Za vinovu lozu ljudi su odvajkada znali, a grožđe su koristili za jelo mnogo pre nego što su saznali za vino i rakiju. Od najstarijih vremena do danas vinova loza se menjala sve više u pravcu poboljšanja kakvoće i rodnosti, pod uticajem čoveka, vremenskih, zemljišnih i drugih činilaca. Stalnom negom, odabiranjem, ukrštanjem i drugim merama dobivene su raznovrsne sorte, čiji su plodovi i po izgledu i po kakvoći mnogo bolji od ranijih.
Grožđe je odlična hrana. Grožđe je danas omiljeno i mnogo traženo voće; rado ga jedu i odrasli i deca, i zdravi i bolesni. Sem prijatnog ukusa, a često i vrlo privlačnog mirisa, grožđe je i veoma hranljivo, mnogo hranljivije od raznog drugog voća. Pomorandže, naprimer, pa i kajsije, jabuke, kruške i šljive — manje su hranljive od grožđa. Od njega su manje hranljive čak i neke osnovne životne namirnice koje svakodnevno koristimo za našu ishranu. Tako, naprimer, čovek treba da pojede 1200 grama krompira ili 1100 grama mleka, da bi u svoj organizam uneo isto onoliko hranljivih sastojaka koliko unese ako pojede 1000 grama grožđa.
A i kao lek je korisno. Grožđe je lekovito uglavnom zbog toga što se u njemu nalaze veoma važne vrste sastojaka, grožđani šećer, tzv. vitamini, razne kiseline itd. Oni su veoma važni, a često i neophodni za održavanje zdravlja, tako da se bez njih život čoveka dovodi u pitanje. Mnoga oboljenja srca, bubrega, jetre, živaca itd. leče se pomoću grožđanog šećera. Ima bolesti kod kojih se bolesniku ne daje nikakav drugi lek sem grožđa.
Istu hranljivu vrednost ima i grožđani sok, tzv. šira i mošt, jer se i u njemu nalaze navedeni sastojci. Zbog toga se ovaj sok često naziva i voćnim mlekom.
Dva glavna načina iskorišćavanja grožđa. Odabiranjem i ukrštanjem dobivene su razne sorte vinove loze, koje daju i različito grožđe. Ono je različito ne samo po izgledu i ukusu već i po tome za kakvu upotrebu služi. Tako, jedno grožđe trošimo samo za jelo u svežem stanju i njega dobivamo od takozvanih stonih sorata, a drugo upotrebljavamo samo za preradu u vino i njega dobivamo od vinskih sorata.
Mada se često i grožđe vinskih sorata iznosi na pijace i prodaje kao stono, ono ipak ne može da zameni pravo stono grožđe, od koga se, s druge strane, nikad ne može dobiti tako dobro vino kao od grožđa vinskih sorata.
Zbog toga je najbolje ako se pored podizanja vinograda sa čisto vinskim sortama grožđa, podižu i čitavi vinogradi isključivo od stonih sorata. Ako više proizvodimo stonog grožđa, od toga će biti koristi po zdravlje i ishranu našeg stanovništva, a pored toga velike količine možemo da izvezemo i u inostranstvo i da ih tamo lepo unovčimo.
Sveže grožđe sasvim malo trošimo. Iako je vrlo hranljivo, grožđe se kod nas nedovoljno troši za jelo u svežem stanju, svega 6 i po kg po jednom stanovniku godišnje. Više od toga troše čak i neke zemlje koje grožđe ne proizvode, već ga uvoze. A za proizvodnju grožđa u našoj zemlji ima mnogo krajeva koji su kao stvoreni za to — sa dosta sunca, pogodnim zemljištem, lepim položajima itd.
Desetogodišnjim planom unapređenja vinogradarstva Predviđeno je, pored ostalog, da se i godišnja potrošnja stonog grožđa poveća od 6 i po na 13 i po kg po stanovniku, s tim da se i kakvoća ovog grožđa poboljša.
Na pijace ne treba iznositi ni grožđe vinskih sorata (ružicu, plovdinu, prokupac, slankamenku i dr.) a još manje grožđe direktno rodnih (nekalemljenih) hibrida, kao otelo i dr.
Sadržaj
Stone sorte grožđa
Proizvodnja i unovčenje
O čemu treba voditi računa pri gajenju stonih sorata
Čabski biser
Crvena šasla
Bela šasla
Mirišljava bela šasla
Muskat kraljica vinograda
Muskat supruge Matijasa Jovana
Hamburški muskat
Kraljica Jelisaveta
Afuz ali
Smederevka
Ćilibarka
Valandovski drenak
Italija
Sultanina
Dve rane stone sorte
Proizvodnja i unovčenje
Mi stono grožđe malo proizvodimo, iako možemo da proizvodimo mnogo više. A kad bi proizvodnja bila znatno veća, to bi se osetilo ne samo u poboljšanju ishrane stanovništva već i na našem nacionalnom dohotku, jer bismo i mnogo više izvozili. Naša zemlja dosad nije iskoristila te lepe mogućnosti za proizvodnju stonog grožđa, tako da mnoge susedne zemlje sa sličnim pa i gorim uslovima stoje ispred nas u pogledu proizvodnje i izvoza stonog grožđa.
Mi godišnje izvozimo (FNRJ) samo 500 do 600 vagona, a to je malo. Grčka, naprimer, izvozi 960 vagona, Bugarska, 1900, a Italija 3300. Čak i Holandija, gde nema ni našeg sunca ni drugih povoljnih uslova za gajenje vinove loze, stoji ispred nas u proizvodnji stonog grožđa, iako se tamo vinova loza gaji u staklarama, jer se na otvorenom polju ne može gajiti.
Naše je vino i van granica naše zemlje poznato i cenjeno. Ono je u inostranstvu i rado traženo, mnogo više nego naše grožđe, koje ništa nije lošije od grožđa drugih zemalja izvoznica. Međutim, dok u proizvodnji vina Jugoslavija zauzima šesto mesto u Evropi a osmo u svetu, dotle se u proizvodnji stonog grožđa ona nalazi na petnaestom mestu u svetu.
Izvoz stonog grožđa možemo povećati samo ako povećamo njegovu proizvodnju i ako poklonimo mnogo više pažnje odabiranju grozdova, pakovanju i dopremanju na inostrane pijace. U svakom slučaju, za izvoz dolaze u obzir samo prvoklasni proizvodi koji svoj privlačan izgled treba da očuvaju do prispeća na izvozne pijace.
Posle prve obnove vinograda povećana je proizvodnja vina. Posle pojave filoksere u Evropi, i kod nas je izvršena obnova u vinogradarstvu na taj način što su na američke podloge kalemljene domaće sorte. Kako se potrošnja vina naglo povećala, vinogradari su sadili i gajili samo vinske sorte i bili su zadovoljni unovčenjem svojih proizvoda. Stone sorte gajene su sasvim malo, poneki čokot ovde-onde u vinogradima s vinskim sortama. Vino je bilo glavni proizvod vinogradarstva, te su i na domaće i na strane pijace donošene neznatne količine stonog grožđa.
Tako je to išlo sve do pre 30 godina. Međutim, posle Prvog svetskog rata potrošnja vina naglo se smanjila i proizvođači su se našli u nezgodi. Počeli su da se snalaze na taj način što su pri obnavljanju dotrajalih vinograda sve više uvodili stone sorte.
Ali, pred sam Drugi svetski rat, izvoz vina opet se povećao, pa je tako prekinut započeti posao na uvođenju i širenju stonih sorata. Ubrzo je došao i sam rat, u kome je i vinogradarstvo u velikoj meri uništeno i upropašćeno. Posle oslobođenja trebalo je svršiti dva posla: obnoviti ono što je ratom upropašćeno ili dotrajalo, a tom prilikom popraviti i ranije greške učinjene pri izboru sorata itd.
* Filoksera je opasna biljna vaš, preneta iz Amerike u Evropu, gde je prvi put primećena 1864 godine. Živi na korenu i listu vinove loze i strahovito ih napada i uništava. |3a kratko vreme uništila je celokupno evropsko vinogradarstvo, pa i naše. Američkim vrstama loze ne nanosi ozbiljnije povrede, pa se zato one i koriste kao podloge.
Desetogodišnji plan za unapređenje vinogradarstva. 1952 godine donet je Desetogodišnji plan za unapređenje vinogradarstva, u kome je pored ostalog predviđeno i znatno povećanje površine za stone sorte vinove loze, koje do kraja 1962 g. treba da zauzmu 19 otsto ukupne površine pod vinogradima, a to iznosi preko 40.000 ha. U ovom planu posvećena je naročita pažnja i kakvoći grožđa, o čemu vinogradari takođe imaju da vode računa.
Zašto povećavamo proizvodnju stonog grožđa. Mi proizvodnju stonog grožđa moramo da povećamo i zato što su zemlje koje uvoze vino počele na razne načine da ograničavaju uvoz vina i drugih alkoholnih proizvoda.
Za izvoz svežeg grožđa dosad nije bilo većih smetnji. Naprotiv, grožđe se sve više traži i sve bolje unovčava. Zbog toga su vinogradari upućeni na povećanje proizvodnje svežeg grožđa za jelo, kao i grožđa za sušenje i preradu u grožđani sok, grožđani med, marmeladu itd.
Povećanju gajenja stonih sorata ide u prilog p to što se potreba za tim povećanjem najviše osetila baš u vreme kad je izbila u svoj svojoj žestini i potreba da se izvrši obnova našeg vinogradarstva, podizanjem novih vinograda na mesto prestarelih i dotrajalih. Ta obnova, druga po redu (prva je počela pre 70 godina, posle pustošenja koje je filoksera prouzrokovala), treba da bude temeljna i planski izvedena, pa će tako i proširenje gajenja stonih sorata vinove loze biti sprovedeno prema određenom planu.
Sve veća industrijalizacija naše zemlje i sve veći porast gradskog stanovništva idu u prilog povećanju proizvodnje stonog grožđa bolje kakvoće, jer se naglo povećava potrošnja i potražnja svežeg grožđa za jelo na domaćim pijacama, kako u većim gradovima i industriskim naseljimahgako i u manjim mestima. Kako danas nemamo dovoljno stonog grožđa, to podizanjem novih vinograda sa stonim sortama grožđa možemo naći dobru prođu ovim proizvodima i u zemlji i u inostranstvu.
O čemu treba voditi računa pri gajenјu stonih sorata
Koja će se sorta stonog grožđa gajiti, na kakvom terenu i u kom kraju, na kakvom položaju i na kojoj podlozi, da li za domaću potrošnju ili za izvoz — sve to zavisi ne samo od zemljišta na kome se vinograd podiže već i od vremenskih prilika koje u tom kraju vladaju, tj. ima li dovoljno sunca, da li su kiše česte i kad najviše padaju, ima li u jesen ranih mrazeva i poznih u proleće, duvaju li vetrovi, kad ih najviše ima i od kojeg pravca, javljaju li se slane i kad, itd. O svemu tome proizvođač mora da povede računa, a i da se posavetuje sa stručnjakom-vinogradarom.
Stone sorte grožđa, naročito one rane i pozne, ne mogu se svuda s uspehom gajiti. One su malo veći probirači i zemljišta i vremenskih prilika, jer zahtevaju blago proleće, dugo i toplo leto i blagu jesen, bez ranih mrazeva.
Pre podizanja vinograda ispitati zemljište. Pre podizanja vinograda treba ispitati zemljište na kome vinograd treba da se podigne. I ono može biti različito i po hranljivim sastojcima koje biljci treba da pruži, a i po svom sastavu. Može biti bogato ili siromašno u hranljivim sastojcima, sa dovoljno kreča i beskrečno, dovoljno vlažno ili sasvim suvo, zbijeno ili rastresito itd.
Stone sorte grožđa mahom su vrlo rodne, ali samo ako je zemljište na kojem se gaje za njih pogodno. Njima najbolje odgovaraju zemljišta koja, pored ostalog, imaju i dovoljno kreča, gvožđa, kalijuma, fosfora i azota.
Vinograd sa stonim sortama i saobraćajne veze. Vinograd sa stonim sortama treba podići na mestu koje je blizu železnice ili pristaništa i pijace, s kojima treba da bude povezan dobrim putevima, radi što lakšeg i kraćeg dovoza od vinograda do pijace.
Velika udaljenost vinograda od dobrih puteva i železnica i dugo prevoženje grožđa poskupljuju proizvodnju, a štetno utiču i na izgled grožđa.
Koje se podloge preporučuju za stone sorte. Za dobar uspeh pri gajenju stonih sorata vinove loze veoma je važno i koja će se podloga za koju sortu izabrati. Na određenom zemljištu od poznatih podloga koje se obično upotrebljavaju za stone sorte, preporučuju se: berlandijeri x riparija kober 5VV, berlandijeri x riparija teleki 8V, šasla x berlandijeri 41 V, rupestris di Lot i riparija portalis. Koja će se od ovih podloga uzeti, to zavisi u prvom redu od vrste i sastava zemljišta, tj. da li je zemljište i koliko krečno, kamenito, peskovito, glinasto, rastresito, zbijeno itd., zatim koja se sorta ,želi gajiti, a najzad i od kraja i položaja gde se vinograd nalazi.
Trgovačka vrednost stonih sorata. Pri izboru stonih sorata treba voditi računa i o njihovoj trgovačkoj vrednosti, odnosno o tome koliko je jedna sorta rentabilna. To znači da treba imati u vidu zahteve domaće i strane pijace. Najbolje se prodaje ono grožđe koje se prvo pojavi na pijaci, dakle rano, kao i ono koje se pojavljuje u poznu jesen, kad drugog grožđa više nema, dakle pozno grožđe. U našoj zemlji ima mogućnosti i za gajenje najranijih sorata stonog grožđa kao i za vrlo pozne sorte.
Da potrošnja stonog grožđa traje od jula do novembra. Vreme sazrevanja stonog grožđa kod nas je veoma kratko i to je jedan od velikih nedostataka u proizvodnji stonog grožđa. Potrošnja svežeg grožđa u našoj zemlji počinje polovinom avgusta i traje do polovine oktobra, što znači da je svedena na 1 i po do 2 meseca u godini. Međutim, taj razmak mogao bi se povećati na 3 i po do 4 meseca, ako bi se gajile sasvim rane sorte koje sa zrenjem počinju već u drugoj polovini jula, kao i one koje stižu tek krajem oktobra. Postoji, dakle mogućnost da se izborom sorata i taj nedostatak otkloni.
Berba i pakovanje. Kad stigne na pijacu, domaću ili stranu, stono grožđe treba da bude dovoljno zrelo, ukusno, s prijatnim mirisom i na izgled lepo i privlačno. A da li će ono biti takvo, to zavisi od berbe i pakovanja. U vinogradima sa stonim sortama berba grožđe se nevrši kao u drugim vinogradima, odjedanput i odreda, već se bere u više mahova, odabiranjem najboljih i najzrelijih grozdova. Grožđe se, dakle, probira. Berba odnosno probir vrši se naročitim makazama. Grozdovi se seku zaJ9DNO S peteljkom, ali se pazi da se grozd ne ošteti ili da s njega ne otpadne neka bobica.
Grozdovi se pakuju u korpice ili gajbice vrlo pažljivo, da se pri utovaru, istovaru i prevozu ne bi povredila nijedna bobica, tako da na pijacu stigne sveže, zdravo i privlačno. Za izvoz u inostranstvo propisane su naročite gajbice, a prema Pravilniku o kontroli kakvoće grožđa namenjenog izvozu, grožđe treba da bude dovoljno zrelo, suvo, čisto i zdravo, bez natrulih, gnjilih, oštećenih i naprslih bobica, a svaki grozd mora biti težak najmanje 150 grama. Od sorata, može se izvoziti samo smederevka, afuz-ali, hamburški muskat, valandovski drenak, čabski biser, šasle i druge poznate sorte.
Stone sorte za naše prilike. Od mnogobrojnih stonih sorata koje postoje, u ovoj knjižici biće opisane samo one koje se u Srbiji već gaje, u manjoj ili većoj meri. Pisac je pored podataka do kojih je došao na osnovu ličnog iskustva i svog višegodišnjeg ispitivanja raznih sorata stonog grožđa, naročito u Vršačkom i Belocrkvanskom vinogorju, pri izlaganju i opisu pojedinih sorata koristio i podatke koje su drugi stručnjaci u zemlji i inostranstvu objavili o tim sortama. U svakom slučaju, izneti podaci važe samo za Srbiju.
Radi potpunije ocene jedne sorte i približnog određivanja njene vrednosti, pri opisu svake sorte dati su na kraju i podaci o tome kolika je njena vrednost i pošto se može unovčiti rod s površine jednog hektara. Pri tome obračunu uzete su u obzir cene stonog grožđa iz 1950/51 i 1952 godine.
U pogledu rodnosti, mislilo se na rodnost koja se može postići na dobro negovanim i obrađivanim vinogradima srednje starosti, koji su usto i dobro očuvani, a podignuti na pogodnom zemljištu i položaju.
Čabski biser
Čabski biser ima još i naziv julski muskat. Spada u red novijih stonih sorata. Proizvedena je ukrštanjem. Naziva se još i štarkov sejanac, po vinogradaru Štarku, koji ju je odgajio iz semena dobivenih od Matijas Jovana u gradu Bekeščaba u Mađarskoj, odakle potiče i ime čabski biser.
Čabski biser je jedna od najranijih belih stonih sorata koja se brzo raširila u svim vinogradarskim zemljama. Najviše se gaji u Mađarskoj. Ima je dosta u Vojvodini, ali se može naći i u ostalim krajevima naše zemlje.
Čokot je srednjeg ili jakog porasta. Zreli lastari su srednje debljine, žutomrke boje. List je omalen, trodelan, sa čvrstom i debelom liskom i tupim, sitnim zupcima. Grozd je valjkastog oblika, srednje veličine, težak prosečno 150 grama. Pojedini grozdovi mogu da dostignu i težinu od 500 i više grama. Bobice su srednje ili krupne, okrugle, prijatnog muskatnog mirisa, prosečne težine oko 1,7 gr. Pokožica je debela, otvoreno zelene boje, koja u punoj zrelosti prelazi u ,žutu, a sa sunčane strane dobija rđaste pege. Pokožica nije dovoljno čvrsta, pa zbog toga rđavo podnosi duži transport. Zato je treba brižljivo pakovati i to u plitke gajbice.
Ako se na vreme ne bere izložen je navali osa
Redovno i dobro rađa ako se gaji na plodnijem zemljištu. Ranije (4 do 6 dana) i bolje sazreva na sunčanoj, .južnoj strani. Najbolje uspehe pokazuje na podlogama kober 5 BB, teleki 8 B i riparija portalis. Ako se gaji na plodnom i slabo krečnom zemljištu, za podlogu treba uzeti ripariju, u kom slučaju sazreva 5 do 6 dana ranije nego na drugim podlogama, a naročito pre nego na podlozi rupestris di Lot. Kako na ovaj način sazrevanje čabskog bisera može da se ubrza, to se time može postići i srazmerno veća cena. Ovo je naročito važno u proizvodnji stonog grožđa na većim površinama, gde velika količina grožđa dospeva za berbu u isto vreme. Kalemljenjem iste sorte na više podloga može se u izvesnoj meri podesiti ravnomernost sazrevanja, a samim tim obezbediti i veći prihodi. Čabski biser kao rana i mirišljava sorta za vreme pune zrelosti izložen je navali osa i ptica, te ako se blagovremeno ne obere ili na neki način ne zaštiti, ove štetočine mogu da prouzrokuju osetne gubitke.
Pri kratkoj rezidbi ne daje dobar prinos
Čabski biser treba rezati dugačko na luk, ako je posađen na pogodnom mestu. Na siromašnijem zemljištu treba ga rezati samo na duge kondire (3 do 4 okca), jer iako su mu i donja okca rodna pri kratkoj rezidbi ne daje dobar prinos. Na manjim površinama može se gajiti uz kolac. Sadi se u kavdrat s razmacima 1X1 do 1,5X1,5. Najbolji se uspesi postižu kad se gaji na špalir, s većim razmacima (1,5X1,5 do 2X1,30) i kad se reže po jednogubom Gijovom načinu.
Čabski biser
Izostavljeno iz prikaza
Počinje da šara krajem juna a sazreva u drugoj polovini jula
Čabski biser obično sazreva u drugoj polovini jula, te grožđe ove sorte stiže na pijacu pre svih ostalih naših poznatih stonih sorata i zbog toga postiže najveće cene. Počinje da šara već krajem juna i početkom jula. Rađa dobro. Ako je vinograd u punoj snazi i dobro se obrađuje, prosečan prinos je oko 700 grama po čokotu, odnosno oko 7.000 kg po jednom hektaru, pri gajenju uz kolac, a pri špalirskom načinu gajenja daje 2 do 3 kg po čokotu odnosno 9.000 do 10.000 kg po jednom hektaru.
U punoj zrelosti jedan kilogram grožđa sadrži prosečno oko 160 do 170 grama šećera i oko 5 do 6 grama kiseline.
Nedostatak čabskog bisera je u tome što mu svi grozdovi ne sazrevaju istovremeno. Nije redak slučaj da se na istom čokotu pored zrelih grozdova nađu i nezreli, ili čak i grozdovi sa zrelim i nezrelim bobicama, tako da se ova n9ujednačenost zrenja ispoljava ne samo između pojedinih grozdova jednog čokota već i između pojedinih bobica na jednom istom grozdu.
Osetljiv prema plamenjači
Kod čabskog bisera nalazimo više takozvanih sortnih odlika. Najveću vrednost ima ona odlika s krupnim grozdovima (250 do 300 grama), a kod koje svi grozdovi na čokotu sazrevaju istovremeno. Traži dugačku rezidbu. Bobice su krupne, sa sunčane strane imaju žutu ćilibarnu boju, muskatni miris je slabije izražen.
Manju vrednost predstavlja odlika s manjim grozdovima (90 do 100 grama) i srednje krupnim bobicama, a kod koje svi grozdovi i sve bobice na jednom grozdu ne sazrevaju u isto vreme. Prinos ove odlike je mali. I u pogledu vremena sazrevanja čabski biser ima više odlika. Razlika u vremenu sazrevanja može da bude od 8 do 12 dana. Ovako veliki broj odlika verovatno dolazi otud što je ova sorta dobijena iz većeg broja semena, odnosno od većeg broja čokota koji su odgajeni iz semena pa zatim razmnoženi. Temeljnijim odabiranjem mogle bi se izdvojiti i druge odlike koje bi još više povećale vrednost ove naše najranije stone sorte. Prema plamenjači ova je sorta osetljiva i zato treba obratiti veliku pažnju na prskanje.
I greš je kod ove sorte koristan
Čabski biser može da donese i drugi rod na zapercima (greš) koji potpuno sazri u septembru, te u mešavini s vinskim sortama može da se preradi u vino. Prinos od greša nije za potcenjivanje, i ako se na njega obrati potrebna pažnja, može se dobiti dopunska berba (prosečno 150 do 200 gr po čokotu).
Koliko prosečeo daje roda po jednom hektaru
Dobro odnegovan vinograd zasađen čabskim biserom, u punom rodu i uz pravilnu obradu i negu, daje prosečan prinos od 7000 do 9000 kg po jednom hektaru, od čega se kao stono grožđe može prodati 5500 do 7000 kg. Kako je u 1950/51 i 1952 g. prosečna tržišna cena stonog grožđa bila 60 do „0 d. po kilogramu, to bi prosečan prihod od grožđa po jednom hektaru bio 330.000 do 420.000 ali pošto se 20 do 24 odsto ukupne količine grožđa ne može prodati kao stono grožđe, to se od prerade ovoga grožđa u vino i rakiju može dobiti još 45.000 do 60.000 d (računajući 30 d po jednom kg grožđa), onda bi ukupan prihod s jednog hektara vinograda iznosio 375.000 do 480.000 dinara.
Crvena šasla
Crvena šasla ima još i nazive: ranka, crvena plemenka, žlahtina, crveni gutedel. Poreklom je iz Francuske. Rasprostranjena je po celom svetu a najviše u Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj. Gaji se i u svim krajevima naše zemlje. U NR Srbiji najviše je ima u Vojvodini.
Čokot crvene šasle je jakog porasta. Zreli lastari su srednje jačine, crvenkasto mrke boje, s tamnijim prugama i tačkama. List je srednje veličine, tanak, gladak, petodelan, s dubokim urezima. Cvet se pri malo nepovoljnijim vremenskim prilikama za vreme cvetanja teško oplođava, usled lega grozdovi ostaju rehuljavi ili sitnozrni. Grozd je skoro kupastog oblika, prilično rastresit, srednje veličine, dužine oko 16 santimetara težak oko 160 do 170 grama. Ima tanku i čvrstu pokožicu te dobro podnosi transport.
Bobice su. krupne, okrugle, nešto spljoštene. Prosečna težina bobice iznosi nešto više od 2 gr. Pokožica je tanka i čvrsta, boje otvoreno do zatvoreno crvene. Čvrstina pokožice omogućava transport grožđa i na veća rastojanja. Ukus grožđa: sladak bez mirisa.
Treba je gajiti na plodnom zemljištu
Da bi mogla da ispolji sve svoje osobine, ovu sortu treba gajiti na plodnom zemljištu. Radi ubrzanja sazrevanja treba je saditi na toplom, sunčanim položajima, na blagim nagibima i ocednim mestima. Osetljiva je prema gljivičnim bolestima a naročito prema plamenjači. Najbolje uspehe pokazuje na podlogama kober 5 BB, teleki 8 B, šasla X berlandijeri 41 B i riparija portalis. Sušnih godina najbolje uspeva i daje najbolji rod na podlogama kober 5VV i šasla X berlandijeri 41 B. Na ripariji je treba kalemiti samo onda ako se gaji na slabo krečnom, dubokom, plodnom baštenskom zemljištu u kom slučaju sazreva 4 do 7 dana ranije nego na ostalim podlogama. Najslabije uspeva na podlozi rupestris di Lot.
Primećeno je da grožđe crvene šasle na podlozi kober 5 BB sadrži više kiseline (na jedan kilogram grožđa oko 6 do 7 grama) dok u pogledu šećera i na drugim podlogama ima isti sadržaj šećera. Ova je pojava vrlo važna, pošto grožđe koje sadrži ovu količinu kiseline ima prijatniji, osvežavajući ukus, a prerađeno daje skladnije, punije i za potrošnju prijatnije vino.
Najbolje useva gajena na špalir
Crvena šasla može da se reže na kondire i ia luk, ali bolji uspeh daje ako se reže na luk (6 do 8 okaca). Ako se reže na kondire onda treba ostaviti duže kondire sa 3 do 4 okca. Najbolje uspeva na špaliru i ako se orezuje po Gijovom načinu. Inače, može se gajiti i uz kolac, na manjim rastojanjima i s rezidbom na duže kondire ili na kraći luk.
Osetljiva je prema plamenjači
Crvena šasla je jedna od najosetljivijih sorata prema plamenjači. Lišće crvene šasle je veoma osetljivo i na bordovsku čorbu i ako je čorba i najmanje kisela, ona izaziva jake opekotine na lišću. Zato treba obratiti naročitu pažnju na spravljanje bordovske čorbe. Stoga bordovska čorba treba da sadrži više kreča (da je bazična) jačine najviše 1 do 1,5 kilogram plavog kamena na 100 litara vode. Radi što bolje zaštite od plamenjače treba je redovno lačiti.
Sazreva sredinom avgusta
Crvena šasla obično sazreva sredinom avgusta, ali se na tržište iznosi često i pre, to jest pri kraju šarka, pošto već tada ima lepu crvenu boju, dovoljno šećera i nešto više kiseline, a to baš daje grožđu prijatniji ukus, pa prema tome ima i dobru prođu.
Prinosi su joj kolebljivi, ali je u inostranstvu cenjena
Prosečan prinos crvene šasle je oko 700 do 800 grama po čokotu, odnosno oko 7.000 do 8.000 kg lo jednom hektaru ako se gaji uz kolac, ili 9.000 do 10.000 kg po hektaru pri špalirskom načinu gajenja. Ako je godina nepovoljna, prinos može biti i nekoliko hiljada kilograma manji od prosečnog prinosa, kao što pri povoljnijim uslovima može biti za 2.000 do 3.000 kg veći. Ovako velika kolebanja u prinosima nastaju prvenstveno zbog toga što je crvena šasla veoma osetljiva na vremenske prilike u doba cvetanja i zametanja plodova, kao i na plamenjaču.
U punoj zrelosti jedan kilogram grožđa ima oko 180 grama šećera i oko 5 grama kiseline. Pošto rano sazreva izdržava, duži transport, te se može izvoziti i dobro unovčiti, tim pre što je crvena šasla u inostranstvu već poznata i veoma cenjena kao odlična i lepa stona sorta grožđa.
Od nje se može dobiti i dobro belo vino
Od grožđa crvene šasle može se dobiti i dobro belo stono vino jačine oko 10,5 do 11 odsto alkohola, pa se zbog toga u mnogim zemljama gaji i kao vinska sorta.
Sem navedenih, nedostataka u pogledu cvetanja i zametanja plodova i osetljivosti prema plamenjači, crvena šasla ima i taj nedostatak što kišnih godina, a naročito kad kiše potraju u doba sazrevanja, bobice dosta pucaju i brzo trule.
Kao rana sorta, koja na pijacu dolazi posle čabskih bisera i drugih najranijih sorata, a pre većine vinskih, crvena šasla postiže dobru cenu.
Prosečan prinos crvene šasle je od 7.000 do 9.000 po jednom hektaru. Ako se od toga prinosa proda kao stono grožđe 80 odsto, računajući prosečno po 50 d po jednom kilogramu, onda bi se od prodaje stonog grožđa dobio prihod od 280.000 do 360.000 dinara. Dodamo li tome i prihod od onih 20 odsto grožđa koje se ne može prodati kao stono, već se preradi u vino i rakiju i uzmemo li da je prosečna cena jednog kilograma takvog grožđa ”0 d, onda bi prosečan prihod po jednom hektaru iznosio 330.000 do 430.000 dinara.
Bela šasla
Ova sorta ima i druge nazive, kao: bela ranka, bela plemenka i beli gutedel. Poreklom je iz Švajcarske. Gaji se u svim vinogradarskim zemljama, ali je najviše ima u Francuskoj i Švajcarskoj. U Jugoslaviji je ima najviše u Sloveniji, Hrvatskoj i Vojvodini.
Na pogodnom mestu čokot je srednjeg ili jakog porasta. Zreli lastari su jaki i sa sunčane strane crvenkasto mrke boje. Lastari se odlikuju velikim brojem rašljika. Na manje pogodnom zemljištu i u poređenju s našim domaćim sortama, čokot bele šasle je slabijeg porasta, s tankim lastarima i kraćim člancima. List je srednje veličine, tanak, gladak, petodelan s plićim urezima nego kod crvene šasle. Pred opadanje, lišće kod bele šasle požuti dok kod crvene ono dobiva crvene mrlje. Cvet se pri nepovoljnim vremenskim prilikama oplođava nešto bolje nego cvet crvene šasle, pa je zato i sitnozrnost i rehuljavost grozdova bele šasle manja.
Grozd je srednje veličine, kupastog oblika, često razgranat, krilat, srednje zbijen, s bobicama skoro jednake veličine. Težina grozda iznosi prosečno oko 150 do 170 grama, dok pojedini grozdovi mogu da dostignu i težinu od 500 grama.
Bobice su srednje krupnoće, okrugle, s finom pokožicom koja je, iako deblja, nešto slabije čvrstine nego kod crvene šasle, što ipak ne smeta da grožđe bele šasle može da izdrži i duži transport. Pokožica je zelenkastožute boje. Sa sunčane strane bobice dobivaju ćilibarnu žutu boju, često s rđastim pegama. Bobice su mesnate, prijatnog slatkog ukusa, Na suvljim zemljištima bobice su više krte i tvrde, a na vlažnim terenima one su mekše i sočnije. Bobice su teške prosečno oko 2 grama, a svaka ima po jednu do dve semenke.
Služi i kao stona i kao vinska sorta
Bela šasla je sorta dvojakih sposobnosti: može da se koristi i kao odlična stona sorta ali i kao vinska sorta za dobivanje dobrog belog stonog vina. U južnim, toplijim krajevima gaji se pretežno za dobivanje stonog grožđa, a u severnijim, za dobivanje vina. Najbolje uspeva na plodnom kilogramu) kao i crvena šasla, ali sadrži dinama. Na suvim i siromašnim terenima gubn svoje dobre osobine — slabo rađa i brže propada. Redovno i dobro rađa i daje prvoklasno stono grožđe, ako se gaji na baštenskom zemljištu dobre vlažnosti.
Sazreva u drugoj polovini avgusta, nešto docnije od crvene šasle
Dobre uspehe pokazuje na podlozi kober 5 BB i teleki 8 B. Ako se gaji na plodnom zemljištu, dobro uspeva i na podlozi riparija, na kojoj i srazmerno ranije sazreva. Inače, bela šasla sazreva u isto vreme ili nešto docnije od crvene šasle, tj. u drugoj polovini avgusta.
Način gajenja i rezidbe je isti kao i kod crvene šasle i sve što je rečeno o tome za crvenu šaslu važi i za belu šaslu, uz napomenu da pri gajenju na špalir sazreva docnije 8 do 10 dana.
Po jednom hektaru daje 8.0 do 10.000 kg grožđa
Prosečan prinos bele šasle je oko 8.000 kg po jednom hektaru, ako se gaji uz kolac, ili oko 10.000 kg pri špalirskom načinu gajenja. Ima istu prosečnu količinu šećera (180 grama u jednom kilogramu) kao i crvena šasla, ali sadrži nešto više kiseline (5 do 6 grama), pa je zbog toga grožđe bele šasle prijatnije za jelo i ima osvežavajući ukus. Grožđe bele šasle daje i dobro belo stono vino sa 10,5 do 11 odsto alkohola, koje je skladnije od vina crvene šasle.
Bolje rodi, daje i bolje grožđe od crvene šasle, ali teže podnosi transport
Bela šasla nešto bolje rodi, bolje se oplođava i daje grožđe bolje kakvoće od crvene šasle, ali zato nekoliko dana docnije sazreva i malo slabije izdržava transport od crvene šasle. Na plamenjaču je osetljiva kao i crvena šasla. U poređenju s ostalim odlikama šasle, bela šasla ima srazmerno najbolju rodnost i vrednost stone sorte grožđa.
Daje veće prihode od crvene šasle
Prosečan prinos bele šasle je 8.000 do 10,000 kg po jednom hektaru. Ako se uzme da grožđe bele šasle na tržištu postiže iste cene kao i grožđe crvene šasle (prosečno oko 50 dinara po jednom kilogramu), prihod od grožđa prodatog za jelo u svežem stanju iznosio bi po jednom hektaru 320.000 do 400.000 dinara, odnosno ako se uzme obzir i prihod od onog dela grožđa koje se ne može prodati kao stono već se prerađuje u vino :i rakiju, onda bi ukupan prihod iznosio 380.000 :o 480.000 dinara.
Mirišljava bela šasla
Dobivena je ukrštanjem u Italiji. Iako zaslužuje veću pažnju, naročito zbog svog muskatnog mirisa, gaji se malo ne samo u našoj zemlji nego i u inostranstvu, Mirišljava šasla je izrazito stona sorta, ali ona daje i vrlo dobro muskatno vino.
Čokot kao i loza mirišljave bele šasle je srednje bujnosti. Zreli lastari su sivkastomrke boje i imaju kraće članke od lastara crvene i bele šasle. List je mali i srednje veličine, trodelan s dubokim urezima. Cvet se u povoljnijim uslovima oplođava bolje nego cvet crvene i bele šasle.
Grozdovi su srednje veličine ili su mali, zbijeni i oko 110 grama prosečne težine.
Veoma pogodna za duži transport
Bobice su dosta krupne, okrugle i teške nešto više od 2 grama, krte su, sočne i imaju prijatan muskatni miris. U svakoj bobici ima jedna do dve semenke. Pokožica je zelenkastožute boje koja prelazi u ćilibarnu boju na bobicama sa sunčane strane. Čvrstina pokožice je veća nego kod crvene i bele šasle, te je veoma pogodna za duži transport.
U pogledu podloga, zemljišta i položaja, zaži i sve ono što je o tome rečeno pri opisu crvene i bele šasle.
Reže se na jedan kraći luk od 6 okaca i 1 do 2 kondira sa dva okca
Najbolje uspehe pokazuje ako se reže na luk, ali kako su joj i donja okca rodna, može da se reže i na kondir s dva do tri okca. Nemamo iskustva niti podatke o špalirskom gajenju na većim rastojanjima. Na osnovu podataka s manjeg broja čokota gajenih na špalir i orezanih po Gijovom načinu rezidbe, dobiveni su prosečni prinosi od oko tri kilograma po čokotu, te bi se po tome moglo zaključiti da bi prinosi, pa prema tome i prihodi, od mirišljave bele šasle mogli da budu približni onima koje daje bela šasla.
U našim uslovima mirišljava bela šasla daje dobar rod pri gajenju uz kolac, s razmacima 1X1 četar i rezidbom na jedan kraći luk od 6 okaca i do 2 kraća kondira od 2 okca bez savijanja luka.
Sazreva kad i bela šasla i li ima manju rodnost od nje
Mirišljava bela šasla sazreva u isto vreme kad i bela šasla, ali kako muskatni miris ispoljava tek u punoj zrelosti, to se bere docnije od bele šasle (5 do 7 dana). Rodnost mirišljave bele šasle je manja od bele šasle i iznosi 660 do 700gr. po čokotu, odnosno 6.000 do 7.000 kg po jednom hektaru.
Otporna prema plamenjači i truleži, bobice ne pucaju, dobro se oplođava
Mirišljava bela šasla donosi sigurniji rod od crvene i bele šasle, zbog toga što je ona otpornija prema plamenjači i veoma otporna prema truleži i pucanju bobica i što se u lošijim uslovima cvetanja bolje oplođava. Zato je grožđe ove sorte veoma pogodno i za čuvanje preko zime.
Mirišljava bela šasla sadrži oko 190 grama šećera i 5 do 6 gr kiseline u jednom kilogramu grožđa. Vino od mirišljave bele šasle je vrlo dobre kakvoće i ima oko 11 do 11,5 odsto alkohola.
Iako se docnije bere od crvene i bele šasle. grožđe mirišljave bele šasle, zahvaljujući svojoj kakvoći i muskatnom mirisu, postiže istu cenu (prosečno 50 d po jednom kilogramu). Pri berbi, pakovanju i transportu gubici su manji nego kod ostalih šasli i može se uzeti da iznose 10 do 15 odsto ukupnog prinosa. Prema tome, prosečan prinos po jednom hektaru iznosio bi oko 5.800 kg svežeg grožđa za jelo, u vrednosti od oko 290.000 dinara. Ako se ovoj sumi doda i vrednost alkoholnog pića (vina i rakije) dobivenog preradom one količine grožđa koja se nije mogla prodati kao grožđe za jelo i koja iznosi oko 35.000 dinara, onda bi ukupan prihod s jednog hektara pod mirišljavom belom šaslom iznosio oko 235.000 dinara.
Muskat kraljica vinograda
Ovo je sorta novijeg datuma. Dobivena je ukrštanjem sorte kraljica Jelisaveta i čabskog bisera. Najviše se gaji u Mađarskoj, dok se u ostalim zemljama nalazi još uvek pretežno u ispitivanju, ali se u poslednje vreme naglo širi. Kod nas se najviše može naći u Vojvodini.
Čokot muskata kraljica vinograda vrlo je jak. Lastari su jaki i imaju duge članke. List je veliki, trodelan, okruglo-srcastog oblika sa slabo zatvorenim isečcima. Cvet se dobro oplođava. Grozd je veliki, srednje zbijen, izduženo kupastog oblika, težak prosečno oko 320 grama. Veliki broj grozdova dostiže težinu i preko 500 grama.
Bobice su krupne, jajaste, slatke, prijatnog muskatnog mirisa, a teške oko 3 grama. Pokožica e fina, tanka, žutoćilibarne boje. Čvrstina pokožice je veća nego kod čabskog bisera, ali manja nego kod šasle. Zato se mora brižljivo pakovati plitke sandučiće ako se transportuje na veću udaljenost. Bobice imaju prosečno dve semenke.
Zahteva plodna i rastresita zemljišta
Kao i sve druge rane sorte i muskat kraljica vinograda najbolje uspeva i ranije sazreva na južnim, toplim položajima. Dobro rađa i zato zahteva plodna i rastresita zemljišta, a u prvom redu baštensku zemlju. Na podlogama kober 5 BB i teleki 8 B pokazuje najbolje uspehe kako u prinosu tako i u kakvoći. Najranije sazreva na podlozi riparija portalis. Može da se gaji i uz kolac i na špalir, ali veći uspeh ima ako se gaji na špalir.
Paziti da se rezidbom čokot ne optereti
Može da se reže kratko i dugačko. tj. na kondire i na luk. Pošto su i donja okca rodna, treba ostaviti po dva do tri okca na svakom kondiru, a ako se reže na luk, treba ostaviti kratak luk (6 okaca). Bolje rodi ako se reže na luk, jer tada daje veće i lepše grozdove, ali kako ova sorta spada u vrlo rodne, to pri rezidbi treba paziti da se čokot ne preoptereti rodnošću. A ako se o tome ne vodi računa onda se čokot iznurava, grožđe docnije sazreva i ne ispoljava svoje dobre osobine. Pored ostalog ono gubi i u ceni, jer stiže za berbu zajedno sa šaslom i drugim ranim sortama. Kao i čabski biser i muskat kraljica vinograda može da da i drugi rod (greš) na zapercima. Grožđe na zapercima sazreva krajem septembra.
Nedostaci: transport ne podnosi dobro, napadaju je ose i ptice
Iako je prema plamenjači veoma otporna, ova sorta ima jedan veliki nedostatak koji se sastoji u tome što joj je pokožica nedovoljno čvrsta, te se ne može sa sigurnošću prevoziti na veću udaljenost. Zbog toga je najbolje da se gaji u blizini većih potrošačkih mesta. Pored toga i ovu sortu rado napadaju ptice i ose, pa ako se grožđe ne obere na vreme ili ne obezbedi na neki drugi način od ovih štetočina, mogu da nastanu i osetni gubici.
Muskat kraljica vinograda
Izostavljeno iz prikaza
Sazreva odmah posle čaoekog bisera, pre većine ranih stonih sorata
U normalnim prilikama muskat kraljica vinograda sazreva u prvoj polovini avgusta, tj. odmah posle čabskog bisera, a pre većine ostalih ranih stonih sorata. U punoj zrelosti grožđe muskata kraljice vinograda, pored prijatnog muskatnog mirisa i vrlo lepog izgleda, ima oko 170 do 180 grama šećera i oko 5 grama kiseline u jednom kilogramu grožđa.
Vrlo rodna rana sorta
Prosečan prinos muskata kraljice vinograda je oko jedan i po kilogram po čokotu, odnosno Š.000 do 12.000 kg po jednom hektaru, kad se gaji uz kolac, ili 3 do 4 kg po čokotu, odnosno 12.000 do 15.000 kg po jednom hektaru kod špalirskog načina gajenja.
Ako se od prosečnog prinosa koji iznosi j 0.000 do 15.000 kg po jednom hektaru proda kao grožđe za jelo oko 75 odsto i ako se za jedan kilogram takvog grožđa postigne cena 40 dinara, a ostatak grožđa koje se preradi u vino i rakiju obračuna prosečno po 30 dinara po jednom kilogramu, onda bi ukupan prihod po jednom hektaru iznosio 450.000 do 500.000’dinara.
Muskat supruge Matijasa Jovana
Ova je sorta dobivena ukrštanjem crvene šasle i muskat otonela. Najviše se gaje u Mađarskoj. U našoj zemlji je manje rasprostranjena, ali može da se nađe na manjim površinama u Vojvodini, Hrvatskoj kao i u nekim drugim krajevima naše zemlje. Ova se sorta još uvek gaji uglavnom u cilju ispitivanja.
Čokot muskata supruge Matijasa Jovana jakog je porasta. Loza je srednje debljine, čvrsta i ima kraće članke. Mladi (nezreli) lastari su upadljive crvenkasto plavičaste boje. List je srednje veličine, petodelan sa slabim urezima. Lisna drška je takođe crvenkasto plavičaste boje. Mlado lišće s donje strane ima crvenkaste mrlje. Grozdovi su veliki ili srednje veličine, valjkasto krilati i pri normalnim uslovima više zbijeni, teški oko 150 do 170 grama. Bobice su krupne, iste veličine kao i kod crvene šasle, okrugle. slatke, veoma izraženog muskatnog mirisa, crvene boje, s plavičastim i jakim peteljkama, koje odmah posle zametanja imaju jaku crvenu boju. Bobice imaju prosečno oko dve dobro razvijene semenke. Pokožica je čvrsta i dobro izdržava i najduži transport.
Ako se ne sadi na plodnom zemljištu zbog velike rodnosti brzo se iznuri
Pošto je veoma rodna, sortu muskat supruge Matijasa Jovana treba saditi na plodnom zemljištu, jer se inače čokot usled velike rodnosti brzo iznuri i propadne.
Dobre uspehe pokazuje na podlogama teleki 8 B, kober 5 BB, a i na ripariji portalis. Ipak, najbolje uspeva na manje bujnim podlogama. Reže se kratko, jer su joj i najniža okca rodna.
Kako su kod ove sorte rodni čak i jalovaci, to je treba redovno lačiti. Često je potrebno da se uklone i skinu i sami cvetovi, da bi se na taj način uskladila njena rodnost. Ne postupi li se ovako, grozdovi će sazreti mnogo docnije a sem toga biće i veoma rehuljavi. Dobro uspeva ako se gaji uz kolac na manjim rastojanjima, kao i na špalir na većim rastojanjima, uz primenu jednogube Gijove rezidbe.
Pri prskanju paziti na spravljanje bordovske čorbe
Prema plamenjači je otporna, ali je njeno mlado lišće dosta osetljivo na bordovsku čorbu. Ako je ova i najmanje kisela ili sadrži više od jednog kilograma plavog kamena na 100 litara vode, izaziva opekotine. Zato treba paziti da bordovska čorba ne sadrži više od 500 do 1.000 grama plavog kamena na 100 litara vode, uz dodavanje kreča u višku. Nјene bobice ne pucaju i otporne su prema truleži.
Za jelo i preradu može se upotrebiti na kraju šarka, tj. krajem avgusta
Sazreva početkom septembra, ali se može upotrebiti za jelo i za preradu u vino još na kraju šarka, tj. krajem avgusta, jer već u to vreme sadrži dosta šećera i od jedan do dva grama kiseline više po jednom kilogramu grožđa, što nije slučaj kad je u potpuno zrelom stanju.
Daje vrlo veliki rod ali zahteva redovno đubrenje
Ako je vinograd pravilno orezan i nalazi se na pogodnom zemljištu, ova sorta daje oko 1.500 do 1.800 grama grožđa po čokotu, odnosno oko 15.000 do 18.000 kilograma po jednom hektaru. Pri , dobrom i redovnom đubrenju i uz primenu ostalih potrebnih mera ovaj prinos može se lako održati.
Muskat supruge Matijasa Jovana sadrži oko 180 do 190 grama šećera i oko 4 grama kiseline u jednom kilogramu grožđa. Ako se bere 6 do 7 dana pre potpune zrelosti (što je preporučljivo) u jednom kilogramu grožđa će biti oko 170 do 180 grama šećera i oko 5 i po grama kiseline.
Nije osetljiva prema plamešači i truleži ali joj nedostaje kiselina
Muskat supruge Matijasa Jovana odlično rađa, bez obzira na rezidbu, manje je osetljiv prema plamenjači i truleži, dobro izdržava transport.
Pored ovih dobrih osobina, ova sorta ima dosta i nedostataka: zahteva veliku pažnju pri obradi vinograda, tj. pri prskanju, đubrenju, lačenju, rezidbi itd. Veliki je nedostatak ove sorte u tome
Muskat supruge Matijasa Jovana što njeno grožđe sadrži veoma malo kiseline, zbog čega i pored prijatnog muskatnog mirisa grožđe postaje otužno za jelo. Međutim, kao što je već napred rečeno, ako se obere pre potpune zrelosti, ovaj nedostatak se bar donekle može ublažiti, ako ne i sasvim otkloniti.
Grožđe prerađeno u vino daje dobro mirišljavo vino.
Najrentabilnija stona sorta
Prema svojim osobinama, muskat supruge Matijasa Jovana spada red najrentabilnijih stonih sorti. Iako nema tako dobre osobine kao muskat hamburg, kraljica vinograda, šasle i dr., grožđe ove sorte može se dobro unovčiti. Ako se za jedan kilogram grožđa može da postigne prosečna cena od 30 dinara, bilo da se prodaje kao stono bilo da se prerađuje u vino, i ako prinos po jednom hektaru daje 15.000 do 18.000 kilograma, onda je ukupan prihod po jednom hektaru 450.000 do 540.000 dinara.
Hamburški muskat
Poreklom je iz Engleske, gde se gaji u staklarama. Češće se zove i muskat hamburg. Ova je sorta raširena i poznata u celom svetu. U Jugoslaviji se u manjoj ili većoj meri nalazi u svim krajevima zemlje i cenjena je kao jedna od najboljih crnih stonih sorata.
Čokot je srednje jačine. Loza mu je jaka, rapava, zatvoreno crvene boje i ima kraće članke. List je petodelan, s dubokim urezima, krupan i s donje strane malo nabran, a s naličja slabo maljav. Lisna drška mu je veoma dugačka. U jesen, pred opadanje, cela površina lista požuti.
Grozdovi su veliki ili srednje veličine, rastresiti, razgranati, kupastog oblika i oko 200 do 220 grama prosečne težine. Peteljka grozda je dugačka i zeljasta kao i peteljčica kod bobice.
Zrele bobice su krupne, duguljaste, sjajno crne boje, a u nepotpunoj zrelosti crvenkasto plavičaste boje. Sve bobice na jednom grozdu nisu jednake veličine, a naročito pri osnovi grozda gde se nalaze sitne, neoplođene bobice. Prosečna težina bobice iznosi oko 3 do 3,5 grama. Pokožica je tanka, ali čvrsta i zbog ove osobine može dobro da izdrži i duži transport. Pri ljuštenju, pokožica se teško odvaja od mesa. Bobice su slatke, mesnate, rskave, prijatnog muskatnog mirisa. U bobicama ima do 2 dobro razvijene i jedna do dve nerazvijene semenke.
Najbolji rod daje kad se gaji na pogodnom zemljištu i južnim položajima
Hamburški muskat daje najbolje prinose i ispoljava sve svoje dobre osobine kad se gaji na boljem, plodnijem i rastresitijem zemljištu i na toplijim, južnim položajima. U našim uslovima najbolje uspeva na podlozi kober 5 BB.
Traži duži rezidbu. Može da se reže na dugi kondir od 5 okaca ili na kraći luk od 6 do 7 okaca. Ako se reže kraće, slabije rađa i daje manje grozdove. Hamburški muskat najbolje se gaji na špalir, ali dobro uspeva i kad se gaji uz kolac, ako se oreže na luk.
Prema plamenjači je osetljiv, ali ipak manje od crvene i bele šasle, dok je prema truleži dosta otporan.
Sazreva u drugoj polovini septembra, pre smederevke i afuz alija
Hamburški muskat sazreva u drugoj polovini septembra (pre smederevke i afuz-alija) i postiže dobru pijačnu cenu.
Dobro rađa ako se gaji u pogodnim uslovima i ako se pravilno oreže. Prosečan prinos hamburškog muskata je oko 1.000 do 1.200 grama po čokotu, odnosno, oko 9.000 kilograma po jednom hektaru ako se gaji uz kolac, ili 2,5 do 3 kilograma po čokotu, a oko 12.000 kilograma po jednom hektaru na špalir, s većim razmacima.
Dobra je i kao vinska sorta
U jednom kilogramu grožđa hamburški muskat sadrži 190 do 210 grama šećera i 5 do 6 grama kiseline. Od grožđa hamburškog muskata može da se dobije mirišljavo crno vino dobre kakvoće, koje je veoma omiljeno i traženo u našoj zemlji. Od 100 kilograma grožđa može se dobiti oko 65 litara vina.
Jedna od najboljih stonih sorata grožđa
S obzirom na veliki sadržaj šećera, dobru kiselinu i izvanredan muskatni miris, hamburški muskat se ceni kao jedna od najboljih stonih sorata grožđa, koje ima odličnu prođu i u zemlji i u inostranstvu.
Prosečan prinos po jednom hektaru iznosi 9.000 do 12.000 kilograma. Uzevši u obzir prosečnu pijačnu cenu od 50 dinara po jednom kilogramu grožđa, kako onog namenjenog potrošnji u svežem stanju tako i onog koje se prerađuje u vino, može se dobiti prihod od 450.000 do 600.000 dinara po jednom hektaru.
Kraljica Jelisaveta
Dobivena je ukrštanjem. Sorta kraljica Jelisaveta je novija bela stona sorta i smatra se kao jedna od najboljih Matijasovih hibrida (sorta dobivena ukrštanjem). Može da se nađe na malim površinama u Vojvodini. Čokot joj ]s veoma jak i sa snažnim lastarima.
Loza je debela, plavičasto mrke boje i ima dugačke članke. Zeleni lastari su jaki i teraju dosta zaperaka, ali pored ovoga lastari se dobro zdrvenjavaju i rano sazrevaju. List je krupan, debeo, trodelan s plitkim urezima, zatvoreno zelene boje. Cvet se pravilno i brzo oplođava.
Pri pravilnoj rezidbi grozdovi mogu biti teški pola kg
Grozdovi su krupni, srednje rastresiti, dugački, nepravilnog oblika, teški oko 300 grama. Ako se čokot pravilno oreže i ne optereti rodom, pojedini grozdovi dostižu težinu od pola kilograma pa i više.
Bobice su veoma krupne, jajastog oblika, s dugim peteljčicama, prozirnožute boje, a sa sunčane strane ćilibarno žute boje, s rđastim prugama. Prosečna dužina bobice je oko 2,5 do 3 santimetra, a prosečna težina oko 5 do 6 grama, ali u naročito povoljnim prilikama one mogu da budu i 4 santimetra dugačke i preko 10 grama teške. Izvanredno su slatke, prijatnog ukusa, mesnate i prilično rskave, a u svakoj ima jedna do dve krupne semenke. Iako grozdovi ove sorte mnogo liče na grozdove sorte afuz-ali, oni ih po lepoti, krupnoći i ukusu često prevazilaze.
Odlično podnosi duži transport a i na čokotu može dugo da se održi
Pokožica je tanka, ali veoma čvrsta, tako da bobice mogu da izdrže pritisak od jednog kilograma i više a da ne prsnu. Zato se grožđe ove sorte može pakovati i otpremati i na najveću udaljenost. Zrelo grožđe može da se ostavi i duže na čokotu, a već obrano dobro se održava preko zime.
Traži plodno zemljište i južne položaje a najbolje uspeva na podlogama kober 5BB i teleki 8B
Kao i sve druge stone sorte i ova sorta traži plodno ili srednje plodno i rastresito zemljište na sunčanom i južnom položaju. Kalemi se na sve važnije podloge i dobro se prima, ali najbolje uspeva na podlogama kober 5 BB i teleki 8 B. U pogledu drugih osobina koje su u vezi s podlogama, i za ovu sortu važi sve ono što je o tome rečeno pri opisu ostalih sorata.
Pri gajenju na špalir i dugoj rezidbi obilno rodi i daje prvoklasno grožđe
Najviše se gaji na špalir, jer tako mogu da se postignu odlični uspesi kako u prilogu tako i u kakvoći grožđa. Traži dužu rezidbu na luk ili na duži kondir. Rodna su joj i donja okca, ali je zapaženo da najkrupnije grozdove daju lastari koji su izbili iz četvrtog i petog okca na luku ili kondiru.. Imajući u vidu krupnoću grozdova, najbolje je ako se na čokotu ostavi 5 grozdova, što zavisi od jačine čokota, i to prvenstveno na lastarima koji su izbili iz četvrtog ili petog okca.
Prema plamenjači ova je sorta manje osetljiva. Kao i kod crvene šasle ili muskata supruge Matijasa Jovana, pri prskanju treba paziti na sastav bordovske čorbe, jer je naročito mlado lišće ove sorte veoma osetljivo na bordovsku čorbu s većom količinom plavog kamena, a pogotovu na kiselu bordovsku čorbu. U ovom slučaju treba upotrebiti bordovsku čorbu sa 500 do 1.000 grama plavog kamena na 100 litara vode i sa viškom kreča (bazična čorba); prema potrebi prskati češće. Prema truleži bobica je otporna,
Izrazito stona sorta grožđa, za vino nema veću vrednost
Ako je pravilno opterećena rodom, ova sorta grožđa sazreva u prvoj polovini septembra. Jedan kilogram njenog grožđa sadrži oko 170 do 180 grama šećera i 5 do 6 grama kiseline. Ovo je izrazito stona sorta grožđa i za vino nema neku veću vrednost.
Prinos je veoma kolebljiv, ali pri pravilnoj rezidbi on iznosi prosečno oko 1,5 kilograma po čokotu, ako se gaji uz kolac, ili 3 do 5 kilograma po čokotu, odnosno 12.000 do 20.000 kilograma po jednom hektaru pri špalirskom gajenju na većim rastojanjima, uz primenu Gijovog ili roajadskog načina rezidbe (kordunica). Kako je ova sorta veoma rodna to se dakle rezidbom može podešavati i njen prinos.
Može da donese 12.000 do 20.000 kg roda, što predstavlja prihod od 480.000 dinara
Od ukupnog prinosa koji iznosi 12.000 do 20.000 kilograma po jednom hektaru 20 do 25 odsto usled oštećenja pri berbi i pakovanju ne dolazi u obzir za prodaju kao stono grožđe, već se može preraditi u vino ili rakiju. Ako se za jedan kilogram grožđa, kako onog koje se može prodati kao sveže grožđe za jelo, tako i ostatka od 20 do 25 odsto koji se mora preraditi, ,može postići pijačna cena od 40 dinara, onda bi ukupan prihod po jednom hektaru iznosio 480.000 do 800.000 dinara.
Afuz – Ali
Ova sorta poznata je i pod imenom: carigradsko grožđe, bejrutska urma, bugarin, razaki, alepo, regina. Afuz ali je jedna od najpoznatijih i cenjenih belih stonih sorata u zemlji i u inostranstvu. Poreklom je iz Male Azije. U Bugarskoj je veoma rasprostranjena i glavna sorta namenjena izvozu.
U Srbiji se do nedavno afuz-ali gajio na manjim površinama, ali je u poslednje vreme počeo sve više da se širi i podiže na većim površinama na državnim poljoprivrednim dobrima i u zadrugama.
Čokot je jak. Zrela loza je srednje debljine otvoreno smeđe boje, na kolencima prelazi u modro plavu. Ima dugačke članke.
List je srednje veličine, petodelan, ređe trodelan, s plićim urezima. Liska je tanka, glatka i s obe strane gola (bez malja).
Ima grozdova i od 1,5 do 2 kg, osim toga u vrlo privlačnog izgleda
Grozdovi su vrlo veliki, izrazito kupastog oblika, manje ili više zbijeni, razgranati i s dugačkom peteljkom. Prosečna težina grozdova iznosi oko 500 do 600 grama, ali se često mogu naći pojedini grozdovi od kojih svaki ima jedan i po do dva kilograma. Sem toga, grozdovi imaju vrlo lep i privlačan izgled, što pored ostalih dobrih osobina ove sorte povoljno utiče na prodaju odnosno na pijačnu cenu. Pošto je dosta otporan prema truljenju, grožđe se odlično drži na čokotu i posle pune zrelosti, a već obrano može da se čuva dugo preko zime.
Bobice su veoma krupne, slatke, mesnate, čvrste, rskave, po obliku nalik na urmu, ili jajastog oblika, dugačke oko 2,5 do 3 santimetra, a teške oko 3 do 5 grama. Peteljčice bobica su dugačke i tanke. Pokožica je srednje debljine, glatka, u osnovi zelene boje koja u zrelosti i sa sunčane strane prelazi u ćilibarno žutu boju. Ima vrlo čvrstu pokožicu te bobice mogu da izdrže pritisak od jednog kilograma i više a da pritom ne prsnu, što omogućava da se grožđe prenosi i na veće udaljenosti. Bobice imaju prosečno po dve semenke.
Sazreva u drugoj polovini septembra i početkom oktobra
Afuz-ali sazreva tek u drugoj polovini septembra i početkom oktobra. Da bi mogao dobro da sazri i da ispolji svoje odlične osobine, traži izrazito južne, toplije predele. U Jugoslaviji najbolje uspeva u Makedoniji.
Radi što uspešnijeg gajenja u Srbiji afuz. ali se kalemi na podlogu riparija portalis, ali i to samo onda kad se nalazi na plodnim zemljištima koja sadrže manje kreča (10 do 12 odsto). Ako se gaji na špalire, a čokoti su mu pravilno opterećeni rodom, sazreva 6 do 8 dana ranije nego na ostalim podlogama. Inače, dobro uspeva na podlozi kober 5 BB. Ako se čokot isuviše optereti rodom, grožđe neće sazreti, bez obzira na koju je podlogu kalemljen. Ako se afuz-ali gaji na dovoljno ali ne sasvim vlažnim i plodnim zemljištima ili na zemljištima koja se mogu navodnjavati, treba ga kalemiti na podlogu riparija portalis, a na suvljim zemljištima na podlogu kober 5 BB, šasla X berlandijeri 41 B i teleki 8 B.
Najbolje joj odgovara gajenje na špalir, a pri gajenju uz kolac dati veći razmak
Zahteva povoljniju sunčanu svetlost i veći hranljivi prostor (veći razmak između čokota) koji je potreban za razvitak krupnih grozdova. Zato ovoj sorti najviše odgovara špalirski način gajenja na većim rastojanjima. U Italiji, u pokrajini Bari, afuz-ali se gaji na pergole (čardaklije) i daje prosečan prinos od 17.000 do 20.000 kilograma po jednom hektaru. Ako se gaji uz kolac, treba ga saditi u kvadrat na većim razmacima (120 do 130 santimetara) i postaviti visoko i jako kolje.
Reže se dugačko na luk (6 do 8 okaca); donja okca nisu rodna. I pri gajenju uz kolac treba uvek ostaviti jedan luk sa 6 do 8 okaca i jedan do dva kratka kondira.
Na plamenjaču afuz-ali nije mnogo osetljiv. a prema pepelnici (oidium) je veoma otporan.
Afuz-ali ima veliki broj odlika koje se međusobno mnogo razlikuju a naročito u pogledu veličine grozdova, veličine i oblika bobica, vremena sazrevanja itd. Odabiranjem najboljih odlika koje odgovaraju našim uslovima gajenja, mogla bi se znatno povećati rodnost ove inače odlične i cenjene stone sorte.
Iako za berbu stiže kad i vinske sorte, postiže na pijaci dobru cenu
Afuz-ali daje prinos od 10.000 do 15.000 kilograma po jednom hektaru. Sadrži oko 170 do 180 grama šećera i oko 5,5 do 6 grama kiseline u jednom kilogramu grožđa.
Iako afuz-ali stiže za berbu kad i većina naših važnijih vinskih sorata, onda kad na tržištu ima dosta grožđa, on ipak postiže cenu od 45 do 50 dinara po jednom kilogramu.
Po 1 ha daje 10.000—15.000 kg grožđa i prosečan prihod od 450-000 do 700.000 dinara
Afuz-ali spada u red luksuznog grožđa i kao takvo se mnogo traži i u zemlji i u inostranstvu. Prema ukupnom prinosu i pijačnoj ceni od 40 do 50 dinara po jednom kilogramu, može se postići ukupan prihod od 450.000 do 700.000 dinara po jednom hektaru.
Smederevka
Naziva se još i der toni ja, dam jata, semendru. Smederevka je naša domaća sorta koja je najviše rasprostranjena u okolini Smedereva, ali je ima i u ostalim krajevima naše zemlje. Iskorišćava se kao stona i kao vinska sorta. Mnogo se gaji u Bugarskoj, a nešto manje u Rumuniji i Turskoj.
Čokot smederevke je srednje bujnosti. Zrela loza je srednje debljine, rebrasta, rapava, ima srednje duge članke sivkasto žute boje. List je krupan, trodelan ili petodelan, više raširen, debeo, s lica rapav, a s naličja obrastao kratkim maljama.
Grozd je krupan, razgranat, više zbijen, kupastog oblika, prosečno težak 230 do 250 grama. Ako je na čokotu veći broj grozdova, prosečna težina grozdova biće onda osetno manja. Iskustvo je pokazalo, da je najbolje ostaviti na čokotu 4 do 6 pravilno razvijenih grozdova. Peteljka je dugačka, upola zdrvenjena.
Bobica je krupna, jajastog oblika, jedra, sočna, dugačka oko 1,80 santimetara, široka 1,60 santimetara, a teška oko 3 do 3,5 grama. Bobica ima dužu peteljčicu. Ima sladak, osvežavajući ukus, a u potpuno zrelom stanju i slabo izraženi miris na vanilu. Pokožica je srednje debljine, glatka, sjajna, žućkasto zelene boje, a sa sunčane strane dobiva ćilibarno žute mrlje. Pokožica je vrlo čvrsta, tako da grožđe smederevke može da izdrži i duži transport.
Nije veliki probirač zemljišta ali traži južne, toplije položaje
U pogledu zemljišta smederevka je manji probirač zemljišta nego afuz-ali, kraljica Jelisaveta, kraljica vinograda i druge stone sorte i dobro uspeva i na manje plodnim a peskovitijim zemljištima. Treba je saditi na južnim, toplijim položajima da bi ranije sazrevala, jer na hladnijim, višim položajima, kao na primer u okolini Vranja, Pirota, Knjaževca, Čačka, često ne može da sazri, te se i pored svojih vrlo dobrih osobina u tim krajevima slabije širi.
Orezivanjem podešavati rodnost da se ne uspori sazrevanje
Smederevka najbolje uspeva u okolini Smedereva, u Krajini, u Sremu, a naročito na položajima blizu Dunava. Da bi se mogla uspešno gajiti na većim prostranstvima, trebalo bi temeljno raditi na odabiranju odlika koje ranije sazrevaju.
Slabije uspeva na podlozi rupestris di Lot i ostalim podlogama koje su dobivene ukrštanjem s rupestrisom, a dobre uspehe pokazuje na podlogama šasla X berlandijeri 4TB, kober 5 BB, teleki 8 B. Na plodnom i beskrečnom zemljištu vrlo dobro uspeva i na podlozi riparija portalis. Na orezivanje čokota treba obratiti veliku pažnju. Kao što rezidbom i otklanjanjem suvišnih cvetova pravilno podešena rodnost može da ubrza sazrevanje, tako i jače opterećenje čokota može da dovede dotle da grožđe sazri tek sredinom oktobra ili da uopšte i ne stigne da sazri. Poslednjih sušnih godina najbolje je uspevala na podlozi kober 5 BB.
Najbolje je gajiti je na špalir, mada može da se gaji i uz kolac
Smederevka može da se gaji uz kolac i na špalir, ali bolje uspeva ako se gaji na špalir. U Makedoniji redovno sazreva i daje veće prinose nego u Srbiji.
Smederevka je rodna sorta, ali se najveći uspeh postiže ako se reže na duži kondir (3 do 4 okca). Može da se reže i niže, na kondire od 2 do 3 okca, ali je iskustvo pokazalo da su najveći i najbolji grozdovi na lastarima trećeg i četvrtog okca na kondiru.
Smederevka ima više odlika
Odavno je primećeno da ima više odlika smederevki i da su one veće ili manje vrednosti, ali kad se o njoj govori obično se misli na njene dve izrazite vrste. Poznata je odlika smederevke s bobicama žuto ćilibarne boje, s tankom pokožicom, srednje krupnoće i s izrazitijim mirisom na vanilu u dobro zrelom stanju. Ova odlika ima veću vrednost od druge koja daje bobice sa zelenom i debelom pokožicom i koja je slabija kao stono grožđe. Manje je poznato da se mogu naći čokoti koji daju grožđe s bobicama bez semenke ili s jednom do dve zakržljale, nerazvijene semenke. U pogledu sazrevanja, mogu se naći vrste s različitim vremenom sazrevanja, tako da Taj razmak može da iznosi i oko 10 dana. Koliko je poznato, te odlike nisu još izdvojene, te bi zato trebalo nastojati da se one izdvoje i tako još više poveća vrednost ove naše odlične domaće sorte.
Smederevka je manje osetljiva prema plamenjači ali je zato više osetljiva prema pepelnici. Napada je često i grožđani moljac.
U jednom kilogramu grožđa smederevke ima oko 180 do 190 grama šećera i oko 6 do 7 grama kiseline. Od 100 kilograma grožđa dobiva se prosečno 73 do 75 litara šire. Važno je pomenuti da od 100 kilograma grožđa otpada na peteljku 1,8 kg, na pokožicu 4,5 kg, na semenke 2,5 kg a ostatak od 91,2 kg ide na meso.
Smederevka je veoma cenjena sorta kako za jelo tako i za vino
Smederevka sazreva početkom oktobra. Ako se gaji uz kolac, smederevka daje prosečno prinos od oko 12.000 do 15.000 kg po hektaru. Nemamo iskustva kod špalirskog načina gajenja na većim površinama, ali prema podacima dobivenim na manjim površinama prosečan prinos po čokotu iznosi oko 3 do 4 kilograma.
Prema svojim osobinama smederevka je naša veoma cenjena sorta i to kako za jelo tako i za lreradu u vino i zato zaslužuje punu pažnju.
Daje dobar rod, na čokotu može dugo da ostane, obrana može dugo da se očuva preko zime
Kao što je već rečeno, smederevka sazreva kasno, to jest početkom oktobra. Ali, zahvaljujući baš tom kasnom sazrevanju, ona postiže dobru pijačnu cenu, jer na pijacu dolazi onda kad drugih stonih sorata nema mnogo.
Kako se za smederevku može postići prosečna pijačna cena od 40 do 50 dinara po jednom kilogramu, to ukupan prihod s jednog hektara može da iznosi od 500.000 do 600.000 dinara.
Ćilibarka
Poreklom je sa ostrva Adakale na Dunavu. Rasprostranjena je u našoj zemlji, u Bugarskoj i Rumuniji. Najviše se gaji oko naselja u blizini Dunava. Kod ias se može naći manji broj čokota pretežno po baštama i to najčešće u vidu čardaklija.
Čokot je srednje jačine. Vrhovi lastara su glatki, crvenkaste boje. Zreli lastari su srednje debljine, valjkasti, glatki, žutokestenjave boje koja na kolencima prelazi u zatvorenu boju. Mlado lišće je slabo maljavo, jako usečeno i s gornje strane bakarnocrvene boje. Razvijeni listovi su srednje veličine, izduženi, petodelni, često sedmodelni a katkad i devetodelni, s veoma dubokim gornjim urezima, goli s obadve strane, sjajni, vrlo tanki i imaju vrlo oštre zupce.
Ima velike i razgranate grozdove, prijatan ukus, čvrste bobice
Grozdovi su vrlo veliki, više dugački, razgranati, kupastog oblika, srednje zbijeni, lepog izgleda, dugački oko 25 santimetara a široki oko 17 santimetara,
Bobice su prijatnog ukusa, krupne, čvrste, rskave, glatke, prozračne, otvoreno žute boje, koja sa sunčane strane prelazi u ćilibarnu boju. Bobice su skoro podjednake veličine dugačke oko 2.7 santimetara a široke 1,7 santimetara. Pokožica je debela, čvrsta, usled čega grožđe ćilibarke može da izdrži i duži transport. Svaka bobica ima obično 4 semenke.
Zahteva laka i duboka zemljiša, toplije, južne položaje
Ćilibarka najbolje uspeva na lakim, dubokim zemljištima i traži topliju, južnu stranu, što je neobično važno za njeno sazrevanje, jer inače ne uspe da sazri. Dobro uspeva na svima važnijim i poznatijim podlogama.
Ćilibarka je vrlo rodna sorta. Rodna su joj i donja okca, ali najbolje i najlepše grozdove daje ako se čokot ne preoptereti rodom, jer ako do toga dođe onda grožđe ne može da sazri.
Ćilibarka se može gajiti na razne načine, tj. i na kolac i na špalir.
Ćilibarka kasno sazreva pa joj podneblje Srbije ne odgovara
U Srbiji ćilibarka kasno sazreva i njeno grožđe sadrži oko 170 grama šećera i oko 6 i 7 grama kiselije u Jednom kilogramu. U toplijim krajevima naše zemlje (Makedonija, Dalmacija, itd.) redovno dobro sazreva i daje širu sa 230 do 240 grama šećera i 7 do 7,5 grama kiseline u jednom kilogramu. Zato se gajenje ove sorte i preporučuje u krajevima toplije klime, pošto joj prilike u Srbiji ne odgovaraju, te zato kasno sazreva a često i ne uspe da sazri.
Prema plamenjači i ostalim gljivičnim bolestima veoma je osetljiva. Zbog toga što kasno sazreva i što je veoma osetljiva prema gljivičnim bolestima, a u prvom redu prema plamenjači, ćilibarka se kod nas i dalje gaji samo na manjim površinama.
Kao pozna sorta ćilibarka iože dati dobre prinose
Kao pozna sorta čije se grožđe dugo može očuvati, ćilibarka može imati i dobru prođu na pijaci, a ovo utoliko pre što ona stiže za prodaju onda kad su ostale sorte već na izmaku ili ih tada uopšte nema.
Valandovski drenak
Ova sorta naziva se još i imenom solunski drenak i crveni parmak. Najviše je raširena u Makedoniji, a naročito je mnogo ima u mestu Valandovu, po čemu je i dobila ime valandovski drenak. Nalazi se na malom broju čokota skoro u svakom vinogradu ‘i u svim krajevima naše zemlje.
Pre filoksere ova je sorta mnogo više bila raširena i dobro poznata kao odlična stona sorta.
Čokot je veoma bujan. Zrela loza je jaka, valjkasta, ima srednje dugačke članke, kestenjasto mrke boje s ljubičastim zglobovima (kolencima). List je srednje veličine ili veliki, petodelan. Gornji urezi na listu su duboki, a donji slabo izraženi. Liska je meka i s naličja vunasto-maljava. Lisna drška je debela, glatka, crvenkaste boje. Cvet ima dobro razvijen tučak, a prašnici su mu nerazvijeni, pa ne mogu da izvrše oprašivanje. Zbog toga se oprašuje s drugim sortama.
Grozd je srednje zbijen, a često i rehuljav, prema tome kako su cvetovi oplođeni. Inače, grozdovi su dugački, uzani, valjkastog oblika, ponekad krilati i razgranati, prosečno teški oko 200 do 250 grama. Bobice su krupne, jajastog oblika, šiljate, rskave, mesnate, tvrde i skoro podjednake veličine, sa po tri do četiri semenke. Pokožica je vrlo debela, glatka, od ružičaste do zatvoreno crvene boje s jakim pepeljkom.
Valandovski drenak najbolje podnosi transport
U poređenju s ostalim sortama stonog grožđa, bobice valandovskog drenka imaju najveću čvrstinu i mogu da izdrže prosečan pritisak od 1.5 kg, a pojedine bobice čak i do 2 kg, usled čega grožđe odlično izdržava duži pa čak i lošiji transport.
Čokot je veoma bujan — kalemiti na manje bujne podloge
U Srbiji valandovski drenak najbolje uspeva na podlogama kober 5 BB, teleki 8 B i šasla X berlandijeri 41 B. Pošto mu je čokot veoma bujan, treba ga kalemiti na manje bujne podloge. Na podlozi riparija portalis ranije sazreva, ali zbog velike bujnosti stvara guku (zadebljanje) na spojnom mestu, te su čokoti kratkog veka.
Dobro rađa kad se reže na duže lukove. Ako se reže na kondire daje slabe prinose. Valandovski drenak najbolje je gajiti na špalir uz primenu Gijovog načina rezidbe.
Gajiti ga u smeši sa sortama koje imaju dobro razvijene prašnike
Otporan je prema plamenjači i pepelnici kao i prema truljenju.
U Srbiji grožđe valandovskog drenka sadrži oko 170 grama šećera i oko 7 grama kiseline u jednom kilogramu.
S obzirom na to da se loše oplođava, valandovski drenak treba gajiti u smeši s drugim sortama koje imaju dobro razvijene prašnike, tj. sa sortama koje dobro oprašuju.
Valandovski drenak se nedovoljno gaji
Grožđe valandovskog drenka odlično se drži na čokotu do kasno u jesen, a obrano može se čuvati dugo preko zime. Od ovog grožđa može se spravljati i odlično slatko. Kao jedna od najkasnijih sorata, valandovski drenak može se dobro prodati u zemlji i u inostranstvu. Zato bi ga trebalo gajiti i na većim površinama, a naročito u Makedoniji i Dalmaciji.
Italija
Italija je novi ja stona sorta. dobivena ukrštanjem Napoleonove šasle i hamburškog muskata. Najviše se gaji u Italiji; u Jugoslaviji kao i u ostalim zemljama nalazi se više u sortimentskim vinogradima samo radi ispitivanja njenih osobina.
Čokot je jak. Zeleni lastari su bujni, debeli, sa slabo izraženim rebrima. Zreli lastari su debeli (jaki), s dugačkim člancima mrke boje oraha. List je krupan ili vrlo krupan, petodelan i s naličja slabo maljav. Gornji urezi su duboki. a donji vrlo malo izraženi. Zupci su široki, nejednaki i tupi. Grozd je veliki, valjkasto-kupastog oblika i ima dugačke peteljke.
Bobice su krupne, mesnate i slatke, pokožica bledo žuta sa žutim pepelžom
Bobice su vrlo krupne (krupnije od bobica afuz-ali) malo izdužene, jajastog oblika, često nejednake veličine i dobro pričvršćene za peteljčice, koje su debele, jake i dugačke. Bobice su vrlo mesnate, slatke, prijatnog muskatnog mirisa, koji se ispoljava tek u punoj zrelosti. Bobice imaju dve do tri semenke. Pokožica je čvrsta, bledo žute boje i sa žućkastim pepeljkom. Odlično izdržava i duži transport.
Zahteva sveža i duboka zemljišta, ali tople, južnije položaje
Ova sorta kao i afuz-ali traži sveža, duboka i plodna zemljišta, na toplim, južnim položajima. Pošto sazreva docnije nego afuz-ali treba joj posvetiti još veću pažnju, u tom pogledu. S obzirom na prirodne uslove koje zahteva, ova sorta ne može da se raširi u većoj meri u Srbiji, ali zato Dalmacija, Istra i Makedonija imaju najbolje uslove za njeno uspešno gajenje.
Dobro uspeva na podlozi kober 5 BB i teleki 8 B. Na podlozi riparija portalis sazreva zajedno s afuz-alijem. Međutim, poslednjih sušnih godina pokazala je slabije uspehe na ovoj podlozi.
Rezati je ka duži luk i gajiti na špalir
Kao i afuz-ali i ovu sortu treba rezati na duži luk. Najbolje uspeva ako se gaji na špalir, uz primenu Gijovog načina rezidbe, ali može da se gaji uz kolac, bez savijanja lukova. Samo u tom slučaju mora da se upotrebi dugačko kolje a rastojanje između redova ne treba da bude ispod 120 santimetara.
Na čardaklijama daje rod od 15.000 do 20.000 kg grožđa
Ova sorta daje prinos od oko 1,5 kilogram po čokotu. Nemamo iskustva u gajenju na većim razmacima, ali prema podacima iz Italije, ova sorta odlično uspeva na pergolama (čardaklijama) i daje prinos od 15.000 do 20.000 kilograma grožđa po jednom hektaru. Prema plamenjači i pepelnici dosta je osetljiva. Sazreva 5 do 10 dana docnije nego afuz-ali.
Sorta Italija je ozbiljan takmac izvozu našeg grožđa
Svojim lepim, rastresitim grozdovima, s krupnim i veoma lepim bobicama prijatnog muskatnog mirisa, ova stona sorta na stranim tržištima sve više konkuriše poznatoj sorti afuzali i ostalim stonim sortama. Napominje se, da je Italija počela da izvozi grožđe ove sorte tek pred Drugi svetski rat i da je 1938 godine izvezla oko 43 vagona i time postala opasan takmac izvozu našeg grožđa afuz-ali i domaće smederevke.
Prihodi koji bi se mogli dobiti
Kako se vrlo malo gaji u našoj zemlji, pogotovu u Srbiji, gde se može naći samo manji broj čokota, to se ne može dati neka sigurnija procena prihoda koji se gajenjem ove sorte mogu postići.
Upoređujući pak grožđe sorte Italija s ostalim sortama grožđa, a u prvom redu s grožđem sorte afuz-ali, sa sigurnošću se može reći da bi grožđe ove sorte dostiglo bolju cenu kako na domaćem tako i na stranom tržištu, te da bi prema tome i prihodi od gajenja ove sorte bili veći.
Sultanina
Za ovu sortu često se sreću imena: čikarda, kešmiš, bela bez semenke. Poreklom je iz Male Azije. Najviše je rasprostranjena u Grčkoj i Turskoj. U Srbiji se može naći samo manji broj čokota rasturenih po vinogradima, najviše u Makedoniji, oko Đevđelije i Kavadara, kao i u Severnoj Dalmaciji.
Nemamo dovoljno iskustva u gajenju ove sorte, ali prema rezultatima dobivenim na osnovu posmatranja manjeg broja čokota, može se zaključiti da bi se i u našim prilikama ona mogla uspešno da gaji. Sultanina je sorta bez semena, te zaslužuje veliku pažnju koliko radi proizvodnje svežeg grožđa za jelo toliko i radi proizvodnje suvog grožđa.
Grozd dugačak, bobice sitne, duguljaste, mesnate i bez semenki
Čokot je veoma bujan. Zreli lastari su sivomrke boje, dugački, debeli, pravog rasta, s jakom srži; imaju veći broj zaperaka i kratkih članaka. List je veliki, više širok nego dugačak, trodelan sa slabim urezima, tanak, gladak i sjajan. Zupci su tupi. Cvet je s normalnim prašnicima, ali je tučak nepotpun (defektan) pa zbog toga ne mogu da se razviju normalne semenke.
Grozd je dugačak, valjkasto-kupastog oblika, srednje zbijen, krilast. U našim uslovima dostiže prosečnu težinu od oko 350 do 400 grama.
Bobice su sitne ili srednje krupne, duguljaste, mesnate, rskave. bez semenki. Pokožica je srednje debljine i srasla s mesom, žućkaste boje a sa sunčane strane ćilibarno žute s rđastim mrljama.
Nepodesna za transport ali odlična za sušenje
Iako su joj bobice čvrste, sultanina nije pogodna za transport zato što se bobice krune zajedno s peteljčicama koje su inače tanke i krte, te se lako lome. Ali se od nje može dobiti odlično suvo grožđe koje ima dobru prođu.
Traži iste uslove gajenja kao i afuz-ali i daje dobre prinose
Najbolje uspeva ako se reže na luk. U pogledu zemljišta i položaja traži iste uslove kao i afuz-ali. Kod nas ova sorta može da rađa i daje prosečno 2 do 3 pravilno razvijena grozda, tj. 600 do 800 grama po čokotu, ali pri pravilnoj nezi i rezidbi može da da i 1.100 do 1.200 grama grožđa. Inače je veoma rodna sorta ako se gaji u pogodnim uslovima.
Osetljiva je prema mrazu i zato je treba saditi na višim položajima pošto tada manje strada. Sazreva krajem septembra, početkom oktobra.
Radi sticanja većeg iskustva trebalo bi je gajiti u raznim krajevima naše zemlje.
Odlike sultanine
Postoje odlike sultanine s krupnim bobicama ružičaste boje. U poslednje vreme u Italiji naročito dobro uspeva muskatna sultanina, koja je dobivena ukrštanjem sultanine s aleksandriskim muskatom. I ova nova sorta sazreva u isto vreme kad i afuz-ali, ali bolje rađa od sultanine a grožđe ima muskatan miris. Odličan je za suilenje. Kod nas se još ne gaji.
Dve rane stone sorte
Na kraju opisa stonih sorata koje dolaze u obzir za gajenje u našim prilikama, treba istaći još dve sorte, koje rano sazrevaju i prve stižu na pijacu.
Muskat oliver
Ova je sorta proizvedena u Mađarskoj, a dobivena ukrštanjem između bratislavske i čabskog bisera. Veoma je rana sorta i sazreva u isto vreme kad i čabski biser, tj. u drugoj polovini jula.
Grozd mu je veliki, kupastog oblika. Bobice imaju čvrstu pokožicu zlatnožute boje i jak muskatni miris i ukus.
Muskat oliver odlično podnosi transport.
Madlen anževin
Poreklom je iz Francuske, gde je proizvedena iz semena. Madlen anževin je najranija bela stona sorta. Sazreva u prvoj polovini jula. Manje rodi. Traži dugačku rezidbu. Bobice su duguljaste, srednje veličine, zelenkastožute boje, s lepim pepeljkom.
Grožđe je vrlo prijatnog ukusa.