Publikacija „Novi sistemi ocenjivanja hranljive vrednosti stočne hrane“, koju sam 1984. godine objavio u posebnom izdanju Poslovne zajednice industrije stočne hrane, poslužila je stručnoj javnosti da se upozna sa praktičnim rešenjima do kojih je savremena nauka stigla u oblasti procenjivanja hranljive vrednosti stočne hrane i kakva su rešenja prihvaćena za naše uslove. S obzirom na to da je navedena publikacija odavno rasprodana i da su u međuvremenu prikupljeni novi podaci, ukazala se potreba za pripremu nove publikacije i to u formi priručnika iz ishrane preživara. Ovaj tekst pred- stavlja potpuno prerađeno i prošireno izdanje navedene publikacije koje sadrži, pored podataka o hranljivoj vrednosti niza stočnih hraniva, odgovarajuće normative i preporuke koje omogućavaju pravilno sastavljanje obroka za pojedine vrste i kategorije preživara. Pored toga pojednostavljen je način obračunavanja hranljive vrednosti stočne hrane, a unet je i pregled koeficijenata svarljivosti pojedinih grupa organskih sastojaka hrane što omogućava, u slučaju potrebe, izračunavanje vrednosti stočne hrane iz vlastite proizvodnje.

Ovako koncipirana publikacija predstavlja, zapravo, priručnik koji je neophodan studentima pri upoznavanju sa praktičnom organizacijom ishrane preživara, stručnjacima stočarima i nutricionistima u svakodnevnoj praksi, a takođe ; naučnim radnicima koji se bave problemima energetike i organizacijom hranidbenih ogleda u ishrani preživara.

U izradi ovog priručnika značajnu pomoć u prikupljanju izvora za obradu podataka pružili su profesori dr K. Salobir, Ljubljana i dr H. Zlatić, Zagreb, na čemu im posebno zahvaIjujem. Takođe se zahvaljujem i recenzentima profesorima dr D. Zeremskom, Beograd i dr J. Žgajnaru, Ljubljana, koji su svojim savetima doprineli kvalitetu priručnika.

Č. O.

Sadržaj

PREDGOVOR
UVOD
SASTAVLJANJE OBROKA

Preporuke za ishranu goveda
a) Krave
b) Podmladak goveda
c) Priplodni bikovi
Preporuke za ishranu ovaca
d) Ovce
e) Jagnjad
Preporuke za ishranu koza
f) Koze
g) Jarad

Koeficijenti za preračunavanje ME u NEL jedinice
Koeficijenti za preračunavanje ME u NEM jedinice
Konverzija telesne mase u metaboličku masu

TABLICE HRANLJIVIH VREDNOSTI HRANIVA
Uputstvo za korišćenje tablica

1. ZELENA HRANIVA SVEŽA, SILIRANA I OSUŠENA

1.1. Zelena hraniva sveža
1.1.1. Prirodne livade
1.1.2. Graminee, krmne trave
1.1.2. Graminee, žitarice
1.1.3. Leguminoze
1.1.4. Ostala zelena hraniva
1.2. Silaže
1.2.1. Travna masa s prirodnih livada
1.2.2. Graminee, trave
1.2.2. Graminee, žitarice
1.2.3. Leguminoze
1.2.4. Ostale biljke
1.3. Osušena zelena hrana
1.3.1. Prirodno osušena — seno
1.3.1.1. Prirodne livade
1.3.1.2. Graminee, trave
1.3.1.2. Graminee, žitarice
1.3.1.3. Leguminoze
1.3.2. Veštački osušena — dehidrirana zelena hrana

2. SLAME KOČANKE, PLEVE I LJUSKE

2.1. Slame i kočanke
2.1.1. Graminee, trave i žitarice
2.1.2. Leguminoze
2.2. Pleve i ljuske
2.2.1. Graminee, žitarice
2.2.2. Leguminoze
2.2.3. Ostale ljuske

3. KORENJE, GOMOLJI I PLODOVI

4. ZRNEVLJE — SEMENJE

4.1. Žitarice
4.2. Leguminoze
4.3. Semenje bogato u ulju

5. INDUSTRIJSKI PROIZVODI

5.1. Proizvodi mlinske industrije
5.1.1. Krmna (stočna) brašna
5.1.2. Mekinje, posije
5.2 Proizvodi industrije skroba
5.3. Proizvodi industrije šećera
5.4. Proizvodi industrije ulja
5.5. Proizvodi industrije vrenja

PROSEČNI KOEFICIJENTI SVARLJIVOSTI
REGISTAR HRANIVA

LITERATURA I IZVORI PODATAKA

Uvod

Raznolikost hraniva po sastavu i strukturi nametnula je potrebu iznalaženja jednostavnog i efikasnog načina izražavanja njihove hranljive vrednosti, odnosno utvrđivanje njihovog proizvodnog potencijala. Pošto organski sastojci hrane predstavljaju i osnovne sastojke stočnih proizvoda, a njihova zajednička karakteristika je da sadrže energiju koju životinja može koristiti i ugrađivati u svoje proizvode, postoji mogućnost jedinstvenog prikazivanja proizvodnog potencijala hraniva na bazi određivanja njihove energetske vrednosti. Ova vrednost zavisi od sadržaja svarljivih ugljenih hidrata, proteina i masti. Proteini u hrani imaju dvostruku ulogu — energetsku, kao i ostali organski sastojci, ali i specifičnu u podmirivanju potreba u proteinima, pošto se ove potrebe ne mogu zadovoljiti iz drugih izvora energije. Obzirom da su potrebe u proteinima u obroku životinja takođe značajne, neophodno je proizvodni potencijal hraniva prikazivati u energiji i u proteinima. Ostali potrebni sastojci hrane (vitamini, minerali i dr.) ne mogu se obuhvatiti jedinstvenom merom te se tretiraju posebno.

Za merenje proizvodnog potencijala hrane koristio se u Evropi, pa i kod nas, skrohni ekvivalent, odnosoo hranljive jedinice koje su izvedene iz sistema skrobne vrednosti i predstavljaju količinu energije hrane (neto energiju, NE) koja, posle svih gubitaka u toku varenja i metabolizma, preostaje životinji za ugrađivanje u proizvod. U tom sistemu tablične vrednosti svakog hraniva bile su fiksirane, bez obzira za koju vrstu proizvodnje i u kakvom tipu obroka su se one koristile.

U sistemu skrobnih ekvivalenata zapažena su osetna neslaganja između stvarne proizvodnje i proizvodnje očekivane na osnovu vrednosti obroka prikazanih u skrobnim ekvivalentima ili u ovsenim jedinicama. Zbog toga su vršene razne korekcije (koeficijenti pune vrednosti, korekcija za sirovu celulozu (vlakninu), korekcija u proizvodnji mleka, korekcija za vrednost sena i dr.). Pored toga, stalnim prilagođavanjem normativa nastojala su se ublažiti odstupanja realnih od obračunatilh vrednosti obraka. Sve ovo je obezvredilo navedene jedinice merenja vrednosti hrane. Kao primer za ova variranja može se navesti ječmena jedinica, čija je vrednost u Danskoj, Holandiji, Norveškoj obračunavana kao 1650 kcal NE, dok se u Francuskoj njena vrednost u proizvodnji mleka računa kao 1730 kcal NE, a u proizvodnji mesa kao 1855 kcal NE.

U svetu je u poslednjih četrdesetak godina intenzivirano proučavanje efekata iskorišćavanja hrane u ishrani domaćih životinja, a u okviru Evropske zootehničke federacije održavani su svake tri godine simpozijumi na kojima su se razmatrali najnoviji rezultati proučavanja metabolizma energije. Kada je prikupljeno dovoljno podataka o neodrživosti starih sistema za ocenjivanje vrednosti stočne hrane, formirana je radna grupa za izradu predloga novog evropskog sistema i za izradu energetskih potreba u preživara.

Komisija za ishranu domaćih životinja pri Jugoslovenskom društvu za proučavanje i unapređivanje stočarstva na svojim redovnim sastancima, počev od 1974. godine, stalno je razmatrala zbivanja i napore u nauci, koji su se kretali u pravcu iznalaženja boljih i savršenijih načina ocenjivanja hranljive vrednosti stočne hrane. Kada su istraživanja u ovom području toliko odmakla (12, 13, 14) da su omogućila izradu novih sistema, koji su uvedeni u SAD, V. Britaniji, Holandiji, DR Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj i SR Nemačkoj i naša je Komisija prihvatila potrebu prelaska na nove sisteme i odlučila da se priđe sastavljanju novih tablica hranljive vrednosti stočnih hraniva i adekvatnih normativa koji će omogućiti njihovu primenu. Odluka je bila da se hranljiva vrednost prikazuje u neto-energiji (NE) i da se kao osnova za izradu novih tablica uzmu preporuke navedene radne grupe i novi holandski sistemi koji predstavljaju uspešnu sintezu naučnih dostignuća na ovom polju u DR Nemačkoj, V. Britaniji, SAD i Holandiji (19). Istovremeno je odlučeno da se za novu jedinicu merenja neto energetske vrednosti hrane uzme 1 MJ (megadžul), koji odgovara vrednosti od 1000 kJ (Mlodžula), odnosno 1 milion J (džula). Odluka o napuštanju kalorija kao mere za energiju i prihvatanje džula u saglasnosti je sa novim Međunarodnim sistemom mera, koji je ozvaničen i u Jugoslaviji. Jedan J predstavlja rad koji izvrši sila 1 N (Newton — njutn) na puifcu od 1 m, a 1 .N je piroizvod mase od 1 kg i ubrzanja od 1 m u s2. Novi sistemi i tablice nranljive vrednosti stočne hrane pripremljeni za upotrebu u našoj praksi prvi put su objavljeni 1984. godine. Do danas je većina evropskih zemalja napustila stare i prihvatila nove sisteme ocenjivanja hranljive vrednosti stočne hrane.

I pored želje da se stare mere usavrše i zadrže kao jedinstvene mere vrednosti stočne hrane, dosadašnja istraživanja su pokazala da je nemoguće vrednost hrane prikazati s jednom jedinicom mere, jer se u telu ista količina hrane koristi različito, odnosno daje različitu količinu NE, što zavisi od funkcije, odnosno potreba koje podmiruje. Efekti iskorišćavanja metaboličke energije (ME) hrane u telu kreću se od 10—80%, zavisno od toga da li ista hrana služi za podmirivanje potreba za reproduktivni prirast, rast i tov, proizvodnju mleka ili održavanje integriteta tela životinja. I nivo ishrane utiče na efekte iskorišćavanja hrane u proizvodnji. Sve ovo − ukazuje da je nemoguće da se realna vrednost prikaže samo u jednoj jedinici mere. Praktični razlozi, međutim, zahtevaju da način ocenjivanja hranljive vrednosti hrane bude što jednostavniji i sa što manje jedinica mere, te je nađeno kompromisno rešenje po kojem su u Holandiji, Francuskoj, Švajcarskoj i SR Nemačkoj prihvaćena dva sistema merenja energetske vrednosti hrane. Takvo smo rešenje i mi prihvatili i odlučili se za dve jedinice merenja: NEL i NEM, pomoću kojih treba da se obuhvate osnovni efekti iskorišćavanja hrane, a to su: održavanje, laktacija ili proizvodnja mleka i rast, odnosno tov, što se u savremenoj proizvodnji označava kao proizvodnja mesa (opširnije vidi lit. 13). Posebno prikazivanje vrednosti hrane u fazi održavanja, kao što je to slučaj u SAD u tablicama i normativima za tovna goveda, nije prihvaćeno, već je sa navedene dve jedinice obuhvaćen i uticaj iskorišćavanja NE u održavanju tela životinje preko tzv. »nivoa proizvodnje«, koji je ovde obračunat u proizvodnji mleka na osnovu potreba krave žive mase 550 kg koja dnevno daje 15 kg mleka s 4% mast-i (NEL), a u proizvodnji mesa na nivou koji je za 1,5 puta (50%) veći od potreba za održavanje (NEM). Ovo pokazuje da su nove jedinice mere obračunate za potrebe intenzivne proizvodnje, jer se pretpostavlja da će se ove tablice i normativi upotrebljavati prvenstveno u takvoj proizvodnji. Međutim, postoje faze proizvodnje ili uslovi koji ne zahtevaju intenzivnu ishranu, pa su za takve uslove u preporukama, odnosno normativima, izvršena prilagođavanja na osnovu kojih se podmiruju potrebe životinja različite veličine i različitog intenziteta proizvodnje, te specifične potrebe, kao što su reproduktivni prirast ili variranje težine u reproduiktivtnih grla. Pored toga, da bi se u praksi pojednostavila upotreba tablica, potrebe u hrani prikazane su u NEL jedinicama ne samo za grla u laktaciji, već i za sva ženska priplodna i remontna grla (odlučeni ženski podmladak), pa čak i za bikove, dok su potrebe u hrani za muški podmladak i grla namenjena klanju prikazane u NEM jedinicama.

Na osnovu iznetih podataka vidi se da su u pripremanju ovih tablica korišćena dva sistema. Jedan je namenjen ishrani grla u laktaciji (NEL) i razrađen je na osnovu preporuka van Esa, koje obuhvataju, pored rezultata vlastitih istraživanja, i rezultate postignute u SAD, V. Britaniji i, posebno, u DR Nemačkoj. Drugi se zasniva, po predlogu navedene radne grupe, na rezultatima istraživanja i predlozima J. Harkinsa 1 sar. (13). Hranljiva vrednost stočne hrane u tablicama prikazana je u 1 kg suve materije (SM), a u slučaju kada je trebalo vrednosti izražene u kalorijama prevesti u džule korišćen je odnos:

1 kalorija = 4,184 J

Iako ima više faktora za konverziju kalorija u džule, ovaj faktor je većinom prihvaćen u stručnoj literaturi (u DLG sistemu: 4,186).

Izmene u novim tablicama hranljive vrednosti stočne hrane odnose se samo na energiju, dok je prikazivanje sadržaja ostalih hranljivih materija, za sada, ostalo nepromenjeno.

U poslednjih desetak godina objavljeno je u SAD i u Evropi nekoliko novih sistema za način prikazivanja potreba u proteinima, koji treba da zamene upotrebu svarljivih sirovih proteina (SSP). Istraživanja su pokazala da efekti SSP u obroku zavise od izvora proteina, količine energije i drugih faktora i da upotreba pojma SSP zanemaruje uticaj mikrobiološke fermentacije u digestivnom traktu preživara. Danas je poznato da se velik deo proteina iz obroka razgrađuje u buiragu preiko peptida i aminokiiselina do amonijaka i da se ovi sastojci koriste za sintezu mikrobioloških proteina, koji se ne resorbuju u buragu, već odlaze u tanka creva i tamo su podložni enzimatskom varenju. Mikrobiološki proteini i nerazgrađeni deo proteina iz obroka u buragu čine 50—70% ukupnih proteina. Pošto se mikrobiološki proteini po sastavu aminokiselina razlikuju od proteina hrane, to i stvarno svareni proteini iz obroka u preživara značajno se razlikuju od sastava proteina hrane. Metabolizam proteina iz obroka preživara zavisi od aktivnosti mikroflore i dostupnosti energije. Poznato je da se i NPN (neproteinski azot, dušik) uz prisustvo energije koristi u mikrobiološkoj sintezi proteina. Sve ovo se ne obuhvata pojmom SSP.

Do sada je objavljeno 6 novih sistema normiranja potreba u proteinima (V. Britanija, Francuska, SR Nemačka, SAD, Švajcarska i nordijski sistem u Skandinaviji). Iako ovi sistemi polaze od istog koncepta, oni se međusobno razlikuju, uglavnom, u količinama mikrobioloških proteina u odnosu na svarIjivu organsku materiju ili na ME, a zatim u potrebama za održavanje, u efikasnosti iskorišćavanja resorbovanih aminokiselina i dr. Razlike između ovih sistema su značajne, te obzirom na tu neujednačenost i nedostatke u procenjivanju stvarne vrednosti proteina hrane koji će se resorbovati u telu preživara, smatram da za sada još nije vreme za predlaganje novog sistema, odnosno novog načina prikazivanja vrednosti proteina i njihovog normiranja u našim uslovima.

Za procenjivanje hranljive vrednosti stočne hrane koriste se podaci iz tablica a, ukoliko se raspolaže podacima o hemijskom sastavu pojedinih hraniva, moguće je, na osnovu podalaka o sadržaju sirovih proteina, sirove masti, sirove celuloze i BEM (bez N ekstraktivnih materija), kao i podataka o svarIjivosti ovih grupa materija i njihovoj energetskoj vrednosti, izračunati stvarnu vrednost hraniva u ishrani. Izračunavanje novih energetskih jedinica, NEL i NEM, vrši se na osnovu sadržaja ME u hranivima i koeficijenata njenog iskorišćavanja u proizvodnji mleka (ki) i u proizvodnji mesa (kmf):

NEL = ki X ME
NEM = kmf X ME

ME se izračunava iz podataka o količini svarljivih organskih materija u hrani, a vrednost navedenih koeficijenata zavisi od metaboličnosti energije (q), koja se dobija iz sledećeg odnosa:

q u % = ME/UE x 100

Sadržaj ukupne energije (UE) i ME procenjuje se na sledeći način

• UE, MJ/kg SM = 0,02414 X sir. proteini u g
  + 0,03657 X sir. mast u g
  + 0,02092 X sir. celuloza u g
  + 0,01699 X BEM u g
  — 0,00063 X šećeri u g

ME, MJ/kg SM — 0,01715 (ili 0,01590) X svarljivi proteini u g

• + 0,03766 X svarljiva mast u g
  + 0,0138 X svarljiva celuluza u g
  + 0,01464 X svarljive BEM u g
  — 0,00063 X šećeri u g

Vrednosti za koeficijente ki i kmf, radi pojednostavljenja obračuna, izračunate su za metaboličnost energije koja se kreće od 10 do 90’°/o i prikazane su u tabelama 29 i 30, na strani 43 i 44. Takođe su pripremljeni, kao privremeni, prosečni koeficijenti svarljivosti i nalaze se u tabeli na stranama 95—104.

Primer: Izračunavanje energetske vrednosti lucerkinog sena iz I otkosa obavljenog u prvoj polovini cvetanja, koje sadrži u 1 kg 850 g SM, a u 1 kg SM:

• UE, MJ/kg SM iz sir. proteina 168 g X 0,02414 = 4,055
  UE, MJ/kg SM iz sir. masti 19 g X 0,03657 = 0,695
  UE, MJ/kg SM iz sir. celuloze 329 g X 0,02092 = 6,883
  BEM 391 g X 0,01699 = 6,643
  ME, MJ = 8,137

Metaboličnost energije u lucerkinom senu; q, % = 8,137 / 18,276 x 100 = 44,5

Pri metaboličnosti 44,5 vrednost za ki (tabela, str. 43) iznosi: 0,556
Pri metaboličnosti 44,5 vrednost za kmf (tabela, str. 44) iznosi: 0,520

1. Korekcija za šećere vrši se kada se u SM hraniva nalazi više od 8% šećera.
2. Prvi faktor konverzije koristi se kada su koeficijenti svarljivosti određeni na govedima, a drugi kada su određeni na ovcama.

Prema ovako dobijenim podacima 1 kg SM lucerkinog sena sadrži:

0,556 x 8,137 = 4,52 NEL jedinice, odn.

0,520 x 8,137 = 4,23 NEM jedinice, odn.

a u 1 kg ovog sena. koje sadrži 850 g SM, ima 3,84 NEL, odn. 3,60 NEM

Objašnjenje skraćenica korišćenih u ovoj knjizi:

J = džul, 1 J = 0,239 kalorija MJ = megadžul, 1 MJ = 1 milion J, odnosno 239 kcal

• UE = ukupna energija hrane prikazana u MJ
• ME = metabolička energija hrane prikazana u MJ
• NEL = neto energetska jedinica vrednosti hrane u proizvodnji mleka (laktaciji)
• NEM = neto energetska vrednost hrane u rastu i tovu (proizvodnji mesa)
• q = metaboličnost energije = ME u % od UE
• UP = ukupni sirovi proteini u g
• SSP = svarljivi sirovi proteini u g
• SC = sirova celuloza (vlaknina) u g
• SM = suva materija u kg ili u g
• T = živa mera, odnosno masa grla u kg
• k1 = koeficijent iskorišćavanja ME u laktaciji
• kmf = koeficijent iskorišćavanja ME u rastu i tovu (proizvodnji mesa)
• Ca = kalcijum u g
• P = fosfor u g
• Mg = magnezijum u g