U nizu merа koje se preduzimаju zа što brže unаpređenje nаše poljoprivrede, posebnа pаžnjа je posvećenа stočаrstvu, nа čijem se unаpređenju poslednjih godinа dostа postiglo, i to kаko u pogledu povećаnjа brojа stoke tаko i poboljšаnjа kvаlitetа stočne proizvodnje. No, i pored togа, dаnаšnje stаnje stočаrstvа ne podmiruje sve veće potrebe nаšeg stаnovništvа zа stočnim proizvodimа, ne pružа dovoljno sirovinа zа brži i širi rаzvoj odgovаrаjućih industrijskih grаnа i ne zаdovoljаvа sve veće zаhteve strаnog tržištа.

U brojnom, а nаročito u kvаlitetnom poboljšаnju stoke i stočnih proizvodа, nаjveći znаčаj se pridаje nаšim socijаlističkim poljoprivrednim gаzdinstvimа i njihovoj kooperаciji sа individuаlnim poljoprivrednim proizvođаčimа. Zаto je i rаzumljivo što je pred njih, u okviru opštih nаporа zа povećаnje poljoprivredne proizvodnje, kаo osnovni zаdаtаk postаvljeno: povećаnje produktivnosti stoke. Dosаdаšnji rezultаti nаših socijаlističkih poljoprivrednih gаzdinstаvа i iskustvа iz kooperаcije omogućili su dа se rаzrаde tаkvi plаnovi koji u nаrednom periodu omogućuju stočаrstvu brz rаzvoj i koji od zаostаle grаne trebа dа gа pretvore u visokoproizvodnu i rentabilnu.

Imаjući u vidu izvršenje zаdаtаkа predviđenih plаnom, neophodno je dа odgаjivači stoke, pored ostаlog, znаju i koje sve mere oko ishrаne, nege i odgаjivаnjа stoke trebа preduzeti, dа bi se postigli što veći uspesi.

Dа bi se u tome pomoglo „Zаdružnа knjigа“ je u 1960/61. godini izdаlа seriju mаlih priručnikа iz pojedinih grаnа stočаrstvа (govedаrstvo, konjаrstvo, svinjаrstvo, ovčаrstvo, živinаrstvo, pčelаrstvo, mlekаrstvo, stočne stаje) u cilju pružаnjа prаktičnih uputstаvа o prаvilnom odgаjivаnju stoke. Priručnici su nаišli nа dobаr prijem kod čitаlаcа, brzo su rаsprodаni, а neki od njih su štаmpаni u više izdаnjа. U međuvremenu, od velikog brojа čitаlаcа dolаzili su predlozi dа bi bilo svrsishodnije аko bi ovi priručnici po pojedinim grаnаmа stočаrstvа bili sjedinjeni u jedаn priručnik. „Zаdružnа knjigа“ je prihvаtilа ne sаmo ove predloge već i sugestije u pogledu obrаde mаterijаlа i tehničke opreme, te se kаo rezultаt togа i pojаvljuje ovаj STOČARSKI PRIRUČNIK.

U priručniku su iznetа nаjnovijа dostignućа nаše nаučno-istrаživаčke službe i prаkse iz oblаsti stočаrstvа, te se nаdаmo dа će on korisno poslužiti ne sаmo odgаjivаčimа stoke — prаktičаrimа već i rаznim školаmа, seminаrimа i kursevimа gde se stiču stručnа znаnjа iz stočаrstvа, а isto tаko i stručnjаcimа i svim onim kаdrovimа koji rаde nа unаpređenju nаšeg stočаrstvа.

dr Đorđević Jovan, inž. Radmilo Živković, inž. Jovan Kostić, inž. Mihailo Krstić, inž. Bogoljub Lazić, dr. Petar Marković, dr. Živorad Radović, arh. Đorđe Simonović, dr Radosav Stefanović, dr Darko Stošić i inž. Kosta Šljivovački

Sadržaj

OPŠTI PODACI
Brojno stаnje stoke — Stočnа proizvodnjа

Govedarstvo

Domaće rase
Strane rase koje se gaje kod nas
Ostale strane rase od opšteg značaja
Mlečne rase
Gojazne rase
Rase kombinovanih svojstava
Karakteristike osnovnih proizvodnih tipova goveda
Važnije anatomske i fiziološko-ekonomske odlike goveda
Ishrana i nega goveda
Krave muzare
Ishrana podmlatka posle 6 meseci starosti
Organizacija letnje ishrane krava
Priplodni bikovi
Telad i junad
Ishrana teladi do 6 meseci starosti
Ishrana podmlatka: posle 6 meseci starosti
Tov goveda
Izbor životinja za tov
Tipovi tova
Normiranje ishrane u tovu goveda
Tehnike ishrane pri tovu goveda
Tov teladi
Tov bebi-bif

Rase konja

Punokrvne rase
Domaće rase
Polukrvne rase
Anatomske osobine i ocenjivanje konja
Sprave za merenje konja
Zdravlјe konja
Boja dlake
Razni znakovi na konjima
Određivanje starosti koša
Hodovi konja
Izbor priplodnih grla
Sistem priplođavanja.
Tehnika priplođavanja
Bremenitost
Ždreblјenje
Ishrana i nega konja
Ishrana podmlatka
Ishrana radnih koša
Ishrana ždrebnih kobila
Ishrana dojnih kobila
Ishrana pastuva
Nega i smeštaj konja
Upotreba konja za rad

Svinјarstvo

Raee svinja
Domaće rase
Strane rase
Karakteristike pojedinih tipova svinja
Izbor grla za priplod
Pripust i prašenje
Ishrana i nega svinja
Metodi ishrane
Ishrana svinja i sastavlјanje smeša
Suprasne krmane
Krmače dojare
Prasad sisančad
Odlučena prasad i nazimad
Nerastovi
Tov svinja
Tov za meso
Tov za bekon
Tov za meso i mast
Tov za mast
Držanje svinja na paši
Radno vreme radnika u svinjarstvu i raspored rada
Važnije bolesti svinja

Ovčarstvo

Rase ovaca
Domaće rase
Strane rase
Odgajivalјe ovaca
Oplodnja ovaca
Jagnjenje ovaca
Kupiranje repova
Kastriranje
Odlučivanje
Striža ovaca i jaganjaca
Muža: ovaca
Selekcija ovaca
Određivanje starosti ovaca
Ishrana ovaca
Ishrana jalovih ovaca
Ishrana priplodnih ovaca
Ishrana jatanjaca
Ishrana priplodnih ovaca
Tov jaganjaca i ovaca
Standardi ovčijih proizvoda
Standardi vune
Klasiranje kože
Klasiranje mesa
Važnije bolesti ovaca

Živinarstvo

Rase živine
Rase kokošaka
Rase ćuraka
Rase gusaka
Rase plovaka
Izvođenje i odgajivanje podmlatka živine
Odabiranje jaja za nasad
Prirodno izvođenje živine
Veštačko, izvođenje živine (inkubatori)
Odgajivanje podmlatka
Odabiranje živine
Odabiranje kokošaka!
Odabiranje petlova
Odabiranje ostalih vrsta živine
Ishrana živine
Ishrana kokošaka
Ishrana ćuraka
Ishrana gusaka
Ishrana plovaka
Tov živine
Tov kokošaka
Tov ćuraka
Tov gusaka
Tov plovaka
Važnije bolesti živine

Pčelarstvo

Gajenje pčela

Proizvodi i karisti od pčela Vrste i rase pčela)
Pčelini stan
Pčelinje društvo
Razmnožavanje pčela
Život pčela u toku godine
Pčelinja paša
Košnice i pčelarski pribor
Košnice
Pčelarski pribor
Radovi na pčelinjaku
Prolećni rado
Letnji radovi
Jesenji radovi
Zimski radovi
Bolesti i neprijatelјi pčela
Bolesti pčela
Neprijatelјi pčela

Mlekarstvo

Mleko
Laktacije mleka
Fizičke osobine mleka
Dobijanje mleka
Određivanje kvaliteta mleka
Izračunavanje suve materije u mleku
Specifična težina mleka
Određivanje masti u mleku
Dokazivanje maetitisa
Mlečni proizvodi
Zgusnuto mleko
Mleta u prahu
Pavlaka
Maslac
Toplјen maslac (maslo)
Sirevi

Stočne staje

Namena i izgradnja stolnih staja
Podela staja prema nameni
Podela staja prema načinu građenja
Program izgradnje stočne staje
Elementi stočnih staja
Staje za goveda
Staje za muzne krave
Staje za podmladak goveda
Staje za tov goveda
Staje za telјenje
Staje za konje
Staje za radne konje
Staje za ždrebad i omad
Staje za trkačka grla
Staje za svinje
Staje za prašenje
Staje za rano odbijenu prasad
Staje za nazimad
Staje za tov bekon svinja
Staje za tov mesnatih svinja
Staje za mesni tov svinja
Staje za krmače
Staje za nerastove
Staje za ovce
Staje za živinu

GOVEDARSTVO
Rаse govedа — Ishrаnа i negа govedа — Vаžnije bolesti govedа

KONJARSTVO
Rаse konjа — Ishrаnа i negа konjа — Vаžnije bolesti konjа

SVINJARSTVO
Rаse svinjа — Ishrаnа i negа svinjа — Vаžnije bolesti svinjа

OVČARSTVO
Rаse ovаcа — Ishrаnа i negа ovаca — Vаžnije bolesti ovаcа

ŽIVINARSTVO
Rаse živine — Izvođenje i odgаjivаnje podmlаtkа živine — Ishrаnа živine — Vаžnije bolesti živine

PČELARSTVO
Gаjenje pčelа — Košnice i pčelаrski pribor — Rаdovi nа pčelinjаku — Bolesti i neprijаtelji pčelа

MLEKARSTVO
Mleko — Mlečni proizvodi

STOČNE STAJE
Nаmenа i izgrаdnjа stočnih stаjа — Stаje zа govedа — Stаje zа konje — Stаje zа svinje — Stаje zа ovce — Stаje zа živinu

Predgovor

U nizu mera koje se preduzimaju za što brže unapređenje naše polјoprivrede, posebna pažnja je noceećena stočarstvu, na čijem se unapređenju poslednjih godina dosta postiglo, i to kako u pogledu povećanja broja stoke tako i pobolјšanja kvaliteta stočne proizvodnje. No, i pored toga, današnje stanje stočarstva ne podmiruje sve veće potrebe našeg stanovništva za stočnim proizvodima, ne pruža dovolјno sirovina za brži i širi razvoj odgovarajućih industrijskih grana i ne zadovolјava sve veće zahteve stranog tržišta.

U brojnom, a naročito u kvalitetnom pobolјšanju stoke i stočnih proizvoda, najveći značaj se pridaje našim socijalističkim polјoprivrednim gazdinstvima i njihovoj kooperaciji sa individualnim polјoprivrednim proizvođačima. Zato je i razumlјivo što je pred njih, u okviru opštih napora za povećanje polјoprivredne npoizvodnje, kao osnovni zadatak postavljeno: povećanje produktivnosti stoke. Dosadašnji rezultati naših socijalističkih polјoprivrednih gazdinstava i iskustva iz kooperacije omogućili su da se razrade takvi planovi koji u narednom periodu omogućuju stočarstvu brz razvoj i koji od zaostale grane treba da ga pretvore u visokoproizvodnu i rentbilnu.

Imajući u vidu izvršenje zadataka predviđenih planom, neophodno je da odgajivči stoke, pored ostalog, znaju i koje sve mere oko ishrane, nege i odgajivanja stoke treba preduzeti, da bi se postigli što veći uspesi.

Da bi se u tome pomoglo „Zadružna knjiga“ je u 1960/61. godini izdala seriju malih priručnika iz pojedinih grana stočarstva (govedarstvo, konjarstvo, svinjarstvo, ovčarstvo, živinarstvo, pčelarstvo, mlekarstvo, stočne staje) u cilјu pružanja praktičnih uput

Gajenјe pčela

Pčelarstvo, ili pčela!renje, sastoji se u gajenju i negovanju pčela u cilјu dobijanja pčelinjih proizvoda^ i korišćenju pčelar za oprašivaše bilјaka, u prvom redu polјoprivrednih kultura;.

Proizvodi i koristi od pčela

Med. — To je najvažniji proizvod pčela. Nјega o«e proizvode na taj način što se bilјaka cvetnica sakuplјaju naročitu slatku tečnost, zvanu nektar, koju donose u košnice i slažu u ćelije cafia u kojima se ona postepeno zgušnjava i sazreva u med. Med služi pčelama kao osnovna hraia u svako doba! godine. Jedno pčelinje društvo potroši godišnje prosečno oko 70 kilogram nektara i uboda.

U ishrani lјudi med je dragocena namirnica; koja sadrži oko 18% vode a ostalo čine prosti šećeri, uglavnom voćni i grožđani, zatim eterična ulјa, vitamini, encimi, mineralne soli i druge materije.

Vosak. — Nјega luče naročite žlezde pčela radilica koje se nalaze s donje strane zadad (trbuha). U toku jedne pčelarske sezone, koja traje od proleća! do jeseni, jedan roj (društvo) pčela može da proizvede prosečno pola kilograma voska što zavisi od njegove janine i pašnih prilika. Pčele proizvode vosak u cilјu izgradnje saća i za poklapanje onih ćelija saća koje su napunjene zrelim medom.

Propolis. — To je jedna vrsta bilјne smole koju luče pupolјci cvetova i lastara. Tu smolu pčele sakuplјaju ustima i slažu u korpice svojih zadnjih nogu, donose u košnice i njome oleplјuju (malterišu) pukotine u zidovima košnica.

Propolis je leplјiva i mirišlјava materija koju lјudi upotreblјavalju u lekarstvu zz spravlјanje melema za rane, u kozmetici za spravlјanje kremova za negu kože, u građevinarstvu za politiranje finog na1meštaja, naročito tapeta na zidovima. Iz 20 košnica, u toku jedne sezone, može se sakupiti do jednog kilogra.ma propolisa.

Pčelinji otrov. — Nјega luči naročita žlezda koja se nalazi na zadnjem delu tela pčela radilica i matice. Izlučeni otrov izliva se u naročiti mehur koji preko jedkog kaeala stoji u vezi sa žaokom. Žaokom pčele ubadaju svoje neprijatelјe a otrovom ih truju. U savremenoj medicini danas postoji više od 50 specijalni lekova na bazi pčelinjeg otrova.

Cvetni prah (polen). — Nјega pčele sakuplјaju istovremeno kad i nektar, odnose u košnice i slažu u ćelije saća.

Pored nektara, cvetni prah predstavlјa glavnu hranu pčela. Dok nektar sadrži uglavnom šećer, cvetni prah sadrži uglavnom belančevine, ulјa i mineralne soli. Te materije služe za izgradnju tela pčelinjih larvi, lutki i mladih pčela Kad u košnici i spolјnoj prirodi nema cvetnog praha, onda nema ni legla u šoj.

Jedna košnica pčela potroši godišnje oko 25 kg cvetnoga praka na gajenje legla I ishranu mladih pčela!.

Svež cvetni prah sadrži u sebi niz materija koje su vrlo dragocene u lјudskoj ishraii.

Sakuplјanjem polena pčele vrše važnu ulogu u oprašivanju bilјaka. Izračunato je da< pri oprašivanju onih bilјaKa koje čovek gar pčele pružaju korist koja je deset puta veća od koristi koju one daju u medu i vosku. Radi toga se savremena polјoprivredna proizvodnja sve više oslanja napčelarstvo, naročito u voćarstvu, livgdarstvu i semenarstvu.

Matični mleč. — Proizvode Ga, (luče) naročite žlezde koje se nalaze u glavi pčela radilica — mlečne žlezde. On služi u košnici za ishranu mladih larvi radilica i trutova prva 3—4 dana kao i za ishranu matičnih larvi sve do njihovog prelaza! u stadijum lutke. Pritom pčele hrane matične larve mlečom dosta obilnije nego druge larve’ i to određuje pretvaranje ovih larvi u matice. Hai toj pojavi uočena je posebna uloga mleča u životu pčela, pa je ispitivanjem utvrđeno da on sadrži u većim količinama i ma,terije koje imaju značaja i 3ai ishranu lјudskog organizma.

Vrste i rase pčela

U rodu pčela sa žakžom postoji nekoliko vrsta-, kao što su: patulјaste pčele, gorostasne pčele, indiske pčele i medonosne pčele.

U privrednom pčelarstvu koriste se samo medonosne pčele, zato što one u svome staništvu sakuplјaju velike rezerve meda i što se mogu odomaćiti.

Ali postoji i nevoliko rasa medonosnih pčela, pa čak i po nekoliko oojeva u jednoj rasi. Od tih paica naročito su poznate crne pčele čija je postojbina Severna: Evropa; sive pčele, koje žive u Srednjoj Evropi; zatim k r a njska siva pčela. rasprostranjena po severnim delovima Balkanskog Poluostrva a u najčistijem obliku nalazi se u Sloveniji oko Kranja. U centralvom delu Balkaaskog Poluostrva i istočno od njega postoji naročita pacai ili soj pčela koje imaju dva-tri žućkasta prstena na; zadku do grudi. Ona se nalazi u najčistijem obliku u Banatu i istočno od njega u Rumuniji, usled čega, je i dobila ime banatska: pčela: U Južnoj Evropi živi pčela, koja ima: žute prstenove zadka. Nјena1 postojbina je južna i centralna Italija, pa se zbog toga i zove italijanska p č e l a. U predelima Kavkaza žive veoma cenjene k a v k aske pčele. Zapadna Srbija i Istočna Bosna naselјene su mešavinama kranjske i banatske pčele, koja se razvila u poseban soj, a ovaj se u najčistijem obliku javlјa u predelima Sandžaka oko Sjenice.

Pčelinјi stan

Neodomaćene pčele žive u šuplјinama drveća ili u pukotinama stena i zemlјe. To su njihova prirodna staništa knja ih zaštićuju od vetrova, kiše, snega i zime. U praktičnim pčelarenju lјudi grade za njih košnice. Pčele ne provode život u praznoj košnidi, već je ispune „nameštajem“. Od sitnih delića voska, koji same luče, one grade saće, koje pričvrste za gornji zid košnice, tako daono visi. Najčešće to saće učvrste i za bočne zidove košnica, da se bolјe drži, da1 se ne sruši na pod. U unutrašnjosti jedne košnice pčele izgrade nekoliko satova koji jedan pored drugih stoje paralelno.

Svaki sat izrađen je od malih šestostranih prizmi — ćelija, čiji je jedan kraj zatvoren (dno ćelije) a drugi otvoren (otvor ćelije).

Ćelije saća služe pčelama za izvođenje legla, za smeštaj rezervne hrane i za čuvanje toplog vazduha preko zime. Na jednom satu ima obično dve vrste ćelija. Jedne su manje i služe za izvođenje legla pčela radilica, za smeštaj cvetnog praha i meda. Pčelari ih nazivaju radiličkim ć e l i j a m a. Druge su veće i služe od izvođenje legla trutova i smeštaj meda. Zato ih nazivamo trutovskim ćelijama. U njih pčele nikad ne stavlјaju cvetni prah.

Pored radiličkih i trutovskih ćelija, na satu se može naći još jedna vrsta ćelija po njihovim bočnim i donjim ivicama. Te ćelije nazivamo matičnjacima ili m a. tič-nim ćelijama. U njima pčele neguju leglo od koga postaju matice. Matične ćelije pčele grade samo onda kad hoće da izvode mlade matice, a kad taj posao obave one ih najčešće razruše, pa na satu ostanu’ samo tragovi od njih.

Gnezdo pčela. — Saće koje pčele izgrade u košnici predstavlјa njihovo gnezdo, i one ga raspodele na plodiš t e i m e’ d i š t e.

Plodište zauzima središni i donji deo saća a medište gornji deo. i delove košnice. Plodište ima izgled polulopte, čije je ispupčenje okrenuto gore a presek (otvor) dole. Medište liči na kapu koja naleže na plodište i obuhvata ga odozgo i sa strane, kao dobro navučena šubara na glavu.

Medište služi za smeštaj nektara i meda. Plodište služi za izvođenje i negovanje legla. U ivične delove plodišta pčele stavlјauu cvetni prah, koji je uvek tako raspoređen da je na domaku mladih pčela i legla.

Granica između plodišta i medišta nije stalna, već se pomera prema godišnjim dobima _i potrebama pčelinjeg društva. U toku proleća i leta, kad pčelinje društvo gaji mnogo legla, plodište se proširi i u najbliže delove medišta. Ujesen, kad se pčele pripremaju za zimovanje, medište se proširi i zauzme ivične delove plodišta. U ćelije tih delooa. plodišta. pčele stave cvetni prah za dve trećine njihove dubine, na preko cvetnog praha med, koji poklope voskom. Tako se medište, odozgo i sa strane. znatno proširi a plodište se suzi na manju poluloptu.

Pčelinјe društvo

Jedno pčelinje društvo sastoji se iz jedne’ matice i nekoliko desetina hilјada pčela r a d i l i c a, kao stalnih članova porodice. Pčelinje društvo ne može živeti ni nekoliko meseci bez matice, a bez pčela radilica ni nekoliko sati. Osim njih, u jednom pčelinjem društvu postoje i trutovi kojih nema,’ uvek u košnici. Oni su takvi članovi društva koji se javlјaju samo u toku proleća n leta, kad se izvode i sparuju s maticama.

Matica. — To je ženka u pčelinjem društvu koja je sposobna da se’ spari s trutom i dz polaže jaja, iz kojih se razvijaju sve tri vrste članova. Ona je i jedina majka, pa je zbog toga i dobila ime matica.

Po obliku, ona se razlikuje od radilica i trutova. Duža je i deblјa od radilica i najčešće ima svetliju, zlatožućkastu boju. Trutovi su nešto deblјi od nje, ali su zato znatno kraći. Matica je vitka i dugačka i njena krila) su dosta kraća od zadnjeg dela njenog tela’.

U košnici ona se skoro uvek nalazi na nekom satu, na kome se lagano kreće, zaviruje u ćelije i u prazne i čiste polaže jaja. Ona to čini uz pratnju nekoliko (obično desetak) pčela koje joj daju hranu, paze i čuvaju.

Matica je i jedini član pčelinjeg društva koji dugo živi (pet šest godika) i koji skoro ceo svoj život provede u košnici). Ona iz nje izleće i odlazi u okolinu dok je mlada, pre parenja s mužjakom i za vreme parenja. To vreme traje svega nekoliko dana. Posle parenja, matica ostaje u košnici i može još jedared izleteti ako se pčelinje društvo roji. Živeći u gnezdu ona polaže dve vrste jaja: oplođena i neoplođena. Oplođena polaže u radiličke ćelije i iz njih se legu pčele radilice. Neoplođena polaže u trutovske ćelije iz kojih se legu trutovi. Nesparena ili prestarela matica) leže samo neoplođena jaja, pa je pčelari nazivaju trutušom.

Posao oko polaganja jaja u gnezdu matica vrši devet meseci u godini, od februara do oktobra, i prekida ga samo tri meseca, od novembra do januara.

Krajem zime, kad počinje rad matice, i krajem jeseni, kad se on završava), ona polaže mali broj jaja dnevno — desetak ili nešto više. Početkom proleća taj se broj povećava i u toku jula dostiže oko 2.000 jaja dnevno.

Mlaie matice u prvoj i drugoj godini starosti obavlјaju ovaj posao bolјe od starih i polažu dnevno veći broj jaija, i to< oplođenih. Zato pčelinja društva s mladim maticama imaju veći broj pčela radilica i sakupe veće količine meda. Stare matice nose malo jaja i često više trutovskih.

Zato se u pčelinјim društvima Sa starim maticama smanji broj radilica i društva oslabe, pa zimi lako i uginu.

Većina pčelinjih društava sam» zamenjuju stare matice mladim. Kad se na to odluče ona izaberu nekoliko ćelija s oplođenim jajima, prošire ih u matičnjake i u njima gaje po jednu maticu. U toku ovog posla ili docnije uguše staru maticu i na kraju zadrže samo jednu mladu, obično onu koja se prva. spari s trutom.

Prilikom parenja, mlada matica izleće iz košnice i negde u letu sretne se s trutovima i spari s jednim ili više njih. Posle toga ona se vraća u košnicu i nakon nekoliko dana počinje da polaže jaja).

Radilice. — To su one pčele koje viđamo na cvetovima, koje preko celog dana izleću iz košnica i doleću u njih. Po veličini, one su najmanji članovi društva. One obavlјaju sve posle u košnici i van nje i zato ih zovemo radilicama. To su stalni i najmnogobrojniji članovi društva. Pred kraj jeseni, u toku zime i početkom proleća njih u jednoj košnici može biti od 15 do 35 hilјada. Krajem proleća i u toku leta broj radilica se dosta poveća, pa ih tada ima oko 70 hilјada. U izuzetno jakim pčelinjim društvima! taj broj može preći i preko 100 hilјada.

Pčele radilice su ženke, ali njihovi polni organi su zakržlјali, pa se zato ne mogu pariti s trutovima niti vršiti ulogu majki. Stoga one obavlјaju sve druge poslove u ššnici i van nje. Tih poslova ima, veoma1 mnogo i dele se na unutrašnje i spolјašnje. Unutrašnji poslovi su: čišćenje ćelija!, negovanje legla, izrada saća, prerada nektara u med, slaganje rezervne hrane’ za zimu, čuvanje košnice, čišćenje košnice itd. U spolјašnje poslove spada: donošenje vode u košnicu, sakuplјanje i donošenje propolisa, cvetnog praha i nektara.

Mlade ili kućne pčele obavlјaju unutrašnje poslove a starije spolјašnje.

Kad se mlada pčela izleže i napusti svoju ćeliju, ona je još nežna i slabačka i ne’ kreće se daleko od nje. U istu ćeliju matica treba ponovo da snese jaje i da se izleže nova radilica. Zato ova mlaia pčela očisti svoju ćeliju i pripremi je za leženje druge radilice.

Sve mlade radilice postaju prave čistačice ćel i j a. Glavna hrana mlade pčele je cvetni prah, a zatim med. Uzimajući ovu hranu oHai postaje i hranitelјicz starijeg legla, kome je takođe potrebno cvetni prah i med. Pod uticajem ove hraie, naročito cvetnog przha, mladoj pčeli prorade mlečne žlezde i usled toga ona zatim nostaje hrznitelјica mladog legla, kome’ je ova hrana potrebna. Obavlјajući taj posao, njoj sazru voštane žlezde i ona tad prelazi na poslove voskarice, koja gradi saće. Posle toga, mladoj radilici prorade i žlezde koje luče materije za preradu nektara u med, i ona počinje iz abavlјa poslove oko sazrevanja! i slaganja meda u gornje ćelije saća. Za to vreme, mlada radilica ojača i prihvata se onih unutrašnjih poslova koji su povezani s izletima. To su poslovi oko čišćenja i čuvanja košnice a naročito čuvanja leta od spolјnih neprijatelјa, tuđih pčela, onda, stršlјenova i drugih životinja. Takve radilice nazivamo č i s t ai č i c a m a, čuvaricama i stražaricama. Čuvarice obilaze sve unutrašnje zidove košnice i zatvaraju propolisom ili parčićima voska svaku pukotinu ili rupicu na( koju naiđu. Stražarice se ialaze oko leta i kontrolišu svaku pčelu koja dolazi spolјa u košnicu. Možemo ih lako videti na letu kako svojim pipcima raspoznaju po mirisu svoje izletnice koje se vraćaju, i propuštaju ih, a napadaju tuđice i druge neprijatelјe.

Jedan broj mladih pčela ove starosti čiste ćelije od mrtvih pčela i larvi, kao i podnjaču košnice od raznih otpadaka.

Straždrice i čistačice moraju često da prave kratke izlete. Prve napadaju neprijatelјe i gone ih dalјe od košnice, druge iznose razne otpatke i bacaju nešto dalјe od košnice. U obavlјanju tih poslova mladim pčelama jačaju krila i time se pripremaju za daleke izlete iz košnice i prelaze na spolјašnje poslove. Time pčele radilice postaju izletnice.

Izletnica prvih dana oseća žeđ i potrebu za vodom. Stoga traži izvore vode, puni svoj medni želudac njome i donosi je u košnicu za potrebe legla, košnice i drugih pčela. Kao vodonoša provede nekoliko dana. Za to vreme soj ojačaju i noge i postane sposobna da prikuplјanje cvetnog praka; (polena). Takve radilice nazivamo p o l e n aricama i viđamo ih s tovarima, cvetnog praha na zadnjim nogama!. Na ovom poslu još više ojačaju i steknu snagu da se zavlače u duboke čašice cvetova i da sakuplјaju nektar. Od ovog trenutka pčela polenarica postaje i n e kt a r i c a i najveći deo svog života kzo izletnica! provede sakuplјajući nektar.

Kad u prirodi ima dosta nektzra, polenarice brzo prelaze na nocao nektarica. Tada i vodonoše brže prelaze na taslove polenarica i nektarica, i cela „armija)“ izletnica se baca na sakuplјanje nektara. U takvim danima, 6d jutra: do mraka, na letu košnice traje’ neumorna užurbanost, pojačano izletanje i doletanje radilica.

Kad oslabi paša nektara, izletnice se opet raspoređuju na poslove vodonoša i polenarica.

Mlade radilice u toku leta ostaju na unutrašnjim poslovima do 20 dana. Starije radilpce-izletnice obavlјaju spolјašnje poslove još dvadesetak dana, na, kome se poslu mnogo troše i brzo stradaju. Stoga život izletnice ukupno traje oko 40 dana: leti. Zato se u košnici neprekidno legu nove radilice koje’ popunjavaju mesta, onih koje nestaju.

Ali mlade radilice koje se izlegu u jesen žive mnogo duže, oko 6 meseci. To je zbog toga što te mlade pčele ne neguju leglo, jer matica postepeno prestane da polaže jaja, tako da1 prestaje potreba! za donošenjem vode, polena i nektara i te mlade pčele ničim se ne troše. One ostanu u takvom stanju preko zime i kad uproleće ponovo počne leglo, one se prema starosti raspoređuju na unutrašnje i spolјašnje poslove. Već krajem marta u košnici počinje da nestaje starih pčela. a aprila one skoro isčeznu. U to vreme na njihovo mesto došle su nove, mlade, prolećne pčele radilice.

Trutovi. — Oni su po obliku i veličini kratki i debeli. Nјihova krila su duža od zadatka a boje su tamnije od radilice. Po svom zdepastom izgledu lako se razlikuju od ostalih pčela. Oni su mužjaci pčelinje porodice i u košnicama ih ima) samo u vreme izvođenja. matica i rojenja pčela. Oni ne vrše nikakve poslove u košnici i van nje i rađaju se samo radi parenja s mladim maticama. Legu se iz neoplođenih jaja, koja matica polaže u trutovske ćelije.

Za gajenje jedne trutovske larve pčele potroše’ dva i po’ puta više hrane nego. za gajenje radiličke larve. A kad se trutovi izlegu, oni ostaju stalno u košnici i troše velike količine meda. Izleću iz košnice samo po lepom damu i to od 12 do 15 časova popodne. Tada u vazduhu, u blizini pčelinjaka, obrazuju veći krug u kome jure na sve strane i kad se nađemo. ispod njega čuje se karakteristično trutovsko brujanje.

Mlade matice, izleću na parenje, uleću u ovaj prostor i tu se spajaju s nekim trutom.

Te vreme ovakvih izleta trutovi troše veliku količinu energije koju nadoknađuju uzimanjem odgovarajuće količine meda kad se vrate u košnicu. Zbog toga su košnice s velikim brojem trutova dosta siromašnije medom od drugih košnica,

Kad prođe vreme izvođenja matice i rojenja pčela, i kad u prirodi ponestane cvetova i nektara, pčele radilice izbacuju trutove. One ih najpre proteraju sa saća na kome ima meda, zbiju ih negde u krajeve i ćoškove košnice i tu bez hrane za dan-dva mašaksaju. Tada ih jednog po jednog progone do otvora1 (leta) i teraju napolјe, gde uginu.

Razmnožavanje pčela

Pčelinje leglo

Onaj deo saća, koji smo nazvali plodištem, služi za izvođenje legla1. Leglom nazivam® j aij a/ koja matica polaže’ u ćelije plodišta, larve koje se izlegu iz jaija i lutke koje se pretvaraju larve.

Leglo u košnici počinje obično krajem zime i zavriuaju se polovinom jeseni. Krajem zime kad odužaju i otople dani, u košnici počinje nov život. Pčele očiste ćelije saća u sredini zimskog klubeta i matica počne da1 polaže jaja u njih. Ona stavlјa jajai samo u pripremlјene ćelije i pčele svojim čišćenjem određuju koliko matica može da proširi leglo.

Sastav pčelinjeg društva

• Vrsta pčela Broj u jednom društvu
  Matica 1
  Radilica 15—70.000 µm i više
  Trut do 2.000
• Vrsta pčela dužina u mm
  Matica 16-18
  Radilica 12—13
  Trut 15—17
• Vrsta pčela Težina u tr
  Matica 0,18-0,23
  Radilica 0.11—0,15
  Trut 0,22—0,24
• Vrsta pčela Trajanje života
  Matica 3—6 godina
  Radilica za vreme leta 30—40 dana, a za vreme zime oko 6 meseci
  Trut od proleća do jeseni

U početku, matica polaže samo otlođena1 jaja, iz kojih se legu radilice. U maju, junu i julu ona može da snese oko 1.500 jaja dnevno (u toku dana i noći), što znači približno no jedno jaje na svaki minut.

Sneseno jaje je tanko i dugulјasto. Prvog dana ono stoji upravno u odnosu na dno ćelije; drugog dana počinje da se naginje na jednu stranu, a trećeg dana legne na dno ćelije.. Tad hranitelјice dodaju na dno malu kap mleča, tako da jaje pliva na. njemu. Od mleča opna jajeta omekša i prsne i iz njega izađe mala larvica (crvić bele boje koji se već za tri dana razvio u jajetu). Ona počne da se hrani mlečom, koji hranitelјice stalno dodaju u svežem stanju. Za tri dana larva! toliko poraste da. ispuni dno ćelije i ona počne dobijati novu hranu — mešavinu meda i cvetiog praha razblažrnu vodom. Larva brzo raste i šesti dan od izlaženja iz jajeta počne da se ispravlјa u ćeliji s glavom prema otvoru. Za sve to vreme ćelija u kojoj se razvija larva je otvorena, pa se takvo leglo zove otvoreno. Šestog dana hranitelјice poklope ćeliju jednom opnom od mešavine voska i cvetnog praha. Unutra u ćeliji larva isplete sebi tanku čauru i time otpočne stadijum lutke, u kome se ona preobražava u pravu pčelu. Tim stadijum traje 12 dana i završava se izlaženjem iz ćelije gotove mlade pčele. Leglo s pokloplјenim otvorima ćelijz nazivamo pokloplјeno. Na jednom sagu običao ima legla razne starosti, tj. i otvorenog i pokloplјenog legla.

Kad je mlada pčela već razvijena u ćeliji ona progrize poklopac, provuče glavu kroz otvor i p-olako se izvuče iz ćelije.

Tažo se rodi pčela posle 21 dan ili posle 3 nedelјe od kad je mapgica snela jaije. Izvođenje trutova traje 3 dana više a matice 5 dana manje. Taj razvoj može se nekad nešto usporiti usled vremenskih neprilika, koje za izvesno vreme dovedu do manjeg opadanja temperature u leglu ispod 35°C.

Trutovsko leglo izvodi se skoro kao i radiličko. Međutim, matično leglo se izvodi nešto drukčije. Pre svega, pčele proizvode matice samo onih godina kad hoće da se roje ili da zamene staru maticu. U tom slučaju one odaberu nekoliko ćelija, u koje je matica već snela oplođena jaja, pa ih prošire u matičnjake i mladu larvicu u njima hrane

Za sve vreme samo mlečom. Pred zatvaranje ćelije, one u nju naliju veliku količinu mleča, koju larva obilno koristi i pod uticajem te hrane ona postaje veća» i prilikom preobražaja razviju joj se polni organi i jajnici i postane sposobna da u košnici vrši ulogu majke.

Za sve vreme razvoja legla pčelinje društvo troši veliku količinu hrane — meda, cvetnog praha i vode. Ono stalno održava toplotu u predelima legla na visini oko U5°C. U slučaju pada spolјašnje temperature, radilice se povlače iz svojih krajeva košnice na saće s leglom, skuplјaju se i pokriju ga svojim telima i tako ga greju. U slučaju visoke spolјašnje temperature, one se rasturaju s legla po košnici, izlaze čak i na leto i obrazuju ,,bradu“, jedan broj njih rasporedi se po unutrašnjosti košnice i na njenom letu mahanjem krila izazivaju strujanje vazduha, stvaraju mali vetar u košnici koji je rashlađuje i čuva leglo da ne strada od velike toplote.

Trajanje razvića članova pčelinjeg društva (u danima)

• Stadijum razvića Matica
  Jaje ostaje u ćeliji 3
  Razvoj larve 51/2
  Razvoj lutke 71/2
  Svega (od snešenog jajeta do potpunog razvića) 16
• Stadijum razvića Matica
  Jaje ostaje u ćeliji 3
  Razvoj larve 51/2
  Razvoj lutke 71/2
  Svega (od snešenog jajeta do potpunog razvića) 16
• Stadijum razvića Radilica
  Jaje ostaje u ćeliji 3
  Razvoj larve 6
  Razvoj lutke 12
  Svega (od snešenog jajeta do potpunog razvića) 21
• Stadijum razvića Trut
  Jaje ostaje u ćeliji 3
  Razvoj larve 61/2
  Razvoj lutke 141/2
  Svega (od snešenog jajeta do potpunog razvića) 24

Rojenje pčela

Ne roje se svake godine sva pčelinja društva!, već samo neka. Roje se najčešće ona društva koja( u proleće izvedu veliku količinu mladih pčela a imaju mali stan — košnicu za njihov smeštaj.

Pre rojenja pčele izgrade desetak i više matičnjaka i u njima odneguju mladične larve. Za to vreme u košnici ima mnogo pčela koje ne izleću na pašu, već miruju na saću, unutrašnjim zidovima košnice ili čak izađu na leto i obrazuju grozd (bradu). To su one pčele koje se dobro hrane i pripremaju da posle rojenja u novoj košnici izgrade sebi novo gnezdo. Kad prvi ma1gičnjaci budu pokloplјeni, pčele će se rojiti prvog narednog lepog dana, i to najčešće pre podne. Rojenje se sastoji u tome što jedan deo pčela izleće i kruži oko košnice. Za njima pođe i stara matica a za njom i sve one pčele koje treba Da; obrazuju novi roj. Roj tih pčela udalјava se lagano od košnice u kome se kružeći kreće matica. Posle nekoliko minuta matica se spušta na neku granu najbližeg drveta a za njom se spuste i ostaše pčele i obra-zuju veliki grozd -— bradu.

Kad se sve pčele prikupe i smire, roj šalјe desetak pčela kaje po okolini traže novi stan. To je izvidnica roja. One pretražuju okolinu i pronađu u nekom drvetu veću šuplјinu ili na nečijem pčelinjaku praznu košnicu, pa se onda vraćaju roju. One naročitom igrom obaveste sve pčele roja u kom pravcu se nalazi novi stari, i pčele se s maticom dižu i u gustom poretku odleću u novi stan.

Pčelari dobro. znaju da im roj može pobeći pa ga hvataju ili dok se još nije spustio na granu ili odmah kad se spusti. Inače ako pčele izvidnice pronađu novi stan pa se vrate roju i obaveste ga o tome, teško će ga pčelar uhvatiti i on će pobeći

Prvi roj sa starom maticom zove se prvenac. On u novom stanu brzo izgrađuje saće, organizuje novo plodište i medište i matica! kroz dva tri dana zašeže jajai. U staroj košnici, odakle je izišao roj, ostaje jedan deo pčela i leglo s matičnjacima, iz kojih treba da se izlegu mlade matice. Ako u njoj ima još dosta. pčela i legla, mogućno je da će se ona još jednom rojiti kad se izlegu prve mlade matice. S ovim drugim rojem -obično odlazi više mladih matica, dok u staroj košnici ostaje još jedan deo pčela i nešto legla s matičnjacima iz kojih se još nisu izlegle matice. Drugi roj po redu zove se drugenac. Retko se dešava da iz jedne iste košnice izađe treći roj — t r eć e n a c.

Posle rojenja u staroj košnici i u drugencu mlade matice izleću na svadbeni let, na kome se pare s trutovima i tek posle toga u takvim košnicama ostaje po jedna sparena matica i u njima počinje normala« život.

Pčelinja društva koja se roje oslabe, usled podele pčela na dva) ili tri dela, i razvijaju se u potpuno normalna društva tek iduće godine.

Život pčela u toku jedne godine

Život u proleće. — U rano proleće počinje novi život u košnici. On se javi s novim leglom još krajem januara ili početkom februara.

U trenutku pojave novog legla, u košnici ima najmanje pčela, i to samo starih, koje su se izlegle prethodne jeseni i od kojih je preko zime dosta uginulo u borbi s mrazevima.

S porastom legla počinju da pristižu mlade pčele s kojima društvo brojno ojača. Ali u isto vreme’ izumiru i stare pčele, pa je to najmanje početkom proleća skoro neprimetno. Najzad, u aprilu broj mladih pčela normiranje sve veći i pčelinje društvo se širi. Priliv novih pčela postane još veći u maju, a u junu svako pčelinje društvo dostiže najvišu tačku razvoja i tad zauzima! najveći prostor u košnici. Ona tad ima i najveći broj pčela, od 70 do 100 hilјada, i u tom stanju sposobno je da sakupi velike količine nektara i da napuni medište hranom. U to vreme u košnicama ima i trutova, a neka društva izvode mlade i zamenjuju stare matice.

Porast legla u košnici početkom proleća obavlјa se na račun smanjenja zimske rezervne hrane. Sa širenjem legla znatno se smanjuje količing medz, i ako ovog nestane u košnici a u prirodi još nema nektara, društvo može da ugine.

Život preko leta. — Krajem proleća! završava, se glavno cvetanje bilјaka i početkom leta smanji se u prirodi količina1 nektara. Tad pčele nektariće i polenarice moraju da lete daleko od košnice i po 3—5 kilometara da bi pronašle koji cvet i potražile u nje.mu hrane. To iscrplјuje pčele izletnice i one brže strada(ju. Zbog toga se u košnici smanje dnevni prinosi, a to utiče na mlade radilice i maticu, pa se i leglo počne smanjivati.

U toku vrelog jula u prirodi skoro i nema paše i pčelinje društvo se bori s vrućinom. Tada izletnice donose’ velike količine vode u košnicu za leglo i 3ai isparavanje u cilјu hlađenja.

Kad nastaie takvo stanje u prirodi, tad pčelinje društvo istera trutove iz košnice i u njoj ostaju samo radilice s maticom. Od tog trenutka društvo počne da se priprema za zimovanje. To se ogleda u smanjenju legla u plodištu i prenošenja meda iz udalјenih ćoškova u ćelije saća oko plodišta. Krajem avgusta, količina legla! znatno se smanji. U to vreme obično počne jesenja paša i nove prinose hrane pčele počnu da slažu u one krajnje ćelije plodišta u koje matica prestane da polaže jaja-, Time se na račun smanjenja legla poveća količina rezervne hrane, smanjuje se plodište i poveća medište. Ta pojava je obrnuta onoj pojavi uproleće, kad se povećava leglo a smanjuje zim oka rezervna hrana.

Pčelari kažu, da se pčele pripremaju za zimu.

Život ujesen. — Leglo u košnici se održi još u septembru, pa ga krajem oktobra obično sasvim nestane. U to vreme nastupzju hladne noći sa slanama i pčele se grupišu oko saća odakle je izvedeno poslednje leglo. I tu, na praznim ćelijama saća u plodištu biće središte budućeg zimskog klubeta.

Pred zimovanje, pčelinje društvo ima vrlo malo letnjih pčela Ono se sastoji većinom od pčela koje su se izlegle u košnici u drugoj polovini vvgusta, septembra i oktobra i brojna je veoma malo, jedva da ima dve-tri desetine hilјada radilica. Te pčele treba da izdrže zimu i da uproleće prihvate sve radove u košnici i van nje.

Život preko zime. — Pčele provode zimu zbijene jedna uz drugu na nekoliko satova u plodištu košnice, na kojima obrazuju zimsko klube.

Kad je nalolјu hladno, pčele se zbiju čvrsto jedna uz drugu i klube postaje manje; kad hladnoća popušta, klube se širi i postaje veće. U sredini klubeta nalazi se šuilјina oko koje su raspoređene mlade pčele s kojima je i matica. Taj prostor je ognjište klubeta. U njemu se pčele kreću, uzimaju hranu i proizvode toplotu, koja. odatle zrači i zagreva celo klube. Okolo mladih pčela raspoređuju se starije, tako da se na površini klubeta nalaze najstarije. Ove starije pčele obrazuju gust omotač koji sprečava da hladni vazduh prodre u sredinu klubeta i čuva unutrašnju toplotu.

Takvo zimsko klube vodi žestoku borbu s hladnoćom, proizvodeći stalno toplotu. Svaka pčela hrani se medom. Kad je vreme hladnije, klube proizvodi više toplote i pčele troše više hrane.

Usled stalne pogrošnje hrame, u zacnjem crevu svake pčele nagomilava se izmet, koji one pormalno izbaduju samo kad mogu da izlete iz košnice. Ako jaka hladnoća! potraje više nedelјa, pa i meseci, zadnje crevo se preoptereti i pčele teško podnose to stanje. Nastanak lepih i toplih dana preko zime, kad pčele mogu da izlete i da: se pročiste, spasava ih ovih teškoća1 i olakšava im se borba s novim ta. lasima hladnoće.

Ovu tešku borbu s hladnoćom pčele lažo izdrže kad u košnici ima dosta hrane, kad ih košnica dobro štiti od kiše, snega i vetra i kad na pčelinjaku za vreme zimovanja vlada mir i tišina.

U toku borbe sa zimom u košnici uginu stare pčele, pa ih preživele na lepim danima izbacuju napolјe.

Ako za vreme zimovanja nestane meda u gnezdu pčelinje društvo ugine.

Za vreme zimovanja ponekad se desi da u nekoj košnici nastrada matica. Kako u to vreme u gnezdu nema još legla, pčele ne mogu odnegovati drugu maticu i takvo društvo je osuđeno da propadne. Stare pčele će nestajati a mladih više neće biti i tako će se život društva lagano ugasiti.

U težnji da održe život društva, mlade pčele radilice počnu da: prihranjuju nekoliko pčela između sebe s mlečom kao što prihranjuju maticu kad treba da polaže jaja. Pod uticajem te hrane, u radilica se razviju jajnici i one počnu da zatežu jaja. Ali te radilice se nisu sparile s trutovima i njihova jaja su neoplođena, pa se iz njih razviju samo trutovi, čija pojava samo pogoršavaju već teško stanje. Takve pčele radilice pčelari nazivaju l a ž n i m maticama.

U pčelinjem društvu bez prave matice, aktivnih matica ima uvek više od jedne, ponekad i nekoliko desetina, ali one ne mogu spasti život društva i ono će najzad uginuti. Razne bolesti mogu da dovedu do uginuća matice u vreme nepodesno za izvođenje mladost legla I u takvim slučajevima javlјaju se lažne matice i društvo postaje bezmatak koji je osuđen na smrt, ako mu se ne pritekne u pomoć.

Pčelinјa paša

Pčelinja paša u našim klimatskim uslovima počinje da, se j,avlјa već krajem zime, još u februaru,. i traje do prvih jesenjih slana i mrazeva, ponekad čak do, decembra.

Prolećna paša. — Glavna paša cvetnog praha javlјa se krajem marta i početkom aprila, za vreme cvetanja voćki — breoaka, kajsija, trešanja, višanja, krušata, jabuka, i Dunja). U to vreme cvetaju i vrbe i mnoga šumska stabla i sve skupa za vreme od mesec dana daju pčelama izraslu pašu Cvetnog praka i svežeg nektara te je ovoj paši košnice se dosta napune cvetnim prahom i ponekad daju i prilične količine novog meda. Inače, vrlo su retke godine u kojima se posle ove paše može izvaditi iz košnice koji kilogram novog meda, paši su česte godine u kojima se može sakupiti prilično cvetnog praha odličnog kvaliteta i vrlo prijatnog ukusa.

Posle voća i vrba, cveta hrast, mrtva kopriva, divlјi kesten, glog i još neke bilјke s kojima se povećava prinos u nektaru. Ali svi ti prinosi, uz stare zalihe, pokrivaju samo dnevnu potrošnju 3ai negovanje i razvijanje legla.

Tek početkom Majai nastaje glavna, i najobilnija nektarska paša, od koje se očekuju prinosi u medu. Tu pašu daje veoma rasprostranjena/ bilјka bagrem. Kad uz cvetanje bagrema, koje pada u prvoj polovini maja, potraje lepo i toplo vreme, košnice se napune nektarom i desetak dana posle toga može se vaditi zrvo bagremov med svetle žućkastozelenkaete boje, prijatnog mirisa i ukusa(.

Posle batrema počinju da cvetaju trave, naročito livadske i korovske, a zatim kupina i divlјa ruža. Sve one daju nektarsku i polensku pašu, koja traje duže i u povolјnim uslovima! mogu se dobiti odlični prinosi meda, približni prinosima bagremove paše. S ove paše dobija se odličan med, zatvorenije boje i jačeg mirisa, poznat pod imenom livadski med ili mešanac koji je mnogo tražen zbog svoje lekšitosti.

Letnja paša. — Krajem juna i početkom jula počinju da cvetaju lipe. Nјihovo cvetanje traje oko 20 dana i nekih godina lipe predstavlјaju odličnu pčelinju pašu.

Lipa ne medi svake godine obilno, ali uvek daje pčelama, dosta polena. Med lipovac spada u najbolјe medove naše zemlјe i uvek ima najvišu cenu na tržištu.

S precvetanjem bagrema, livada i lipe završava se prva polovina u jednoj pašnoj sezoni. Ta paša ujedno je n glavna paša sezone u velikom delu naše zemlјe. Iza toga se još održava data paša livadskih i korovskih bilјaka, koja se dopunjava i povećava cvetanjem deteline i drugih kulturnih bilјaka, naročito suncokreta.. U većini krajeva naše zemlјe takve paše daju odličan med mešanac, u kome može da preovlađuje nektar deteline i da bude svetle boje i odličnog ukusa/, ili nektar suncokreta i da med bude zatvorenije i mutnije boje s jače izraženim mirisom i nešto težim ukusom.

U toku leta cveta veliki broj zelјastih bilјaka po njivama; pašnjacima!, šumama i ritovima^ Među njima se naročito ističu bela detelina, maslačak (koji cveta preko cele godine), bostan (dinje i lubenice), krastavci i niz drugih povrtarskih bilјaka.

Od drvenastih bilјaka koje cvetaju posle lipe i daju sdličnu nektarsku pašu, valјa pomenuti japanoki bagrem.

Krajem jula i početkom avgusta u našoj zemlјi se smanji broj bilјaka koje cvetaju i pčelinja paša postaje nedovolјna za pokriće dnevne’ potrošnje u košnicama. Tada pčele počinju da troše rezerve meda. Takvo stanje ponekad dovede do umanjenja legla i do slablјenja društava. Na početku takvih pojava potrebno je pomoći pčelama dodacima šećernog sirupa ili suvog šećera radi održavanja legla, jer će doći pozne letnja i jesenja paša koju je mogućno koristiti samo ako’ su košnice pune pčela.

Pozna letnja paša. — Javlјa se na strništima posle žetve, na livadama posle kosidbe, na njivama zasejanim kukuruzom, na korovskim bilјkama, a naročito kad procvetaju bundeve. Cvet bundeve dobro medi i daje veliku količinu praha, a osim toga ova bilјka dugo cveta.

U poznu letnju pašu spadaju i detelišta koja su određena za semeništa i razni voćni plodovi koje pčele posećuju kad su zreli i napukli. Ali glavnu vrstu paše u ovo doba čine konjski i beli bosilјak.

Naročitu vrstu pozne letnje paše daju cvetovi bilјke koja se zove vresak ili vriszk, a koja je rasprostranjena u divlјem Stanju u Crvoj Gori, Bosni, Liki i duž cele Dalmacije i Hrvatskog primorja.

Jesenja paša. — Glavnu jesenju pašu čini zrelo jesenje voće i grožđe. Od septembra^ do kraja oktobra pčele sakupe prilične količine voćnih sokova, naročito od grožđa, tako da im ta hrana služi za pokriće dnevne potrošnje sve do januara, kad zima nije mnogo jaka.

Košnice i pčelarski pribor

Košnice

Prve košnice koje su lјudi pravili malo su se razlikovale od prirodnih šuplјina. Naime, one su pravljene otsecanjem šuplјih stabala drveća! — d u b i n e, zatim su pravljene od opletene loze ili pruća — pletare ili v r š k ar e ili t r m k e. U takvim košnicama pčele su same izrađivale saće, koje se nije moglo pokretati (vaditi i vraćati na svoje mesto), zbog čega1 takve košnice nose zajedničko ime — košnice s nepokretnim saćem. Ovakve košnice održale su se u svetu vrlo dugo, naći ih čak ima i danas One su nametale jedan poseban način pčelarenja. Naime, med i vosak se dobijao putem prirodnog umnožavanja pčelinjih društava — rojenjem; u jesen se zadrži jedan broj košnica dobro opremlјenih hranom i pčelama za rojenje idućeg proleća, a višak se ubije, tj. pčele se uguše a saće s medom se izvadi iz košnica i koristi. Idućeg proleća ista košnica se naselјava: »ovim rojem, itd.

Kad su stari pčelari, početkom prošlog veka, primetili da najviše meda daju one košnice čije se ičele ne roje, onda se počelo pomišlјati na košnicu iz koje bi se oduzeo samo jedan deo meda a drugi ostavio pčelama:, i na taj način dobra društva sačuvala za iduću sezonu. U tim naporima došlo se do košnice koja se mogla otvarati odozgo ili sa strane, a zatim i do košnice s pokretnim saćem. To je drveni sanduk, koji se otvara odozgo ili sa strane i ima toliko drvenih okvira koliko bi pčele izgradile voštanih satova u njemu. Ti okviri daju mogućnost da se sat u košnici pokreće prema čovekovim želјama, da se pomiče levo ili desno, da se vadi i opet vraća. S pojavom te košnice ponikao je i nov metod pčelarenja, čija je suština u tome da se što više odstrani rojenje i postignu što veći prinosi meda.

Pčelinje društvo u toku zime i rano uproleće znatno se brojno smanji i zauzima malo prostora. Od polovine projieha ono se naglo umnožava i širi, tako da zahteva dvaput pa i triput veći prostor. Zbog toga se košnice s pokretnim saćem prave tako da se unutrašnji prostor može povećavati i smanjivati prema potrebamd života pčelinjeg društva Prema načinu povećanja i smalјenja ovog prostora, postoje dva osnovna tipa košnica s pokretnim saćem — pološke p nastavlјače.

Pološka. — Ova košnica liči na drveni sanduk, koji js po zapremini toliko veliki da u njemu može opstati jako pčelinje društvo i u najvišem stadijumu svog razvntkag, a da ne dođe do rojenja pčela.. Sužavanje i širenje unutrašnjeg prostora vrši se naročitom pregradnom daskom po horizontašnoj ravni — položeno, pa je takva košnica dobila ime nomoniKai.

Pološka se pravi sa bar 20 okvira, čije unutrašnje mere po širini iznose 40 cm, a po dubini 30 cm (40 X 30). Visina od donje spolјašnje strane okvira do poda iznosi 2 cm, a i rastojanje od spolјašnjih sgrana okvira do bočnih zidova košnice iznosi 7 do 8 mm. Isto toliko rastojanje je i od gornjih daščica okvira (satonoša) do poklopne daske, kojom se zatvara! košnica! odozgo.

Pološka se pravi s dva otvora napred (leta), desno i levo po jedno, i to u nivou poda, kroz koje pčele uleću i izleću. Gore, ispod krova košnice, postoji prostor za prihranjivanje pčela!, za utovlјavanje preko zime i za mračnu ventilaciju pri seobi košnica, odnosno za zbežište pčela pri seobi, pa se zbog toga zove z b e g. Krov je s prednje strane vezan šarkama za telo košnice a sa zadnje se otvara n zatvara.

Veličina okvira u pološki može se povećavati ili smanjivati, kako po širini tako i po dužini, te u zavisnosti od toga postoje razne vrste podloški. Dvomatični sistem pčelarenja zahteva više i većih okvira, pa se smatra da u tom slučaju pološka! treba Da ima 24 okvira veličine 40 X 35 santimetra.

Položeni način proširivanja i sužavanja − košnica prema potrebama pčelinjeg društva ne odgovara njegovom prirodnom načinu širenja i sužavanja (odozgo nadole i odozgo nagore). Osim toga, med u pološki ne dostiže takvu zrelost i gustinu kao u nastavlјači. Ali pološka je vrlo podesna za manipulisanje pri utovaru i istovaru kad se košnice sele.

Nastavlјača. — Ovaj tip košnice pravi se iz više delova koji se mogu nastavlјati jedan na drugi u cilјu proširenja prostora u košnici ili skidati u cilјu smanjenja prostora. Ovakva košnica više odgovara prirodi širenja i sužavanja pčelinjeg društva i daje mogućnosti da pčele smeštaju med u gornje nastavke iznad pčelinjeg legla, što doprinosi bolјem sazrevanju i povećanju gustine meda. Nastavlјača treba da ima sledeće pokretne delove: podnjaču, dva do tri jednaka tela koja služe za potrebe i plodišta i medišta, poklopnu dasku, zbeg i krov.

Veličina jednog osnovnog tela — plodišta treba da odgovara potrebama zimovanja pčela i ranog prolećnog razvitka legla u njemu. To telo treba Da pruži što bolјe uslove za održavanje ravnomerne toplote. Košnice čija se plodišta sužavaju i šire pregradnim daskama teško zadovolјavaju baš ovaj važan uslov u rano proleće. Prema tome, iz takvog tela mora se eleminisati pregradna daska. Od svih košnica nastavlјama! ovim potrebama najviše odgovara ona čije osnovno telo ima 10 okvira’ veličine 40 x 20 cm. Deset takvih okvira’ daju takve mogućnosti, da samo na njima i u jednom telu može da zimuje jedno osrednje pčelinje društvo bez pregradne daske, a brojno manjim društvima može se dodati drugo telo s istim brojem okvira iste veličine. Stoga se takve košnice prave sa 2 — 3 potpuno jednaka! tela i svako proširenje ili sužavanje gnezda pčelinjeg društva vrši se dodavanjem ili oduzimanjem tih tela. U rano proleće, proširenje gnezda vrši se dodavanjem drugog tela ispod prvog u kome se nalazi leglo, a kad vreme otopli, dodavanje se vrši odozgo, preko prvog tela.

Košnice s jednakim plodištem i medištem i manjim okvirima u njima lakše se snabdevaju dobro izgrađenim saćem i povolјnije se vrši zamena starog saća novim. Osim toga, ovakve košnice pružaju izvanredne uslove za primenu dvomatičnog sistema, pri čemu se u svako takvo telo jedne košnice, u zavisnosti od količine pčela u njoj, može u toku leta uvesti druga matica.

Američko pčelarstvo uvelo je ovakvu košnicu sa 95% i ona je tamo poznata pod imenom Laihgstrotove košnice. Ona ima nešto širi okvir (oko 43,5 cm) ali u psslednje vreme tamo se teži smanjenju broj okvira od 10 na 9. To smanjenje bi i odgovaralo približno broju 10 okvira, veličine 40X20 cm.

U nas je u velikoj primeni Dadan-Blatova nastavlјača s plodištem od 12 okvira veličine 42 x 27 cm i istim brojem okvira u podumedištu. Ona se izrađuje s dve pregradne daske u plodištu, kojima se sužava gnezdo pčela pred zimovanje a proširuje u proleće. Polumedište se dodaje u proleće, pred glavnu pašu. Loše strane ovakve nastavlјače su u tome, što se na njoj mora kombinovati pčelarenje s pološkom i pčelarenje’ s nastavlјačom, jer ona u svom plodištu HMiai elemenata pološke a nastavlјača; je utoliko što joj se može dodati i oduzimati samo polumedište. Svojstva pološke u Dadzn-Blatove nastavlјače našeg tipa mogla bi se delimično izbeći kad bi se plodište smanjilo na 10 okvira.

Nukleus. — Nukleuoom nazivamo košnicu sa 4—5 okvira koji treba da budu iste veličine kao plodišni okviri košnica koje imamo na pčelinjaku. Oni se mogu praviti kao posebne male košnice, a jevtinije je i bolјe praviti ih po 4—5 ili 6 u jednoj košnici koja ima oblik polјoške izdelјene iznutra pomoću pregradnih dasaka, koje se prema potrebi mogu pomerati. Svaki deo treba da ima posebnu poklopnu dasku, leto i deo za hranilicu.

Na pčelinjaku treba imati najmanje jednu trećinu a najviše jednu polovinu nukleusa od broja normalnih društava. Oni služe za formiranje malih pčelinjih društava u kojima se neguju, sparuju i čuvaju mlade matice, kojima zamenjujemo stare u normalnim društvima i čuvamo rezervne za popunjavanje eventualnih zimskih gubitaka u maticama.

Osim toga, oni služe sa proizvodnju legla i pčela kojima se u proleće mogu, prema potrebi, ojačavati nedovolјno razvijena društva-.

Dimenzije okvira u košnicama

• Vrsta košnice i unutrašnje mere okvira u mm i broj okvira
• Prava nastavlјača u plodištu i u medištu 400 x 200, 9—12
• Dadan − Blatova — u plodištu u medištu 420 x 270, 420 x 115, 10—12
• Pološka 400 x 400, 400 x 350, 400 x 300, 420 x 270, 400 x 250, 20—24
• Nukleus kao u normalnoj košnici 4—5

Pčelarski pribor

Za gajenje pčela nije dovolјno imati samo pčele i košnice, već i sledeći pribor i alat:

Pribor za pregled košnica. — Sastoji se iz pčelarske kape, dimilice, američkog noža[ i matične rešetke.

Postoji više vrsta pčelarskih kapa, a najpodesnije su one koje se prave od crnog žičanog pletiva (s okcima od 3 mm) u obliku cilindra, tako da se komotno može namaći na glavu. S gornje strane cilindar se pokrije platnom a s donje strane, okolo otvora, doda mu se mala pletena čipka.

Dimilica se pravi od lima! i sastoji se iz okruglog dela u koji se stavlјaju samerije za zagorevanje, meha kojim se ubacuje vazduh za sagorevanje maderije i izduvavanje dima kroz levak na vrhu. Dimilica je neophodna pri pregledu pčela jer su one veoma osetlјive na sve vrste dima od sagorevanja i beže od njega. Dimlјenjem one se dovode u stanje straha i bežanja u suprotnom pravcu od dima, čime pčelar olakšava; sebi rad. Za sagorevanje u dimilici i proizvodnju veće količine dima podesne su suve stare krpe, trulo suvo; drvo — prnjad i drvenaste glјive koje rastu na drveću. Takve materije pčelari moraju skuplјati i čuvati u dobro suvom stanju.

Američki nož je čelična plјosnata poluga(, dužine od 15 do 25 cm, a širine oko, 3 cm. On služi za otvaranje košnice, za rastavlјanje jednoga tela od drugog u nak stavlјani, za: pomica!nje okvira i češćenje unutrašnjih zidova košnice. Od dobro služi za struganje nečistoće s praznih košnica, za čišćenje podnjača uproleće i za ukucavalјe manjih eksera.

Matična rešetka je posebna metalna ili drvena mreža kroz čije1 otvore mogu proći pčele radilice a ne mogu proći trutovi i matice. Ona služi za izolovanje prostora u košnici od matice.

Pribor za prihranjivanje pčela. — Sačinjavaju ra raane vrste hranilica (metalne ili drvene) koje mogu stajati u plodištu košnice ili odozgo, umesto poklopne daske. Pošto se pčele u našim uslovima najviše prihranjuju uproleće, bolјe je upotreblјavati drvene hranilice, jer su metalne hladne. Bolјe je da hranilice stoje odozgo, umesto poklopne daske, da se košnice pri hranjenju ne bi otvarale i hladilo leglo, ali je zato potrebno da košnice imaju zbeg.

Matična rešetka od žice (gore levo) i od drveta (gore desno). Američki nož (dole levo). Drvena hranilica za pčele.

Pribor za proizvodnju i dodavanje matica. — Nјega čine žičana čaura i matičin kavez. U žičanu čauru se zatvara zreo matičnjak i u njoj je on zaštićen od pčela društva kome ga dodajemo sa svih strana, izuzev one strane na ko-joj je vrh matičnjaka. Ga strana je slobodna za izlaz matice kad se izleže a pčele s te strane ne ruše do. dati matičnjak.

Drugi važan pribor u proizvodnji i zameni matica je matičin kavez. Ima više vrsta kaveza 3ai zatvaranje matica. Jedni služe za dodavanje matica iz jednog društva drugom. Za tu svrhu najpodesniji je tzv. Batlerov kavez koji liči na cev prečnika od 2 cm naoravljenu od žičanog platna i zatvoren čvrsto s jedne strane. S druge strane nalazi se otvor kroz koji ulazi i izlazi matica. Pri dodavanju matice jednome društvu najpre se ono obezmatiči, pa se kroz dan-dva uhvati matica koja se želi staviti u kavez i ovaj poveže dvostrukom novinskom hartijom preko otvora, kao što se povezuje tegla s medom. Potom se kavez stavi između okvira košnice kojoj se dodaje matica s povezanim otvorom nadole. Kroz dva-tri dana pčele se naviknu na nju, progrizu hartiju i prime je.

Postoje nešto veći kavezi za transport matica. U njih se zatvara jedna matica cai 10—15 pčela i nešto malo mednog testa za ishranu.

Pribor za oduzimanje i istresanje meda. — Nјega čine naročita četka ili peruška za zbrisavanje pčela pri oduzimanju okvira iz košnice, specijalan pčelarski nož za otvaranje poklopca sa saća ili naročita vilјuška; zatim stalak na kome se obavlјa ovaj posao i u koji padaju medlјavi poklopci i kapi meda. Osim toga u ovaj pribor spada centrifuga za istresanje meda iz okvira i s u d o v i za prihvatanje istresenog meda (specijalne kante koje hvataju oko 50 kilograma meda).

Pribor za umetanje satnih osnova u okvire. — Sastoji se iz ž v r k a, koji služi za| potapanje žice u satnu osnovu i daske koja je nešto uža i kraća od otvora okvira, ali koja se podmeće pod satnu osnovu i služi za oslonac prilikom prevlačenja žvrkom preko žice. Kad se svoj posao radi, daska treba da je ovlažena vodom s one strane kojom se dodiruje sa satnom osnovom da se ova ne bi lepila za dasku. Žvrkom se prelazi preko žice pošto se prethodno zagreje da može omekšavzti vosak u koji žica treba da se utopi.

Nož i vilјuška za skidanje voštanih poklopaca s meda u saće.

Batlerov kavez za maticu. Četka za zbrisavanje pčela. Žvrk za utapanje žice u sat. (slika levo). Sunčani topionik (slika gore desno). Stočić za skidanje medenih poklopaca.

Pribor za izdvajaše voska. — Sastoji se od sunčanog topionika. i prese za ceđenje voska.

Sunčani topionik je drvena kutija, široka 40 do 50 cm, a duboka 20 cm. Ima poklopac od stakla, a na 10 cm ispod njega nalazi se žičana mreža na kraju se stavlјaju parčići voska, koje pčelar oduzima iz košnica. Ispod žice je često je postavljena metalna ploča na koju kaplјe vosak i sliva se u jedan valovčić s vodom. Topionik se tako postavlјa, da sunčani zraci padaju što. upravnije na staklo. Pod uticajem sunčeve toplote, saće na žičanoj mreži se topi, vosak kaplјe na ploču i sliva u valovčić gde se stegne.

U saću, koje se na1 taj način otapa, ostane’ još dosta voska, ali pošto su u njemu od toplote uginula sva jaja voštanog molјca, ono se može čuvati, pa kad se sakupi veća količina onda ga treba još jedared cediti na presi. Ovih presa ima raznih vrsta (drvenih i metalnih) te s obzirom na. njihovu konstrukciju različiti su i načini ceđenja voska.

Radovi na pčelinјaku

Pčelinjakom nazivamo mesto na kome se nalaze košnice s pčelama. Ono treba da bude ocedno i suvo, da je zaštićeno od pristupa1 stoke, živine i potresa; tla od saobraćaja, da je zaklonjeno od južih vetrova; da na njemu preko leta ima senovitog hlada a u rano proleće dosta sunca, da se nadazi na do maku dobre paše, da je lako pristupačno pčelaru itd.

Pčelinjak može biti stalan i privremen. Na stalnom pčelinjaku košnice s pčelama ostaju najveći deo vremena u toku godine; one tu i zimuju, pa se takva mesta mogu posebno preurediti i zagraditi. Na privremenim pčelinjacima košnice se nalaze kraće vreme, dok tra,Je neka paša, i na njih se prenose košnice sa stalnog pčelinjaka.

Na pčelinjaku košnice se tako preporučuju, da im se leta okrenu u pravcu od jugoistoka, ka jugozapadu. Treba izbeći direktan udar vetra na leto košnice, a ipak omogućiti osunčavanje leta preko, dana.

Košnice se psstavlјaju u jedan, dva ili više paralelnih redova, tako da Jedna, košnica od druge bude udalјena naJ-ma

Košnice se podižu od zemlјe na visinu od 40 do o0 santnmetara pomoću postolјa napravljenih od drvenih komadića, kamenčića, cigli ili kamena.

Prolećni radovi

Novi život u košnici počinje već u drugoj podovini januara, a proleće za pčele počinje s prvim toplijim danima i prvim izletima pčela.

Popravlјanje postolјa ispod košnica. — Usled smrzavanja i kravljenja zemlјe dolazi do pomeranja tla ispod postolјa košnice, a usled toga i do naginjanja a i ponekad i preturanja košnice. Da do toga ne bi došlo, potrebno je odmah posle zimovanja izvršiti kontrolu postolјa košnice i svažu neispravnost dovesti u red. Za taj nooaioi treba pripremiti notrebne delove cigli, parčiće crepa, komade drveta i dr. Pri izvođenju ovog posla ne trebz lupkati košnice i uznemiravati pčele.

Kontrola košnica. — Vetrovi sa snegom i kišom, a naročito otapanje snegova, dovode često do prodiranja; vlage u košnicu, koja u prolećnom gnezdu pčela izaziva buđanje saća, hlađenje gnezda i usporava razvoj legla. Zbog toga je potrebno da se odmah posle glavvog prezimlјavanja proveri stanje košnica u pogledu vlage. To se postiže podizanjem krova, pri čemu se po utoplјavajućem materijašu odmah vidi da li je košnica zakisnula. Tamo gde je samo utoplјavajući materijal vlažai, treba rai izvaditi i zameniti suvim. Ali ako je vlaga prodrla dublјe u košnicu, i košmica se mora zameniti suvom. U najtoplije vreme, jednog pogodnog dana, skloni se ovla. žena košnica! ustranu, a na nje.no mesto stavi se suva, otvorena košnica-. Zatim se vlažna otvori i iz nje se redom vade okviri sa saćem i pčelama i istim redom stavlјaju u suvu košnicu. Ostatak pčela od zidova vlažne košnice strese se ili zbriše u suvu, i onda se brzo zatvara i utoplјava. Uz ovaj posao treba jednovremeno proveriti i stanje pčela, legla i hrane.

Posmatranje izleta pčela. — Od unutrašnje jačine društva zavisi broj pčela izletnica a u načinu izletanja i ponašanja pčele na letu izražava se normalno ili poremećeno stanje društva. Najteži unutrašnji poremećaji je zimski gubitak matice. To se poznaje po lutanju pojedinih pčela stražarica na letu i prednjem zidu košnice. Stoga treba pažlјivo posmatrati leta, obično toplijeg dana u podne, i tom prilikom uočiti košnice iz kojih ne izleću pčele, zatim košnice sa slabim izletima, i najzad košnice za koje smatramo da! su ostale bez matice. Prve se, u slučaju uginuća pčela, odmah zatvara.ju ili sklanjaju s pčelinjaka u spremište. Drugu i treću grupu košnica! treba pregledati prvog toplijeg dana Pri tom se slaba društva sužavaju i utoplјavaju, a društvima bez matica dodaju se rezervne matice. Ako ovih nema, takva društva treba spojiti sa slabijim Koja imaju matice. Spajanje se vrši prebacivanjem svih okvira sa pčelama društva bez matica do okvira s pčelama slabijeg društva s maticom. Između njih se prethodno postavi jedan list novinske hartije, tako da se pčele mogu spojiti tek pošto ovu progrizu.

Čišćenje podnjača. — U toku zimovanja u košnici ugine veći broj starih pčela, koje padaju na podnjaču košiice. Na nju padaju i mrvice voštanih poklopaca s mednih ćelija koje pčele skidaju trošeći hranu. Sve to stoji na podnjači i ponekad predstavlјa prilično veliku gomilu. Pri prvim izletima, pčele počinju da čiste podnjaču, ali pčelar treba da im olakša ovaj posao. Košnice sa odvojenom podnjačom čiste se podizanjem plodišta i vađenjem nečiste podnjače s postolјa, pri čemu se stavlјa druga, čista! i suva. Prlјava podđača se očisti i opali, pa se kao čista doda drugoj, a njena podnjača se ukloni, očisti i opali i tako se izređaju sve košnice.

Košnice kod kojih su podnjače zamovane za plodišta čiste se laganim izgrtanjem uginulih pčela pomoću čistača.

Mere protiv grabeža. — Grabežom nazivamo „krađu” meda iz jedne košnice od strane pčela1 iz druge košnice.

Grabež se javlјa u svako doba godine kad pčele izleću iz košnice i traže u prirodi hranu a še tamo nema. Za dva(tri dana, u rano proleće, „kradlјivice” mogu odneti svu rezervnu hranu iz neke košnice čije će pčele pri prvom zahlađenju uginuti. Grabeži su izložena slaba društva, te stoga treba preduzeti mere da se onai zaštite. Najsigurnija zaštita slabih društava od grabeža je sužavanje leta do te mere da ih stražarice mogu bramiti.

Glavni prolećni pregled košnica. — Sastoji se u otvaranju svake košnice. Pregled se vrši obično u martu ili početkom aprila, pre cveta.nja voćki, na: lepom danu, pri temperaturi od 18°C. Pritom se ocenjuje stanje saća, rezervne hrane, pčela i legla.

Krajne okvire gnezda može za vreme vlažnih zima da zahvati buđ u manjoj ili većoj meri, pa se oni uklanjaju, jer sprečavaju normalno širenje legla.

U društvima bez legla treba pažlјivo potražiti maticu, i ako je nema, takvo društvo treba) smatrati kao bezmatak, pa mu za koji dan dodati mzticu ili ga spojiti sa slabijim društvom.

Pri ovom pregledu obavlјa se i detalјno čišćenje košnica«, odstranjivanje vlage i buđi, sređivanje gnezda i izdvajanje okvira s lošim saćem.

U ovo vreme u košnici ima manje pčela nego ujesen, kad je košnica uzimlјena i kad pčele pokrivaju manji broj okvira. Stoga gnezdo treba da se suzi za jedan ili dva okvira pomoću pregradne daske, a suvišni okviri s hranom ostave se sa druge strane daske da pčele prenesu hranu u gnezdo. S takvih okvirag mogu se skinuti medni poklopci.

Sređeno gnezdo se dobro utopli i košnica zatvori.

Ovaj se pregled obavlјa u bespašio vreme i usled mirisa meda iz otvorene košnice često dolazi lo naleta tuđica, Hai nju. Takav nalet može da se pregv-ori u grabež ,koji se teško sprečava. Kad se takav nalet pojavi, pregled treba prekinuti za sat-dva ili ga odložiti za sutrzdan.

Podsticaj pčela na brži razvoj. — Posle glavnog prolećnog pregleda obavezno treba prihranjivati pčelinja) društva koja nemaju dovolјno hrane. Od polovine marta treba početi sa t.zv. nanraža|jnim prihranjivanjem svih društava, koje ima za cilј da dovede do bujnijeg razvoja legla u košnicama krajem marta i početkom aprila.

Ako su košnice prošle jeseni ušle u zimu s dovolјnom količinom cvetnog praha, nadražajno prihranjivanje sastoji se u dodavanju mlakog šećernog sirupa spravljenog od dva dela vode i 3 dela šećera, i to davanjem svako drugo veče po 250 grama. Ako u košnicama nema dovolјno cvetnog npat ha, onda! se već od početka marta dodaje gusto testo napravljeno od tečnog meda i suvog cvetnog praha skuplјenog na letima košnica! prošle letnje sezone. Testo se stavlјa u obliku pogače ispod poklopne daske, tj. preko satonoša iznad gnezda. Ovo prihranjivanje osetno utiče na povećanje legla u martu a prekida se čim počnu da cvetaju voćke koje daju obilnu pašu cvetnog praha.

Priprema okvira sa satnim osnovama. — Na dobroj prolećnoj paši pčele odlično ugrađuju novo saće s radiličkim ćelijama. Zbog toga je potrebno imati u martu spremlјene okvire sa satnim osnovama. Spremanje okvira sastoji se u njihovom ožičavanju i uramlјivanju satnih osnova. Okvir veličine 40 x 20 sm ožičava se sa 4 žice koje su paralelne sa ostonošom, tako da je prva žica udalјena od satonoše 8 mm, a ostale na jednakom rastojanju jedna od druge tako da je poslednja odmaknuta 3 cm od donje daščice okvira!. Kroz te žice’ uplete se satna osnova koja je s donje strane kraća 1-3 cm od unutrašnje dužine bočnih daščica. Zatim se takav okvir postavi na vlažnu dasku za uramlјivanje okvira i ugrejanim žvrkom pređe preko žica da se one utope u satnu osnovu. Okviri veličine 40 x 25 sm i 42 x 27 sm ožičavaju se s pet paralelnih žica, a veći okviri sa šest i više žica.

Oduzimanje i pretapanje neispravnog saća. — Neispravno saće u košnici je ono koje je suviše staro i izvitopereno (talasasto) i na kome ima previše trutovskih ćelija. Takvo saće se u toku leta izbacuje iz sredine gnezda u krajeve košnice, pa se ujesen ili uproleće, kad u njemu nema legla i cvetnog praha, uklanja iz košnica. Na mesto njih stavlјaju se okviri sa satnim osnovama uproleće, pred dobru pašu.

Staro. saće skida! se s okvira i klasira u dve grupe: ono u kome je izvođeno mnogo legla i koje je teško i ono koje je lakše. Iz prvog se dobije malo voska, iz drugog više. Takvo saće se kuva u vodi u dve posebne partije i iz njega se cedi voeak na jedan od ranijih iznetih načina.. Staro saće ne treba da sačeka toplije dane nepretoplјeno, jer će se u njemu razviti larve voštanog molјca i uništiti ga.

Proširivanje gnezda. — Za vreme normalnog proleća, u drugoj polovini aprila!, pred cvetanje voćki, treba proširivati gnezda pčela. U pološki i Dadan-Blatovih nastavlјača proširivanje se vrši pomeranjem pregradnih dasaka u plodištu i dodavanjem rezervnog saća do krajnih okvira gnezda. Proširivanje se obavlјa s jednim ili dva rezervna catrai, što zavisi od razvijenosti društva. Pri nedostatku rezervnog saća, proširivanje se vrši dodavanjem okvira sa satnim osnovama. U tom slučzju, prvo proširivanje gnezda treba da bude samo se jednlm takvim okvirom. Kad je u Dadan-Blaime nastavlјače plo<dište ispunjeno pčelama, proširivanje se vrši dodatšm prvog polumedišta odozgo preko plodišta. Pritom se dosta poremeti toplotni režim legla.

U pravih nastavlјača s okvirom 40×20 cm proširivanje se obavlјa dodatkom novog nastavka s izgrađenim saćem ili satnim ocHOBaMai. Novi nastavak se dodaje ispod plodišta, pri čemu se skoro ništa: ne poremeti toplotni režim.

Kad pčele dobro iskoriste voćnu pašu i bogato se snabdu svežim cvetnim prahom, razvitak legla. se izrazito ubrza i proširena gnezda se ispune pčelama. Krajem aprila ili početkom maja mora se vršiti novo proširivanje gnezda. Pritom, u pološkama i Dadan-Blatovim nastavlјačama pčele se puštaju u celo plodište, a u drugih, prema potrebi, dodaju se polumedišta odozgo. U pravih nastaElјača, prvi dodati nastavci prebacuju se iznad prvog plodišta, a ako su i oni ispunjeni leglom dodaju se novi nastavci opet odozdo ispod plodišta.

Pri drugom proširivanju gnezda može se vršiti i proširivanje legla, ubacivanjem izgrađenih rezervnih okvira s dobrim saćem u sredinu legla, da ih matica brzo zaleže. Ali ovakvo proširivanje legla može da bude štetno ako nastupe hladni dani.

Najzad, pred glavnu pašu ili u toku nje gnezda se dalјe proširuju dodavanjem potrebnog saća, satnih osnova i nastavaka.

U toku dobre, bujne paše, kao što je bagremova, u izrazito jakih i vrednih društava mora se vršiti dalјe proširivanje gnezda. U nastavlјača to se vrši dodavanjem novih medišta ispod onih koja su ispunjena medom i dodavanjem praznih okvira ili okvira sa satnim osnovama.

Izjednačavanje društava. — U toku proleća sva se pčelinja društva: ne razvijaju podjednakom brzinom. Neka brzo ispune saće leglom i košnicu pčelama, druga manje ili više zaostanu. Nagli razvitak dovodi do rojenja koje umanjuje prinos meda. Stoga, ponekad, izvesna društva treba i pre glavne paše rasteretiti velikog legla, a posle glavne paše i legla pčela. Oduzeti okviri s leglom ili s leglom i pčelama mogu se dodati nedovolјno razvijenim društvima, pri čemu se postiže izjednačavanje u jačini.

Kontrola prinosa meda. — Glavnu i na/jbujniju prolećnu pašu daje cvetanje bagrema. Kontrola. prinosa vrši se shgvaranjem jednog dela poklopnih dasaka, ili merenjem vagom na koju se stavi društvo osrednje jačine. Na bagremovoj paši mogući su dnevni unosi nektara, kod jačih društavz i do 12 kg, tako da se za nekoliko dzna košnice mogu napuniti nektarom i javi se nedostatak prostora 3ai njegov smeštaj. U takvim slučajevima treba dodavati nove nastavke ili oduzimati okvire s pokloplјenim medom, istresti ih i ponovo vratiti. Sve ovo se obavlјa uveče, kad prestane izlet pčela.

Kad u košnidama ima dovolјno prostora i saća za smeštaj i najvećih količina nektara, onda se one ne diraju do završetka; paše, pa se tek posle toga pregledaju i proceni količina i zrelost meda. Kad je najmanje’ dve trećine saća iz kojeg će se oduzimati med pokloplјeno, onda je med u njemu dovolјno zreo i može se istreoati.

Oduzimanje i istresanje meda. — Po pravilu, med se istresa samo iz onih okvira koji se nalaze u medišnom prostoru košnice. U pološki, to su okviri koji se nalaze levo i desno od plodišta i u kojima lema legla, a U nastavlјača, to su okviri koji se nalaze u medištu, a vrlo retko i sasvim krajnji okviri plodišta.

Oduzimanje okvira vrši se po lepom danu, ujutru, kad su pčele na paši.

Iz pološki, okviri s medom vade se s pčelama zajedno i stavlјaju u okvirnjačku košnicu. Kad se svi povade, onda se ponovo uzima svaki okvir i s njega stresaju pčele u prazan prostor košnice. Kad su pčele stresene, okviri se u pokloplјenoj okvirnjači prenose u prostor za istresanje meda.

Iz nastavlјača, okviri se oduzimaju na taj način što se prvo s njih skinu medišta s okvirima i pčelama na podesno postolјe. Na mesto skinutih nastavaka stavlјa se jedan prazan nastavak bez okvira. Zatim se iz skinutih medišta vadi jedan po jedan okvir i s njega stresaju pčele u prazno medište na košnici. Okviri s medom, s kojih su stresene pčele, stavlјaju se u okvirnjaču i prenose u prostoriju za istresanje.

Svakog jutra oduzme se onoliko okvira koliko se istog dana do predveče može istresti.

S oduzetih okvira prethodno se skidaju medni poklopci pčelarskim nožem ili pčelarskom vilјuškom, zatim se okviri stavlјaju u centrifugu i med tako istresa, da se s jedne strane okvira istrese do polovine, pa se okrene druga strand i iz nje istrese med potpuno, a onda se ponovo okrepe prva strana i med se sasvim istrese. Ovot reda. treba se pridržavati da’ ne bi došlo do lomlјenja medišnog saća u centrifugi.

Istreseni okviri vraćaju se u svoje košnice iste večeri, kad prestane izlet pčela!.

Sakuplјanje cvetnog praha. — Juni je najpogodniji mesec za prikuplјanje cvetnog praha, jer ga tada najviše ima u prirodi. Prah se sabira na letima košnica pomoću naročitog hvatača. On se sastoji od jedne mreže, kroz koju se provlače pčele sa.biračice cvetnzg praha, tako da im ona skida lopticu praha sa zadnjih nogu, koje padaju u jednu kutiju. Od jedne košnice, u toku dana, može u hvataču da se skupi do 50 grama cvetnog praha. Prah se pokupi iz kutija i suši u zamračenoj promajnoj prostoriji.

U osušeiom cvetnom prahu obično se nalaze jaja raznih insekata. Stoga se prah, iako suv, ne pakuje sve dotle dok se ne izlegu sva jaja i larve ne odstrane.

Seoba košnica s pčelama. — Pri seobi košnica s jedne paše na drugu treba paziti da se one ne sele kad su pune medom. Med treba prethodno istresti.

Seoba, koja je uvek praćena potresima, lupkanjem i vrućinom predstavlјa veliki napor 3ai pčelinja društva i može dovesti do potpunog gušenja ili delimičnog stradanja pčela i legla. Zbog toga seobu treba obavlјati samo noću i na tolika rastojanja koja se mogu za noć preći.

Pčele se dosta uznemire u košnici kad im se zatvori leto, pa je bolјe ako ono ostane otvoreno. Postoji naročiti zbeg od žičanog platna koji se stavlјa na leto košnice i koji ne uznemirava pčele. Pored toga, treba stvoritm i posebne ventilacije na košnicama, odozgo ili sa strane, da se omogući veće provetravanje gnezda. Za to postoje’ posebni zbegovi.

Pre seobe košnice se učvršćuju, da im se delovi ne mogu odvajati.

Opremlјene košnice za seobu najbolјe je tovariti uveče, a istovariti ujutru na novo mesto pre izlaska pčela.

Rojenje pčela. — U našim klimatskim uslovima, rojenje se javlјa posle bagremove paše i traje za sve vreme livadske paše. To je vreme od kraja maja do prvih dana jula.

Rojevi se puštaju po lepim sunčanim danima od 9 časova pre podne do 13 časova popodne. Roj se hvata, ili dok još kruži po vazduhu nedaleko od košnica, ili kad se smiri na grani nekog susednog drveta. U prvom slučaju prinosi mu se na motki (rogulјama) rojnjača i kad matica padne u nju i pčele se tu spuštaju. U drugom slučaju rojnjača se na motki podmetne pod klube roja a grana na kojoj se ono nalazi tresne se da pčele s maticom padnu u rojnjaču.

Kad se pčele u rojnjači primire, tad se ona odnese do prazne košnice u koju su stavljeni okviri sa satnim osno. vama i pčele se stresu u nju. Među ove okvire stavlјa se prethodno jedan okvir s malo otvorenog legla, uzet iz neke košnice. Otvoreno leglo vezuje čvrsto roj za »ovu košnicu i on se u njoj brzo smiri.

Posle 2 do 3 dana roj se prihranjuje svake druge večeri s pola; litra šećernog sirupa. Tad roj brzo izgradi saće gnezda, razvije veću kotičinu legla, ojača u svakom pogledu i pripremi se za zimovanje. Idućeg proleća takav roj se razvije u normalno društvo.

Naročitu pažnju treba obratiti poznijim i malim rojevima; u slučaju da se dovolјno ne razviju, treba ih ujesen spajati. Roj je razvijen ako u avgustu ima najmanje pet potpuno izgrađenih okvira koje su zaposele pčele.

Ako se želi brojno povećanje pčelinjih društava, a, na pčelinjaku nema dovolјno prirodnih rojeva, košnice se mogu i veštački razrojavati. Ima više načina veštačkog rojenja pčela na najpogodniji je sledeći. Posle glavne paše, kad u nekoj košnici ima zrelih matičnjaka, treba iz svakog jakog društva: izvaditi po jedan okvir sa zrelim leglom i pčelama na njemu. Na takvom okviru treba da ima1 nešto meda i cvetnog praha. Na mesto izvađenih okvira stavlјaju se satne osnove, da ih pčele izgrade i matica zaleže. Od 6 takvih okvira formira se novo društvo — veštački roj, kome se doiaju dva do tri zrela matičnjaka u žičanoj čauri. Izležena matica se brzo spari i roj se razvije kao dobar rani prirodan roj. Pri slaboj paši veštačke rojeve treba prihranjivati.

Posle desetak dana< iz svake košnice’ može se opet oduzeti po jedan okvir zatvoremog legla i formirati druga grupa veštačkih rojeva.

Nukleusi i njihova uloga. — Ako se u vreme rojenja ne želi umnožavanje pčelinjih društava radi povećanja broja košnica, onda se veliki broj pčela u košnicama može koristiti za obrazovanje nukleusa (vidi o nukleusu u onom delu gde se govori o košnicama).

Nukleusi se naselјavaju u junu okvirima zrelog legla s pčelama, isto onako kao što se formiraju veštački rojevi, uz dodavanje zrelih matičnjaka.

Korist od njih je mnogostruka. Prvo, oni služe za sparivanje i probu mladih matica. U toku jedne sezone jedan kukleus može da izvede tri dobre matice, od kojih dve služe za zamenu starih u normalnim društvima a jedna ostaje u nukleusu. Drugo, nukleusi preko zime postaju čuvari rezervnih matica za popunjavanje eventualnih zimskih gubitaka u normalnim društvima. Kad se uproleće oduzima matica nukleusu, njegove pčele se spajaju sa susednim nukleusom uklanjanjem pregradne daske između njih. Ovako spojena dva nukleusa razvijaju se u aprilu i imaju kao normalno društvo koje daje prinose. Treće, nukleusi sproleća mogu da posluže za davanje okvira sa zrelim leglom i za ojačavanje normalnih pčelinjih društava pred bagremovu pašu. Ako se ovo ne učini, nukleusi se brzo roje Četvrto, svaki nukleus uproleće može biti osnova za razvoj normalnog društva ako se prebaci u normalnu košnicu ili, pak, svaki može dati najmanje dva; okvira pčela i legla za formiranje ranih veštačkih rojeva i opet ostaje za proizvodnju i zamenu matica itd.

Izvođenje mladih i zamena starih matica. — Ima; više načina za proizvodnju mladih i zamenu starih matica. Najlakši i nauprostiji je sledeći. Kad počne bagremova paša — prvi ili drugi dan — otvore se košnice, pohvataju stare matice, zatvore u kaveze i čuvaju u nekom društvu kome nije oduzeta; matica. Za vreme bagremove paše, ova društva će odnegovati izvrsne matice. Ona; neće negsvati legla i daće nešto veći prinos u medu. Ali, ova društva za to vreme i zaostanu u razvitku najmanje’ za dvadeset dana i nisu dovolјno sposobne da koriste livadsku ili neku drugu bujnu pašu. No, ona se ipak dobro razvijaju za poznu letnju i jesenju pašu.

Loša strana ovog načina; proizvodnje matica sastoji se u tome, što neka; društva ostanu ipak s lošim maticama, a i zatim što kod nekih društava; negovanje matičnjaka na ovaj način izaziva; i pojavu nagona za rojenjem.

Bolјi je način proizvodnje i zamene matica pomoću nukleusa. Za ovu proizvodnju mogu da se koriste najbolјi rojevski matičnjaci iz dobrih društava ili matičnjaci iz tihe zamene najbolјih društava. Na ovaj način može da se vrši i stalna; selekcija pčela.

Kad se neko društvo sa stalno dobrim prinosima roji, ono ima veliki broj odnegovanih krupnih matičnjaka. Ako se u to vreme obezmatiče nukleusi, pa im se posle 2—3 dana dodaju ovi zreli matičnjaci u žičanim čaurama, oni će brzo dobiti odlične sparene matice koje se mogu dodati normalnim društvima koja ne vrše tihu smenu i koja se ne roje, a nukleusi će i dalјe proizvoditi druge matice.

Najbolјe je uzimati suvišne zrele matičnjake iz društava’ koja vrše tihu smenu matica! i prebacivati ih u prethodno obezmatičene nukleuse. Pomoću ovakvog odabiranja matica postiže se smanjenje rojivosti na pčelinjaku i pokrećanje prinosa u medu, uz relativno iste uslove paše.

Mlade sparene i oprobame matice uzimaju se iz nukleusa u Batlerov kavez, pa se dodaju normalnim društvima posle tri dana od njihovog obezmatičenja. Kavez se s jedne strane poveže novinskom hartijom i stavi između dva okvira u sredini gnezda, tako da se povezana straia kaveza okreie dole a drugi zatvoreni kraj kaveza pritegne satonošama okvira. Posle 4 do 5 dana kontroliše se prijem, koji vrlo retko može da bude neuspešan.

Proizvodnja matica uz razne načine presađivanja larvi nije dala dobre rezultate, pa se i ne preporučuje.

Letnјi radovi

Krajem juna završava se glavna sezona cvetaša bilјaka, a s tim i period bujnog razvitka! pčelinjih društava, koja dostižu kulminaciju u porastu legla i broju pčela. U tom stanju društva ulaze u period leta, kad se na većem delu naše zemlјe smanjuje paša.

Manji broj pčelinjaka pčelari sele na lipovu pašu, na polјa gde se ga/je industrijske bilјke i u planine.

Borba protiv trutovskog legla. — Početkom jula u košnicama se javlјa dosta trutovskog legla. Tad matica zaleže svaku trutovsku ćeliju koja nije napunjena medom. Kao tadašnjem izgledu trutovskog legla, lako se može oceniti i stanje saća u košnici. Okviri tih kojima se po ivicama saća, javlјa trutovsko leglo, a po sredini radiličko leglo, sasvim su dobri i treba ih ostaviti na njihovim mestima. Međutim, ima okvira na kojima se trutovsko, leglo javlјa po sredini saća i zauzima veliki ili najveći deo njegove površine. Takvi okviri izbacuju se iz sredine gnezda i stavlјaju u krajeve do samih zidova košnica. Na njima se podrezuje trutovsko leglo a radiličko ostavlјa da se izleže, pa se docnije okvir izbacuje iz gnezda.

Ovaj način borbe protiv trutova je spor ali siguran.

U košnicama od polovine proleća! Do polovine leta treba Aai ima po Kojai stotina trutova:, te zato nikad ne treba preduzimati njihovo potpuno istreblјenje. Jedino se treba; boriti protiv velikog broja trutova, a to se najlakše postiže izbacivanjem iz gnezda okvira s velikim brojem trutovskih ćelija.

Proizvodnja matičnog mleča. — Proizvodnja mleča, s obzirom na uložen trud, isplati se samo onda ako se obavlјa uz obezmatičavanje društva i presađivanje larvi u veštačke matičnjake.

Posle obezmatičavanja; društva treba napraviti veštačke matičine ćelije i po 20 njih postaviti na 2—3 drvene daščice. Zatim se iz neke košnice izvadi mleč iz 2 matičnjaka i pčelinjak sa 20 kapi vode. Ovako razređen mleč stavi se pomalo na dno svakog veštačkog matičnjaka!. Iz peke košnice izvadi se okvir s jednodnevnim radiličkim larvama, od kojih se izaberu one najmlađe i presade u veštačke matičnjake. Larve se pažlјivo vade malom metalnom kašikom napravljenom od žice deblјine 3—4 milimetra i stavlјaju u veštačke matičnjake u istom položaju kako su ležale u prirodnoj radiličkoj ćeliji. Okvir s letvicama, na kome se nalaze veštački matičnjaci s presađenim larvama stavlјa se u sredinu gnezda obezmatičenog društva i trećeg dana vadi. Pošto se pčele s njega stresu, odnosi se u prostoriju u kojoj se prvo odstrane larve iz matičnjaka (podesiom drvenom kašičicom) a onda se vadi mleč i stalјa u flašice od 10 cm3. Napunjena flašica dobro se zatvori i stavlјa na led.

Iste matičine ćelije mogu poslužiti triput za ponovno presađivanje larvi, pa se posle toga prave nove ćelije.

Jedno pčelinje društvo može dati tri partije mleča, a da se pritom ne unazadi previše, pa mu se onda vraća matici.

Proizvodnja mleča uz obezmatičenje iscrplјuje društva u priličnoj meri i treba da se obavlјa u julu mesecu. U avgustu društva treba ostaviti na miru da se pripremaju za zimu.

Matični mleč lako se kvari, pa ga zato treba čuvati na ledu ili u frižideru na temperaturi ispod 0°C.

Mleč se može sačuvati od kvarenja za kraće vreme (nedelјu dana najviše) i bez leda, ako se odmah po vađenju iz matičnjaka pomeša s ušećerenim medom i čuva na zamračenom i hladnom mestu.

Letnja proizvodnja matica uz mlečenje. — Uz mlečenje može se povezati proizvodnja i sparivanje mladih matica i zamenjivanje starih. Kad se neko jako društvo obezmatiči u cilјu proizvodnje mleča, njemu se može dodati i okvir s presađenim larvama! za dobijanje mleča i mlad okvir s otvorenim leglom na čijoj se donjoj ivici nalaze radilička jaja. Ako se donja. ivica takvog sata podreže presecanjem jednog reda( ćelija s jajima, pčele će na toj ivici izgraditi veliki broj matičnjaka. Posle’ tri data treba razrušiti sve matičnjake s krupnim starijim larvama a ostaviti sve s malim larvama!. Od njih će pčele odnegovati matice odličnog kvaliteta, koje se mogu dodavati obezmatičeijm nukleusima i stadijumu zrelih matičnjaka, gde će se spariti i isprobati, pa onda dodati tamo gde treba.

Letnje prihranjivanje pčela. — Juli i prva polovina avgusta; najčešće su bespašni ili s nedovolјnom pašom. To utiče na smanjenje legla i izvesno opadanje jačine društva. Takva društva ne mogu da koriste poznu letnju pašu u punoj meri, pa ih stoga treba u to vreme prihranjivati. Prihranjivanje se sastoji u dodavanju suvog šećera svakom društvu u iste hranilice u koje se dodaje i sirup. Suvi šećer se pokvasi s onog kraja odakle mu pčele prilaze, a kad se na njega naviknu one ga stalno grizu, pomalo rastvaraju i odnose u leglo.

Pčele sporo rastapaju suvi šećer, ali ipak u julu mogu potrošiti dva kilograma i kada nastupi paša, pčele najčešće ostave šećer i vraćaju se na njega samo noću ili kad nevreme spreči njihovo izletanje.

Korišćenje pozne letnje paše. — Polovinom avgusta javlјa se pozna( letnja. paša. Na njoj pčele obrazuju mednu kašu u plodištu i pripreme se za zimu. Potrebvo je da formiranje te kape počne od satonoša plodišnih okvira nadole, i to u isto vreme kad počne avgustovsko smanjenje legla. Nedovolјna paša dosta doprinosi brzom smanjenju površine legla, počev od ivice okvira, pa se dešava da između gornje ivice legla na plodišnim satovima i satonoša okvira. nasta.ne veliki prostor praznih ćelija, koje pčele ne zaliju kad se docnije javi paša ili kad ih prihranjujemo. Krajem avgusta i u septembru pčele smeštaju hranu u trnje ćelije sata. uz samu gornju ivicu legla. Usled toga, pozna letnja! paša ima. veliki značaj za pravilno organizovanje zimskog gnezda. pčela, a osim toga ona daje i dobre prinose u medu.

Sakuplјanje cvetnog praha na poznoj letnjoj paši. — Pozne letnje paše mogu da daju i obilјe cvetnog praha odličnog kvaditgta. Sakuplјanju cvetnog praha u ove vreme. pristupa se samo onda kad prethodnim pregledom košnica utvrdimo da u gnezdu ima već dva-tri okvira cvetnog praha i da je jedna količina. već nalivena pokloplјenim medom. Hvatač praha drži se na letu košnice jedio vreme preko dana, k to onda kad su pčele orijentisane na donošenje ove hrane. Ako u košnicama. nedostaje dovolјna količina cvetnog praha, onda ne treba preduzimati njegovo sakuplјanje pre nego što se njime pčele obezbede.

Cvetni prah, sakuplјen u ovo vreme, lako se konzerviše kad se u svežem stanju zamesi u gusto testo s ušećerenim medom, smesti u tegle i čuva na hladnom i suvom mestu.

Bolesti pčela uleto. — Bolesti legla i odraslih pčela mogu da tinjaju u košnici i da se teško primete, ali u tOku letaone se vidno izražavaju u slablјenju društva;. Letnje vrućine naročito doprinose pojavi nekih bolesti legla.

Ali, leto je pogodno ne samo 3ai pojavu bolesti već i za njihovo lečenje. U to vreme uspešno se primenjuju odgovarajući lekovi i ne treba propustiti priliku da. se zdravle pčela u svim košnicama! dovedu u normalno stanje baš u ovo vreme.

Održavanje legla. — Ukoliko se primiče kraj leta, utoliko pčelar treba više da brine za leglo u košnicama. U to vreme postepeno se smanjuje leglo u plodištu (počevši od avgusta!) a količina meda se povećava. Ponekad u to vreme može da nastupi naglo smanjenje legla!. Do toga može da dovede oskudica u paši, a isto tako i izrazito bujna paša, pri čemu pčele zašivaju nektarom svaku ćeliju iz koje se izlegu pčele, i to brže nego što matica stigne da ih zaleže. U prvom slučaju, poremećaj se otklanja prihranjivanjem, a u drugom slučaju, oduzimanjem i istresanjem suvišnog meda iz plodišnih okvira. Zbog toga pri bujnoj, poznoj letnjoj paši u medištima. treba Da bude dovolјno prostora i praznog saća za smeštaj i sazrevanje dnevnih unosa, a to se postiže vađenjem i istresanjem meda ili iz svih okvira medišta ili samo iz jednog broja, što zavisi od stanja legla i dnevnih kolnčina unosa. Kad med u plodišnim okvirima previše smanji površinu potrebnu za leglo, onda se izvesni okviri s medom, u kojima je već izvođeno leglo u toku leta, potpuno oslobađaju meda i stavlјaju u sredinu legla i to uveče. Tada ih pčele brzo očiste i matica zaleže. Pri ovome, treba. se rukovoditi da u drugoj polovini avgusta plodnišni okviri imaju bar polovinu svoje površine slobodnu za izvođenje legla!, a u prvoj polovini septembra bar jednu trećinu.

Popravka i farbanje košnica. — Održavanje košnnca u ispravnom stanju sastoji se u zakivanju raskovanih mesta, u zatva.ranju pukotina gitom i farbanju košnica sa spolјašnjih strana. Farbanje se obavlјa u julu i avgustu,

kad je drvo sasvim suvo i kad se farba) dobro i brzo suši. Najpre se poprave i ofarbaju 2—3 prazne’ rezervne košnice, pa kad se one dobro osuše tad se u njih iz drugih košnica prebace pčele s okvirima a one se ponašaju i tako redom do kraja.

Jesenјi radovi

Jesen za pčele poiinje polovinom septembra. Tada se već skrate dani, dosta uspori vegetacija i iščezava nektarska paša

Jesenji pregled košnica. — Polovinom septembra vrši se detalјan pregled svih društava na pčelinjaku i utvrđuje stanje hrane, pčela, legla! i matice. Kad u košnicama ima dosta meda, onda se oduzimaju suvišni okviri, a kad njega nema u dovolјnoj količini, onda1 se košnici dodaju ili okviri sa zatvorenim medom iz drugih košnica ili se pčele prihranjuju. Pritom se treba rukovoditi prahom, da na svakom okviru iz plodišta, koji pokrivaju pčele, treba da postoji medna kanal bar na celoj gornjoj polovini okvira, a da sa strane bude još dva okvira sasvim ispunjena pokloplјenim medom ili više od polovine. Ukupna količina! meda treba Da iznosi najmanje’ 15 kg, ranunajući da svaki kvašratni desimetar saća, nalivenog pokloplјenim medom s obe strane, meri oko 350 grama. Suvišni okviri s medom iz plodišta vade se i odnose u spremište a ostaši sređuju u jedan kraj košnice i odelјuju pregradnom daskom od praznog prostora. Pritom se vodi računa da središni okviri gnezda imzju dobar venac meda koji neće biti potrošen u toku zime. Medišta se takođe skčdaju (pčele se stresu s njihovih okvira) i odnose’ u spremište.

Po pregledu i sređivanju svih društava, na košnicama se sužavaju letnji otvori na letu, i to po dužini za onoliki broj okvira na koliko će pčele zimovati. Potom se istrese med iz svih oduzetih okvira plodišta i medišta, a onda se oni vraćaju uveče pčelama da ih očiste. Sni ostaju u nošnicama sve do uzimlјenja pčela.

Jesenje prihranjivanje pčela. — Obavlјa se najkasnije u drugoj polovini septembra.

Prihranjivanje se vrši šećernim sirupom koji se pravi od tri dela šećera i dva dela vode (kuva se 10 minuta). Rashlađeni sirup daje se u hranilicama, najmanje po jedan litar na društvo, svake druge večeri. Prihranjivanje treba završiti u septembru i pčele’ ostaviti na miru.

Uzimlјenje pčela. — Pčele se uzimlјuju polovipom oktobra, kad se počnu javlјati hladne noći i kad prestanu dnevni izleti.

Uzimlјenje se sastoji u tome, što se gnezdo suzi na broj okvira koji pokrivaju pčele, pri čemu se može’ zadržati do 2 okvira više, što zavisi od rasporeda hrane na njima. Do ovih okvira stavlјa se pregradna daska, ai iza nje suvišni okviri ili utoplјavajući materijal. Kad se ovaj maperijal stavlјa, suvišni okviri se nose na čuvanje u spremište.

Kad je gnezdo ovako sređeno, košnica se poklapa a preko poklopne daske stavlјa se utoplјavajući materijal od nekoliko listova novinske hartije i zatvara krovom košnice.

Leta na košnicama ostaju onoliko dugačka koliko iznosi dužina svih ulica uzimlјenog gnezda, a po visini se smanjuju na 7 do 8 milimetara da miševi za vreme zime ne bi prodrli u gnezda!.

Čuvanje rezervnog saća. — Rezervno saće čine, uglavnom, okviri iz medišta. Ponekad se i okviri iz plodišta čuvaju u rezervi. Kad se ujesen košnice uzime, suvišni okviri iz plodišta, koje nisu posele pčele ostavlјaju se obično u plodištu s druge strane pregradne daske. Čuvari takvih okvira od voštanog molјca su same pčele koje ispod pregradne daoke mogu da pređu u prostor s rezervnim okvirima i da ih čiste od larvi voštanog molјca. Na ovaj način najčešće se čuvaju okviri iz pološki. U nastavlјača, ujesen pred zimovanje, skidaju se nastavci s medišnim okvirima i sklanjaju u spremišta.

U spremištu, medišta s rezervnnm saćem slažu se jedno na drugo i zaštićuju od miševa. Mesta gde se uuvaju medišta treba da budu hladna za celo vreme čuvanja, da ne’ bi došlo do razvoja) larvi voštanog molјca.

Zimski radovi

Kontrola leta. — Glavni posao pčelara u Ovo doba godine sastoji se u održavanju tišine i mira) na pčelinjaku, i u kontroli da se leta pa košnicama ne zapuše lišćem, smrznutim snegom i drugim.

Čišćenje snega. — U toku zime mogu da padnu veliki snegovi i da zaveju košnice. Ako je sneg suv, pčele u zatrpanim košnicama dobijaju vazduh preko leta kroz porozan sneg i odlično zimuju. Ali, kad sneg preko dana počne da se topi a noću da1 se mrzne, može da se pojavi led na letu i da potpuno spreči ulaz vazduha u Košnicu. U takvim slučajevima! može da1 dođe do gušenja pčela. Osim toga, kad sneg počne da se topi, dolazi do prodiranja vlage u gnezdo. Stoga, pri otapanju snega treba odmah preduzeti mere da se on ukloni od košnica a posebno napred leta.

Olakšanje zimskog izleta pčela. — Kad se u toku zime jave topliji dani (s dnevnim temperaturama preko 12°C, pčele izleću iz košnice n kruže kraće vreme oko nje čisteći svoje zadnje crevo od nagomilanog izmeta i podnjaču od uginulih pčela. Pri ovim izletima one su slabačke i lako stradaju ako padnu na sneg. Pčelar može ublažiti ovo stradanje uklanjanjem snega ispred leta košnice ili prosipanjem preko njega pleve ili slame.

Zimski pregled pčela. — Vrši se radi toga da bi se utvrdilo da li je pčelinje društvo u životu ili je uginulo. To utvrđivanje se postiže osluškivanjem života u košnici prislanjanjem uha na njene zidove ili pomoću gumenog creva, čiji se jedan kraj uvuče kroz leto u košnicu a drugi stavi u uho. Osluškivanjem može se približno tačno( utvrditi ne samo da li su pčele žive već i kako zimuju. Nervozno i isprekidano brujznje ukazuje na nekakve teškoće zimovanja; jedva čujno brujanje može da bude nagoveštaj da su pčele potrošile hranu; uznemireno i otegnuto pojačano brujanje, koje se javlјa pri blagom lupkanju košnice, ukazuje na mogućnost uginuća matice itd. Košnice, koje pri ovomo pregledu ispolјe’ slične znake zapamte se i otvaraju po lepom danu prvog toplijeg perioda i tada im se pruža pomoć.

Zimsko prihranjivanje pčela. — Košnica se zimi otvara samo ako postoji sumnja da su pčele ostaše bez hrane. Za takve slučajeve pripremi se zimska hrana od mednog testa, koje se pravi od 1 kilograma meda i 4 kidograma šećera u praku. Takva! hrana se daje u tankim pogadama koje mogu da se smeste ispod poklopne daske preko satonoša plodišnih okvira. Pogače se dodaju neposredno iznad zimskog klubeta), tako da su odmah na domaku pčela. Kad su nogače tople, mogu se dodavati i na temperaturi koja je za koji stepen niža od 0°C.

Zimsko hranjenje nije zgodno i ono se izbegava pravilnim pripremanjem pčelinjih društava ujesen, pred uzimlјenje.

Bolesti i neprijatelji pčela

Bolesti pčela

Pčele obolјevaju od raznih bolesti -kao i sva ostala živa bića. Kod njih se javlјaju bolesti legla i bolesti odraslih pčela.

Bolesti legla

Javlјaju se češće na larva-ma a ređe na lutkama. Neke bolesti javlјaju se na mlado-m leglu, dok ono još nije pokloplјeno, i zovu se bolesti otvorenog legla. Među tim bolestima) najčešće je tzv. trulež legla. Ona se zove još i evropskom kugom, zato što je izazivač ove bolesti otkriven u Evropi. Ova bolest se javlјa u nekih društava u toku leta, za vreme loših godina, kad pčele nisu u mogućnosti da pravilno hrane i neguju leglo i kad ono lako nazebe. U takvim slučajevima mlade larve bivaju napadnute od nekoliko različitih vrsta mi«roorganizama1, usled čega oslabe, požute i uginu. Bolesne larve zauzima-ju nepravilne položaje u ćeliji, a poneke i vise preko ćelija. Pčele izbacuju uginule larve i šihove ćelije ostaju prazne, usled čega sat legla ima šarolik izgled. Bolest se ne prenosn na zdrava društva i iščezava kod obolelih s pojavom dobre paše i povolјnih vremenskih prilika. Ali takva i društva se znatno unazade i -ojačaju tek iduće godine. Ova bolest se brzo izleči kad se na vreme primeti i kad se pčele prihrane nekoliko večeri. Ako se u 5 litara sirupa rastvori 1 gram streptomicina i doda društvu za 5 večeri, bolest još brže iščeznei Bolјe je ako se u raznim ravnicima (dve večeri) poprska takvim rastvorom celo saće s leglom i pčelama na njemu.

Među bolestima zatvorenag legla naronito je opaka i veoma zarazna t.zv kuga pčelinjeg legl a, koja se još zove i američkom kugom ili a m eričkom truleži legla, zbog norat što je njen uzročnik otkriven u Americi. Od ove bolesti stradaju mnoge radiličke larve odmak pošto ih pčele poklope. Obolele larve uginu ispod poklopca/, istrule i pretvore se u leplјivu i rasteglјivu masu. Ako ih pčele ne izbace, jer u tome teško uspevaju, ona se sasuše i zapušavaju ćelije’. Društo dosta oslabi i ne može se samo izlečiti. Pčelar ovde može pomoći prihranjivanjem pčela/ i prskanjem svih okvira košnica ređim rastvorom šećernog sirupa, kome je dodat 1 gram sulfatiazola (dve tablete) na 3 litra sirupa. Ovakvo lečenje sprovodi se četiri puta u sezoni i to četiri godine, s potpunom izmenom saća i prebacivanjem balesnog društva svakog proleća u drugu čistu, iznutra opalјenu košnicu. Lečenje ovakvih društava na pčelinjaku predstavlјa, veliku opasnost za zdrava društva, pa se pčelaru više isplati da takvo društvo’ uguši, saće pretopi a košnicu i okvire dobro opaši plamenom i opere rastvorom kamene sode.

Bolesti odraslih pčela

Ima ih mnoga, ali caMot neke od njih predstavlјaju ozbilјne oiasnosti. U našim prilikama ozbilјniju opasnost po pčele predstavlјaju prolećni prolivi, a među njima po. seban značaj ima bolest zvana nazemoza ili nozema Bolest se leči lekom nozemakom, koji se dodaje u mlak rastvor šećernog sirupa, kojim se pčele prihranjuju uproleće i ujesen i isprskaju okviri. Na tri do četiri litra sirupa dodaje se 1 gram nozemaka.

Neprijatelji pčela

Pčele imaju veliki broj neprijatelјa; koji ih napadaju u košnici, pred košnicom, u letu i na paši. Među njima se naročito ističu neke ptice i insekti.

Ptice

Većina ptica se hrani insektima, » neke od njih su veliki napadači pčela. Takve su l a s t e, s e n i c e, d e tl i ć i i ptica zvana pčelarica.

Laste hvataju pčele u letu kad se vraćaju s paše i kad im je medni mehur pun nektara Ponekad se blizu pčelinjaka može videti jato lasta postavljenih na pravac leta kako satima hvataju pčele. Veće jato lasta, u dva-tri navrata može skoro Da likvidira izletnice jednog pčelnnjaka.

Senice i detlići napadaju pčele zimi. Kucanjem klјunom u zid košnica oni uznemiravaju pčele u klubetu, pa se neke odvajaju i izmile na leto gde budu uhvaćene.

Ptice pčelarice love pčele po livadčma nai paši i kad ih ima u većem broju predstavlјa)ju za izletnice veću opasnost od lasta.

Sisari

I neki sisari napadaju pčelinja gnezda i to zbog meda. Tu spadaju medvedi, miševi i polјske r o v č i c e.

Medvedi predstavlјaju opasnost za planinske pčelinjake, i to zimi kad su pčele zbijene u klube’.

Miševi se mogu uvući kroz leto i zimovati u košnici hraniće se medom, uz veliko razoravanje saća. Oni naprave pustoš u gnezdu, tako Da može doći i do stradanja celog pčelinjeg društva.

Polјske rovčice takođe mogu prodreti zimi kroz leto u košnice. One proždiru pčele koje se nalaze na površini klubeta, a ređe nagrizaju saće. Opasnost od miševa i rovčica može se izbeći postavlјanjem t.zv. češlјeva na leta košnica od jeseni do proleća ili sužavanjem leta po zisini na 7 mm.

Insekti

Neki insekti takođe napadaju pčele, hraneći se njima ili prodiru u košnice i kradu med. Tu spadagju stršlјenov i kao proždirači pčela, o s e kao kradlјivci meda i proždirači pčela, zatim mravi, od kojih oni sitni kradu med i mleč, a i veći, pored toga, napadaju pčele i proždiru ih. Jedan insekt, sličan osi i stršlјenu, zvani pčelin vuk, lovi izletnice i proždire ih ili nosi u svoje gnezdo.

Posebnu vrstu neprijatelјa pčela, čine voštani molјac i pčelinja vaš.

Voštani molјac je insekt koji može živeti samo u košnicama:. Nјegove larve se hrane saćem u .kome je izvo. đeno leglo. Skoro u svakoj košnici ima jaja, larvi i poneki leptir voštanog molјca. Pčele neprekidno vode borbu s njim uništavajući njegove larve, koje se skrivaju u pukotine i šuplјine košnice u koje pčele’ ne mogu zaći. Normalna pčelinja društva uspešno se brane od ovih molјaca i same čuvaju svoje saće. Međutim, kad pčelinje društvo oslabi i nije u stanju da radilicama pokrije i brani sve saće u gnjezdu, onda voštani molјac razori ono što nije branjeno. Postoje dve vrste voštanog molјca: krupan i sitan. Krupan živi iajviše na saću plodišta, a sitan češće na saću medišta, gde se hrani njime zajedno s medom. Zbog voštanog molјca u pčelarstvu se javlјa problem oko čuvanja rezervnog saća van košnice. Da ne bi bilo napadnuto od molјaca, rezervno saće treba ostavlјati u hladna spremišta, i to ujesen kad noći zahladne; iz spremišta se vraća pčelama uproleće u drugoj polovini aprila, kad noći postaju toplije. Za; vreme hladnih dana, naročito hladnih noći, voštani molјac se ne razvija. Zbog toga rezervno saće ne treba nikako držati u toplim prostorijama.

Pčelinja vaš je sitan, mali insekt koji živi na pčelama i hrani se mlečom, uzimzjući ga direktno iz usta pčela i matica u trenutku kad ove jedna drugoj dodaju tu hranu. Vaš se obično viđa na leđima; pčela i oko njihove glave a i najviše na maticama, pa ih ponekad ima i do 20 na jednoj. U tom slučaju one iscrplјuju maticu, otimajući stalno jedan deo mlečne hrane koju joj daju pčele radilice. Osim toga, one je uznemiravaju i ometaju pri polaganju jaja u ćelije saća.

Pčelinje vaši se odstranjuju iz košnice pomoću duvanskog dima, naftašina i timola. Vaši se lako opiju od gasova ovih materija i padaju na pod košnice’. Ako se prethodno na pod stavi karton ili tanka daska, mogu se vaši na njima pokupiti i sagoreti. U 2—3 navrata;, na ova;j način vaši se mogu znatno odstraniti iz košnice.

Mlekarstvo

Mleko

Kada se govori o mleku uglavnom se misli na kravlјe mleko. Ono je nepromenjeni sekret mlečne žlezde, dobijen neprekidpom i potpunom mužom zdravih, normalno hranjenih i redovno muženih krava, i to najmanje 15 dana pre i 10 dana posle telenja1. Nјemu se ne sme ništa dodati niti oduzeti.

Mleko drugih sisara mora da nosi naziv one vrste životinje od kojih potiče (ovčije mleko, kozje mleko, bivoličino mleko itd.).

Sastav mleka

U sastav mleka ulaze: voda, masti, belančevine, mlečni šećer, mineralne materije, vitamini i fermenti.

• Prosečan sastav kravlјeg mleka
  Sastojci %
  Voda 87,3
  Suva materija 12,7
  Belančevine 3,55
  Mlečna mast 3,8
  Mlečni šećer 4,7
  Mineralne materije 0,65

Navedeni podaci predstvalјaju prosečan sastav mleka dobiven ispitivanjem velikog bro]a uzoraka mleka od različitih rasa krava. Variraša u količini pojedinih sastojaka su znatna, što zavisi od niza faktora.

Mlečna mast. — Nalazi se u mleku u obliku sitnih kaplјica (kuglica) različite veličine. Veličina kaplјica je od značaja pri dobijanju pavlake, izrade maslaca!, sireva, mlečnih konzervi i napitaka. Mleko različntih rasa krava ima kaplјice različite veličine. Ukoliko je mleko maspije, kaplјice su veće. U mleku starijih muznih krava kaplјice masti su sitnije. Osobine mlečne masti zavise u najvećoj meri ‘Od načina ishrane’. Količina masti u mleku kreće se najčešće u granicama od 3—5%.

Belančevine. — U mleku se nalaze tri vrste belančevina: kazein, mlečni albumin i mlečni globulin. Haijviše ima kazeina (3%), zatim albumina (0,5%), a najmanje globulina (0,05%). Od svih ovih belančevina najveći značaj ima kazein, od koga zavisi mnoge tehnološke ooobine’ mleka. Delovanjem sirila na mleko kazein se zgrušava. Ova osobina kazeina koristi se pri izradi raznih sireva. Pri povećanoj kiselosti mleka dolazi takođe do zgrušavanja kazeina, te’ se ova osobina koristi pri izradi kiselomlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, kefir, kumis). Mlečni albumin i globulin se ne zgrušavaju sirilom niti usled povećane kiselosti, ali se zgrušavaju zagrevanjem i mogu se izdvojiti kuvanjem surutke (urda!, provara). Prilikom kuvanja mleka oni se istalože na dno suda.

Mlečni šećer (laktoza). — Daje mleku sladunjav ukus. On je oko 6 puta manje slađi od trščanog šećera. Važan je zato što ga mlečnokiselinske bakterije previru u mlečnu kiselinu. Može previrati i u propionsku, buternu, sirćetnu i druge kiseline, kao i u alkohol. Mlečni šećer ne nadražuje sluzokožu creva i ne izaziva katar u odojčadi.

Mineralne materije. — Mleko sadrži relativno dosta mineralnih materija, jer one čnne preko 5% od ukupne količine suve materije. Od ovih materija najvažniji su kalcijum (kreč) i fosfor (nešto više od pola litra mleka.

Ka može da podmiri dnevne potrebe čoveka za kalcijumom i fosforom). Kalcijum ima naročito važnu ulogu pri preradi mleka u sireve.

Vitamini u mleku i mlečnim proizvodima

• Proizvod
  Sadržaj vitamina u mg/kg
  Vitamin A E B, PP C
  Sveže mleko
  Pasterizovano mleko
  Kiselo mleko (jogurt)
  Pavlaka
  Maslac
  Ementalski sir
  Edamski sir
  Rokfor
  Toplјeni sir
  Mleko u prahu (rekonstituisano)
  Kondenzovano mleko sa šećerom (rekonstituisano)
  Oplavljeno mleko

Uticaj raznih faktora na sastav mleka

Na sastav mleka utiče mnoštvo faktora, kao što su: palca, laktacija, ishrana, tehnika muže, zdravstveno stanje grla i dr. Uticaj raznih faktora na sastav mleka prikazan je u sledećim tabelama:

Sastav mleka različitih rasa krava (u %)

• Rasa Voda Suva materija
  Belančevina, Mast, Mlečni šećer Pepeo
  Simentalska
  Holštajn-frizijska
  Crvena danska
  Sivo-smeđa
  Džersej
  Mlečni − Šorthorn

Vreme od telјenja do zasušivanja: za noje krava luči mleko naziva se laktacijom.

• Promene sastava mleka u toku laktacije
• Meseci laktacije I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X, XI, XII
• Sastojci
• Suva materija
• Mast
• Belančevine
• Kazein
• Kiselost *T

Brzina muže. — Utiče kako na količinu pomuženog mleka tako i na njegov oastav, što se vidi iz prve tabele na strani 372.

Pri muži se mora obratiti naročita pažnja na to da se vime potpuno izmuze. To je neophodno zbog toga što su poslednji mlazevi mleka mnolo bogatiji mašću nego oni na početku muže, što se vidi iz srednje tabele na 372 strani.

• Brzina muže
  Trajanje muže u minutima
  Dnevna količina mleka u kg % masti
  Pri brzoj muži 5 min. i 0,2 sek. 14,997 4,40
  Pri sporoj muži 17 „ 55 7,690 2,79
  Razlika 12 „ 53 7,307 1,61

Sadržaj masti u različitim porcijama mleka u toku iste muže (u %)

• Porcija po redu
  I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII
  0,39 2,12 2,74 3,94 5,21 5,26 7,08 10,48

Starost. — Sa starošću krava menja se njihova produktivnost i procenat masti u mleku. Količina! mleka se povećava Do pete ili šeste laktacije, a zatim opada.

Uticaj starosti krava na količinu mleka i % masti u njemu

• Laktacija po redu
  Količina mleka u kg
  Količina mlelka u % od maksimalne muznosti % masti
  Količina masti 1 u % od maksimalne količine masti
  I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII

Ishrana. — Nedovolјna) i neizbalansirana (jednostrana) ishrana izaziva smanjenje ne samo količine mleka već i količine masti i belančevIna u njemu. Ma količinu I sastav mleka-, naročito utiču količine i sastav belančevina u hrani.

• Uticaj nedovolјne ishrane na količinu i sastav mleka
  Pokazatelјi
  Normalna ishrana
  Nedovolјna ishrana
  Količina mleka u kg
  Sadržaj masti u mleku u %
  Sadržaj belančevina u mleku u %

Bolest. — Svaki poremećaj u organizmu izazvan nekom bolešću dovodi do smanjenja količine mleka i do promene sastava i osobina mlekai ai u nekim slučajevima i do prestanka lučenja — prekida laktacije.

Na osnovu sastava mleka može se u mnogim slučajevima utvrditi početak nekog obolјenja pre nego što je to moguće ustanoviti kliničkim putem. Na primer: početak inkubacionog perioda mastatisa (zapalјenje vimena) klnnički je teško ustanoviti, dok se to može tako! utvrditi na osnovu promene’ sastava i svojstava mleka (katalavni broj, brom-timol proba).

Promene u sastavu mleka pri obolјenju od mastitisa

• Hemijski sastav mleka (u %)
  Zdravstveno stanje
  suva mat. mast
  azotne mat. kazein
  albumin globulin
  mlečni šećer pepeo
  hlor u pepelu
  Zdravo ili bolesno

Pri obalenju krave od mastitisa ne menja se samo sastav, već i osobine mleka. Mleko tada postaje alkalno, loše se zgrušava pri podsirivalјu i sadrži veliki broj leukocita. Pri jačem obolјenju mleko ima slan ukus, što je posledica’ povećane količine hlorida i smanjene količine šećera; u mleku.

Hlor-šećerni broj, koji izražava odnos hlora prema laktozi

100% hlora i % laktoze i povećava se od 2 do 3 kod zdravih krava na 4 i više od toga kod bolesnih krava.

Katalazni broj u mleku zdravih krava iznosi do 3, dok u mleku bolesnih ide do 6 pa čak i do 10.

Brom-timol proba! bolesnog mleka pokazuje’ tamnozelenu do plavozelenu boju.

Pri obolјenju krava od tuberkuloze menja se takođe sastav mleka, i to utoliko više ukodiko je obolјenje teže.

Sastav i osobine mleka krava obolelih od tuberkuloze pluća

• Zdravstveno stanje krave
  Dani laktacije
  Hemijski sastav mleka u %
  suva materija, mast, mlečni šećer
  belančevine pepeo kisel. u °T
  specifična težina
  Zdrava krava ili lakše obolјenje ili teže obolјenje

Mleko koje potiče od krava čije je vime obolelo sa-drži više albumina/ i globulina’. U normalnom mleku količina kazeina iznosi 80—85% od ukupne količine belančevina u mleku, dok u mleku od bolesnih kraea količina kazeina pada ispod 78%. Zbog toga se mleko od bolesnih krava slabopodsirava, a sirevi izrađeni od njega nadimaju se.

Kolostrum. — Gusta! tečnost koju mlečna žlezda luči neposredno pre rođenja mladunčeta i izvesno vreme posle toga naziva se kolostrum (mlezivo, grušalina, kolastra).

Od običnog mleka kolostrum se razlikuje po boji, ukusu, mirisu i hemijskim i fizičkim osobinama. Te su razlike naročito izražene prv-og i nekoliko dana posle porođaja (telјenja), a zatim se smanjuju tažo dz posle 5—7 dana kolostrum prelazi u normalno mleko. Vreme za koje kolostrum pređe u normalno mleko naziva se kolostralni period. On traje do 10 dana, posle čega se mleko može upotrebiti za potrošnju i preradu.

Prelaz kolostruma u mleko

• Specifična težina minimum, maksimum i prosek
  Viskozitet u cP minimum, maksimum i prosek
  pH minimum, maksimum i prosek
  Refrakcija seruma minimum, maksimum i prosek
  Elektroprovodljivost u mho minimum, maksimum i prosek
  Površinski napon minimum, maksimum i prosek
  Veličina masnih kapljica u mikronima minimum, maksimum i prosek
• Termičke osobine kravljeg mleka
  Tačka smrzavanja
  Tačka ključanja
  Specifična toplota
  Temperatura koagulacije albumina i globulina
  Temperatura koagulacije kazeina
  Karamelizacija mlečnog šećera
• %
  mast, belančevine kazein
  mlečni šećer, pepeo
  suva materija
• kisel. u °T
  specifična težina

Fizičke osobine mleka

U fizičke osobine mleka spadaju: specifična težina, viskozitet, površinski napon, optička svojstva mleka, tačka mržnjenja i klјučanja, elektroprovodlјivost, specifična toplota, rN i refrakcija seruma.

Specifična težina mleka. — To je broj koji pokazuje koliko je puta mleko na 15°C teže’ od iste zapremine vode na 150S. Prosečna specifična težina mleka je 1,033, što znači da je litar mleka na 15°C teži od litra: vode iste temperature sa 33 grama.

Fizičke osobine kravlјeg mleka

• Specifična težina
  Viskozitrt u cP
  pH
  Refrakcija seruma
  Elektroprovodljivost u mho
  Površinski napon
  Veličina masnih kapljica u mikronima
  Minimum, maksimum i prosek
• Termičke osobine kravlјeg mleka (u °C)
• Tačka smrzavanja
  Tačka ključanja
  Specijalna toplota
  Temperatura koagulacije
  Albumin i globulin i kazein
  Karamelizacija

Viskozitet. — To je u stvari gustina mleka koja je oko dvaput veća od gustine vode. Ukoliko mleko ima više suve materije i ukoliko mu je temperatura niža, viokozitet mu je veći.

Tačka mržnjenja mleka. — Ona je niža od tačke mržnjenjz vode i iznosi — 0,5550S, i to zbog toga što mleko sadrži mlečni šećer i razne soli. Ova osobina mleka je vrlo stalna i koristi se za dokazivanje da li je mleku dodavana voda. Kada se mleko razblaži vodom, tačka mrž. njenja mleka približava se tački mržnjenja vode. Količina dodate vode može se utvrditi na osnovu sledeće tabele.

• Tačka mržnjenja
  % dodate vode
• Tačka mržnjenja
  % dodate vode

Razlika u tački mržnjenja od 0,01°C odgovara 1,7% dodate vode.

Tačka klјučanja mleka. — Ona je viša od tanke klјučanja vode, što je takođe posledica prisustva mlečnog šećera i soli u mleku.

Kiselost mleka. — Potiče od prisustva pojedinih sastojaka u mleku, kao što su belančevine i kisele soli. Kiselost se najčešće izraisava u stepenima Ternera i Sokslet-Henkela. Kiselost svežeg mleka iznosi 16—18 °T (Terner) ili 6,5—7,5°CH (Sokslet-Henkela).

Boja mleka. — Ona je bela! sa slabije ili jane izraž.enom žućkastom nijanoom. Bela boja dolazi od mlečne masti, kazeina i kalcijumovih (krečnih) soli. Žućkasta nijansa se javlјa zbog prisustva karotina, koji je rastvoren u mlečnoj masti. Karotina HMHI dosta u zelenoj hrani, te zato letnje mleko ima jače izraženu žućkastu nijansu. Isto tako, i maslac izrađen u letnjim mesecima ima lepu žućkastu boju.

Sastav i osobine ovčijeg mleka

Ovčije mleko je bogatije suvom materijom, sporije se zgrušava pri kiselјenju i zahteva više sirila pri podsirivanju nego kravlјe ili kozje mleko. Teško daje pavlaku, maslac je mekan i lјigav i slabe trajnosti i ukusa.

Sastav ovčijeg mleka

• Sastojci i količina u %
  Voda 80,6
  Mast 7,5
  Belančevine 6,1
  Mlečni šećer 4,9
  Pepeo 0,9
  Suva materija 19,4

Sastav ovčijeg mleka se menja u toku laktacije na sledeći način:

• Meseci laktacije
  Specifična težina
  Kiselost u °T
  Hemijski sastav mleka u procentima
  suva materija mast belančevine
  mlečni šećer pepeo

Krličina mleka i mlečne masti zavisi od rase ovaca’, što se vidi iz sledeće tabele:

• Rasa
  Broj muznih dana
  Količina mleka u laktaciji u l, % masti
  Cigaja
  Cigaja x prekos
  Cigaja x merino
  Merino
  Karakul

Dobijanјe mleka

Mleko se stvara u mlečnoj žlezdi koja se kod domaćih životinja naziva vimenom. Vime krave podelјeno je jednom uzdužnom i jednom poprečnom pregradom na četiri dela (četvrti) koji luče mleko’ prilično nezavisno jedan od drugog. Zbog toga se dešava da oboli samo jedna četvrt vimena dok ostale mogu biti potpuno zdrave i davati normalno mleko. Svaka četvrt ima po jednu cisternu (proširenje) u koju se sakuplјa stvoreno’ mleko i po jednu sisu kroz čiji se kanal mleko izlučuje.

Vime je vrlo osetlјivo te se Na njegovu negu mora obratiti naročita pažnja. Ako vime oboli ili se ozledi udarom, pojedine četvrti, pa i celo vime, mogu prestati da luče mleko ili rai daju u mnogo manjim količinama.

Dobro razvijeno i žlezdano! vime znak je dobre mlečnosti. Takvo se vime posle muže smežura (Ha6opai). Vime koje se posle muže ne smežura daje mado mleka i naziva se mesnatim ili masnim vimenom.

U ovaca i koza vime je podelјeno uzdužnom pregradom na levu i desnu polovinu.

Muža

Muža se mora pravilno 0’baviti da bi se mlečna žlezda održala u stalnoj aktivnosti i da bi se iz vimena izmuzla sva količina mleka.

Muža može biti ručna ili mašinska. Bilo da se ona obavlјa ručno, bilo mašinski, neophodno je da se ispune sledeći uslovi:

1. Za mužu odrediti lica koja dobro poznaju postupak oko muže. Najveće greške se prave baš u tome što se muža prepušta neukim lјudima. Muzači moraju biti zdravi i čisti.
2. Obezbediti odgovarajući pribor za pravilno izvođenje muže (odela ili mantile za mužu, muzačku stolicu, muzlice, sud za pranje vimena, potreban broj krpa i ubrusa za brisanje vimena, sud za merenje mleka). Takođe obezbediti uslove za higijenu muzača (topla i hladia voda, sapun, potreban broj ubrusađ.
3. Izraditi uputstvo o redosledu i pačinu izvođenja pojedinih operacija prilikom muže i kontrolisati da li se ono sprovodi.

Ručna muža. — Jedino ispravan način ručne muže jeste muža zatvorenom šakom (holštajnski način). Ispruženim palcem i kažiprstom mogu se musti samo prvotelkinje koje imaju kratke sise.

Vime se mora izmusti potpuno, a masažu vimena bol.e je i ne izvoditi ako je ne’ možemo stručno obaviti.

Mašinska muža. — Može se primeniti ako gaadinstvo ima najmanje 15—20 krava. Uređaj za mašinsku mužu može biti nepokretan ili pokretan.

Nepokretan uređaj se postavlјa ili u staji ili u specijalno uređenoj prostoriji za mužu (izmuzište). Koristi se pri stajskom gajenju krava i u slučaju kad su pašnj?1ci u neposrednoj blizini staje.

Kada je udalјenost pašnjaka od staje veća, koriste se pokretni uređaji (tandem tip). Ako gazdinstvo raspolaže većim brojem kravz na pašnjacima koji su dosta udalјeni jedan od drugog, na(jbolјe je primeniti pokretna izmuzišta s većim brojem izmuznih mesta i ugrađenom cisternom za prijem pomuzenog mleka.

Da bi se muža mogla obavlјati i pri nepovolјnim vremenskim prilikama, na pašnjacima treba podići nastrešnice.

Mašinska muža ubrzava i olakšava rad. Mašina za mužu obavlјa 9/l0 najtežeg rada pri muži.

Pri ručnoj muži izmuze se oko 0,6—0,7 litra mleka u minuti, a pri mašinskoj 1—1,2 litra. Jedan čovek može mašinom da muze istovremeno 2 do 3 krave, Pri mašinskoj muži obratiti pažnju na sledeće:

1. Da se za mašinsku mužu odrede takvi lјudi koji će dobro upoznati rad mašine i njenu upotrebu ali koji dobro poznaju i ručnu mužu.
2. Za mašinsku mužu dolaze u obzir krave sa zdravim vimenom i normalno razvijenim sisama!. Krave koje boluju od mastitisa ili imaju kratke sise bolјe je musti ručno.
3. Redosled operacija koji važi za ručnu mužu zadržava se i za mašinsku. Zbog toga muzač koji izvodi mašinsku mužu treba da bude kvalifikovan i da dobro poznaje pravila ručne muže.
4. Naročitu pažnju obratiti na pranje i sterilizadiju mašine za mužu.

Ceđenje mleka

Odmah posle muže mleko treba izneti iz staje da ne bi upijalo! miris staje i da se ne bi zagađivalo, a zatim ga procediti. Za ceđenje se upotreblјavaju različite cedilјke. Zz zadržavanje nečistoće na cedilu koriste se vatni ulošci, flanelsko platno i slično. Jedan vatni uložak obično se koristi za ceđenje 40—60 litara mleka.

Hlađenje mleka

Hlađenje mleka može se vršiti na nekoliko načina.

Hlađenje u bazenima. — Najednostavniji način je potapanje kanti s mlekom u bazene kroz koje protiče hladna voda. Ovaj način je dobar i može se primeniti tamo gde postoji hladna izvorskz voda. U toku hlađenja. mleko nekoliko puta; promešati da bi se ubrzalo hlađenje. Nivo vode u bazenu treba da bude za 5 cm viši od nivoa mleka u kantama za vreme hlađenja kante treba da budu otvorene, a da bi se sprečilo za1gađivanje mleka, poklopci se stavlјaju koso na otvor kante ili se kante prekriju čistim platnom.

Ako nema dovolјno vode ili je ona topla, hlađenje se može obaviti stavlјanjem leda u vodu u bazenu

Izgrazdnju bazena! planirati tako da 1 m2 dolaze 4 kante (oko 100—120 kg mleka).

Hlađenje pomoću rebrastog hladionika. — Kao sredstvo za hlađenje pomoću ovog hladionika može’ se upotrebiti hladna voda ili voda) rashlađena! ledom u posebnom bazenu, a može se primeniti i kombinovano hlađenje — bunarskom vodom (u pornjem delu hlazdionika) i rashlađenom vodom pomoću kompresora, (u donjem delu hladionika). Hlađenje u donjem delu može se vršiti isparavanjem amonijaka (kompresorsko hlađenje).

Tehnički podaci za izgradnju bazena

• Broj kanti u bazenu
• Unutrašnje dimenzije u cm
• Zapremina m3
• visina, širina i dužina

Najbolјe je da se mleko ohladi na 4°C i da se na toj temperaturi čuva; do predaje. Ako se mleko zadržava kraće vreme na gazdinstvu, temperatura hlađenja može biti nešto viša, Pri dužem zadržavanju mleka na gazdinstvu (sabiranje svaki drugi dan) mora; se koristiti niža temperatura od dnevne.

Temperatura na kojoj treba čuvati mleko pri različitoj dužini njegovog zadržavanja na gazdinstvu

Zadržavanje mleka na gazdinstvu (u časovima) i temperatura do koje treba hladiti mleko u C°()

• 6—12 i 9—8
• 12—18 i 8—6
• 18—24 i 6—4
• 24—36 i 4—3
• 36—48 i 2—1

Efikasnost različitih načina hlađenja mleka vodom*

• Vreme hlađenja u minutama
  Potrebna hladne vode u litrima
  Način hlađenja
  Količina hladne vode za 1l. mleka
  U bazenu bez mešanja ili u bazenu s mešanjen
  Turbinski hladionik i rebrasti hladionik

*) Podaci pod 1, 2 i 3 se odnose na hlađenje mleka! u kantama od 25 litara Hai temperaturi od 3°C iznad temperature vode za hlađenje.

• Mleko
  Broj bakterija na 1 cm3 na temperaturi od 15°C 25°C 35°C
  Neposredno posle muže
  3 časa posle muže
  6 časova posle muže
  9 časova posle muže
  24 časa posle muže
  Broj bakterija u mleku čuvanom na različitim temperaturama

Rebrasti hladionik je podesan zbog toga što se njime za kratko vreme mleko može ohladiti na 2—3°C iznad temperature sredstva za hlađenje. Pri hlađenju mleko se provetrava, Nedostatak mu je što se dosta teško čisti.

Turbinski (imerzioni) hladionik je vrlo podesan za hlađenje mleka u kantama na onim gazdinstvima na kojima se može obezbediti određeni pritisak za proticanje vode.

Ako se mleko ne ohladi brzo, mikroorganizmi će se u n-.emu vrlo brzo razmnožiti i pokvariti ga. Zbog toga ne treba čekati na najmodernije uređaje da bi se počelo s hlaćenjem mleka. Dok ne budemo u mogućnosti da naba!vimo odgovarajuće uređaje, mleko treba hladiti onako kako se može. Bolјe je primeniti ikakvo Heroi nikakvo hlađenje mleka.

Potrebna količina leda za hlađenje mleka najlakše se izračunava sledećom formulom:

Kl = M x C (T1—T2) / 80

Kl = količina leda u kg
M = ioličina mleka u kg
C = toplotni koeficijent (za mleko iznosi 0,95)

T1 = temperatura mleka pre hlađenja
T2 = temperatura mleka posle hlađenja

Primer: Koliko je potrebno leda da bi se 1250 kg mleka ohladilo od 25°C na 8°C

Kl = 1250 x 0,94 (25—8) / 80 = 249,7 kg leda

Utrošak leda za jednu tonu mleka i mlečnih proizvoda

• Vrsta proizvoda i utrošak leda u m3 za 1 t proizvoda
  Sveže mleko 1,2
  Pasterizovano mleko 1,5
  Pavlaka 2,0
  Pavlaka iz pasterizovanog mleka 4,0
  Vrsta proizvoda i utrošak leda u m3 za 1 t proizvoda
  1,2 Kačkavalј i slični sirevi 5,0
  1,5 Ementalski sir 10,0
  2,0 Toplјeni sir 6,0
  Kazein 2,0
  Kondenzovano mleko 6,0
  Maslac 16,0
  Toplјeno maslo 5,0
  Jogurt, kiselo mleko 1,5
  Beli sir 3,0
  Sitan sir 3,0
  Edamski sir, trapist
  i slični sirevi 8,0
  Mleko u prahu, osušena
  mlaćenica i surutka 12,0
  Mlečni šećer 6,0
  Sladoled 20,0

Pasterizacija i sterilizacija mleka

Pod pasterizacijom se podrazumeva zagrevanje mleka od temperature od 63°C nai do tanke klјučanja.

Cilј pasterizacije je da se unište svi vegetativni oblici mikroorganizama, među iojima i izazivami raznih bolesti mleka.

U praksi se primenjuju tri vrste pasterizacije mleka’

Trajna pasterizacija. — Mleko se zagreva na temperaturu od 63 do 65°C u toku 30 minuta.

Srednja pasterizacija (kratkotrajna). — Mleko se zagreva na temperaturu od 72—74°C u toku 1 minuta.

Visoka (trenutna) pasterizacija. — Mleko se zagreva na temperaturu 85 do 87″S u toku nekoliko sekundi (obično 15 sekundi).

Dejstvo pasterizacije na broj mikroorganizma

Temperatura zagrevanja u toku 20 minuta 50°C 55°C 60°C 65°C 70°C
Smanjenja broja bakterija u procentima od početnog broja 68 80 99,4 99,8 99,9

Ako ne dođe do ponovne ipfekcije pasterizovanog mleka, njegova trajnost je’ dosta’ veća nego svežeg mleka. Na trajnost mleka u velikoj meri utiče temperatura na kojoj se o»o čuva.

Zavisnost trajašnosti pasterizovanog mleka od temperature čuvanja

Temperatura mleka u °C i trajanost u časovima

• 4 i 72
• 15 i 50
• 23 i 20—25
• 30 i 6—8

Za različite vrste pasterizacije postoje odgovarajući pasterizatori (»otlasti, pločasti itd.).

Pasterizovano mleko se distribuira u bocama, kantama i papirnoj ambalaži, koja se posle upotrebe baca (tetra:-pak).

Sterilizacija mleka. — Vrši se na temperaturi od 110 do 120°C u toku 20—30 minuta. U sterilisanom mleku svi mikroorganizmi su uništeni ili je njihov broj toliko mali da se mleko može dugo očuvati u svežem stanju.

Pranje i sterilizacija mlekarskog posuđa i pribora

Najveći broj mikroorganizama’ dospeva u mleko preko nečistih sudova i pribora. Zbog toga na pranje i održavanje čistoće sudova treba obratiti posebnu pažnju.

Sredstva za pranje

Kaustična soda. — Upotreblјava se u glavnom pri pranju boca, i to u vidu 0,5—2% rastvora. Ne može se upotrebiti za pranje kalajisanog posuđa ni zaručno pranje kanti. Kaustičnoj sodi se dodaje 15—20% natrijummetasilikata i 3—8% heksaiatrijummetafosfata da: bi se smanjilo korozivno delovanje oode.

Natrijumkarbonat. — Za pranje mlekarskog posuđa i u s-lučajevima kad se ne može upotrebiti kaustična soda upotreblјava: se 0,5—1% rastvor natrijumkarbonata. Pri pranju aluminijumskog posuđa dodade mu se 20—30% natrijummetasilikata, a pre pranja kalajisaiog posuđa 10—25% natrijumsulfata!. Nije podesan da se od njega pravi rastvor u tvrdoj vodi, jer stvara talog.

Trinatrijumfosfat. — Za pranje kanti upotreblјava se triiatrijumfosfat, koji ima odlično emulgirajuće dejstvo.

Heksanatrijummetafosfat. — Za omekšavanje tvrde vode i lakše spiranje sode sa opranih sudova voristi se heksanatrijummetafosfat u količini od 1 do 10%.

Smeše. — Danas postoje gotove smeše za pranje mlekarskog posuđa i uređaja, kao na primer:

Smeša za ručno pranje opreme:

• Na2CO3 80%
• Na3PO4 12%
• Na2SiO3 3%
• Na6(PO3)6 5%

Smeša za pranje kanti:

• Na2CO3 63%
• NasSiO3 24%
• Na4P2O7 2%
• Nae(PO3)6 10%
• Natrijumalkilsulfat 1%

Tehnika pranja

Mlekarski pribor i posuđe se najpre isplaknu hladnom ili mlavom vodom, zatim operu rastvorom jedne od navedenih smeša temperature 40—45°C. Potom se opet isplaknu vodom i onda sterilišu vrelom vodom, parom ili nekim hemijskim sredstvom.

Za hemijsku sterilizaciju metalnog mlekarskog pribora najbolјa) sredstva su rastvor natrijum hipohlorita i kalcijumhipohlorita (hlorni kreč), ai za drveni inventar još i sveže’ gašeni kreč.

Određivanje kvaliteta mleka

Da bi se dobila tačna ocena 0′ kvašitetu mleka potrebno je da se najpre uzmu uzorci.

Pre uzimanja uzoraka mleka treba dobro promešap-i metalnom mešašicom pa onda određenu količinu mleka sipati u specijalne boce. Količina mleka: koja se uzima za uzorak zavisi od toga koje će se analize vršiti. Za potpunu analizu mleka potrebno je 250—500 cm3 mleka. Ako se određuje samo masnoća, i kiselost. psitrebno je 50 cm3 mleka.

Uzimanje srednje probe

Srednja proba (prosečan uzorzk) mleka se sastavlјa srazmerno količini mleka koje će se ispitivati.

Primer: Treba ispitati prosečan sastav mleka koje se nalazi u 5 sudova; u tri suda nalazi se po 25 litara mleka, u četvrtom 15 a u petom 10 litara mleka. Pogrebno! je da se uzme uzorak od 200 cm3 mleka. Kako sastaviti srednju probu? To se radi naj taj način što se količina mleka potrebna za uzorak (200 sm3) podeli ukupnom količinom mleka u sudovima. Dobijeni broj pokazuje koliko je od svakog litra potrebno’ uzeti mleka za srednju probu. U našem primeru u svih 5 sudova! ima 100 l mleka (3X25 + 15 + 10 = 100). Ka1d 200 podelimo sa 100, dobićemo broj 2 (200 : 100 = 2), a to znači da od svakog litra mleka treba, uzeti 2 sm3, i to na sledeći način:

• 25 x 2 = 50 cm3 što ukupno čini 150 cm3
• 15 x 2 = 30 cm3 što ukupno čini 30 cm3
• 10 x 2 = 20 cm3 što ukupno čini 20 cm3

Svega 200 cm3 mleka

Određivanje mehaničke nečistoće u mleku

Količina i vrste mehaničke nečistoće u mleku predstavlјaju pokazatelј higijenskih uslova pri proizvodnji mleka.

Ka i manipulacije njime. Određivalјe mehaničke nečistoće vrši se pomoću specijalnih aparata u kojima se 0,5 litara dobro promešanog mleka profiltrira kroz filter-karton ili filter-hartiju.

Reduktazna proba mleka

Reduktazna proba služi 3ai određivanje trajašnosti mleka na sobnoj temperaturi i približnog broja bakterija u njemu.

P r i b o r : epruvete, vodeno kupatilo, pipeta od 1 cm3 i pipeta od 20 sm3.

Reagens: rastvor metilenskog plavila koji se spravlјa razblaživanjem 5 cm3 zasićenog alkoholnog rastvora metilenskog plavila sa 195 cm3 destilisane vode.

Tok rada: U sterilnu epruvetu naspe se 20 cm3 mleka i 1 cm3 rastvora metilenskog plavila; sadržaj u epruveti se promeša pa se epruveta stavi u vodeno kupatilo ili termostat na temperaturi od 37°C, a zatim se posmatra dužina vremena obezbojavanja.

Broj mikroorganizama i kvalitet mleka u zavisnosti od dužine vremena obezbojavanja

• Dužina vremena, br. mikroorganizama u 1 cm3 (milionima), kvalitet mleka i klasa
  5 i po časova i više do 0,5 dobar prva
  2 do 5 i po časova 0,5— 4,0 srednji druga
  20 minuta do 2 časa 4,0—20,0 rđav treća
  manje od 20 minuta preko 20,0 vrlo rđav četvrta

Mleko koje se obezbojava za manje od tri časa ne treba primati u mlekaru u današnjim uslovima proizvodnje.

Kiselost mleka

Kiselost mleka može se odrediti na više načina od kojih svaki ima svoju praktičnu vrednost.

Kiselost po Terneru. — Za primenu ovog metoda potrebno je sledeće:

Pribor: Erlenmajerova kolba od 100 sm3, pipeta od 10 cm3 i 20 sm3, bireta.

Rastvori: n/10 NaOH i 2% alkoholni rastvor fe»olflateina.

Tok rada: U Erlenmajerovu kolbu naspe se 10 cm3 mleka, 20 cm3 destilioane vode i 5 kapi rastvora fenolftaleina pa se sadržaj titrira sa n/10 NaOH do pojave bledoružičaste boje, koja se neće izgubiti u toku 2 minuta. Broj kubnih santimetara utrošenog rastvora n/10 NaOH pomnožen sa 10 predstavlјa kiselost u stepenima Ternera (°T). Kiselost normalnog mleka određena’ po ovom metodu kreće se od 14 do 18°T.

Kiselost po Sokslet-Henkelu: Pribor i rastvori su isti kao i pri određivanju kiselosti po Terneru.

Tok rada: U Erlenmajerovu kolbu naspe se 20 cm3 mleka i 5 kapi rastvora fenolftaleina! pa se sadržaj u kolbi neutrališe sa n/l0 NaOH do pojave bledoružičaste boje. Broj kubnih santimetara utrošenog n/l0 NaOH pomnožen cai 2 predstavlјa kiselost u stepenima Sokslet-Henkela (°CH). Kiselost svežeg mleka određena ovim metodom kreće se od 6,5 do 7°CH.

Pri povećanoj kiselosti mleka menja se i njegov pH, što se vidi iz tabele na str. 391.

Konzumne mlekare ne primaju mleko čiji je stepen kiselosti iznad 20°T odnosno 8°CH. Sirarnice mogu primati mleko čiji stepen kiselosti ne prelazi 22°T ili 9°CH.

• Mleko, pH vrednost, Stepen kiselosti u °T ili u °CH
  Normalno sveže 6,6—6,5 15—17 6,5— 7,0
  Nakiselo 6,4—6,3 31—34 8,5—10,0
  Jako nakiselo 6,1—6,0 25—30 10,5—12,0
  Kiselo zgrušano 4,8—4,6 85—110 35,0—45,0
  Kiselo-jako zgrušano 4,0—3,0 140—210 60,0—90,0

Alizarolna proba

To je brza i jednostavna proba, koju treba neizostavno koristiti za ispitivanje mleka naadenjenog kondenzovanju i sušenju.

Pribor: automatska pipeta od 2 cm3 za alizarsl, automatska pipeta od 2 cm3 za mleko, epruveta i uporedna tabela.

Rastvor: ašizarol rastvor (zasićeni rastvor alizarola u 68% alkoholu).

Tok rada: U epruvetu se našle 2 cm3 mleka i isto toliko adizatora. Sadržaj epruvete se promeša i posma.tra da li se mleko zgrušalo i kolika je veličina pahulјica. Takođe se posmatra i boja sadržaja u epruveti i upoređuje s bojama Hai tabeli na kojoj su dape vrednosti o stepenu kiselosti mleka; i vrednosti pH.

Ako je mleko sveže, ono se ne zgrušava i proba daJe mrku boju. Pri povećanOJ’ kiselosti mleka pojavlјuju se pahulјice’ KOj’e su utodiko veće ukoliko je mleko kiseliJ“e, z boja prelaai u žutu.

Ako se pojavi boja koja odgovara svežem mleku a isto. vremeno se pojave i pahulјice, zna« je dz ovo mleko ili potiče od bolesnih krava ili sadrži kolostruma ili je odnos mineralnih maperija nepravilan, te će se zgrušavapi u toku termičke obrade.

Slabo lјubičastz boja probe pokazuje da mleko ili potiče od krava obolelih od mastitisa ili mu je dodavana bikarbona soda.

Spefična težina mleka

Spefična težina mleka se često koristi za kontrolu falsifikovanja mleka Usled složenih falsifikata ona ne može poslužiti kao sigurno merilo kvaliteta! mleka te je najbolјe da se koristi za posredno određivanje ukupne suve materije i suve materije bez masti na osnovu kojih se određuje da li je mleko i u kojoj meri falsifikovano.

Pribor: stakleni ili metalni cilindar čiji je prečnik širi najmanje 3ai 7 mm od najšireg dela laktodenzimetra i laktodenzimetar.

Tok paifla: Dobro izmešano mleko se sipa niz zid nagnutog cilIndra) da se ne bi stvarala pena koja otežava čitanje. U mleko se polako spusti laktodenzimetar i posle poia do 1 minuta na njemu se čita laktodenzimetarski broj. Na skali laktodenzimetr® nalaze se, brojevi od 20 do 40 (20, 25, 30, 35, 40). Između ovih brojeva nalaze se crtice koje o-značuju jedinice laktodenzimetarskog broja, a svaka jedinica podelјena je još na polovinu.

Laktodenzimetri su podešeni za određivanje specifične težine na 15°C. Ako je temperatura viša ili niža od ove, Mora se izvršiti ispravka). Kad je temperatura iziad 15°C, onda) se za svaki stepen Celzijusa dvdaje 0,2, a kad je isp-od 150 °C onda se od pročitame laktodenzimeta.rske vrednosti oduzima 0,2 aai svaki stepen Celzijusa. Pri određivanju specifične težine mleka temperatura ne sme biti niža od 100°C niti viša od 20°C.

P r i m e r : Na laktodenzimetru je pročitana vrednost 31,5. Temperatura mleka je bila 18°C. Prema tome: pročitana vrednost na skali laktodenzimetra 31.5 ispravka zbog temperature 3 x 0,2 0,6 32.1

Dakle specifična težina toga mleka iznosi 1,0321.

Ako se mleku doda voda, onda se njegova! težina smanjuje, i to na svakih 10% dodate vode za 3 stepena laktodenzimetra. Na primer: mleko ima specifičnu težinu 1,031 (laktodenzimetarski broj = 31). Kad se takvom mleku doda i5% vode, oeo će imati sledeću specifičnu težinu: 1,5 x 3 = 4,5; 31 — 4,5 = 26,5. Specifična težina razvodnjenog mleka je 1,0265.

Određivanјe masti u mleku

Pribor: automatska pipeta od 10 cm3 za sumpornu kiselinu, automatska! pipeta od 1 cm3 3ai amilalkohol, pipeta od 11 cm3 za mleko, butirometar, za mleko, gumeni zapušači za butirometre, mešalice za butirometre, vodeno: kupatilo i Gerberova centrifuga sa 1.200 obrtaja u micuti.

H e m i k a l i j e: sumporna kiselina specifične težine 1,71 — 1,82 i amilankohol specifične težine 0,815.

Potrebna specifična gežina sumporne kiseline postiže se razblaživanjem koncentrovaie sumporne kiseline vodom. Pri tome paziti da se kiselina sipa u vodu, ai ne obrnuto. Količina, vode koja će se dodagi zavisi od specifične težine sumporne kiseline koja se razblažuje. Na 1 litar sumporne kiseline treba dodati sledeće količine vode:

• Specifična težina sumporne kiseline pre razblaženza
  Potrebna količina vode u kubnim santimetrima
  1,840 113
  1,837 85
  1,831 69
  1,825 19

Tok rada. U butirometar se nalije 10 cm3 sumporne kiseline nai se niz zid butirametra pažlјivo i postepeno sipa 11 cm3 dobro izmešanog mleka. Zatim se sipa 1 cm3 amilalkohola, pri čemu se Pazi Da se ne ovlaži grlić butirometra. Butirometri se dobro zatvore gumenim zapušačima i stavlјaju u mešašicu za butirometre. Me’šane traje dotle dok iščeznu vidlјive čestice mlet U toku mešanja mešalicu nekoliko puta zaustaviti nai bi se sav sadržaj u butirometru namećući. Zatim se butirometri stavlјaju (zapušač okrenut nadole) u vodeno kupatilo temperature 65°C, a posle 5 minuta u centrifugu, pri čemu strogo paziti da centrifuga bude ravnomerno opterećena. Tada se centrifuga zatvori i pusti u rad. Centrifugiranje traje 5 minuta pri brzini okretanja centrifuge od 1000 do 1200 obrtaja u minuta. Posle toga butirometri se vade, stavlјaju se u vodeio. kupatilo temperature 65°C u kome ostaju 5 minuta, pa se na skali butirometra pročita procent masti. Od prvog stavlјanja butirometra u vodeno kupatilo pa do kraja analize butirometar mora biti okrenut sa zapušačem nadole.

Izračunavanјe suve materije u mleku

Podaci o ukupnoj suvoj materiji i suvoj materiji bez masti koriste se da bi se utvrdilo da li je mleko falsifikovano dodavanjem vode, kao i za izračunavanje randmana sira. Procent ukupne suve materije i suve materije bez masti izračunava se na osnovu podataka o masnoći i specifičnoj težini mleka, i to pomoću sledećih formula:

I. formula

SM = 51, x m + A / 4

SM = ukupna suva materija
m = procenat masti u mleku
A = laktodenzimetarski broj

Primer: Mleko sa 3,7% masti i specifičnom težinom 1,032 imaće sledeću količinu ukupne suve materije:

CM = 5,1 x 3,7 + 32 / 4 = 12,72%

CM = 4,8 X m + A / 4 +26

Suva materija ovčijeg mleka određuje se na osnovu sledeće formule:

Suva materija bez masti može se izračunati ili oduzimanjem procenta masti od izračunate količine ukupne suve materije ili pomoću specijalne formule koja glasi:

CM = 4,9 X m + A / 4

C = suva materija bez masti
m = procent masti u mleku
A = laktodenzimetarski broj

Mleko koje sadrži maksimalno od 8.5% suve materije bez masti smatra se falsifikovanim.

Određivanje količine vode dodate mleku

Određivanje količine vode u mleku vrši se na osnovu podataka o suvoj materiji bez masti, i to po sledećoj formuli:

V = (C-C1) 100 / C1

V = Količina dodate vode u procentima

C = % suve materije bez masti po standardu (8,5%) ili u uzorku stajske probe
C1 % suve materije bez masti sumnjivog mleka

P r i m e r : Ispitivano mleko je imalo specifičnu težinu 1,028, ai količinu masti 3,2%. Količina suve materije bez masti u ovom mleku iznosi:

Izostavljeno iz prikaza

Količina dodate vode iznosi:

Izostavljeno iz prikaza

Određivanje količine oduzete masti

M = (m—m1) 100 / m

M = % oduzete masti
m = % masti stajske probe ili minimum po standardu
mt = % masti sumnjivog mleka

P r i m e r : Sumnjivo mleko sadrži 2,8% masti; procent masti stajske probe iznosi 3,7%. Količina oduzete masti iznosi:

M = (3,7—2,8)100 / 3,7 M = 24,3%

Izračunavanje količine vode dodate mleku i oduzete masti (dvojna falsifikacija)

Količinu dodate vode u ovom slučaju odredićemo na ssnovu ove formule:

V = CM / C1M1 V2-V1

V = % dodate vode
CM = % suve materije bez masti u stajskoj probi ili po standardu
CM = % suve materije bez masti sumnjivog mleka
V1 = % vode u stajskoj probi ili po standardu
V2 = % vode u sumnjivom mleku

O = 100 (1-M1xCM / MxC1M1)

Za određivanje količine oduzete masti služi formula:

M,HSM
MHS,M,

O = % oduzete masti
M1 = % masti u sumnjivom mleku
M = % masti u stajskoj probi po standardu
CM = % suve materije bez masti u stajskoj probi ili po standardu

C1M1 = % suve materije bez masti sumnjivog mleka

Primer: CM = 8,5; C1M1 = 7,8; V1 = 87,8%; Vs = 89,2%; M = 3,7%; Mi = 3%.

V= 8,5 89,2-87,8 V = 9,4 7,8

O = 100 (13×8,5 / 3,7×7,8) O = 11.7%

Od svih metoda koje služe za dokazivanje i određivanje dodate vode u mleku do danas se kao najbolјa pokazala krioskopska metoda.

Dokazivanјe mastitisa

Za dokazivanje mastitisz postoji nekoliko metoda od kojih su najjednostavnije: tibromol (brom-timol), katalazna i leukocitva proba.

Tibromol proba.

P r i b o r : epruveta, pipeta od 5 i 1 cm3.

Rastvar: 0,2% rastvor brom-timol plavog u 24% alkoholu.

Tok rada: U epruvetu, se sipa po 5 cm3 mleka iz svake četvrti vimena i 1 cm3 tibromoš rastvora. Sadržaj epruvete’ se izmeša i posmatra bojai. Normalno mleko daje zelenkastožutu ili žućkastozelenu boju. Tamnozelena i zelenkastoplava boja su najčešće znak obolјenja vimena od mastitisa1. Žuta; boja može takođe da bude znak obolјenja vimena.

U praksi se takođe koriste specijalni papiri na kojima se nalaze četiri mrlјe brom-timol plavog. Hai ove mrlјe se sipa 1—2 kapi mleka iz pojedinih cncai i posmatra boja.

Katalazna proba

P r i b u r : katalazer po Rederu, pipete od 5 i 1 sm3, stativ za katalazere.

Rastvor: 1% rastvor vodonikperoksida.

Tok rada: U katalazer se sipa 5 cm3 mleka i 1 cm3 1 % rastvori vodonikperoksida. Sadržaj u katalazeru se izmeša, zatvori se zapušačem kroz koji prolazi uzana staklena cev i nivo tečnosti u katalazeru se dovede na nulu. Katalazer se potom postavi na stativ tako da staklena cevčica bude okrenuta naniže ai zatim ostavi u termostatu na temperaturi od 25°C. Posle 2 časa pročita se koliko je mleka istisnuto iz epruvete. Ako se nivo tečnosti u katalazeru spusti ispod crtice označene brojem 10, smatra se da mleko potiče od krave bolesne od mastitisa.

Leukocitna proba

P r i b o r : epruveta za probe leukocita i centrifuga.

Tok r a d a : U epruvetu za leukocitnu probu sipa se 10 cm3 mleka (do crte). Epruveta se stavi na specijalnu centrifugu s ležištima podešenim za ove epruvete. Posle pet minuta centrifugiranja epruvete se vade i posmatra se količina i boja taloga u suženom delu epruvete.

Mlečni proizvodi

Zgusnuto mleko

Zaslađeno ili nezaslađeno zgusnuto mleko proizvodi se uparavanjem pod vakumom punomasvog ili oplavljenog mleka s dodatkom ili bez dodatka šećera. Zaslađeno zgusnuto mleko naziva se još i kondenzovanim mlekom, dok se neza1slađeno zgusnuto naziva evaporiranim mlekom. Uparavanje’ se vrši dotle dok se suva materija ne poveća za 2,5—3 puta.

• Sastav različitih vrsta zgusnutog mleka (u %)
• Vrste zgusnutog mleka
  Voda Belančevine
  Masti Laktoza
  Pepeo Saharoza
  Evaporirano punomasno
  Evaporirano oplavljeno
  Kondenzovano punomasno
  Kondenzovano oplavljeno

Zasla|đeno zgusnuto (kondenzovano) mleko je konzervisano visokim sadržajem šećera, dok se nezaslađeno zgusnuto (evaporirano) mleko mora sterilisati posle punjenja u limenke (konzerve).

Izrada evaporiranog mleka sastoji se u sledećem: Pocesi se masnoća mleka koje se potom pasterizuje na temperaturi od 85—87°C; pasterizovaia mleko dolazi zatim u vakum uparivač, gde na temperaturi od 49 do 60°C i pod pritiskom od oko 635 mm živinog stuba v-oda isparava iz mleka. Kraj uparavanja kontroliše se specifičnom težinom mleka koja na temperaturi od 15°C iznosi 1,083 a 1,072 na temperaturi uparavanja (49—60°C). Posle uparavanja evašrirano mleko se homogenizuje, hladi, puni u limenke i steriliše na 120°C u trajanju od 20 minuta.

Proces izrade kondenzovanog mleka sličan je procesu dobijanja! evaporiranog mleka s tom razlikom što se pri izradi kondenzovanog mleka pre uparavanja dodaje odgovarajuća količina trščanog šećera u vidu kristala ili rastvora (sirupa). Po završenom kondenzovanju specifična težina mleka iznosi 1,303 na 15°C ili 1,282 na temperaturi uparavanja.

Potrebna količin.a šećera izračunava se pomoću raznih formula, ali se u praksi određuje množenjem količine suve materije sa faktorom 1,4. Obično se na 100 kg mleka dodaje 15—17 kg šećera.

Mleko u prahu

Ako se iz mleka pod dejstvom visoke temperature ili drugim sredstvima izdvoji voda do te mere da mleko sadrži najviše ove vlage, dobije se mleko u prahu.

Pored punomasnog mleka suše se i drugi mlečni proizvodi, kao: oplavljeno mleko, pavlaka, surutka, mlaćenica i dr.

Mleko se može sušiti u valјkastim sušnicama, sušnicama s raspršivanjem mleka i sublimacijom. Prethodno se podesi masnoća mleka1 zatim se ono pasterizuje, uparava pod vakumom i onda odvodi na sušenje.

U valјpastim sušnicama zgusnuto mleko se suši na metalnim valјcima zagrejanim na 150°C u toku 3 sekunde.

• Sastav mleka u prahu i drugih mlečnih proizvoda (u %)
• Suvi proizvodi Voda
  Belančevine Masti
  Laktoza Pepeo
  Suva materija
  Punomasno mleko u prahu
  Oplavljeno mleko u prahu
  Pavlaka u prahu
  Mlaćenica u prahu

Osušeno mleko se skida s valјaka noževima, posle čega se oio sitni, melјe, prosejava i pakuje u kese ili burad.

Sušenje raspršivanjem vrši se u konusnoj . komori u kojoj se kondenzovano mleko raspršuje u vrlo fine kapi na koje nailazi topao vazduh temperature 135—145°C i momentalno ih osuši.

Najjčešće mane mleka u prahu su užeglost i lojavost.

Pavlaka

Pavlaka sadrži iste sastojke kao i mleko, samo što je njihov odnos drugačiji.

• Hemijski sastav pavlake različite masnoće (u %)
• Voda
  Suva materija
  Mast
  Belančevine
  Mlečni šećer
  Soli
  Specifična težina

S povećanjem masnoće pavlake za 5®/o količina belančevina se prosečno smanjuje za 0,2%, mlečnog šećera za 0,3%, mineralnih materija za 0,1, vode za 4,4%, z specifična težina za 0,005.

• Hemijski sastav obranog mleka (u %)
• Voda Suva materija
  Mast Belančevine
  Mlečni šećer
  Soli Specifična težina

Dobijanje pavlake

Pavlaka se dobija iz mleka pomoću separatora. Na gazdinstvima i u manjim mlekarama obično se koriste otvoreni separatori, dok se u većim mlekarama upotreblјavaju skoro isklјučivo poluzatvoreni ili zatvoreni (poluhermetički ili hermetički) separatori. Preimućstvo ovih separatora nad otvorenim je u tome što se mleko pri sepa.riranju u njima ne peni.

Podešavanje masnoće pavlake pri separiranju

Masnoća pavlake može se približno regulisati podešavanjem brzine proticanja mleka kroz separator, odnosno brzine isticanja oplavljenog mleka i pavlake’. Brzina isticanja oplavljenog mleka i pavlake reguliše se pomoću posebnih zavrtnjeva čijim se odvrtanjem povećava a zavrtanjem smanjuje izlazak oplavljenog mleka i pavlake. Separator se obično reguliše tako da se od 100 kg mleka dobije 12 kg pavlake. Međutim, pri različitoj ma.snoći mleka pavlaka ima različit procent masti. Da bi se dobila pavlaka! približno iste masnoće, treba) regulisati separator. Jednim punim obrtanjem zavrtnja masnoća) pavlake se povećava ili smanjuje za 4—5%.

Masnoća pavlake pri različigom randmanu i različitoj masnoći mleka

Izostavljeno iz prikaza

Ako želimo Da izračunamo iz koje je količine mleka određene masnoće dobijena pavlaka s određenim irocentom masti, poslužićemo se sledećom formulom:

M = P (M1 — M2) / M3 — M2

M = količina mleka
R = količina pavlake
Mi = % masti pavlake
M» = % masti oplavljenog mleka
Mz = % masti punomasnog mleka.

Koliko će se dobiti pavlake iz određene količine mleka može se izračunati pomoću ove formule:

M = M (M3 — M2) / M1 — M2

Zagrevanje mleka radi separiranja

Radi separiranja, mleko se zagreje na 38 do 45°C. Zagrevanje se može izvršiti na dva načina: zagrevanjem celokupne količine mleka do potrebne temperature u posebnim aparatima (predgrejačima) ili zagrevanjem jedne količine mleka na višu temperasturu koja ne sme da pređe 55°C. Količina mleka) koju treba zagrejati do 55°C može se izranunati pomoću ove formule:

K = M (T1 — T2) / T3 — T2

K — količina mleka koju treba zagrejati M = ukupna košičina mleka
T1 = temperatura do koje se želi zagrejati mleko-
T2 = temperatura mleka pre zagrevanja
T3 = temperatura do koje se sme zagrejavati mleko (55°C)

Podešavanje masnoće pavlake posle separiranja

Masnoća pavlake posle separiranja podešava se mešanjem pavlake veće masnoće s pavlakom manje masnoće, punomasnim ili obranim mlekom. Koju količinu treba dodati određenoj količini pavlake veće masnoće, može se izračunati pomoću formule ili pomoću Pirsonovog kvadrata.

Pomoću formule izračunava! se na sledeći nanin:

P = P2 — O / A (P1 — P2)

P = količina pavlake manje masnoće, punomasnog ili obranog mleka
A = količina pavlake čiju masnoću želimo da smanjimo
P1 = % masti pavlake veće masnoće
P2 = % masnoća pavlake koju želimo
O = % masti pavlake manje masnoće, punomasnog ili obranog mleka

Pomoću Pirsonovog kvadrata izračunava se na ovaj način:

U gornjem levom uglu kvadrata zabeleži se % masti pavlake koja se želi razblažiti. U donjem levom uglu zabeleži se masnoća pavlake manje. masnoće, punomasnog ili oplavljenog mleka s kojima se želi izvršiti razblaživanje. U preseku dijagonala zapiše se masnoća pavlake koju želimo da dobijemo posle razređivanja. Oduzimanjem manjeg od većeg broja u pravcu dijagonala dobijaju se vrednosti koje se upisuju u gornji i donji desni ugaokvadrata. Na primer: imamo pavlaku ima 50% masti koju želimo da! razblažimo pavlakom sa 20% masti tako da mešavina ima 33% masti. Br-oj u gornjem desnom uglu predstavlјa količinu pavlake veće masno-će a u donjem desno-m uglu količinu pavlake manje masnoće koje treba pomešati Da bi se dobila mešavina ima 33% masti. Znači, na svakih 13 kg navlake masnoće 50% treba dodati 17 kg pavlake sa 20% masti tako da se dobije 30 kg pavlake sa 33% masti.

Pasterizacija pavlake

Za pasterizaciju pavlake primenjuje se niska i vis-oka pasterizacija: niska na temperaturi od 65 do 75°C u trajanju 5—30 minuta, visoka na temperaturi od 85 do90°C u trajanju od nekoliko sekundi.

Pavlaka za izradu pariskog maslaca pasterizuje se na 93—95°C.

Za pasterizaciju pavlake koriste se isti aparati kao i zapasterizaciju mleka.

Pasterizacija se može primeniti samo za svežu pavlaku čija kiselost, u zavisnosti od masnoće, ne’ prelazi grakice navedene u sledećoj tabeli:

Kiselost mleka za pasterizaciju u zavisnosti od masnoće

• Masnoća pavlake u % 25, 27, 29, 30, 33, 35, 37, 39, 41, 43, 46
• Dozvolјena kiselost u °T 24, 23, 23, 22, 21, 21, 20, 20, 20, 20, 19

Ako dve različite pavlake imaju isti stepen kiselosti ali različitu masnoću, može se desiti da se jedna zgruša pri pasterizaciji zbog visoke kiselosti pavlakine plazme dok će se druga normalno pasterizovati. Zato je potrebno znati i kiselost plazme, što se može izračunati po sledećoj formuli:

Kp = 100 x tk / 100 — mp

Kr = kiselost plazme
tk = kiselost pavlake u stepenima Ternera
mp = masnoća pa1vlake u %

Maksimalna kiselost plazme može biti 33°T.

Koju kiselost prema svojoj masnoći pavlaka sme da ima da bi se mogla pasterizovati, možemo izračunati pomoću ove formule :

K = 97 — tr / 3

K = kiselost pavlake u stepenima Ternera
tr = masnoća povlake u %

Posle pasterizacije pavlaka se odmah hladi, i to:

• leti do temperature 4—6°C
• zimi do temperature 6—8°C

Ako se biohemijsko zrenje pavlake obavlјa pre fizičkog onda se pavlaka leti hladi do 18°C a vidi do 22°C.

Zrenje pavlake

Razlikujemo fizičko i biohemijsko zrenje pavlake. Fizičko zrenje se obavlјa na niskim temperaturamada bi se omogućila kristaiizacija mlečne masti. Ono se primenjuje i pri izradi maslaca i iz kisele i iz slatke pavlake.

Biohemijsko zrenje primenjuje se samo pri izradi maslaca iz kisele pavlake.

Količina leda za hlađenje pavlake određuje se po formuli:

Kl = M x S (B1 —B2) / 80

Kl = količina; leda u kg
M = količina pavlake u kg koju treba ohladiti
B1 = temperatura pavlaže pre hlađenja
B2 = temperatura do koje treba ohladiti pavlaku
C = toplotni koeficijent (0,65)

Proizvodnja tehničke maje

Pasterizacija mleka 93—95°C u toku 20 minuta
Temperatura inkubiraša 20—22°C
Količina maje 5% od količine mleka
Trajanje inkubiranja 10—14 časova
Kiselost maje 85—90°C
Mogućnost čuvanja do dva dana

Temperatura pavlake u toku biohemijoksg zrenja kreće se pri različitim načinima od 14 do 22°C s trajanjem od 9 do 15 časova.

Za kratko kiselјenje pavlake količina maje se izračunava po sledećoj formuli:

X = M (K1 — K2) / K3 — K1

X = količina: maje u kg
M = količina pavlake
K1 = želјena kiselost pavlake u °T
K2 = kiselost pavlake u °T
K3 = kiselost maje u °T

Po završenom kiselјenju (u zavisnosti od masnoće) pavlaka treba da ima sledeću kiselost:

Kiselost pavlake za pasterizaciju u zavisnosti od masnoće

Masnoća pavlake u %
Želјena kiselost pavlake u °T

Kada je kraju biohem mulom: poznata masnoća pavlake, potrebna kiselost Jjskog zrenja može se odrediti sledećom f< na

Kp 100-mp/2

Kp = kiselost pavlake na kraju zrenja (°T)
tp = masnoća pavlake u ‘%

Masnoća mleka u %
Utrošak mleka za 1 kg pavlake

Smanjenje kiselosti pavlake

Kada je kiselost pavlake veća od one koja je dopuštena za pasterizaciju, treba smanjiti kiselost. Ako je kiselost veća za 5—6°T, smanjenje kiselosti može se postići razblaživanjem pavlake vodom, svežim obranim i punomasnim mlekom.

Ako je kiselost pavlake znatno veća od dozvolјene i ako pavlaka ima neke mane u pogledu ukusa i mirisa koje potiču od materija rastvorlјivih u plazmi, onda se pristupa nspiranju pavlake’. To se postiže na tzj način što se pavlaka razblaži čistom vodom tako da sadrži 5—8% masti, pa kad se dobro izmeša!, onda se separira. Ovaj postupak treba ponoviti cai svežim obranim mlekom.

U nekim zemlјama se primenjuje neutralizacija prekisele pavlake sa 10% rastvorom N32CO3 ili 15,0% rastvorom Ca(OH)g. Temperatura pavlake pri neutralizaciji treba) da bude 26—30°C, a kiselost pavlake posle neutralizacije 20 do 22° Ternera^ Količina sredstava! potrebnog za neutralizaciju izračunava se po formuli:

Kp = Kn (Tr — Tž) / n x 1000

Kn = količina sredstva za neutralizaciju u litrima
Kp = količina pavlake u litrima
Tp = kiselost pavlake (u °T) pre neutralizacije
Tž = želјena kiselost pavlake u °T
n = normalitet sredstava. za neutralizaciju

Maslac

• Hemijski sastav maslaca
  Sastojci
  Iz kisele pavlake
  solјen maslac
  nesolјen maslac
  iz slatke pavlake
  iz surutkine pavlake
  malešinski
  Voda i mast
  Belančevine i ostale organske materije
  Mineralne materije

Kalorična vrednost 1 kg maslaca iznosi prosečno 7.840 kalorija.

Za bućkanje pavlake radi proizvodnje maslaca upotreblјavaju se bućkalice koje mogu biti pokretne i nepokretne. U pokretne spadaju: maslozgotovigelј (buterfertiger), kubična bućkalica i ručna bućkalica’. Nepokretna je holštajnska bućkalica.

Priprema nove bućkalice za rad. — Pre početka rada u novu bućkalicu se nalije čista voda do 1/3 njene zapremine i bućkalica se okreće 30 do 40 minuta. Voda se zatim ispusti i ista radnja ponovi još jednom. Posle toga se do polovine bućkalice nalije 2,5—3% rastvor Na2CO3 temperature 60°C i bućkalica se okreće u početku lagano a zatim brzo u toku 25—30 minuta.. To se ponavlјa sve dok iz bućkalice ne izađe čist rastvor. Bućkalica: se isplakne toplom vodom, ai zatim se sipa 5—10% rastvor kuhinjske soli, tad se najzad 2—3 puta isplakne čistom hladnom vodom.

Svakodnevna priprema bućkalice. — Svakog dana, pre početka rada, u bućkalicu se naspe topla! voda temperature 75—80°C do 1/6 ili 1/5 zapremine bućkalice. Bućkašica se zatim okreće 2—3 minuta i posle svakog okretanja ispušta se para i vazduh kroz za to određen otvor. Pošto se ispusti topla voda, sipa se do 1/3 zapremine bućkalice hladna voda temperature 8—10°C. Bućkalica se okreće 2—3 minuta!. Hladna voda se ispušta iz bućkalice neposredno pre sipanja pavlake.

Po završetku rada bukćalica! se isplakne hladnom vodom, zatim se sipa 1/4 zapremine bućkašice 1% rastvor kaustične sode temperature 85 do 95°C i bućkašica okreće oko 10 minuta. uz povremeno ispuštanje gasova. Posle toga bućkalica se ispere hladnom vodom.

Stepen punjenja bućkalice

Ručne bućkalice (koje se okreću oko horizontalne osovine) 33—35% zapremine
Maslozgotovitelј (buterfertiger) 40—45% zapremine
Kubične bućkalice 40% zapremine
Holštajnske bućkalice 65—70% zapremine
Početna temperatura bućkanja leti treba da bude 10 do 12°C, a zimi 12—14°C. Slatka pavlaka: se bućka 40—45 minuta, a kisela 30—35 minuta.

Brzina okretanja bućkalice određuje se prema prečniku bućkalice, po formuli:

Bo = 24 / R

Bo = brzina: okretanja: bućkalice
R = prečnik bućkalice u metrima

Veličina zrna maslaca: je različita i zavisi od masnoće pavlake:

• Masnoća pavlake i prečnik zrna maslaca u mm
  22—30 % i 2—3
  30—40% i 3—4
  iznad 40% i do 5 mm

Ispiranje maslaca

Maslac se ispira čistom vodom temperature 8—9°C leti i 11—12°C zimi. Ispira se 2—3 puta, pri čemu količina vode za svako ispiranje treba da iznosi 50—60% od količine bućkane pavlake. Pri svakom ispiranju bućkalica se okrene 4 do 6 puta.

Kvalitet vode za ispiranje maslaca

Jedan litar vode organ. mater. Gvožđa Tvrdoća sme da sadrži do 3 mg do 1 mg 12—15

Jedan stepen tvrdoće odgovara 1 mg CaO na 1 litar vode.

Solјenje maslaca

Solјen maslac može da sadrži do l,5fl/o kuhinjske soli. U praksi se maslac soli leti toliko da sadrži 1—1,2% a zimi 0,8—1,0% kuhinjske soli.

Maslac se može soliti suvom solјu i presolcem.

Količina soli koja će se dodati zavisi od količine maslaca; u maslo zgotovitelјu i vlažnosti maslaca. Količina zrna maslaca izračunava! se pomoću sledeće formule:

Količina zrna maslaca = (Količina pavlake x % masti pavlake) x 0,99 / 100% vode maslaca

Na osnovu podataka o količini zrna maslaca se količina: soli pomoću ove formule:

Ks = Vz x S x Kz / 100 x V

Ks = količina soli u kg
Vz = vlažnost zrna, u maslacu u %
C = želјeni % soli u maslacu
Kz = količina zrna maslaca u kg
V = želјena vlažnost maslaca u %

Primer: Koliko je potrebno soli za solјenje maslaca dobijenog od 600 kg pavlake sa 35% masti pri vlažnosti maslaca od 10%?

Težina zrna maslaci iznosi = 247,5 kg 600 x 35 x 0,99 / 100 — 16

Ako želimo da maslac oadrži 1,2% soli i da ima vlažnost 14%, onda količina soli iznosi

16 x 1,2 x 247,5 / 100 x 14 = 3,4 kg

Pri solјenju maslaca preoolcem treba pripremiti zasićen rastvor kuhinjske soli. Količina kuhinjske soli iznosi 6% od količine zrna maslaca ili se na svaki kilogram zrna maslaca uzima 0,25 litra zasićenog rastvora soli. Pošto se ocedi voda od ispiranja, sipa se polovina izračunate količine presolca!, bućkalica! se okrene 3—4 puta, zatim se uklјuče valјci i bućkalica. okrene 5—6 puta. Kad se odlije presolac iz bućkalice, sipa se druga polovina presolca i bućkalica se s uklјučenim valјcima ponovo okrene 5 do 6 puta.

Emajliranje drvene ambalaže za lakovanje maslaca

Drvene kutije, sanduke ili burad za pakovanje maslaca treba prethodno emajlirati kazeinskim emajlom.

Kazeinski emajl se sprema na sledeći način: na 1 litar vede sipa se 25 cm3 20% kaustične sode i 135 gr sitno izmlevenog kiselog kazeina. Voda s kaustičnom sodom zagreje se do 80—85°C, a potrebna! količina kazeina se postepeno dodaje uz stalno mešanje. Zagreva se sve dok se sav kazein ne rastvori, a za to je obično potrebno 10—15 minuta. Da je rastvor gotov vidi se po tome što se u kapi rastvora stavljenoj na sahatno staklone primećuju čestice kazeina. Kazeinski emajl se sprema neposredno pred emajliranje sudova ili najviše 4 do 5 časovi pre toga.

Emajliranje se vrši naovaj način: u čisto i suvo drveno bure ili kutiju sipa se 2—3 ligra emajla i brzim okretanjem suda prelije se dno i donji deo zidova. Zatim se četkom namaže tanak ravnomerni sloj po oetadim delovima zidova. Višak emajla se izruči i sud okrene (izvrne) s otvorom nadole radi sušenja. Poklopci se emajliraju posebno.

Pošto se emajl prosušio, sud se isplažne 2 puta s razmakom od 2 do 3 časa 4% rastvorom formalina. Posle 2 časa sud se okrene s otvorom nagore i ostavi 4—5 dana da se dobro osuši. Sušenje je završeno kada, sloj emajla dobro očvrsne i kada se ne -oseća miris formalina.

Čuvanje maslaca

Maslac upakovan u sanduke ili burad čuva se u hladnjači na temperaturi od 4 do 6°C pri vlažnosti vazduha do 80% u toku 5—10 dana.

Za duže vreme (6—8 meseci) čuva se na temperaturi ©d —7° do — 17°C.

Prinos maslaca

Prinos maslaca se može izračunati na osnovu podataka o masnoći mleka) ili pavlake.

Prema masnoći mleka prinos se izračunava pomoću ovih formula:

M = 1,2 m — 0,26 ili M = 8/7 x m

M = količina maslaca iz 100 l mleka
m = % masti u mleku

Prema, masnoći pavlake prinos se određuje ovim formulama:

M = 1,16 mp — 100 / n

M = kodičina maslaca u kg
mp = masnoća pavlake
n = količina pavlake u kg

ili

M = mp x 1,2-0,66 / 100 x C

C = količina pavlake u kg

Količinamleka potrebna za. 1 kg maslaca izračunava se po formuli:

X = 83 / m

X = količina mleka za 1 kg maslaca
m = masnoća mleka za izradu maslaca

Topljen maslac (maslo)

Proizvodi se na sledeći način: u kotao s dvojnim zidovima. ili u specijalnu aparaturu za toplјenje maslaca sipa se 15—25% vode od količine maslaca! i zagreje Do 55°C. Maslac se dodaje u komadima od 4—5 kg, a temperatura se povišava uz stalno mešanje sadržaja u kotlu do 80®S i drži tako u toku jednog sata. Po površini masla sipa se 3—5% sitne soli, zatim se pomeša i ostavi da stoji 3 časa. Pena obrazovana na površini udalјi se. Posle razbistravanja maslo se hladi do 35—40°C, sipa u burad emajliranu kazeinskim emajlom i hladi do 10—12°C. Posle 2—3 dana burad se stavlјaju u hladnjaču i čuvaju na temperaturi od 5°C.

Toplјen maslac sadrži do 1% vlage, do 1% ostalih nemasnih sastojaka i najmanje 98% masti.

Sirevi

Pored određenog kvaliteta mleka za proizvodnju ove ili one vrste sira, za kvalitet sira je vrlo važna dužina vremena podsirivanjada bi se dobio gruš potrebnih osobina. Zbog toga je potrebno znati tačnu jačinu sirila, da bi se mogla odrediti količina koju treba dodati da se podsirivanje izvrši za određeno vreme. Na bocama s tečnim sirilsm koje se dobijaju u trgovini uvek je označena jačina sirila, ali dužim stajanjem i nepravilnim čuvanjem (na toplom i svetlom mestu) takvo sirilo gubi jačinu za 30—50%. Zato je potrebno da mu se pre upotrebe odredi jačina.

Određivanje jačine sirila. — Jačina sirila utvrđuje se na taj nanin što se 5 cm3 tečnog sirila raetvori vodom do 100 cm3. U 500 cm3 svežeg mleka temperature 35°C sipa se pipetom 10 cm3 razblaženog sirila’, što odgovara količini od 0,5 cm3 ispitivanog sirila. Sirilo se brzo izmeša s mlekom i zabeleži vreme dodavanja!. Hai termometru se posmatra kada će se izvršiti zgrušavanje i zabeleži se vreme. Ako je 500 cm3 mleka zgrušano za 35 sekundi sa 0,5 cm3 sirila, onda će 1 cm3 sirila za isto vreme zgrušati 1 litar mleka!. Pošto jačina sirila predstavlјa broj kubnih santimetara mleka koji se zgrušavaju u toku 40 minuta pod uticajem 1 cm3 tečnog sirila na temperaturi od 35°C, to se jačina sirilc u ovom slučaju izračunava na sledeći način: za 35 sekundi zgruša se 1000 cm3 mleka, a za 2.400 sekundi (40 minuta) zgrušaće se X cm3 mleka.

Prema tome:

35 : 1000 = 2.400 : X

X = 2.400.000 : 35 = 6.857

Jačina sirila je = 6.857

Jačina tečnog sirila: obično iznosi 1 : 1.000 do 1 : 10.000, a sirila u prahu 1 : 80.000′ do 1 : 100.000.

Određivanje količina sirila. — Količina sirila za podsirivanje izračunava se pomoću ove formule:

K = Km x Ov / Vc x Jc

K = količina sirila u cm3
Km = količina mleka za podsirivanje
Ov = osnovno vreme (40 minuta)
Vc = vreme 3ai koje želim.o Da se izvrši zgrušavanje
Js = jačina sirila

Podešavanje masnoće mleka za izradu sireva

Za izradu sireva s različitim procentom masti u suvoj materiji treba uzeti mleko određene masnoće, kako ne bi dolazilo do nepotrebnih gubitaka mlečne masti u toku izrade sira.

Potreban % masti u mleku za sireve različite masnoće

% masti u suvoj materiji sira
Potreban % masti u mleku
za tvrde sireve
za polutvrde sireve
za meke sireve

Podešavanje masnoće mleka1 u kotlu mešanjem određenih količina punomasnog i oplavljenog mleka može se izračunati pomoću Pirsonovog kvadrapga, što je objašnjeno prilikom podešavanja masnoće pavlake, ili pomoću ove formule:

M 100 X fi / f

M = količina punomasnog mleka
f = % masti u punomasnom mleku
f1 = potreban % masti u mleku

Primer: Ako imamo mleko masvoće 3,8%, a za izradu tvrdog sira sa; 45% masti u suvoj materiji potrebna je masnoća mleka od 3,19%, treba uzeti:

M = 100 X 3,15 / 3,8 = 82,8 litara mleka

masnoće 3,8% i dobili 100 litara! 17,2 litara oplavljenog mleka, da i mleka masnoće 3,15%.

Norme mleka za sireve. Iz 100 litara mleka dobijaju se sledeće količine raznih vrsta sireva:

• kilograma
• Beli sir 12—14
• Feta 12—14
• Somborski sir 10—12
• Kamember 13—15
• Limburški 10—12
• Rokfor 11—12
• kilograma
• Kačkavalj 9—10
• Čedar 9—10
• Edamski 9—10
• Trapist 9—11
• Ementalski 8— 9
• Grojer 8 5—9