Donošenje regulativa o kvalitetu neke robe (mleko, meso, stočna hrana i dr.) u većini slučajeva su pratile publikacije (priručnici) o toj robi, da bi odredbe propisa mogle lakše da se razrade i lakše i pravilnije primene, čime društvena zajednica obezbeđnje zakonitost, koja za celu našu privredu ima naročiti značaj. I u ovom slučaju u knjizi „točna hrana“ u celini je obrađena materija koju obuhvata naš Pravilnik o kvalitetu stočne hrane 1978, s nešto izmenjenim redosledom izlaganja. Deo materije koja ne spada u domen ovog propisa, kao: ocenjivanje hranljive vrednosti stočne hrane, silaža i neka hraniva (čičoka, krompir, bundeva itd.), obuhvaćen je radi poznavanja nauke o ishrani kao celini.

Odredbe novog Pravilnika obuhvataju mnoga hraniva ili grupu hraniva, koja u ranijim propisima nisu bila u velikom obimu obuhvaćena. To se naročito odnosi na neke sušene i druge biljne proizvode (čl. 25. i 26) i hraniva životinjskog porekla (čl. 28), pa je i ova materija grupisana i na pogodan način izložena u tekstu knjige.

Posebna painja posvećena je načinu proveravanja kvaliteta, za koji su zainteresovani proizvođači stočne hrane, učesnici u prometu i kontrolni organt nadležni za kvalitet. Izložene su organoleptičke karakleristike pojedinih hraniva i krmnih smeša, sadržaj hranljivih i drugih sastojaka, higijenska ispravnost, moguća krivotvorenja, način proveravanja kvaliteta i dr.
Celokupna materija u knjizi podeljena je u 10 poglavlja, čiji je sadržaj obrađen tako da se lako može povezati s odnosnim odredbama iz Pravilnika.

Na kraju knjige priložene su tabele prosečnog hemijskog sastava glavnih sirovina i Pravilnik o kvalitetu stočne hrane 1978.

Kao osnova za pripremu Priručnika poslužila je obimna domaća i strana literatura, što ne isključuje mogućnost izvesnih nedostataka — izostavljanje neke materije, da su nedovoljno ili preopširno obrađeni pojedini delovi ili pojedine parlije knjige i sl. Stoga ćemo eventualne predloge i savete rado prihvatiti i smatraćemo ih kao korisne za dalje naučno usavršavanje materije obrađene u ovom priručniku.

Dr Živojin M. Milosavljević
Dr Veljko Puača

Sadržaj

PREDGOVOR
UVOD

I. OSNOVI ISHRANE DOMAĆIH ŽIVOTINJA

Sličnost hemijskog sastava životinjskog i biljnog organizma
Sastojci stočne hrane

1. Voda
a) Voda u stočnoj hrani
b) Uloga vode u organizmu
c) Potrebe domaćih životinja za vodom

2. Ugljeni hidrati
a) Podela ugljenih hidrata
b) Iskorišćavanje ugljenih hidrata

3. Lipidi
a) Značaj i podela lipida
1) Jednostavni ili prosti lipidi (masti, ulja i voskovi)
Masti i masna ulja
Voskovi
2) Složeni lipidi
3) Derivati lipida
4) Pratioci lipida

4. Proteini
a) Sadržaj proteina u stočnoj hrani
b) Aminokiseline i srodna jedinjenja
c) Biogeni amini
d) Podela aminokiselina
e) Potrebe u aminokiselinama
f) Biološka vrednost proteina
g) Podela proteina
1) Jednostavni proteini
2) Proteidi — složeni proteini
h) Denaturisanje proteina
i) Biljke kao inicijalni izvori proteina
j) Iskorišćavanje proteina u organizmu (metabolizam proteina)
k) Ureja i druga neproteinska azotna jedinjenja u ishrani preživara
1) Određivanje proteina u stočnoj hrani

5. Mineralne materije
a) Prirodni sadržaj i značaj minerala
b) Usvojivost mineralnih elemenata u organizmu
c) Način obezbeđivanja mineralnim materijama i pojava deficita
d) Potrebe u mineralnim materijama
Kalcijum i fosfor
Kalcijum
Fosfor
Magnezijum
Natrijum, kalijum i hlor
Natrijum
Kalijum
Hlor
Sumpor
Mangan
Cink
Gvožđe
Bakar
Molibden
Selen
Fluor
Jod
Kobalt
Ostale mineralne materije

6. Vitamini
a) Definicija vitamina
b) Priroda vitamina i njihovi izvori
c) Pojava i uslovi deficita
d) Vitamini u odredbama propisa o kvalitetu stočne hrane
e) Klasifikacija vitamina
Vitamin A
Vitamin D
Vitamin E
Vitamin K
Vitamini B kompleksa
Vitamin B1
Vitamin B2 (Riboflavin)
Nikotinska kiselina (Nijacin)
Vitamin B6 (Piridoksin)
Pantotenska kiselina
Biotin
Folna kiselina
Vitamin B12
Holin
Vitamin C
Ostali vitamini i neidentifikovani faktori

7. Fermenti (encimi)

II. OCENJIVANJE HRANLJIVE VREDNOSTI STOČNE HRANE

1. Određivanje hranljive vrednosti stočne hrane hemijskom analizom
2. Određivanje svarljivosti stočne hrane
3. Određivanje produktivnog dejstva stočne hrane
4. Biološko ocenjivanje hranljive vrednosti stočne hrane
5. Jedinice energetske vrednosti stočne hrane

III. HRANIVA — KRMIVA

A. Definicija i opšte osobine hraniva
B. Faktori koji utiču na sastav i hranljivu vrednost hraniva
C. Klasifikacija hraniva

1. Zelena hrana
a) Način korišćenja zelene hrane
1. Sveža zelena hrana

2. Konzervisana zelena hrana
(a) Sušena zelena hrana
(b) Silaža (previr)
2. Slama i druga gruba hraniva
a) Slama žita
b) Slama leguminoza
c) Pleva žita i mahune leguminoza
d) Kukuruzovina (kukuruzna slama)
e) Kočanka (oklasak)

3. Korenje i krtole
a) Krompir
b) Stočna repa (Beta Vulgaris)
c) Šećerna repa
d) Stočna sorta mrkve (šargarepa)
e) Čičoka ili topinambur (Heliantus tuberosus)
f) Manioka (tapioka) koren

4. Zrnasta hraniva i plodovi
a) Žita za ishranu životinja
1. Kukuruz (Zea mays)
2. Ostala žita za ishranu životinja
Ovas — zob (Avena sativa)
Ječam (Hordum vulgare)
Raž (Secale cereale)
Pšenica (Triticum)
Sirak (Andropogon sorghum, Sorghum Californica)
Proso (Pannicum milliaceum)
Pirinač (Oryza sativa)
Lomljena zrna žita
Zajednički uslovi kvaliteta za zrna žita
Proveravanje kvaliteta
b) Zrna leguminoza
Grašak, bob i grahorica
Poljski grašak (Pisum arvense)
Stočni bob (Vicia faba)
Grahorica (Vicia sativa)
Leća — sočivo (Lens esculenta)
Pasulj (Phaseolum vulgaris)
Slanutak — leblebija, naut, slani grašak (Cicer arietinum)
Guar (cvamopsis tetragonalis, C. psoraloides)
Lupina ili vučjak (Lupinus)
Soja pasulj (Glycine hispida)
Arašid — kikiriki (Arachis hipogaea)
c) Zrna i semenje uljarica
d) Ostalo seme i plodovi
Seme šećerne i stočne bele repe (Beta vulgaris)
Seme raznih vrsta deteline i lucerke
Hrastov žir
Divlji kesten (Aesculus hyppocastanum)
Rogač — rogačić
Očinci
Mesnati plodovi

5. Proizvodi i sporedni proizvodi mlinarstva
a) Mekinje
Pšenične mekinje
Ražane mekinje
Kukuruzne mekinje
Pirinčane mekinje
Obezmašćene pirinčane mekinje
b) Stočna (krmna) brašna
Pšenično stočno brašno
Ražano stočno brašno
Kukuruzno stočno (krmno) brašno
c) Klice žita
Kukuruzne klice
Pšenične klice

6. Sporedni proizvodi industrije skroba
a) Kukuruzni gluten
b) Kukuruzni gluten s mekinjama
c) Kukuruzna droždina
d) Kukuruzna droždina s kornstipom
e) Pšenični gluten

7. Sporedni proizvodi industrije alkohola i vrenja
a) Osušeni stočni (krmni) kvasac
Osušeni stočni — krmni kvasac (Torula i Saccharomyces)
Osušeni pivski kvasac (Saccharomyces)
b) Osušeni pivski kom
c) Ječmene sladne klice
d) Sušena džibra

8. Proizvodi i sporedni proizvodi industrije šećera
a) Suvi rezanci šećerne repe
b) Suvi rezanci šećerne repe melasirani
c) Denaturisani šećer
d) Melasa šećerne repe
e) Melasa šećerne trske

9. Proizvodi i sporedni proizvodi industrije ulja
a) Sporedni proizvodi industrije ulja i njihova definicija
b) Vrste uljanih sačmi i pogača
1. Sačme i pogače od suncokretovog semena i sačma od oljuštenog semena suncokreta
2. Sačme i pogače od sojinog zrna i sačma od oljuštenog semena soje
3. Sačme i pogače od kikirikija i sačma od oljuštenog kikirikija
4. Sačme i pogače od bundevinog semena
5. Sačme i pogače od uljane repice
6. Pogače i sačme od semena pamuka
7. Pogače i sačme od semena maka
8. Pogače i sačme od semena lana
9. Pogače i sačme od semena sezama

10. Pogače od palminih koštica

11. Pogače i sačme od semena kopre — jezgra kokosovog oraha

12. Pogače i sačme od kukuruznih klica i sačme od pšeničnih klica
c) Ljuske uljarica
10. Ostali biljni proizvodi
a) Biljne masti
b) Masne kiseline

13. Hraniva životinjskog porekla
a) Riblje brašno i ostali proizvodi od riba
Riblje brašno
Brašno od ribljih otpadaka
Brašno od haringe
Sušeni riblji sok (Fish solubles)
Rastvorljivi riblji protein
b) Kitovo brašno i sušeni kitov sok (Whale solublas)
Kitovo brašno
Sušeni kitov sok (Whale saluble)
c) Mesno brašno — mesno koštano brašno
Mesno brašno
Mesno koštano brašno
d) Brašno od otpadaka pri klanju živine
e) Krvno brašno
f) Čvarci
g) Brašno od perja — hidrolizirano
h) Jetreno brašno
i) Masti i ulja (mast, loj, riblje ulje)
Mast (svinjska mast)
Loj
Tehnička mast
Riblje ulje
j) Mleko i proizvodi od mleka
Obrano mleko u prahu
Surutka u prahu
Delaktozirana surutka u prahu
Kazein
Laktoalbumin
12. Hraniva s dodatkom neproteinskih azotnih jedinjenja
13. Mineralna hraniva
a) Koštano brašno
b) Sirovo koštano brašno
c) Jodirana stočna so
d) Stočna so nejodirana
e) Stočna kreda
f) Fosfati kao mineralna hraniva
g) Magnezijumove soli

IV. DODACI STOČNOJ HRANI

1. Hranljivi dodaci stočnoj hrani
a) Vitamini i vitaminski preparati
b) Elementi u tragovima (mikroelementi)
c) Neproteinska azotna jedinjenja
Ureja
Amonijačne soli
d) Aminokiseline

2. Ostali dodaci stočnoj hrani
a) Antibiotici
b) Antioksidanti
c) Emulgatori ili deterdženti
d) Boje (pigmenti)
e) Kokcidiostatici i antihelmintici
f) Mirisi i encimi
g) Ostali neškodljivi dodaci

3. Denaturisanje stočne hrane

V. ZABRANJENE MATERIJE U PROIZVODNJI STOČNE HRANE

VI. KRMNE SMEŠE

1. Opšti principi sastavljanja obroka (krmnih smeša)

2. Podela krmnih smeša
a) Potpune — kompletne krmne smeše
b) Dopunske krmne smeše
c) Predsmeše ili premiksi
Opšti uslovi kvaliteta
Organoleptički uslovi kvaliteta
Strane primese
Izmešanost (homogenost) krmnih smeša
Tehnološki postupak proizvodnje krmnih smeša

3. Podela krmnih smeša prema vrstama životinja i nameni
a) Krmne smeše za ishranu svinja
Karakteristike ishrane svinja
Potrebe svinja u hranljivim materijama
Podela krmnih smeša prema kategoriji svinja
Potpune krmne smeše za ishranu svinja
Dopunske krmne smeše za ishranu svinja
b) Krmne smeše za goveda
Osobenosti ishrane goveda
Potrebe goveda u hranljivim materijama
Podela krmnih smeša za ishranu goveda
Potpune krmne smeše za ishranu goveda
Dopunske krmne smeše za goveda
c) Krmne smeše za ishranu živine
Opšte karakteristike ishrane živine
Potrebe kokošiju i ćuraka u hranljivim materijama
Podela krmnih smeša za živinu
Potpune krmne smeše za ishranu živine
Dopunske krmne smeše za ishranu živine
d) Krmne smeše za ishranu ovaca
Osobenosti ishrane ovaca
Potrebe ovaca u hranljivim materijama
Podela krmnih smeša za ovce
Potpune krrnne smeše za ishranu ovaca
Dopunske krmne smeše za ovce
Proizvođačka specifikacija
Krmne smeše na osnovu proizvođačke specifikacije

VII. PREDSMEŠE (PREMIKSI)

VIII. PAKOVANJE, TRANSPORTOVANJE I ČUVANJE HRANIVA I KRMNIH SMEŠA

IX. DEKLARACIJA ZA HRANIVA I KRMNE SMEŠE

X. UZIMANJE UZORAKA STOČNE HRANE

XI. TABELE PROSEČNOG HEMIJSKOG SASTAVA GLAVNIH SIROVINA

PRAVILNIK O KVALITETU STOČNE HRANE

LITERATURA

Dodaci stočnoj hrani

U proizvodnji krmnih smeša gotovo redovno se upotrebljavaju i hranljivi i ostali dodaci. Njihov značaj je vrlo veliki. U industrijskom načinu uzgoja i tova, ne može se ni zamisliti ishrana mladih i nekih drugih kategorija domaćih životinja bez njihovog prisustva u hrani. Novija dostignuća nauke o ishrani i praksa sve više ukazuju na širu upotrebu ureje, aminokiselina, vitamina, antibiotika, fermenata, kokcidiostatika i drugih dodataka, s ciljem da se postignu što bolji rezultati uz najpovoljnije ekonomske uslove.

U ishrani domaćih životinja išlo se postepeno, od jednostavne ishrane ka stalnom obogaćivanju stočne hrane raznim dodacima, čiji broj danas redovno prelazi više desetina. U početku se radilo samo o dopuni nedostataka (mineralne materije, vitamini, aminokiseline), a danas se teži da se hranom postigne naročiti učinak. Preko mineralnih materija, proteina, vitaminskih preparata mikroelemenata, antibiotičkih, arsenskih i drugih preparata, zatim tzv, neidentifikovanih faktora rasta, encimskih i hormonskih preparata, umirujućih sredstava, bakterijskih proizvoda, emulgatora, stabilizatora, sredstava za miris i ukus, pigmentaciju i drugih, došlo se od prvobitne smeše stočne hrane, kao mešavine iz dveju ili više jednostavnih sirovina za ishranu stoke, do takvog proizvoda koji više ne odgovara definiciji krmne smeše u njenom pravom, izvornom smislu.

Broj dodataka stočnoj hrani u toku poslednjih decenija toliko se povećao da sad prelazi stotinu. Dodavanje raznih supstanci stočnoj hrani postalo je već sastavni deo redovnog tehnološkog postupka u proizvodnji krmnih smeša. Tako razlikujemo:

Stvarne hranljive sastojke, gde pripadaju vitamini, aminokiseline i mikroelementi ili elementi u tragovima. Dodaju se krmnim smešama da ih usklade s potrebama životinja u hranljivim materijama, ili kao rezerva sigurnosti, odnosno predohrane protiv specifičnih deficitarnosti.

Sredstva s posebnim uticajem, odnosno s posebnim dejstvom, kod već prisutnih neophodnih hranljivih materija u krmnoj smeši, kao i sa zaštitnim uticajem protiv razlaganja i propadanja. Ovde pripadaju antibiotici i antioksidanti.

Sredstva koja povećavaju resorpciju ili usvajanje mikroingredijenata. Ovoj grupi pripadaju fermenti i emulgatori.

Sredstva koja vrše direktan uticaj na, izmenu materije, te pozitivno utiču na proizvodne zahteve. Ovde pripadaju hormoni i sredstva za umirenje.

Sredstva koja su u stanju da spreče ili leče endemske ili epidemičke bolesti. Ovoj grupi pripadaju kokcidiostatici, arsenski preparati i antihelmintici u terapeutskim dozama.

Ostala sredstva s različitim i posebnim uticajem za postizanje određenih proizvodnih zahteva.

Kao što se vidi, samo se neki mikroingredijenti iz pojedinih grupa mogu posmatrati kao neophodni hranljivi dodaci ili sastojci u krmnim smešama. Nehranljivi mikroingredijenti u krmnim smešama su, u stvari, kao pomoć da bi se poboljšala efikasnost ishrane domaćih životinja. Težnja za otkrivanjem novih činioca, koji poboljšavaju efikasnost proizvodnje, nastavlja se, a intenzivna istraživanja u tom pravcu i dalje se vrše. Razume se, novi dodaci stočnoj hrani pre njihovog uvođenja, moraju da pokažu neškodljivost i efikasnost. Taj proizvod treba da pokaže svoju bezopasnost i efikasnost, i u kombinaciji s drugim dodacima, koji mogu da budu upotrebljeni u istoj krmnoj smeši.

Dakle, mikroingredijenti, koje danas upotrebljavaju proizvođači krmnih smeša, spadaju u takve kategorije, kao što su vitamini, antibiotici, minerali, lekovi, antioksidanti, aminokiseline, izvori neidentifikovanih faktora rasta, encimi, sredstva za pigmentaciju, prezervativi, sredstva za ukus i miris, i drugi. Kao što smo već spomenuli, preko jedne stotine raznih mikroingredijenata uključeno je u ove kombinovane kategorije. Postoji, takođe, više proizvođača za svaki pojedini dodatak stočnoj hrani, pa, prema tome, i vrlo veliki broj preparata. Proizvođač krmnih smeša se suočava s problemom da između nekoliko stotina raznih proizvoda, dodataka stočnoj hrani, koji se nalaze u prometu, izabere dvadeset do trideset mikroingredijenata, koji su potrebni za dodavanje određenoj krmnoj smeši. Prvi zadatak se, upravo, i sastoji u tome da se ustanovi koji su dodaci potrebni za pojedinu krmnu smešu, da bi se postigla optimalna proizvodnja kod domaćih životinja. Dalje, valja odrediti koje proizvode (preparate) treba kupiti da bi se osiguralo snabdevanje potrebnim mikroingredijentima. Tu su, pored iskustva i utisaka, koje smo stekli o proizvođaču preparata, posebno značajni sastav i koncentracija proizvoda, fizička svojstva, stabilnost, proizvodni rezultati, upotrebljivost, pristupačnost, cena itd. To je sve važno zbog toga što tehnologija krmnih smeša, a naročito premiksa, radi dobijanja homogenog proizvoda, postavlja za svaki ingredijent smeše određene, već pomenute, zahteve u pogledu njegovih svojstava.

Iz svih ovih razloga moramo imati potpun i jasan pregled svih mikroingredijenata, koji dolaze u obzir pri proizvodnji premiksa (predsmeša) i potpunih krmnih smeša. Moramo dobro poznavati njihova fizička i druga svojstva radi pravilne upotrebe u proizvodnji premiksa ili potpunih krmnih smeša.

U smislu Propisa o kvalitetu stočne hrane dodaci stočnoj hrani su materije, koje se dodaju krmnim smešama radi poboljšanja hranljive vrednosti smeša, boljeg iskorišćavanja hrane, zaštitnog dejstva protiv bolesti, kao i radi produženja trajnosti, jednostavnijeg tehnološkog postupka u pripremi smeša, kao i bojenja životinjskog mesa i jaja živine.

U smislu Propisa krmnini smešama mogu se dodavati:

• Vitamini,
• Elementi u tragovima (mikroelementi),
• Neproteinska azotna jedinjenja,
• Aminokiseline i
• Ostali dodaci, po vrstama i u količinama propisani Pravilnikom o kvalitetu stočne hrane.

Dodaci stočnoj hrani moraju odgovarati propisima o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda.

1. Hranljivi dodaci stočnoj hrani

Kao hranljivi dodaci smatraju se materije, koje se dodaju stočnoj hrani u cilju poboljšanja hranljive vrednosti hrane, i materije koje će se indirektno iskoristiti za obezbeđenje proteinima.
U ove dodatke spadaju:

• Vitamini,
• Elementi u tragovima (mikroelementi),
• Neproteinska azotna jedinjenja, i
• Aminokiseline.

a) Vitamini i vitaminski preparati

Prema Propisima o kvalitetu stočne hrane, u proizvodnji krmnih smeša mogu se upotrebljavati vitamini, provitamini i materije sličnog delovanja. Nije dozvoljena istovremena upotreba vitamina D2 i D3.

Deklaracija za krmne smeše, kojima su dodati vitamini, mora sadržavati podatke o vrsti, količini i roku trajanja dodatnih vitamina.

Od vitamina se naročito dodaju vitamini A, D, E i K, zatim, vitamin B2, niacin, vitamin B12, kao i drugi iz kompleksa B vitamina. Za ishranu životinja osobit značaj ima vitamin A koji, praktično, dolazi samo u sintetičkom obliku, dok je u prirodi zastupljen njegov provitamin — karotin. Karotina ima u svakoj zelenoj hrani, a glavni su izvori lucerka i žuti kukuruz, koji zajednički upotrebljeni daju najbolje rezultate. Dok kod preživara karotin predstavlja glavni, izvor vitamina A, kod svinja i živine, zbog jednostavnije građe želuca, slabije se iskorišćava pa ga treba u sintetičkom obliku redovno dodavati — naročito mladim svinjama i pilićima.

Dodavanje vitamina A krmnim smešama vrši se u obliku suvog praha, koncentrata, koji je posebnim postupkom stabilizovan, i tako je postojan više meseci. Najveću primenu u industriji stočne hrane, kao dodatak premiksima, odnosno potpunim krmnim smešama, ima preparat vitamina A u obliku proizvoda pod oznakom A-500, koji sadrži 500.000 I.J. vitamina A u 1 gr preparata.

Vitamin D se u praksi primenjuje u dva oblika: D2 koji je aktivan samo kod sisara, dok je kod živine aktivnost upola manja, i D3, koji je jednako aktivan i kod peradi i kod sisara. Prema tome, za praksu je korisnije primenjivati vitamin D3, ukoliko ne postoje znatnije razlike u ceni. Za razliku od vitamina A, koji se kod preživara može podmiriti karotinom iz prirodnih izvora, vitamin D se mora dodavati u sintetičkom obliku, jer ga u hrani ima malo.

Kao dodaci stočnoj hrani u prometu nalaze se preparati vitamina D3, s raznim koncentracijama aktivne supstance.

Vitamin E, kao dodatak stočnoj hrani, u prometu je u obliku finog praha, kao dl-alfa-tokoferol acetat, d-alfa-tokoferol acetat, ili smeša tokoferola. Preparati obično sadrže 25% aktivne supstance vitamina E, ali ima i drugih koncentracija.

Vitamin K, dodaje se stočnoj hrani naročito zbog sekundarnog deficita u njemu, pri dužem lečenju živine kokcidiostaticima. Zato se daje zajedno s preparatima za suzbijanje kokcidioze. Deficit nastaje uništavanjem lekovima saprofitne mikroflore, koja normalno u digestivnom traktu stvara vitamin K, i neke vitamine iz grupe B. Obično se primenjuje, kao dodatak stočnoj hrani, menadion natrijum bisulfit ili K-kompleks.

Vitamin B₁ je rastvorljiv u vodi, osetljiv na toplotu i alkalije. Razaraju ga ultraviolentni zraci. Kad ga nema dovoljno u hranljivim komponentama krmne smeše, dodaje se u obliku finog praha. Količine se određuju u mg po kg krmne smeše.

Vitamin B₂ je malo rastvorljiv u vodi. Kristali su mu žute boje. To su u vodi i alkoholu malo rastvorljivi kristali. U neutralnoj i kiseloj reakciji postojan je prema zagrevanju, a razaraju ga alkalije, vidljivo i ultravioletno svetlo, dok je postojan prema oksidaciji. Vitamin B2 se dobija kao sintetički proizvod, ili putem fermentacionih procesa. U prometu su preparati raznih koncentracija, ili skoro čiste supstance.

Pantotenska kiselina u proizvodnji krmnih smeša upotrebljava se kao kalcijumova so pantotenske kiseline, koja može biti u obliku recemata (dl), ili kao čisti D-kalcijev pantotenat, dok l-oblik kalcijum pantotenata nije fiziološki aktivan. U prometu se nalaze preparati kalcijum pantotenata raznih koncentracija. Kalcijum pantotenat je, inače, higroskopan.

Nikotinska kiselina je poznata i kao niacin, vitamin PP, PP-faktor, pelagramin, antipelagra vitamin, hemijske formule C6H6N2O. To su bezbojni, lako rastvorljivi u vodi kristali, postojani na zagrevanju, alkalijama i oksidaciji. Na tržištu se nalaze preparati niacina razne koncentracije.

Vitamin B₁₂ je poznat i kao kobalamin, APF (Aminal protein factor), životinjski proteinski faktor, zooferin, hemijske formule C63H88O14N14Pco. Čisti oblik je iz tamnocrvenih kristala, postojanih na zagrevanju do 100°C, u rastvoru osetljivih na kiseline, koji se pri jakom svetlu razaraju. U prometu se nalaze preparati vitamina B12 raznih koncentracija. Ako je stočna hrana bogata mastima —povećavaju se potrebe u vitaminu B12, ili usled nedovoljnog snabdevanja holinom i metioninom.

Folna kiselina predstavlja žute kristale, slabo rastvorljive u hladnoj, a nešto bolje rastvorljive u vreloj vodi, postojane na hladnoći prema kiselinama i alkalijama. Razara se zagrevanjem s razblaženim mineralnim kiselinama i sunčanom svetlošću. U prometu se nalazi preparat folne kiseline kao dodatak krmnim smešama.

Vitamin B₆ poznat je i kao piridoksin, piridoksal, piridoksamin, adermin, faktor y, hemijska formula piridoksina je C2H11NO3, a piridoksala C8H9NO3 i piridoksamina C8H12N2O2. Rastvorljiv je u vodi, postojan prema alkalijama i toploti.

U prometu se, obično, nalazi preparat piridoksin hidrohlorid.

Biotin, još se naziva i vitaminom H, koencim R, factor W, bios II, hemijske formule C10H16O3N2S. Biotin je postojan prema toploti, slabijim kiselinama i alkalijama, rastvorljiv je u vodi. Razaraju ga ultravioletni zraci i oksidaciona sredstva (užegla mast). U prometu se nalaze različiti preparati biotina.

Holin je poznat i kao bilineurin, hemijske formule C5H15NO2. To su beli, vrlo higroskopni kristali. Zbog svojih karakteristika dostupan je kao holin hlorid u raznim koncentracijama. Holin hlorid sadrži 87% čistog holina. Preparati, kao holin hlorid u suvom obliku, nešto su manje higroskopni.

Askorbinska kiselina je beli kristalni prah vitamina C (C6H8O6), lako rastvorljiv u vodi, i vrlo osetljiv na oksidacije i vlagu.

Drugi vitamini. Inozitol i para-aminobenzoeva kiselina iz grupe vitamina B su dostupni, ali se vrlo retko primenjuju. S gledišta praktične ishrane nemaju značaja za domaće životinje. Suplementiranje (dodavanje) stočnoj hrani ovih vitamina nije se još pokazalo neophodnim, niti su poznati slučajevi deficitarnosti.

Neka svojstva vitaminskih preparata. — Kao složena organska jedinjenja neki vitamini su osetljivi na mineralne katalizatore, na vazdušni kiseonik i visoke temperature. Zbog toga je kod njih značajna stabilnost protiv oksidacija i protiv toplote, naročito kod vitamina B1 i pantotenske kiseline, zatim, vitamina rastvorljivih u mastima, kao vitamina A, D i E, te vitamina K. Kod vitamina A, D i E su zbog toga pojedine vitaminske čestice omotane ovojnicom, na primer, od želatina ili voska. To sprečava direktan pristup kiseonika. Na ovakav način zaštićeni vitaminski preparati postojani su u uobičajenim krmnim smešama. Dodatak antioksidanata nekada pokazuje dosta dobre rezultate.

Kod vitaminskih preparata je, osim toga, vrlo važna koncentracija aktivne supstance u gramu preparata, zatim, njihova finoća i ujednačenost, uniformnost čestica, zatim, veličina, odnosno težina čestica, sadržaj internacionalnih jedinica po 1 čestici u proseku, jer su to bitna svojstva za pravilnu raspodelu vitaminskog preparata u krmnoj smeši ili premiksu.

Vitamini se moraju pakovati i čuvati tako da je njihov kvalitet obezbeđen od kvarenja.

Aktivnost vitamina ispituje se, pre svega, u krmnim smešama. Proveravanje se vrši hemijskim analizama, a prema postojećim standardima (JUS E. Al.042 za beta karotin, JUS E. Al.042 za vitamin A, JUS E. Al.044 za riboflavin, JUS E. Al.046 za vitamin B1 — tiamin, JUS E. Al.048 za tokoferol — vitamin E, JUS E. Al.050 za niacin).

b) Elementi u tragovima (mikroelementi)

U mikroelementc ili elemente u tragovima, u smislu Pravilnika o kvalitetu stočne hrane, spadaju jedinjenja bakra, cinka, kobalta, mangana, joda i gvožđa.

U ishrani domaćih životinja često se moraju stočnoj hrani dodavati deficitni mikroelementi. Deklaracija za krmne smeše, kojima su dodati mikroelementi, mora sadržavati podatke o vrsti i količini dodatih mikroelemenata, odnosno elemenata u tragovima.

Jedinjenja bakra. — Mogu se dodavati krmnim smešama:

• bakarni sulfat monohidrat (CuSO4 · H2O)
• bakarni sulfat (CuSO4 · 5H2O)
• bakarni sulfat bazični [CuSO4 · Cu(OH)2H20]
• bakarni acetat [Cu(CH3COO)2H2O]
• bakarni karbonat (bazični) [CuCO3 · Cu(OH)2H2O]
• bakarni hlorid (CuCl2 · H2O)
• bakarni oksid (CuO)
• bakarni jodid (CUJ2)

Od svih ovih jedinjenja bakra veliku primenu kao dodatak stočnoj hrani ima bakarni sulfat, CuSO4 · 5H2O, koji je zbog svojih fizičkih svojstava nepogodan kao dodatak krmnim smešama, i teško se postiže njegova pravilna raspodela u premiksu ili krmnoj smeši. Zato je po svojim fizičkim svojstvima i većem sadržaju bakra pogodniji bakarni sulfat monohidrat. Bakarni oksid ili paramelakonit, CuO, nije higroskopan i u prometu se nalazi kao fini, crni prah, koji je nerastvorljiv u vodi, a rastvorljiv u kiselinama, amonijum hloridu i kalcijum cijanidu. On je tipičan bazni oksid i s mnogim kiselinama gradi karakteristične kupri soli. U proizvodu, koji se nalazi u prometu, sadržaj CuO je 98%, a sadržaj Cu je 78,28%. Bakarni karbonat, malahit, CuCO3 · Cu(OH)2, tamno-zeleni, monoklinični kristal, koji se raspada na 200°C, nerastvorljiv u hladnoj vodi, a raspada se u toploj, rastvorljiv u kiselinama, NH4OH, KCN, a nerastvorljiv u etil alkoholu. U kuprokarbonatu nalazi se 57,47% Cu. Ovo jedinjenje bakra, takođe, primenjuje se kao dodatak krmnim smešama ili premiksima u proizvodnji stočne hrane.

Jedinjenja cinka. — Mogu se dodavati krmnim smešama:

• cink sulfat (ZnSO4 · 7H2O)
• cink sulfat bazični [ZnSO4 · Zn(OH)2H2O]
• cink sulfat monohidrat (ZnSO4 · H2O)
• cink oksid (ZnO)
• cink hlorid monohidrat (ZnCl2 · H2O)
• cink karbonat (ZnCO3)
• cink acetat [Zn(CH3 · COO)2 · 2H2O]
• cink laktat [Zn(C3H5O3)2 · 3H2O]

Od navedenih jedinjenja cinka kao dodaci stočnoj hrani najvise se primenjuju: cink sulfat, ZnSO4 7H2O, koji je bela, kristalna so, jako higroskopna i dobro rastvorljiva u vodi. Sadrži 22,73% Zn. Iako zbog svoje higroskopnosti nije pogodan za dodavanje stočnoj hrani, ipak, našao je izvesnu primenu. Cink sulfat monohidrat, ZnSO · H2O, kao fini, beli prah pogodan je za dodavanje krmnim smešama i dosta se primenjuje. Sadrži 36,40% Zn. Cink oksid, ZnO, sinkit, beli kristalni prah, rastvorljiv u kiselinama i alkalijama, takođe, pogodan kao dodatak stočnoj hrani i široko se primenjuje. Čist sadrži 80,32% Zn.

Jedinjenja kobalta. — Mogu se dodavati krmnim smešama:

• kobalt hlorid (COCl2 · 6H2O)
• kobalt sulfat (COSO4 · 7H2O)
• kobalt sulfat monohidrat (COSO4 · H2O)
• kobalt karbonat [2COCO3 · 3Co(OH)2 · H2O]
• kobalt nitrat [Co(NO3)2 · 6H2O]
• kobalt acetat [Co(CH3COO)2 · 4H2O]

Od ovih jedinjenja kobalta primenjuju se: kobalt sulfat, CoSO · 7H2O, biberit, crvene boje, monoklinični kristalni sistem, higroskopan. Tačka topljenja je 96,8°C, na 420°C gubi 7H2O i prelazi u bezvodni oblik. U hladnoj vodi na 3°C rastvara se u 100 gr vode 64,4 gr kobalt sulfata. U industriji stočne hrane našao je primenu, mada ima nepovoljna fizička svojstva. U kobalt sulfatu, COSO4 · 7H2O nalazi se 20,96% Co. Drugi oblik, kobalt sulfat monohidrat, vrlo fini prah, svetlo ružičaste boje, pogodan je za dodavanje krmnim smešama. U kobalt sulfatu monohidratu, COSO4 · H2O, nalazi se 34% Co. Kobalt hlorid, CoC2 · 6H2O, se takođe primenjuje kao dodatak krmnim smešama, dok kobalt karbonat, kobalt acetat, i kobalt nitrat, kao mogući dodaci stočnoj hrani, još nemaju širu primenu u praksi proizvodnje krmnih smeša.

Jedinjenja mangana. — Mogu se dodavati krmnim smešama:

• mangan oksid (MnO)
• mangan trioksid (Mn2O3)
• mangan hlorid (MnCl2 · 4H2O)
• mangan karbonat (MnCO3)
• mangan sulfat (MnSO4 · 4H2O)
• mangan sulfat monohidrat (MnSO4 · H2O)
• mangan fosfat (MnHPO4 · 3H2O)

Od jedinjenja mangana, dozvoljenih za primenu, kao dodatak stočnoj hrani, najviše se primenjuju: mangan sulfat, MnSO4 · 4H2O ili MnSO4 · 5H2O, u obliku lako rastvorljivog ružičastog kristalohidrata, koji na temperaturi od 450ºC gubi 4H2O. Primenjuje se kao dodatak u industriji stočne hrane. U MnSO4 · 5H2O ima 22,79% mangana, a u MnSO4 · 4H2O ima ga 24,62%. Mangan sulfat monohidrat, čist, tma 36,36% Mn, fini prah koji se primenjuje kao dodatak u industriji stočne hrane. Mangan oksid, MnO, manganozit, je zeleni, kubični kristal, koji se ne rastvara u vodi, a rastvara se u kiselinama i NH4Cl, inače fini prah, pogodan za dodavanje krmnim smešama. Brzo se oksidiše kad stoji na vazduhu, što treba imati u vidu kod njegove primene. U čistom MnO nalazi se 77,44% Mn a u tehničkom 62%.

Jedinjenja joda. — Mogu se dodavati krmnim smešama:

• jodid bakra (CuJ2)
• kalijum jodid (KJ)
• natrijum jodid (NaJ)
• kalcijum jodat [Ca(JO3)2 · 6H2O]
• kalcijum jodat anhidrid [Ca(JO3)2]

Od ovih jedinjenja joda primenjuju se, kao dodaci stočnoj hrani, najviše kalcijum jodat, Ca (JO3)2 H2O, koji sadrži 62% joda, beli prah, rastvara se u vodi, a ne rastvara u alkoholu, i kalijum jodid, KJ, s oko 76% joda. Međutim on je nestabilan u krmnim smešama.

Jedinjenja gvožđa. — Mogu se dodavati stočnoj hrani (krminim smešama), kao:

• sulfat gvožđa (FeSO4 · 7H2O)
• citrat gvožđa [Fe3(C6H5O7)2 · 6H2O]
• fumarat gvožđa (FeC4H2O4)
• dihlorid gvožđa (FeCl2 · 4H2O)
• trihlorid gvožđa (FeCl2 · 6H2O)
• trioksid gvožđa (Fe2CO3)
• karbonat gvožđa (FeCO3)
• acetat gvožđa [Fe(C2H3O2)2 · 4H2O]

Od jedinjenja gvožđa, kao dodatak stočnoj hrani, primenjuju se najviše fero sulfat, tzv. zelena galica, FeSO4 · 7H2O, koji je zelena, jako higroskopna so. Pažljivim zagrevanjem gube kristalohidrati vodu, a pri daljem žarenju bezvodnog Fe2(SO4)3 ovaj se raspada prema jednačini: Fe2(SO4)3 = F2O3 + 3SO3. Kod nas je u primeni najviše ova so, mada nije pogodna za dodavanje krmnim smešama zbog svojih nepogodnih fizičkih svojstava. U fero sulfatu, ako ima sedam molekula vode, nalazi se samo 20,9% Fe. Ferosulfat monohidrat, FeSO4 · H2O, fini, kristalni prah svetlo zelene boje, rastvorljiv u vodi, pogodan za primenu u industriji stočne hrane, a upotrebljava se u širokoj praksi više zemalja. Ima 32,86% Fe.

Ostala jedinjenja gvožđa, koja su pomenuta kao mogući dodaci stočnoj brani, imaju neznatnu primenu u praksi.

c) Neproteinska azotna jedinjenja

U proizvodnji krmnih smeša mogu se upotrebljavati neproteinska azotna jedinjenja, kao samostalni dodatak, ili vezana za neki nosač.

Ureja

Kao hranljivi dodatak krmnim smešama, u smislu Propisa o kvalitetu stočne hrane, može se upotrebljavati. Ureja, (mokraćevina, diamid ugljene kiseline ili karbamid — H2N-CO-NH2), s fiziološkog gledišta je krajnji proizvod metabolizma belančevina kod sisara. Danas se na veliko dobija tehnički, dejstvom suvog CO2 i NH3. Sadrži oko 46% vezanog azota.

Mada je odavno poznato da se u organizmu može vršiti sinteza proteina iz mineralnog azota, ureja je tek u novije vreme našla primenu u praksi, osobito u SAD, a i u drugim zemljama.

Stalni deficit u prirodnim proteinskim hranivima (biljnim i animalnim), koji se reperkutira na smanjenje proizvodnje vune, mesa, mleka, jaja i dr., zahtevao je da se pitanje deficita reši ili ublaži na neki način. Rezultati mnogih ispitivanja su pokazali da je moguće uspešno zameniti proteine hrane u ishrani preživara raznim azotnim jedinjenjima, od kojih je u najširoj primeni ureja, koja može zameniti i preko 30% potrebnih proteina.

Ovo se zasniva na sposobnosti mikroorganizama u probavnom traktu preživara da sintetizuju vlastite belančevine na bazi neproteinskog azota iz rastvorljivih azotnih jedinjenja. Kao lako topivi spoj, ureja se raspada u buragu preživara u amonijak i ugljenu kiselinu po formuli Co(NH2)2 + H2O = CO2 + 2NH3. Bakterije apsorbuju amonijak i koriste za sintezu svojih belančevina. Za korišćenje mineralnog azota iz ureje bakterije koriste ugljene hidrate hrane, koja se daje s urejom, kao izvor potrebne energije za njihov rad. Uginućem bakterija organizam koristi njihove belančevine i druge važne sastojke za izgradnju svojih belančevina.

Ureja je i s ekonomske strane opravdana, jer, teoretski, 1 kg ureje zamenjuje 2,9 kg proteina.

Prema čl. 43 Propisa, ureja [CO(NH2)2] kao hranljivi dodatak za ishranu stoke mora ispunjavati uslove:

• da ima belu boju, bez mirisa,
• da ne sadrži više od 0,5% vlage,
• da je tako usitnjena da kroz sito s kvadratnim otvorima veličine 1 mm prolazi najmanje 98% granula, a kroz sito s kvadratnim otvorima 0,5 mm da prolazi najmanje 92% granula (praha).
• da sadrži 42 do 46% azota, računato na suvu materiju, odnosno da proteinski ekvivalenat ureje bude od 263 do 287 (N x 6,25).

Proveravanjem kvaliteta treba da se ustanovi da li ureja odgovara određenim uslovima kvaliteta u pogledu boje, mirisa, finoće čestica i sadržaju azota.

Ureja se lako rastvara u vodi i po spoljnjem izgledu podseća na kuhinjsku so. Kad se stavi na jezik dobija se utisak da malo hladi. Granulacija se ispituje prosejavanjem kroz standardna sita, a sadržaj azota hemijskom analizom — metodom po Kjeldalu.

Treba imati u vidu da je ureja jako higroskopna. Ureja se mora pravilno upotrebljavati, jer prevelike količine deluju toksično. Kvalitet se proverava po standardu (JUS E.K8.016/61).

Amonijačne soli

Propisi o kvalitetu stočne hrane dozvoljavaju upotrebu u krmnim smešama sledećih amonijačnih soli, i to:

1. Amonijum sulfat [(NH2)2SO4]: beli prah, slanog ukusa, koji sadrži 21% azota; Usitnjenost amonijum sulfata mora biti takva da kroz sito s kvadratnim otvorima veličine 1 mm prolazi najmanje 98% granula, a kroz sito s kvadratnim otvorima veličine 0,5 mm da prolazi najmanje 92% granula (praha),
2. Amonijum bikarbonat (NH4HCO3), beli prah, slanog ukusa, a sadrži 17,5% azota; Usitnjenost mora biti takva da kroz sito s kvadratnim otvorima veličine 1 mm prolazi najmanje 98% granula, a kroz sito s kvadratnim otvorima veličine 0,5 mm da prolazi najmanje 92% granula (praha).
3. Amonijum acetat (CH3COONH4): beli prah, koji sadrži 18% azota; Usitnjenost mora biti takva, da kroz sito s kvadratnim otvorima veličine 1 mm prolazi 98% granula, a kroz sito s kvadratnim otvorima veličine 0,5 mm, da prolazi najmanje 92% granula (praha).
4. Biuret (C2H5O2N3), beli prah.
5. Ureja fosfat, kao dodatak stočnoj hrani, mora da sadrži najmanje 17% azota i 19% fosfora.

d) Aminokiseline

U proizvodnji krmnih smeša mogu se upotrebiti i sintetičke aminokiseline u čistom stanju ili s nosačem (razređivačem), radi kompletiranja sastava krmnih smeša, koje su deficitne u njima. Za razliku od aminokiselina, koje organizam dobija fiziološkom aktivnošću proteolitičkih fermenata iz belančevina biljnog ili životinjskog porekla — aminokiseline, koje se dodaju stočnoj hrani proizvedene su hemijskom ili biološkom sintezom, i predstavljaju beli, fini prah.

Od 10 esencijalnih aminokiselina (uglavnom), koje su neophodne za izgradnju telesnih belančevina i drugih funkcija, kao dodatak, prvenstveno, dolaze lizin i metionin, zatim triptofan, a eventualno i druge.

Uobičajene krmne smeše i smeše s dodatkom zrnastih hraniva i uopšte visokoenergetske smeše obično su deficitne u metioninu, te se nadopunjuju dodavanjem sintetičkog metionina. Osim toga, belančevina kukuruza, zein, deficitna je lizinom i triptofanom, itd.

Radi pravilne ishrane životinja prethodno treba upoznati aminokiselinski sastav hraniva, koja učestvuju u sastavu krmnih smeša, i poznavati potrebe pojedinih vrsta i kategorija životinja u aminokiselinama. Na osnovu takvog saznanja, određuje se količina i vrsta aminokiselina, koja će se dodati stočnoj hrani. U praktičnoj ishrani to su, često, metionin i lizin, zato što je njihov sadržaj u većini osnovnih hraniva često vrlo nizak. Zato su proteinska hraniva bogata lizinom i metioninom, naročito cenjena. U poslednje vreme se pokušava da se deficit ispravi dodavanjem hrani sintetičkog metionina i lizina. Ovakvo dodavanje pokazalo se u praksi opravdanim.

U prometu se nalaze sintetički metionin, u obliku Dl-metionina, i sintetički L-lizin, oba kao fini prah, koji je pogodan za dodavanje stočnoj hrani (krmnim smešama ili premiksima).

2. Ostali dodaci stočnoj hrani

Ostali dodaci stočnoj hrani su strane materije, koje se dodaju krmnim smešama radi produženja njihovog trajanja, radi lakšeg tehnološkog postupka u pripremi smeša, radi bojenja životinjskog mesa i jaja, radi podsticanja na brži rast, zatim, ti dodaci su zaštitna sredstva protiv bolesti, kao i sredstva za lečenje domaćih životinja.

Pod ostalim dodacima stočnoj hrani, u smislu Propisa o kvalitetu stočne hrane, podrazumevaju se: antibiotici, stimulatori rasta, antioksidanti, emulgatori, boje, kokcidiostatici, mikrostatici i antihelmintici, lekovita sredstva, kao i ostali neškodljivi sastojci (mirisi i encimi).

a) Antibiotici

Antibiozom se naziva pojava kojom je rast ili vitalitet određenih mikroorganizama ograničen, ili, čak, zaustavljen putem proizvoda izmene materija drugih bakterija i gljivica. Ovi bakteriostatički ili baktericidni produkti izmene materija nazivaju se antibioticima.

Danas je poznato više hiljada antibiotika. Neki od njih široko se primenjuju u humanoj i veterinarskoj medicini, radi suzbijanja određenih izazivača oboljenja. Preko 20 antibiotika bilo je, takođe, ispitivano u ishrani domaćih životinja, ali kod nekih nije bilo uspeha. Međutim, neki antibiotici pokazuju pozitivan uticaj na rast i iskorišćavanje hrane kod domaćih životinja, i tako se može skratiti period tova stoke. Povoljan uticaj na rast naročito se ispoljava ako se životinje drže u nepovoljnim uslovima sredine, ili nisu pravilno i potpuno hranjene. Razvoj i zdravlje, pre svega kod mladih životinja, poboljšava se dodatkom antibiotika, koji sprečavaju poremećaje u varenju i prolive. Uticaj antibiotika, kao dodatka stočnoj hrani, ne ispoljava se samo na crevnoj flori, nego i na apsorpciji hranljivih materija i eventualno, njihovo iskorišćavanje u endogenoj razmeni materija. Najveći uticaj i uspeh pokazuju dodaci antibiotika životinjama u rastu, kao što su živina, svinje, telad i jagnjad.

Sporedno dejstvo antibiotika. — Na početku primene antibiotika, kao dodataka stočnoj hrani, došla su do izražaja mišljenja protiv primene ovakvih materija u ishrani domaćih životinja. Povod za to su dala, pre svega, iskustva o sporednim dejstvima, koja su nastala kod terapeutske primene antibiotika. Naročito je diskutovano u to vreme o pitanju da li nutritivnom primenom antibiotika dolazi do pojave njihovih ostataka u životinjama, a time i u životnim namirnicama životinjskog porekla. Tako bi moglo doći kod ljudi do formiranja rezistentnih sojeva bakterija, koji bi bili otporni na terapeutske doze antibiotika. Druga razmatranja su se odnosila na kvatitet mesa, klanjem pod uticajem antibiotika u hrani, kao i na izostajanje dejstva antibiotika posle dužeg davanja. Brojna ispitivanja su bila izvedena u međuvremenu, i ona su se odnosila na ova sporedna dejstva antibiotika. Pri tome se pokazalo da se tek pri terapeutskim dozama mogu naći ostaci antibiotika u životinjskim proizvodima (mleko jaja, meso). Ukupno uzevši, pokazalo se da se zbog nutritivne upotrebe antibiotika u životnim namirnicama ne nalaze njihovi ostaci.

Što se tiče problema rezistencije, tj. da se dodavanjem antibiotika hrani povećavaju populacije bakterija, koje su neosetljive na dodati antibiotik, to je jedno pitanje od izvanrednog značaja za uspeh u terapiji antibioticima u humanoj i veterinarskoj medicini. Da li će doći do formiranja rezistentnih sojeva zavisi, pre svega, od vrste i broja klica, kao i od vrste i doziranja primenjenog antibiotika. Tako, na primer, ponovljena kratkoročna delovanja manjih doza streptomicina dovode brzo do formiranja rezistentnih klica, dok tetraciklini ne pokazuju ovo. Od odlučujućeg značaja za pojavu rezistencije je doziranje. Terapeutske doze prouzrokuju jedno daleko jače formiranje rezistentnih klica, nego što je to slučaj kod nutritivnih doza. U diskusijama o problemu rezistencije mora se, stoga, povući jasna slika između nutritivne i terapeutske primene antibiotika. Svakako da i kod nutritivnih doza antibiotika dolazi do pojava rezistentnih klica.

Međutim, ne može se reći da je došla u pitanje terapija antibioticima u veterinarskoj medicini usled nutritivne primene antibiotika. Takođe, nutritivno dejstvo antibiotika nije podvrgnuto negativnom dejstvu, eventualno, formiranih rezistentnih klica. Čak se zapazilo da je dodavanje rezistentnih koliformnih klica poboljšalo rast pilića. U vezi s tim može se, takođe, diskutovati i o pojavi da određeno više bilje ima, kao prirodni sadržaj, antibakterijske materije. To znači da su nekontrolisanu potrošnju antibiotičkih sredstava životinje odavno vršile i vrše. Nutritivna primena antibiotika u praktičnoj ishrani domaćih životinja ne može se, stoga, smatrati neprirodnom.

Propisi o kvalitetu stočne hrane dozvoljavaju u proizvodnji krmnih smeša upotrebu antibiotika u sirovom obliku i u obliku prečišćenih preparata. Sirovi antibiotici predstavljaju masu mikroflore, upotrebljene za proizvodnju antibiotika i ostatka podloge, kao i proizvoda nastalih u procesu aktivnosti upotrebljene mikroflore.

Antibiotici namenjeni proizvodnji premiksa, prilikom stavljanja u promet, moraju imati deklaraciju s naznakom vrste i koncentracije antibiotika.

U krmnim smešama mogu se upotrebiti najviše dva antibiotika, koji ne smeju pripadati istoj hemijskoj grupi. Ukupna količina antibiotika ne sme preći dozvoljenu dozu. U krmnim smešama mogu se upotrebljavati antibiotici po vrstama i u količinama samo kako je predviđeno propisima o kvalitetu stočne hrane. Tako se u krmnim smešama mogu upotrebljavati sledeći antibiotici:

• hlortetraciklin — hidrohlorid (C₂₂H₂₃O3N₂Cl · HCl)
• oksitetraciklin — hidrohlorid (C₂₂H₂₄O₉N₂ · HCl)
• oleandomicin (C₃₅H₆₁O₁₂N)
• benzantin — penicilin G (C₄₈H₅₆N₆O₈S₂)
• bacitracin — cink (C₆₆H₁₀₃O₁₆N₁₇SZn)
• bacitracin — mangan (C₆₆H₁₀₃O₁₆N₁₇SMn)
• virginiamicin (C₂₈H₃₅N₃O₇)
• tilozin (C₄₃H₄₉N₇O₁₀)
• flavofosfolipol (C₇₀H₁₂₄N₆O₄₀P)
• neomicin. [C₂₉H₅₈O₁₆N₈SO₄)₄]

Antibiotici se mogu dodavati krmnim smešama namenjenim ishrani domaćih životinja određene vrste i uzrasta, samo u niže navedenim količinama, i to:

Izostavljeno iz prikaza

Deklaracija za premikse i krmne smeše, koje sadrže antibiotike i druge stimulatore rasta, mora da sadrži podatke o vrsti, količini i veku trajanja.

Antibiotici se, obično, pakuju u limenkama, ili drvenim buradima, ako su veća pakovanja, a čuvaju se u tamnim i suvim prostorijama, koje su podešene za provetravanje.

U proizvodnji krmnih smeša mogu se upotrebljavati i drugi stimulativni dodaci neantibiotskog porekla, koji moraju odgovarati zahtevima iz posebnih propisa o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda.

b) Antioksidanti

To su supstance, koje sprečavaju ili onemogućavaju kvarenje stočnih hraniva, usled oksidativnih procesa. To zaštitno dejstvo odnosi se, prvenstveno, na masti i vitamine rastvorljive u mastima, koji se nalaze u stočnoj hrani. Pri tome antioksidanti se sami razgrađuju, i izgube potpuno svoje zaštitno delovanje. Koriste se dve vrste antioksidanata, naime biološki ili prirodni antioksidanti i hemijska jedinjenja (sredstva). Kao biološke antioksidante, pre svega, treba smatrati askorbinsku kiselinu i vitamin E. Zaštitno delovanje vitamina E ne ograničava se samo na stočnu hranu, nego se, takođe, nastavlja i u životinjskom organizmu. Slična zaštitna delovanja pokazuju izvesni sintetički antioksidanti, kao butil-hidroksitoluol (BHT), butil-hidroksianizol (BHA), Etoksikvin i dr. Primenjuju se na nivoima od 100 do 150 ppm.

Usled sve većeg dodavanja masti krmnim smešama, antioksidanti, kao dodaci stočnoj hrani, imaju sve veći značaj, jer životinje ne podnose oksidisane masti. Za stabilizovanje masti u stočnoj hrani (krmnim smešama) naročito su pogodni sintetički antioksidanti. Pošto ovi antioksidanti štite od oksidacije, takođe, i vitamine A i E, kao rastvorljive u mastima, imaju veliki značaj u sprečavanju pojava deficitarnosti u ovim vitaminima. Sintetički antioksidanti izlučuju se iz životinje brže nego tokoferoli. Usled toga ne dolazi do pojave ostataka u mišićima, jetri i krvi. Vrlo male količine se nalaze deponovane u mastima tela.

Radi sprečavanja oksidacije masti i drugih labilnih sastojaka Propisi dozvoljavaju dodavanje krmnim smešama antioksidanata u neškodljivim količinama.

U deklaraciji krmne smeše obavezno se navodi vrsta upotrebljenog antioksidanta.

Dozvoljena je upotreba sledećih antioksidanata:

• butil-hidroksitoluol (BHT) — 150 ppm
• butil-hidroksianizol (BHA) — 150 ppm
• tokoferol bez ograničenja
• etoksikvin i njihovi preparati — 150 ppm

c) Emulgatori ili deterdženti

To su supstance, koje otopljene u nekom medijumu (voda ili nešto drago) menjaju površinsku napetost i doprinose raspršivanju neke materije, koja u tom medijumu nije topiva. Takve emulzije su od posebnog značaja za masti i koloide. Boljom raspodelom neke hranljive materije može se uticati na poboljšanje njene apsorpcije u digestivnom traktu. Pomoću emulgatora ne može še povećavati svarljivost belančevina i ugljenih hidrata. Međutim, u izvesnim slučajevima, može se povećati svarljivost masti dodavanjem emulgatora. Pošto se u biljnim uljima često nalaze prirodni emulgatori, dodatak emulgatora može da ostane bez uticaja.

Mast u mleku, takođe, nalazi se kao emulzija, i usled toga izvanredno je iskorišćava životinja. U ishrani životinja zamenom mleka, u njihovom uzgoju i u tovu, koriste se, umesto mlečne masti, razne životinjske i biljne, obogaćene vitaminima rastvorljivim u mastima. Jedna ovakva zamena je, s fiziološkog gledišta ishrane, moguća samo onda kad su ove masti u vodi ili obranom mleku tako fino raspodeljene, da je time omogućena njihova dobra apsorpcija, kao što je slučaj s mlečnom masti. Ovo je moguće postići emulgatorom. U svim zamenama mleka primena emulgatora pokazala se dobrom za povećanje svarljivosti masti. Osim toga, primenom površinski aktivnih supstanci uspelo je mešanje vitamina u vodi, koji su rastvorljivi u mastima, i tako se omogućava jedno bolje i jače snabdevanje životinja s vitaminima rastvorljivim u mastima.

Takođe, i u biljkama mogu se sresti supstance, koje imaju svojstva emulgatora. Kao primer za ove pomenimo lecitin. Isto tako i saponini, koji se nalaze u šećernoj repi, lišću repe i lucerki, poseduju svojstvo da smanje površinski napon vode. Svakako da sekundarno saponini utiču i na metabolizam minerala. Kod preživara se smanjuje retencija kalcijuma i fosfora, a kalcifikacija je ometena.

Propisi o kvalitetu stočne hrane dozvoljavaju da se u tehnološkom postupku proizvodnje krmnih smeša mogu upotrebljavati materije, koje omogućuju homogeno mešanje (emulgiranje) masti u vodi, i to:

• polietilen-glikol-estar,
• polietilen-sorbitan monooleat (Tween 80),
• alkil-poliglikol-eter karbonske kiseline,
• soja lecitin,
• svi emulgatori dozvoljeni u proizvodnji životnih namirnica.

Na proizvodu koji se stavlja u promet radi emulgovanja masti treba da bude označen naziv emulgatora i način upotrebe.

d) Boje (pigmenti)

Krmnim smešama za živinu radi intenzivnijeg bojenja mesa i jaja mogu se dodavati pigmentne materije na bazi karotinoida.

Perad u intenzivnom gajenju i držanju u zatvorenim prostorijama bez paše, imaju noge, kljun, kožicu, mast i žumanac jajeta svetlo obojene. Radi dobijanja intenzivne žute boje upotrebljavaju se prirodni i sintetički ksantofili koji, po Mülleru, u neznatnim količinama od 100—250 mg na 1 kg potpune krmne smeše, osiguravaju optimalnu pigmentaciju žumanca. Slično delovanje postiže se dodavanjem u odgovarajućem nivou brašna od lucerke ili brašna kvalitetnih trava (detelina i dr.), zbog visokog sadržaja karotina, tamnožuta boja kukuruza i drugih biljaka žute boje (mrkva, tikva) sadrži dosta ksantofila, koji je i dobio ime po žutoj boji biljke, ksantos — žuta boja, žuti list.

U nekim zemljama za postizanje dosta dobre pigmentacije primenjuje se otpadna osušena paprika, koja, dodavanjem krmnim smešama utiče na pigmentaciju, pa je skoro istog intenziteta kao i ona dobijena drugim prirodnim ili sintetičkim sredstvima.

e) Kokcidiostatici i antihelmintici

Radi sprečavanja i lečenja oboljenja od crevnih parazita kod životinja, proizvođači stočne hrane mogu dodavati krmnim smešama kokcidiostatike i antihelmintike, pod uslovima određenim od nadležnih organa veterinarske službe.

Usled raznih sojeva kokcidija i nejednakog delovanja kokcidiostatika treba koristiti veći izbor ovih preparata.

Kokcidiostatici su danas stalni sastojak krmnih smeša za piliće zbog delovanja više korisnih komponenata. Glavna svrha primene ovih lekova je da spreče ili ublaže oboljenje kokcidiozu, koju izazivaju kokcidije, ili da deluju lekovito ako je došlo do jače bolesti.

U kokciđiostatike spadaju sulfonamidski kokcidiostatici (sulfagvanidin, sulfadimidin, i dr.), nitrirani spojevi (nitrofurazon, zoalen), amprolium, 6-azauracil i mnogi drugi.

Antihelmintici su preparati (lekovi), koji se dodaju krmnim smešama radi uništavanja ili sprečavanja razbuktavanja razvitka parazita u organima za varenje, naročito mladih životinja.

Pri stavljanju u promet ovih preparata deklaracija obavezno treba da sadrži naziv proizvoda, ime proizvođača, koncentraciju preparata, doziranje i način upotrebe (u vodi, u hrani, ili na oba načina).

f) Mirisi i encimi

U krmnim smešama mogu se upotrebljavati aromatična sredstva i sredstva za izazivanje apetita. U ovu grupu spadaju prirodni proizvodi s intenzivnim mirisom, kao i sintetički preparati s istim delovanjem. Mogu se upotrebiti sredstva za poboljšanje ukusa hrane, dozvoljena za upotrebu u životnim namirnicama.

Od mirisa se, uglavnom, koristi vanilin (beli prašak mirisa na vanilu), i to kao dodatak mleku u ishrani mlađih kategorija domaćih životinja (prasadi i drugo).

Encimi se u novije vreme uvode sve više kao dodaci krmnim smešama. U obzir dolaze preparati s proteolitičkim, aminolitičkim i celulotičkim delovanjem. To su encimski preparati, koji sadrže proteaze i amilaze. Veliku perspektivu pokazuje upotreba tzv. celulaze, encima koji razgrađuje celulozu.

Upotreba mirisa i encima, kao dodataka krmnim smešama, mora se deklarisati.

g) Ostali neškodljivi dodaci

U proizvodnji krmnih smeša mogu se upotrebljavati i sledeći dodaci:

• stabilizatori, kao sredstva koja služe za mehaničko odvajanje čestica stočne hrane, i to: pektini, alginska kiselina i njena jedinjenja,
• veziva, kao sredstva koja služe za bolje vezivanje čestica stočne hrane pri proizvodnji peleta,
  sredstva protiv stvaranja grudvi u hrani, koja služe da omoguće bolje prolaženje hrane u ćelijama silosa i drugim u pogonu, i to: kalcijumsilikat,
• sredstva za sprečavanje i suzbijanje bolesti i štetočina stočne hrane, i to:
• sirćetna kiselina (CH3COOH), i soli sirćetne kiseline,
• propionska kiselina (CH3CH2COOH) i soli propionske kiseline,
• 8-hidroksikinolin i njegovi derivati.

U predsmešama i dopunskim krmnim smešama može količina dodataka da bude veća, kad se predsmeše i dopunske smeše isporučuju proizvođaču krmnih smeša za dalju preradu.

3. Denaturisanje stočne hrane

Radi razlikovanja stočne hrane od životnih namirnica istog porekla, stočna hrana se denaturiše.
Denaturisanje stočne hrane mora se obaviti tako da ne utiče na hranljivu vrednost, nego samo da je optički i organoleptički označi, tako da bi se mogla jasno razlikovati od životnih namirnica istog porekla. Kao primer može poslužiti denaturisanje obranog mleka u prahu, namenjenog ishrani domaćih životinja, za razliku od takvog istog mleka namenjenog ishrani ljudi.

Za denaturisanje dozvoljena je upotreba:

• organskih hraniva, koja su dozvoljena Propisima o kvalitetu stočne hrane, u količini do 2%,
• mineralnih hraniva, koja su dozvoljena ovim Propisima, i to u količini do 0,5%,
• drvenog uglja u količini do 0,5%,

U deklaraciji se mora obavezno navesti vrsta i količina upotrebljenog sredstva za denaturisanje.