Kada pčelari kažu da „na osovini rodi med“, dobija se utisak da bez seobe pčela s paše na pašu nema (dosta) meda. To donekle važi za proizvodnju meda i sa dosadašnjom tehnologijom pčelarenja, jer izmenom tehnologije, umećem pčelara, i bez seobe se može dobiti daleko više meda nego što je to sada kod nas.

Produktivnost i rentabilnost pčelinjaka ne izražava se samo u proizvodnji meda nego i u proizvodnji ostalih pčelinjih proizvoda, u uzgoju i prodaji matica i paketnih rojeva i dr. Iz tih razloga, da bi se ukazalo na mogućnosti racionalnijeg stacioniranog pčelarenja, napisana je ova knjiga.

Neka pitanja koja se u ovoj knjizi tretiraju odnose se i na seleće pčelarenje, ali osnovni je cilj da se ukaže da se neki aspekti pčelarske proizvodnje više, pa čak i isključivo odnose na stacionirano pčelarenje.

Pre svega, najviše prostora dato je tehnologiji proizvodnje meda, uzgoja matica i proizvodnji matičnog mleča, zatim dvomatičnom načinu pčelarenja, a u nešto manjem obimu ostalim pitanjima stacioniranog pčelarenja.

Autor
Branko Relić

Sadržaj

PREDGOVOR

UVOD

Glava I. OSNIVANJE STACIONIRANOG PČELINJAKA

1. EKONOMSKA OPRAVDANOST STACIONIRANOG PČELARENJA
2. VELIČINA STACIONIRANOG PČELINJAKA
3. IZBOR TIPA KOŠNICE ZA STACIONIRANI PČELINJAK
3.1. Najviše zastupljene košnice u Srbiji
4. NABAVKA OPREME I INVENTARA
5. IZBOR MESTA ZA STACIONIRANI PČELINJAK
6. POSTAVLJANJE KOŠNICA NA STACIONIRANOM PČELINJAKU

Glava II. TEHNOLOGIJA PČELARENJA NA STACIONIRANOM PČELINJAKU

1. PRIPREMA PČELINJIH ZA.IEDNICA ZA PROIZVODNU DELATNOST
1.1. Priprema pčelinjih zajednica za zimu
1.2. Uzimljavanje pčelinjih zajednica
1.3. Zimovanje pčelinjih zajednica
1.4. Podsticaj pčelinjih zajednica za brzi razvoj
1.5. Obezbeđenje pčelinjih zajednica vodom

2. STACIONIRANI PČELINJAK ZA VREME GLAVNE PAŠE
2.1. Sređivanje pčelinjeg gnezda (plodišta) i medišta
2.2. Obezbeđenje prostora za deponovanje meda

3. ODUZIMANJE I VRCANJE MEDA
3.1. Oduzimanje medišnih okvira
3.2. Otvaranje saća. vrcanje i skladištenje meda
3.2.1. Otvaranje saća
3.2.2. Vrcanje – centrifugiranje meda
3.2.3. Skladištenje meda

4. PROIZVODN.IA MEDA U SAĆU

5. SAKUPLJANJE, KONZERVIRANJE I ČUVANJE CVETNOG PRAHA
5.1. Sakupljanje cvetnog praha
5.2. Konzerviranje cvetnog praha
5.3. Čuvanje cvetnog praha
5.4. Čuvanje cvetnog praha u saću (perge)

6. PROIZVODN.IA VOSKA I ČUVANJE SAĆA

7. PROIZVODNJ A I SAKUPLJANJE PROPOLISA

8. PAKETNO PČELARENJE
8.1. Pripremanje, formiranje i otpremanje paketnih pčela
8.2. Postupak sa prispelim paketnim pčelama

9. DVOMATIČNO PČELARENJE NA STACIONIRANOM PČELIN.IAKU

Glava III. UZGOJ, DODAVANJE I ZAMENA MATICA I PROIZVODNJA MATIČNOG MLEČA

1. UZGOJ MATICA
1.1. Uzgoj matice bez uticaja uzgajivača
1.1.1. Rojevne matice
1.1.2. Malice tihe zamene
1.1.3. Malice iz prisilnih matičnjaka
1.2. Planski uzgoj matica iz prisilnih matičnjaka
1.2.1. Odabiranje priplodnih matica
1.3. Uzgajivačke zajednice
1.3.1. Zajednice za prihvat larvi i započinjanje matičnjaka – starteri
1.3.2. Zajednice za dovršavanje matičnjaka – finišeri
1.4. Pripremanje larvi za presađivanje
1.4.1. Starost larvi koje se presađuju
1.5. Planski uzgoj matica bez presađivanja larvi
1.6. Planski uzgoj matica sa presađivanjem larvi
1.6.1. Jednokratno presađivanje na suvo
1.6.2. Jednokratno presađivanje na mleč
1.6.3. Duplo presađivanje na mleč
1.7. Oplodnja matica
1.7.1. Izbor, priprema i naseljavanje oplodnjaka
1.7.2. Vreme i način razmeštaja oplodnjaka

2. DODAVANJE I ZAMENA MATICA
2.1. Dodavanje matice pomoću kaveza
2.2. Dodavanje matice pomoću poklopca
2.3. Dodavanje matice pomoću alkohola
2.4. Dodavanje matica osnivanjem novih zajednica
2.4.1. Veštački roj
2.4.2. Rasplodni odvojak
2.4.3. Odvojak samo sa leglom koje
2.4.4. Dodavanje matice zajednici u matice

3. OBELEŽAVANJE MATICA

4. ČUVANJE REZERVNIH MATICA

5. PROIZVODN.IA MATIČNOG MLEČA
a. Biološko-tehnološki uslovi sakupljanja matične mleč
b. Tehnologija proizvodnje matične mleči

Glava IV. PČELINJA PAŠA

1. GLAVNE MEDONOSNE I POLENONOSNE BILJKE
2. OSTALE MEDONOSNE I POLENONOSNE BILJKE
3. OSTALE MANJE ZASTUPLJENE I MANJE MEDONOSNE I POLENONOSNE BILJKE
4. POBOLJŠANJE PČELINJE PAŠE

Glava V. BOLESTI, TROVANJA I ŠTETOČINE PČELA

1. BOLESTI PČELA
2. TROVANJE PČELA
3. ŠTETOČINE PČELA

LITERATURA

Uvod

U Srbiji, kao i u ostalim državama bivše SFRJ, veći broj pčelinjaka se ne seli. Istina, to su mahom pčelinjaci sa manjim brojem košnica, a njihovi vlasnici su amateri, uglavnom poljoprivrednici i penzioneri, kojima pčelarenje nije osnovni deo prihoda, oni ne žive od pčelinjaka, pa se tako zadovoljavaju i bilo kakvim prihodima od pčelinjaka. Međutim i stacioniranim pčelarenjem može se baviti profesionalno, jer i ono može biti veoma rentabilno, da ostvaruje znatno veće prihode od troškova. A da li je to moguće u našim uslovima? Odgovor je da. Evo zašto:

1. U našoj zemlji postoje veoma povoljni uslovi za stacionirano pčelarenje, jer je bogata medonosnim biljem. U svakom selu, bilo da se radi o brdsko-planinskim ili ravničarskim predelima, obilje je raznog voća, čije cvetanje, ako izuzmemo loše vremenske prilike, pčele ni blizu dovoljno ne iskoriste, jer su pčelinje zajednice još veoma slabe, sa malim brojem izletnica. Zato, iako neke voćne vrste (šljiva džanarika, trešnja, jabuka) luče mnogo nektara, vrcanja voćnog meda nema.

Pored dobre voćne paše, u mnogim predelima ima i drugih paša. Pored reka ima dosta vrba koje daju obilje nektara, a po voćnjacima, livadama i šumama poslednjih dana zime i prvih dana proleća cvetaju razne zeljaste biljke. U manjoj ili većoj meri skoro u svim krajevima ima bagrema, koji uglavnom daje viškove meda na stacioniranim pčelinjacima. Tamo gde ima lipe može se dobiti i lipov med, a u ravničarskim krajevima seje se suncokret, koji je po značaju za pčelarstvo odmah posle bagrema.

2. Da bi stacionirani pčelinjak bio rentabilan, ako se pčelari na med prilikom odlučivanja o stacioniranom pčelarenju, treba imati u vidu broj pčelinjih zajednica na nekom mestu. Ali postoji mnogo područja, tj. sela gde je mali broj pčelinjih društava, tako da medni resursi nisu iskorišćeni.

3. Da bi se maksimalno iskoristile pčelinje paše, pčelinje zajednice treba da budu veoma jake, što često nije slučaj. Jake pčelinje zajednice će dobro iskoristiti i ranu voćnu pašu, a pčelinje zajednice je moguće pripremiti i za tu pašu.

4. Ako se stacionirani pčelinjak opredeli za drugu proizvodnju a ne za med, onda čak nisu ni bitne intenzivne paše. Dovoljne su i tihe paše, koje su idealne za uzgoj matica, paketnih rojeva ili sakupljanje matičnog mleča.

Osnivanje stacionarnog pčelinjaka

Pri osnivanju stacioniranog pčelinjaka potrebno je analizirati uslove koji će omogućiti uspeh stacioniranog pčelarenja, njegovu ekonomsku opravdanost, koja će proizvodna delatnost dati najbolji finansijski efekat. Tu se treba odlučiti o mestu postavljanja pčelinjaka, tipu košnica, a u vezi s tim o plasmanu proizvodnje pčelinjaka.

1. EKONOMSKA OPRAVDANOST STACIONIRANOG PČELARENJA

Iako pčelari koji ne sele svoje pčele dobijaju manje meda po košnici od selećih pčelinjaka, ipak postoji ekonomska opravdanost i za stacionirano pčelarenje. Jer kod stacioniranog pčelarenja su manji ukupni troškovi (nema troškova seobe, manji su troškovi amortizacije košnica, a ako je pčelinjak uz dom pčelara, nema troškova putovanja do pčelinjaka).

Ako se na pčelinjaku uzgajaju matice ili sakuplja matični mleč, ekonoinski je to isplativo samo na stacioniranom pčelinjaku, tj. ako se ne seli. Samo uzgoj matica za vlastiti pčelinjak može biti ekonomski opravdan na selećem pčelinjaku. Uzgoj matica, prodaja paketnih rojeva i sakupljanje matičnog mleča mogu biti čak unosniji nego pčelarenje na med.

Na područjima gde iina dosta voća, uz to bagrema i lipe ili se gaji suncokret i uljana repica. stacionirani pčelinjak može ostvariti takođe visoke prinose meda.

2. VELIČINA STACIONIRANOG PČELINJAKA

Veličina pčelinjaka, odnosno broj košnica stacioniranog pčelinjaka zavisi od toga na koju će proizvodnu delatnost biti orijentisan. Ako je pčelinjak orijentisan na uzgoj matica, prodaju paketnih rojeva, sakupljanje matičnog mleča, onda stacionirani pčelinjak na jednom mestu može imati znatno veći broj košnica. Ako se pak pčelari na med, onda broj košnica zavisi od količine i vrste medonosnog bilja. Postoji li u dometu korisnog leta pčela obilje voća, bagrema i lipa (Fruška gora), onda se na jednom mestu može stacionirano pčelariti i sa znatno većim brojem košnica i do nekoliko stotina (Momčilo Končar iz Aleksandrova i Božidar Petrović iz Šurjana u Banatu).
Ako u dometu korisnog leta pčela ima obilje polenonosnog bilja, stacionirani pčelinjak koji je orijentisan na uzgoj matica a ne na sakupljanje meda može imati veliki broj košnica, iako nema obilje medonosnog bilja. Nedostatak medonosnog bilja može se nadoknaditi prihranjivanjem zajednica određenih za uzgoj matica i sakupljanje mleča ugljenim hidratima (Pislak, Slovenija). Čak i pri nedovoljnom broju polenonoša može se stacionirano pčelariti uz uslov da se pčele prihranjuju belančevinama (mleko) i ugljenim hidratima.

3. IZBOR TIPA KOŠNICE ZA STACIONIRANO PČELARENJE

Prilikom osnivanja stacioniranog pčelinjaka treba imati u vidu koji će tip košnica biti najpovoljniji za uspešno pčelarenje. tj. treba izabrati onaj tip košnice koji će biti najpogodniji za život pčelinjih zajednica i sa kojim će pčelar ostvariti najpovoljnije rezultate. (Kolor slika 1.)
Stacionirano se može pčelariti sa bilo kojim tipom košnice. ali rezultati pčelarenja, tj. prinosa meda ili ukupan prihod pčelinjaka. zavise i od tipa košnica.

Pri izboru tipa košnice treba imati u vidu ne samo osnovnu proizvodnu delatnost pčelinjaka nego i prostor na kojem će se smestiti pčelinjak i sposobnost onoga ko se bavi pčelarenjem. Za starije osobe i invalide biće najpogodnije košnice ograničenog prostora (pološka, lisnjača i sl.), gde se radi sa okvirima a ne sa celim nastavcima.

Ako je pčelar u dobroj fizičkog kondiciji, bilo da se odluči na proizvodnju meda ili uzgoj matica i dr., najbolji će se rezultati postići sa košnicama neograničenog prostora, tj. nastavljačama. A ako se odluči za nastavljaču, onda treba da uzme onu koja je dosta zastupljena kod drugih pčelara, naročito ako računa na prodaju pčela na okvirima.