U okviru projekta Onomastičko-leksička istraživanja na terenu Vojvodine, koji je pre više godina zasnovan u Intsitutu za lingvistiku u Novom Sadu, u poslednje vreme posebna pažnja se posvećuje ispitivanju zanatskih terminologija. U Institutu je ponikla ideja da se na terenu zabeleži sve ono što se sačuvalo od leksičkog materijala vezanog za ove specifične ljudske delatnosti. Stoga je zamišljeno da se u toku narednih godina pojavi serija knjiga posvećenih terminologijama zanata koji izumiru.

Činjenica da je sve manji broj profesionalnih ribara, a da zagađenost reka ozbiljno ugrožava opstanak ove delatnosti, bila je, pored ostalih razloga, jedan od elemenata koji je podstakao odluku da se u Institutu ova terminološka oblast izabere za početak ovakvih istraživanja.

Prilikom bavljenja na terenu zaista smo se uverili da je poslednji trenutak za prikupljanje građe iz ove oblasti. Sa poslednjim ribarima postepeno i nepovratno nestaje i terminologija karakteristična za njihovo zanimanje.

Razlozi zbog kojih je ribara sve manje mnogostruki su, a mi ćemo uzgred pomenuti samo neke od njih. U Vojvodini je već sasvim neznatan broj ribarskih zadruga, a svakim danom smanjuje se i onako mali broj ljudi koji se bave ovom iskonskom delatnošću. Prema podacima kojima raspolaže Mila Bosić, etnolog Vojvođanskog muzeja u Novom Sadu, može se zaključiti da je u ne tako davnoj prošlosti broj ribara u Vojvodini bio neuporedivo veći. Tako je, na primer, u Apatinu oko 1907. godine bilo čak tri stotine ribara, u Bačkom Monoštoru ih je oko 1920. bilo dvadeset i osam, u Bačkoj Palanci je 1924. godine radilo trideset i osam ribara, a u Futogu ih je pre drugog svetskog rata bilo šesnaest. Danas je taj broj neuporedivo manji. U Futogu se ribarska brigada svela na dva čoveka, u Bačkoj Palanci pronašli smo dvojicu penzionisanih ribara, u Novom Sadu rade danas još poslednja tri alasa, a u ne malom broju mesta, koja su se našla na spisku punktova koje smo želeli da posetimo, nije, na žalost, bilo više nijednoga.

Iako Vojvodina obiluje rekama i kanalima, iznenađuje činjenica da je poslednjih godina ribe i ribara sve manje. Ali, reke su sve zagađenije, mnoge bare su isušene, a kraj kanala zasađene topole, što, po rečima naših informatora, ne stvara pogodne uslove za odgajanje ribljeg podmlatka u prirodnim uslovima. Nasuprot tome, sve je više ribnjaka u kojima se riba uzgaja na veštački način i gde se ljudi koji oko nje posluju ne mogu smatrati alasima od zanata, pa je njima strana i terminologija karakteristična za ribarstvo.

Sve su ovo bili razlozi koji su nas opredelili da započnemo istraživanja ove terminološke oblasti.

Imali smo izuzetnu sreću da na terenu naiđemo na informatore koji su, na neznatnim izuzecima, bili spremni da opširno i bez ustezanja pričaju o svom po7ivu kojim su se, sa ređim iznimkama, bavili veći broj godina ili, pak, dosta često i tokom čitavog života.

Naročito su bili dobri oni informatori koji su svoj posao radili sa ljubavlju, koji su neraskidivo bili vezani za reku i život na njoj. Jedan od takvih je i Nikola Antoković iz Starog Slankamena koji nam je sa iskrenim uzbuđenjem pričao o ljubavi prema Dunavu, o neminovnoj potrebi sa živi nadomak velike reke čiji talasi zapljuskuju dvorište njegove kuće.

Bili smo svedoci i priče staroga ribara Cvete Gaišina iz Đurđeva koji nam je sa bolesničke postelje pričao o potrebi da još jednom, u proleće, izađe na Tisu i nalovi ribe, verujući pri tom u nekakvu gotovo magičnu moć vode. Tu svoju želju ,na žalost, više nikada nije mogao ostvariti.

Zabeleželi smo i pričanje Pere Vukovića iz Morovića, jedno od poslednjih svedočanstva o polaganju ispita za ribarskog kalfu: „Imao sam 11 godina i tako da sam otišao kod Švabe u Apatin na zanat i izučio sam zanat ribarski od 1914. do 1918. Majstor se zvao Klem Miško, a mesto se zvalo… Apatin. A di sam učio, di smo bili napolju, na terenu to se zvalo Franjina Skela… Tu je skela prelazila Dunav. Gazda me je ranio, odevao i sve dok sam bio kod njega… Ima komisija koja je određena bila za taj poso da nas oslobodi… Ja sam oslobođen u Apatinu tamo. Bio mi je zadatak da pričam kako sam došao i kako mi se majstor zove i kako se zove ta i ta riba. Dve, tri nisam imao puno zadatka. Oni mene pitaju za majstora, onda me pitaju za neku vrstu ribe, kako se zove i kaka je ona. Onda sam odgovorio: patuc. To je po našem podust, a po njiovom patuc. Onda su me pitali: kečega… I onda su mi, kad sam odgovorio, onda su mi kazli: vrio dobro i onda su mi metili tude kutiju sa cigaretlama. Tri godine, četiri nisam smeo pušit. Kakvi pušit pred majstorom! I ni kradom, a kamoli pred majstorom. I sad si kalfa, sad si oslobođen, sad smeš pušiti. Hvala lepo. I onda sam tako osto kod majstora, radio i onda kad sam bio neke nedelje kod njega, onda sam se nešto marodiro, dobio neku jaku groznicu. Onda sam došo kući.”

Na osnovu prikupljene literature, kao i na osnovu preliminarnih ispitivanja na terenu, sačinjen je upitnik koji sadrži više tematskih skupina sa većim brojem pitanja.

Sadržaj

Uvodne napomene

Srpskohrvatska ribarska terminologija
Spisak punktova i informatora
Spisak ekscerpiranih izvora
Literatura
Rečnik
Fotografije, crteži i dijalekatske karte

Registar

Vrste riba (prema latinskoj nomenklaturi)
Vrsta riba (narodna imena)
Izrazi u vezi sa ribama
Delovi ribe
Mreže i njihovi delovi
Udičarski alat i njegovi delovi
Ribarske sprave pletene od pruća i njihovi delovi
Ostale sprave i njihovi delovi
Zagati i njihovi delovi
Razna sredstva za ubijanje ili trovanje riba
Pomoćne sprave i njihovi delovi
Čamci, barke, vesla i njihovi delovi
Izrazi u vezi sa pravljenjem, popravkom i održavanjem ribarskog alata i čamaca
Mamci
Nazivi za ribare i razne vrste ribara
Izrazi u vezi sa vodom
Geografski nazivi (u širem smislu)
Ptice koje se hrane ribom

Uvod

I Ribe

– nazivi svih vrsta riba koje informator poznaje
– delovi ribe (peraje, rep, krljušt itd.)
– izrazi za karakterizaciju riba (pitoma riba, proždrljiva riba, bolesna riba i sl.)
– izrazi koji označavaju ponašanje riba u trenutku lovljenja (radi, raubuje, kljuje itd.)
– nazivi za kretanje riba (putuje, landara, štrlja i sl.)
– izrazi u vezi sa mrešćenjem riba (mresti se, bije se, tuče se i sl.)
– nazivi za mrest i za mesta na kojima se riba mresti (boj, bitka, bojište i si.)
– izrazi koji označavaju ponašanje riba u vreme mresta (obludeti, luda riba, bojnica i sl.)
– izrazi koji označavaju vreme mresta (kad cveta trn i sl.)
– posebni nazivi za ribu koja je bacili ikru (morun/šipar, jalovac i sl.)
– izrazi u vezi sa pripremanjem ribe (poriti, strugati i sl.)
– izrazi u vezi s preradom ribe (soljena riba, sušena riba, salamura, kalati i sl.)
– izrazi koji označavaju način na koji se riba hrani (pasti, jesti, ljapiti i sl.)
– posebni nazivi za mladu ribu (mladj, šiljka i sl.)
– mere za ribu (mljar, rastegljaj)
– poređenja sa ribama (glup kao som, puno kao mrena i sl.)
– pogrdni nazivi u vezi sa ribama (some jedan, krape jedan i sl.)

II Ribarski alati

– opšti nazivi za ribarski alat (veliki alat, mali alat i sl.)
– nazivi mreža
– nazivi za razne vrste udičarskog alata
– nazivi za razne zagrade, pletere i sl.
– sprave pletene od pruća
– alati kojima je zabranjeno loviti
– pomoćne sprave u ribolovu (vimpam, meredov i sl.)
– sprave za plašenje ribe i izrazi u vezi s tim (bumba, bumbati, puditi i sl.)
– sredstva za ubijanje i trovanje riba (dinamit, balukot i sl.)
– pravljenje ribarskog alata
– popravka i održavanje ribarskog alata
– izrazi u vezi sa pojedinim radnjama vezanim za određene alate (zapeti koš, dići udice i sl.)

III Ribolov

– nazivi za ribarstvo uopšte i za pojedine vrste ribara (alasluk, veliki ribar, mali ribar, vrškaroš i sl.)
– nazivi za ribare koji obavljaju određene dužnosti prilikom grupnog ribolova (laptaroš, mešter i sl.)
– nazivi za pojedine vrste lova (lov na lilu, loviti na nagon i sl.)
– izrazi u vezi sa pregledanjem ulova (vizitirati gardu, ogledati vrške i sl.)
– izrazi u vezi sa prikupljanjem ulovljene ribe (pleviti, šeplovati i si.)
– izrazi u vezi sa hvatanjem ribe (pada riba, dobija se i sl.)

IV Uslovi za ribolov

– nazivi virova, mrtvih voda i sl. (bzak, ljutac, mrtvač i sl.)
– izrazi u vezi sa vodostajem reka (osanuti, dolaz, opadak i sl.)
– izrazi u vezi sa izgledom vode (mutna voda, pomuta, limaniti i sl.)
– izrazi koji označavaju pogodno ili nepogodno vreme za lov (ora, dok vrba prima na konak i sl.)
– nazivi mesta pogodnih za lov uopšte ili za lov određenim alatima (met, tišina, rabilo i sl.)
– nazivi za obalu uopšte i za pojedine njene delove (kraj, bajer, krndija i sl.)
– vrste leda i nazivi u vezi sa zaleđivanjem reka (vedrenjak, danjak, torlašenje i sl.)
– pričanja u vezi sa pticama i kopnenim životinjama po kojima ribari predviđaju da li će biti ribe, kakva će biti voda i sl.

V Mamci

– gotovi mamci (vodeni cvet, rovac, glista itd.)
– pravljeni mamci (nokle, valjci, pura itd.)
– izrazi u vezi sa pripremanjem mamaka (kaliti, zamesti i sl.)
– izrazi u vezi sa stavljanjem mamaka na udice (naglistati, mamčati, narihtati i sl.)
– sprave za hvatanje i prikupljanje živih mamaka (bager, pregrab itd.)

VI Prevozna sredstva

– za prevoz ribara (čamac, čun itd.)
– za prenošenje i čuvanje ribe (barka, tikvara itd.)
– delovi prevoznih sredstava (taban, rebar, kapa itd.)
– nazivi za veslo i njegove delove (keruder, zavozno veslo, šaka i sl.)
– nazivi za razne vrste veslanja (mekano veslati, zavoziti i sl.)

VII Kulinarija

– jela od ribe (čorba, fišpaprikaš i sl.)
– posuđe za pripremanje jela od ribe (kotlić, bakrač i sl.)
– načini pripremanja ribe (pržiti, peći u mundiru i sl.)

VIII Ribarska skloništa

– privremena ili stalna ribarska skloništa (koliba, lantrok i sl.)

IX Poslovice o ribama

X Priče o ribama

XI Sujeverja o ribama ili ribolovu

XII Riba kao lek

XIII Štetočine za ribu (ptice i ostale životinje)

Na osnovu geografske i dijalektološke slike Vojvodine izvršen je izbor punktova u kojima će se obaviti istraživanja. U izvesnim slučajevima neki punktovi su morali izostati, pošto u njima nije bilo ribara uopšte ili pak nije bilo ribara kojima je maternji jezik srpskohrvatski. U Dubovcu smo, na primer, naišli na ribara koji se doselio iz Petrovaradina, istina pre više godina, ali je sa sobom poneo i zadržao sve osobine govora staroga kraja i svu terminologiju vezanu za ribarski posao. Takve informacije za nas, razumljivo, nisu mogle biti od koristi. Neočekivane teškoće javile su se i u Bezdanu. Uputili su nas na Ignjata Vukovića, koji potiče iz porodice koja se s kolena na koleno bavila ribarstvom. Međutim, iako dobro upućen u svoj posao, Ignjat Vuković nam nije mogao odgovoriti na mnoga pitanja pošto je, živeći od detinjstva okružen mađarskim življe, gotovo zaboravio srpskohrvatski. Neke dodatne informacije prikupili smo od Sabo Janoša i Kovač Ištvana, kako bismo bar u izvesnoj meri mogli upotpuniti materijal iz ovoga mesta. Jedino u ovom slučaju učinjen je izuzetak i u knjigu je uneta građa sakupljena od informatora koji je gotovo zaboravio svoj maternji jezik ili od informatora, kojima srpskohrvatski uopšte nije maternji jezik. Smatrali smo da termini, prikupljeni u ovom mestu, ipak treba da nađu mesto u knjizi, a po-posebno oni koji se inače u drugim punktovima ne pojavljuju. Za primere koji su zastupljeni i u drugim punktovima samo smo registrovali da se javljaju i u Bezdanu, dok smo potvrde sa tekstom davali samo za mali broj onih primera kojih nema na drugim područjima. Međutim, sve ove primere ipak treba uzimati sa izvesnom rezervom. Napominjemo da oni nisu ni akcentovani.

Na terenu su, prema navedenom upitniku, ispitani informatori u sledeća 22 mesta: Mol, Bačko Gradište, Srbobran, Đurđevo, Gardinovci, Novi Sad, Futog, Bačka Palanka, Bačko Novo Selo, Apatin, Bezdan, Padej, Elemir, Perlez, Čenta, Sremski Karlovci, Stari Slankamen, Zemun, Klenak, Sremska Mitrovica, Bosut i Morović.

Treba pomenuti da su prilikom određivanja punktova uzimane u obzir reke kao prirodne granice, a nije vođeno računa o Vojvodini kao administrativno-političkoj formaciji.

Lista od 22 punkta na terenu Vojvodine dopunjena je i materijalom iz sledećih mesta: Bogojevo, Neštin, Surduk, Belegiš, Stari Banovci, Boljevci, Progar, Kupinovo, Ivanovo, Kovin, Dubovac i Banatska Palanka. Materijal iz ovih mesta ustupila nam je Mila Bosić, etnolog Vojvođanskog muzeja u Novom Sadu. Za Titel, Lok, Mošorin, Čurug, Idvor, kao i za izvesna područja Banata korišćena je građa iz rukopisne zbirke J. Erdeljanovića koju nam je ljubazno ustupio Rajko Nikolić, bivši direktor Vojvođanskog muzeja u Novom Sadu. Za područje Tamiša građa je uzeta iz rada Olivere Živković, a za izvesna područja Banata iz knjige Banatske Here (v. spisak izvora, str. XLV).

Prvobitna ideja autora bila je da se sakupi i građa iz nekoliko udaljenijih punktova (kao što su npr. Skadarsko Jezero, izvesna mesta u Bosni, zatim građa iz naših dijaspora u Mađarskoj i sl.). Materijal prikupljen na ovim terenima poslužio bi kao kontrolna građa, kao elemenat za poređenje sa podacima prikupljenim u Vojvodini. Sticajem okolnosti od takve zamisli se moralo odustati i obrađena su samo tri punkta iz Srbije sa Dunava: Veliko Gradište, Višnjica i Kladovo.

Radi poređenja terminološke građe iz Vojvodine sa odgovarajućim jezičkim faktima na ostalim područjima srpskohrvatskog jezika, obrađeni su svi važniji radovi iz oblasti slatkovodnog ribarstva (v. spisak izvora, str. XLV) i tako dobijeni podaci uneti su takođe u knjigu. Potvrde iz literature, koje se odnose na terene van Vojvodine, date su u knjizi u uglastim zagradama u svim onim slučajevima kada za datu reč ne postoji potvrda iz Vojvodine. Tako je naporedo prezentiran materijal koji uglavnom pokriva čitav teren srpskohrvatskog jezika, što pruža mogućnost za poređenje građe i za utvrđivanje areala datih leksema.

Što se tiče literature kojom smo se koristili kao izvorom za kontrolnu kartoteku, dakle za terene van Vojvodine, ili kao dopunom za pojedina mesta u Vojvodini, mahom za ona koja mi nismo uzeli u obzir, treba pomenuti da je ona uglavnom iz oblasti etnoloških istraživanja ili je, u nekoliko slučajeva, ihtiološkog karaktera, dok lingvističke literature koja se odnosi na ovu terminološku oblast ima veoma malo.
___________
Građu iz Bačkog Gradišta, Futoga, Garđinovaca, Đurđeva, Starog Slankamena, Bosuta i Morovića prikupili su V. Mihajlović i G. Vuković, iz Zemuna, Novog Sada, Bačke Palanke, Srbobrana, Bačkog Novog Sela, Elemira Apatina, Klenka, Čente, Perleza, Sremske Mitrovice, Padeja, Mola i Bezdana materijal je prikupila G. Vuković, a iz Sremskih Karlovac, Velikog Gradišta, Višnjice i Kladova V. Mihajlović.

Prenošenje građe na kartice sa magnetofonskih traka, kao i akcentovanje odrednica za sve informatore sem za one iz Sremskih Karlovaca, Velikog Gradišta, Višnjice i Kladova obavila je G. Vuković. V. Mihajlović je radio na etimologijama i uvodnom delu koji sadrži opšta i etimološka razmatranja problematike ri-barske terminologije, a G. Vuković je radila na određivanju značenja svih odrednica koje se pojavljuje u knjizi.

Nedostatak jedinstvenog ihtiološkog priručnika, kao i činjenica da na terenu nismo uvek mogli i videti ribe o kojima su nam informatori saopštavali, izazvala je izvesne teškoće prilikom određivanja pojedinih vrsta riba. Zbog toga je moguće da su se u nekim slučajevima potkrale izvesne greške u odnosu na latinsku nomenklaturu. Kod nekih vrsta, kao npr. kod aringe (informator iz Bačkog Gradišta), sasvim je očigledno da se ovaj naziv ne odnosi na Clupea harengus pošto takva vrsta u vojvođanskim rekama ne postoji. Najverovatnije je da je kod samog informatora došlo, na osnovu izvesnih sličnosti, do prenošenja naziva za haringu na belicu, sitnu belu ribu iz Tise. Ovome su, možda, doprineli i drugi nelingvistički faktori. Naime, poznato je da se jedno vreme usoljena sitna bela riba prodavala pod imenom haringe. U ovome i u sličnim slučajevima nismo, naravno, mogli identifikovati sa sigurnošću vrste koje su nam informatori pominjali.

Uz svaki naziv koji smo na terenu zabeležili od naših informatora dosledno smo navodili i deo teksta u kome sam informator objašnjava određeni naziv. Ovakav tekst, iako nije u tehničkom smislu dijalekatski predstavljen, ipak može poslužiti za upoznavanje sa morfološkom ili sintaksičkom strukturom vojvođanskih govora. Ideja da svi ovi tekstovi budu akcentovani, a ne samo odrednice, nije se, na žalost, mogla realizovati pošto bi takav postupak zahtevao i znatno više vremena, i drugačija tehnička sredstva, i još znatnije napore i veća materijalna ulaganja prilikom štampanja knjige.

Informatori, od kojih smo na terenu prikupljali podatke, beleženi su u tekstu brojevima u oblim zagradama, dok je za podatke iz literature ili rukopisnih izvora navedeno mesto ili skraćenica izvora. Brojevi su za naše informatore davani po onom redosledu po kome su obavljana terenska istraživanja, a određeni broj istovremeno označava i broj punkta. Spisak informatora sa popisom punktova i osnovnim biografskim podacima dat je u prilogu na str. XLIII. Na kartama koje su date u prilogu, pomenuti informatori odnosno punktovi takođe su obeleženi brojevima, i to od 1 do 22, dok se ostali brojevi odnose na punktove iz materijala M. Bosić ili J. Erdeljanovića. Veći broj termina koje daje Erdeljanović, kao i oni koji se nalaze u radu O. Živković nisu mogli biti predstavljeni na kartama, pošto im se u pomenutim radovima ne daje tačna publikacija.

Na kartama je arealno prikazano oko pedesetak odabranih leksema, kao što su npr. mamac/mamak, metlica/metnica, ribar/alas/halas/fišer, obala/kraj/breg/brežina/ bair/bajer i sl. Na prvoj karti dat je pregled svih obrađenih punktova na terenu Vojvodine.

Najveći deo odrednica ima znatan broj sinonima. Prilikom obrade građe odabrali smo jednu odrednicu kao osnovnu i na nju upućivali sve sinonime. Tako se npr. pod odrednicom sačma daje značenje i upućuje na ostale sinonime kao što su: roklja, sačmarica, sertma, sertna, suknja, suknjica. Na istom mestu upućuje se i na razne vrste istog ribarskog alata, kao što su: velika sačma, velika sertma, kederica, kedernjača, kesara sačma, mala sačma, malo sertme, mamčara, sačmica, turača, turkulja, turska sačma, šlepsak. Tako se, po istom principu, uz odrednicu voda navode svi izrazi, bilo imenički, pridevski ili glagolski, koji se odnose na vodu. Na taj način se ostvaruje bolja preglednost materijala.

Od rečničkog principa odustalo se u izvesnom broju slučajeva i to iz dva osnovna razloga. Primeri kao vući kecu, umeštanje liša ili vući na čigu ostavljeni su kao posebne odrednice da bi se mogli uputiti na sinonime kao što su, za pomenute primere, terati, talpovanje ili virati. Stavljanjem ovih izraza u okvir drugih odrednica izgubila bi se njihova veza sa ostalim sinonimima. Od rečničkog principa odstupa još jedna grupa odrednica koja se odnosi na predznake za opadanje i nadolaženje vode, predznake za vreme, lov, na razna vračanja i praznoverice u vezi sa ribama i ribolovom, na snove ribara i sl. U svim ovim slučajevima namerno smo odustali od leksikografskog principa i svu ovu građu grupisali smo na tematske skupine i izložili na jednom mestu radi bolje preglednosti. Iz istih razloga odrednice kao: loviti na gledanje, loviti kradom, lov na lilu i sl. nisu svrstane pod jedinstvenu odrednicu loviti koja bi na taj način dobila mnogobrojna različita značenja.

U građi koja se odnosi na terminologiju ribarstva, a prikupijena je na terenu Vojvodine, potrvđene su izvesne osobine vojvođanskih govora koje se inače navode i u dijalektološkoj literaturi, kao što su npr. gnjezo/gnjizdo, prestol/pristol, meur/miur, koleba, prigraditi i sl. Međutim, zabeležili smo i izvesne osobenosti o kojima u osnov-noj dijalektološkoj literaturi, koliko je nama poznato, nema pomena. Na ovom mestu pomenućemo neke od njih: kečika (zabeleženo pored forme kečiga i Vukovom Srpskom rječniku iz 1818. godine), bešiga, deveriga, pličag, esetra, egulja, vertenar (pored sporadičnog vrtenar i najčešćeg oblika vretenar).

U rečniku su navođene, gdegod je to bilo moguće, i potvrde iz starijih izvora. Na ovom mestu navešćemo neke od njih koje su omaškom izostale: das Goldfisch (NR, 233); Ebbe, Folle, Griffel (Nem. bukv. 15); Milch in Fischen (NR, 345); das Eiuge -weide aus nehmen (NR, 181); (KiO, 24).

Prvobitna ideja bila je da se etimologije daju za sve odrednice u rečniku. Međutim. od takve zamisli se u toku štampanja odustalo da bi se bar unekoliko smanjio obim knjige, koja je premašila planirani opseg, a samim tim i finansijske troškove potrebne za njenu realizaciju. Zbog toga su etimologije uglavnom izostale kod primera koji imaju sasvim jednostavna i očigledna etimološka tumačenja. Postoji, naravno, i grupa primera sa spornim i nejasnim etimološkim rešenjima gde se, i uza sve postojeće i nama dostupne priručnike, nije mogla izvesti pouzdana etimološka analiza.

Rečnik sadrži ukupno 3.779 odrednica, a od toga se 612 naziva odnosi na imena riba. U registrima na kraju knjige materijal je grupisan po tematskim skupinama. Zbir terminoloških jedinica koje se pojavljuju u registrima manji je od broja termina koji se pojavljuju u knjizi, pošto smo se odlučili da u registrima damo samo osnovne tematske skupine koje se odnose, na primer, na vrste riba, na mreže, udičarski alat, na razne ostale sprave koje služe za lov, na mamke i sl.

Prilikom izrade ove knjige nesebično nam je pomogla Mila Bosić, etnolog Vojvođanskog muzeja u Novom Sadu, koja nam je ustupila svoju rukopisnu zbirku i fotografije iz fototeke Vojvođanskog muzeja (arh.br. 247). Mi joj se i ovom prilikom najtoplije zahvaljujemo na svesrdnoj pomoći i saradnji. Takođe se najsrdačnije zahvaljujemo i Rajku Nikoliću, bivšem direktoru Vojvođanskog muzeja, koji nam je ustupio ruko-pisnu građu J. Erdeljanovića. Posebnu zahvalnost dugujemo i kolegi mr Mati Pižurici koji nam je u toku izrade ove knjige dao niz dragocenih i korisnih sugestija, a takođe i Svetozaru Dušaniću, upravniku Patrijaršijske biblioteke u Beogradu, koji nam je saopštio izvesne podatke o ribarskim spravama u dolini reke Usore. Neobično mnogo dugujemo i našim informatorima koji su nam svesrdno pomogli da prikupimo građu za ovu knjigu.

Rad na projektu Onomastičko-leksička istraživanja na terenu Vojvodine, koji je jednim delom posvećen i ispitivanju zanatskih terminologija, ostvaren je uz materijalnu podršku Samoupravne interesne zajednice za naučni rad SAP Vojvodine i Samoupravne interesne zajednice za naučni rad SR Srbije.