Sa knjižicom „Soja-gajenje i upotreba” izlazimo u trenutku kada se na tržištu oseća nepodnošljiva nestašica kvalitetnih, naročito koncentrovanih, stočnih hraniva. Ova nestašica pogađa naročito sitnije proizvođače mleka, tovljače svinja, odgajivače prasića i jagnjadi. U posebno se teškom položaju nalaze tovljači brojlera i druge živine i proizvođači jaja.

Nedomaćinsko ponašanje u uvozu svega i svačega, pa i onih roba koje su se sa velikim uspehom mogle proizvoditi na domaćem trzištu, postaje prošlost, ali njegove posledice tek počinju da se pokazuju u pravoj meri. Ovo, ako je reč o poljoprivredi i stočarstvu, posebno važi za uvoz proteinskih hraniva, naročito biljnih-sojine sačme, koju smo godinama uvozili u, skoro, stoprocentnim količinama, likvidirajući u potpunosti domaću proizvodnju soje, naročito na individualnom sektoru.

Veliko poskupljenje koncentrovanih stočnih hraniva, a naročito njegova permanentna nestašica na tržištu, počinju da deluju otrežnjavajuće, pa su već tokom poslednje dvegodine, angažujući sena proizvodnji soje, nekoliko naših većih poljoprivrednih kombinata zabeležila krupne uspehe u prinosu po hektaru površine i time ohrabrili, ne samo druge kombinate, već i individualne proizvođače da smelije pristupe njenoj proizvodnji, za koju prema svim pokazateljima, u našoj zemlji postoje izvanredne mogućnosti.

Publikacija „Soja – gajenje i upotreba”, koju smo pripremili za naše čitaoce, namenjena je, pre svega, individualnom sektoru – udruženim zemljoradnicima i kooperantima. Pored odeljaka o najpovoljnijim sortama soje za naše podneblje, uputstava za njenu pripremu za setvu, negu, ubiranje i čuvanje, poseban odeljak je posvećen upotrebi soje – naročito upotrebi u pripravljanju raznih smeša za stočnu proizvodnju. Da bi podstakli naše sitnije stočare da hrabrije uđu u proizvodnju soje, bar za sopstvenu upotrebu – za prihranjivanje sopstvenog stočnog fonda – u knjižici je dato i nekoliko prikladnih receptura za pripremanje raznih smeša – koncentrata, naročito za onu vrstu stočne proizvodnje, koja se bezproteinske komponente ne može ni zamisliti, kao što je odgajivanje prasadi, jagnjadi, živine, jaja i mleka. U ovome je posebna poenta stavljena na mogućnost upotrebe neprerađene soje (iz koje nije izvađeno ulje), što je do sada dovodilo u zabunu pojedine interesente za soju, kao proteinsku stočnu hranu, zbog rasprostranjenog mišljenja da ,,u njoj, neprerađenoj, ima nekih, za stoku, štetnih supstanci“.

Prof. dr Nedeljko Nenadić

Sadržaj

GRAĐA BILJKE SOJE

BIOLOŠKE OSOBINE
odnos prema toploti
odnos prema vlazi
odnos prema svetlosti
odnos prema zemljištu

RAST I RAZVIĆE SOJE
rast stabla i listanje
cvetanje i formiranje mahuna
sazrevanje

SORTE SOJE
TEHNOLOGIJA GAJENJA SOJE
izbor preduseva
priprema zemljišta

ĐUBRENJE
SETVA SOJE
priprema semena
vreme setve
način setve

NEGA SOJE
suzbijanje korova

ZAŠTITA OD BOLESTI I ŠTETOČINA

NAVODNJAVANJE

ŽETVA SOJE

ISKORIŠĆAVANJE UPOTREBA SOJE
soja u ishrani Ijudi
soja u ishrani stoke
recepti za spravljanje koncentrata

Nekroza korenovog vrata i stabla − sklerocinia se javlja na velikom broju gajenih biljaka: suncokretu, soji, duvanu, pasulju, krompiru, kupusu i mnogim drugim ratarskim i povrtarskim usevima.

Obolenje sejavlja najpre u predelu korenovog vrata i prizemnom delu stabla. Na napadnutom mestu obrazuje se jedna beličasta navlaka, koja podseća na pamučna vlakna, u kojoj se nalaze crna telašca u većem ili manjem broju − sklerocije. Kasnije se sklerocije javljaju i u unutrašnjosti stabla, pa čak i u mahunama.

Direktna zaštita napadnutog useva je skoro nemoguća. Usled toga treba se boriti preventivnim merama, odnosno nastojati da se izbegne pojava bolesti. Obratiti pažnju na plodored. Soju ne sejati posle onih biljaka (suncokreta) koje napada ovaj parazit. U slučaju pojave bolesti preporučuje se čupanje i spaljivanje obolelih biljaka, i to pre nego što nastane obrazovanje sklerocija.

Ukoliko se ne bude vodilo računa o plodoredu za soju, u budućnosti treba očekivati širenje ove opasne bolesti.

Plamenjača je dosta česta bolest i napada soju u svim fazama njenog razvića, a naročito u vlažnim i prohladnim godinama. Ovo gljivično obolenje napada lišće koje gubi zelenu boju i brzo se suši. Sa gornje strane lista javljaju se sitne, žute pege, a sa donje sivkasta navlaka plesni.

Suzbijanje plamenjače obavlja se odgovarajućim fungicidima ili borovskom čorbom. Za setvu treba upotrebljavati zdravo seme.

Trulež korena istabla napada veliki broj kulturnih biljaka, a među njima i soju. Obolenje se javlja na vratu korena u vidu crvenkastomrke tmleži. Parazit naipre zahvata srž, a zatim prelazi na sprovodne sudove. Usled ovoga obolele biljke poležu, što otežava žetvu kombajnima, a na biljkama se formira manji broj mahuna i u mahunama sitnije seme.

Od mera zaštite prepomčuje se obavezno gajenje soje u plodoredu i upotreba za setvu zdravog semena.

Navodnjavanje soje

Soja se može sa uspehom gajiti u svim područjima u kojima u toku juna, jula i avgusta padne od 200-300 mm vodenih taloga. Ona može dati visok prinos i pri količini vodenih taloga od 200 mm, ali pod uslovom da su oni pravilno raspoređeni. Prema ovim podacima, u većini područja naše zemlje, u pogledu obezbeđenosti vlagom, postoje povoljni uslovi za proizvodnju soje. Međutim, u južnim područjima naše zemlje (Makedonija, jugoistočna Srbija, Kosovo, Hercegovina), a ponekad i u severoistočnim predelima, nedostatak vlage se javlja kao ograničavajući faktor gajenja soje. U ovakvim uslovima navodnjavanje pokazuje vrlo pozitivan efekat.

Vreme i norma zalivanja u proizvodnji soje određuje se prema kritičnim fazana razvića biljaka. Kritičan period u vodi javlja se pred cvetanje, zatim prilikom formiranja mahuna i za vreme nalivanja semena. Stoga soju treba navodnjavati u ovo vreme.

Količina vode za jedno zalivanje kreće se od 40-60 mm, odnosno 40-60 litara vode po jednom metru kvadratnom.

Načini zalivanja. Soja se navodnjava veštačkom kišom i brazdama. Zalivanje veštačkom kišom je pogodniji način od navodnjavanja brazdama. Ako se navodnjavanje vrši brazdama, setva se mora izvoditi na većem razmaku između redova.

U našoj zemlji postoje i koriste se više uređaja za veštačku kišu, koje proizvodi: „Jastrebac” − Niš, „Agrostroj” − Ljubljana, „Tito” − Skoplje i dr.

Žetva i čuvanje semena soje

Žetva soje je vrlo važan i odgovoran posao. Ovo dolazi otuda što se žetva, a naročito kombajniranje, može vršiti samo po lepom i suvom vremenu i što vlažnost zrna u doba žetve ne sme da prelazi 13-14%, ukoliko se ne vrši sušenje semena pre njegovog uskladištenja. Osim toga, pri žetvi soje u punoj zrelosti i pri suvom vremenu izraženo je osipanje semena. Takođe, ne sme se zanemariti okolnost da je, po prirodi biljke, soja manje podesna za jednofaznu mehanizovanu žetvu od strnih žita. Njena stabljika je žilava, a mahune se formiraju dosta nisko, te kombajn teško može da ih zahvati. Usled ovoga, a i zbog osipanja semena, pojavljuju se veliki gubici koji mogu da iznose od nekoliko procenata, pa čak i do 35% i više. Najzad, u našoj zemlji još uvek nema odgovarajućeg kombajna pogodnog za žetvu soje.

Sve su ovo ozbiljni problemi koji otežavaju žetvu. Međutim, mnogi od njih se mogu na zadovoljavajući način rešiti: izborom pogodnih sorata; usavršavanju zemljišta i setvi (načinu setve i gustini useva); usavršavanjem postupka žetve − konstrukcijom odgovarajućih uređaja na hederu, gde se inače stvaraju najveći gubici i dr.

Na osnovu svega iznetog može se konstatovati da su u žetvi soje posebno važni vreme žetve i načini žetve.

Vreme žetve. Žetva soje obavlja se u punoj zrelosti, ili nešto ranije, pre potpunog sazrevanja svih mahuna. Potpuno sazrevanje svih mahuna se ne sme čekati, jer će u tom slučaju nastupiti osipanje semena. Puna zrelost soje nastupa kada biljke ostanu bez lišća i kada mahune postanu mrke ili žute, a seme u njima dovoljno čvrsto (tvrdo) potpuno formirano i odgovarajuće boje i oblika. Žetvu treba završiti u što kraćem roku, jer zrele mahune pucaju i seme se osipa.

U proizvodnji se često događa da soja neravnomemo sazreva. Ovo naročito onih dana u kojima su avgust i septembar prohladni i vlažni. Usev soje se može naći u takvom stanju da su mahune i seme potpuno sazreli, dok je lišće na manjem ili većem broju biljaka još uvek zeleno ili poluzeleno. Ako se žetva ovakvog useva obavlja kombajnom ili ako se planira setva ozime pšenice posle soje, da se ne bi čekalo potpuno sazrevanje useva i opadanje lišća, može se vršiti defolijacija ili veštačko sušenje lišća, radi njegovog bržeg opadanja sa stabala.

Defolijacija se izvodi tretiranjem useva hemijskim preparatima, kao što su: reglon, gramokson ili neko drugo sredstvo. Nekoliko dana posle tretiranja (4-6 dana) lišće se suši i opada. Pri ovomese suši i stablo biljke. Na manjim površinama defolijacija se može obaviti leđnim prskalicama. Za jedan hektar upotrebljava se 3-4 kg preparata.

Načini žetve. Žetva soje može se vršiti rukom ili mašinama. Ručna žetva obavlja se čupanjem stabla zajedno sa korenom ili košenjem useva kosom. Ručna žetva praktikuje se samo ako su u pitanju manje površine ili ako je teren takav da ne dozvoljava primenu mašina. Pokošena ili počupana soja se veže u snopove, ostavja neko vreme da se prosuši, a potom se vrši izdvajanje semena mlaćenjem ili mašinama (vršalicamaili kombajnima), koje se moraju prethodnopodesiti za vršaj soje.

Jednofazna žetva kombajnom je najzastupljeniji način žetve. U našoj zemlji ne postoji specijalan kombajn za žetvu soje. Žetva se obavlja žitnim kombajnima koji se moraju posebno regulisati za žetvu soje. Regulisanje se sastoji u podešavanju broja obrtaja bubnja i vitla, razmaka između bubnja i podbubnja, jačine vetra u ventilatom i veličine otvora na sitima.

Pored ovih uobičajenih prilagođavanja kombajna za žetvu soje, na žitnim kombajnima mogu se vršiti još neka podešavanja koja doprinose osetnom smanjivanju gubitaka, a ta podešavanja se prvenstveno odnose na heder, a sastoje se u sledećem:

• Povećanju broja hodova kose radi energičnijeg reza stabala, usled čega se smanjuje potresanje stabla i istresanje semena iz mahuna.
• Smanjivanju broja obrtaja pužnog transportera hedera, pomoću posebnog zupčanika i ugrađivanjem gumene zavese naulazu elevatoranahederu, da bi se smanjilo raspršivanje semena iz korita hederskog stola.
• Vitlo treba tako podesiti da letviće nežno dodiruju biljke.

Prema tome, sva ova podešavanja vrše se radi obezbeđenja normalnog rada kombajna i smanjivanja gubitaka semena.

Pri žetvi soje kombajnom nastaju dve vrste gubitaka zrna:

• Na hederu
• U vršalici

Od ukupnih gubitaka, koji nastaju pri žetvi soje kombajnom, 80-85% otpada na heder, a ostatak na vršalicu.

Gubici zrna na hederu kombajna mogu biti sledeći:

• U obliku slobodnog zrna. Ovi gubici zrna nastaju zbog pucanja mahuna, koje prouzrokuju:
• udari vitla po stablima i mahunama
• razdeljivač hedera pri prolazu između redova, a naročito ako su biljke susednih redova međusobno isprepletene.
• visok rez kose − aparat za košenje zahvata mahune i otvara ih, a zrno se potpuno ili delimično rasipa po površini zamljišta.
• potresanje stabala pri rezu kosom.
• radom pužnog transportera dolazi do raspršivanja zrna iz korita hederskog stola.
• Mahunena strnjici. Ova vrsta gubitakaje u direktnoj vezi sa visinom košenja, koja treba da bude ispod najnižih mahuna na stablu. Položaj ovih mahuna zavisi od sorte, predsetvene pripreme zemljišta i gustine useva.
• Mahune sa odsečenih, a nepokupljenih stabala. U slučaju kadaje usev polegao, doiazi do presecanja stabljike na više mesta, tako da pojedini delovi, zajedno sa mahunama, ostaju na površini zemljišta.
• Mahune nepokošenih biljaka. Ovi gubici nastaju u jako poleglih useva, usled veće brzine kretanja kombajna i neispravnog aparata za košenje.

Gubici zrna na hederu kombajna „Zmaj-125” sa različitim rešenjima na hederu i aparatu za košenje (kg/ha)

• Vrsta gubitaka Klasični j heder
  -Slobodna zrna 147,4
  -Mahune na strnjici 43,9
  -Odsečene a nepokupljene mahune 14,3
  Ukupno 205,6
• Vrsta gubitaka Plivajući heder i klasični aparat za košenje
  -Slobodna zrna 82,8
  -Mahune na strnjici 20,0
  -Odsečene a nepokupljene mahune 12,7
  Ukupno 115,5
• Vrsta gubitaka Plivajući heder i aparat za košenje . niskog reza
  -Slobodna zrna 74,9
  -Mahune na strnjici 1,5
  -Odsečene a nepokupljene mahune 4,0
  Ukupno 80,4

U nekim zemljama, a naročito u SAD, problem žetve soje dosta je uspešno rešen. U našoj zemlji, kao što je pomenuto, žetva se izvodi žitnim kombajnima. Međutim, poslednjih godina industrija poljoprivrednih mašina „Zmaj”, u saradnji sa institutima za mehanizaciju pokušava da reši problem žetve soje ugrađivanjem na žitni kombajn plivajućeg produžetka hedera „ZMAJ”. Ovaj uređaj sezglobno veže sa hederom kombajna i sastoji se od produžetka hederskog stola, na kome je ugrađena brzorežuća kosa.

Pri radu kombajnom na kome je ugrađen ovaj uređaj postiže se:

• Bolje praćenje promene mikroreljefa i ostvarenje nižeg reza − teoretski do 3 cm.
• Lakše vođenje hedera i manje zamaranje kombajnera.
• Manje zarivanje hedera u zemlju i unošenje zemlje u vršalicu
• Brzorežuća kosa ima znatno veću reznu sposobnost, usled čega se u celini stvaraju manji gubici zrna.

Čuvanje semena

Seme soje, kao i seme žita, čuva se u skladištima. Ona treba da su suva, promajna i čista. Pri čuvanju semena soje, kao i drugih biljaka sa viso

Rad kombajna sa plivajućim produžetkom hedera „Zmaj” i aparatom niskog reza i sa niskim sadržajem ulja, posebnu pažnju treba obratiti na vlažnošt semena, koja ne sme biti veća od 13%. Ako je vlažnost veća, seme se mora sušiti.

• Rod kombajna sa klasičnim hederom i klasičnim aparatom za košenje
• Rad kombajna sa plivajućim produžetkom hedera „Zmaj” i aparatom niskog reza.

Iskorišćavanje − upotreba soje

Soja spada u grupu najvažnijih njivskih biljaka. Od nje se dobijaju proizvodi važni ne samo za ishranu ljudi i domaćih životinja, već i za preradu u industriji. Stoga se u mnogim zemljama, a naročito razvijenim, poslednjih godina čine ogromni napori u pravcu daljeg unapređenja proizvodnje soje. Ovo je slučaj i u našoj zemlji. Međutim, napori koji se čine u našoj zemlji na unapređenju proizvodnje soje mogu dati pun efekat samo onda ako se pokloni veća pažnja pravilnom i racionalnom iskorišćavanju proizvedene soje. Ne može se reći da je o ovome u nas do sada dovoljno vođeno računa, što je donekle i opravdano, s obzirom na mali obim proizvodnje, zatim na izgrađene kapacitete prerade − naročito za proizvodnju proizvoda za ljudsku ishranu, nedovoljno poznavanje soje itd.

Iskorišćavanje soje u ishrani ljudi

Soja ima veliku primenu u proizvodnji i pripremanju različitih proizvoda i napitaka koji se upotrebljavaju za ishranu ljudi. U ove svrhe može da se koristi njeno seme i različiti proizvodi od semena. Bilo bi potrebno puno prostora da se napiše i kaže o svim proizvodima i mogućnostima iskorišćavanja soje za ishranu ljudi. Ovde se daju podaci o osnovnim i najvažnijim proizvodima i načinima iskorišćavanja.

Seme soje koristi se još od davnih vremena kao varivo (slično pasulju) za ishranu ljudi. Od kuvanog semena soje, odnosno kaše koja nastaje kuvanjem, dobijaju se raznovrsna jela (ćufte, pljeskavice), sosovi i dr. Od prženog semena može se pripremati kafa, šlag, krekeri i dr. Od sojinog semena, posle kvašenja u vodi (12—20 časova), dobija se mleko koje je po svome hemijskom sastavu i drugim osobinama slično kravljem mleku. Mleko se može dobiti i od brašna soje. Od mleka dobijenog od soje mogu se proizvesti svi oni proizvodi koji se dobijaju i od kravljeg mleka (kiselo mleko, jogurt, kajmak, sir i dr.).

Pored neposrednog iskorišćavanja semena za pripremanje raznih jela i proizvoda, koristi se i brašno soje. Razlikuju se, uglavnom, tri vrste sojinog brašna:

• Punomasno
• Polumasno
• Posno (obezmašćeno)

Punomasno sojino brašno dobija se mlevenjem zrna (semena) soje. Ono sadrži celokupnu količinu ulja i sve ostale sastojke semena.

Polumasno sojino brašno dobija se mlevenjem sojine sačme − pogača. koje ostaju posle izdvajanja ulja iz semena. U njemu se još uvek nalazi izvesna količina ulja koja se nije izdvojila presovanjem ili ekstrakcijom iz semena. Osim toga, ono sadrži više belančevina, mineralnih materija i lecitina, nego ostala brašna.

Posno sojino brašno dobija se od sojine sačme iz koje je u potpunosti odstranjeno ulje.

Sojino brašno koristi se za spremanje raznih jela-poslastica, biskvita, sokova u prahu i mnogih drugih proteinskih proizvoda (hraniva). Za spremanje ovih hraniva brašno soje se, obično, meša sa brašnom pšenice i kukuruza. Od soiinog brašna, odnosno od mešavine brašna soje i žitarica, mesi se hleb, koji je podesan za ishranu ljudi, a naročito onih ‘koji boluju od šećerne bolesti (dijabetičari). To dolazi otud što je sojino brašno bogato belančevinama, a ugljeni hidrati se u njemu ne nalaze u obliku skroba, kao što je to u brašnu žita, već u obliku dekstrina. Sojino brašno upotrebljava se i za spravljanje sojinog mesa i raznih drugih mesnih prerađevina − kobasica, viršli, pašteta i dr.

Meso, mesne prerađevine i mnoga druga visokoproteinska hraniva dobijaju se još i iz izolovanog proteina, koji se posebnim postupkom dobija iz pogača, iz kojih je prethodno potpuno ili delimično odvojeno ulje.

Iz pogača soje, pored brašna i izolovanog proteina, dobija se i proteinski koncentrat soje, koji se upotrebljava u pekarstvu, zatim kao dodatak (aditiv) u mesnoj i drugim prehrambenim industrijama.

Iz semena soje dobija se i ulje, koje ima veliku primenu u ishrani ljudi i u industriji. Za ishranu ljudi ono se upotrebljava u rafiniranom obliku i smatra se kao jedno od najkvalitetnijih stonih ulja. Od rafiniranog ulja soje dobija se margarin, razni farmaceutski proizvodi i dr. Posebnim postupkom, rafinirano ulje može da se prevede u čvrst oblik, tako da liči na svinjsku mast (šortening). Osim ovoga, pri izdvajanju ulja iz semena soje dobijaju se brojni sporedni proizvodi, među kojima se posebno ističe lecitin, koji ima veliku primenu u pekarstvu, konditorskoj industriji, proizvodnji kolača, margarina i dr.

Iskorišćavanje soje u ishrani stoke

Soja predstavlja prvoklasnu stočnu hranu, podesnu za ishranu svih vrsta domaćih životinja, a naročito krava muzara i stoke u tovu. Za ishranu stoke koristi se zrno (seme) i vegetativna masa soje.

Iskorišćavanje zrna soje. Posle izdvajanja ulja iz semena soje, ostaju uljane pogače, koje predstavljaju vrlo cenjenu koncentrovanu, hranu bogatu belančevinama i mineralnim materijama. U pogačama (sačmi) soje nalazi se oko 47% belančevina. Radi ovoga industrija koncentrovane stočne hrane teško se može zamisliti bez soje. U ovom pogledu ona ima poseban značaj.

Prema tome, za spremanje koncentrovane stočne hrane najcelishodnije i ekonomski najopravdanije je ako se koriste uljane pogače soje. To znači da bi bilo najracionalnije iskorišćavati soju za ishranu stoke na taj način da se najpre iz semena, u fabrikama ulja, izdvoji ulje, a pogače koje ostaju da se koriste bilo za spremanje proizvoda za ishranu ljudi bilo za spremanje koncentrovanih hraniva za ishranu stoke.

Postavlja se pitanje da li se zrno (seme) soje može neposredno (direktno) koristiti za ishranu stoke? U poglavlju o iskorišćavanju soje za ishranu ljudi rečeno je da se zrno koristi za spremanje raznih jela i proizvoda. Zašto onda da se ne može zrno soje direktno koristiti za ishranu stoke.

Međutim, nutricionisti, odnosno oni koji se bave ishranom stoke, smatraju da zrno soje ne treba direktno koristiti za ishranu stoke. Ovo stoga što se u semenu soje nalazi jedinjenje (tripsin inhibitor) koje inhibira (koči) dejstvo enzima tripsina koji razlaže proteine, tako da se aminokiseline iz proteina slabije iskorišćavaju. Prema tome, neposredno iskorišćavanje semena soje za ishranu stoke može se smatrati nepodesnim samo zbog lošijeg iskorišćavanja hraniva u probavnom traktu životinja, a nikako zbog toga što izaziva neke posledice u zdravstvenom pogledu životinja, kako to često misle ili vemju naši proizvođači. Ali, ova inhibitorna jedinjenja mogu se odstraniti iz semena-soje na dosta jednostavan način: seme treba podvrgnuti visokoj temperaturi. Ovo se može činiti zagrevanjem semena u nekom kazanu ili većoj šerpi, ili se soja može prokuvati, pa potom osušiti. Posle ovoga zrno soje se može bez ikakve dileme koristiti za ishranu stoke.

Ima mnogo primera iz naše prakse u kojima je pokazano da korišćenje semena soje, i bez toplotnog tretmana, nije pokazalo nikakav štetan uticaj na ishranu i zdravstveno stanje stoke (prasića, pilića, kokošaka nosilja i drugih životinja). Naprotiv, ishrana prekrupom kukuruza, kojoj je dodana soja, pokazala je pozitivan efekat u pogledu prirasta težine stoke, nosivosti jaja itd.

Iz svega rečenog o mogućnosti neposrednog iskorišćavanja zrna soje za ishranu stoke može se zaključiti da se ona može koristiti i da treba našim individualnim poljoprivrednim proizvođačima preporučiti ovaj način iskorišćavanja. Ovo iz dva osnovna razloga: prvo, u našoj zemlji još uvek je proizvodnja soje vrlo mala, i ne može da podmiri potrebe industrije stočne hrane radi proizvodnje koncentrovanih hraniva; drugo, proizvodnja soje u nas je danas prvenstveno zastupljena na društvenom sektoru. Male su površine na imanjima individualnih proizvođača, koji inače, nemaju ni dovoljno iskustva u gajenju soje. Stoga se može smatrati veoma korisnim i pozitivnim ako oni na svojim posedima poseju i malu površinu soje i da proizvedeno seme iskoriste, zajedno sa kukuruzom i drugim hranivima, za ishranu stoke.

Ne treba se plašiti ovakvog načina iskorišćavanja semena soje, jer ako sutra naši individualni proizvođači budu proizvodili više soje, i budu našli ekonomski interes u toj proizvodnji, oni će rado ustupiti svoju soju fabrikama ulja, da bi kasnije, posle izdvajanja ulja, dobili od fabrika pogačice (sačmu).

Tabela 7. Smeša za nosilje

Izostavljeno iz prikaza

• Hraniva Smeše I i II
• Kukuruz 60 i 50
• Pšenica 13 i 14
• Pšenične mekinje — i 5
• Sojina sačma 14 i 13
• Stočna kreda 3,5 i 5,5
• Riblje brašno 2,5
• Koštano brašno 1,5 i –
• Mesno brašno 3
• Lucerkino brašno 6
• Premiks za živinu 1
• Superkoncentrat
• VZ-229 8 i –
  Svega: 100,0

Kao što se iz priloženih tabela − receptura vidi, u svakoj tabeli je dato više smeša (više kombinacija hraniva). Zavisno od vrste hraniva kojim raspolaže, odnosno do koga može doći (koga ima na tržištu ili u vlastitoj proizvodnji), stočar će se opredeliti za jednu od kombinacija smeša. Kod tova teladi, naprimer, imamo osam kombinacija hraniva. Stočar će izabrati, recimo, kombinaciju 1 ili 4, ili 8, zavisno od toga kojim hranivom raspolaže. Isto važi i za sve ostale recepture − za jagnjad, svinje, živinu i sl.

Najteže je obezbediti vitaminski-antibiotski deo recepture (Premiks). Njega stočar mora nabaviti (kupiti). Isto se odnosi i na superkoncentrat VZ-229, koga, takođe, mora nabaviti u poljoprivrednoj apoteci. Svim ostalim hranivima raspolaže u okviru svoga domaćinstva.

Iskorišćavanje vegetativne mase soje

Soja se gaji i za proizvodnju voluminozne stočne hrane. U ovu svrhu koristi se njena zelena i osušena masa. Za proizvodnju zelene mase, soja se može gajiti sama za sebe (posebno) ili u smeši sa drugim biljkama (kukuruzom i dr.). Kada se gaji kao čist usev, može dati prinos zelene mase od 40-60 t/ha, a u usevima sa većom gustinom i znatno više. Ovaj prinos zelene mase obezbeđuje od 1.000-1.500 kg vrlo kvalitetnih proteina i do 1.000 kg mineralnih materija. U postrnoj setvi soja može dati prinos zelene mase od 25-40 t/ha.

Vegetativna masa soje sadrži (u % od suve materije)

• Proteina
  -Lišće U fazi cvetanja U fazi formiranja 18,25
  mahuna 15-20
  -Stablo U fazi cvetanja U fazi formiranja 15-22
  mahuna 7-12
• Mineralnih materija
  -Lišće U fazi cvetanja U fazi formiranja 10-15
  mahuna 10
  -Stablo U fazi cvetanja U fazi formiranja 5-10
  mahuna 5-8

Za ishranu stoke vegetativna masa soje može se koristiti kao zelena hrana, seno i kao silaža.

Za spremanje silaže soja se ne koristi sama, već u smeši sa kukuruzom ili nekom drugom biljkom. U ovoj smeši soja treba da učestvuje sa oko 30% od ukupne težine zelene mase smeše. Prema tome, osnovnu masu silaže čini kukuruz, a soja koja se dodaje poboljšava hranljivost silaže, a naročito u pogledu proteina. Osim toga, ona silaži daje lep miris, ukus i boju. Ova silaža je vrlo korisna za ishranu krava muzara i stoke u tovu.

Kada se zelena masa osuši, dobija se sojino seno, koje se može koristiti za ishranu stoke. Ono sadrži oko 15,4% proteina, 5,2% masti, 38,6% ugljenih hidrata, 7,2% mineralnih materija i 23,3% celuloze. Slama soje, koja ostaje posle žetve, sadrži oko 4-8% proteina. Ona je podesna za ishranu ovaca.

U poslednje vreme se od sojine zelene mase spravlja za ishranu stoke sojino brašno. Ovo se brašno visoko ceni kao belančevinasto-vitaminozna i mineralna hrana i može da se koristi za spremanje koncentrovanih hraniva, a i neposredno da se dodaje obrocima domaćih životinja u različitim količinama, u zavisnosti od njihove vrste, starosti, cilja gajenja itd.

100 kg soje sadrži hranljivih jedinica:

• Zrno 140-150
• Zelena masa 21
• Seno 51
• Slama 32

Iskorišćavanje soje u industriji

U mnogim industrijama soja i njeni proizvodi koriste se kao sirovine. Spremanje koncentrovane stočne hrane, u odgovarajućim fabrikama ne može se zamisliti bez soje. U razvijenim i manje razvijenim zemljama industrija ulja počiva na soji. Industrija gotovih jela industrija mesa i druge prehrambene industrije, zatim farmaceutska industrija, industrija boja i lakova, plastičnih masa, tekstila, papira i mnoge druge koriste soju.

Agrostemin povećava prinos soje

Sve biljke su osetljive na vodeni stres, a neke se posebno vezane za vlagu u vazdahu 1 u zemljištu. Razvijanjem korenovog sistema i povećanjem i površine lista u soje u najlošijim uslovima se obezbeđuje veća žetva. Prinosi su najmanje 15% veći ako se soja tretira AGROSTEMINOM.

Prema svom značaju soja još nije zauzela mesto u našoj zemlji koje joj pripada. Naime, ona se još gaji na vrlo malim površinama iako je potreba za sojom sve veća, naročito kao sirovina sa velikim sadržajem biljnih belančevina. Na našem tržištu godinama nedostaje soja (nema je u dovoljnim količinama), usled čega se stalno uvozi, što odnosi dragocene devize.

Setvom na većim površinama, uz primenu svih savremenih agrotehničkih mera i AGROSTEMINA, potreba za uvozom bi se smanjila a proizvođači bi mogli da ostvare lepe prihode.^

Delovanje agrostemina

• bolje razvijanje korena i povećanje lisne površine i u skromnijim uslovima gajenja
• u sušnoj godini pomaže većoj otpornosti prema suši
• utiče na povećanje sadržaja belančevina i ulja
• utiče na povećanje prinosa i više od 15%

Primena

– Za zaprašivanje semena koristi se žuto pakovanje (100 grama na količinu semena za 1 hektar). Seme se zaprašuje pred setvu.
– ukoliko nije izvršeno zaprašivanje semena, onda se može zaprašiti zemljište (100 grama na 1 hektar), kako je to već ranije navedeno.
– ako nije izvršeno ni jedno zaprašivanje, onda se može izvršiti prskanje i to zelenim pakovanjem u periodu od nicanja do na 30 dana pre berbe. Ipak, bolje što ranije, i to najbolje kad soja ima 5-6 listića. AGROSTEMIN se i ovde primenjuje jednokratno.