Iаko je breskvа kod nаs odvаjkаdа gаjenа u vinogrаdimа, breskvаrstvo je, kаo privrednа grаnа, zа nаs ipаk mlаdo. Kod nаs, preovlаđuje vinogrаdаrskа breskvа, i to zаsаd trebа smаtrаti kаo nаš nаjveći nedostаtаk u ovoj grаni, koji nepovoljno utiče nа аgrotehniku i ekonomiku: odsustvo ili mаlа zаstupljenost rezidbe, nedovoljno đubrenje, slаbа zаštitа od štetočinа i vremenskih nepogodа, rаsuto stаnje (uglаvnom se nаlаzi po vinogrаdimа i rаznim iskrаjcimа), jednostrаno iskorišćаvаnje plodа i krаtkа breskvаrskа sezonа. A to su sve znаci ekstenzivnog gаjenjа. Imа nаprednih voćаrskih zemаljа, kod kojih je vinogrаdаrskа breskvа dostа zаstupljenа, onа se tаmo smаtrа vаžnim privrednim činiocem i kаo tаkvа se putem posebne selekcije unаpređuje i usаvršаvа. Nаšа vinogrаdаrskа breskvа je skoro sаsvim bilа prepuštenа neukom seljаku, pа je zаto tаj deo nаšeg breskvаrstvа dostа primitivаn.

Nаsuprot vinogrаdаrskoj breskvi stoje plemenite sorte, kojih u odnosu nа vinogrаdаrske breskve imа mаlo, аli su ipаk odаbrаne. Mi dаnаs imаmo breskvаrske rejone, imаmo sortiment po rejonimа, isto onаko kаo što je to i u drugim zemljаmа, i tаčno znаmo kаd kojа sortа trebа dа stigne nа tržište i odаkle, isto onаko kаo što je i u drugim nаprednim voćаrskim zemljаmа, s tom rаzlikom što plemenitih sorаtа imаmo mаlo.

Još jednu pozitivnu pojаvu u nаšem breskvаrstvu trebа istаći i pohvаliti: nаš proizvođаč plemenitih sorаtа bresаkа upućen je u sve rаdove koje iziskuje sаvremeno breskvаrstvo. Ukoliko ih sve i ne primenjuje, rаzlog je u tome što teži dа održi sklаd između proizvodnih troškovа i vrednosti dobivenog rodа (berbe). Sаdаšnji mаli breskvаrski rejoni postepeno se šire, istinа dostа lаgаno, аli ipаk sigurno. Velike količine proizvedenih kаlemovа u voćnim rаsаdnicnjmа odlаze svаke godine u proizvodnju, а veliki broj proizvođаčа sopstvenom inicijаtivom kаlemi breskvu i podiže breskvike.

Nije sаmo znаčаjno to što se gаjenje plemenitih sorаtа breskve kod nаs širi, već je znаčаjno što se istovremeno širi i znаnje o sаvremenom gаjenju breskve, koje je prilično složeno. Imа kod nаs dostа slučаjevа dа je seljаk, pre nego što je odlučio dа gаji plemenite sorte, rаščistio s rаznim predrаsudаmа, pа je prvo shvаtio vаžnost i složenost gаjenjа breskve, а tek potom je uneo plemenite sorte u svoj zаsаd.

Ovo prodirаnje novih sorаtа breskve u proizvodnju posledicа je: visokog kvаlitetа plodа, lepog spoljnog izgledа, pogodne breskvаrske sezone, osobine breskve dа se jаko intenzivirа što zа sobom povlаči rentаbilnost.

To nаm dаje nаde dа postepeno rаzviće breskvаrstvа neće ostаti usаmljeno, već dа će ono povući zа sobom i postepeno rаzviće gаjenjа i ostаlog plemenitog voćа, а nа prvom mestu kаjsije, trešnje, finijih sorаtа šljivа, kruške i boljih sorаtа jаbuke.

Prikаzivаnje sorаtа breskvi je neiscrpno. Prikаzino je nešto preko 50 sorаtа rаzličitih ekonomskih vrednosti. To su sorte od kojih se jedne provlаče kroz sortiment svih zemаljа, pа se one gаje i kod nаs, druge su postаle populаrne u pojedinim zemljаmа, treće su novijeg poreklа, četvrte imаju više аmаterski znаčаj itd. Sorte su uglаvnom poređаne s obzirom nа dobа njihovog sаzrevаnjа, аli se od ovogа delimično i odstupilo, pа su tаko dаte i posebne grupаcije po drugim srodnostimа, jer će to zа čitаoce biti preglednije i interesаntnije (elberte, moretinijevi hibridi, аmаterske sorte, nektаrine — golice).

Osobeno je kod ove knjige to što je izbegаvаno sve ono što zаlаzi u domen opšteg voćаrstvа, а to znаči dа se nаstojаlo dа sve bude specifično breskvаrsko.

Posebno pitаnje bilo je ilustrovаnje knjige potrebnim slikаmа. Interesаntnа je pojаvа u voćаrskoj literаturi rаznih zemаljа s nаprednim voćаrstvom, dа mnoge stručne knjige oskudevаju u slikаmа, а osobito u onim koje prikаzuju sorte. To se prаvdа time što je poznаvаnje sorаtа nа dostojnoj visini, i što je zаgаrаntovаnа аutentičnost onih sorаtа koje se nаručuju iz voćnih rаsаdnikа. To znači, dа je dovoljno izneti osobine sorte premа kojimа svаki odlučuje dа li mu kojа od njih i koliko odgovаrа, а u аutentičnost nаručenih sorаtа se ne sumnjа.

Mi smo u pogledu poznаvаnjа sorаtа dostа slаbi, pа je potrebno prikаzаti plodove u prirodnoj veličini. Kod nаs je potrebno dа sorte poznаju kаko oni koji proizvode voćne sаdnice, tаko i oni koji ih kupuju. Usled nepoznаvаnjа sorаtа stvаrа se pometnjа u sortimentu. Dovoljno je dа sаmo iz jednog rаsаdnikа odu sorte pod pogrešnim imenom, pа dа se tа greškа nа terenu decenijаmа održаvа, jer se ne može tаko lаko isprаviti. Trebа, dаkle, težiti dа i nаš potrošаč imа bаr koliko-toliko uvidа u sortiment breskve.

I pored togа što imаmo dostа povoljnih uslovа zа gаjenje breskve, mi ipak imamo mаlo plemenitih sorаtа. Želimo dа ih imаmo što više i dа kroz populаrisаnje sorаtа populаrišemo breskvаrstvo kаo privrednu grаnu.

Od svih vrstа voćаkа breskvа je u svimа zemljаmа u znаku velike dinаmičnosti, kаko u pogledu primene savremenih nаčinа gаjenjа, tаko i u pogledu sortimentа. Ovа dinаmičnost je posledicа sopstvenih i relаtivnih vrednosti mnogih sorаtа, а kojа je dovelа dotle dа je breskvа po produkciji nа drugom mestu u svetskoj proizvodnji — odmаh posle jаbuke. Kаrаkteristike ove dinаmičnosti su ne toliko povećаnje brojа stаbаlа koliko povećаnje prinosа po stаblu.

Inž. Milutin J. Niketić

Sadržaj

UVOD

Poreklo breskve
Privredni znаčаj breskve
Uslovi zа uspevаnje breskve
Rаsprostrаnjenost breskve

Rаzmnožаvаnje breskve
Botаničke osobine breskve
Rаzmаtrаnjа o breskvi
Sezonа breskve
Sortnа rаzmаtrаnjа

Podizаnje i negа breskve

Opštа zаpаžаnjа
Orezivаnje krune nа zeleno
Kombinovаno gаjenje
Obrаdа zemljištа
Nаvodnjаvаnje
Primenа mulčа
Proređivаnje plodovа
Đubrenje
Rezidbа
Podmlаđivаnje

Berbа i pаkovаnje

Jugoslovenski stаndаrdi breskve

Štetočine, bolesti i nepogode
Fiziološki poremećаji
Bolesti izаzvаne gljivicаmа
Virusne bolesti
Povrede pri prskаnju
Povrede od kаlemljenjа i rezidbe
Insekti
Klаsifikаcijа breskve

Sorte

Mаjski cvet
Moretinijevа rаnа
Somаšec rаni
Viktor — pobednik
Sned
Amzden
Aleksаndаr
Crvenа pticа
Unedа
Šаrl Inguf
Arp bjuti
Dаglej
Trijumf
Admirаl devej
Hаleovа rаnа
Kаrmаn
Vаdel
Aribod
Moretinijevi hibridi
Elberte: elbertа junskа, elbertа julskа, elbertа rаnа, elbertа, elbertа fej
Krаljicа voćnjаkа
I. X. Hаle
Vinogrаdske breskve
Amаterske sorte
Breskve golice
Druge sorte
Svrstаvаnje sorаtа po vremenu zrenjа

Uvod

Poreklo breskve

Botaničho ime je Prunus persica ili Amygdalus persica ili pak Persica vulgaris. Pripada porodici Rosaseaea podporodici Prunoidae. Najviše je uobičajeno botaničko ime Prunus persiha.1) Breskva se još zove i praska2), šeptelija ili šeftelija) Smatra se da naziv breskva vodi IKV reklo od latinske reči persika. U ruskom jeziku zove se persik. U Francuskoj se sorte sa maljavom pokožicom zovu per seque. Reč breskva vezuje se za persisku reč berkuk.

Doskora su prirodnjaci smatrali da breskva vodi poreklo od badema. Međutim, njen predak jePrunus davidiana ili kraće zvana davidijana koja raste u divljem stanju u Kini. Ona se gajila pre više hiljada godina u Kini i centralnoj Aziji, odakle je preneta u Persiju, Egipat, Grčku i dalje preko Italije za Francusku, i odavde dalje po raznim evropskim zemljama. U Kini je gajena pre više od 5000 godina i označena je imenom „To‘“.

„Breskva (Amygdalus persica) je ustvari badem nešto malo izmenjen, i botaničari se ne ustručavaju da tvrde da je ona od njega proizišla. Postoji jedna prelazna forma između njih sa ružičastim cvetom i plodom mesnatim ili gorkim sličnim pravom bademu. Poreklo ove forme je nepoznato i pokatkad se misli da je rezultat kalemljenja breskve i badema, i profesor Daniel ovde vidi sasvim opravdano vegetativni hibrid.“4)

Podaci o vrednosti breskve bili su oprečni. Na jednoj strani ona se kao voćka nije mnogo cenila. Ispred nje su se stavljale smokva, grožđe, jabuka i šljiva. Ima podataka prema kojima se smatralo da „breskva nije dostojna da zauzme viši rang u voćarstvu“. Čak su arapski lekari bili protiv breskve, tvrdeći da je škodljiva po zdravlje. U Francuskoj se breskvi nije pridavala pažnja sve do

XVI veka, a poznato je! da je tamo gajena još u XIII veku i da je najezdom Varvara bila uništena. Stručne podatke i prikaze o breskvi prvi su dali voćarski stručnjaci Kintini i Olivijer de Ser, čime su doprineli da se na nju obraća veća pažnja. S druge, pak, strane ima podataka da je breskva u Italiji bila na visokom stupnju još u II i III veku. Plinije beleži da je još u I veku u Italiji prodavan jedan plod po ceni koja je odgovarala vrednosti 35 zlatnih franaka.

Ova oprečna mišljenja o breskvi bila su u vezi sa stupanjem razvoja breskvarstva u raznim vremenima i raznim krajevima sveta. Prema breskvi se izražavalo nepoverenje onde gde su se gajile proste forme koje su bile bliske divljoj breskvi. Ukoliko se gajenje breskve usavršilo, utoliko su se i mišljenja o njenoj vrednosti popravljala.

Glavni zamah u breskvarstvu počeo je u mediteranskim zemljama i to u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka. U starom breskvarstvu bile su zastupljene samo pozne sorte, a sorte ranijeg sazrevanja počele su se pojavljivati tek s jačim razvojem ove grane. Smatra se da su rane sorte donete u Evropu iz Amerike sko 1900 godine.

Biće interesantno izneti kako se breskvarstvo razvijalo u Americi. U Kaliforniju su je preneli iz Meksika španski kolonisti 1565 godine. Sve do početka XIX veka breskva se upotrebljavala za spravljanje rakije i za ishranu svinja. Godine 1909 Amerika je imala 138 miliona stabala. Iako je ovaj broj stabala smanjen na polovinu, proizvodnja je ipak udvostručena.

Što se tiče naših prilika, nažalost, nemamo podataka o tome kad je i kako breskva došla u našu zemlju. Sve što imamo odnosi se na novije vreme. Ipak se zna da je breskva od vajkada pratila naše vinogradarstvo i da je razmnožavana iz semena; zatim da je gajena u okućnicama i tako je podmirivala potrebu u svežem stanju i u smeši s kominom upotrebljavana za rakiju. Finije sorte su nam došle sa zapada. Nјih su prvo uneli amateri voćari pa su docnije unošene i organizovano.

Prema podacima međunarodne poljoprivredne statistike od 1938/39 godine, kao najjače breskvarske zemlje pominju se:

• Amerika sa 67,069.000 stabala (1936 g)
• Francuska sa 8,710.000 stabala (1936 g.)
• Italija sa 4,842.000 stabala (1935 g)
• Mađarska ,sa 3,809.000 stabala (1936 g.)
• Jugoslavija sa 2,300.000 stabala (1953 g.)

Iako su ovi podaci za većinu država već zastareli, oni ipak pokazuju bar orijentaciju o ovoj vrsti voća u važnijim proizvodnim zemljama.

U pogledu svetske proizvodnje, breskva stoji na drugom mestu u voćarstvu; ispred nje je samo jabuka.

Amerika i Italija su najjače proizvođačke zemlje u svetu.

U Francuskoj je proizvodnja breskve na prvom mestu među koštičavim voćem. U 1947 g. proizvodnja je tamo iznosila 1,140.000 kvintala (11.400 vagona).

Privredni značaj breskve

Breskva je voćka budućnosti. Ona već sad, prema svetskoj proizvodnji, zauzima drugo mesto u voćarstvu — odmah posle jabuke. Smatra se da svetska proizvodnja njenog ploda iznosi oko 20 miliona metarskih centi (200.000 vagona).

Najjači proizvođači su: Amerida, koja proizvodi 10—12 miliona mc (100—120.000 vagona); Italija, sa 2 miliona mc (na prvom mestu u Evropi); Francuska, s proizvodnjom od 1 miliona mc, i Španija sa 700 hiljada mc.

Od celokupne američke proizvodnje troši se 30% u svežem stanju a ostalo se korisno preradi. Prerada u rakiju je minimalna. Kalifornija danas skoro 5 miliona mc godišnjeg roda iskorišćava ovako: 29% za sušenje; 55% za proizvodnju voćnih sokova; i 16% za potrošnju u svežem stanju.

Tri su osnovne upotrebne vrednosti breskve: potrošnja u svežem stanju, proizvodnja voćnih sokova, i sušenje. Kao suva, breskva se smatra specijalitetom, ali se ipak suše relativno male količine u odnosu na šljivu, a s kajsijom se u tom pogledu skoro izjednačuje. Imamo podatke o sušenju breskve u Kaliforniji kroz razdoblje od 28 godina (od1910 do 1938 godine): dok je 1910 g. dobiveno 2.250 vagona suve breskve, 1938 godine proizvodnja je iznosila 2.000 vagona; između ova dva perioda ona je (naprimer, 1917 g.) iznosila 3.600 vagona (što je najveća proizvodnja), a najniža je bila 1.600 vagona. Prema tome, proizvodnja suve breskve je više manje stabilizovana.

Mi smo u breskvarstvu slabi, ali ne zato što nemamo prirodnih uslova, već je trebalo prebroditi izvesne teškoće za jače zamahe u ovoj grani. Sad imamo nešto preko 2 miliona stabala s prosečnim prinosom od oko 11 kg po stablu. Uglavnom je zastupljena vinogradarska breskva, koja ima manji privredni značaj od plemenitih sorti. Razlog ovako sporog napredovanja u breskvarstvu dolazi otuda što je gajenje breskve dosta složeno, jer jače intenziviranje ove vrste voćaka zahteva veći stupanj stručnosti i jače ulaganje materijalnih sredstava. Teškoće bi uglavnom bile ove:

1. Breskva je osetljiva prema zimskim hladnoćama, a naročito prema temperaturnim kolebanjima u kojima mi obilujemo, te su zbog toga česti slučajevi da čitavi zasadi više ili manje izmrznu. Usled toga se gajenje breskve u ravnim peščanim krajevima Vojvodine postepeno smanjuje.
2. Breskva zahteva primenu stroge rezidbe, jer ona može da postigne pun vek i pravilnu rodnost samo uz pravilnu rezidbu. Vinogradarska breskva nije kod nas uopšte orezivana, ili je njeno orezivanje bilo svedeno na najmanju meru. Gajenje plemenitih sorata bilo je ograničeno na amaterevoćare, zatim na profesionalne voćare u blizini većih tržišta i boljih saobraćajnih veza i na državna polLprivredna dobra i poljoprivredne ustanove.
3. Gajenje breskve skopčano je i s izdacima oko suzbijanja lisnih vaši i bolesti kovrdžanja lista.
4. Breskva rano cveta, a njen cvet kao i mlad plod dosta su osetljivi prema hladnoći, pa je to često smanjivalo prinose.
5. Breskva zahteva plodna zemljišta, koja se, ako po svojoj prirodi nisu plodna, moraju obimno đubriti.
6. Šira trgovina s breskvom zahteva i specijalne uređaje (komore i hladnjače), a mi tih uređaja nismo imali u dovoljnoj meri. Taj momenat zajedno s rđavim komunikacijama objašnjava nizak procent zastupljenosti plemenitih sorata u našem breskvarstvu.

Iz ovoga proističe, da gajenje breskve zahteva jaka ulaganja i veliko stručno znanje, i da je razvijeno breskvarstvo znak visokog stupnja voćarstva. Pa i pored svih ovih teškoća, ipak je ova voćarska grana u svetskoj proizvodnji na drugom mestu — odmah posle jabuke. A ako se uzmu u obzir samo stone sorte jabuka, onda proizvodnja breskve prevazilazi proizvodnju jabuke.

U prilog breskve ide sledeće:

1) Nјena raznovrsna upotrebna vrednost. U ovom se pogledu skoro izjednačava sa šljivom. Najčešće se breskva upotrebljava u sledećim oblicima:

Stono voće. — U pogledu kvaliteta ploda breskva je, nesumnjivo, na prvom mestu u voćarstvu, zbog čega je njen sortiment i zasnovan na vrednosti ploda kao stonog voća. Sve rane sorte kod kojih se meso ne odvaja od koštice troše se skoro isključivo u svežem stanju.

Sušeno voće. — Sušena breskva je delikates, ali se ona malo suši u odnosu na šljivu i kajsiju. Razlog ovome su visoki troškovi oko sušenja, zbog skidan>a maljave pokožice. Suva breskva ima preimućstvo pggo je mesnata a time i pogodna za jelo. Da bi sačuvala svoje hranljive sastojke, naročito vitamin C, kod isečenih plodova, pred sušenje, primenjuje se anhidrid sumporaste kiseline u gasovitom stanju. Potopljena u natrijum-bisulfid suva breskva na toploti od 2° C može da se očuva do pet godina. Suva breskva troši se i za spravljanje kompota. Naročito je dobra u smeši s drugim suvim voćem.

Kompot. — Kompot od breskve je delikates i pretpostavlja se kompotima drugog voća. U zemljama gde je prerada voća razvijena, velike količine plodova breskve upotrebljavaju se za spravljanje kompota. Marmelada. — Marmelada od breskve je epecijalitet svoje vrste. Upotrebljava se kao sama ili u smeši s drugim voćem.

Sladosok. — Spravljanje sladosoka od breskve sve se više primenjuje, zbog toga što breskvin sok ima vrlo prijatan ukus. Na vazduhu, sok od breskve brza gubi ukus i aromu. Tamo gde je ova industrija razvijena, gaje se posebne sorte, koje se odlikuju velikim sadržajem soka.

Rakija. — Za proizvodnju rakije upotrebljavaju se samo otpaci, ali koji nisu izgubili osobine koje rakiji treba da dadu kvalitet. Da bi se dobila kvalitetna rakija, ne vrši se destilacija kljuka, već vina (prevrelog soka). Proizvodnja vina je dosta otežana, pošto se ono teško cedi. Vino od breskve obično sadrži 5—7% alkohola. Da bi proizvodnja rakije bila rentabilnija, u Americi se šećerenjem soka povećava alkohol u vinu na 15%, pa se onda vrši destilacija vina. Rakija od breskve je specijalitet svoje vrste.

2) Nјena sposobnost za jače intenziviranje.

— Ova sposobnost se objašnjava na ovaj način: što je raspon u stasavanju dosta veliki: prve sorte stižu već u prvoj polovini juna, pa se zrenje nastavlja u etapama do oktobra. To znači, da je sezona od nekoliko meseci stalno ispunjena breskvom;

što breskva rano prorodi: već u trećoj godini. Pod povoljnim uslovima i uz pravilnu rezidbu i negu breskva rađa svake godine. Kratak vek (oko 13 godina) ništa ne smeta da se ona za to vreme isplati. Osobina je sorata sposobnih za jače intenziviranje, da za kraće vreme dadu jednu određenu količinu ploda, a ne da ga dugo razvlače. Kod breskve nije uobičajena naizmenična rodnost, jer se kod većine njenih sorata zrenje rano završava, pa ostane dosta vremena za spravljanje asimilata namenjenih za rodnost iduće godine.

Zahvaljujući brzom prorodevanju, lako se i brza saznaje vrednost sorata, tako da se one koje ne zadovoljavaju mogu odstraniti iz proizvodnje ili prekalemiti. Zahvaljujući lakoći ukrštanja, brza se dolazi do novih sorata i brza se ocenjuje njihova vrednost — pošto sve utiče na jače intenziviranje proizvodnje.

Rasprostranјenost breskve

Kao što smo napred naveli, u Jugoslaviji ima oko 2,300.000 stabala breskve, od čega veći deo čini vinogradarska breskva. Plemenitih sorata ima manje, a sasvim malo u čistim zasadima. Ma koliko ukazivali na prirodne teškoće za breskvu, mi ipak imamo dosta povoljnih prirodnih uslova za njeno gajenje, tako da se pre može postaviti problem unovčavanja nego proizvodnje breskve, razume se, u određenoj perspektivi. Glavna područja breskve su:

Srbijansko Podunavlje. — To je prostor s desne strane Dunava, dug oko 40 kilometara od Beograda do Smedereva. Centralni deo ovog prostora je područje Grocke. Ovaj prostor je dosad bio najglavniji za proizvodnju tržnih viškova za beogradsko tržište i za izvoz. To je tzv. dunavska strana s dubinom od prosečno 5 kilometara. Blizina Dunava stvorila je prirodne uslove za gajenje breskve, a osim toga zemljište je lako i toplo.

Ukoliko se idući na jug smanjuje uticaj vodenih površina Dunava, utoliko se smanjuju i prirodni uslovi za breskvu. Osim toga i zemljište postaje teže i hladnije, te ne odgovara uslovima intenzivnog gajenja. Ipak se mestimično pojavljuju prirodne pogodnosti za breskvu kako s gledišta podneblja tako i zemljišta i one se koriste. Takvih povoljnosti ima dosta. Kult prema breskvi postepeno se proširuje na jug, jer ekonomski uslovi utiču da proizvođač izvesnim delom savlađuje prirodne nedostatke. Ekonomski uslovi su blizina tržišta, i dobrih saobraćajnih veza, ugledanje na proizvođače koji su bliže dunavskoj strani i prihvatanje glavnih stručnih radova koji zahteva ova voćarska grana itd. Na taj način se ovaj proizvodni prostor breskve proširuje dublje po pobrđu s leve strane Morave koji se postepeno gubi u pobrđu zapadnih susednih planina, na jug do druma Markovac — Rača. Na ovom velikom prostoru prirodni i ekonomski uslovi nalažu da breskva zauzme prostor između Dunava i pruge Beograd — Smederevo, a južni deo više odgovara za kajsiju.

Za breskvu ima prirodnih uslova na župnom pobrđu s desne strane Morave, od Kostolca sve do Svilajnca gde se ovo blago pobrđe završava. Što dosad ovaj prostor nije jače došao do izražaja, više su uticali ekonomski razlozi nego prirodni (udaljenost od tržišta, nepovoljne saobraćajne veze). Očekuje se da ova dva prostora: prvi s leve a drugi s desne strane Morave predstavljaju jednu celinu, gde će od finijeg koštičavog voća biti u voćarstvu breskva i kajsija.

Sortiment na „Dunavskoj strani“ je iz reda sorata poznatih sa svoga svetskog glasa, počev od najranijih, s majskim cvetom na čelu, pa do I. X. Halea (halea poznog), a manje ima sorata poznijeg stasavanja. Sortiment je bio više pod uticajem francuskog i italijanskog sortimenta a maše drugih zemalja. Vinogradarska breskva je dosta zastupljena u južnom delu ovoga prostora.

Fruškogorsko Podunavlje. — Desna strana Dunava od Iloka do Slankamena je po važnosti drugi proizvodni prostor za breskvu. Nјegova dubina iznosi oko 3 kilometra. Isti razlozi koji su učinili Srbijansko Podunavlje breskvarskim, učinili su i ovaj prostor. Ili još bolje rečeno, ceo vinogradarski prostor Fruške Gore je u isto vreme i breskvarski. Ovde su vinogradarska breskva i plemenite sorte pomešane. Od plemenitih sorata ističu se virtenberška, amzden, aleksandar, normandska krupna, kondor, švarcenbergova, haleova rana, elberta i I. X. Hale (haleova pozna) i druge. Ovaj sortiment je bio više pod uticajem sortimenta zemalja srednje Evrope. Na ovom području proizvodnja zadovoljava lokalne potrebe i novosadsko tržište, a manje se izvozi. Prirodni uslovi uticaće da ovo postane jak proizvodni prostor na teritoriji Vojvodine.

Subotička Peščara. — To je ustvari živi pesak koji se nalazi u severnoj Bačkoj i koji se koristi za vinogradarstvo i koštičavo voće, a prvenstveno za breskvu. Uži proizvodni prostor je Sombor — subotičkohorgoški peskovi. Međutim, usled jakih temperaturnih kolebanja ovaj peščani prostor postepeno gubi breskvarski značaj. Ovde su 1941/42 g. čitavi zasadi breskve bili uništeni od zimskih hladnoća, što je na proizvođače uticalo obeshrabrujuće, a to je opet doprinelo da se težište gajenja breskve prenese iz ravnih peščanih delova u prostor Fruške Gore, a da se ovde zadrži kajsija, koja pokazuje više otpornosti.

Drugi rejoni u Srbiji. — Rekli smo da za breskvu ima osnovnih prirodnih uslova svugde gde se s uspehom gaji loza, ali se ipak svi vinogradarski krajevi ne mogu izjednačiti u pogledu uslova za gajenje breskve. Nјeno gajenje zavisi i od drugih mesnih činilaca: zimske i prolećne hladnoće, prolećnih vetrova, vlažnosti vazduha, zemljišta itd. U te druge rejone Srbije spadaju: Timočki basen, Vranjska kotlina, Župsko-zapadnomoravski voćarski rejon, Niškotoplički voćarski rejon, a postoje još i druge veće ili manje oaze gde se breskva može gajiti s više ili manje uspeha. Lokalni uslovi utiču da se breskva gaji i tamo gde bi se na prvi pogled reklo da nema ni osnovnih uslova za nju, a to je u prostoru brdskog i planinskog voćarstva. To su manji prostori s pogodnijim klimatskim uslovima. Od sorata preovlađuje vinogradarska breskva. Ukoliko se gaje plemenite sorte, sortiment je pod uticajem sortimenta Srbijanskog Podunavlja.

Povardarje. — Skoro celo Povardarje pogodno je za gajenje breskve, kao i prostor između istočne i zapadne Makedoii1e, koji gravitira ka Vardaru (kotline: Skopska, Veleška, Tikveška, Đevđelisko-Valandovska, Kumanovska, Strumičko-radoviška; Ovčepoljska je zbog suše najmanje povoljna). Prirodni uslovi za gajenje svih sorata breskve ovde nisu iskorišćeni. Plemenitih sorata ima vrlo malo i to u vrlo rasutom stanju. I ovde ekonomski razlozi zahtevaju da se težište prenese na rane, srednje-rane i srednje-pozne sorte, kao i u severnim krajevima. Breskvarstvo je ovde tek u početnom stadiju razvitka, te još ne postoji nikakav uticaj sortimenta. Vremenom ovde će doći do izražaja dva proizvodna prostora: onaj koji je u projektu da se navodnjava, a potom onaj u području suvog ratarenja. Više prirodnih uslova imaju kotline: Skopska, Veleška, Đevđelisko-valandovska, a manje Kumanovska, Tikveška, Ovčepoljska i Strumičko-radoviška.

Sežana — Gorica — Krško. — Ovo je najjače proizvodno područje breskve u Sloveniji. Prirodnih uslova za breskvu ovde ima dosta. Sortiment je podešen tako da odgovara i za izvoz i za domaće potrebe. Od sortimenta su vodeće: majski cvet, amzden, amzden žuti, admiral djuj, soška (lokalna sorta), halberta, saut heven. I. X. Hale se zamenjuje s halbertom. Ovo ie područje pod uticajem italijanskog sortimenta.

Zagrebačka Gora (obronci), Plješevica, Međumurje. — Ovo su glavni proizvodni centri u Hrvatskoj. Ranije je proizvodnja bila usmerena više prema domaćem tržištu, ali se postepeno orijentiše za izvoz u druge krajeve zemlje ili za inostranstvo., Sortiment je uglavnom bio pod uticajem italijanskog. Glavni zamah u breskvarstvu učinjen je posle Prvog svetskog rata, kad su slovenački i hrvatski emigranti iz Istre koristili svoje iskustvo u proizvodnji ove vrste voća.

Bosna i Hercegovina. — Nisu nikad bile specijalizovane u breskvarstvu, iako ima dosta prirodnih uslova. Ovde je breskvarstvo novijeg datuma. Ističu se centri oko Mostara i područja kod Banja Luke (voćarski rejon Vrbas — Sana), gde se breskvarstvo širi. Sortiment je pod uticajem raznih naših breskvarskih krajeva.

Jugoslobenski standardi breskve

Prema predloženim propisima jugoslovenskih standarda i saveznih propisa kvaliteta od 1951 godine sveži plodovi breskve dele se na: pitome sorte, divlje sorte i tipove Prunus persika, pa prema tome je izvršeno sledeće razvrstavanje:

Pitome breskve

To su plodovi pomenutih sorata razmnoženih kalemljenjem i intenzivno gajeni. Prema vremenu sazrevanja one se dele na rane, srednjerane i kasne.

Rane breskve su one čiji plodovi sazrevaju posle ranih početka sazrevanja sorata amzden i aleksandar u dotičnom rejonu. Ovde spadaju sorte majski cvet, amzden, aleksandar i druge.

Srednje rane su one čiji plodovi sazrevaju posle ranih sorata a pre sazrevanja sorata elberte pozne i halea poznog (I. X. Halea) u dotičnom rejonu. Ovde spadaju sorte triumf, vadel, vaterlo, hada rana, moretini I i II, crvena ptica, karman i slične.

Pozne breskve su one čiji plodovi sazrevaju sa sortama elberte, haleove pozne i poznije. Pretstavnici su hale pozni, elberta i slične

Vinogradarske breskve

Ovde spadaju plodovi bresaka koje su proizvedene neposredno iz semena, i čije je meoo obično manje sočno, ali može biti aromatičnije od onih kalemljenih.

S obzirom na kvalitet ploda, breskve se dele u kvalitet ekstra, kvalitet I (prima), kvalitet II (sekunda), nesortirane breskve (original), vinogradarske breskve i breskve za alkoholnu preradu.

Kvalitet ekstra. U ovaj kvalitet spadaju plodovi pitomih sorata I skupine, brane rukom, bez peteljke, vrlo dobro i pravilno razvijeni, izjednačeni po sorti, veličini, boji i zrelosti, s vrlo dobro razvijenom bojom, karakterističnom za dotičnu sortu. Plodovi moraju biti bez oštećenja od bolesti i štetočina, prskanja, mehaničkih povreda i bez smole. Plodovi koji su prisilno sazreli ne spadaju u ovaj kvalitet.

Plodovi moraju biti toliko zreli i čvrsti da mogu izdržati transport.

Plodovi ovog kvaliteta sortiraju se na:

• plodove s najmanjim promerom iznad 80 mm
• plodove s najmanjim promerom iznad 70 mm
• plodove s najmanjim promerom iznad 60 mm

Pakuju se (opremaju) u kabinetske sanduke i u plitke letvarice.

U istom pakovanju moraju biti plodovi samo jedne sorte.

Kvalitet I (prima). U ovaj kvalitet spadaju plodovi pitomih sorata brani rukom bez peteljke, vrlo dobro i pravilno razvijeni, izjednačeni po sorti, veličini i zrelosti s dobro razvijenom bojom, karakterističnom za dotičnu sortu.

Plodovi moraju biti bez oštećenja od bolesti, štetočina, prskanja, mehaničkih povreda i bez smole. Dozvoljava se najviše 3% plodova s malim tvrdim mrljama na kori (ukupna površina ne sme biti veća od jedne desetine ploda) koje ne utiču na trajnost ploda.

Plodovi moraju biti toliko zreli i čvrsti da mogu izdržati transport.

Plodovi koji su prisilno dozreli ne spadaju u ovaj kvalitet.

Plodovi moraju biti iznad prosečne krupnoće dotične sorte u toj godini.

Pakuju se u kabinetske sanduke i plitke letvarice.

U istoj opremi moraju biti plodovi samo jedne sorte.

Kvalitet II (sekunda). — U ovaj kvalitet spadaju plodovi pitomih sorti brani rukom koji odgovaraju uslovima za kvalitet ekstra i kvalitet I.

Plodovi moraju biti toliko zreli i čvrsti da mogu izdržati transport.

U ovaj kvalitet ne spadaju plodovi sa oštećenjima koja utiču na trajnost plodova, prisilno zreli i zakržljali. Dopušta se najviše 5%plodova s mašim oštećenjima.

Pakuje se u male korpice, velike i srednje letvarice. U istoj opremi moraju biti plodovi samo jedne sorte.

Original (nesortirane breskve). — U ovaj kvalitet spadaju plodovi pitomih sorata branih rukom, bez peteljke, neizjednačeni. U istoj opremi moraju biti plodovi samo jedne sorte. Plodovi moraju biti toliko zreli i čvrsti da mogu izdržati transport. Dozvoljava se 15% grešaka koje ne utiču na trajnost plodova.

Plodovi sitnijih sorata moraju imati najmanji promer 40 mm, a za krupnije sorte plodovi moraju imati prosečnu krupnoću za dotičnu sortu u godini.

Pakuju se u plitke letvarice.

U istoj opremi moraju biti plodovi samo jedne sorte.

Vinogradarske breskve

Ovde spadaju plodovi skupine koja je napred izneta (v. vinogradarska breskva), bez peteljke, neizjednačeni po krupnoći a najmanjeg promera od 35 mm. Plodovi moraju biti toliko zreli i čvrsti da mogu izdržati transport.

Dozvoljava se 15% grešaka koje ne utiču na trajnost ploda. Plodovi koji su prisilno sazreli ne spadaju u ovaj kvalitet.

Pakuju se u kose letvarice i u velike i srednje plitke letvarice.

Vinogradarske breskve koje ne odgovaraju gornjim uslovima spadaju u breskve za alkoholnu preradu.

Breskve za alkoholnu preradu

U ovaj kvalitet spadaju breskve koje ne spadaju u napred navedene kvalitete.

Ove breskve mogu biti ubijene, s greškama, ali ne smeju biti natrule.

Opremaju se u kace i bačve.

Otkupne vrednosti s obzirom na kvalitet

Prema našim standardnim propisima od 1951 godine otkupna vrednost pojedinih bresaka stoji u sledećem odnosu:

Kvalitet	Ekstra	I	II	Original	Za alkoholnu preradu
Rane breskve	400	200	100	150	20
Srednjerane breskve	250	150	90	110	30
Pozne breskve	200	120	80	100	30
Vinogradarske breskve	—	—	—	60	30

Iz prednjeg proističe da se povoljnije cene daju sortama ranog stasavanja. Međutim, ne treba praviti nikakvu razliku u ceni s obzirom na doba zrenja, jer se sorte ranog stasavanja cene više zbog svojih relativnih vrednosti. Rane sorte, naprimer, iz kvalitetne ekstra grupe imaju 100% veću cenu od poznih sorata iste kvalitetne grupe.

Podržavanje ranih sorata na ovaj način može da se pravda sledećim razlozima:

1. Što se rane sorte ne ističu onom rodnošću koje imaju pozne sorte. Ukoliko se sorte zrenjem više primiču grupi poznih, utoliko im se i rodnost povećava. Istina ovde ima izuzetaka (crvena ptica).
2. Što proizvođači teže da glavnu proizvodnju u breskvarstvu ograniče na pozne i srednje pozne sorte, pa je ograničena količina ranih sorata na tržištu razlog da one budu skuplje.
3. Što se premiranjem ranih sorata daje podstrek za jače razmnožavanje, da bi se povećala proizvodša svežeg voća u vreme kad je u njemu oskudica.

Odnos otkupnih cena poklapa se velikim delom s onim na slobodnom tržištu. Naposletku, cene na slobodnom tržištu su se na ovoj osnovi svakad formirale.

Klasifikacija breskve

Iako se smatra da breskva ima više hiljada sorata, ipak je klasifikacija dosta laka, jer počiva na oznakama jasnim i lako uočljivim, a to nije slučaj kod jabuke, kruške i šljive. Za klasifikaciju služe dva osnovna merila: pomološke oznake i doba sazrevanja ploda.

I. Klasifikacija po pomološkim znacima

Pomoloških oznaka prema kojima se vrši klasifikacija sorata ima šest:

Prema tipu cveta. — Cvet može biti sa slobodnim kruničnim i čašičnim listićima (ružast cvet, sličan cvetu divlje ruže) i sraslim kruničnim listićima (zvonast cvet). U pogledu veličine cvet može biti: krupan, srednjekrupan i sitan, ali se te oznake ne uzimaju čvrsto u pomološkoj klasifikaciji.

Prema tipu bradavica, žlezda na peteljci i donjim delovima liske. — Sorte mogu biti ili bez bradavica, ili p bradavicom i to ili s okruglom ili s bubrežastom.

Prema pokožici. — Prema izgledu pokožice, sorte se dele na maljave i gole. Pokožica može biti: tanka, debela, poludebela, odnosno polutanka. Podela prema debljini pokožice manje je važna, te je postala proizvoljna. Ona se u praksi svodi na to da se kod svake sorte naznači debljina pokožice, pa se iz stroge klasifikacije izbacuje.

Prema slepljenosti mesa za košticu. — Iako postoje stupnjevi slepljenosti mesa za košticu (poluslepljene, delimično slepljeno itd.) usvojene su samo dve oznake: da li se meso odvaja ili se ne odvaja od koštice.

Prema boji mesa. — Sve se sorte dele na osnovne tri grupe: s belim, žutim i crvenim mesom. Ova podela se dalje razgranjava na boju mesa oko koštice, jer su to čvrste pomološke osobine sorata, pa se prema tome i sigurno sorte raspoznaju. Ima sorata koje u osnovi imaju belo meso ali je ono dobrim delom obojeno od crvenila pokožice (crvena ptica).

Prema boji mesa oko koštice. — S ovom grupom je rasterećena peta grupa, jer ipak postoji izvestan red kod boje mesa oko koštice što može doprineti boljem raspoznavanju sorata. Boja mesa oko koštice može biti: kod b e l o g mesa s crvenom bojom oko koštice i bez crvene boje; kod crvenog mesa s belom i crvenom bojom oko koštice kao i bez bele boje; bela boja oko koštice uzima se u obzir i kod sorata s žutim mesom.

Od pokušaja da se prema boji pokožice uvede sedma grupa odustalo se, pošto se teško mogu naći jasne granice ovoj podeli. Na ovaj način stvoreno je 168 grupa. Ova klasifikacija primenjuje se pri dubljem proučavanju sortimenta jedne zemlje, a ne i u radnjama koje imaju više ili manje stručno-.praktičan značaj. Evo kako bi izgledala šema ove klasifikacije sa belim mesom:

Cela klasifikacija breskve uprošćava se na taj način što se sorte svrstavaju praktično u četiri grupe:

Prave breskve ili kalanke. — Ovde dolaze sorte sa sledećim osobinama: maljava pokožica, meko meso, koštica slobodna; to su uglavnom sorte s belim mesom (većinom rane sorte) i sa žutim mesom (poznije sorte).

Glođuše. — Sorte s maljavom pokožicom, čvrstim i polučbrstim mesom koje se ne odvaja od koštice.

Golice—glođuše. — Sorte sa sledećim osobinama: pokožica gola i glatka, meso čvrsto i polučvrsto, ne odvaja se od koštice.

Golice—kalanke. — Meso se odvaja od kopggice.

Mi nemamo izgrađenu voćarsku terminologiju, pa se to loše ispoljava u breskvarstvu. U zemljama s razvijenijim breskvarstvom svaka od ove četiri grupe ima svoje ime: Naprimer, kod Francuza prva grupa se zove prave breskve, druga b r i nj o n e, treća nektarine, četvrta pavi. U nedostatku sopstvenih naziva, i mi se služimo opisno iako se kod usko stručnih radova primenjuju strani izrazi. Naši profesionalni voćari radije se služe ovim nazivima nego našim koji imaju opisani karakter.

Da prednju klasifikaciju rezimiramo: sve eorte delimo na dve velike grupe: breskve s maljavom pokožicom i breskve s golom pokožicom

I. Breskve maljave pokožice:

1. sa slobodnom košticom — kalanke; i
2. sa slepljenom košticom — glođuše.

Ova grupa se dalje deli prema boji mesa na

1. sorte s belim mesom, koje imaju prelaze od zelenog u krem;
2. sorte s žutim mesom, koje čine prelaze od bledožutog u narandžasto; i
3. sorte s crvenim mesom, koje čine prelaz od zatvorenocrvenog u ružičastvo.

II. Breskve sa golom pokožicom — nektarine

1. Nektarine kalanke;
2. nektarine glođuše.

Meso ove dve grupe bresaka (golica) je zelenkasto ili žutonarandžasto.

Pri opisivanju sorata nećemo se služiti ovom klasifikacijom već po dobu zrenja, no s izvesnim odstupanjem što će se grupisati izvesne sorte istog imena (elberte), neobičnog izgleda (kuriozne), Moretinijevi hibridi.

II. Klasifikacija po vremenu zrenja

Po vremenu zrenja sorte se dele na rane, srednjerane, srednjepozne i pozne.

Rane sorte, koje imaju belo meso zru u toku prvih dvadesetak dana breskvarske sezone. One su glođuše, nemaju razvijen embrion, pa se zbog toga ne razmnožavaju semenom. Traže umereno podneblje; u toplim krajevima cvet! im često otpada. Treba ih gajiti po obroncima odnosno na sunčanim položajima, gde bolje zru. One imaju belo meso.

Srednjerane sorte sazrevaju po završetku poslednje sorte iz reda ranih i njihovo sazrevanje traje oko dvadeset dana. Ova grupa se završava sortom vadel. Srednjerane sorte pretstavljaju najglavniju grupu bresaka. One počinju s delimičnim odvajanjem mesa od koštice pa do više ili manje potpunim odvajanjem.

Srednjepozne sorte zru otprilike u toku • trećeg perioda od 20 dana, u vreme kad na tržištu nastaje umanjeno interesovanje za breskvu usled prisustva obilja drugog voća na tržištu. To je vreme po završetku zrenja vadela, pa do početka zrenja elberte. Radi odolevanja konkurenciji drugog voća na tržištu, za ovu grupu treba birati što bolji sortiment.

Pozne sorte su one koje obuhvataju vreme zrenja elberte, halberte, I. X. Halea i delimično kraforda poznog.

Klasifikacija na četiri grupe odgovara našim prilikama kako prirodnim tako i ekonomskim, dok je ona u drugim zemljama drukčija. U zemljama s jako razvijenim breskvarstvom (Amerika) podela bresaka prema zrenju izvršena je na pet grupa: rane, srednjerane, srednjepozne, pozne i vrlo pozne. Granica između ovih grupa nije tačno postavljena, jer to zavisi od shvatanja pojedinih stručnjaka i praktičara. Grupa vrlopoznih sorata dolazi u obzir u toplim krajevima.

III. Klasifikacija alfabetska

Ima čisto praktičan značaj kad se sorte svrstavaju po azbučnom redu njihovog imena. Ona se primenjuje više u praktičnim radovima.