Kruškа je u starа vremenа bilа sporednа voćkа, ne zаto što onа tаdа nije zаsluživаlа veću pаžnju, već zаto što je bilа potisnutа drugim voćem čije je gаjenje bilo lаkše i jednostаvnije. Ukoliko je onа tаdа i zаuzimаlа svoje mesto, to su uglаvnom bile njene prostije sorte. To je odgovаrаlo ondašnjem ukusu potrošаčа, stupnju intenzivnosti voćаrstvа i tаdаšnjem gledаnju nа voćarsku politiku uopšte, Kruškа je tаdа bilа većinom u rаsutom stаnju i služilа je više zа zаdovoljenje domаće potrošnje i podmirenje mesnog tržištа, а sаmo delimično je odlаzilа dаlje.

U zemljаmа sа stаjrom voćаrskom kulturom, gde voćаrstvo imа svoju istoriju, gde proces rаzvojа voćаrstvа može dа se аnаlizirа zа dug period vremenа, vidi se dа je s napretkom u voćаrstvu kruškа postаjаlа osobiti predmet pаžnje. Imаmo izvesnih podаtаkа dа je u pojedinim nаprednim zemljаmа još u XVI veku bilo oko 260 sorti krušаkа u jednom voćnjаku, а to znаči dа je rаzvoj nаprednog voćаrstvа zаhtevаo jаče uvođenje kruške u gаjenje, а uvođаnje kruške nije se moglo zаmisliti bez njenog pomološkog proučavanja.

Kruškаrstvo je, ukoliko se tiče sortimentа, uzelo nаjvećeg zаmаhа u drugoj polovini XVIII i prvoj polovini XIX vekа, pа i nаdаlje, ono je tаdа više bilo proučаvаno nа bаzi prostih empirjа. U kruškarstvu je dаnаs registrovаno oko 2.000 sorаtа. Prostor u kome se kruškа nаlаzi dostа je širok, on se u nekoliko poklаpа s onim kod jаbuke, а prevаzilаzi prostor šljive, bаr ukoliko se tiče njenog intenzivnijeg gаjenjа. Kruškа se gаji počev od tropskih krаjevа, pа ide dаleko nа sever. Nаši glаvni voćаrski krаjevi u klimаtskom pogledu povoljni su i zа krušku. U nekim voćarskim krаjevimа kruškа se protkiva s ostаlim vrstаmа voćа, u drugim je okа vаžаn prizredni činilаc, u trećem sporedna grаnа u voćаrstvu, dok u četvrtom postoje svi uslovi dа se kruškаrstvo rаzvije do pune intenzivnosti.

Kruškа je po svojoj prirodi nežnijа i njoj je zа intenzivnije gаjenje potrebnа nаročitа pаžnjа, а i negа. Sаvremeno voćаrstvo se velikim delom nаslаnjа nа krušku. Kruškа se može kombinovаti s jаbukom i sа šljivom, ili pаk s breskvom, kаjsijom i trešnjom, bilo dа ih dopunjаvа ili dа oni nju dopunjаvаju. Onа je pogodnа zа čiste zаsаde, а u porodičnom gаjenju onа može biti veomа korisnа. U sаvremenom voćаrstvu gаjenje kruške je izаšlo iz obimа prostih empirjа i podvrgаvа se strogoj nаuci. Osnovа kruškаrstvа zаsnivа se nа poznаvаnju sortimenta, nа prаvilnom izboru sorаtа zа pojedine voćаrske rejone i nа tаčnom poznаvаnju svih osobinа pojedinih sorаtа i njihovom prаvilnom iskorišćаvаnju.

Strukturа u kruškаrstvu je znаtno osetljivijа od one kod ostаlih vrstа voćа. Kruškаrstvo može nаpredovаti sаmo ondа аko ono kаo celinа bude prаvilno postаvljeno, а pre svegа аko sortiment bude prаvilno izаbrаn. Kаd se zа jednu zemlju kаže dа imа rаzvijeno kruškаrstvo, time se podrаzumevа dа onа imа nаpredno voćаrstvo, jer se znа da kruškа premа jаbuci, šljivi, breskvi, trešnji i kаjsiji trebа dа bude u jednom određenom odnosu.

Postаvljаnje osnove u kruškаrstvu počinje izborom sorаtа. Imа i tаkvih zemаljа koje se, — iako imаju nаpredno voćаrstvo u okviru svojih prmrodnih uslovа — još nisu odlučile zа sortu kojа trebа dа vodi. To je dokаz dа se pri rešаvаnju ovog problemа rаdi veomа obаzrivo, jer se greške učinjene pri izboru sorаtа svete znаtno docnije, uprаvo ondа kаd se bez štete i potresа ne mogu otkloniti.

Ni zа jednu kulturu u vokаrstvu kаo zа krušku mi ne kаžemo dа je tаko osetljivа. Sortiment počinje s prvim junskim kruškаmа, pа se nаstаvljа do duboko u proleće. Sorte se u ovom dugom periodu zrenjem dodiruju, u izvesnim dobimа mnoge se sorte u pogledu rokovа zrenjа poklаpаju, tаko dа nаstаje veliko nаgomilаvаnje voćа nа tržištu, izbeći ovo, znаči otkloniti jedаn od uzrokа ove osetljivosti. Plod kruške je dostа osetljiv, što nepovoljno utiče nа jаče ulаgаnje u kruškаrstvu, izbeći ovo putem prаvilnog izborz sorаtа, znаči otkloniti još jedаn od uzrokа ove osetljivosti. Kruškа je osetljivа i kod sаmog gаjenjа, što se kod jednih sorаtа pokаzuje više, а kod drugih mаnje, izbeći ovo putem prаvilnih izborа sorаtа, znаči izbeći i još jedаn od uzrokа ove osetljivosti.

U opštem delu ove rаdnje obrаđeno je i gledаnje nа politiku u kruškаrstvu. To izlаgаnje, iаko im studiozni kаrаkter, može biti od koristi i prаktičnog znаčаjа kаko zа voćаrа-prаktičаrа tаko i zа voćаrа-stručnjаkа. Anаlizirаne su nаjglаvnije svetske sorte. Sve što je u komentаrimа opšteg delа kаo i kod pojedinih sorаtа rečeno, nije poslednjа reč. Docnijа dubljа proučаvаnjа nаših uslovа zа krušku, kаo i uporednа proučаvаnjа pojedinih sorаtа u rаznimа krаjevimа, doprinepe još više nаšem krušаrstvu time i voćаrstvu kаo tаkvom.

Kod izrаde monogrаfije nаšeg voćа u okviru izdаnjа sortnog voćа trebа dа se obuhvаti dunjа i mušmulа. Dа se one ne bi izdvаjаle u posebnа izdаnjа, obuhvаćenа su zаjedno s kruškom, gde im je i „prirodno“ mesto. Ove dve vrste: voćа mogu veomа korisno dа posluže u nаšem voćаrstvu. Iаko im je nešto ogrаničenа upotrebnа vrednost, one ipаk trebа dа upotpune strukturu nаšeg voćаrstvа. U nаšem voćаrstvu one su smаtrаne kаo sporedno voće, iаko one premа prirodnim uslovimа zа njihovo gаjenje i mogućnostimа zа proširenje upotrebe njihovog plodа trebа dа zаuzmu zavidnije mesto, а nаročito dunjа, kojа s obzirom nа velike mogućnosti industrijske prerаde može dа postаne vаžаn činilаc u voćаrskoj privredi.

Podizanje jednog velikog voćаrskog objektа veomа je vаžаn dogаđаj. Ovom poslu se pristupа s izvesnom zebnjom, iz bojаzni dа li će se sme prаvilno i nа svojа mesto postаviti, а nаročito dа li će se izvršiti prаvilаn izbor sorаtа, kаko s gledištа ekonomskih potrebа tаko i u pogledu odnosа koji među sortаmа trebа dа bude postаvljen. U nekim nаprednim voćarskim zemljаmа (Kаlifornijа), gde i sаmi sopstvenici rаspolаžu stručnim znаnjem, sve pripremne rаdnje, — među koje dolаzi i izbor sorаtа kаo i sаmo sаđenje— ipаk se prepuštаju nаročitim stručnjаcimа koji su zа ovаj posаo specijаlizovаni. Tаkаv nаčin rаdа predstаvljа jedinu sigurnost zа osnovni uloženi kаpitаl.

Glаvno voćаrstvo kod nаs rаzvijаće se nа zаdružnom i držаvnom sektoru. Obа ovа sektorа imаju mogućnosti dа orgаnizuju rаzvoj voćаrstvа po prаvilimа sаvremene voćаrske nаuke i prаkse, dа postаve prаvilаn odnos kruške, dunje i mušmule premа drugim vrstаmа voćа, dа postаve onаj sortiment koji se predviđа rejonirаnjem voćаrske proizvodnje u pojedimim rejonimа, dа izvrše izbor onih sortа koje se ostаvljаju slobodnom rаspolаgаnju premа svestrаnom proučаvаnju njihove vrednosti, dа pri nezi voćаkа omoguće prаvilnu primenu аgrotehnike i mehаnizаcije, dа vode rаčunа o osetljivosti svаke sorte premа rаznim zаhtevimа u zemljištu i vаzduhu i dа otklаnjаju sve one uzroke koji otežаvаju njihov prаvilаn rаzvoj i rаđаnje.

Autor
Inž. Milutin Niketić

Sadržaj

KRUŠKA

Poreklo kruške
Morfološke i biološke osobine kruške
Osobine kruške
Oprаšivаnje
Istorijа nаšeg kruškаrstvа
Rejoni kruške
Vаžnost kruške
Uporednа vrednost kruške
Rentаbilnost kruške
Podneblje i zemljište
Podloge
Oblici
Klаsifikаcijа i sortiment
Podelа sorаtа po dobu zrenjа
Prirodnа Lukаsovа podelа
Podelа po boji plodа
Podelа po obliku čаšice
Veštаčkа Lukаsovа podelа
Sortnа rаzmаtrаnjа
Sortnа politikа
Problem stаndаrdizаcije
Trаdicijа u kruškаrstvu
Intenzivno kruškаrstvo

Letnje sorte

Vidovаčа
Zelenа Mаgdаlenkа
Jаkovkа
Šаrenа julskа
Andre Desport
Letnjа dekаntkinjа
Lubeničаrkа
Trevuškа
Žifаrdovа
Klаpovkа
Košijа
Štedljivkа
Doktor Giotovа
Kаrаmаnkа
Monsаiаrd
Vilijаmovkа

Jesenje sorte

Kongresovkа
Amаnliškа
Hаrdijevа, — Gelertovа
Novа poаtovkа
Mаrgаritа Mаrilаt
Cаrskа vodenjаčа
Princezа Mаrijаnа
Boskovа bočicа
Dvobojnа mаslovkа ili Šumаricа
Kleržo
Lujzа dobrа od Avrаnšа
Društvenkа
Direktor Hаrdi
Mаrkjа Lujzа
Angulemkа
Jeribаsmа — vodenjаjа
Blumenbаhovа mаslovkа
Dilovа mаslovkа
Tongreškа
Idаho
Lukаsovа mаslovkа
Zimnjаčа
Tаkušа
Ostrikа

Zimske sorte

Nаpoleonovа mаslovkа
Kаluđerkа
Druаrdovа
Kolmаrovа
Pаstrmkа
Mičurinov zimski bere
Mаlikа — Mаlinškа mаsdovkа — Kolomаs — zimskа mаslovkа
Pаriskа groficа
Mehelkа
Zimskа dekаntkinjа
Olivijerovа
Krаsаnkа
Hаrdenponovа mаslovkа
Esperenovа bergаmotа
Lektierkа
Anževinkа
Mаčjа glаvа
Tirаnkа
Kаkičkа
Arаpkа
Lončаrkа
Vrаnjskа mаslovkа

DUNJA

Poreklo
Osobine dunje
Gаjenje dunje
Rаspostrаnjenost dunje
Vаžnost dunje
Klаsifikаcijа

MUŠMULA

Osobine mušmule
Gаjenje mušmule
Sorte mušmule

Literаturа

Dunјa

Zove se još tunja i gunja. Botaničko ime joj je Cydonia Vuigaris, ili Cydonia ili kidonela (po grčkom gradu Kydonia, danas Kanea na Kritu, oblonga (što znači duguljastog ploda, jer je više sorata izduženog oblika).

Poreklo

Dunja je odvajkada gajena u našim voćnjacima i vrtovima, Smatra se da je gajena još od pre 4000 godina. Drži se da je porekla s Bliskog Istoka, ili tačnije iz prostora Kavkaza, Persije i Anadolije, odakle je prvo prešla na grčko ostrvo Krit, ina odatle dalje u Evropu. Danas se gaji po svim krajevima Južne Evrope, u celom Basenu Mediterana; na sever u Srednjoj i jugoistočnoj Evropi ide dosta daleko uz jabuku, šljivu i krušku, gde najzad kao privredna grana iščezava.

Drvo dunje je vrlo otporno prema zimi, što bi trebalo da znači da bi ona mogla uspevati daleko na severu. Međutim, njeno uspevanje je zavisno od zrenja ploda. S obzirom da ona cveta dockan (krajem aprila i početkom maja) i da je, prema tome sezona razvoja i zrenja ploda mala, to je uspevanje ove kulture zavisno od povoljnih prilika u toku jeseni odnosno od dugačke i tople jeseni. Kao proizvođačke zemlje dunje u Evropi su: sve zemlje Južne Evrope, a naročito Portugalija, Jugoslavija, Grčka, Italija i Španija.

Iz istih razloga dunja ima ograničenje i u pogledu nadmorske visine, što je razlog da se ne gaji na većim visinama, pa ni tamo gde dopiru jabuka, kruška i šljiva. Odnosno, dunja može„ zahvaljujući svom punom poznom cvetanju, da se gaji daleko na severu i visoko u planinama, ili usled nedovoljnog zrenja plod ostane sitan, nedovoljno izgrađen, pa se zbog toga brzo kvari, te kao takav ima malu ekonomsku vrednost.

Osobine dunje

Za dunju se pre može reći da je visoki žbun nego voćka stablašica:, utoliko pre što ona, kad se ostavi sebi, naginje više ka žbunastom porastu. Stablo se pod teretom često savija, iz vrata izbijaju izdanci od kojih pojedini, kad se gajenje zapusti, rastu uporedo sa stablom, što celom stablu daje žbunast izgled.

U svom porastu teško da premaši 6m visine. Kruna je gusta i široka, prane uspravno isturene i razbacane. Mladi lasteri pokriveni su pamučastom materijom, ispočetka sive a docnije crvenotamne boje. List je širok, jajolik, pokatkad elipsast ili srcolik. Dok je mlad, maljav je s naličja. Cvet je prost, nalazi se na krajevima lastara. Razvija se posle listanja, boje je svetlo ružičaste. Plod je kruškolik ili jabukolik, s pet semenih kućica punih semenki, smeštenih u sluzastoj materiji. Pokožica je slamaste boje, bez ikakvog rumenila a pokrivena je gustim maljama. Meso je topivo, malo sočno, nedovoljno slatko, sadrži dosta tanina i pektinskih sastojaka koji imaju svojstvo da želatiniraju; u doba zrenja sadrži dosta aromatičnih materija.

Sl. 74. Način donošenja ploda kod dunje: tek u drugoj, polovini aprila ili nešto docnije, pošto se završi listanje, pojavi se cvet na vrhu mladog lastarića
Izostavljeno iz prikaza

Cvet je po svojoj prirodi dosta osetljiv prema hladnoći, ali zahvaljujući poznom cvetanju vrlo često izbegava prolećne hladnoće a naročito slanu. Kod sorti s krupnim plodom jedno stablo može dati oko 100 kg roda, a ima slučajeva da ono da i 200—300 kg, razume se pod sasvim povoljnim uslovima. S obzirom na ovako veliku rodnost, dunja obično ne rađa svake godine.

Vek dunje može, pod povoljnim prlikama, da traje 40 godina. Dunje su samooplodne i diploidne su sa 34 hromozoma.

Gajenje dunje

Dunja se razmnožava kalemljenjem na nju samu, proporcima (reznicima) i ožiljavanjem povaljenih lastara. Najčešće se praktikuje kalemljenje na običnu dunju. Glog kao podloga je, a i preporučuje se, za zemljišta suviše suva i to prvenstveno za vranjsku dunju. Dunja se kalemi na krušku proizvedenu iz semena i to za, zemljišta koja nisu, onakva kakva se preporučuje za samu dunju, a koja pak nisu K-H onakva kakva se preporučuju za krušku kao podlogu dunji; ovde dolazi u obzir samo vranjska dunja.

Sadi se na rastojanju 5 metara. Nikakva rezidba se ne primenjuje osim što se u mladim godinama odstranjuju nepotrebni lastari, kao i oni docniji koji smetaju ili su počeli da se kvare.

Traži zemljišta ilovače, aluvijalne nanose i. umereno vlažne, pa čak i jače vlažne, gde podzemna voda ne leži. Najbolje rezultate pokazuje u okućnicama, gde se žile koriste obiljem organskih materija u raspadanju. Tako isto dobre rezultate pokazuje pored obala tekućih voda, pa i u neposrednoj blizini njihovoj (jazovi, potoci i sl.). Ima puno primera da se stablo nalazi uz samu obalu jaza tako da se podupiruči na koje se grane pod teretom roda oslanjaju, nalaze u samoj vodi.

Rasprostranjenost dunje

U međunarodnoj statistici dunja se pominje samo kod nekih zemalja m to među poslednjim vrstama voća. Najviše je ima u Basenu Mediterana kao i u zemljama gde se sukobljavaju mediteranska i kontinentalna klima. Idući na sever, dunja brojno opada, jer opadaju i prirodni uslovi za njeno gajenje.

Ona je uglavnom grupisana u blizini većih naselja i boljeg saobraćaja, gde može biti važan privredni činilac. Njeno gajenje je došlo do jačeg izražaja u zemljama gde je razvijena industrija za preradu voća. S udaljenjem od većih naselja, ona se brojno smanjuje. Tako da ima krajeva gde se gaji više iz sentimentalnosti (radi ukrasa, mirisa i reprezentacije), a manje zbog jačeg korišćenja. Ona’ je svuda pa i kod nas, grupisana u onim krajevima gde su u potpunosti povoljni kako klimatski tako i zemljišni uslovi. Dunja je osetljiva prema većim nadmorskim V!isina1ma, pa prema tome kod nas ne može; svuda da prati šljivu, jabuku i krušku.

Prirodnih uslova za gajenje dunje kod nas ima dovoljno. Dunja se kod nas nalazi u rasutom stanju, a samo mestimično je ima u manjim grupacijama ili duž potoka i drugih tekućih voda. Retko se nalazi u čistim sadovima, a ukoliko je ima to su mali zasadi. Ovo rasuto stanje dunje kod nas je dvojako i to grupisano i razbijeno rasuto stanje.

1. Grupisano rasuto stanje je ono gde se dunja nalazi oko kuća, oko dvorišta, po ivicama njiva bliže naselja kao i u manjim grupacijama. Ovde dunje velikim delom zamenjuju druge vrste voća uobičajenog u porodičnom gajenju. Ova grupisanost se uglavnom svodi na po desetak stabala oko kuće, a česti su slučejevi da ih u pojedinim okućnicama ima dva pa i tri puta više. Ovde se dunja gaji iz čisto ekonomskih razloga, jer predstavlja važan privredni činilac. Ukoliko dunja u ovakvom obliku dolazi više do izražaja kao tržišni višak, utoliko se pojavljuje težnja za podizanjem čistih, pa i većih zasada. Veliki zasadi se ovde smatraju oko 200 stabala u jednoj celini,, a to znači ha. U pojedinim godinama dunja velikim; delom popunjava prazninu drugog voća na tržištu, kad se u ceni izjednačuje s jabukom.

U ovakvom obliku dunja je sada grupisana u prostoru velike Morave i tačnije označeno u prostoru Požarevac — Svilajnac. Kao uži prostor dunje ovde je Žabari — Oreovica, a najjača proizvodnja, ili još uži. prostor počinјe od sela Sibnice — Polatna. Na ovom prostoru u povoljnim godinama proizvodnja dunje može ,da dostigne po nekoliko stotina vagona. Dunja se ovde nalazi najviše u podnožju i na blagim nagibima kose koja se proteže od Kostolca do Svilajnca. Evolucioni potencijal za dunju je ovde veoma veliki, a koliko će se on iskoristiti zavisi od organizacije trgovačke mreže koja će proizvodnju preuzimati i iznositi na tržište.

Ovaj dunјarski prostor ima i svoju periferiju. Iz talasastog pobrđa Velike Morave dunja se razređuje, s jedne strane u Šumadiju, a s druge u brdske krajeve Homoljskih planina. Ona u razređenom stanju odlazi uz Veliku Moravu pa se proteže kroz Basen donjeg toka Zapadne Morave, tako da od Kruševca ona prelazi u onaj drugi oblik — razbijen — rasuto stanje.

2. Razbijeno rasuto stanje je ono gde se dunje nalazi po koje stablo oko kuća, a ređe je ima u manjim grupacijama. Mnoga domaćinstva uopšte nemaju dunju iako za nju ima prirodnih uslova. Dunja se ovde gaji delom, iz sentimentalnosti a delom radi korišćenja bilo u samom domaćinstvu ili radi unovčavanja. U prostoru razbijenog rasutog s t a nj a nalaze se mestimično oaze s jačom zastupljenošću dunje (Prizren, Grocka, Vranje, Vir Pazar i dr.).

Kao sniska voćika dunja se koristi pored obale reka, potoka, jezera, ,po raznim mrtvim uglovima s jače nagomilanim humusnim materijama. U dvorištima ona se obično stavlja na bunjište ili uopšte tamo gde se najobilnije koriste organske materije u raspadanju. Dunja se nalazi i u krajevima suvog ratarenja, pa i tamo gde je velika oskudica u vodenom talogu (selo Dulje, Srez suvorečki, koji se smatra kao najsušniji u našim krajevima).

Ukoliko se ide uz brda i planine, utoliko se gajenju dunje sve više ograničava, dok najzad ne iščezne. Ona se ovde smanjuje iz dva razloga: prvo što u hladnim planinskim krajevima uslovi za nju nisu pogodni, a drugo što se manje nalaze pogodna mesta za njeno pravilno razviće i rađanje, Ona se spušta do najnižih rečnih dolina. U krajnjim nizinama uslovi za nju nisu toliko povoljni iz dva razloga: prvo, što ako dunja dockan procveta, slane joj pričinjavaju štetu u cvetu, i drugo, što rane jesenje slane otežavaju zrenje ploda.

U planinskim krajevima, gde usled lokalnih klimatskih povoljnosti ima uslove za gajenje dunje, ona uz šljivu, jabuku i krušku može da doprinese ublažavanju posledica jednostranosti u) voćarstvu, a s tim i oskudice u voću.

Važnost dunje

Iako je zna da je dunja gajena od pradavnina, ipak je, s pojavom finijih sorti kod svih vrsta voća njena važnost u voćarstvu počela da opada, pa su je mnogi voćni rasadnici izbacili iz proizvodnje; tako da je njeno gajenje bilo više upućeno na seljački podstrek manje na organizovanu rasadničku proizvodnju.

Razlozi slabe male razmnoženosti dunje su sledeći: što je plod malo pogodan za potrošnju; u svežem stanju; što je prerada dunje bila dosta ograničena, jer je iziskivala znatnu količinu šećera sa strane; što potrošnja kuvanih i pečenih plodova nije razvijena u tolikoj meri koliko to oni po svojoj hranljivoj vrednosti zaslužuju; što plodovi pojedinih i to glavnih sorti ne mogu da se čuvaju, već brzo izgube svoju sočnost.

Izgledi za budu i razvoj dunjarstva su povoljniji. U prilog njenog razvoja ide sledeće: što s razvojem industrije za preradu voća plod dunje sve više postaje važna sirovina kako za izradu čistih prerađevin1a (marmelade, džemova, kompota, raznih poslastica), tako i u mešavini s drugim voćem kome deje prijatnu aromu, ukus i čvrstinu. U industriji joj se pridaje i osobena važnost zbog sadržaja pektina. Mnoge poslastice zasnivaju se na sadržaju pektina u plodu dunje. Poznat je liker od dunje koji, pored ostalog, ima antidijaretički značaj.

U mnogim mediteranskim zemljama dunja se dosta gaji. Najveća količina! ploda potroši se u kuvanom i pečenom stanju; kuva se i peče no domaćinstvima, a isto tako se prodaje po trgovima, po uličnim raskrsnicama; kod radnog sveta uobičajeno je da se jede posle doručka ili između doručka i ručka. Kuvanoj i pečenoj dunji pridaje se važnost dijetetičnog voća, za regulisanje stomačnog varenja, kod regulisanja stolica, pa prema tome ima svoju lekovitost pored hranljivosti. Potrošnju kuvane dunje treba i kod nas podsticati.

Zbog osobeno prijatnog mirisa plodovi dunje se po seoskim kućama čuvaju često puta toliko dok se ne osuše i istrule. U selu je uobičajeno opravljanje „slatkog“ od dunje koje se ceni više nego ma od kog drugog voća.

Vrednost ploda dunje ni malo ne izostaje od one kod jabuke; katkad je cena veća, a ređe manja. U prilog cene ide i to što plod dunje ima veliku hektolitarsku težinu. Plod dunje je otporan prema transportu; ubijeno mesto nije podložno brzom truljenju kao kod jabuke i kruške. Plod više naginje sasušivanju nego truljenju.

Kod dunje se ne primenjuje stroga rezidba. Prvih nekoliko godina po sađenju vodi se računa da grane u kruni! budu pravil1no raspoređene, a to se postiže odsecanjem nepotrebnih grana. Dalje se pusti da dunja raste slobodno. Preporučuje se da se rano uproleće malo skrate vrhovi ovih grančica na kojima su prethodne godine visili1 plodovi. Dunja će se pokatkad videti i u veštačkim oblicima, zbog toga što se s njom dosta lako izvode oblici horizontalne jednokratke i dvokratke kordunice, što daje lep spoljni izgled, a naročito u vreme roda. Veštački oblici mogu se uspešno izvoditi na baštenskim zemljištima; ako ovde ne nalažu drupi1 razlozi bolje je u veštačke oblike staviti krušku i jabuku.

Klasifikacija

Dunja nema mnogo sorti od sorti koje se gaje ima samo nekoliko, a s odlikama koje imaju značaja za ukrštanje ima samo oko desetak. Međutim, ukrštanjem se dobivaju nove sorte, ali se dosad nisu dobile od veće ekonomske vrednosti kao svežeg ploda. Ukrštanjem kod dunje ne može se dobiti nešto novo što bi omogućilo posvećenije potrošnje ploda u svežem stanju, zbog toga što kod malog broja sorti ima istovetnih ili sličnih stvari, odnosno nema mogućnosti biranja i na osnovu toga ukrštanja; odnosno među: istovetnim i sličnim dunjama dobiće se ukrštanjem istovetno ili slično.

Dunje se dele na tri grupe:

1) kruškastog oblika (S. Vulgagis var. Iuzitanica).

Ovde dolaze sorte s plodom krupnijim, kruškastog oblika, rebrastog, s krupnim lišćem. Kao najpoznatije su vranjska dunja i šampion. Ovo je zasad najbrojnija grupa u gajenju, međutim po kvalitetu ona nešto zaostaje.

2) jabučastog oblika (S. Vulgaris var. piriformis).

U ovu grupu dolaze sorte čiji plod ima jabučast oblik; plod je nešto S!itn!ij1i od onoga kod prednjih sorti; plodovi su više ili manje pravilne obline, kod peteljke su po malo izduženi u obliku veće bradavice, list je sitniji; po kvalitetu plod je bolji, pa ima veću ekonomsku vrednost. Kao predstavnik ove grupe uzima se leskovačka dunja.

3) Japanska dunja (Chaenomales japonica)

Ovo je ustvari zasebna vrsta ali ima, praktično posmatrano, osobine dunje. Odlikuje se sitnim plodom, glatkom pokožicom ploda; mekim mesom, glatkim listom i veoma lepim cvetom. Služi u ukrasne svrhe.

Sorte

Od ono malo sorti dunje što postoji pomenuće se samo one koje su odomaćene u našoj proizvodnji (vranjska i leskovačka), a potom šampion, koji je, iako redak, poznat u svetskoj pomologiji.

Vranjska dunja. Poznata je pod imenom portugalska dunja. Ime vranjska dunja dobila je po tome što je u prostoru sliva Južne Morave, a osobeno onoga koji gravitira ka Vranju došla brojno i kvalitativno do izražaja. Za razliku od ostalih sorti narod je zove dunjac. Ovaj naziv toliko se ukorenio da je naziv vranjska dunja ograničen skoro samo na literaturu, stručne radove i administraciju.

Stablo je dosta visoko; izraste više nego ma koja druga sorta; list je širok i krupan.

Plod krupan, kruškastog oblika, viši nego širi, gukast je po celoj površini a rebrast na prostoru prema čašici. Peteljka je vrlo kratka, katkad ne premaša pola santimetra. Meso je žuto, rskavo; bere se što docnije (krajem oktobra).

Mane ove sorte su ove: prvo, što meso brzo izgubi sočnost a to može biti do te mere da se plod osuši bilo sasvim ili delimično, što mu umanjuje vrednost kako za potrošnju u svežem stanju tako i za preradu. Da bi se ova mana otklonila, treba je ranije potrošiti a za čuvanje u toku zime ostaviti leskovačku dunju. Drugo, kod kuvanja meso se brzo raspukne što ranije poželjno onda kad se želi da parčad zadrže svoj oblik i čvrstinu. Kod spravljanja marmelade ovo se ne smatra manom. Industrija najviše zamera što meso ima dosta grumuljičavosti — „kamenih ćelija“ koje stvaraju smetnju kod prerade dunje u marmeladu; grumuljičavost smanjuje vrednost marmelade, a uklanjanje ovih grumuljica poskupljuje proizvodnju. Ovih kamenih ćelija ima dosta u pojedinim ploda (u tvrdini), pa se za to plod mora prethodno sečeni u kriške da bi se tvrdina odvojila. Kod sitnih plodova tvrdine ima tako mnogo da se plodovi praktično ne mogu koristiti. Treće, plod sadrži dosta aromatičnih Materija ali ih po berbi brzo gubi tako da mu to kod prerade smeta.

Sl. 75. Vranjska dunja
Izostavljeno iz prikaza

Dobre strane su ove: prvo, što je stablo rodnije u poređenju sa drugim sortama; drugo, što je plod krupan i što naročito pada u oči kad se uporedi s drugim sortama koje se kod nas gaje; jedan plod može da meri preko 1,5 kg. Treće, što se plod dobro drži na grani (ne opada); ovo je, izgleda bio glavni razlog što je ova sorta mnogo jače razmnožena od ostalih sorti, jer je s tim proizvođač bio zadovoljen.

Četvrto, što kruškast oblik ploda više skreće pažnju nego jabučast.

Naglašava se da su vranjska i portugalska dunja jedna ista sorta. Međutim, u najnovijim stranim publikacijama se, pored portugalske dunje citira da se vranjska dunja koja se naziva Geant de Vranja (vranjski džin). Pre bi se reklo da je po sredi brkanje ovih ,,dveju sorti“.

Leskovačka dunja. U narodu se zove jednostavno dunja za razliku od dunjca kako se zove vranjska dunja. U nekim zemljama ona se jednostavno zove obična dunja. Kod nas je došla do izražaja u planinskom masivu Kopaonika koji saobraćajno gravitira ka Toplici i Zapadnoj Moravi. U našem dunjarstvu, zastupljena je sa oko 10%, a sve ono ostalo dolazi na vranjsku dunju. Pošto imamo svega dve sorte, to kad se govori o jednoj od njih uvek se upoređuje sa onom drugom.

Stablo je nešto manjeg porasta; list je sitan; plod je, — iako može da dostigne težinu od preko 1 kg — ipak, opšte uzev, sitan; oblika je jabučastog, kod peteljke se često nalazi! proširenje u vidu bradavice; obline je pravilne iako joj rebra oblinu često remete; peteljka je vrlo kratka (oko pola santimetra) tako da se često i ne vidi; pokožica je glatka i tanka, sva je slamastožute boje sa prelazom u zlatnu sa sunčane strane. Treba ga brati što docnije (u drugoj polovini oktobra).

Dobre strane su sledeće: meso ploda je sočno, prijatno aromatično, dobro se čuva preko zime, nema onih čvrstih grumuljica kojih ima vranjska dunja, a što olakšava rad industrije prilikom razne prerade; preko zime dugo sačuva svoju sočnost što znači da nije sklona brzom sasušivanju: kako u, industriji tako i u domaćoj preradi više se ceni.

Mane su joj sledeće: rodnost je manja; plod je sitan a naročito kad raste na nepovoljnom zemljištu ili nepovoljnih godina’; plod može biti’ toliko sitan da glavni mesnati deo odlazi na tvrdinu, pa se malo šta može korisno upotrebiti’. Plod se slabo drži na grani. Ova tri slučaja učinila su da je danas ova sorta tako malo zastupljena, HI nema izgleda da će se, u poređenju s vranjskom dunjom, jače širiti.

Ona treba da se sadi na jakim i vlažnim zemljištima kao i u zaklopljenim položajima. U pogodnoj sredini rodnost bude potpuno zadovoljavajuća, plod krupan, a ostale osobine samim tim dolaze do izražaja. Opšte uzev, smatra se da ova sorta, s obzirom na kvalitetne osobine svoga roda, treba da bude u znatnoj meri više zastupljena, pa čak i da ide do 80%. Njene mane su dosta teške. Gde su uslovi za ovu sortu povoljni, ona stvarno treba da vodi a gde su nepovoljni, treba da se svede na najmanju meru.

Šampion. Poreklom je iz Amerike. Sumnja se da je kod nas gde ima. Ime treba da je dobila zbog svog krupnog ploda. Plod je oblika kruškastog; s obzirom na oblik ploda kod dunje uopšte on je pravilan; u donjem delu je proširena ka peteljci se postepeno sužava; nekoliko rebara remete pravilnu oblinu.

Sl. 76. Leskovačka dunja
Izostavljeno iz prikaza

Od ostalih sorti se raspoznaje po tome što ima dugačku peteljku dok dve prethodne sorte peteljku praktično nemaju. Čašično udubljenje je vrlo duboko a usko; čašica je srednje veličine a čašični listići dugački tako da dostižu obod čašičnog udubljenja. Pokožica je tanka, glatka, slamastožuta, sa sunčane strane žuta boja je jače ispoljena dok sa suprotne strane ona prelazi u žutozelenkastu. Meso je žuto i po kvalitetu se ne razlikuje od onog kod leskovačke dunje. Zri oktobra—novembra, praktično zajedno s prvim dvema sortama; plod se preko zime čuva isto kao i leskovačka dunja. Stablo je bujno i rodno.

Ova sorta je u odnosu na druge sorte malo raširena, što se tumači ograničenom rodnošću. Iako mi danas imamo praktično samo tri sorte dunja od veće vrednosti (vranjska, leskovačka, šampionjone u Evropi) ima vrlo malo zbog toga što se sa prve dve sorte zadovoljavaju sve potrebe, tako da se potreba za drugim sortama ne oceća, a pogotovu ako one imaju izvesnih nedostaka. Uostalom u pogledu kvaliteta mesa ničeg osobitog nema što bi’ se izdvajalo od leskovačke dunje.

Ostale sorte. Ostale sorte, ukoliko ih ima, ne predstavljaju naročitu pažnju. Kod nas se misli da imamo izvesnih odlika leskovačke i vranjske dunje koje se u raznim krajevima različito zovu kao: kruševačka, radujevačka, ohridska itd. Ovo ustvari nisu nikakve odlike već, bilo vranjska ili leskovačka koje su u raznim krajevima različito došle do izražaja.

Sl. 77. List dunje: 1 leskovačke, 2 vranjske
Izostavljeno iz prikaza

Naročito se, pa i kod nekih stručnjaka, smatra da je kruševačka dunja posebna sorta koja čini sredinu od vranjske ka leskovačkoj. Naziv kruševačka dunja ne treba smatrati kao pomološki već kao privredni pojam, slično onome kod drugih vrsta voKa, kao: valjevska šljiva, čokešinska šljiva, gružanska kolačarka, užička jabuka itd. Ono što se nalazi u okolini Kruševca i što se zove kruševačka dunja nalazi se u mnogim drugim krajevima.

Prema pažnji koja se vranjskoj dunji ukazuje u drugim zemljama, izgleda da je ona najglavnija u proizvodnji svih zemalja i da je opšte poznata sorta u svetu, što svakako dolazi) zbog izvesnih preimućstva, od kojih se ističu ona koja su učinila da je ova sorta i kod nas postala najglavnija, a to su: rodnost, čvrstina držanja ploda na grani n miris. Izgleda da se, pred ovim preimućstvima, prelazi preko one jedne mane da meso ploda nema onu čvrstinu koju ima leskovačka dunja, pa prema tome ima ograničeniji čuvanje preko zime.

Sl. 78. Šampion dunja
Izostavljeno iz prikaza

Bili smo voljni da preporučimo uvođenje vranjske dunje u proizvodnju s jednim znatnim ograničenjem prema onom koji sada postoji, ali se odustalo jer se njena preimućstva ne mogu potcenjivati odnosno žrtvovati zbog toga što plod nema željenu čvrstinu, što se manje čuva i što industriji za preradu voća manje odgovara.

Smatra se da je vranjska dunja sada zastupljena s preko 90%, leskovačka s nepunih 10%, a da drugih sorti dunja uopšte nemamo, ili ako ih i ima, skoro se ne mogu praktično predstaviti procentualnom zastupljenošću. Čak se i za sortu šampion sumnja da je imamo u proizvodnji.

Drugih sorti dunja ima malo zato što nije postojalo interesovanje za gajenjem dunja. Pa i amateri voćari koji su pokazivali interesovanje za razne sorte svih vrsta voća, prema dunji nisu pokazivali naklonosti. Ukoliko je dunja ulazila u amaterske voćnjake, to su bile vranjska i leskovačka, i to samo toliko da se osnovna želja za dunjom zadovoljni.

Bilo je godina kad je potražnja dunje bila velika, pa i za izvoz što je zavisilo od momentalnog raspoloženja industrije za preradu voća — a naročito zbog sadržaja pektina u plodu koji se upotrebljavao i van potrebe ove industrije. Drugih godina vladalo je veoma ograničeno raspoloženje prema dunji, a naročito u godinama kad jabuka, obilato rodi. i kad je oskudica u šećeru, a osobito u zemljama gde nije uobičajena potrošnja dunje u kuvanom i pečenom stanju.

Dunja dosad ni[je bila predmet u izvoznoj trgovini, bar ne u nekom jačem obimu. Međutim, nije isključeno da ona to bude, jer je interesantna sirovina u konzervnoj industriji u prilog dunje ide i to što je isključena konkurencija severnih zemalja (Nemačka, Austrija,, Švajcarska, Norveška i dr.) gde za njeno gajenje nema prirodnih uslova.

I pored svih navedenih nedostataka kod vranjske dunje, ipak smatramo da ona treba i ubuduće da bude vodeća sorta; odnos između ove dve sorte treba da bude sledeći: vranjska dunja sa 80% a leskovačka sa 20%. Zbog oskudice u sortimentu mi nemamo zasad nikakvih želja za izmenama ili dopunama, što znači imati jedno „skamenjeno stanje“. Pa i u ovakvom stanju dunji treba dati određeno mesto u našoj voćarskoj strukturi, u kojoj ona svojim ‘prisustvom treba da doprinese podizanju privrednog značaja voćarstve kao celine.

Mušmula

Mušmuli je botaničko ime Mespilus germanica. Reč mespilus došla je otuda što je plod kod svih sorti prema čašici spljošten, a kod nekih sorti ova spljoštenost je dosta velika i znači upola okrugao.

To drvo je, uglavnom, malog rasta; kao gajena dostiže visinu do oko 5 metara, a u zapuštenom stanju (po vrzinama, šumama) dostiže porast do 3 m.

Ranije je mušmula rasla samoniklo po šumama i, na nju se kao na plemenitu kulturnu voćku nije mnogo obraćala pažnja. Vremenom, jačim razvojem voćarstva, našlo se da ova vrsta voća može da doprinese u ishrani čoveka, pa je uneta u voćnjake. Ona se danas nalazi skoro po svim voćarskim zemljama, ali u malom broju. Zapaža se da je ima onde gde je voćarstvo na visokom stupnju i u jačem intenzivnom obliku gajenja. Beleži se da je njeno gajenje dosta razvijeno u balkanskim zemljama kao i iz zemljama Jugoistočne Evrope.

Ona je još pre 2000 godina gajena u Grčkoj i drugim zemljama Sredozemlja i služila u gnjilom stanju kod ishrane čoveka. Ona nema neku osobitu privrednu važnost, već se ograničava na domaću potrebu; i samo delom odlazi na tržište. Glavna joj je mana, — a to je i doprinelo što je kod gajenja tako ograničena — što se može trošiti samo u gnjilom stanju, a gnjilo stanje traje kratko vreme. Njen plod ima osobeni ukus koji svako ne voli, a ima čestih slučajeva da osobe prefinjenim ukusom prema voću rado jedu gnjilu mušmulu. Zelen plod sadrži dosta tanina, pa se zbog toga ponegde koristi u narodnom lekarstvu na taj način što se ranije bere i suši na suncu, i docnije kao takav kuva. Upotrebljava se često i za turšiju.

Stablo ima slab porast pa je pogodno da se gaji kao podkultura u voćnjaku ili da se njim koriste manje površine oko kuća i po dvorištima. U zemljama s jačom proizvodnjom od mušmule se spravlja marmelada, žele, kao i rakija s posebnim ukusom. Više tvrdih koštica u plodu otežavaju upotrebu ovoga u gnjilom stanju.

Osobine mušmule

Stablo mušmule je durašno. Divlji tipovi imaju bodlje, dok ih pitome sorte nemaju.

Stablo može da podnese zime i jače od —20°C. Pitome sorte ne podnose velike nadmorske visine. Iako dockan cveta, cvet ne podnosi jače hladnoće, pa ,je i to jedan od razloga, što je gajenje mušmule ograničeno u severnim zemljama. Zbog toga ne podnosi ni severne položaje, kao ni one koji su izloženi hladnim vetrovima; koji bi cvetu mogli naškoditi. Plod u svom razvitku do berbe ne traži mnogo toplote, čak manje nego ostale vrste voćki, što s druge strane omogućava da se gaji u zemljama gde oskudica u toploti otežava gajenje finijih sorti voća. Topla mediteranska klima nije pogodna za mušmulu.

Sl. 79. Cvet mušmule
Izostavljeno iz prikaza

Prema zemljištu mušmula nije probirač. Za nju se uo1Pštava da uspeva na svakom zemljištu, osim na suvom i jako vlažnom. Ona uspeva po okrajcima šumskih masiva kao i u polusezoni. Mala probirljivost prema zemljištu je osobina prostih vrsta voća kao i prostih sorti uopšte.

Cvet se nalazi usamljen na vrhovima tankih grančica, Samooplodan je i ima 32 hromozoma. Prilikom berbe paziti da se cvetni pupoljci zbog svog položaja ne povrede.

Gajenje mušmule

Mušmula ne iziskuje neku osobitu negu kod gajenja. Stabla treba da bude najviše 1,20 m, a najčešće se uzima oko 0,80 do 1 m. Sadi se na rastojanju od 3—5 m. Prvih 5 godina po sađenju kruni treba dati pravilan oblik i raspored grana. na je posle pustiti slobodnom porastu. Razmnožava se samo kalemljenjem. Kalemi se:

• Na glog, a prvenstveno na beli (crataegus oxyacantha), za zemljišta suva i glibovita.
• Na oskorušu, za zemljišta silikatna i slaba.
• Na dunju, za zemljišta jaka. Na krušku iz semena, za zemljišta duboka, odnosno za ona koja najbolje kruški odgovaraju.
• Na mušmulu proizvedenu iz semena, ali se onog ne praktikuje zbog toga što čvrste koščice mušmule teško klijaju.

Mušmula se oporo razvija. ali rano prorodi i daljim postepenim razvojem rodnost joj se povećava. U pogodnim klimatokim i zemljišnim prilikama rađa uredno.

Iako se kaže da prema zemljištu nije probirač, ona ipak zahteva, — ukoliko se tiče zemljišta koje je po prirodi slabo — da se umereno đubri; od đubrenja zavi1oi razvoj stabla, rađanje i krupnoća.

Nije probirač prema položajima, osim severnih i hladnovetrovitih.

Mušmula se pušta da raste slobodno. Dok je stablo mlado vrši se rezidba radi obrazovanja krune, pa se docnije kruna samo doteruje uklanjanjem nepotrebnih grana. Ipak se smatra da je svaka rezidba, — u vreme kad mušmula prorodi — štetna, a to znači da nepravilnosti treba odstranjivati razmicanjem i primicanjem grana. Svi pokušaji da se mušmula podvrgne rezidbi nisu uspeli. Usled usiljavanja u razne oblike, mušmula se suprodstavlja malom rodnošću.

Berba se vrši dockan, obično u oktobru. Po mogućstvu treba pustiti da plod uhvati jedna slana na drvetu, ali ga u svakom slučaju treba obrati pre pada lišća. Ako se berba vrši ranije, plodovi mogu ostati da ne ugnjile, pa prema tome da budu neupotrebljivi za jelo. Gnjilenje počinje 2—6 nedelje po berbi. Da bi plodovi pravilno gnjileli, treba ih ostavlja ih u tankom sloju. Štetočine koje bi ugrožavale berbu mušmula nema.

Sorte mušmula

Mušmula ima malo sorti. Smatra se da ih ima oko 12, od kojih se najviše pominju svega 2—3, čije je gajenje danas najviše uobičajeno i to:

Sl. 80. Obična mušmula
Izostavljeno iz prikaza

1. Obična mušmula. Ovo je ustvari (najglavnija sorta kod nas, a s obzirom na oskudicu sorti mušmula ona je važna i u svim drugim zemljama.

Stablo je jako, durašno i veoma rodno; gaji se bilo u obliku stabla ili žbuna. Grane su kratke i tanke, kora boje mrka, često sa bodljama; list izdužen, maljav, lisna drška kratka; cvetovi beli, dockan se razvijaju i usamljeni su.

Plod je srednje krupnoće a u poređenju s drugim sortama je sitan;, oblika okruglastog; kod čašice spljošten, tako da unekoliko dobije izgled pljosnat; čašica duboka, široka i oivičena je čašičnim listićima koji nju delom zatvaraju; pokožica je gruba, mrkorđaste boje; meso je belozelenkasto a kad ugnjili mrke je boje. Dok na počne da gnjili vrlo je trpko, a posle je prijatno za jelo. Ima četiri semenke koje su ustvari koštice. Više se smatra amaterske a manje trgovačke vrednosti.

2. Mušmula krupnog ploda. — Stablo je dobre bujnosti, grane srednje dužine, kora zelenomrke boje; lišće krupno, dugačko s kratkom peteljkom, maljavo; cveta dockan a cvetovi su usamljeni. Rodnost neregulisana, ali je ipak zadovoljavajuća; plod je krupan i najkrupniji od svih sorti mušmula oblika je čigrastog izgled pritisnutosti sa strane čašice dobio je nešto malo kolačast oblik; pokožica gruba i boja rđe čašica koja se ovde jednostavno zove „šupljina ploda“ vrlo je široka a čašični listići su često zakržljali tako da je čašica došla otvorena. Meso je belozelenkasto, oko čašice ružičasto, dobrog kvaliteta. Jedni smatraju da plod po kvalitetu znatno zaostaje od onoga kod obične mušmule, pa se postavlja pravilo da kvalitet opada s krupnoćom. Rodnost nije onakva kao kod obične mušmule; pa se krupnoća ploda smatra da je u suprotnosti s rodnošću.

Sl. 81 Mušmula krupnog ploda
Izostavljeno iz prikaza

3. Mušmula bez semena. — Sorta je slična običnoj mušmuli. Odlikuje se time što plod nema semenki — koštica. Iako manje rađa nego obična mušmula, ipak je y proizvodnji zastupljena ali više iz radoznalosti zbog neobičnosti ploda koji nema semenki. Ima vrednost više amatersku. Usled odsustva koščice trebala bi da zauzme više mesta u sortimentu mušmule ali joj smeta što u pogledu rodnosti zaostaje od prednjih sorti.

Ima zemalja gde je gajenje mušmule razvijeno, pa se u ovu voćarsku granu dosta ulaže. U tu svrhu postoji i posebni sortiment pogodan za različite klimatske i zemljišne uslove. Poznate su ove sorte s tačnim pomološkim oznakama i određivanjem privrednim sposobnostima: holandska, mandžurska, turska, krimska i kavkaska mušmula.

Mušmula ubuduće treba više da se razmnožava. Ona ima uslova da’ zauzme više mesta u voćarskoj proizvodnji, utoliko pre što u pogodnim klimatskim mestima može da rađa svake godine. Ona može da se širi po svima našim voćarskim krajevima, pa i onim označenim kao jabučarskim, šljivarskim, dunjarskim, breskvarskih, kajsijarskih, trešnjarskim.

Mušmula se kod nas smatra starinskom voćkom, odnosno starinskom voćarskom kulturom. Međutim, s pojavom finijeg voća ona postepeno iščezava, tako da je sad svedena na najmanju meru. U drugim voćarskim zemljama, pa i onim s naprednim voćarstvom, mušmula je uvedena u proizvodnju u znatnijem broju. Kad se posmatra kretanje voća na našim tržištima, vidi se da je dosad svaka količina mušmule lako unovčavana, i ne postoji bojazan da bi s povećanom proizvodnjom imali zasićenost na tržištu. Mušmula je veoma pogodna da popuni razne male neiskorišćene površine, iskrajke, mrtve uglove, okućnice, a bez bojazni mogla bi se gajiti i u čistom sadu. U prilog mušmule ide još i to što plod dok je na grani nije izložen krađi prolaznika.