Suncokret se uglainom taji radi proizvodnje semena iz kojeg se dobija ulјe. On se gaji i radi ishrane stoke, bilo u zelenom stanju ili pripremlјen kao silaža, jer daje veliku masu.
Ulјe, kode se dobija iz suncokretovog semena, ima vrlo veliku i raznovrsnu primenu u lјudskom životu. Ono se iskorišćana za ishranu i za tehničke svrhe. Za lјudsku ishranu ono je jednako po kvalitetu najbolјem maslivovom ulјu.
Suncokretovo ulјe služi za izradu veštačkog sala i putera (margarina) a iskorišća1va se i za konzerviranjz riba, voća, povrća i drugih proizvoda. Ono oluži za dobijanje glicerina i stearina, a prave se od njega i sapun, sveće i raznovrsni mirisi; služi za izradu boja’, laka; firnajza; primenjuje se u medicini a takođe se iskorišćava za gorivo i mazivo. Upotrebljava se i u slikarstvu.
Pored iskorišćavanja za ulјe, suncokretovo seme je odlična hrana i za domaće životinje, a naročito za živinu. Mlada otoka hranjena suncokretovim semenom brzo |raste i dobro održava svoju kondiciju, a živina hranjena suncokretovim semenom brzo raste, rano počinje da nosi i mnogo nosi jaja.
Sadržaj
Uvod
Uptreba i privredni značaj suncokreta
Proizvodnja suncokreta u svetu i kod nas
OPŠTI DEO
Opis suncokreta
Korena
Stablo
Lišće
Cvet
Seme
Vrste suncokreta
Suncokret za ulјe (Helianthus oleiferus, Pl.)
Sorte suncokreta u Jugoslaviji
Razvitak suncokreta
Prvi period
Drugi period ili period razvitka glavice suncokreta
Treći period ili period cvetanja suncokreta
Četvrti period ili period sazrevanja suncokreta
POSEBNI DEO
Gajenja suncokreta
1. Plodored
2. Izbor i priprema zemlјišta
a) Izbor zemljišta
b) Priprema zemlјišta
3. Đubrenje
a) Stajsko đubre
b) Veštačka đubriva
Azotna đubriva
Fosforna đubriva
Kalijumova đubriva
Krečna đubriva
4. Setva suncokreta
Izbor semena
Vreme setve
Količina semena za setvu
Način setve
Dubina setve
Gustina setve
5. Nega suncokreta
a) Obrada zemlјišta pod suncokretom
Razbijanje kore
Okopavanje
Prvo okopavanje
Drugo okopavanje
Treće okopavanje
b) Razređivanje
v) Zakidanje zaperaka
g) Prihranjivanje
d) Dopaunsko oprašivanje
e) Navodnjavanje
6. Žetva š vršidba suncokreta
a) Žetva
b) Vršidba
Bolesti i štetočine
Volovod, vodnjača ili čuma
Rđa na suncokretu
Sklerocija, rak ili bela trulež
Plamenjača na suncokretu
Suncokretov molјac
Uvod
Upotreba i privredni značaj suncokreta. Ostaci koji se dobijaju pri ceđenju ulјa iz suncokretovog semena pod imenom ulјane pogače i šrot, odlična! su hrava za domaće životinje, a naročito za mladu stoku, muzne krave i stoku u tovu. Ova hrana se smatra kao vrlo kovcetrisaka, jer sadrži velike količine hranlјivih sastojaka: belančevine, skroba (uglјenih hidrata), ulјa i mineralnih sastojaka u sledećim granicama:
- vode 10,00—15,80%
- belančevina 34,00—37,00%
- skroba (uglјenih hidrata) 22,00—36,00%
- ulјa 1,50— 8,00%
- celuloze 13,00—18,00%
- pepela (mineralnih materija) 8,00—10.00%
U zemlјama sa naprednim stočarstvom, suncokret se ubraja među najbolјe bilјke za silažu. Silaža pripremlјena od suncokreta u doba punog cvetanja suncokreta jednaka je 3 kg silaže 1 kg lucerkinog sena. Sastav suncokretove silaže je obično sledeći:
- vode 52,30%
- belančevina 5,00%
- ulјa 2,40%
- skroba (uglјeiih hidrata) 24,75%
- celuloza 10,20%
- papela 4,50%
Silaža od suncokreta bolјa je ako se priprema u kombinaciji sa drugim bilјkama: kukuruzom, sojom, sirkom, grahoricama, graškom, pasulјom i otpacima šećerne repe (lišća, glava).
Dobro je suncokret ansilirati i sa plevom belih žita, suvom kukuruzovom šašom i sitnom slamom.
Suncokretove stablјike služe (vrlo dobro kao gorivo. Pepeo dobiven od njih sadrži 30—50% kalija (potaše), zbog toga je on cenjen u industriji sapuna i kao đubrivo za đubrenje useva, naročito suncokreta, šećerne repe, krompira i drugih krtolastih bilјaka, Pošto suncokretove stablјike imaju visoki procenat celuloze, one se mogu koristiti i za izradu hartije i vlakno., što se u nekim zemlјama već i čini.
U industriji ulja kod prerade suncokreta lјuske služi kao gorivo za pogon.
Suncokret je koristan i za napredak pčelarstva, jer njegov cev pruža odličnu pašu za pčele.
Kao okopavina suncokret je važan i za plodored u polјoprivredi. Sazrevajući rano u jesen, on dade bol>u mogućnost od kukuruza i šećerne repe da se posle njega motu ozime žitarice blagovremeno zasejati. Sem toga, suncokret, pružajući duboko u zemlјu svoje korenje, ostavlјa zemlјu u rastresitom stanju, što potoduje provetravanju zemlјe i omogućava narednom usevu da brzo razvija koren u dublјe slojeve zemlјe.
Proizvodnja suncokreta u svetu i kod nas. Suncokret je poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Tamo su ga urođenici (Indijaici) gajili pre otkrića Amerike.
U polovini XVI veka suncokret je prenesen iz Amerike u Španiju, odande je prenesen početkom XVII veka u Bavarsku i Belgiju, a posle toga po drugim zemlјama Evrope. Svuda je u prvo vreme suncokret gajen kao ukrasna bilјka, a kasnije se počeo gajiti radi ishrane stoke i proizvodnje semena za industrijske svrhe.
Proizvodnja suncokreta zastuplјena je danas u svima delovima sveta. Površina na kojoj se on svi u svetu iznosi svake godine oko 7,000.000 hektara, od čega preko’ Vi otpada na SSSR. Druga zemlja u proizvodnji euncokreta u svetu je Argentina, a zatim Rumunija, Bugarska, Urugvaj, Jugoslavija Turska itd.
Proizvodnja suncokreta u Jugoslaviji za industriju počela je posle Prvog svetskog rata, ali nije vođena statistika o ovoj proizvodnji do 1034, niti je pak dotle poklanjana neka naročita pažnja proizvodnji ulјarica u Jugoslaviji Godine 1934 obrazovan je pri Ministarstvu polјoprivrede Savetodavni odbor za unapređenje proizvadnje uljarica i stvoren fond za unapređenje ove proizvodnje. Dve godine kasnije, 15 juna 1936 godine, donesena je Uredba o snabdevanju fabrika ulјa ulјanim semenom. Po toj Uredbi bio je zagaranjtovan proizvođačima otkup svog proizvedenih količina uljarica po ceni, koja je se setve određivana od Ministarstva trgovine i industrije u sporazumu sa Ministarstvom polјoprivrede. Po toj Uredbi određivane su samo najniže otkupne pene za pojedine ulјarice ispod kojih se nisu mogle otkuplјivati.
Mada te cene nisu bile tako visoke da potpuno zadovolјe proizvođače ulјarica, ipak su ove bile znatno više od cena gare donošenja Uredbe, što je povolјno delovalo da se proizvodnja ulјarica a naročito garoiavoiša suncoičreta znatno poveća.
Do 1938 godine od ulјajrica najviše je gajena u Jugoslaviji ulјana regaica. Međutim te godine izbija na prvo mesto suncokret, koje mesto on i sada drži. On zauzima oko % od celokupne površine koja se seje ulјaricama u Jugoslaviji.
6. Žetva i vršidba suncokreta
a) Žetva
Zreo suicokret poznaje se po tome što mu lišće na stablu uvene i sasuši se, neplodni ili jezičasti cvetići na glavici uvenu i opadnu, glavica na donje strane (na naličju) dobije žutu boju, a unutrašnji deo glavice i viši deo stabla se osuše. Seme zrelog suncokreta dobija potpuno odgovarajuću boou svoje nrote, lako se roni iz tlanica, jezgro mu je puno, ljuska tvrda, a ostaci cveta mu nadaju (lako se rukom kruni).
Kad je suncokret zreo treba pristupiti njegovoj žetvi (branju). Žetva ne sme da se obavlja dok seme nije potpuno zrelo, jer samo zrelo seme sadrži potpunu odgovarajuću sadržinu ulja. Sem toga, nedovoljno zrelo seme se teže kruni iz glavica i brzo se kvari, te povećava troškove čuvanjva i rukovanja sa njim. Ali, »e sme mnogo ni da se odugovlači sa žetvom, jer ako se ovo čini, može se desiti odronjavanje semena iz zrelih tlavica, na na taj način da se trpi gubitak u semenu. Sem toga, nanose mišice i miševi zrelom semenu štete.
Kod žetve suncokreta prvo poseći one glavice iz kojih će se uzeti seme za setvu, a zatim sve ostale
Žetva suncokreta može se vršiti na više načina:
Prvi način je da se stabla ispod glavice zaseku, ali tako da se ne ne advoje od stabla, već da se zasečene ostave da vise svaka na svom stablu dok se je osuše.
Drugi način je da se nekoliko redova stabla poseku glavice u svojoj osnovi, zatim da se na jednom redu, obično ka srednjem odseče gornji deo od stabala, tako da stabla ostanu do 1,5 m visine od zemlje. Na takvim stablima se potom vasade po nekoliko glavica, i to tako da crve nasađene budu okrenute licem na gore ka suncu a poslednja, koja treba da je među njima najveća da bude okrenuta licem na dole (ka zemlji), da bi na taj način iščistila ostale glavice ispod sebe od kiše.
Treći način je da se glavice kosim rezom odseku od stabla, pa zatim da oe svaka na svome stablu nasadi licem na gore, ali »e horivontalno već malo nažrivljeio ka jugu. Ovaj način je najcrvporučljiviji, jer se šime žetva obavlja najbrže i najjeftinije.
Sl. 7 — Suncokretove glakice iosečene i svaka nasađena na svome stablu
Izostavljeno iz prikaza
Na velikim površinama pod suncokretom, žetva suncokreta obavlja se mašinama tzv. kombajkima, koje jedaovremeno požanju i vrše suncoasret.
Odsečene od stabla glavice se ostave nekoliko dva da se prosuše. To traje obično 10—14 dana. Kad su glavetce suve da se mogu lako lomiti one se kolima, programa ili na drugi način crenooe sa njive na guvno za vršaj radi istresanja (krunjenja) semena iz njih. Prilikom prenosa suvih glavica sa njive do guvna z-a vršaj, treba obratiti niko veću pažnju, da se iz njih seme ne gubi, jer se ono vrlo lako žruni. Zago kola za prenos glavica moraju biti za straga ponjavama, sira da ma što nečim drugim što će sprečiti gubitak vremena.
Pošto se glavice priberu sa zemljišta (njive), stabljmke se zatim proseku, svežu u snopove, pa. se ostave da se osuše, a zatim upotrebljavaju za gorivo ili druge korisne svrhe. Ako se suncokretove stabljike upotrebljavaju za gorivo, premda pepeo od njih iskorišćavati za đubrenje zemljišta jer odrzati preko 25% kalijuma.
b) Vršidba
Vršidba suncokreta sastoji u krunjenju ili istrisanja semena iz glavicai Ona se obavlja ručno iši manšnama. Sa malih površina obavnja se obično rukom, i to na taj nanin što se dve glavice licem udaraju, ili trljaju jedna od druge, ili se pak jedvostavno mlate štapovima dok ceM.e iz šž ne ispadne.
Za vršaj suncokreta većih količina primenjuju se mašine kojih ima specijalno za ovu svrhu. No, ako ovakvih mašina nema, onda za ovo vrlo dobro služe i cršalice za vršaj žitarica, kao i krunjače za kukuruz.
Kod vršaja sunco(Kreta vršalicom za žito, treba vršalicu za OIBO podesiggi: uklone se gvo-zdeni štapovi na bubnju pa se zamene drvenim, da se ne bi seme lomilo; poveća se rastojanje između bubnja i korpe, odvajanjem bubnja od korpe, prerada potrebi; smanji se broj obrtaja bubnja na 550—600 u minutu. Pri vršaj.u upotrebljavaju se sita kao i kod vršaja ječma.
Pošto se suncokretovo seme ovrši, ono se prečišćava da bi se očistilo od šturih i pjreznih semenki, kao i od druge nečistoće, Za ovo se mogu upotrebiti i obične vejalice, koje se upotrebljavaju za vejanje žita. Zatim se seme nasipa u spremišta, da se suši.
Spremišta za suncokret treba da su suva, provetriva, sa podom od dasaka i sa zidovima obloženim daskama, da su zaštićena od vremenskih nepotoda i da nisu pristupačna miševima i pticama, jer ove životinje motu da nanesu velike štete.
U spremištima se suncokretovo , seme nasipa u tanak sloj oko 10—15 cm. visine i često se lopatom meša da bi se brže sušilo. Ne sme se suncokretovo seme odmah nasipati u debeli sloj, naročito ne ako je vlažno, jer se može ugrejati (upaliti) i upleoniviti, te bi ceo bilo štetno po njegov kvalitet, a naročito je štetno po sadržinu i kvalitet ulja
Ako je suncokretovo seme suviše vlažno, a nema dovoljno prostorcja da oe može rascrosttrti u tanak sloj da se suši i da se može lopatat1I, ono se m:ora veštački sušitgi. Za ovo se upotrebljavaju iste sušionice, koje se upotrebljavaju i za sušenje kukuruza.
Kada je seme suvo i nema u oebi više vlate od 10—12%, ono oe može nasipati u debeli eloj na čuvanje, u crotivnom mora se i dalje suš>iti dok se sadržina vlage u njemu ne postigne ispod 12%.
Bolesti i štetočine
Gajenje suncokreta kod nas na većim površinama počelo je tek od pre 30 godina i već se osećaju štete na suncokretu od bilših bolesti i štetočina. Među biljnim bolestima i štetočiname, koje suncokret napadaju iajrasprostranjenije su kod nas sledeće: Volovod, V10d[njača ili čuma (Ogobanche kuimana, Mut), Rđa na suncokretu (Puccinia helianthy, Schweintz), Sklerocija, rak ili, bela trulež (Sklerotia libertiana, Fuckel), Suncokretov moljac (Homoeosoma nebulella. Hb). Pored ovih bolesti i štetočina suncokret napadaju još i razne sovice (Noćki leptiri), skočmbube, strižibube, akakavci, gusenice, koje napadaju i druge biljke. Opisaćemo ukratko bolesti i štetočine od kojih suncokrst najviše strada.
Volovod, vodnjača ili čuma (Orobanche cumana, Mut).
Ovo je parazit koji siše sokove iz tkiva suncokretove biljke, putem žilica koje prodiru u suncokretov koren. On napada pored suncokreta i drute kulturne i divlje biljke, kao napr. : duvan .patlidžan, beladonu, pelin i drute. Ova) parazit je bez hlorofila (zelenila), pa veoma sposobnosti da stvara sebi organske materije. Zato je upućen da živi na ranze drugih biljaka, se pući ,iz njih sokove svojim korenom. Stablo mu je ljuskavo, nežno, beložute boje, dužine 15—36 cm. Lišće mu je sitno, žute boje. Ima sitne i bledoplave cvetiće, skušveve 20—30 u klas. Pri oazrevanju cvetići stvaraju čaure, od kojih svaka sadrži po 15.000 i više vrlo sitnih semenki (spore). Prema tome, jedna biljka ovog parazita može dati po nekoliko desetiva i stotiva hiljada sitnih spora, koje vetar lako raznosi. Klijavost spora traje do 10 i više dana, usled četa je borba sa ovim parazitom vrlo teška. Kada sprem ovog parazita dođu u dodir sa korenom suncokreta-, one brzo klijadu i pružaju sisaljke u koren iz koga kišu sokove. Usled ovoga bilja suncokreta ne može da ngotreduje, vene i ugine, ili ne niške dovoljno da se razvi]a i da da normalni prenos semena i sadržinu ulja u semenu.
Sl. 8 — Volovod
Izostavljeno iz prikaza
Napadnuti suncokret od ovoga parazita ima «a korenu kvrge. Drema stranim podacima kod volovoda se razlikuju dve rase: rasa „A“ i rasa „B“. Neke sorte suncokreta su otporne prema jednoj rasi, a nisu otporne prema drugoj i obratno. Svaka od ovih odvoda najbolje napreduje pod uslovima koji su toj putopunosti. Rasa „A“ bolje napreduje u vlaknim krajevima i u peskovitom zemljištu sa više kiseline, dok rasa „B“ bolje napreduje u suvoj klimi i u zemljištima koja su više neugralna i rečna.
Za borbu protiv ovog insekta preporučuje se: 1) Gajiti sorte suncokjreta koje su otpo1rne (imune) protivu ovoga parazita; 2) Primenjivati što duži plodored u gajenju suncokreta na zemljištima zaraženim ovim parazitom, tako da suncokret na isto zemljište dođe tek posle sedam do osam godina i kasnije, a za to vreme gajiti na istom zemljištu biljke koje ovaj parazit ne napada; 3) Obavljati što čenhće i pažljivo okopavanje suncokreta, ne dozvoljavajući da se parazit razvije do cvetanja; 4) Paziti da se suncokretovo seme ne prenosi za setvu iz reona koji je ovim parazitom zaražen u rejon gde njega nema; 5) Uništavati korove u usevu suncokreta i van šega na kojima ovaj parazit živi; 6) Gajiti suncokret tusto radi ishrane stoke da ©i se na taj način izazvao što jači razvitak parazita, pa kad usev bude u najjačem razvitku, a još nije cvetao pokositi ga i upotrebiti za ishranu stoke u zelenom stanju ili za ansmla1žu.
Rđa na suncokretu (Puccinia helianthy, Schweinitz). — Ovo je bolest koja napada lišće, stablo i glavicu suncokreta. Ona se pokazuje time što se «a obolelom mestu pojavi mrko-riđa mrlja, koja prouzrokuje gljivicu ove bolesti, kao što je to slučaj i sa rđom na drugim biljkama. Ona se razvija na suncokretu od ranog proleća pa do kasne jeseni, sve dok suncokret ne sazri, prelazeći iz jednog stadijuma razvitka u drugi. Ova bolest se pojavljuje obično polovinom juna, na donjoj strani lišća i na lišću bliže zemlji. U daljem razvitku bolest prelazi na gornje lišće, cvetne glakice pa i stablo. Od rđe napadnuto lišće ne može normalno da, se razvija tj. da vrši svoju funkciju, sasuši se i opadne pre vremena. Usled toga dobija se mali ili nikakav prinos semena. a dobiveno seme )e sitno, lako i šturo sa niskom sadržinom ulja i ulje je slabog kvaliteta.