.
Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.
Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.
Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.
Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.
Blagodareći svemu tome, voćari u Jugoslaviji, a naročito u Srbiji i Crnoj Gori prenose ljubav prema šljivi sa pokolenja na pokolenje.
Naredna izlaganja posvećena su boljem upoznavanju šljive, mogućnostima osavremenjivanja njenog sortimenta i gajenja šljiva uopšte. To je utoliko važnije što se postepeno ostvaruju perspektive gajenja otpornih i tolerantnih sorti šljiva prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, pri čemu upotreba pesticida i mineralnih đubriva može da se svede na neophodan minimum.
Moramo da imamo stalno na umu da je šljiva naša najrasprostranjenija i najznačajnija voćka. Ona nam je pomagala kroz vekove da se održimo i da bolje živimo na ovim prostorima. Naša je dužnost da joj savremenom agrotehnikom pružimo mogućnost da do maksimuma razvije svoje genetičke potencijale i ulepša prirodu koja nas okružuje.
Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vlade Republike Srbije donelo je uredbe 18. januara 2002. (Službeni glasnik Republike Srbije, 2/2002), 27. decembra 2002. godine (Službeni glasnik Republike Srbije, 91/2002) i 28. maja 2004 (Službeni glasnik Republike Srbije, 58/2004) kojima se određuju podsticajna sredstva za podizanje zasada šljive. Pre podizanja zasada treba da se ispita zemljište, a posle podizanja zasada da se utvrdi da su sadnice zdrave i da se zasad neguje i održava do stupanja u period plodonošenja. Ministarstvo daje pomoć od 40.000 dinara ako se u zasadu posadi 400 do 1.000 sadnica po ha odnosno 70.000 dinara ako se posadi više od 1.000 sadnica po ha sledećih sorti domaće šljive: čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska najbolja, čačanska rodna, valjevka, požegača i stenli (Stanley). Podsticajna sredstva mogu da se ostvare (dobiju) ako je zasad šljive na površini većoj od 0,5 ha.
Krupnoća, sastav, hranljiva i upotrebna vrednost plodova šljiva
Plodovi šljiva imaju veliku hranljivu, higijensku i dijetetsku vrednost. Ona zavisi od vrste, sorte i podloge šljive, rodnosti, stepena zrelosti i kvaliteta plodova, ekoloških uslova i primenjene agrotehnike (tehnologije gajenja).
Masa svežeg ploda šljiva kreće se od 5,0 do 150,0 g. Od toga meso (mezokarp) i pokožica (egzokarp = epikarp) čine 94,1 do 96,3%, a ostatak koštica (endokarp) i semenka.
Prema krupnoći (masi) plodova sorte šljiva mogu da se podele na četiri grupe:
- Sorte šljiva sa sitnim plodovima (masa manja od 20 g) jesu metlaš, crvena ranka, požegača, nansijska mirabela i renklod kolhoznij.
- Sorte šljiva sa srednje krupnim plodovima (20 do 40 g) jesu čačanska lepotica, čačanska rodna, valjevka, vangenhajmova, rut geršteter, herman, bilska rana, aženka, italijanka, stenli, bosanka, korajka, ana špet, krupna zelena renkloda, vengerka jubilejnaja i tardikot.
- Sorte šljiva sa krupnim plodovima (41 do 60 g) jesu čačanska rana, valerija, altanova renkloda, tuleu gras, bjuti, berbank, desertnaja i florencija.
- Sorte šljiva sa vrlo krupnim plodovima (masa veća od 60 g) jesu kalifornijska plava, džinovka, hol, čačanska najbolja, burmoza, kalita, formoza, frantier, santa roza, obilnaja, ozark premijer, satsuma, širo, sordum, oišinakate i taijou (Taiyou, 150 g).
U sastav jestivog dela ploda šljiva (meso i pokožica) ulaze: voda, ugljeni hidrati, pektini, organske kiseline, lipidi, azotne, opore, bojene i isparljive supstance, vitamini, enzimi (fermenti), fitohormoni i mineralne supstance.
Voda. Plod šljiva sadrži visok procent vode (73,51 do 86,85%). U njoj su rastvoreni razni hranljivi, organoleptički i dijetetski sastojci.
Suva materija obuhvata sve sastojke u bezvodnom stanju i kreće se od 13,15 do 26,49%.
Ugljeni hidrati (glicidi) važni su energetski sastojci ploda šljiva. Oni čine od 7,00 do 17,74% jestivog dela ploda. Najznačajniji šećeri u plodu šljiva su glukoza, fruktoza i saharoza, a javljaju se ksiloza i rafinoza.
Widdowson i McCance (1935) ispitivali su količine glukoze, fruktoze i saharoze u plodovima šljiva (tabela 16).
Celuloza (0,25 do 0,70%) polimer je glukoze i glavni strukturni element zida ćelija (ćelijskih membrana) u plodu šljiva.
Tabela 16. Količine glukoze, fruktoze i saharoze u plodovima šljiva
| Šljiva | Glukoza (%) | Fruktoza (%) | Saharoza (%) |
| Domaća šljiva | 4,00 | 1,34 | 4,26 |
| Trnošljiva | 5,22 | 3,42 | 0,96 |
| Renkloda | 5,00 | 2,60 | 4,16 |
Pektinske supstance, alkohol sorbitol (d-glucitol) i glukozid amigdalin su derivati šećera i nalaze se u plodovima šljiva.
Pektinske supstance (poligalakturonidi) stalni su pratilac celuloze u srednjoj (primordijalnoj) i primarnoj membrani ćelije šljiva. One povećavaju čvrstinu i elastičnost tkiva u plodovima šljiva. Količina pektina kreće se od 0,36 do 1,50% u plodovima šljiva.
Sorbitol (glucitol) je sastojak mezokarpa, a amigdalin semena šljiva (Reif, 1934; Hickinbotton i saradnici, 1956).
Organske kiseline su značajni sastojci ploda šljiva. Ukupna količina organskih kiselina izražena u jabučnoj kiselini kreće se od 0,39 do 2,28%. Najznačajnije organske kiseline u plodu šljiva su jabučna i hinska kiselina, a u manjini količinama su zastupljene limunska, neohlorogenska, izohlorgenska, glikoćilibarna i salicilna. Organske kiseline se nalaze većim delom u slobodnom, disociranom stanju. Količina organskih kiselina opada u toku razvoja ploda. U zrelom plodu šljiva pH vrednost se kreće od 3,3 do 3,6.
Masne supstance (lipidi) nalaze se u vrlo malim količinama (0,1%), prvenstveno u obliku kutinsko-voštane prevlake (pepeljka) na pokožici ploda šljiva. Semenke šljiva sadrže, međutim, dosta ulja (25 do 32%).
Azotne supstance su redovan sastojak plodova šljiva, a njihova količina se kreće od 0,55 do 1,2%. Javljaju se u obliku amino-kiselina, amida, amonijačnih jedinjenja i azotnih baza. Amino-kiseline leucin, izoleucin, asparagin, asparaginska kiselina, serin, prolin, glutamin, glutaminska kiselina, treonin, alanin, valin i druge učestvuju u izgradnji belančevina u plodovima šljiva.
Opore supstance. Najznačajnije među njima su tanini. Količina tanina u plodovima šljiva kreće se od 0,15 do 0,84%.
Bojene supstance plodova šljiva su hlorofili, karotinoidi i antocijanini. Plastidni pigmenti (hlorofili i karotinoidi) uslovljavaju pojavu zelene, žutozelene, žute i narandžaste boje pokožice ploda. Antocijanini (cijanidin-3-glukozid, a u manjoj meri i cijanidin-3-rutinozid, peonidin-3-rutinozid i peonidin-3glukozid) pigmenti su crvene, plave, ljubičaste i srodnih boja, a rastvoreni su u ćelijskom soku pokožice plodova šljiva. Bojene supstance se nalaze u plodovima šljiva u veoma malim količinama (do 33,1 mg%). Derivati cinamičke kiseline, flavoni (katehin, epikatehin i galokatehin) i antocijanini pripadaju grupi flavonskih jedinjenja u plodovima domaće šljive.
Pokožica ploda je žutozelena u krupne zelene renklode; žuta u saradžeta i belošljive; crvena u red bjuti i ozarak premijera; plavocrvena u crvene ranke, metlaša, ersingerove rane, julke i komoričanke; ljubičastoplava u aženke, rut geršteter, kalifornijske plave i čačanske rane; a tamnoplava u bilske rane, valerije, vangenhajmove, stenlija, požegače, italijanke, crnošljive, brčanke rane, frontijer, čačanske lepotice, čačanske najbolje i čačanske rodne.
Isparljive supstance. Laktoni (od C6 do C12) najvažnije su isparljive supstance u plodovima šljiva. Među njima je gama-dekalakton zastupljen u najvećem obimu.
Vitamini su nezamenljivi biološki katalizatori plodova šljiva. U plodovima šljiva su otkriveni sledeći vitamini: provitamin A (karotin: 0,23 do 0,80 mg%), tiamin (B1: 0,06 do 0,15%), riboflavin (B2: 0,12 do 0,40 mg%), pantotenska kiselina (B3), piridoksin (B6: 0,05 mg%), amid nikotinske kiseline (PP, 0,50 mg%), tokoferol (E), biotin (H), i askorbinska kiselina (C: 0,20 do 17,60 mg%). Sorte šljiva aženka i italijanka su relativno dobro obezbeđene vitaminom C.
Enzimi (fermenti) igraju integralnu ulogu u procesima razmene materije i energije u plodovima šljiva. Od fermenata je utvrđeno prisustvo pektin-esteraze, poligalakturonaze, metaoksidaze, peroksidaze, tirozinaze, oksigenaze, fruktozidaze (saharaze), celulaze i metilesteraze.
Mineralne supstance (pepeo) nalaze se u plodovima šljiva (0,23 do 0,65%). Pepeo sačinjavaju: kalijum (79,3%), fosfor (8,1%), kalcijum (8,4%), magnezijum, sumpor, gvožđe, natrijum, mangan, bakar, cink, jod, bor, molibden i kobalt. Požegača je najbogatija u K, Ca i Mg, aženka 303 u P, a stenli u Fe. Mikroelementi iz plodova šljiva imaju značajnu zaštitnu ulogu u organizmu čoveka.
Energetska vrednost plodova šljiva kreće se od 220,23 do 455,54 kJ na 100 g. To je skoro dva puta veća količina energije nego u plodovima jabuke, a dva do pet puta manja nego u istoj količini hleba.
Sveži plodovi šljiva stoje stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od sredine juna do kraja septembra. Oni hrane i okrepljuju, a služe i kao lek. Vodom iz njih čovek može da ugasi žeđ, a šećer služi kao odličan energetski izvor. Među dijetnim vlaknima celuloza podstiče peristaltiku creva i aktivnost crevne mikroflore. Kompot od suvih šljiva ili suve šljive koriste se protiv zatvora (opstipacije). Pektini doprinose zaštiti od arterioskleroze i infarkta. Mineralne supstance i organske kiseline regulišu pH vrednost krvi. Plodovi šljiva su bogati kalijumom, pa snižavaju krvni pritisak. Vitamini i enzimi obavljaju značajnu zaštitnu, dijetetsku i terapeutsku ulogu. Antocijanini mogu da pruže čovečjem organizmu odgovarajuću zaštitu od radioaktivnog zračenja.
Prema P. D. Mišiću i Ž. Milojeviću (1981), od prosečne godišnje proizvodnje šljiva u Jugoslaviji koja je iznosila 691.000 t (1974/79), u svežem stanju se trošilo oko 69.100 t ili 10%, a na preradu je odlazilo oko 621.900 t ili 90%.
Upotreba šljiva bila je vrlo jednostrana i neracionalna. Oko 85% plodova šljiva namenjenih preradi odlazilo je u rakiju šljivovicu, a ostatak se uglavnom sušio i prerađivao u pekmez.
I danas se način upotrebe plodova šljiva nije bitnije promenio. Više od 75% sveže šljive proizvedene u Srbiji i Crnoj Gori se preradi u rakiju.
Plodovi sorti čačanske rane, čačanske lepotice, čačanske najbolje, čačanske rodne, požegače i italijanke predstavljaju dobre stone šljive.
Za sušenje su pogodni plodovi sorti domaće šljive italijanke, požegače, aženke, vangenhajmove, valjevke, jelice i čačanske rodne.
Plodovi šljiva mogu da se koriste i za proizvodnju pekmeza, džema, marmelade, kompota, slatka, soka, koncentrata, solidpeka, kandiranog voća, voćnih salata, knedli od šljiva i kao pasterizovani i zamrznuti.