Knjiga Štetočine u skladištima rezultat je zajedničkih napora većeg broja autora iz cele zemlje. lnicijator, organizator i realizator izdanja ove knjige je Institut za zaštitu bilja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu a glavni finansijer Združeno preduzeće »Žitovojvodina«, takođe iz Novog Sada. Ovom poslu pristupilo se sa željom da se popuni jedna velika praznina u domaćoj literaturi o ekonomski veoma važnoj grupi štetočina, i da se istovremeno pruži praksi i stručnjacima kompletan i obiman priručnik. Knjiga je prvenstveno namenjena stručnjacima u prehrambenoj industriji i poljoprivredi, a može biti korisna i studentima odgovarajućih fakulteta.

Ekonomski značaj štetočina u skladištima dovoljno je poznat i u samoj knjizi dovoljno istaknut. Možemo samo reći da će on, porastom stanovništva i povećanjem potreba za hranom, postajati sve značajniji. To nameće potrebu da se sistematski, na efikasan i racionalan način, sa dovoljno stručnog znanja i umešnosti, prilazi suzbijanju štetočina. Praksa će pokazati koliko će ova knjiga tome doprineti.

Materijal obrađen u ovoj knjizi podeljen je na četiri dela. Prvi deo obuhvata osnovne principe skladištenja žita i drugih zrnastih proizvoda. U njemu se ne govori o štetočinama, ni o njihovom suzbijanju, ali je on neophodan kao osnovni deo za sprovođenje preventivnih mera protiv štetočina, koje smatramo primarnim i najvažnijim za očuvanje uskladištenih prehrambenih proizvoda, sa svim njihovim kvalitativnim svojstvima. Skladištenje žita i sprovođenje preventivnih mera protiv štetočina toliko se isprepliću u svakodnevnoj praksi, da ih je nemoguće podeliti na dva posebna problema i zadatka. Zbog toga agronomi-zaštitari moraju poznavati osnove skladištenja žita, a tehnolozi koji brinu o tehnološkim sirovinama treba da poznaju štetočine i preventivne mere za njihovo suzbijanje.

Deo o suzbijanju štetočina, naročito o preventivnim merama, obrađen je na osnovu praktičnog iskustva u velikim žitarsko-mlinskim preduzećima. Nastojali smo da pružimo što više praktičnih uputstava kod primene hemijskih sredstava za suzbijanje štetočina pod različitim skladišnim i drugim uslovima, jer smatramo da oni mogu biti od koristi stručnjacima u praksi. Međutim, pošto se vrlo često radi o primeni otrovnih hemijskih sredstava, pogrešna interpretacija tih uputstava i primena u praksi, ili primena tih uputstava od strane stručno nekompetntnih lica, mogli bi dovesti do neželjenih posledica.

Pripremanje i izdavanje ove knjige zahtevalo je dosta napora. Trebalo je najpre obezbediti potrebna finansijska sredstva, zatim okupiti autore, raspodeliti im materiju za obradu i izvršiti neophodna usaglašavanja tekstova, i konačno ih pripremiti za štampu u relativno kratkom roku.

Posebnu teškoću predstavljalo je obezbeđenje finansijskih sredstava za štampanje ove knjige. V nekoliko ranijih pokušaja na raznim stranama nismo u tome uspevali. Tek pre godinu dana naišli smo na puno razumevanje tog pravnog odbora Združenog preduzeća »Žitovojvodina« iz Novog Sada, koje je obezbedilo najveći deo potrebnih sredstava, i u stvari omogućilo da se ova knjiga pojavi i dođe u ruke stručnjaka. Ne možemo a da im na tome ne izrazimo posebnu zahvalnost.

Svesni smo da je moglo doći do neizbežnih propusta i grešaka prilikom pripremanja ove knjige, kao što se obično dešava pri prvim sličnim pokušajima. Nadamo se da će kritičari to imati u vidu. Sa zahvalnošću ćemo primiti svaku dobronamernu kritiku i sugestiju, koja može biti samo od koristi i nama i drugim autorima koji se ubuduće budu prihvatali sličnih zadataka.

Maja 1972.
REDAKTORI

Sadržaj

PREDGOVOR

I DEO

OSNOVI SKLADISTENJA I ČUVANJA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

POJAM I SASTAV ZRNENE MASE (Bret R.)

FIZIČKA SVOJSTVA ZRNENIH MASA (Bret R.)
Raslojavanje
Poroznost
Sorpciona svojstva — zrnene rnase kao sorbenti
Izmena toplote i mase (vlage)

FIZIČKA SVOJSTVA MLEVNIH PROIZVODA (Bret R.)

FIZIOLOSKA SVOJSTVA ZRNENE MASE (Zežeij M.)
Dozrevanje zrna i semena posle žetve
Disanje zrna i semena
Faktori koji utiču na intenzitet disanja
SAMOZAGREVANJE ZRNENE MASE (Žeželj M.)
Uzroci samozagrevanja
Posleđice samozagrevanja
Vidovi samozagrevanja

MIKROORGANIZMI POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA I NJIHOV ZNA (Brodnik T.)
Mikroorganizmi koji prouzrokuju kvarenje proizvoda
Faktori koji utiču na razvoj mikroorganizama
Dinamika razvoja mikroorganizama
Bolesti čoveka i životinja prouzrokovane kontaminiranim proizvoc

HEMIJSKI SASTAV ZRNENIH MASA (Kaluđerski G.)
SUŠENJE I AKTIVNA VENTILACIJA ZRNA (Žeželj M.)
Zrno kao objekat sušenja
Način vezivanja vode u zrnu
Difuzni procesi u zrnu i na površini tokom sušenja
Prenošenje i provođenje vlage tokom sušenja
Agens sušenja
Načini sušenja zrna
Režimi sušenja zrna
Tipovi sušara

AKTIVNA VENTILACIJA ZRNA (Žeželj M.)
Objekti i uređaji za aktivnu ventilaciju
Osnovi teorije aktivne ventilacije
Tehnologija aktivne ventilacije zrna

SFECIFIČNOST SKLADIŠTENJA SEMENA POLJOPRIVREDNIH BILJAKA (Mihaljev I.)
Uzroci smanjenja setvenih kvaliteta pri skladišienju semena
Tehnika i režim skladištenja semena

LITERATURA

II DEO

ŠTETOCINE U SKLADIŠTIMA

POREKLO, RASPROSTRANJENE I EKONOMSKI ZNAČAJ ŠTETOČINA

POREKLO ŠTETNIH INSEKATA U SKLADIŠTIMA (Stojanović T.)
Rasprostranjenje i širenje štetočina u svetu
Putevi i načini širenja štetočina
Let insekata u polje
EKONOMSKI ZNAČA.T ŠTETNIH INSEKATA U SKLADIŠTIMA (Stojanović T.)
Primarne štetočine
Sekundarne štetočine
Mikofagne vrste
Strvinari
Slučajne vrste
Ekonomski značaj pregljeva
Ekonomski značaj glodara

PROCENE GUBITAKA U SKLADIŠTIMA (Stojanović T.)
Procene gubitaka u skladištima u svetu
Procene gubitaka u skladištima u nas
Potencijalna opasnost od štetočina
Broj različitih vrsta štetočina u nas, rasprostranjenje i pojava

ACARINA — PREGLJEVI (GRINJE) (Tomašević B.)
Opšte karakteristike pregljeva (grinja)
Morfološke odlike pregljeva
Biološke, bioekološke i prehrambene karakteristike pregljeva

KLASIFIKACIJA I BIOLOGIJA. PREGLJEVA (Tomašević B.)
Podred Sarcoptiformes
Fam. Tyroglyphidae
Podfam. Tyroglyphinae
Acarus siro L.
Acarus gracilis Hughes
Tyrophagus putrescentiae Schrank.
Tyrophagus longior Gervais
Tyrophagus casei Oudem.
Aleuroglyphus ovatus Troup.
Cal,oglyphus berlesei Mich.
Rhiz,oglyphus echinopus Fur.
Podfam. Glycyphaginae
Glycyphagus destructor Schrank.
Glycyphagus domesticus De Geer
Gohieria fusca Oudem.
Carpoglyphus lactis L.
Podred Trombidiformes
Pyemotes ventricosus Newport
Cheyletus eruditis Schrank.
Prepariranje pregljeva

SPOLJNI IZGLED — MORFOLOGIJA 1NSEKATA (Vukasović P.)
Razni organi insekata i njihova funkcija
Razmnožavanje insekata
Razviće insekata
Način postupanja insekata — psihizam insekata

KRATAK SISTEMATSKI PREGLED INSEKATA, NAŠIH SKLADIŠNIH ŠTETOČINA (Vukasović P.)
Beskrilni insekt-i
Insekti sa krilima
Krilati insekti sa nepotpunom metamorfozom (heterometabola)
Insekti sa krilima i potpunom metamorfozom (holometabola)
Red Coleoptera ili tvrdokrilaca
Red Lepidoptera ili leptiri
Red Diptera ili dvokrilaca
Red Hymenoptera ili opnokrilaca

VRSTE INSEKATA U SKLADIŠTIMA (Ilić B., Korunić Z., Kovačević Ž., Maceljski M., Martinović-Sitar A., Stojanović T., Todorovski B., Vasić K. i Žolnir M.)
Red Thysanura: Fam. Lepismatidae — Lepisma saccharina L.
Red Isoptera: Reticulitermes lucilugus Rossi
Red Psocoptera: Fam. Trogidae — Lepinotus reticulatus Ender
Red Orthoptera: Fam. Grylliđae — Grvllus domesticus L.
Red Dyctioptera: Fam. Blattidae — Blatta orientalis L.
Periplaneta americana L.
Fam. Phyllodromidae — Blattella germanica L.

RED COLEOPTERA
Familija Curculionidae
Ilustrirani ključ za determinaciju vrsta roda Sitophilus
Sitophilus granarius L. (Calandra granaria L.)
Sitophilus oryzae L. (Calandra ory2ae L.)
Sitophilus zeamais Motsch
Fam. Anthribidae — Araeocems fascioulatus De Geer — Fam. Bruchiđae
Acanthoscelides obsoletus (ototectus) Say
BruChus pisorum L.
Bruchus rufimanus Boh.
Bruchus lentis Frol.
Callosobruchus chdnensis L.
Callosobruchus maculatus F.
Familija Cucujidae
Oryzaephiius surinamensis L.
Oryzaephilus mercator Fav.
Cryptolestes spp. (C. ferrugineus Steph., C. pusillus Schon., C. turcicus Grouv. i C. capensis Waltl.)
Ahasverus advena Waltl.
Familija Tenebrionidae
Tenebrio molitor L.
Tenebrio obscurus F.
Tribolium confusum DuVal.
Tribolium castaneum Herbst.
Tribolium madens Charp.
Tribolium destructor Uyttenb.
Gnathocerus cornutus F.
Palorus ratzeburgi Wissm.
Latheticus oryzae Waterh.
Alphitobius diaperinus Panz.
Alphitophagus bifasciatus Say
Blaps spp.
Familija Bostrychidae
Bostrychus capucinus L.
Rhizopertha dominica F.
Fam. Ostomatidae — Tenebrioides mauritanicus L.
Familija Anobiidae
Ernobius molis L.
Xestobium rufovillosum De Geer
Anobium punctatum De Geer
Ptilinus pectinocornis L.
Lasioderma serricorne F.
Stegobium paniceum L.
Familija Lyctidae
Lyctus linearis Goeze
Lyctus brunneus Steph
Trogoxylon impressus Com.
Familija Cerambycidae — Ergates faber L.
Callidium violaceum L.
Phymatodes testaceus L.
Hylotrupes bajulus L.
Stromatium fulvum Vill.
Fam. Nitidulidae — Carpophilus hemipterus L.
Fam. Lathridiidae — Enicmus minutus L.
Fam. Cryptophagidae — Cryptophagus spp.
Atomaria spp
Fam. Mycetophagidae — Typhaea stercorea L.
Mycetophagus quadriguttatus Miill.
Familija Ptinidae
Ptinus fur L.
Ptinus clavipes Pamz.
Ptinus villiger Reitter
Niptus hololeucus Fald.
Familija Dermestidae
Dermestes lardarius L.
Dermestes maculatus Deg.
Attagenus piceus 01.
Anthrenus spp.
Trogoderrna granardum Everts.
Fam. Cleridae — Necrobia lufipes Deg.
Fam. Anthicidae — Anthicus floralis L.
Fam. Colydidae — Aglenus brunneus Gyll.
Familija Histeridae
Fam. Endomychidae — Mycetaea hirta Marsh.

RED LEPIDOPTERA
Familija Phycitidae
Anagasta kuhniella Zeller
Ephestia elutella Hbn.
Ephestia cautella Walk
PlOdia interpunctella Hbn.
Fam. Pyralidae — Pyralis farinalis L.
Fam. Gelechidae — Sitotroga cerealella Oliv
Familija Tineidae
Nemapogon granella L.
Tineola bisselliella Hum.
Tinea pellionella L.
Trichophaga tapetzella L.

RED DIPTERA
Fam. Piophilidae — Piophila casei L.
Fam. Drosophilidae — Drosophila spp.
Familija Muscidae
Musca domestica L.
Muscinia stabulans Fall.
Fannia canicularis L.
Familija Calliphoridae
Familija Sarcophagidae
Familija Formiciđae — Monomorium pharaonis L.
Iridomyrmex humilis Mayr.
Camponotus herculaneus Mayr.
Fam. Ichneumonidae Nemeritis canescens Grav.
Fam. Pteromalidae Lariophagus distinguendus F.
RODENTIA GLODARI (Pujin V.)
Familija Muridae Mus musculus L. − Rattus rattus L.
Rattus norvegicus Berk.
AVES PTICE (Pujin V.)
Passer domesticus L.
Corvus frugilegus L.

LITERATURA

III DEO

HEMIJSKA SREDSTVA ZA SUZBIJANJE ŠTETOČINA I UREĐAJI ZA NJIHOVU PRIMENU U SKLADIŠTIMA

HEMIJSKA SREDSTVA (Stanković A.)

INSEKTICIDI BILJNOG POREKLA I SINTETIZOVANI HOMOLOZI Stan Piretrin
Aletrin
Tetrametrin

ORGANSKA FOSFORNA I TIOFOSFORNA JEDINJENJA (Stanković A.)
Bromofos
Dihlorvos (DDVP)
Foksim
Jodfenfos
Malation
Metilpirimifos
Tetrahlondnfos

PESTICIDI ZA ZAŠTITU DRVETA (Stanković A.)
Moinohlornaftalin
Pentahlorfenol
Bakarnaftenat
Kreozot
Neorganske soli
FUMIGANTI (Stanković A.)
Opšta svojstva fumiganata: Tačka ključanja
Specifična težina
Apsorpcija i ađsorpcija
Zapaljivost i eksplozivnost
Koncentracija i ekspozicija
Otrovnost fumiganata

SVOJSTVA I PRIMENA POJEDINIH FUMIGANATA (Stanković A.)
Akslonitril
Cijanovodonik
Dibrometan
Dihloretan
Etilenoksid
Fosforvodonik
Metilbromid
Naftalin
Paradihlorbenzol
Tetrahlorugljenik
Trihloracetonitril
Ugljendisulfid

RODENTICIDI (Stanković A.)
Antikoagulanti
Difacinon
Hlorofacinon
Kumafen
Kumafuril
Kumahlor
Kumatetralil
Pindon
Ostali rodenticidi;

ANTU
Cinkfosfid
Krimidin
Natrijumfluoracetat
Scilirozid
Talijumsulfat

FIZIKALNI INSEKTICIDI (Maceljski M.)

TOKSIKOLOGIJA PESTICIDA (Stanković A. i Sovljanski R.) –
Fumiganti
Rodenticidi
Insekticidi
Zaštitna oprema za rad sa pesticidima

APARATI I UREĐAJI ZA PRIMJENU PESTICIDA (Maceljski M.)
Prskanje i prskalice
Raspršivanje i raspršivači
Primjena aerosola
Zaprašivanje i zaprašivači
EUMIGACIJA U KOMORAMA (Milošević Z.)
Prednosti i nedostaci ko-mora za fumigaciju
Tehnološki postupak fumigacije
Fumigacija pri atmosferskom tlaku
Fumigacija pri smanjenom tlaku u komori
Donošenje odluke o izgradnji kornora
Opis raznih tipova komora za fumigaciju
Komore za fumigaciju pri atmosferskom tlaku
Vakuum komore
Fumiganti i određivanje doze
LITERATURA

IV DEO

SUZBIJANJE STETOČINA U SKLADIŠTIMA

PREGLED SKLADIŠTA I PROIZVODA (Stojanović T.)
Pregled praznih skladišta
Pregled proizvoda u skladištima
Pregled proizvoda u vrećama
Pregled proizvoda u rasutom stanju
Uzimanie uzoraka proizvoda
Prosejavanje uzoraka
Pregled uzoraka

ODREĐIVANJE STEPENA NAPADA ŠTETOČINA (Stojanović T.) — Vidljivi napad na žitu
Određivanje stepena napada insekata na suncokretu
Otkrivanje prisustva pregljeva u brašnu

OTKRIVANJE SKRIVENOG NAPADA ŽIŽAKA (Stojaraović T;)
Inkubaciona metoda 390;
Metode bojenja zrna 390;
Metoda presovanja uzoraka 393;
Akustična metoda 393;
Rendgenska metoda 394;
Otkrivanje zaraženosti pasulja 394;
Otkrivanje zaraženosti graška 395

ODREĐIVANJE »FILTHA» BRAŠNA (Stojanović T.)

SUZBIJANJE STETNIH INSEKATA I PREGLJEVA U SKLADIŠTIMA I MLINOVIMA (Stojanović T.)
Specifičnost suzbijanja štetočina u skladištima i mlinovima

PREVENTIVNE MERE (Stojanović T.)
Značaj preventivnih mera
Preventiva u sabirnim skladišima
Preventiva u ambarima proizvođača
Kritičan period za uskladišteno žito

KOMPLEKS PREVENTIVNIH MERA U SKLADIŠTIMA (Stojanović T.)
Projektovanje izgradnje i opreme skladišta
Priprema praznih skladišta
Hemijska dezinsektizacija praznih skladišta
Kontrola stanja proizvoda pri prijemu
Razmeštaj žita u skladištu
Preventivno zaprašivanje (prskanje) žila
Smeštaj i dezinsekti zaštita žita iz naknadnog otkupa
Kontrola stanja proizvoda u toku skladištenja
Suzbijanje štetočina u lokalnim žarištima
Dezinsektizacija ambalaže
Dezinsektizacija transportnih sredstava
Dezinsektizacija otpadaka

PREVENTIVNE MERE U MLINOVIMA (Stojanović T.)
Problem insekata u mlinovima
Izvori štetočina u mlinovima
Preventivne mere
Povremena fumigacija mlinova
Periodično tretiranje mlinova dihlorvosom
Održavanje čistoće u mlinovima
Redovno čišćenje mlinskih mašina

FUMIGACIJA (Stojanović T.)
Fumigacija kao metod suzbijanja štetočina
Preduslovi za uspešnu primenu fumiganata
Pripreme za fumigaciju
Tok fumigacije

FUMIGACIJA MLINOVA (Stojanović T.)
Fumigacija mlinova cijanovodoničnom kiselinom
HCN − Fumigacija tečnim cijanovodonikom
Dobijanje HCN iz alkalnih soli cijana (»Pot-metod»)
Fumigacija kalcijumcijanidom Ca/CN/2
Fumigacija apsorbovanim HCN (»Diskoidni metod«)
Otkrivanje prisustva HCN u vazduhu
Fumigacija mlinova metilbromidom
Fumigacija mlinova fosforvodonikom
Fumigacija mlinova hlorpikrinom
Lokalna fumigacija mlinova

FUMIGACIJA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

FUMIGACIJA PROIZVODA U SILOSIMA (Stojanović T.)
Direktno mešanje fumiganata i proizvoda
Primena fosforvodonika
Kalcijumcijanida
Hlorpikrina
Mešavina fumiganata
Površinska primena fumiganata u ćelijama silosa
Fumigacija u silosu recirkulacijom fumiganata

FUMIGACIJA PROIZVODA U PODNIM SKLADIŠTIMA (Stojanović T.)
Direktno mešanje fumiganta (fosforvodonika) i proizvoda
Površinska primena fumiganata
Mehanizovana primena fumiganata Fumigacija proizvoda u vrećama

FUMIGACIJA PROIZVODA U VAGONIMA (Stojanović T.)

FUMIGACIJA PROIZVODA U ŠLEPOVIMA I BRODOVIMA (Stojanović T.)

FUMIGACIJA PROIZVODA POD CERADAMA (Stojanović T.)

FIZIČKO-MEHANICKE MERE SUZBIJANJA ŠTETOCINA (Stojanović T.) –
Visoka temperatura
Niska temperatura
Niska relativna vlažnost vazduha
Sniženje vazdušnog pritiska
Promene sastava vazduha u međuzmenom prostranstvu
Jonizujuće zračenje
Mehaničke mere

BIOLOŠKE MERE SUZBIJANJA ŠTETOČINA (Stojanović T.)

SUZBIJANJE STETOČINA U SKLADIŠTIMA DUVANA (Todorovski B.)

SUZBIJANJE STETOČINA NA SUVOM VOĆU I POVRĆU (Uić B.)

SUZBIJANJE ŠTETOČINA SUHOMESNATIH I MLEČNIH PROIZVODA (Kostić)

SUZBIJANJE STETOČINA VUNE, KOŽE, KRZNA I ODECE (Stanković A.)
SUZBIJANJE STETNIH INSEKATA U DRVETU (Vasić K.)
SUZBIJANJE ŠTETOČINA U DOMAĆINSTVIMA (Stanković A.)
SUZBIJANJE GLODARA (Kosovac V.)
Način suzbijanja glodara
Preventivne mere
Hemijske mere suzbijanja glodara
Organizacija suzbijanja
Namamljivanje
Rasturanje zatrovanih mamaka
Primena suvih zatrovanih mamaka
Primena svežih zatrovanih mamaka
Primena zatrovanih napitaka
Primena prašina za posipanje

LITERATURA REGISTAR

I Deo – Osnovi skladištenja i čuvanja poljoprivrednih proizvoda

Pojam i sastav zrnene mase

U skladišta proizvođača, prerađivačke industrije ili materijalnih rezervi ulaze partije plodova žita, mahunarki, uljarica i sl. gajenih na njivama društvenog i individualnog sektora. Bez obzira na veliku raznolikost partija koje pritiču u skladišta prema vrstama, podvrstama i sortama. a isto tako i osobinama u zavisnosti od pojedinih pokazatelja kvaliteta, svojstva partija plodova kao objekta čuvanja su pretežno slična. Zato je moguće da se u praksi skladištenja, primenom opštih principa organizacije rada, prevedu najrazličitije partije u skladišno postojano stanje korišćenjem iste tehnološke metode i postupka konzervisanja.

Uzimajući kao osnovu opšta glavna svojstva, primetiće se da partije plodova, pored botaničkih osobina, nose i obeležja zavisno od uslova sazrevanja plodova, žetve i transporta, koja će u većoj ili manjoj meri uticati na skladišnu postojanost. U želji da se problematici priđe što uopštenije, iz praktičnih razloga u daljem tekstu će se bilo koja masa zrna označavati kao »zrnena masa«.

Osnovu svake zrnene mase čine zrna određene kulture, prema kojoj se onda naziva čitava partija zrna, kao: pšenica, raž, suncokret itd. Ovaj osnovni deo zrnene mase, međutim, redovno je jako neujednačen, pošto su zrna različitih dimenzija, nalivenosti, vlažnosti i dr. Do ove neujednačenosti dolazi, pre svega, zbog osobenosti formiranja i razvoja plodova. Naime, cvetovi koji ranije cvetaju daju razvijenija zrna i obratno. Neujednačenost zrna koja sačinjavaju zrnenu masu povećava se još više u procesu sređivanja letine, jer su prilikom vršidbe podvrgnuta prilično jakim mehaničkim uticajima, tako da se na nekim zrnima pojavljuju ogrebotine i .naprsline, a ima i dosta polomljenih zrna, naročito pri maloj vlažnosti i nepravilnom radu bubnja kombajna ili vršalice.

Pored zrna osnovne kulture, u sastavu zrnene mase se pojavljuje i izvesna količina primesa, kao: zrna drugih kulturnih biljaka i korova, delovi biljaka, zemlja, kamenčići i sl. Količina primesa i njihov sastav zavise od nivoa agrotehnike, načina 1 organizacije žetve. Jasno je da primese ne snižavaju samo vrednost zrnene mase, već je čine još neujednačenijom i prouzrokuju niz negativnih posledica pri skladištenju. Tako se zapremina zrnenih masa povećava, što zahteva dodatne skladišne kapacitete i kapacitete za transportovanje; prirnese u sveže požnjevenim zrnenim masama jako utiču na njihovu skladišnu postojanost, jer, na primer, zrna i delovi korovskih biljaka u načelu imaju povišenu vlažnost, koja se brzo prenosi na zrna osnovne zrnene mase, a koja pri povišenoj vlažnosti energično dišu i stvaraju povoljnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Zrna osnovne kulture i sve frakcije primesa, naime, uvek sadrže mikroorganizme, čiji se broj u gramu zrnene mase kreće od desetak do stotine hiljada, a ponekad i do više miliona. Prema tome, mikroorganizmi predstavljaju daljnji sastavni deo zrnene mase, koji pod ođređenim uslovima bitno utiču na sastav i kvalitet zrna.

Oblici zrna, kako osnovne zrnene mase tako i primesa, onemogućavaju da se potpuno ispuni zapremina u kojoj su smeštena, već između pojedinih čestica ostaju prostori ispunjeni vazduhom, koji se nazivaju pore ili šupljine. Zbog toga sadržani vazduh u ovim prostorima čini takođe komponentu zrnene mase. Ovaj vazduh znatno utiče na sve druge komponente zrnene mase, a sam menja svoje osobine, tako da se po svom sastavu, temperaturi i pritisku može bitno razlikovati od običnog atmosferskog vazduha.

Osim ovih, uobičajenih komponenata, u pojedinim partijama zrnene mase mogu da se pojave i zrna zaražena ili oštećena od štetočina kao i same štetočine, insekti i grinje, pa i njih treba ubrojati u komponente zrnene mase i to najnepoželjnije.

Prema tome, u sastav svake zrnene mase ulaze:

1. Zrna osnovne kulture različite krupnoće, nalivenosti i stanja, sa zrnima drugih kulturnih biljaka, koja su po karakteru iskorišćenja i vrednosti slična zrnima osnovne kulture.
2. Različite frakcije primesa mineralnog i organskog porekla u koje se ubrajaju i zrna kulturnih biljaka koja imaju drugu namenu i vrednost od onih osnovne kulture.
3. Mikroorganizmi.
4. Vazduh u šupljinama između zrna.
5. Zrna zaražena ili oštećena od štetočina i same štetočine.

Prisustvo tako različitih komponenata po svojoj prirodi u zrnenoj masi, pri čemu treba imati u vidu da većina od njih predstavlja skup živih organizama, unosi mnoga specifična svojstva, koja obavezno treba uzimati u obzir pri čuvanju zrnene mase. Jasna predstava o ovim svojstvima i uzajamnim vezama zrnene mase sa sredinom koja je okružuje, pri čuvanju dopušta da se izbegnu gubici suve materije i kvaliteta zrna u skladištima. Izučavanje navedenih svojstava je pokazalo da se prema njihovoj prirodi mogu podeliti u fizička i fiziološka.

Fizička i fiziološka svojstva zrnene mase zavise od:

1. Sortnih osobina zrna,
2. Uslova razvoja biljke i formiranja zrna,
3. Uslova skidanja letine, i
4. Uslova čuvanja zrnenih masa u prvom periodu posle žetve.

Sortne osobine zrna

Ove osobine utiču na kvalitet i svojstva zrnene mase, jer pojedine sorte mogu imati različitu poroznost, sipkost, fiziološku aktivnost (intenzitet disanja) i pri jednakim uslovima čuvanja, kao i otpornost prema bakterijskim i gljivičnim oboljenjima u toku razvoja. Za praksu čuvanja, međutim, poznavanje sortnih osobina zrna je od značaja zbog različite upotrebne vrednosti, tehnološkog kvaliteta i hranjive vrednosti. Sve ovo doprinosi potrebi da se pojedine partije zrna u skladištima smeštaju odvojeno.

Sortne osobine u pogledu boljeg ili lošijeg tehnološkog kvaliteta uzimaju se takođe u obzir prilikom obračuna između proizvođača i prerađivača kod otkupa za neposrednu preradu ili materijalne rezerve.

Uslovi razvoja biljaka i formiranja zrna

Ovde su od značaja agrotehničke mere i zemljišne prilike, koje mogu izazvati promene hemijskog sastava zrna, njegove strukture, nalivenosti, krupnoće, kao i drugih tehnoloških pokazatelja kvaliteta. Nadalje, na kvalitet zrna utiču vremenske prilike u predžetvenom i žetvenom periodu. Ako, naime, u to vreme pada više kiše, u skladišta će ulaziti zrnena masa sa povišenom vlažnošću, znači skladišno nepostojanija, i obratno, u sušnim godinama sa smanjenom vlažnošću i postojanija. U slučaju suše, za vreme sazrevanja zrna nalivanje se prekida, pa zrna ostaju smežurana i štura. S druge strane, kod kulture sa dužom vegetacijom, ili postrnih useva, rani mrazevi takođe ometaju normalno sazrevanje zrna, tako da u skladišta ulazi zrnena masa sa smanjenim tehnološkim kvalitetom i manjom postojanošću kod čuvanja.

Najzad, ovde treba još pomenuti oštećenje biljaka i zrna poljskim štetočinama, bakterijama i gljivicama, kao i zakorovljenost njiva, naročito sa otrovnim korovima ili korovima čije seme menja boju, miris i ukus prerađevina od zrnene mase sa ovakvim primesama, kojoj je tim putern znatno smanjen tehnološki kvalitet i sposobnost čuvanja.

Uslovi skidanja letine

Za osobine zrnenih masa kao objekta čuvanja i obrade su od važnosti način žetve i vremenske prilike u periodu žetve.

Kao u većini razvijenih zemalja i kod nas se veći deo žetve obavlja kombajnima i to u jednofaznom postupku, što ima svoje opravdanje u pogledu ekonomičnosti same proizvodnje, ali nameće potrebu sprovođenja raznovrsnih mera u cilju obezbeđenja skladišne postojanosti zrnenih masa. Ovo iz razloga što pri jednofaznoj žetvi zrna ne prolaze fazu naknadnog dozrevanja, odnosno isušivanja, pa ulaze u skladišta vlažnija, a pored toga zrnena masa sadrži i više primesa, koje takođe imaju veću vlažnost. Kod dvofazne žetve se letina, međutim, prirodno isušuje, tako da se dobija suvlja i čistija zrnena masa, što znatno olakšava skladišno čišćenje, a potreba za naknadnim sušenjem načelno potpuno otpada. Pravovremeno sprovođenje dvofazne žetve pozitivno utiče i na smanjenje štete koju nanosi žitna stenica tehnološkom kvalitetu pšenice. Zbog ovih prednosti trebalo bi nastojati da se dvofazna žetva primeni na što većim površinama bez obzira na povećane troškove.

Vremenske prilike u periodu žetvenih radova odlučujuće su za stanje zrna i karakter proseca koji se odvijaju u zrnenoj masi. Pri normalnim vremenskim prilikama u toku žetve može se očekivati da će vlažnost zrna, koja se može ujedno smatrati najuticajnijim činiocem na skladišnu postojanost zrna, u znatnoj meri zavisiti od relativne vlažnosti okolnog vazduha i težiti ka higroskopnoj ravnoteži. Ovu međusobnu zavisnost kod pšenice prikazuju podaci tabele 1.

Iz podataka tabele 1, a posebno prosečnih relativnih vlažnosti vazduha, proizlazi da su najpovoljniji uslovi s obzirom na ravnotežnu vlažnost pšenice postojali 1969. godine u Kikindi (14,22%), a najnepovoljniji 1970. godine u

Vršću i Kruševcu (16,15%), s tim da je ista vrednost utvrđena i 1969. godine u Kruševcu, dok su se ravnotežne vlažnosti pšenice u ostalim mestima kretale unutar navedena dva ekstrema. Pošto razlika između ekstremnih vrednosti iznosi svega oko 2%, teško je izdvojili bilo koje mesto kao tipično nepovoljno, odnosno povoljno, ali podaci ipak daju osnovu da se za posmatrani period vremena ukaže na Kikindu i Prizren kao najpovoljnije, a Vršac i Kruševac kao najnepovoljnije. S obzirom da su ove vlažnosti pšenice nastale pod dejstvom danonoćnih uslova stanja atmosfere, na ’koje ne možemo uticati već sa njima moramo ručunati kod prijema zrnenih masa na skladištenje.

Za daljnji uticaj relativne vlažnosti vazduha na nivo vlažnosti koji će se uspostaviti kao ravnotežna vlažnost zrnene mase je, međutim, merodavno, nakon uskladištavanja, stanje skladišnog prostora i stručnost zaduženog osoblja. Naime, posle ulaska zrnene mase u skladište uticaj visokih relativnih vlažnosti vazduha u toku noći se može izbegavati zatvaranjem prozora na skladištima, odnosno izbegavanjem provetravanja kada su uslovi nepovoljni. Tako se, na primer, podesnim izborom vremena za manipulisanja pšenicom u sklađištima može njena vlažnost brzo sniziti ispod vrednosti navedenih u tabeli 1, pri čemu znatnu ulogu igra i opremljenost skladišta, koja treba da je usklađena sa potrebama i konkretnim prilikama za svaku mikrolokaciju.

Tabela 1 − Prosečna relativna vlažnost vazduha za neka mesta u mesecu julu 1969. i 1970. godine sa odgovarajućim ravnotežnim vlagama iz sorpcione krive (po Seidelu za pšenicu)

1969. godina 1970. godina
Mesto Dekada Srednje vrednosti pros. dnev. % rel. vlažnosti vazduha po dekadama Odgovarajući sadržaj 0? vlažnosti pšenice po Seidelu Srednje vrednosti i pros. dnev. rel. vlažnosti vazduha po dekadama Odgovarajući

• Sadržaj i vlažnosti pšenice po Seidelu
• Palić I 74 15,23 80 16,54%
  Palić II 65 14,05 75 15,39%
  Palić III 65 14,05 65 14,05%
  Palić Prosek 68 14,44 73 15,00%
• Sombor I 72 14,90 80 16,54%
  Sombor II 68 14,44 72 14,90%
  Sombor III 66 14,14 68 14,44%
  Sombor Prosek 69 14,54 73 15,00%
• Rimski I 74 15,23 —
  Šančevi II 68 14,44 —
  Rimski III 69 14,54 —
  Šančevi Prosek 70 14,60 —
• Kikinda 71 14,34 75 15,39%
  Kikinda II 67 14,22 68 14,44%
  Kikinda III 64 13,88 62 13,65%
  Kikinda Prosek 67 14,22 68 14,44%
• Zrenjanin I 77 15,82 86 17,85%
  Zrenjanin II 70 14,60 75 15,39%
  Zrenjanin III 68 14,44 68 14,44%
  Zrenjanin Prosek 72 14,90 76 15,60%
• Vršac I 76 15,60 84 17,30%
  Vršac II 78 16,15 —
  Vršac III 67 14,22 72 14,90%
  Vršac Prosek 74 15,23 78 16,15%
• Beograd I 73 15,00 81 16,68%
  Beograd II 72 14,90 69 14,54%
  Beograd III 71 14,84 62 13,65%
  Beograd Prosek 72 14,90 71 14,84%
• Negotin I 77 15,82 83 17,05%
  Negotin II 68 14,44 74 15,23%
  Negotin III 73 15,00 70 14,60%
  Negotin Prosek 73 15,00 76 15,60%
• Dimitrovgrad I 76 15,60 82 16,78%
  Dimitrovgrad II 77 15,82 73 15,00%
  Dimitrovgrad III 67 14,22 63 13,76%
  Dimitrovgrad Prosek 73 15,00 73 15,00%
• Prizren I 74 15,23 76 15,60%
  Prizren II 71 14,84 67 14,22%
  Prizren III 63 13,76 60 13,26%
  Prizren Prosek 69 14,54 68 14,44%
• Kruševac I 81 16,68 88 18,40%
  Kruševac II 79 16,30 76 15,60%
  Kruševac III 75 15,39 70 14,60%
  Kruševac Prosek 78 16,15 78 16,15%

Ne treba, takođe, prevideti činjenicu da u toku žetvenog perioda mogu nastupiti kišni dani, koji znatno povišuju vlažnost zrna u poređenju sa vlažnošću koja bi se uspostavila na osnovu higrokopske ravnoteže u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha, što ukazuje na to da nije moguće ni na osnovu višegodišnjih proseka relativne vlažnosti vazduha za bilo koji naš rejon sa sigurnošću prognozirati stanje za svaku godinu. Zato je potrebno da se planiranje organizacionih mera u vezi sa skidanjem letine sprovede neposredno pred žetvu na osnovu kratkoročnih meteoroloških prognoza, a manipulacija u skladištima sprovede na osnovu izmerenih podataka o stanju vazduha svakog časa.

Uslovi čuvanja zrnene mase u prvom periodu posle žetve

Uobičajena je praksa u nas da celokupna požnjevena zrnena masa na društvenim gazdinstvima, iz kooperacije i dobar deo iz individualne proizvodnje, ulazi neposredno nakon žetve u industrijska skladišta. Zato, a naročito zbog jednofazne žetve, treba posvetiti veliku pažnju stanju zrnene mase kod samog prijema i odgovarajućim merama je u što kraćem vremenu prevesti u skladišno postojano stanje. Da bi se ovo postiglo neke će partije zrnene mase zahtevati vrlo kratkotrajnu negu, dok će se kod drugih potreba za eleviranjem ili provetravanjem protegnuti i na nekoliko meseci, a neke će od njih trebati i veštački sušiti. Ako se sveže požnjevena uskladištena zrnena masa ne neguje može vrlo brzo nastupiti njeno navlaživanje i samozagrevanje, što dovodi do smanjenja kvaliteta, odnosno u težim slučajevima do kvarenja, u toj meri da zrnena masa postane neupotrebljiva za preradu za ljudsku ili stočnu hranu.

Fizička svojstva zrnenih masa

Fizička svojstva zrnene mase su od naročitog značaja za mehanizaciju i automatizaciju procesa kontinualne obrade zrna, širu primenu pneumatskog transporta, primenu pogodnijih načina sušenja i čuvanja u velikim i savremenim skladištima. Pravilno iskorišćavanje ovih svojstava kod transportovanja, obrade i čuvanja zrnenih masa omogućava da se smanje gubici, poboljša kvalitet zrna i snize troškovi skladištenja. Kod praktičnog rada sa zrnenim masama pri čuvanju, kao važna se ističu sledeća fizička svojstva: sipkost, raslojavanje, poroznost, sorpciono-desorpciona sposobnost para i gasova (sorpcioni kapacitet), kao i svojstva vezana za izmenu toplote i mase (vlage).

Sipkost

Sipkost zrnene mase se obično izražava uglom trenja ili uglom prirodnog nagiba, pri čemu se pod uglom trenja podrazumeva najmanji ugao kod kojeg zrnena masa počinje da klizi po nekoj strmoj ravni, a pod uglom prirodnog nagiba, ili uglom nagiba, ugao između prečnika osnove i izvodnice čunja, koji se dobiva kod slobodnog sipanja izvesne količine zrnate mase na horizontalnu ravan. Osim ovih pokazatelja određeni su i poznati koeficijenti trenja zrnene mase kod njenog pomeranja po različitim strminama žljebova i pri mirovanju.

Stepen sipkosti zrnenih masa je od značaja za njihovo lakše ili teže premeštanje pomoću elevatora, horizontalnih i pneumatskih transportera, sipanja u transportna sredstva i skladišta različitih oblika i aimenzija i na kraju mogućnost premeštanja korišćenjem gravitacionog principa pokretanja.

S obzirom da je sipkost većine zrnenih masa dobra, poslednji način premeštanja se široko primenjuje kod čuvanja, punjenja i pražnjenja skladišta i prerade zrnenih masa. On čini osnovni princip pri izradi šeme tehnološkog razmacima dolazi do velikih temperaturnih promena u slojevima pored samog zida ćelije. a sa tim i do promene relativne vlage vazduha i vlage samog zrna i semena. Značajnu ulogu u ovom slučaju može da odigra pojava raslojavanja zrnene mase prilikom punjenja ćelije, pri čemu se pored zida koncentrišu lake primese i lakša zrna koja su u većini slučajeva sa većom vlagom i podložnija samozagrevanju.

Samozagrevanje cele zrnene mase

Ovaj oblik samozagrevanja dolazi kao posledica povećane vlage celokupne uskladištene zrnene mase koja se zagreva i ukoliko se ne preduzmu potrebne mere nastaju katastrofalne posledice zbog gubitka, a ponekad i potpunog uništenja kvaliteta uskladištene zrnene mase.

Mikroorganizmi poljoprivrednih proizvoda i njihov značaj

Uskladišteni poljoprivredni proizvodi uvek su izloženi opasnosti da se pokvare. Osnovne uzroke kvarenja treba tražiti u vrstama i broju mikroorganizama i u uslovima koji su pogodni za njihov razvoj.

Mikroorganizmi koji sudeluju u kvarenju uskladištenih poljoprivrednih proizvoda su gljive, bakterije i aktinomiceti. Proizvodi mogu biti kontaminirani mikroorganizmima pre uskladištenja, u vreme prerade i dorade, ili u toku samog skladištenja. Stepen kontaminacije mikroorganizmima do uskladištenja zavisi kod pojedinih proizvoda od njihovog zdravstvenog stanja u određenim ekološkim uslovima pre skladištenja, a u toku samog skladištenja od pravilnog načina regulisanja uslova koji omogućuju njihovo razmnožavanje (vlaga, temperatura, vazduh itd.). Kvarenje poljoprivređnih proizvoda postaje sve značajnije sa intenzivnijom proizvodnjom i preradom i od znatne je ekonomske važnosti.

Mikroorganizmi koji prouzrokuju kvarenje proizvoda

Gljive

Sa gljivama su manje iii više kontaminirani svi polioprivredni proizvodi. U pogodnim uslovima vlage. temperature, vazduha i kiselosti podloge za razmnožavanje gljiva, na proizvodima se pojave pojedinačne vrste ili više različitih vrsta gljiva, koje se obično nazivaju »plesni« i »buđe«.

Gljive se morfološki razlikuju od drugih mikroorganizama po vegetativnom telu, koje je sastavljeno od pojedinačnih hifa ili od micelija. Hife i micelije su vegetativni organi gljiva, a reproduktivni organi gljiva su spore. Gljive koje se razmnožavaju polnim i nepolnim načinom nazivaju se savršene gljive, a gljive sa samo nepolnim načinom razmnožavanja ubrajaju se u razred nesavršenih gljiva (fungi imperfecti). Najveći broj gljiva, koje prouzrokuju kvarenje uskladištenih poljoprivrednih proizvoda, pripada ovom poslednjem razredu.

Za determinaciju ovih gljiva od velike je važnosti izgled kolonija gljiva. Kolonije mogu biti puhaste, kompaktne, suvo prašnjave, vlažno želatinozne, baršunaste itd. Neke vrste gljiva se razvijaju svuda, dok su druge ograničene samo na određene podloge. Boje micelija i spora mogu biti u svim nijansama, a najčešće su zelene, zeleno plave, olivne i tamne do crne. Karakteristični za pojedine gljive su oblik i boja na i u podlozi, ili sa naličja kolonija.

Kvasci

Kvasci su jednostanične ili jednoćelične gljive od velikog ekonomskog značaja, koje u određenim ekološkim uslovima mogu biti učesnici u kvarenju poljoprivrednih proizvoda. Kvasci su različitih oblika: okruglog, ovalnog, izduženog, cilindričnog itd. i različitih veličina.

Boja i izgled kolonija kvasaca na krutoj podlozi ne dozvoljava determinaciju vrsta, jer su kao mlade jako slične kolonijama bakterija, a sa starenjem menjaju svoj izgled.

Taksonomija kvasaca se još uvek dopunjuje. Po biohemijskim procesima kvasci su oksidativni, fermentativni ili i jedno i drugo. Oksidativni kvasci prave na tekućim podlogama prevlake, koje sliče »filmu« (rodovi Enđomyces, Pichia, Debaryomices, Rhodotorula itd.), a fermentativni prodiru kroz tekuću podlogu (rodovi Schizosaccharomyces, 3accharomyces, Saccharomycodes, Iianseniospora, Torulopsis, Brettanomyces, Candida, Kloeckera itd.). Oksidativno-fermentativni kvasci su na pr. rodovi Hansenula i Nadsonia.

Po fiziološkim svojstvima kvasci se razlikuju od ostalih gljiva. U odnosu na vlagu gljive, kao i kvasci, su kserofiti kojima je dovoljna relativna vlaga vazduha oko 70% do 75% za početak razmnožavanja, i mezofiti, koji traže za razvoj 90—95% relativne vlage vazduha. Kvasci uopšte traže veću vlagu od gljiva, a neki su jako tolerantni na soli, kiseline, šećere i alkohol, dakle tolerišu obične konzervanse za čuvanje proizvoda od kvarenja.

S obzirom na temperaturu, gljive su većinom, kao i kvasci, mezofili, koji nalaze optimalne uslove za razvoj kod temperature 20—30°C. Neke vrste su psihrofili, koje mogu da se razvijaju čak oko 0°C, a druge su termofili, koje se optimalno razvijaju kod visokih temperatura.

Veliki broj gljiva se najbolje razvija u slabo kiseloj sredini, a neke nalaze optimum u širokom polju pH od 2 do 8,5.

Gljive su, s obzirom na potrebe u kiseoniku, u najvećem broju aerobi, što znači da žive u prisustvu vazduha, a neke vrste su anaerobi, koje se razvijaju bez prisustva vazdušnog kiseonika, ili su fakultativni aerobi koji žive u prisustvu vazduha, a mogu da vrše određene životne funkcije i bez prisustva vazdušnog kiseonika.

Bakterije

Bakterije su jednostanični ili jednoćelični mikroorganizmi, koji se među sobom razlikuju po obliku, veličini, strukturi i boji. Razmnožavaju se cepanjem stanica ili ćelija. Kod nekih vrsta se kćerinska ćelija odvaja od majčine, a kod drugih ostaju zajedno i stvaraju se dugački nizovi, ili grozdovima slične skupine. Pojedinačne ćelije mnogo su manje otporne prema spoljnim uticajima od onih u nizovima i skupinama. Za očuvanje poljoprivrednih proizvoda treba poznavati otpornost pojedinih vrsta bakerija.

Neki rodovi štapićastih bakterija (Bacillius i Clostridium) stvaraju endospore, dok ih drugi ne stvaraju (Bacterium). Spore su mnogo otpornije protiv visokih temperatura i različitih đestruktivnih agenasa od vegetativnih ćelija. Vegetativne ćelije ubija, na primer, temperatura od 75 do 80°C u toku 5 minuta, a spore ostaju žive na toj temperaturi mnogo duže vreme.

Prisutnost bakterija na uskladištenim proizvodima Često puta ostaje nezapažena, ako su uslovi uskladištenja normalni. Ako su ti uslovi poremećeni (na pr. viaga i temperatura) u povoljnim uslovima za razmnožavanje bakterija dolazi do kvarenja proizvoda. Kvarenje se manifestuje u izmeni boje, pojavi sluzavih prevlaka, truljenju itd.

Mnoge bakterije su saprofiti i razvijaju se na vrlo različitim podlogama, gde prouzrokuju različite hemijske promene na poljoprivrednim proizvodima. Mnoge bakterije su paraziti čoveka, životinja i biljaka. Neke parazitske vrste bakterija mogu da žive određeno vreme saprofitskim životom na mrtvom organskom materijalu (Ciostridiuni botulinum, Staphyloeoccus aureus, Salmonella vrste, Streptococcus faecalis, Trichinella, Erwinia itd.).

Za razliku od gljiva, bakterije trebaju za razvoj i razmnožavanje veću vlagu. Mnoge vrste žive u vodi, a na zrnu se razmnožavaju ako je vlaga iznad 25%.

S obzirom na temperaturu, saprofitske bakterije na uskladištenim proizvodima zahtevaju više toplote od gljiva. Optimalne temperature za razmnožavanje su iznad 30°C i zbog toga bakterije nastavljaju kvarenje proizvoda započeto gljivama. Temperaturne potrebe različitih vrsta bakterija treba znati kod uskladištenja u komcre sa klimatskim uređajima. Pseudomonas vrste, koje su često prisutne na svim proizvodima, slabo se razmnožavaju na 42°C. Koli baktereije (Escherichia, Aerobacter i Paracolobacterium) razvijaju se na mnogim supstratima, sintetizuju vitamine i proizvode kiseline i gasove na temperaturi od 10°C do 46CC. Optimalna temperatura za Microeoccus je 25—30°C. Vrste bakterija iz roda Streptococcus rastu u širokom temperaturnom intervalu od 5°C do 50°C. Već male temperaturne razlike mogu potpuno izmeniti spektar mikroorganizama.

U pogledu kiselosti podloge, većina bakterija traži pH oko neutralne tačke.

Prema procesu respiracije, bakterije su aerobi, anaerobi i fakultativni aerobi. Među bakterijama su poznate i mikroaerofilne vrste, koje trebaju vazdušni kiseonik u vrlo malim količinama.

Aktinomiceti

Aktinomiceti su mikroorganizmi koji su česti uzročnici kvarenja poljoprivrednih proizvoda. Po svojim morfološkim karakteristikama nalaze se između gljiva i baktereija. Njihove kolonije su različitih boja. S obzirom na zahteve u vlazi i temperaturi, aktinomiceti se više približavaju zahtevima gljiva. Obično su mezofili sa optimalnim razvojem na temperaturi od 25°C do 37°C, a poznate su i neke termofilne vrste, kcje se razmnožavaju na 55—57°C.

Aktinomiceti su aerobi i anaerobi. Sudeluju u mnogim biohemijskim procesima, mogu da peptonizuju mleko, hidrolizuju skrob, nitrate pretvaraju u nitrite itd.

Hemijske promene poljoprivrednih proizvoda prouzrokovane mikroorganizmima

U optimalnim uslovima mikroorganizmi se brzo razmnožavaju i izazivaju različite promene na uskladištenim poljoprivrednim proizvodima. Organoleptičke promene se mogu uočiti u izmeni boje, mirisa i ukusa. Sve promene su posledica hemijskih procesa, koje prouzrokuju mikroorganizmi.

Mnoge nitrogene spojeve u obliku proteina, mikroorganizmi hidrolizuju pomoću encima u polipeptide, jednostavne peptide ili aminokiseline, pre nego što ih mogu upotrebiti. Proteinaze katalizuju hidrolizu proteina do peptida, što se često manifestuje u gorkom ukusu proizvoda. Peptidaze dalje katalizuju hidrolizu polipeptida do jednostavnih peptida i na kraju do aminokiselina, koje daju u nekim slučajevima željeni, a u nekim slučajevima neželjeni miris poljoprivrednih proizvoda (na pr. određene arnino-kiseline daju miris dozrevajućeg sira). Anaerobna razgradnja proteina, peptida i aminokiselina dovodi do putrefikacije i neugodnog mirisa, koji je rezultat produkata sa sumporom, — sumporovodonik, metil ili etil sulfiđ, merkaptani sa amonijakom i amini-histamini, tiramin, piperidin putrescin, kadaverin indoli i masne kiseline.

Kod razgradnje aminokiselina pomoću mikroorganizama, oslobađa se, uz različite jednostavne spojeve, i amonijak i ugljen dioksid preko procesa deaminacije, dekarboksilizacije ili preko oba procesa. Kod razg’radnje ostalih nitrogenih spojeva nastaju amidi, imidi, urea, guanidin i kreatin, amini, purini i pirimidini, koji se i dalje razgrađuju do amonijaka, ugljen dioksida i različiti’n organskih kiselina.

Ugljenohidratni spojevi su potrebni mikroorganizmima kao izvor energije. Di-tri-i polisaharide hidrolizuju do jednostavnih šećera. Monosaharide mogu oksidirati do ugljen dioksida i vode, uz oslobađanje energije u aerobnim uslovima, a u anaerobnim uslovima kvasci ih fermentiraju u etilni alkohol i ugljen dioksid, mlečnokiselinske bakterije u mlečnu kiselinu, a heterofermentativne mlečnokiselinske bakterije u mlečnu kiselinu i octenu kiselinu, etilni alkohol, glicerol i ugljen dioksid. Kolibakterije su sposobne fermentisati šećere u mlečnu, octenu i mravlju kiselinu, etanol, ugljen dioksid, vodonik itd., propionske bakterije fermentiraju šećere do maslačne i octene kiseline, ugljen dioksid i vodonik. Uz pomoć različitih mikroorganizama šećeri se razgrađuju na mnoge jednostavnije spojeve, različite organske kiseline, aldehide i ketone.

Mnoge organske kiseline se nalaze u poljoprivrednim proizvodima u obliku soli. Pomoću mikroorganizama oksidišu se u karbonate, što stvara alkalnu sredinu. Organske kiseline mogu biti razgrađene u prisustvu vazduha do ugljen dioksida i vode.

Alkohole mikroorganizmi oksidiraju u odgovarajuće kiseline. Glicerol može biti disimiliran u produkat sličan glukozi, acetaldehidi mogu oksidirati u octenu kiselinu, ili se ređucirati u etilni alkohol. Ciklične spojeve mikroorganizmi mogu razgrađivati postepeno.

Lipide mikroorganizmi razgrađuju pomoću lipaza u glicerol i masne kiseline, koje i dalje razgrađuju. Kod oksidacije masti mikroorganizmi mogu učestvovati, a češća je autooksidacija. Fosfolipidi se razgrađuju u fosfate, glicerol, masne kiseline i nitrogene baze (na pr. holin). Lipoproteini nastaju iz proteina, holosterolnih estera i fosfolipida.

Pektini, u vodi topivi polimeri galakturonskih kiselina, nastaju hidrolizom pornoću protopektinaza iz protopektina. koji je u vodi nerastvoriv. Pektinesteraza i poligalakturonaza razgrađuju polimer do jednostavnih spojeva. Hidrolizom pektini daju galakturonsku kiselinu, arabinozu, galaktozu, metanol i octenu ltiselinu.

Faktori koji utiču na razvoj mikroorganizama i kvarenje proizvoda

Glavni faktori koji utiču na razvoj mikroorganizama na poljoprivrednim proizvodima su vlaga, temperatura, vazduh, vreme skladištenja, oštećenost proizvoda, primese i različiti inhibitori, koji mogu biti prisutni u određenim uslovima.

Vlaga

Kvarenje zrna, prouzrokovano vlagom, nastaje na dva, međusobno povezana načina. Na jednoj strani, visoka vlaga stimuliše biohemijske procese razgradnje u zrnu, putem metaboličkih procesa, a na drugoj, stimuliše razvoj mikroorganizama, koji u toj razgradnji sudeluju.

Vlaga zrna je u tesnoj zavisnosti od relativne vlage vazduha u okolini. Sa povišenjem vazdušne vlage povećava se i vlaga zrna, i obrnuto, seme gubi vlagu u dodiru sa vazduhom niske relativne vlažnosti. Razvoj mikroorganizama je takođe u zavisnosti od vlage. Brzina razvoja se povećava ako su povoljni i ostali faktori (temperatura, podloga itd.). S obzirom na potrebu u vlazi, mikroorganizmi su kserofiti, sa razvojem kod relativne vazdušne vlage od 70% do 80%, mezofiti traže za razvoj 90—95% vlage, a hidrofitima je optimum razvoja iznad 98% vlage. Medu hidrofite se ubrajaju mnogi kvasci i bakterije. Gljive su većim delom kserofiti i mezofiti.

U cilju očuvanja uskladištenog zrna, važno je znati kod koje vlage započinje razvoj mikroorganizama. Povoljne uslove za razmnožavanje na zrnu prve pronađu gljive plesnivke, zatim slede kvasci i na kraju bakterije.

Gljive se razmnožavaju već kod relativne vlage vazduha od 70% i kod te vlage je skladištenje poljoprivrednih proizvoda na početnoj granici rizika. Rizik je još veći ako se temperatura kreće između 15 i 20°C. U tim uslovima se energija disanja zrna postepeno pojačava. Kao konačni produkt procesa disanja oslobađa se ugljen đioksid, voda i toplota. Oslobođena voda, koju ne vežu hidrofilni koloidi belančevina, skroba i pentozana, slobodno se kreće po mikro i makrokapilarima u zrnu. Zbog slobođne vode pojačava se disanje zrna, a u isto vreme je u porastu i intenzitet razmnožavanja mikroorganizama, koji produktima svog disanja još više povećavaju vlagu zrna. Ti procesi dovode na kraju do potpunog kvarenja proizvoda. Zbog toga je potrebno znati sorpciona svojstva i kritičnu tačku vlažnosti za svaki poljoprivredni proizvod koji se duže čuva pod različitim, promenljivim uslovima spoljne sredine.

Dominantan mikroorganizam, ili grupa mikroorganizama, daje sliku uslova skladištenja. Na zrnu žita posle žetve obično dominiraju vrste Alternaria, koje u skladištu brzo odumiru, a pojavljuju se gljive iz roda Penicillium, Aspergillus i još neke skladišne gljive. Kod povišene vlage iznad 23% pojavljuju se kvasci, a broj gljiva se brzo smanjuje. Uz povišenu temperaturu oko 30°C i više, započinje intenzivno razmnožavanje bakterija. Po prisustvu tipičnih skladišnih gljiva, možemo još preciznije odrediti vlagu sa kojorn je zrno bilo uskladišteno. Grupa Aspergillus glaucus, A. amstelodami, A. chevelieri, A. repens i A. ruber indikator su vlage uskladištenog zrna između 15 i 18%. A. restrictus se razvija kod vlage zrna od 14 do 14,5%, a A. candidus traži vlagu najmanje od 15% i A. flavus od 18%.

U uslovima kondenzovane vlage na zrnima, mikroorganizmi postižu jaku aktivnost razmnožavanja. Intenzivnost bakterija u početku uskladištenja pšenice kod vlage zrna 13% i 17%, i pod uticajem kondenzovane vlage, proučavali su Mišustin i Trisvjatski.

Tabela 30 − Uticaj kondenzovane vlage na razmnožavanje bakterija na zrnu pšenice sa vlagom od 13% i 17% (po Mišustinu i Trisvjatskom, 1963)

Izostavljeno iz prikaza

• Rok skladištenja, uslovi i broj kolonija na gram zrna (u hiljadama)
• Početak bez kondenzovane vlage 13% 150 i 17% 150
• Posle 15 dana bez kondenzovane vlage 13% 150 i 17% 150
• Posle 20 dana kondenzovana vlaga 13% 150.000 i 17% 810.000

Merenja su pokazala da se je jako povećao broj kolonija bakterija kod obe vlage zrna sa pojavom kondenzovane vlage.

Da bi se izbegao nepovoljan uticaj kondenzovane vlage na uskladištene proizvode, do čije pojave može doći u proleće i jesen, treba se pridržavati normativa koji određuju visinu sloja žita u rasutom stanju, kao i broj vreća na gomili tokom skladištenja.

Tabela 31 − Visina sloja zrna u rasutom stanju u metrima i broj vreća kod uskladištenja sa najvišom vlagom od 14% u različito doba godine

Izostavljeno iz prikaza

• Pšenica, raž, ječam, zob, proso rasuto u m 2,5 broj vreća 8 rasuto u m 2,0 broj vreća 6
• Heljda rasuto u m 2,0 broj vreća 6 rasuto u m 1,5 broj vreća 4
• Kukuruz rasuto u 2,0 broj vreća 8 rasuto u m 1,5 broj vreća 4
• Leguminoze rasuto u 2,5 broj vreća 8 rasuto u m 2,0 broj vreća 6

Najmanje dva meseca pre takvog načina uskladištenja posle žetve, potrebno je uskladištenje do polovine navedene visine u prethodnoj tabeli.

U poslednjim godinama, pojavio se novi problem uticaja vlage na kvalitet zrna. On je došao sa početkom korišćenja plastičnih vreća koje su nepropustljive za vlagu. Rezultati ispitivanja sa različitim vrstama semena, čuvanog u plastičnim vrećama, manje ili više nepropustljivim i za vazduh, pokazali su da takav način čuvanja proizvoda može biti bolji od dosadašnjeg čuvanja u jutanim i papirnim vrećama ako je vlaga zrna dovoljno niska, ali je mnogo lošiji za seme sa većim sadržajem vlage. Ako je vlaga zrna blizu kritične tačke, što ne predstavlja teškoću za čuvanje u jutanim vrećama, u plastičnim vrećama počinje koncentracija vlage već kod laganog’ metabolizma zrna i mikroorganizama, što ima za posledicu početak sve intenzivnijeg razmnožavanja mikroorganizama i kvarenje proizvoda. Vlaga može da se nagomila na zrnima čak do stupnja kondenzacione vlage na unutrašnjim stranama plastičnih vreća. Zbog postepene potrošnje kiseonika u hermetički zatvorenom prostoru u unutrašnjosti plastičnih vreća i nagomilavanja ugljen dioksida, menja se spektar mikroorganizama. Počinju da dominiraju fakultativni aerobi i na kraju anaerobni mikroorganizmi, koji učestvuju u različitim fermentativnim procesima. Kod semena dolazi do toksikacije klica i sniženja klijavosti. Zbog toga je za žito i seme koje se čuva u plastičnim vrećama kritična tačka vlažnosti za oko 3% niža od normalne. U našim ogledima je seme, čuvano u plastičnoj ambalaži, zadržalo klijavost za dvostruko duži period od normalnog, ako je čuvano sa takvom vlagom. Ovo, sa druge strane, zahteva sušenje semena do nižeg stupnja vlage, što je sa stanovišta ekonomičnosti preporučljivo samo za kvalitetnije seme namenjeno za vremenske zalihe i za promet žita pod nepovoljnim klimatskim uslovima.

Temperatura

S obzirom na temperaturu, mikroorganizmi su psihrofili, mezofili i termofili. Prvi mogu da se ravijaju na niskim temperaturama. čak oko 0°C, drugima je optimalna temperatura za razvoj od 20—30°C, a treći traže visoke temperature.

Veliki broj gljiva i saprofitskih bakterija su mezofili. Bakterije obično traže, ipak nešto više temperature. Za neke vrste bakterija: Pseudomonas, Achromobacter, Streptococcus i kolibakterije, optimalna temperatura je 40 do 45°C. Druge bakterije iz rodova Pseudomonas, Achromobacter, Alcaligenas, Micrococcus i Flavobacterium slabo se razmnožavaju čak na temperaturi od — 4°C do — 7,5°C. Po zapažanjima Kolka, vrste iz rodova g’ljiva Acremoniella, Arthrobotiris, Cladosporium, Apicoccum, Fusarium, Papulospora, Peniciliium i Trichothecium razmnožavaju se na temperaturama ispod 30°C. Iznad te temperature razmnožavaju se Aspergillus fumigatus i A. flavus. U vrste koje se razvijaju na svim temperaturama ubrajaju se Aiternaria, Mucor i Rhizopus. Ivod Cladosporium i Sporotrichum zapažen je slab rast na temperaturi od —4°C, a kod nekih kvasaca na —2°C do —4°C. Niske temperature oko 0°C onemogućuju razvoj velike većine mikroorganizama. Zbog toga se preporučuje skladištenje poljoprivrednih proizvoda na temperaturi blizu 0°C. Kod brzog prenošenja proizvoda sa niske temperature na temperaturu od 5°C do 20°C postoji opasnost intenzivnog razvoja mikroorganizama i pojave kondenzacione vlage. Intenzitet razmnožavanja mikroorganizama kod brze promene temperature sa niske na višu je u početku nekoliko puta jaći od one koja je uobičajena kod mikroorganizama koji su duže bili na višoj temperaturi. Spektar grupa, rodova i vrsta se kod promene temperature brzo izmenjuje.

U našim ogledima sa smrzavanjem nekih vrsta gljiva iz rodova Ascochyta, Colletotrichum, Septoria, Fusarium i Penicillium na —20°C dobili smo, osim kod vrste Penicillium, do 36% veću fruktifikaciju gljiva od one u uslovima inkubacije na 20°C bez prethodnog smrzavanja. Ovi rezultati pokazuju da promene temperature sa niske na višu stimulativno deluju na stvaranje organa fruktifikacije kod nekih vrsta gljiva.

Za duže skladištenje zrna preporučuje se u praksi temperatura ispod 10°C. Kod tih temperatura je jako usporeno disanje zrna, a razmnožavanje mikroorganizama je minimalno, ćak i kod vlage od 15%. Za skladišne gljive roda Penicillium optimalna temperatura je 25°C. Aspergillus traži nešto višu temperaturu, oko 30°C, a bakterije na zrnu nalaze optimum na 25—35°. Mnoge vrste skladišnih gljiva, kvasci i aktinomiceti obično se dobro razvijaju na temperaturi oko 25°C. Mikroorganizmi se ne razvijaju ni u optimalnim uslovima temperature ako vlaga nije dovoljno visoka, i obrnuto, ne mogu se razvijati u visokoj vlazi ako je temperatura dovoljno niska. Optimalna temperatura i vlaga zajedno intenziviraju razmnožavanje mikroorganizama i prouzrokuju kvarenje uskladištenih poljoprivrednih proizvoda.

Dominirajuće vrste mikroorganizama na zrnu pokazuju temperaturne uslove skladištenja. Rod Penicillium postepeno iščezava kod temperature od 30°C i zamenjuje ga rod Aspergilluš. iznad 35°C se u sve većem obimu pojavljuju različite vrste bakterija.

Kod samozagrevanja zrna, broj mikroorganizama znatno poraste u početku. Kod temperature do 40°C dominiraju gljive i aktinomiceti, kod temperature od 40 do 50°C iščezava epifitna mikroflora i pojavljuju se termofične bakterije, a ukupan broj mikroorganizama je manji. Na temperaturi iznad 55°C broj i spektar mikroorganizama brzo opada.

Vazduh

Slobodan kiseonik je bitan agens kod bioloških procesa. Među mikroorganizmima koji prouzrokuju kvarenje zrna, kao i mnogih drugih poljoprivrednih proizvoda, većinom su aerobi, kojima je potreban kiseonik za životne funkcije. Manji broj mikroorganizama su fakultativni aerobi ili anaerobi, koji žive bez prisustva vazduha. Kod aerobnog načina disanja oslobađa se na kraju procesa ugljen dioksid, voda i toplotna energija. U prisustvu visoke vlage i temperature, proces aerobnog disanja je intenzivan u zrnu i u mikroorganizmima. U anaerobnim uslovima, u kojima vazduh nema pristu.pa (u velikim gomilama zrna, u nepropustljivoj ambalaži itd.), preostali kiseonik se delimično utroši u procesima disanja zrna, a delimično ga utroše aerobni mikroorganizmi. Oslobođeni ugljen dioksid, voda i toplota se nagomilavaju. Posle aerobnih mikroorganizama slede fakultativni aerobi, koji vrše nepotpunu oksidaciju ugljenih hidrata u organske kiseline, koje se i dalje razgrađuju. Utvrđeno je da neke gljive iz rodova Aspergillus i Penicillus mogu vegetirati u uslovima sasvim bliskim anaerobnim.

U potpunom pomanjkanju vazdušnog’ kiseonika, anaerobni mikroorganizmi mogu prouzrokovati neke od tipova fermentacija karbohidrata. Proteine mogu razgraditi pomoću putrifikacije itd. U slučaju da je vlaga zrna ispod kritične tačke, izlučeni ugljen dioksid može delovati kao neka vrsta konzervansa. Po Devlinu, povišena koncentracija ugljen dioksida i smanjenje slobodnog kiseonika deluje u prvo vreme represivno na aerobnu respiraciju do momenta ravnoteže koncentracije ugljen dioksida i aerobne respiracije. U tom momentu pojavi se neka vrsta latentnog stanja biohemijskih procesa. Ovaj način sopstvene konzervacije moguć je kod niske vlage zrna, kada su svi biohemijski procesi vrlo spori.

Vreme skladištenja

U slučaju kratkog perioda skladištenja ne postoji veća opasnost od kvarenja proizvoda, a za duži period skladištenja potrebne su sve mere predostrožnosti.

Međusobni uticaj vlage, temperature i vremena skladištenja na klijavost semena pivarskog ječma izmerio je Kreyger. Klijavost je bila 95%. Sa snižavanjem vlage i temperature produžavalo se vreme klijavosti. Ako je seme ječma imalo 14% vlage, očuvalo je klijavost 30 nedelja kod približno 20°C. Ako je vlaga povišena na 18% klijavost se očuvala za isto vreme na 7°C, a uporedo sa porastom temperature seme je vremenski gubilo klijavost. Tako je na pr. seme sa 18% vlage kod 20°C očuvalo klijavost samo oko 5 nedelja. Iz ovog primera se jasno vidi da su za dugotrajnije očuvanje kvaliteta uskladištenog semena najpotrebnija što niža vlaga i temperatura.

Zrno, uskladišteno duže vreme u nepovoljnim uslovima, promeni spoljni izgled. Ono gubi lesk, miris i boju, a klijavost se smanjuje. Zrno koje je bilo uskladišteno vlažno i na visokim temperaturama zadobija plesnivi miris, što je posleđica intenzivnog razvoja mikroorganizama. Tamno obojene klice su obično rezultat napada gljiva, osobito iz roda Aspergillus. Poznato je da mikroorganizmi nikada ne napadaju čitavo zrno podjednako. Najviše se nasele na klici, pošto je ona najbogatija hranljivim materijama. Gljive iz roda Aspergillus, koje su najčešći uzročnici potamnelih klica, indikator su za povišenu temperaturu u skladištu. Zrno može biti ervenkasto, što je posledica napada gljiva iz roda Fusarium, nekih kvasaca i aktinomiceta. Crvenkasto obojene kolonije stvaraju i neke bakterije. Od nabrojanih defekata zrna, prouzrokovanih mikroorganizmima, kod nas se najčešće susrećemo sa potamnelim klicama kod kukuruza. Kod zdravstvenog testiranja kukuruza za preradu u krmiva, mi smo u roku od 6 meseci (januar—juni), dobili na kukuruzu iz jesenjeg roda rezultate koji su navedeni u tabeli 32.

Slika 25 — Međusobni uticaj temperature i procenta vlage na vreme skladištenja

Izostavljeno iz prikaza

Tabela 32 − Procenat potamnelih klica kukuruza i zrna sa gljivama iz rodova aspergillus i penicillium

Izostavljeno iz prikaza

• Broj uzoraka
• Procenat potamnelih klica
• Procenat zrna sa gljivama Aspergillus spp. i Penicillium spp. (prosek)
  38, 03, 17
  19, 4-10, 42
  21, 11-20, 100
  16, 21-35, 89
  5, 36-50, 55
  2, iznad 50, 98

Od 101 testiranog uzorka, 38 uzoraka je predstavljalo zdrav kukuruz i pravilno uskladišten, a 19 uzoraka je bilo od kukuruza smeštenog u uslovima gde se počeo kvariti Zapaženo ie da povećan broj potamnelih klica (iznad 21%) pokazuje stupanj pokvarenosti, g’de su mikroorganizmi već u opadanju. Poslednje grupe predstavljaju već sasvim pokvareno zrno kod kojeg je došlo do samozagrevanja, što se manifestovalo i promenom boje i mirisa zrna.

Uticaj gljiva iz roda Aspergillus na klijavost semena pšenice, kukuruza i sirka sakupio je Christensen po podaeima različitih autora. Podaci navedeni u tabeli 33. pokazuju povezanost uticaja vlage, temperature i skladišnih gljiva na klijavost semena.

Tabela 33 − UTICAJ GLJIVA IZ RODA ASPERGILLUS NA KLIJAVOST SEMENA

Izostavljeno iz prikaza

• Vrsta
  Uslovi skladištenja Vlaga u % T C
  Vreme skladištenja
  Tretirano
  Klijavost u %
• Pšenica
  Pšenica 15,5-15,7 20-25 6 nedelja Bez skladišnih gljiva 95
  Pšenica A. restrictus 5
  Pšenica 16,0-16,4 25 2 meseca Bez skladišnih gljiva 90
  Pšenica A. candidus 25
  Pšenica A. amstelodami 38
  Pšenica A. restrictus 40
  Pšenica 17,0-17,2 25 1 mesec Bez gljiva 93
  Pšenica A. candidus 20
  Pšenica A. ruber 32
  Pšenica A. restrictus 34
• Kukuruz 17,0-10,0 15 2 god. Bez gljiva 96
  Kukuruz Sa gljivama 0
  Kukuruz 18,5 20 3 meseca Bez gljiva 96
  Kukuruz A. spp., A. glaucus 56
• Sirk 15,8 28 40 dana Bez gljiva 95
  Sirk Sa gljivama 35

Iz tabele se vidi da skladišne gljive mogu u vrlo kratkom vremenu sasvim da unište klijavost semena.

Oštećenost zrna i primese

Priroda je dala zrnu spoljni sloj koji ga štiti od napada mikroorganizama. Zrno je uvek kontaminirano mikroorganizmima iz okoline, koji mogu da prodru u zrno kroz oštećene delove spoljnjeg sloja i pronađu u unutrašnjosti pogodnu podlogu za razmnožavanie. Najviše je izložena napadu klica, koju mikroorganizmi često zaražavaju kroz golim okom nevidljive pukotine. U praksi je poznat uticaj mikroorganizama, osobito saprofita na semenu, na klijavost kukuruza u nepovoljnim ekološkim uslovima za vreme setve. Klijavost je u takvim slučajevima bila normalna, prema propisanim laboratorijskim metodama, ali u hladno i vlažno doba setve gljive se brzo razmnožavaju i uništavaju klicu, čiji je rast u takvim slučajevima usporen. Slične pojave često se zapažaju i kod drugih vrsta (ricinus, suncokret, sirak, leguminoze, žitarice itd.) gde su mikroskopski i makroskopski zapažena područja sa micelijom različitih vrsta gljiva na klici, a ostali deo zrna bio je bez znakova razvoja mikroorganizama. Što je zrno više oštećeno tim se brže kvari. Oštećeno zrno brže prima vlagu iz vazduha, što pogodno deluje na biohemijske procese samog zrna, kao i na razmnožavanje mikroorganizama.

Oštećenost zrna i porast masnih kiselina, kao produkat razgradnje mikroorganizama, u međusobnom su odnosu. Christensen i Kaufman iznose merenja vrednosti masnih kiselina u različito oštećenom zrnu kukuruza.

Tabela 34 − Vrednost masnih kiselina i procenat oštećenih zrna kukuruza

Izostavljeno iz prikaza

• Stupanj 1 Oštećena zrna u procentima 03,0 Broj uzoraka 88 Vrednost masnih kiselina, u proseku 17
• Stupanj 2 Oštećena zrna u procentima 3,15,0 Broj uzoraka 46 Vrednost masnih kiselina, u proseku 26
• Stupanj 3 Oštećena zrna u procentima 5,17,0 Broj uzoraka 28 Vrednost masnih kiselina, u proseku 36
• Stupanj 4 Oštećena zrna u procentima 7,1-10,0 Broj uzoraka 31 Vrednost masnih kiselina, u proseku 46
• Stupanj 5 Oštećena zrna u procentima 10,1-15,0 Broj uzoraka 28 Vrednost masnih kiselina, u proseku 53
• Oštećena zrna u procentima Više od 15 Broj uzoraka 31 Vrednost masnih kiselina, u proseku 125

Iz rezultata se vidi da vrednost masnih kiselina u zrnu raste uporede sa procentom oštećenih zrna.

Razne primese organskog porekla (nedozrelo seme, korovi, tuđa zrna, slama, lišće itd.) uvek su nosioci većeg ili manjeg broja mikroorganizama. Ove primese često imaju i drugačiju sorpcionu sposobnost za vlagu i tako mogu biti žarišta kvarenja u zrnastoj masi.

Pre uskladištenja, žito mora biti što manje kontaminirano mikroorganizmima, dozrelo, dovoljno suvo i bez primesa. Skladišta treba da su suva, dobro ventilirana i dovoljno hladna.

Inhibitori

Inhibitori razvoja mikroorganizama mogu biti proizvodi samih mikroorganizama, na pr. penicilin, klavicin i različiti antibiotici aktinomiceta, različite soli, šećer, kiseline, alkohol itd. Inhibitorno deluju dominantni mikroorganizmi protiv ostalih koji postepeno iščezavaju. Niska vlaga, niska temperatura i pomanjkanje vazduha deluju inhibitorno na rast i razmnožavanje mikroorganizarna.

Dinamika razvoja mikroorganizama

Za očuvanje poljoprivrednih proizvoda najvažnije je preventivno sprečavanje razmnožavanja mikroorganizama. Svaki mikroorganizam ima sopstvenu dinamiku razvoja, razmnožavanja i odumiranja.

U pojedinačnim fazama A—B predstavlja fazu stagnacije, u kojoj mikroorganizmi ne rastu i ne razmnožavaju se. B—C je faza pozitivne akceleracije, u kojoj se broj mikroorganizama kontinuirano povećava. C—D je eksponentna faza u kojoj razmnožavanje mikroorganizama brzo i konstantno napreduje. D—E je faza negativne akceleracije u kojoj je razmnožavanje mikroorganizama u opadanju. E—F je maksimalna stacionarna faza sa konstantnim brojem mikroorganizama. F—G je faza postepenog odumiranja i G—H faza brzog odumiranja mikroorganizama. Ova poslednja faza obično ne dovodi do apsolutnog iščezavanja mikroorganizama.

Slika 26 — Dinamika razvoja mikroorganizama: A—B faza stagnacije, B—C faza pozitivne akceleracije, C—D eksponentna faza, D—E faza neg’ativne akceleracije, E—F stacionarna faza, F—G faza postepenog odumiranja, G—H faza brzog ođumiranja (po Frazieru)

Za očuvanje poljoprivrednih proizvoda treba u skladištima postići uslove koji zadržavaju razvoj mikroorganizama u fazi stagnacije (A—B). Ako ovo nije moguće, treba produžiti fazu pozitivne akceleracije (B—C) i eksponentnu fazu (C—D). Ovo je uoćljivo na primeru razmnožavanja jednog mikroorganizma čija se ćelija deli, na ptimer, svakih 30 minuta. U toku 10 sati možemo očekivati oko milion novih mikroorganizama. Ako usporimo deobu ćelija na jedan sat, čime snižavamo broj mikroorganizama posle 10 sati na hiljadu, a kod deobe ćelija na svaka dva sata, posle isteka istog perioda, dobijaju se tek 32 nova mikroorganizma. Pravilan način uskladištenja i što manja kontaminacija spolja su preduslov za očuvanje uskladištenih proizvoda.

Kvarenje brašna i proizvoda od brašna

Brašno i proizvodi od brašna imaju obično nisku vlagu (osim hleba) i mikroorganizmi na njima ne nalaze uslove za razmnožavanje.

Kod prerade žita u brašno, veliki broj mikroorganizama iz zrna ostaje na mekinjama. Spore gijiva, aktinomiceta i bakterija, koje su prisutne u brašnu, počinju da se razvijaju uz povišenu vlagu, i razgrađuju skrob, šećere itd. Prvo se pojavljuju gljive (Penicillium, Aspergillus), a mogu biti prisutne i bakterije iz rodova Pseudomonas, Micrococcus, Lactobacillus, coli bakterije itd. Od kvasaca u brašnu se nalaze obično oksidativni tipovi.

Kod kvarenja hleba, keksa i makarona, odlučujuću ulogu igraju gljive. Najčešće se pojavljuju Rhizopus nig’ricans, Penicillium expansum, P. stoloniferi, Aspergillus niger itd., koji ostavlja žute mrlje, Neurospora sitophila crvenkaste boje, Mucor i Geotrichum i još mnoge druge vrste. Od bakterija mogu se pojaviti, uz saprofite, Bacillus subtilis i B. mesentericus, čije spore izđrže 100°C čak 5 do 6 sati. Ove bakterije možemo pronaći u mleku, mesu, voću i na drugim proizvodima. Razgrađuju belančevine i skrob.

Kvarenje suvog voća i povrća

Sveže voće i povrće uvek je kontaminirano mikroorganizmima. U fazama prerade do sušenja broj mikroorganizama se jako smanji. Na suvom voću varira broj mikroorganizama od nekoliko stotina do više hiljada na gram. Spore bakterija i gljiva su mnogobrojne i već kod malog povišenja vlage i temperature na voću se pojave plesnive prevlake (Penicillium, Aspergillus, Clađosporium, Botrytis, Rhizopus itd.), a od bakterija mnoge saprofitske vrste.

Na povrću, u vreme sušenja, obično ostaje veći broj mikroorganizama nego na voću. Na suvom povrću je prisutan veći broj i spektar bakterija, koje se u prvim mesecima u povoljnim uslovima uskladištenja brže razmnožavaju, a kasnije postepeno odumiru.

Bolesti čoveka i životinja prouzrokovane kontaminiranim proizvodima

Bolesti koje mikroorganizmi prouzrokuju kod čoveka i životinja mogu biti zaraze, alergije i trovanja. Do njih može doći i zbog korišćenja kontaminiranih poljoprivrednih proizvoda za ishranu.

Botulizam prouzrokuje eksotoksin Clostridium botulinum. Spore se mogu naći u zemlji, na biljkama u vazduhu itd. Trovanja su dosta retka, ali je procenat smrtnosti kod trovanih veliki. Optimalna temperatura za rast bakterije i stvaranje toksina je 30—35°C.

Enterotoksin Staphylococcus aureus može biti fatalan. Optimalna temperatura za stvaranje enterotoksina je 20—35°C.

Toksine izlučuju i kolibakterije (Escherichia, Aerobacter i Paracolobacterium). U određenim uslovima toksične su neke vrste Proteus, Bacillus subtilis i B. cereus, Clostridium perfringens i druge.

Bacillus anthracis prouzrokuje infekciju kožnog tkiva, ređe pluća i probavnog trakta. Infekcija se može završiti smrću za nekoliko dana. Spore ove bakterije nalaze se svuda.

Brucella melitensis je tipičan predstavnik grupe bakterija koje prouzrokuju bruceloze. Streptococcus faecalis je poznat kao prouzrokovač proliva. Vrste Salmonella inficiraju ljude i životinje. To su nesporogene bakterije, koje prenose različite životinje, krmiva, hrana, perad. jaja itd.

Alergična oboljenja mogu biti i posledica kontakta sa sporama različitih gijiva. Spore vrste Cladosporium prouzrokuju mikoze sa alergijom u nosnim kanahma. Aspergillus fumigatus je uzrok bronhijalne astme, koja je jako raširena kod. radnika iz žitorodnih područja. Spore različitih sneti nadražuju žlezde slinavke; poremećuju rad probavnog kanala i prodiru u krvne kapilare koje začepljuju i prouzrokuju unutrašnja krvarenja. Spore Ustilago maidis mogu prouzrokovati astmatičnu alergiju i poznati su slučajevi abortusa kod životinja hranjenih zagađenom hranom. U zrelim sporama pronađeni su alkaloidi koji sliče onima u gljivi Claviceps purpurea. I spore rđa mogu prouzrokovati različite poremećaje organa za varenje.

U novije vreme sve su više poznate mikotoksikoze prouzrokovane toksičnim materijama u gljivama ili toksičnim materijama metabolizma gljiva.

Ergotizam je odavno poznata toksikoza, koju prouzrokuje gljiva Claviceps purpurea svojim alkaloidima ergotoksinom, ergotaminom i ergozinom. Posledica toksikacije su upaljenja, oštećenost nerava, smetnje u cirkulaciji rada srca i disanja i na kraju paraliza.

Stahibotriotoksikoza, prouzrokovana od strane Stachybotrys alternans i S. atra zapažena je najpre u SSSR. Toksikacija može biti hronična ili akutna. Mamfestuje se nekrozom sluznica, leukopenijom. groznicom i nervnim depresijama.

Dendrodohiotoksin je pronađen u miceliji i sporama gljivc Dendrodochium toxisum. Na taj toksin su osobito osetljivi konji.

Alimentarnu toksičnu aleukiju (ATA) prouzrokuje Fusarium sporotricbiella. Na koži se pojavljuju lišajevi, sledi leukopenija, nekrotska nagina. hemoragični poremećaji i oslabelost mozga. Joffe navodi teške mikotoksikoze prouzrokovane gljivama Fusarium poae, F. lateritum, F. tricinctum, F. semitectum, F. equiseti itd.

Visoko toksični izolati bili su pronađeni kod vrsta Mucor, Trichothecium roseum.Trichođerma lignarum, Rhizopus nigricans, Thamnidium elegans, Verticillium lateritium, Actinomyces griseus i Cladosporium epiphyllum. Fusarium roseum i F. nivale su. toksične naročito za konje. Toksin F. graminearum oštećuje centralni nervni sistem i prouzrokuje znakove pijanosti. Zearalenon, produkat F. graminearum, uzrok je proširenja uterusa, mamalnih žlezda i abortusa. F. scirpi izlučuje toksin scirpens, koji oštećuje digestivni kanai. U nepovoljnim sklađišnim uslovima, toksične materije izlučuju saprofitski oblici vrsta Fusarium (F. culmorum, F. oxisporum itd.).’ Na poljoprivređnim proizvodima, uskladištenim duže vreme. gljive odumiru, ali toksini ostaju. Mnoge gljive roda Aspergillus prouzrokuju primarne represivne poremećaje, a njihovi toksični produkti oštećuju jetru i bubrege.

Aflatoksin je kompleks toksičnih proizvoda gljive Aspergillus flavus i još nekih drugih vrsta gljiva, koji oštećuju jetru i izazivaju maligne tumore. Okratoksin gljive Aspergillus ochraceus degeneriše i nekrotira jetru. Iste su posledice rubrotoksina, mikotoksina Penicillium rubrum. P. citrinum i drugi oštećuju bubrege. Oštećenost jetre prouzrokuje i luteosyrin, koji izlučuje P. islandicum. P. viridicatum oštećuje bubrege i prouzrokuje depresiju u prirastu kod životinja. P. citreoviriđe oštećuje centralni nervni sistem i prouzrokuje paralizu okončina i sistema za disanje. Plesni su u nekim zemljama uzročnici jako raširene bolesti hemoragični sindrom kod živine.

Iz poljoprivrednih proizvoda su do sada izolovane još mnoge vrste gljiva iz rodova Penicillium, Aspergillus, Alternaria, Microspora, Phoma, Culvularia, Stemphyllium, Diplodia, Verticillium i drugih, koje u određenim uslovima mogu da proizvođe tolcsične materije i prouzrokuju različite mikoze i mikotoksikoze kod čoveka i životinja.

Problem mikotoksikoza i mikoza u vezi sa zagađenim krmivom postaje i u našoj zemlji sve važniji poslednjih godina.

Hemijski sastav zrnenih masa

Hemijskom analizom zrna i semena raznih kultura nađene su uglavnom uvek iste materije i to neorganske i organske. Od neorganskih materija se nalazi voda i mineralne materije, a od organskih u većim količinama ugljeni hidrati, masti i azotna jedinjenja i u malim enzimi, vitamini, pigmenti, smole, siuzi i dr.

Količine osnovnih materija, međutim, znatno variraju prema kulturi i na osnovu nadmoćnosti jedne od njih mogu se svrstati u grupu sa najvećim sadržajem skroba — žita u širem smislu; masti — uljarice; ili azotnih materija — leguminoze. Pored toga se nailazi na prilične razlike u sađržaju pojedinih materija unutar iste kulture u zavisnosti od sorte i uslova gajenja: zemljišne i klimatske prilike, te od primenjenih agrotehničkih mera.

Najzad, ovi sastojci količinski nisu jednako ni raspoređeni u samom zrnu i semenu, što zavisi od funkcije njihovih delova. Zbog ovog, i različite uloge koju pojedine materije imaju u fiziološkim i biohemijskim procesima zrnene mase, čiji intenzitet u znatno.j meri utiče na očuvanje njenog kvaliteta, izneće se ukratko građa zrna i semena.

Građa zrna i semena

Iako je građa zrna i semena pojedinih kultura veoma različita, u celini uzev razlikuju se sledeći delovi:

• omotač čiji je zadatak da štiti ostale delove koji su za biljku od životne važnosti,
• klica koja predstavlja začetak nove biljke, i
• endosperm koji je skladište rezervnih materija potrebnih za rast i razviće klice dok se ne osposobi za samostalan život.

Omotač

S obzirom na funkciju, on se sastoji od mrtvih praznih ćelija, bez plazme i jedra, sa jako zadebljalim membranama, koje ulaganjem inkrustirajućih materija dobijaju još veću čvrstinu. Omotač se sastoji iz:

1. oplodnjače — perikarp, i
2. semenjače — perisperm.

a) Oplodnjača okružuje celo zrno i seme i kod većine kultura ima tri sloja od kojih su spoljni i unutrašnji sloj najčešće sagrađeni od jednog ili dva reda ćelija dok je srednji složenije građe. Površinski sloj je prevučen slojem voska koji služi kao zaštita od prodiranja vlage i mikroorganizama. Udeo oplodnjače može biti vrlo različit, tako da kod suncokreta ona čini 35—46%, a kod ovsa samo oko 2% od ukupne težine zrna.

b) Semenjača je kod nekih kultura vrlo slabo razvijena i u tom slučaju je izgrađena od jednog ili najviše dva sloja, od kojih je jedan obojen, i čini 2—3% od čitavog zrna. Kod kultura kod kojih ona preuzima ulogu zaštitnog sloja je jače razvijena i sastoji se najčešće iz tri sloja: tvrdi, koji daje čvrstinu omotaču, zatim obojeni i sloj koji nosi neorganske kristalne materije. Udeo semenjače kod ovih kultura čini 5—10% od celog zrna.

Kod plevičastih zrna u omotač se ubrajaju i plevice čiji udeo u ukupnoj težini zrna iznosi i do 45% (ovas), ali onda je udeo oplodnjače znatno manji, pošto one ovde igraju ulogu zaštitnog sloja.

Klica

Klica je sa gledišta razmnožavanja najvažniji deo zrna i semena pošto iz nje nastaje nova biljka i prema tome se sastoji iz živih ćelija sa plazmom i jedrom potpuno ispunjene ćelijskim sokom. Ona se sastoji iz dva dela: embrionove ose i jednog ili dva kotileđona. Na embrionovoj osi se primećuje začetak glavnog korena biljke sa nekoliko bočnih korenčića na donjem delu i začetak stabaoca biljke sa dva do četiri listića na donjem delu. Kod žita između embrionove ose i endosperma se nalazi štitić, koji je u stvari kotiledon, i digestivni je organ zrna. Udeo klice kod ovih kultura iznosi 3—8,5% od celog zrna, dok kod vrsta biljaka sa dva kotileđona njen udeo čini i do 90%.

Endosperm

Endosperm se kod zrna žita sastoji iz aleuronskog sloja koji je čvrsto priljubljen uz unutrašnji (hijalinski) sloj semenjače i jezgra endosperma, ali u tehnološkom pogledu se pod endospermom podrazumeva samo jezgro. Udeo endosperma u celom zrnu i semenu je za pojedine kulture vrlo različit. Tako kod leguminoza i nekih uljarica i ne postoji, jer kod njih ulogu skladišta rezervnih materija su preuzeli kotiledoni, kod drugih je samo slabo razvijen, a kod žita čini čak do 85%.

Sastojci zrna i semena

Sadržaj pojedinih sastojaka zrna i semena je određen vrstom biljke, pa čak i sortom u istoj vrsti (stalni faktor), ali u znatnoj meri zavisi od uslova gajenja (promenijivi faktor) tako da pokazuje velika kolebanja. Prosečni sadržaj glavnih sastojaka zrna i semena nekih kultura dat je u tabeli 35.

Neorganske materije

Voda

Sadržaj vode zavisi od stepena zrelosti zrna i semena, vremenskih prilika u poslednjoj fazi sazrevanja i žetve, odnosno berbe, kao i uslova čuvanja.

U potpuno zrelom i pri suvom vremenu požnjevenom zrnu i semenu sadržaj vode je srazmerno mali i nalazi se većinom u apsorpciono vezanom obliku, te se vrlo teško odstranjuje, tj. tek na temperaturama preko 100°. U takvom zrnu i semenu svi fiziološki i biohemijski procesi su svedeni na minimum i ono može da izdrži visoke i niske temperature kao i oštra kolebanja temperature bez gubitka životne sposobnosti i promene kvaliteta, a takođe može vrlo dugo da se skladišti bez opasnosti od kvarenja. Takvo stanje nastupa kad sadržaj vode zrna i semena žita i većina leguminoza padne na 14—15% a kod uljarica na 10%. Povećanjem sadržaja vode zrna i semena iznad ovih vrednosti, izazvano nepovoljnim vremenskim prilikama pri žetvi ili uslovima skladištenja, dolazi do pojave slobodne vode koja se nalazi uglavnom u većim kapilarima i na površini zrna i semena, a odstranjuje se vrlo lako sušenjem na običnim temperaturama. Ovakvo stanje povlači za sobom intenziviranje svih životnih funkcija zrna i semena, te smanjuje mogućnost njihovog čuvanja.

Tabela 35 − Prosečni sadržaj glavnih sastojaka zrna i semena nekih kultura u % na SM

Izostavljeno iz prikaza

• Kultura − mineralne materije (pepeo)
  Pšenica 1,9
  Raž 2.0
  Ječam 3
  Ovas 3,6
  Kukuruz 1,7
  Pirinač (poliran) 0,6
  Grašak 3,4
  Pasulj 3,8
  Sočivo 5,1
  Soja 5,4
  Suncokret 3,6
  Uljana repica 4,6
  Konoplja 5
  Bundeva 4
• Kultura − ugljeni hidrati
  Pšenica 79
  Raž 80,4
  Ječam 78
  Ovas 67,1
  Kukuruz 80,3
  Pirinač (poliran) 90,5
  Grašak 61,3
  Pasulj 54,4
  Sočivo 28,4
  Soja 33,5
  Suncokret 15,7
  Uljana repica 19,1
  Konoplja 18,6
  Bundeva 5,9
• Kultura Celuloza
  Pšenica 2,1
  Raž 2,3
  Ječam 4,3
  Ovas 11,9
  Kukuruz 1,9
  Pirinač (poliran) 0,2
  Grašak 6,9
  Pasulj 8,3
  Sočivo 15,4
  Soja 4,9
  Suncokret 30,4
  Uljana repica 9,1
  Konoplja 19,8
  Bundeva 19,6
• Kultura Masti
  Pšenica 2,3
  Raž 1,7
  Ječam 2,6
  Ovas 5,5
  Kukuruz 4,8
  Pirinač (poliran) 0,6
  Grašak 2,2
  Pasulj 1,8
  Sočivo 5
  Soja 19,4
  Suncokret 35
  Uljana repica 44,6
  Konoplja 33,6
  Bundeva 39
• Kultura Belančevine
  Pšenica 14,7
  Raž 13,6
  Ječam 12,1
  Ovas 11,9
  Kukuruz 11,3
  Pirinač (poliran) 8,1
  Grašak 26,2
  Pasulj 29,7
  Sočivo 46,1
  Soja 36,8
  Suncokret 15,3
  Uljana repica 22,6
  Konoplja 23
  Bundeva 31,5

Mineralne materije

Mineralne materije se u zrelom zrnu i semenu u neorganskom obliku nalaze retko i u malim količinama, kao, na primer, soli kalcijuma u semenu maka, pasulja i drugih leguminoza, dok se glavni deo mineralnih materija nalazi u sastavu složenih organskih jedinjenja.

Ukupan sadržaj mineralnih materija, koji se dobija posle potpunog sagorevanja organskih materija u obliku belog, ređe obojenog praha ili rastopljene mase nazvane pepeo, izražava se u procentima suve materije, a sadržaj pojedinih elemenata u procentima ukupnog pepela.

Sadržaj pepela zrna i semena je u odnosu na druge sastojke mali i različit kod pojedinih kultura, ali i kod iste kulture, pa čak i sorte, varira u zavisnosti od uslova gajenja u širokim granicama. Tako raste sadržaj mineralnih materija u zrnu i semenu sa plodnošću zemljišta, povećanjem količine đubriva i vodenog taloga. Mineralne materije su uglavnom skoncentrisane u delovima zrna i semena koji zaštićuju fiziološki važne delove i prema tome se njihov sadržaj od unutrašnjosti prema spolja povećava, a kod pšenice, na primer, njihova raspodela je sledeća: u jezgru endosperma 0,3—0,5%, aleuronskom sloju 14,3—17,2%, semenjači 12,6—20,2%, oplodnjači 3,4—4,1% i klici 3.6—5,8%.

Što se tiče sastava pepela, njegov najveći deo čini P, K i Mg, u manjim količinama se nalazi Na, Ca, Fe, S i Cl, a u mikro količinama sreću se Si, Cu, Cr, Mn, Co, Ni, Br, B, J i dr. Pepeo plevičastih zrna i semena, kao što su ječam, ovas, pirinač i drugi, međutim, sadrži velike kolićine Si, jer on čini glavni deo mineralnih materija plevice.

Organske materije

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su najrasprostranjenija organska jedinjenja u zrnu i semenu biljaka. Pored toga što pređstavljaju kao rezervne materije izvor energije i građevni materijal za mladu biljku, biljka ih koristi i za sintezu drugih materija.

Polisaharidi

Skrob je najrasprostranjeniji rezervni polisaharid skladišten u endosperrau i kotiledonima zrna i semena većine kultura u obliku krupnih agregata, zrnaca raznog oblika i veličine, koja su karakteristična za pojedine kulture i mogu poslužiti za dokazivanje njihovog porekla. Po unutrašnjoj građi, skrobna zrnca su sfero kristali sastavljeni iz jako tankih, čvrsto zbijenih iglica koje su radijalno razmeštene. Pod mikroskopom se uočava manja ili veća slojevitost građe.

Skrob je beo higroskopan prah specifične težine 1,5—1,6, koji se ne rastvara u hladnoj vodi, ali je apsorbuje oko 30%, što uslovljava bubrenje i povećanje zapremine skrobnih zrnaca za oko 30%. Dalja apsorpcija vode nastaje tek zagrevanjem vodene suspenzije skroba, pri čemu dolazi do višestrukog povećanja zapremine skrobnog zrnca, zatim do pucanja i izlivanja njegovog sadržaja i skrob se naziva klajsterizovani. Visina temperature klajsterizacije nije samo različita za razne vrste skroba već i za istu u zavisnosti od veličine i uslova stvaranja zrnaca. Naime, veća zrnca, stvarana u vlažnijoj klimi ili u uslovima navodnjavanja, klajsterizuju brže i kod nižih temperatura nego manja, stvarana u suvim i toplima reonima. Temperaturni interval klajsterizacije skroba većine kultura kreće se između. 55—30°C.

Osnovna masa skrobnog zrnca je hemijski čist skrob (98%), a pored njega u zrncu se nalazi fosforna i masne kiseline kao i mineralne materije.

Skrob se sastoji iz amiloze i amilopektina, od kojih kod običnih vrsta većine kultura preoviadava sađržaj amilopektina i to kod pirinča, na primer, prosečno 81%, kukuruza 79% i pšenice 76%, đok u skrobu »voštanih« vrsta nekih kultura (pirinač, kukuruz, sirak i dr.) sadržaj amilopektina đostiže i 99% i naziva se »sličan vosku«. Amiloza preovladuie u skrobu posebno selekcionisanih vrsta kukuruza, a u skrobu leguminoza se njen sadržaj kreće između 40—70%. Amiloza i amilopektin se razlikuju po svojoj strukturi i veličini molekula kao i nizu fizičkih i hemijskih osobina. Amiloza je građena u obliku linearnih ianaca sa 300—500 ostataka a-đ-glukoze, dok je amilopektin razgranat i broj glukoznih ostataka prelazi i 2000. Skrob se hemijski i enzimatski hiđrolizuje, preko raznih dekstrina i maltoze kao međuprodukata, do glukoze. Zato se dekstrini u zđravom zrnu i semenu nalaze samo u malim količinama, ali u proklijalim njihov sadržaj je znatno povećan.

Sadržaj skroba zrna i semena pojedinih kultura se jako razlikuje i kod nekih dostiže vrednosti od 80%, a kod drugih ga uopšte nema (konoplja).

Celuloza ima samo linearne lance sastavljene od velikog broja ostataka (i-d-glukoze, koji se slažu u fibrile i lamele. U ovakvim skupinama celuloza čini osnovu ćelijskih membrana i vlakana i prema tome pređstavlja skeletni polisaharid. Iz čiste celuloze se sastoje samo membrane mladih ćelija ili u unutrašnjosti zrna i semena, dok se sa starenjem između pojedinih lanaca ugrađuje lignin, suberin i druge materije, nazvane skupa inkrustirajuće materije. Na površini spoljnih ćelija nekih zrna i semena javlja se kutin koji obrazuje tanku opnu — kutikulu, u čiji sastav, kao i sastav plutastih ćelija, ulaze i materije slične voskovima, tako aa se u zrelom stanju dobija opna otporna na mehaničke povrede, vodu i mikroorganizme, što omogućava duže čuvanje zrnenih masa.

Celuloza se ne rastvara ni u jednom od uobičajenih rastvarača i vrlo je otporna prema hemijskoj hidrolizi, a enzimatski se takođe razlaže preko međuprodukta celobioze do glukoze, ali te enzime ljudski organizam ne poseduje i prema tome celuloza u životnim namirnicama predstavlja balast. Celuloza se naiazi uglavnom u perifernim delovima zrna i semena koji imaju zadebljale ćelijske membrane, tako da je, na primer, sadržaj celuloze celog zrna pšenice 2—3%, a endosperma svega 0,2—0,4%. Isto tako plevičasti plodovi imaju znatno veći sadržaj og golih.

Hemiceluloze, koje se uvek javljaju kao prateće materije celuloze, čine veliku grupu ugljenih hidrata g’rađeni samo od heksoza ili pentoza ili iz jednih i drugih. Po osobinama i funkciji nalaze se između skroba i celuloze, jer u nekim plodovima hemiceluloze predstavljaju rezervnu materiju a u ćelijskim membranama građevni materijal. U zrnu i semenu najčešće se sreću kod hemiceluloze pentozani građeni od arabinoze i ksiloze. Njihov sadržaj je nešto veći od sadržaja celuloze i u celom zrnu pšenice čine 5—10%, a u endospermu oko 2%. Hemiceluloze su manje otporne prema hemijskoj hidrolizi, pri čemu se dobijaju osnovne pentoze koje se, međutim, u ljudskom organizmu ne oksidišu, tako da hemiceluloze u životnim namirnicama predstavljaju takođe balast.

U manjim količinama se u zrelom zrnu i semenu nalazi još polisaharid fruktoze, levulozan. od koga u zrnu raži, na primer, ima oko 1,5%, kao i pektinske materije, zatim sluzi i gume.

Oligosaharidi

Maltoza — disaharid sastavljen od dva ostatka «-d-glukoze — nalazi se kao produkt enzimatske razgradnje skroba samo u proklijalim zrnima i semeniina u zavisnosti od trajanja procesa klijanja u većim ili manjim količinama, dok u zdravim i onima koji uopšte ne sadrže skrob nije nađena.

Saharoza — disaharid sastavljen od po jeđnog’ ostatka a-d-glukoze i fruktoze — nalazi se u zrnu i semenu svih kultura sem leguminoza samo u malim količinama. Tako se sadržaj saharoze u zrnu žita kreće od 1—4%, pri čemu je najviše ima u klici (pšenica oko 16° o), dok je kod leguminoza sadržaj saharoze znatan i kreće se između 10—12%.

Rafinoza — trisaharid sastavljen od po jednog ostatka a-d-glukoze, fruktoze i galaktoze — nalazi se pored saharoze u slici zrna žita ali u znatno manjim količinama (pšenica oko 4%).

Sekaloza — trisaharid sastavljen od tri ostataka fruktoze — nalazi se u klici zrna pšenice oko 1,2% i raži 2,8%-

Stahioza — tetrasaharid sastavljen od dva ostataka galaktoze i po jednog a-d-glukoze i fruktoze — sreće se u malim količinama u semenu leguminoza.

Monosaharidi

Od monosaharida se u slobodnom stanju nalaze u malim količinama glukoza i fruktoza, a njihov veći sađržaj ukazuje na proklijalost.

Monoi oligosaharidi su pogodan supstrat za razvoj mikroorganizama i zbog toga se u prvom redu plesan, posle razvoj drugih mikroorganizama, najčešće javlja prvo na klici koja je najbogatija ovim materijama.

Masti i njima slične materije

Svaka živa biljna ćelija sadrži fino dispergirane ili u manjim kapljicama masti, a kod mnogih kultura se skladište u zrnu i semenu kao rezervne materije i to kod nekih čak i u velikim količinama (suncokret do 50%, soja 20% itd.), tako da se koriste za industrijsko dobijanje masti.

Na osnovu jedinjenja koja ulaze u njihov sastav, masne materije se dele na:

1. proste masti ili lipide, i
2. složene masti ili lipoide.

Proste masti ili lipidi

Gliceridi su po hemijskom sastavu estri trovalentnog alkohola glicerina i masnih kiselina koje mogu biti zasićene i nezasićene sa bar jednom dvostrukom vezom u molekulu. Iako u izgradnji ovih masti mogu da učestvuju oko 40 različitih masnih kiselina, najčešće zastupljene masne kiseline su od zasićenih palmitinska i stearinska, a od. nezasićenih oleinska, linolna i linoleinska. Kako su fizičke i hemijske osobine ovih kiselina različite, tako će biti i sve osobine kako čistih masti tako i plodova u kojima se nalaze različite. Masti svih kultura su sastavljene najvećim delom od nezasićenih masnin kiselina i njihov sastav, pa prema tome i osobine, su kod iste kulture i sorte pri istim uslovima gajenja konstantni. Ukoliko su , međutim, uslovi gajenja različiti, pri čemu su od naročitog značaja klimatske prilike, dolazi do promena. Naime, masti biljaka gajene u hladnijim predelima sadrže više nezasićenih masnih kiselina od biljaka gajenih u toplim krajevima i prema tome imaju znatno drukčije osobine, što će se izraziti i na osetljivost čuvanja zrnenih masa.

Masti su materije bez ukusa i mirisa, rastvorljive u organskim rastvaračima i nerastvorljive u vodi, ali pod određenim uslovima može se dobiti stabilna suspenzija u vodi u kojoj se nalaze u obliku finih kapljica. Hemijskom i enzimatskom hidrolizom se razlažu na sastavne delove, a lako se oksidišu kiseonikom iz vazduha.

Za karaktereizaciju masti koriste se sledeće konstante:

• tačka topljenja i očvršćavanja, koja je niža kod masti sa većim sadržajem nezasićenih masnhi kiselina;
• kiselinski broj ukazuje na sadržaj slobodnih masnih kiselina;
• saponifikacioni broj daje sadržaj vezanih masnih kiselina;
• jodni broj daje uvid u nezasićenost masnih kiselina u mastima, tj. količinu joda koja se može vezati na nezasićene dvostruke veze; i
• peroksidni broj je karakteristika ukvarenosti masti, tj. daje količinu kiseonika vezanog na dvostruke veze.

Pored masti u zrnu i semenu se sreću još i slobodne masne kiseline, ali samo u malim količinama. Tako se u normlano sazrelom semenu suncokreta, na primer, njihov sadržaj kreće od 0,6—1%. Povećan sadržaj slobodnih masnih kiselina se nalazi samo kod nezrelih i nepravilno skladištenih zrnenih masa.

Voskovi su estri viših alkohola sa višim masnim kiselinama i nalaze se uglavnom u omotaču zrna i semena gde čine zaštitni sloj. Sadržaj voskova u zrnu i semenu je mali i najviše ih ima u semenu suncokreta (oko 0,1%) od čega se 99% nalazi u omotaču.

Složene masti ili lipoidi

Složene masti su jedinjenja koja pored alkohola i masnih kiselina sadrže još neorganske kiseline, amino-alkohole i monosaharide i u zavisnosti od toga razlikuju se fosfatidi, sulfo-lipidi, galaktolipidi i dr., a nalaze se svuda uz proste masti.

Od ovih jedinjenja u zrnu i semenu najviše ima fosfatida u kojima je jedna hidroksilna grupa glicerina vezana sa fosfornom kiselinom esterificirana u lecitinu sa holinom a u kefalinu sa kolaminom.
Najviše fosfatida ima u semenu leguminoza i to soje 1,48%, graška 1,23% itd., a znatno manje u zrnu žita (pšenica 0,65%, ječam 0,74% itd.) i nalaze se uglavnom u klici.

Fosfatiđi su žućkasto bele smolaste materije, rastvorljive u organskim rastvaračima i zbog hidrofilnih i lipofilnih grupa služe kao emulgatori.

Mastima slične materije su rastvorljive u samim mastima i organskim rastvaračima, pa se uvek nalaze u mastima, dobivene ekstrakcijom zrna i semena biljaka i uslovljavaju boju, ukus i miris masti, a neke su od fiziološkog značaja. Glavni pređstavnici ovih materija u zrnu i semenu biljaka su:

• steroli — visokomolekulski jednovalentni nezasićeni alkoholi slobodni ili esterificirani sa masnim kiselinama, kojih u klici pšenice, na primer, ima 0,2—0,5%, kukuruza 1—1,3%. Neki od njih pod uticajem ultraljubičastog svetla prelaze u vitamin D pa predstavljaju provitamine;
• pigmenti: hlorofili, karoteni, ksantofili i drugi, od kojih neki takođe predstavljaju provitamine; i
• vitamini: A, D i E.

Azotne materije

Organske azotne materije u zrnu i semenu poljoprivrednih kultura dolaze na drugo mesto po zastupljenosti, a na prvo po značaju, jer neposredno učestvuju u svim životnim funkcijama ćelija, te se skladište i kao rezervne materije. Njihov najveći deo čine belančevine, a pored njih se nalaze u malim količinama slobodne aminokiseline, amidi, alkaloidi i dr.

Neorganske azotne materije se u nonnamo sazrelom, zdravom zrnu i sernenu nalaze samo u tragovima. Povećan sadržaj nebelančevinastih organskih i neorganskih materija u zrnu i semenu ukazuje na poremećaje u sazrevanju i početak kvarenja.

Belančevine zrna i semena čine uglavnom proteini dok se proteidi (hromo, nukleo, gluko proteidi i dr.) nalaze u neznatnim količinama.

Belančevine su vrlo složena organska jedinjenja, velike molekulske težine i komplikovane strukture, građene od velikog broja amino kiselina, čije su količine i raspored uopšte karakteristične za svaku belančevinu ali mogu u manjoj ili većoj meri varirati u zavnsnosti od niza faktora.

Belančevine imaju karakterističnu osobinu da se pod uticajem jona teških metala, kiselina i baza, te viših temperatura denaturišu, pri čemu menjaju svoje fizičko-hemijske, a gube biološke osobine. Visina temperature denaturacije belančevina je različita i kreće se od 40—100°, što pored vrste belančevina zavisi ugiavnom od sadržaja vlage, tako da se smanjenjem sadržaja vlage povećava temperatura denaturacije belančevina i obratno povećanjem istog se smanjuje. Ova činjenica je od izvanredne važnosti za sušenje zrna i semena, kako semenske tako i merkantilne robe, jer ako se pređe određena temperatura sušenja ona gube životne funkcije i tehnološki kvalitet.

Proteini zrna i semena dele se prema svojoj rastvorljivosti na sledeće grupe:

Albumini rastvaraju se u destilovanoj vodi, razblaženim kiselinama i bazama, a iz rastvora se talože koncentrovanim rastvorima neutralnih soli. U zrnu žita se nalaze od vrio malih količina do oko 10% od ukupnih belancevina, uglavnom u klici i omotaču.

Globulini rastvaraju se u razblaženim rastvorima (5—10%) neutrainih soli, razblaženim kiselinama i bazama, a iz rastvora se talože povećanjem ili smanjenjem koncentracije soli. Cine najveći deo belančevina leguminoza i vrlo su karakteristične za njih, zatim uljarica, heljde i ovsa, dok ih u ostalim žitima ima samo od 2—10% od ukupnih belančevina i nalaze se uglavnom u klici i aleuronskom sloju.

Prolamini rastvaraju se u 70% alkoholu, a iz rastvora se talože povećanjem ili smanjenjem koncentraeije alkohola. Cine najveći deo belančevina žita (sem ovsa, pirinča i heljde) oko 40—50% od ukupnih beiančevina zrna.

Glutelini rastvaraju se u razblaženim kiselinama i bazama a talože se iz rastvora neutralizaeijom istog. Cine veliki deo belančevina žita oko 30—40% (pirinač čak 85—90%), sem kod ovsa, sa svega oko 5% od ukupnih belančevina zrna i heljde gde ih ima samo malo.

Proiamini i glutelini se nalaze u endospermu zrna žita i vrlo su karakteristični za pojedine vrste, te imaju i posebne nazive. Tako je prolamin pšenice i raži nazvan glijadin, ječma hordein, kukuruza zein, a g’lutelin pšenice i raži glutenin, pirinča orizanin itd.

Glijadin i glutenin pšenice zajedno čine lepak (gluten), čije se fizičke osobine koriste pri preradi brašna u razne proizvode.

Enzimi

Enzimi ili fermenti su katalizatori za životne i biohemijske procese zrna i semena, te, prema tome, igraju važnu ulogu pri čuvanju zrnene mase.

U hemijskom pogledu predstavljaju belančevine i, prema tome, podležu istim promenama kao i belančevine. Po svom sastavu se dele na protein enzime koji su građeni samo od belančevina i proteid enzime koji, pored belančevine — apoenzim, imaju nebelančevinastu prostetičnu grupu — koenzim. Koenzim može biti neki kation ili neko drugo termostabilno organsko jedinjenje.

U dobro sazrelom, zdravom i suvom zrnu i semenu enzimi se nalaze u inaktivnom stanju i za njihovo aktiviranje su potrebni određeni uslovi, kao vlaga, temperatura i dr.

Enzimi se dele, prema načinu delovanja na organske materije, u:

1. hidrolitičke — koji prisjedinjavanjem molekula vode razgrađuju organska jedinjenja indirektno preko međuprodukata ili direktno u njihove osnovne građevne jedinice, i
2. metabolističke — koji cepaju ugljenikove lance u fiziološkim procesima zrna i semena.

Iako su enzimi obeju grupa od značaja za čuvanje zrnene mase, ipak su hidrolitičke od veće važnosti, jer od intenziteta njihovog delovanja zavisiće, s jedne strane, i aktivnost druge grupe enzima, pošto oni koriste njihove produkte, a, s druge, stanje organskih materija u zrnu i semenu koje određuje tehnološki kvalitet.

Posmatrajući sve enzime sa ovog’ aspekta, najznačajniji su iz ovih grupa:

• koja hidrolizira ugljene hidrate
• amilaza ili dijastaza (alfa i beta) koje razgrađuju skrob preko destrina do maltoze;
• maltaza koja razgraduje maltozu;
• saharaza ili invertaza koja razgrađuje saharozu;
• proteolitički enzimi
• proteinaza iipa papaina koja hidrolizira proteine do peptida;
• peptidaze koji hidroliziraju peptide; i
  koja deluje na masti
• lipaza koja razgrađuje masti na njene sastavne delove:
• lipooksidaza koja oksidiše nezasićene masne kiseline stvarajući aldehide i ketone koji uslovljavaju gorčinu i užegnuće masti.

Optimalni uslovi delovanja ovih enzima su za temperaturu 30—70° a reakciju sredine pH 4—8.

Enzimi nisu ravnomerno raspoređeni u zrnu i semenu, već po mestu nagomilavanja pojedinih organskih materija na koje deluju, pa čak i tamo u nejednakim količinama. Najviše ih ima u kotiledonima, zatim u semenjači, perifernim delovima endosperma i aleuronskom sioju kod žita.

Vitamini

Vitamini su specifična organska jedinjenja koja se u zrnu i semenu nalaze u vrlo malim količinama ali su neophodni za život, kako same biljke tako i čoveka. Nedostatak vitamina dovodi do određenih poremećaja u organizmu karakterističnih za svaki vitamin, koji se jednom rečju nazivaju avitaminoze.

Vitamini se prema rastvorljivosti dele u:

1. rastvorijive u mastima i organskim rastvaračima: A, D, E i K, od kojih se u zrnu i semenu nalaze A i D najviše u obliku provitamina ( α— ili β — karoten, steroli) i E, i
2. rastvorljive u vodi: C i B-kompleks.

Vitamina A koji u organizmu nastaje iz provitamina A najviše ima u leguminozama i to u soji 0,2—0,7 mg%, grašku 0,2—0,5%, a u žitima znatno manje (0,01—0,08 mg%), sem u žutom kukuruzu gde ga ima oko 0,5 mg%.

Vitamin E (tokoferoli) u mastima služi kao antioksidans pa sprečava oksidaciju i kvarenje masti. Od tokoferola alfa-tokoferol je biološki najaktivniji i u semenu suncokreta se nalazi uglavnom u tom obliku u količini od oko 30 mg%. Takođe veliki sadržaj alfa-tokoferola je u klici zrna pšenice (40—50 mg%) i kukuruza (oko 60 mg%) ali ugiavnom biološki slabije aktivni tokoferoli.

Vitamin C je vrlo rasprostranjen u vegetativnim delovima biljaka i sočnim plođovima gde se nalazi u velikim količinama, dok je u zrelom zrnu i semenu njegov sadržaj neznatatn, ali se pri klijanju naglo povećava.

Vitamini B-kompleksa su dosta rasprostranjeni u zrnu i semenu, a koncentrisani su uglavnom u klici i omotaču.

Sušenje i aktivna ventilacija zrna

Savremena agrotehnika i klimatski uslovi nameću potrebu za sušenjem ogromne količine zrna za relativno kratak period nakon žetve. Taj problem je naročito izrazit ukoliko su nepovoljne vremenske prilike u toku žetve, kao što je slučaj u vreme berbe kukuruza u kasnom jesenjem periodu. Nije redak slučaj da vlaga kukuruza u toku žetve prelazi 32% pa ga je neophodno odmah susiti na kondicionu vlagu od 12—13,5% ili, pak. ukoliko za to ne postoje ka-

II Deo – Štetočine u skladištima

Poreklo, rasprostranjenje i ekonomski značaj štetočina poreklo štetnih insekata u skladištima

Štetni insekti, koji žive danas isključivo ili pretežno u skladištima, na zalihama hrane koje čovek priprema za svoje potrebe, nesumnjivo vode poreklo iz prirode, gde ih ima nekoliko stotina hiljada vrsta. Oni su mnogo hiljada godina ranije živeli u prirodi hraneći se raznovrsnim biljkama, biljnim delovima i ostacima, semenjem, ili su koristili za hranu ostatke uginulih životinja. Početak prikupljanja i čuvanja rezervne hrane od strane čoveka verovatno predstavlja i početak prilagođavanja nekih vrsta insekata novim uslovima života.

Sa unošenjem rezervi hrane u primitivna naselja i ostave čoveka, slučajno su unošeni i insekti sa biljnim delovima, semenjem, krtolama, korenjem itd., kao i sa sušenim mesom. Neki od njih su se postepeno prilagođavali razviću i razmnožavanju na rezervama hrane i prestali su da je traže u polju. U toku ovakvog načina života kroz vrlo dug’ period, neke vrste insekata su toliko evoluirale da im je danas moguć opstanak jedino u skladištima, jer su, kao na primer žitni žižak, izgubili sposobnost da lete, a svoja krila retko koriste i mnoge druge vrste insekata.

Nema podataka o periodu razvitka ljudske civilizaciie kada je počelo prilagođavanje insekata životu na sakupljenim rezervama hrane. Najstariji podatak datira iz egipatskih grobnica sagrađenih za vreme šeste dinastije, oko 2 500 godina pre nove ere, u kojima su nađeni insekti malog brašnara (Tribolium sp.). Sledeći podatak se odnosi na grobnicu Tutankamona iz 1 390—1 380. godine pre n. e., u kojoj su nadene dve vrste insekata, Stegobium paniceum i Lasioderma serricorne. Kuriozitet predstavlja vrsta Thaumphrastus karanisansis (Blaisdell), koja je najpre nadena u ostacima pšenice iz jedne egipatske grobnice i opisana kao nova vrsta insekata, pa je tek posle toga nađena kao manje opasna štetočina na pirinču u jednom mlinu u južnom Teksasu.

Rasprostranjenje i širenje štetočina skladišta u svetu

Većina štetnih vrsta insekata u skladištima ima kosmopolitsko rasprostrarijenje. Mnoge od njih vode poreklo iz tropskih i suptropskih klimatskih rejona, ali su trgovinom raširene u većem delu sveta. Neke vrste insekata nisu uspele da opstanu pod nepovoljnim klimatskim uslovima u prirodi, pa ni pod veštačkim životnim uslovima u skladištima u novim sredinama, ali je većini uspelo da se prilagodi tim promenama. I sami uslovi u skladištima su se menjali i menjaju se, zavisno od promena koje čovek vrši u tehnologiji poljoprivredne proizvodnje, žetve, skladištenja itd.

Pirinčani žižak, Sitophilus oryzae na primer, nije uspevao da se »odomaći« u našim uslovima između dva rata, iako je često unošen u zemlju sa uveženim pirinčem (Vukasović, 1952), dok je danas, pored žitnog žiška, jedna od. najopasnijih štetočina u mnogim sklađištima u nas. Jedna druga vrsta, pasuljev žižak, Acanthoscelides obtectus, koji je u našu zemlju unet posle prvog svetskog rata, vrlo brzo se raširio kroz celu zemlju i danas ga ima skoro svuda gde ima pasulja.

Proces širenja insekata se nastavlja i danas. Tome najviše doprinosi sve veća međunarodna razmena poljoprivrednih proizvoda, naročito između zemalja sa različitim klimatskim uslovima, pa i sa različitim vrstama štetnih insekata. Skladišni insekti su uglavnom sitni organizmi, koji mogu neopaženo da se unesu u zemlju sakriveni medu proizvodima, ili unutar samih proizvoda, kao na primer u zrnima žita, pasulja ili u drugim biljnim delovima

Pored dve navedene vrste žižaka, pirinčanog i pasuljevog, koji su u bliskoj prošlosti postali vrlo opasne štetočine u nas, u posleratnom periodu su još neke štetočine unošene u našu zemlju u više mahova. Jedna od njih je žitni kukuijičar, Rhizopertha dominica, koja spada u grupu ekonomski važnih štetočina u rejonima tropske i suptropske klime, a jedna je od najčešćih i najvažnijih štetočina i u susednoj Italiji. On je nalažen, a i danas ga ima u nekim skladištima u nas, ali je još uvek neizvesno da li će ova štetočina moći da se prilagodi lclimatskim uslovima u našoj sredini. Na uvezenoj pšenici je takođe nađena i manje opasna štetočina Latheticus oryzae.

Jedna od vrlo opasnih štetočina, Trog’oderma granarium, je do sada u dva maha unošena u našu zemlju. Oba puta su bile sproveđene široke mere suzbijanja, pošto spada u karantinske štetočine, pa se pretpostavlja da nije uspela da opstane u nas, ali će uvek postojati opasnost, pri svakom uvozu poljoprivrednih proizvoda, da ova štetočina ponovo bude uneta u našu zemlju.

U zemljama tropskog i suptropskog klimatskog područja, broj štetnih vrsta insekata u skladištima je veći nego u zemljama umerene i hladne klime i predstavlja veću opasnost za uskladištene proizvode. Pod povoljnim uslovima temperature i vlage, štetočine razvijaju veći broj generacija godišnje, jer nema zastoja iii usporavanja u razviću prouzrokovanog niskim zimskim temperaturama. To je još potencirano zadržavanjem navike kod nekih štetnih vrsta insekata da tokom letnjih meseci napuštaju skladišta, lete u polje i tamo napadaju proizvode u fazi sazrevanja.

Putevi i načini širenja štetočina

Načini i putevi širenja štetočina su raznovrsni. Štetočine se najčešće prenose iz jednog mesta, rejona, zemlje ili kontinenta na drugi sa napadnutim proizvodima. ili preko ambalaže u kojoj se zadržavaju ostaci napadnutog proizvoda sa štetočinama. Aktivno širenje insekata letom je od lokalnog značaja pod našim klimatskim uslovima i odnosi se uglavnom na leptire moljaca.

Munro (1966) je šematski ilustrovao puteve širenje štetočina. Sa jednog kontinenta na drugi štetočine se prenose brodovima kojima se transportuju poljoprivredni proizvodi. U brodove se često utovaruju proizvodi napadnuti štetočinama, a proizvodi mogu često biti napadnuti od strane štetočina i u samim brodovima, ako su prethodno bili korišćeni za transport zaražene robe. Iz isto-

• PROIZVOĐAČ
• SLADARA
• SABIRNO SKLADIŠTE
• MLIN
• PRISTANIŠTE
• PREKOMORSKI SILOS
• PREKOMORSKO SKLADIŠTE

Slika 57a — Dijagravi širenja štetočina u skladištima (po Munrou)

Izostavljeno iz prikaza

Varne luke, štetočine se dalje šire suvozemnim i vodenim (rečnim) transportnim putevima i sredstvima i dospevaju u velika skladišta, silose i mlinove.

Unutar jedne zemlje, štetočine se šire, kao što je na dijagramu navedeno, između skladišta proizvođačkih, trgovačkih i prerađivačkih organizacija u svim smerovima, uglavnom putem napadnutih proizvoda i prazne ambalaže zagađene insektima. Proizvođači vrlo često isporučuju trgovačkim i prerađivačkim organizacijama proizvode napadnute štetočinama. Ovi drugi isporučuju proizvođačima semenski materijal, brašno, otpatke prečišćenog žita za ishranu stoke i drugo takođe sa štetočinama. Na taj način se štetočine stalno prenose iz jednih magacina u druge i zbog toga ih stalno ima u. velikom broju skladišta, sa većim ili malim oscilacijama u brojnosti u pojedinim godinama.

Let insekata u polje

Veći broj vrsta insekata koji žive u skladištima zadržao je sposobnost da leti i koristi svoja krila radi odlaska u polje tokom vegetacije. Među ove insekte spadaju pirinčani i pasuljev žižak, mali brašnari, Vrste iz roda Cryptolestes, svi leptiri, zatim mikofagne vrste Ahasverus advena i Tvphaea stercorea i mnoge druge. Neke od ovih štetočina napadaju proizvode u fazi sazrevanja u polju i posle žetve se unose u skladišta zajedno sa proizvodima.

Najveću opasnost u ovom pogledu predstavlja pirinčani žižak. U južnim državama SAD na primer, nema polja pod kukuruzom u kome klipovi nisu napadnuti od ove štetočine (Cotton, 1956). Slično je i sa žitnim moljcem, Sitotroga cerealella. Let insekata iz skladišta u polje je pod veiikim uticajem klimatskih faktora, u prvom redu temperature. Za većinu vrsta insekata u skladištima potrebna je visoka temperatura kao stimulator za ovaj način kretanja. Pirinčani žižak, na primer, ne napušta skladišta u severnim državama SAD.

Pod našim klimatskim uslovima nije velika aktivnost leta insekata koji žive u skladištima, izuzev leptira. Do sada nije zapaženo prisustvo pirinčanog žiška u polju, mada je takva pojava zapažena u manjem obimu u Bugarskoj. Nema podataka ni za pasuljevog žiška, koji se sreće u polju u Nemačkoj, pa je verovatno da se to dešava i u našoj zemlji, gde su povoljniii temperaturni uslovi tokom leta. Jedino je za žitnog moljca, S. cerealella, utvrđeno da u okolini Mostara napada ječam u polju u vreme sazrevanja (Vukasović. 1940).

Mali brašnari, koji su dobri letači, kod nas vrlo retko koriste svoja krila. Češći je slučaj samo kada se prenamnože u nekim skladištima suncokreta i u velikom broju lete po okolini (Kosovac, 1968). Ali oni prilikom ovog leta ne napadaju proizvode u polju, već mogu samo da se raseljavaju u bliža skladišta i mlinove, a upadaju i u okolne stanove.

Let dve mikofagne vrste, A. advena i T. stercorea, izgleda da je od zna čaja za skladišta suncokreta. Brojna pojava ove dve vrste nije zapažena ‘ polju, međutim one brzo naseljavaju skladišta suncokreta i u povoljnim uslovima, usled poveeane vlažnosti semena i zagrevanja, brzo se razmnožavaju v ogromnom broju, hraneći se micelijama plesni koje se razvijaju na takvom semenu.

Može se reći, prema dosadašnjem poznavanju ovog problema u nas, da je opasnost od napada ove grupe insekata na kulturne biljke u vreme sazrevanja mala ili čak beznačajna, te da u skladišta uglavnom stižu proizvodi bez prisustva štetočina, što je od vrlo velikog značaja za očuvanje proizvoda sprovođenjem preventivnih mera.

Ekonomski značaj štetnih insekata u skladištima

U skladištima u svetu, na raznovrsnim poljoprivrednim proizvodima, živi nekoliko stotina štetnih vrsta insekata i pregljeva. Međutim, sve te vrste nisu od podjednakog značaja kao štetočine. Prema tome u kojoj meri mogu da oštete pojedine proizvode, ili uopšte od kakvog je značaja njihovo prisustvo u skladištima i mlinovima. delimo ih na više grupa, na primarne i sekundarne štetočine, mikofagne vrste, strvinare i na slučajne insekte u. skladištima.

Primarne štetočine

Ovu grupu čine ekonomski najvažnije štetočine. Ona je najmanja po broju insekata u nas, ali prouzrokuje do 90% svih šteta koje nastaju na uskladištenim poljoprivrednim proizvodima. Kada su u pitanju zrna pšenice, ječma, raži, ovsa, kukuruza, pirinča, pasulja itd., insekti iz ove grupe, odrasli ili larve posebno ili skupa, u stanju su da oštećuju potpuno zdrava i suva zrna žita, te da se na i u njima razvijaju i razmnožavaju, i da prouzrokuju velike gubitke. Insekti iz ove grupe stvaraju povoljne uslove za napad sekundarnih štetočina na iste proizvode. Tipični predstavnici ove grupe štetočina su žitni, pirinčani, kukuruzni i pasuljev žižak, zatim žitni kukuljičar, trogoderma, žitni, bakrenasti i ambarski moljac itd.

Kada su u pitanju prerađevine od zrna, kao brašno, prekrupa, griz itd. onda ne razlikujemo primarni i sekundarni napad, jer su čestice samlevenih zrna dostupne za ishranu svim insektima kojima odgovaraju kao hrana. U tom slučaju je reč o ekonomski najvažnijim štetočinama. među koje u nas spadaju brašneni moljac i mali brašnari u mlinovima i magacinima brašna, duvanska buba (L. serricorne) i duvanov moljac (E. elutella) na duvanu itd.

Slično kao sa brašnom i duvanom je i sa semenom suncokreta. Semenke suncokreta sa neoštećenom ljuskom, u kojoj se nalazi pancirni sloj, ne može da ošteti bilo koja vrsta insekata ili pregljeva. Međutim, u skladištima ima i do 10°/o pa i više semenki sa mehanički oštećenom ljuskom tokom kombajniranja i arugih manipulacija i one mogu biti potpuno pojedene od insekata, čime se prouzrokuju vrlo veliki gubici. Ovde se kao ekonomski najvažnije štetočine javljaju jedan mali brašnar, Tribolium castaneum, i Cryptolestes ferrugineus.

Veliki ekonomski značaj imaju i štetočine koje napadaju vunu, krzna, odeću, tapiserije itd., među koje spadaju odećni moljci, zatim razni kožojedi itd. U istu kategoriju štetočina spada i sirna mušica, Piophila casei, koja se javlja u mlekararna i u fabrikama suhomesnatih proizvoda.

Sekundarne štetočine

Ovu grupu čine one vrste insekata koje nisu u stanju da napadaju i oštećuju zdrava i suva zrna žita, već se javljaju kao pratioci primarnih štetočina. Kao tipični predstavnici ove grupe navode se vrste Oryzaephilus surinamensis, neke vrste iz roda Cryptolestes, zatim mali brašnari na žitu itd. Međutim, ekonomski značaj štetočina iz ove grupe nije uvek sekundaran. Već smo naveli primer jednog malog brašnara na semenu suncokreta, koji ima vrlo veliki ekonomski značaj, mada do pre nekoliko godina to nije bio slučaj. Ali promene koje nastaju u proizvodnji, obimu proizvodnje, načinu žetve, uslovima i dužini čuvanja suneokreta do prerade itd., doveli su i do promene ekonomskog statusa i značaja navedene vrste kao štetočine.

Do slične promene ekonomskog statusa dolazi i kod nekih drugih takozvanih sekundarnih štetočina. Vrste O. surinamensis i C. ferrugineus se u toku poslednjih godina sve češće i masovnije javljaju na uskladištenom žitu gde je prisustvo žižaka vrlo retko, ili ih skoro i nema. To je naročito slučaj na vlažnom žitu. U masi žita posle kombajniranja, koje se sve više koristi pri žetvi, ima dosta mehanički oštećenih i iziomljenih zrna, na kojima ove štetočine mogu da se razvijaju i razmnožavaju bez teškoća. Zbog toga ih u nekim skladištima ima po nekoliko stotina, pa i preko hiljadu na jedan kilogram žita, što ih uvršćuje u grupu ekonomski važnih štetočina. Ovakve promene ekonomskog statusa takozvanih sekundarnih štetočina su zapažene i u nekim drugim zemljama.

Mikofagne vrste

Insekti iz ove grupe ne napadaju direktno zrna žita ili semenke suncokreta, čak ni oštećene, već se hrane micelijama plesni koje se razvijaju na njima. Pošto je za pojavu plesni osnovni preduslov visoka vlažnost. mikofagne vrste se javljaju na vlažnim, nedovoljno osušenhn proizvodima, u kojima je u toku proces zagrevanja. One su znači svojim prisustvom indikator lošeg stanja proizvoda u celini. Cim prestane zagrevanje proizvoda, spontano ili intervencijom, i snizi se vlaga do normalne, nestaju i ove štetočine iz skladišta, ili se naiaze samo retki pojedinačni primerci. Predstavnici ove grupe insekata u skladištima su A. advena, T. stercorea, M. quadrigutattus, A. bifasciatus, vrste iz familije Lathridiidae i druge.

I mikofagne vrste mogu masovno da se pojavljuju u nekim skladištima i na nekim. proizvodima. Do sada je u našoj zemlji zabaležena višegodišnja masovna pojava A. advena i T. stercorea na usklađištenom semenu suncokreta sa po nekoliko stotina insekata na 1 kg semena (Kosovac, 1968, Stojanović i Kosovac, 1971).

Strvinari

Ovu grupu čine vrste insekata za koje bi se teško moglo reći da su štetočine u pravom smislu reči. Ovi insekti se hrane biljnim ostacima u stanju raspadanja, obično u vlažnim skladišnim prostorijama i javljaju se u malom broju te nemaju ekonomski značaj. Tu spadaju vrste iz roda Blaps i druge.

Slučajne vrste

Sa novim proizvodima u skladišta mogu da budu uneti primerci mnogih vrsta insekata koje napadaju poljoprivredne kulture u toku vegetacije. To se u prvom redu odnosi na biljne stenice, koje zahvaćene kombajnom dospevaju u skladišta. Ove vrste insekata nemaju značaja kao štetočine, jer ne napadaju žito u skladištima, već pre ili kasnije uginu. One mogu biti indikator stepena napada na proizvode pre žetve.

Ekonomski značaj pregljeva

Neke vrste pregljeva takođe spadaju u ekonomski važne štetočine, ali je njihova štetnost pod mnogo većim uticajem klimatskih faktora sredine, u prvom redu vlage. U suvoj sredini pregljevi ne mogu da se razvijaju i razmnožavaju, te su u našim uslovima manje opasne štetočine u poređenju sa insektima, sem u pojedinim slučajevima i pojedinih godina, kada sti proizvodi vlažni posle žetve. U nas pregljevi imaju veći značaj kao štetočine u mlekarama, skladištima sireva i na nedovoljno osušenom voću.

Ekonomski značaj glodara

Posebnu grupu štetočina u skladištima čine glodari, dve vrste pacova i kućni miš. Procenjuje se da u svetu ima pacova koliko i stanovnika, a u pojedinim zajednicama i dva puta više. Njihovo razmnožavanje je ogromno. Pretpostavlja se da na svet dolazi oko 3,5 miliona pacova dnevno. Prema nekim autorima (Cotton, 1956) pacovi unište godišnje toliko hrane koliko može da proizvede 200.000 farmera u SAD. Svaki pacov pojede godišnje oko 20 kg zrna, a deset puta toliko učini nepodesnim za ishranu ljudi. Posebno veliku štetu prouzrokuju u magacinima brašna. Pored toga, pacovi su poznati kao prenosioci desetak opasnih bolesti ljudi i domaćih životinja, što još više potencira njihov značaj u skladištima hrane, i u blizini ljudi uopšte.

Procene gubitaka u skladištima

Procene gubitaka u skladištima u svetu

Jedna grupa eksperata. u okviru Organizacije za poljoprivredu i ishranu Ujedinjenih. nacija (FAO), vršila je procenu gubitaka u skladištima u svetu 1947. godine, i došla do zaključka da godišnji gubici u komercijalnim skladištima iznose 8% od ukupne količine proizvoda. Ako se tome dodaju i gubici do kojih dolazi u magacinima proizvođača, ukupna šteta u svetu se procenjuje na oko 10%. I veliki broj entomologa daje procene gubitaka u skladištima za poje-

Tabela 51 — PROCENE GODIŠNJIH GUBITAKA PREHRAMBENIH PROIZVODA U SKLADIŠTIMA ZA POJEDINE ZEMLJE

Izostavljeno iz prikaza

• Zemlja procenat gubitaka i vrsta proizvoda
• Gvatemala 25% Kukuruz i pirinač
• Honduras 50% Kukuruz
• Nikaragva 30% Kukuruz
• Kostarika do 45% Sva žita
• Venecuela – Kukuruz, kafa, pirinač i dr.
• Čile — Sva žita
• Urugvaj 14% Sva žita
• SAD 10% Kukuruz i dr.
• SAD _ Sva žita
• Čehoslovačka 25% Svi proizvodi
• Nemačka — Sva žita
• Bugarska 5% Sva žita
• Francuska 5-10% Sva žita
• Indija — Sva žita
• SSSR – Sva žita
• Zemlja vrsta proizvoda njegova vrednost i autor
• Gvatemala Kukuruz i pirinač — F. A. O.
• Honduras Kukuruz — F. A. O.
• Nikaragva Kukuruz – F. A. O.
• Kostarika Sva žita – F. A. O.
• Venecuela Kukuruz, kafa, 16 mil. dol. F. A. O. pirinač i dr.
• Čile Sva žita 19 mil. dol. F. A. O.
• Urugvaj Sva žita — F. A. O.
• SAD Kukuruz i dr. 60—75 mil. dol. Cotton, 1956.
• SAD Sva žita 600 mil. dol. Fairfield
• Čehoslovačka Svi proizvodi 124 mil. kr. Bartoš i dr., 1961.
• Nemačka Sva žita 100 mil. mar. Zacher, 1939.
• Bugarska Sva žita 525 mil. leva Popov, 1961.
• Francuska Sva žita – Balachowsky, 1963.
• Indija Sva žita 1 mil. tona Coyne,
• SSSR Sva žita 400 mil. rub. Šorohov, 1938.

IV Deo – Suzbijanje štetočina u skladištima

Pregled skladišta i proizvoda

Pregled praznih skladišta

Skladišta, koja služe za čuvanje poljoprivrednih proizvoda do prerade i potrošnje, treba da budu pod stalnom kontrolom na prisustvo štetnih insekata i pregljeva. To se odnosi kako na period kada u njima ima proizvoda tako i kada su prazna.

Detaljan pregled praznih skladišta nije neophodan odmah posle isporuke proizvoda, jer najpre treba da uslede dve mere, mehaničko čišćenje i hemijska dezinsektizacija. Tek posle toga treba izvršiti pažljiv pregled skladišta da bi se ustanovio efekat preduzetih mera, pre nego što se u njega unesu novi proizvodi na čuvanje.

Pri pregledu praznih skladišta najveća pažnja se obraća na zaostale količine proizvoda u raznim pukotinama zidova, stubova i u podu, ispod i oko raznih mašina i uređaja i u kanalima sa transporterima, kao i u osnovama elevatora u mehanizovanim skladištima. Ukoliko je uopšte bilo štetočina u skladištu pre pražnjenja, na ovim mestima će se sigurno naći.

U praznim skladištima se može koristiti i metoda namamljivanja insekata radi provere njihovog prisustva. Po uglovima skladišta se stavlja mala količina navlaženih celih ili zdrobljenih zrna žita koja privlače štetočine, te se na njima okupljaju izlazeći iz svojih skrovitih mesta. Mogu takođe da se stavljaju i stare navlažene vreće, koje su takode privlačne za štetočine.

Cernišev (1961) predlaže korišćenje lovnih mamaka za pojedine vrste štetočina. Odgovarajuća atraktivna hrana se stavlja u sudove zapremine oko 0,5 litara i razmešta po skladištu. Za pojedine štetočine predlaže se sledeća vrsta hrane: sveži hleb za žitne žiške, suvo meso za mauritanskog crnog brašnara (T. mauritanicus), riblje brašno za kožojeda (A. piceus), suv i raspadnut materijal životinjskog porekla za vrste iz familije Dermestidae, itd.

Pregled proizvoda u skladižtima

Proizvodi se čuvaju u skladištima na dva načina: u vrećama poređanim u gomile preko položenih dasaka na podu, i u rasutom stanju, u rinfuzu, u sloju različite visine, zavisno od tipa skladišta. Na prvi način se uglavnom čuva brašno i dorađeni semenski materijal, a na dugi način svi zrnasti proizvodi: pšenica, raž, ječam, ovas, kukuruz, suncokret, grašak, pasulj itd. Zavisno od načina skladištenja proizvoda, koriste se odgovarajući načini za njihov pregled na prisustvo štetnih insekata i pregljeva.

Pregled proizvoda u vrećama

U skladištima, u kojima se proizvodi čuvaju u vrećama, pregled na prisustvo štetočina se vrši na sledeći način. Najpre se pregleda unutrašnja površina zidova i tavanice, zatim površina stubova i poda i spoljna površina gomila vreća, naročito u mračnijim delovima skladišta, između vreća i zidova. Ukoliko u skladištu ima moljaca, leptiri se lako zapažaju prilikom ovog pregleda. Na površini vreća mogu još da se zapaze kokoni lutaka i paučina koju su za sobom ostavile gusenice leptira. Ako u skladištu ima glodara, pacova i miševa, njihovo prisustvo se lako zapaža po progriženim rupama na izvesnom broju vreća i prosutom proizvodu, po izmetu na vrećama i po podu i po tragovima koje ostavljaju u tankom sloju prašine ili brašna na podu.

Posle završenog spoljnog pregleda, vrši se pregled sadržaja u vrećama. Kada je u pitanju manja količina proizvoda, do 500 vreća, uzorci se uzimaju iz 30 vreća odnosno 6%; između 500 i 1.000 vreća uzorci se uzimaju iz 5% vreća, a kada u skladištu ima preko 1.000 vreća, uzorci se uzimaju iz svega 3% vreća. Vreće iz kojih se uzimaju uzorci treba da budu ravnomerno raspoređene u svim delovima gomile koja se pregleda. Za uzimanje uzoraka se koriste male ručne sonde u obliku šila, a sadržaj iz svake vreće se sipa u jednu kesu da bi se dobio zajednički prosečan uzorak, koji se zatim detaljno pregleda na prisustvo štetnih insekata i pregljeva.

Slika 218 — (levo) Sonde za uzimanje uzoraka žita: 1— iz vreća; 2—3 iz rasutog žita; desno — Pneumatski uređaj za uzimanje uzoraka žita (po Sorohovu)

Izostavljeno iz prikaza

Izvestan broj vreća, do 5% kod male količine proizvoda, a samo 1% kod veće količine, detaljno se pregleda. Vreće se otvaraju, odvezuju i pažljivo se pregledaju nabori na mestu vezivanja. Tu se mogu zapaziti gusenice moijaca, paučinasti kokoni lutaka, pa i sami leptiri koji nisu napustili vreće posle preobražaja. Larve tvrdokrilaca takođe mogu da se zapaze na ovom mestu, dok se odrasli insekti češće zapažaju na samoj površini vreća. Sva zapažanja o pregledu se pribeleže da bi mogao da se donese pravilan sud o stepenu napada štetočina posle detaijnog pregleda uzetih uzoraka.

Pregled proizvoda u rasutom stanju (rinfuzu)

Spoljni pregled proizvoda

Najpre se vrši pregled prostora iznad površine proizvoda, to jest unutrašnja površina zidova i tavanice i površina stubova, na kojima mogu da se zapaze leptiri moljaca, a takođe i odrasli insekti iz drugih grupa kao žišci i drugi.

Sledeća mera je pregled površine samog proizvoda. Na njoj može da se zapazi paučina gusenica moljaca, ili pak povezana zrna u male grudvice. To se lako zapaža ako se zagazi preko površine proizvoda. Na samoj površini proizvoda, koja obično nije ravna, na stranama u senci mogu da se zapaze žišci, ali samo u slučaju njihove masovne pojave. Malim pomeranjem površinskog sloja žita uz zidove ili stubove pomoću nekog predmeta, ili rukom, štetočine se uznemiravaju i počinju da beže iz proizvoda penjući se uz njih. Do masovne migracije insekata iz napadnutog žita dolazi i za vreme lopatanja proizvoda. Ovakvim spoljnim pregledom proizvoda, štetočine mogu da se zapaze samo ako je njihovo prisustvo dosta brojno, sem u slučaju leptira koji se lako primećuju. Zbog toga, ukoliko se ovim pregledom ne primete štetočine, pristupa se detaljnom pregledu proizvoda, tj. uzimanju uzoraka, njihovom prosejavanju i pažljivom ispitivanju.

Ubod sonde100 gr pšenice
1 uzorak ’ 5 x 100gr=0,5kg.

Slika 219 — Sema uzimcnja uzoraka žita: 1—5 uzorci; 0 — mesta uboda sondom

Izostavljeno iz prikaza

Za otkrivanje prisustva štetočina u žitnoj masi u rinfuzu može da se koristi i metod lovnih klopki, koji su primenili Waters i Cox (1957). Ovaj metod je vrlo jednostavan, a bazira na privlačnoj snazi vode na insekte koji se nalaze u suvoj zrnenoj masi. U male staklene tegle do 200 grama zapremine, sa širokim otvorom, sipa se čista voda do oko 2 cm od gornje ivice. Tegle se zatim stavljaju u žitnu masu tako da im ivice otvora budu u nivou površine proizvoda. Ta mesta se obeležavaju nekim vidljivim znakom, drvenim štapom ili sličnim. Insekti, privučeni vodom, upadaju u tegle i vodu i iz njih ne mogu da izađu. Povremenim pregledom tegli ustanovljava se da li u žitnoj masi ima štetnih insekata i pregljeva.

Uzimanje uzoraka proizvoda

Za uzimanje uzoraka proizvoda, iz svih slojeva dubine, koriste se ručne sonde različitog oblika i veličine. Uzorci se uzimaju sa raznih mesta na površini i u dubini proizvoda u jednom skladištu, da bi se preko njih dobila realna slika o pojavi štetočina. Uzimanjem uzoraka treba posebno da bude obuhvaćena količina proizvoda u uglovima i pored zidova, gde najčešće dolazi do pojave štetočina. Jednim ubodom sonde iz gomile se izvlači oko 100—200 grama žita ili drugog zrnastog proizvoda. Za jedan kilogram uzorka sondu treba pobosti 5—10 puta na raznim mestima. Sa svakog mesta se jednovremeno uzorak uzima iz svih slojeva dubine.

Slika 220 — Komplet sita za prosejavanje uzora ka žita (po Sorohovu)

Izostavljeno iz prikaza

Broj i veličina uzorka zavisi od veličine skladišta i količine proizvoda u njemu. Za manju količinu proizvoda, od jednog do dva vagona, dovoljan je uzorak od 1 kg uzet sa 5—10 mesta. Kada se vrši pregled velikih skladišta, sa po nekoliko stotina vagona žita, onda je dovoljno uzeti po jedan uzorak na svaka četiri vagona proizvoda. U skladištu sa oko 100 vagona žita trebalo bi uzeti 25 uzoraka, odnosno 125 puta pobosti sondu u žitnu masu, jer žito izvučeno sa svakih 5—10 uboda sonde predstavlja jedan uzorak i stavlja se u jedan sud ili kesu.

Svi uzorci iz jednog skladišta mogu da se stave u jedan veći sud, da se dobro promešaju, a zatim da se od njih uzme samo jedan, takozvani prosečan uzorak, koji se detaljno pregleda. Međutim, mnogo je bolje ako se svaki uzorak posebno pregleda. Na taj način može tačno da se odredi mesto gde ima štetočina, pošto njihova raširenost kroz žitnu masu nije ravnomerna, naročito kod početne malobrojne pojave. O pregledu proizvoda na prisustvo štetočina biće više reči u poglavlju o preventivnim merama za suzbijanje štetočina.

Prosejavanje uzoraka

Svaki uzorak pojedinačno, ili prosečan uzorak za veću količinu proizvoda ili jedno skladište, prosejava se kroz sistem sita da bi se štetočine izdvojile i mogle prebrojati. Praktičnije je da se prosejavanje uzoraka vrši u samom skladištu, na mestu uzimanja, a štetočine, zajedno sa izlomljenim i sitnim zrnima koja propadaju kroz sito, stave u plastične kese radi kasnijeg detaljnog pregleda i tačnog određivanja broja primeraka pojedinih vrsta insekata i pregljeva. U svaku kesu se stavlja oznaka. mesta sa koga je uzorak uzet da bi se znalo mesto pojave štetočina i preduzele lokalne mere suzbijanja.

Za prosejavanje uzoraka se koristi sistem ručnih sita ili automatsko laboratorijsko sito. Sistem ručnih sita se sastoji iz više komada, 3—5, sa različitim promerom otvora. Sita su tako napravljena da naležu jedno na drugo. Promeri otvora na sitima su 1, 2 i 3 mm. Uzorak koji se prosejava stavlja se na gornje sito sa najvećim promerom otvora. U toku prosejavanja od jednog do dva minuta insekti se izdvajaju iz uzorka žita i propadaju kroz jedno ili dva sita, zavisno od veličine tela i promera otvora na njima, dok uzorak ostaje na gornjem situ. Pregljevi, kao najsitnije štetočine, prolaze kroz sva sita i zajedno sa prašinom se zadržavaju na dnu sistema sita. Kroz prva dva sita prolaze i delovi izlomljenih zrna žita i razne primese. Pregled sadržaja pojedinih sita može posebno da se vrši.

Za praktične svrhe u skladištima dovoljno je samo jedno sito sa promerima otvora od 3 mm. Najvažnije štetočine žita, suncokreta, pasulja itd. — tj. žišci, mali brašnari i drugi insekti, prolaze kroz ovakvo sito, dok se krupniji insekti zadržavaju na njemu. Međutim, krupniji insekti kao veliki brašnari, crni brašnar i drugi se vrlo retko i u malom broju pojavljuju u skladištima žita i ne predstavljaju opasnost kao štetočine, sem u retkim slučajevima.

Mehaničko sito se koristi za prosejavanje uzoraka samo u laboratorijama. Vrlo je jednostavno po konstrukciji i priključuje se na električnu mrežu.

U specijalnim slučajevima, kada treba posebno tačna analiza uzorka na prisustvo pregljeva, koristi se poseban termoelektrični uređaj. On se sastoji iz dve konusne komore sa sitom između njih. U gornju komoru se sipa uzorak koji se analizira, a zatim se uključuje električna lampa postavljena iznad nje, koja zagreva žito i vazduh do temperature od oko 40—45°C. Pod dejstvom toplote, pregljevi beže iz zagrejanog uzorka, propadaju kroz sito sa otvorima malog promera i upadaju u podmetnutu staklenu čašu sa vodom. Sadržaj čaše se zatim detaljno pregleda pod binokularom ili mikroskopom.

Pregled uzoraka

Za pregled uzorka, odnosno prosejanog dela, koriste se lupe različitog oblika i snage povećanja. Najbolje je da se prosejani deo uzorka sipa iz plastične kese, ili staklene epruvete, u veći Petri sud, ili još bolje u emajliranu tacnu da bi se dobila veća vidna površina. Pomoću odgovarajuće lupe, koja daje dovoljno povećanje insekata, u uzorku mogu da se zapaze sve prisutne štetočine, uključujući i najsitnije pregljeve. Vrlo je praktična lupa koja se pomoću elastičnog držača pričvršćuje oko glave, jer daje veliko vidno polje i dovoljno povećava sve štetočine, a uz to obe ruke su slobodne za izdvajanje insekata iz uzorka. Štetočine se pomoću pincete hvataju i prebacuju u drugi manji sud, a zatim se vrši njihovo razdvajanje po vrstama i prebrojavanje. Ako u uzorku ima živih insekata, naročito žižaka, koji mogu da se kreću uz staklenu površinu, koji iste se male Erlenmajer boce na koje se stavlja stakleni levak koji im sprečava izlazak i razilaženje u toku pregledanja uzorka.

Za detaljan pregled samih štetočina, da bi se tačno odredile pojedine vrste koje su slične medu sobom, kao žišci, ili mali brašnari, koriste se binokularne lupe sa većom snagom povećanja, ili se pak prave preparati pregljeva, koji se zatim detaljno pregleda pod binokularom ili mikroskopom.

Određivanje stepena napada štetočina

Stepen napada štetočina na pšenici, raži, ječmu, ovsu, kukuruzu, pirinču, pasulju i grašku, određuje se uglavnom prema broju prisutnih odgovarajućih vrsta žižaka i pregljeva, jer su to najčešće i najopasnije štetočine u skladištima, mada se i neke druge vrste mogu naći u velikom broju.

Kod žižaka se razlikuju dve vrste napada; vidljivi napad, koji se odnosi na prisutne insekte između zrna i koji se mogu izdvojiti iz uzorka prosejavanjem i skriveni napad, tj. prisustvo štetočina u raznim razvojnim stadijumima unutar pojedinih zrna. U ovom drugom slučaju štetočine ne mogu da se izdvoje iz uzorka prosejavanjem. Ovi napadi se posebno ispituju.

Vidljivi napad na žitu

Stepen napada žižaka. Za određivanje stepena napada u obzir se uzimaju sve tri vrste žižaka zajedno: žitni, pirinčani i kukuruzni žižak. Ako žito, čiji se uzorci ispituju, nije prethodno veštački sušeno u sušnici, u obzir se uzimaju ne samo živi već i uginuli insekti. U tom slučaju je došlo od prirodnog uginuća izvesnog broja žižaka, ali se zato u zrnima nalazi njihovo potomstvo, položena jaja, tek ispiljene ili odrasle larve, lutke, pa možda i odrasli insekti neposredno pre izlaska iz zrna. Računa se da na jednog žiška koji se nalazi između zrna, živ ili uginuo, dolazi deset zrna u kojima se nalazi njegovo potomstvo u različitim razvojnim stadijumima.

Ako je žito sušeno u sušnici pre uzimanja uzoraka, stepen napada se određuje samo na osnovu broja nađenih živih žižaka posle prosejavanja. U tom slučaju je najveći broj uginulih insekata nastradao u toku procesa sušenja i tom prilikom je uginulo i njihovo potomstvo u zrnima. Živi žišci, koji se nalaze u takvom uzorku, došli su na žito posle završenog sušenja i hlađenja proizvoda i u zrnima se nalazi samo njihovo potomstvo.

Stepen napada se određuje na osnovu broja nađenih žižaka na 1 kg prosejanog uzorka prema sledećoj skali:

Prvi stepen ili slab napad: 1—5 žižaka na 1 kg žita,

Drugi stepen ili s r e d n j i n a p ad: 6—10 žižaka na 1 kg žita, i

Treći stepen ili jak napad: više od 10 žižaka na 1 kg žita.

Neki autori (Bartoš i dr. 1961) navode nešto pooštreniju skalu za određivanje stepena napada žita žišcima. Po njoj je napad slab ako u uzorku ima 1—2 žiška, srednji 3—5 žižaka, jak 6—10 žižaka i vrlo jak ako u uzorku od 1 kg ima više od 10 žižaka.

Stepen napada pregljeva. Za određivanje stepena napada pregljeva koristi se druga, sledeća skala:

Prvi stepen napada ili slab : do 20 pregljeva po uzorku od 1 kg;

Drugi stepen napada ili s r e d n j i : više od 20 pregljeva po uzorku, ali oni ne obrazuju guste kolonije.

Treći stepen napada ili jak: pregljevi prosejani iz uzorka obrazuju zbijenu masu i teško ih je razdvojiti i prebrojati.

Stepen napada moljaca. Za određivanje stepena napada moljaca na žitu drugojačije se uzimaju uzorci. Pošto moljci napadaju samo površinski sloj proizvoda, uzorak se uzima samo do dubine od 2 cm a sa površine od 20×20 cm. Na osnovu broja gusenica u uzorku, određuje se stepen napada prema sledećoj skali koju su dali Bartoš i dr. (1961):

Pojedinačna pojava — Pojedinačna zrna na površini uzorka upredena paučinom. Teško uočljiv napad koji može da promakne pažnji.

• I stepen napada — 1—2 gusenice u uzorku, pojedinačne grudvice zrna omotanih paučinom.
• II stepen napada — 3—5 gusenica u uzorku. Površina zrnevlja sastavljena od među sobom nepovezanih gruđvica žita.
• III stepen napada — 6—20 gusenica u uzorku. Grudvice zrna su među sobom povezane i površina je g’ruđvasta, te se ovaj sloj žita lako odvaja od žitne mase.
• IV stepen napada — preko 20 gusenica u uzorku. Preko površine žita je kompaktna siva paučinasta skrama nejednake čvrstine, na kojoj se jasno uočava kretanje gusenica.

Broj gusenica se određuje prosejavanjem uzorka kroz sito sa otvorima od 3 mm. Pošto gusenice slepljuju više zrna žita zajedno i ostaju skrivene između njih, slepljena zrna se razdvajaju i lupom se pretražuju gusenice u njima.

Određivanje stepena napada insekata na suncokretu

Za suncokret, koji je u našoj zemlji posebno izložen napadu insekata u toku poslednjih desetak godina, ne postoji razrađena skala za određivanje stepena napada. Kao orijentacija bi mogla da posluži sledeća skala prema broju malog brašnara Tribolium castaneum na 1 kg prosejanog uzorka.

• I stepen — vrlo slab napad — 1—5 insekata na 1 kg semena,
• II stepen — slab napad — 6—10 insekata na 1 kg semena,
• III stepen — srednji napad — 11—20 insekata na 1 kg semena,
• IV stepen — jak napad — 21—50 insekata na 1 kg semena, i
• V stepen — vrlo jak napad — preko 50 insekata na 1 kg semena.

Određivanje stepena napada insekata i pregljeva na bilo kom proizvodu u skladištima ima ograničen i relativan značaj. U vrlo kratkom roku, od svega nekoliko nedelja, konstatovan stepen napada može da se pojača, jer u međuvremenu dosta žižaka mogu da završe razviće i izađu iz zrna. Zbog toga o opasnosti koju predstavljaju pojedini stepeni napada treba zaključivati i na osnovu drugih elemenata. U prvom redu treba uzimati u obzir temperaturne uslove za razmnožavanje i razviće štetočina i dužinu perioda daljeg čuvanja proizvoda do prerade. Uzimajući u obzir i ove elemente, pored konstatovanog stepena napada štetočina, može realnije da se prosuđuje o stepenu ugroženosti proizvoda od insekata i o merama koje treba preduzimati za njihovo suzbijanje.

Otkrivanje prisustva pregljeva u brašnu

U uzorcima jako napadnutog brašna, pregljevi se mogu otkriti i običnim pregledom. Takvo brašno ima sladunjav i plesniv miris, sivkaste je boje, i u njemu se pod običnom lupom primećuju živi i uginuli pregljevi. U uzorima slabije napadnutog brašna, pregljevi se mogu otkriti na jedan od sledećih načina:

1. Napravi se šiljasta kupica od male količine brašna i posmatra njena postojanost. Ako u brašnu ima pregljeva doći će do osipanja kupice, koje će biti izazvano njihovim kretanjem.
2. Sipa se kašika-dve brašna na daščicu i nožem ili nekim drugim glatkim predmetom poravna se površina. Posle otprilike pola časa, površina brašna će biti izbrazdana kretanjem pregljeva, ako ih u njemu ima.
3. U uzan stakleni sud, u epruvetu, stavi se mala količina brašna do blizu vrha. Posle kraćeg vremena videće se brazdice na unutrašnjoj strani osvetljenog dela epruvete koje prave pregljevi kretanjem, dok će ih biti i na površini stakla.

Nalaz pregljeva na jedan od opisanih načina proverava se i mikroskopskim pregledom u laboratoriji. Mala količina takvog uzorka se stavlja u kap vode i posmatra pod mikroskopom.

Ako je napad pregljeva u brašnu vrlo slab i ne može da se otkrije ni na jedan od navedenih načina, primenjuje se metoda mešavine benzina i hloroforma.

Slika 221 (desno) — Mehaničko sito za prosejava-nje uzoraka žita (po Sorohovu)

Izostavljeno iz prikaza

Slika 222 — Ispitivanje uzorka brašna na zaraženost pregljevima (po Sorohovu)

Izostavljeno iz prikaza

Smeša benzina i hloroforma se pravi u srazmeri 1 : 3 i 2 : 3, na primer 6 ili 12 ml benzina na 18 ml hloroforma. Prva smeša služi za ispitivanje brašna bez mekinja, a druga za ispitivanje brašna sa mekinjama. Postupak ispitivanja je sledeći. Sipaju se dva grama brašna u epruvetu zapremine oko 20 ml i dodaje se 8 ml jedne od gornjih smeša, ali lagano da bi se spralo brašno sa zidova epruvete. Posle 20—30 sekundi na površinu će isplivati pregljevi, njihova jaja i izmet. Da.bi se ovo bolje videlo, dodaju se 2—3 kapi vrlo slabog rastvora joda i epruveta se dobro protrese. Zatim se prićeka da se pregljevi ponovo pojave na površini, odakle se pokupe i prave se mikroskopski preparati za detaljniji pregled. Pravljenje preparata ne treba odugovlačiti, jer će za 20—30 minuta pregljevi ponovo pasti na dno epruvete.

Otkrivanje skrivenog napada žižaka

Kod svih vrsta žita, pasulja i graška razlikuju se dva vida napada žižaka ili zaraženosti: vidljiv napad, o kome je napred bilo reči, i skriveni napad, ili unutrašnja zaraženost, koja se odnosi na prisustvo štetočina unutar pojedinih zrna.

Posle pregleda uzorka na vidljiv napad ne može se sa sigurnošću tvrditi da u proizvodu nema štetočina, ako se ne izvrši pregled i na unutrašnju ili skrivenu zaraženost. Pre primopredaje proizvod može biti prosejan i iz njega odstranjeni žišci, što može da stvori pogrešnu predstavu o zdravstvenom stanju žita ili drugog zrnastog proizvoda. Međutim, unutrašnja, ili skrivena zaraženost ne može ni na koji način da se odstrani iz proizvoda, te u zrnima i dalje ostaju štetočine kao opasnost za njegovo dalje čuvanje.

Metode za otkrivanje skrivene zaraženosti žita

Za otkrivanje skrivene zaraženosti žita od strane žižaka, koristi se veći broja specijalno razrađenih metoda. Neke od njih su isključivo laboratorijske, teško primenljive u praksi, dok su druge pogodne za praktičnu primenu prilikom kontrole zdravstvenog stanja žita u prometu i u toku čuvanja u skladištima. Do sada su opisane sledeće metode.

Inkubaciona metoda

Ova metoda je jednostavna, sigurna, ali dosta spora. Zbog sporog davanja rezultata nije pogodna za primenu kod žita u prometu prilikom prijema ili isporuke. Međutim, za redovnu kontrolu stanja proizvoda u toku skladištenja ova metoda je sasvim zadovoljavajuća, jer između dve kontrole ne može da dođe do brojnije pojave žižaka koja bi predstavljala opasnost. Primena ove metode je sledeća.

Prosečni uzorak žita, u kome nije nađena vidljiva zaraženost žišcima, stavlja se u staklenu teglu, koja se zatvara gustim platnom ili poklopcem od guste žičane mreže i čuva se u povoljnim uslovima za razviće žižaka. Najbolje je ako se stavi u termostat na temperaturu od 25—27°C, ili na neko drugo toplo mesto. Najkasnije za mesec dana, a češće ranije, u teglama će se pojaviti žišci ako je u zrnima postojala skrivena zaraženost. u vreme uzimanja uzorka. Prosejavanjem uzorka posle mesec dana, ustanovljava se stepen skrivenog napada žižaka ako je postojao. Pri pregledu uzorka, a i u toku njegovog čuvanja, mora se voditi računa da u tegle ne prodru žišci sa strane.

Metode bojenja zrna

Ovih metoda ima više i koriste se za otkrivanje mesta, nevidljivog golim okom, na površini zrna gde su žišci položili svoja jaja. Primenom odgovarajućih boja i postupka, ta se mesta oboje drugojačije od ostale površine zrna, postaju vidljiva i mogu se izbrojati. Opisane su sledeće metode bojenja zrna.

Kolektiv autora

Radivoje BRET, dipl. ing., Viši predavač Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Mr Tatjana BRODNIK, viši naučni saradnik Kmetijskog instituta SR Slovenije Ljubljana

Dr Budimir ILIĆ, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu (Zemunu)

Gavra KALUĐERSKI, dipl. ing., asistent Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu
Mr Zlatko KORUNIĆ, naučni saradnik Instituta za zaštitu bilja u Zagrebu
Dr Vojislav KOSOVAC, Poljoprivredna stanica u Zrenjaninu
Dr Željko KOVAĆEVIĆ, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu
Dr Milan MACELJSKI, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu
Dr Anka MARTINOVIĆ-SITAR, šef Biološkog odseka Parazitološkog odeljenja Zavoda za zdravstvenu zaštitu SR Srbije, Beograd Dr Ivan MIHALJEV, docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Bogomil MILOŠEVIĆ, dipl. ing., Sekretarijat za privredu SR Hrvatske, Zagreb
Dr Vlasta PUJIN, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Dr Aleksandar STANKOVIĆ, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Dr Tihomir STOJANOVIĆ, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Dr Adalbert ŠENBORN, redovni profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu
Dr Radmila ŠOVLJANSKI, docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Dr Boris TODOROVSKI, naučni savetnik Instituta za tutun u Prilepu
Dr Bisenija TOMAŠEVIĆ, viši naučni saradnik Instituta za zaštitu bilja u Beogradu
Dr Kosta VASIĆ, redovni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Akademik
Dr Pavle VUKASOVIĆ, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Milan ŽEŽELJ, dipl. ing., Jugoslovenski institut za prehrambenu industriju u Novom Sadu
Milan ŽOLNIR, dipl. ing., samostalni istraživač Instituta za hmeljarstvo u Žalecu