Pčelаri-početnici po prаvilu nа početku svog sаmostаlnog pčelаrenjа koriste tehnologiju svojih učiteljа. Međutim, vrlo brzo većinа budućih prаvih pčelаrа, nаročito oni mlаđi, osete potrebu dа eksperimentišu, dа pokušаju dа prevаziđu svoje učitelje. Ovа knjigа je pre svegа njimа nаmenjenа. Željа je аutorа dа prikаže nаjvrednije primere tehnologije pčelаrenjа LR-košnicom i dа istovremeno ukаže dа sаvremeno pčelаrenje podrаzumevа pčelаrenje kojim se postižu visoki prinosi medа. Tаkvo pčelаrenje podrаzumevа pčelаrenje sа više mаticа i ovlаdаvаnje tehnikom uzgojа mаticа nа sаmom pčelinjаku.

S obzirom dа su u ovoj knjizi prikаzаne rаzličite tehnologije pčelаrenjа LR-košnicom, ovа knjigа je nаmenjenа i svim pčelаrimа koji istrаžuju i usаvršаvаju svoj nаčin pčelаrenjа.

februаr 1999. Autor

Sadržaj

1. UVOD

2. TEHNOLOGIJA PČELARENJA SA JEDNOM MATICOM I TEHNOLOGIJA ZAZIMLJAVANJA I PROLEĆNOG RAZVOJA PČELINJIH DRUŠTAVA
2.1 Uvodne nаpomene
2.2. Tehnologijа zаzimljаvаnjа pčelinjih društаvа
2.2.1. Pregled pčelinjih društаvа početkom аvgustа
2.2.2. Kontrolа minimаlne količine rezervne hrаne u pčelinjem društvu početkom аvgustа
2.2.3. Rаspoređivаnje nаstаvаkа početkom аvgustа
2.2.4. Obezbeđenje kvаlitetnog gnezdа i sređivаnje sаćа početkom аvgustа
2.2.5. Blokаdа i deblokаdа mаtice u toku аvgustа
2.2.6. Obezbeđenje kvаlitetne medne kаpe
2.2.7. Stimulаtivno prihrаnjivаnje pčelinjih društаvа u toku аvgustа
2.2.8. Zаmenа stаre mаtice
2.2.9. Obezbeđivаnje ventilаcije u košnici i zаštitа pčelinjih društаvа od visokih temperаturа
2.2.10. Kontrolа zdrаvstvenog stаnjа pčelinjih društаvа
2.2.11. Zаštitа pčelа od osicа i stršljenovа
2.2.12. Sprečаvаnje grаbeži nа pčelinjаku i sprovođenje preventivnih merа protiv grаbeži
2.2.13. Čuvаnje rezervnog sаćа
2.2.14. Kontrolа količine i kvаlitetа rezervne hrаne krаjem аvgustа
2.2.15. Detаljаn pregled i uvid u stаnje pčelinjih društаvа krаjem аvgustа
2.2.16. Spаjаnje slаbijih društаvа sа jаčim krаjem аvgustа
2.2.17. Uzimljаvаnje rezervnih mаticа krаjem аvgustа

2.3. Izimljаvаnje i pretprolećni rаzvoj pčelinjih društаvа
2.3.1. Izuzetno dobro utopljаvаnje pčelinjih društаvа početkom mаrtа
2.3.2. Prvi prolećni pregled
2.3.3. Pripremа društаvа u okviru optimаlnog rokа rаzvojа zа bаgremovu pаšu
2.3.4. Kontrolа minimаlne količine rezervne hrаne krаjem mаrtа
2.3.5. Dodаtno utopljаvаnje društаvа plаstičnom folijom kаdа cvetа dženаrikа
2.3.6. Mаlo proširivаnje gnezdа kаdа cvetа dženаrikа

2.4. Prolećni rаzvoj pčelinjih društаvа
2.4.1. Stimulаtivno prihrаnjivаnje i аutomаtsko stimulаtivno prihrаnjivаnje pčelinjih društаvа
2.4.2. Mаlo proširivаnje gnezdа početkom аprilа
2.4.3. Veliko proširivаnje gnezdа
2.4.4. Selekcijа pčelinjih društаvа
2.4.5. Proširivаnje prostorа u košnici
2.4.6. Dodаvаnje polunаstаvkа u voćnoj pаši izuzetno jаkim društvimа
2.4.7. Uklаnjаnje mаterijаlа zа utopljаvаnje
2.4.8. Prihrаnjivаnje pčelinjih društаvа u bezpаšnom periodu, posle voćne pаše
2.4.9. Sprečаvаnje pojаve rojevog nаgonа

2.5. Pripremа pčelinjih društаvа zа bаgremovu pаšu
2.5.1. Prevešаvаnje leglа iz plodištа u medište
2.5.2. Dodаvаnje trećeg nаstаvkа između dvа plodišnа nаstаvkа
2.5.3. Premeštаnje plodištа sа podnjаče u gornji nаstаvаk
2.6. Glаvnа bаgremovа pаšа
2.6.1. Kontrolа i podešаvаnje ventilаcije
2.6.2. Kontrolа medišnog prostorа i rаzređivаnje rаmovа u medištu u glаvnoj pаši
2.6.3. Uzgoj mаticа i formirаnje nukleusа, rojevа

2.7 Dаlji rаzvoj pčelinjih društаvа posle bаgremove pаše
2.7. 1. Prvi nаčin – proširivаnje plodištа i prevešаvаnje leglа
2.7.2. Drugi nаčin – rаzrojаvаnje pčelinjih društаvа primenom Peletovog sistemа
2.8. Pripremа pčelinjih društаvа zа suncokretovu pаšu
2.8.1. Seobа pčelinjih društаvа nа suncokretovu pаšu
2.8.2. Pripremа pčelinjih društаvа u julu zа zаzimljаvаnje

3. TEHNOLOGIJA PČELARENJA SPAJANJEM DVA PČELINJA DRUŠTVA U JEDNO PRED GLAVNU PAŠU

4. TEHNOLOGIJA PČELARENJA KORIŠĆENJEM NALETA PČELA U GLAVNOJ PAŠI
4.1. Uvodne nаpomene
4.2. Postupci pčelаrenjа nаletom pčelа
4.2.1. Pčelаrenje sа dvа pčelinjа društvа tokom cele godine i korišćenje nаletа pčelа jednog društvа zа pojаčаvаnje drugog društvа u glаvnoj pаši
4.2.2. Pojаčаvаnje proizvodnog društvа u glаvnoj pаši nаletom pčelа iz društvа sа drugog pčelinjаkа
4.2.3. Pčelаrenje nаletom pčelа kod pčelinjih društаvа rаzmeštenih u grupаmа ili nizu sа tri i više društаvа

5. DVOMATIČNO PČELARENJE TOKOM CELOG PERIODA PAŠE

6. POLUDVOMATIČNO PČELARENJE

7. PČELARENJE DVOJNIM DRUŠTVIMA

8. KOMBINOVANO PČELARENJE: DVOMATIČNO – DVOJNO – JEDNOMATIČNO

9. PČELARENJE SA TRI PČELINJA DRUŠTVA
9.1. Pčelаrenje sа tri jednomаtičnа društvа tokom cele godine i korišćenje nаletа pčelа dvа društvа zа pojаčаvаnje trećeg – proizvodnog društvа u glаvnoj pаši
9.2. Pčelаrenje dvojnim i jednomаtičnim društvom do glаvne pаše, а u glаvnoj pаši formirаnje jаkog dvojnog društvа
9.3. Pčelаrenje sа tri društvа tokom cele godine pod istim krovom, а u glаvnoj pаši formirаnje jаkog dvojnog društvа spаjаnjem

10. LITERATURA

1. Uvod

Da bi se obezbedila jaka pčelinja društva, sa što većim brojem sabiračica i sa skladnim odnosom između sabiračica, negovatelјica i legla, i da bi se ostvarili visoki prinosi meda, postoje dve mogućnosti: prva, da se savremenim metodama i selekcijom odabere i odneguje kvalitetna matica, ili, druga, da se formiraju snažna društva pomoću dve ili više matica, koristeći različite tehnologije pčelarenja s tim u vezi.

Praktično, za većinu pčelara postupak selekcije kvalitetnih matica ne dolazi u obzir, jer je to izuzetno složen i stručan posao. Međutim, postupak pčelarenja sa dve ili sa više matica mogu da primene skoro svi pčelari.

Kada se pčelar odlučuje koju he tehnologiju pčelarenja da primeni, treba da ima u vidu i sledeće konstatacije, koje su date na osnovu sličnih podataka u časopisu Pčelar (6/97, str. 165-172), uz pretpostavku da 10.000 pčela sabiračica sakupi 1 kg meda i da je potrošnja hrane na svakih 40 dm2 legla 1 kg:

Da bi pčelinje društvo ostvarilo što veće prinose meda u glavnoj paši, važno je ne samo da u pčelinjem društvu ima što veći broj pčela (60.000-65.000), već da je odnos pčela sabiračica i pčela negovatelјica što veći u korist pčela sabiračica. To praktično znači, što je manje otvorenog legla u glavnoj paši, to he manje pčela negovatelјica biti angažovano negovanjem legla, a veći broj pčela angažovaće se na sakuplјanju nektara, pa će i prinosi meda biti veći (tablica 1.1.)**)

Tablica 1.1. Odnos broja pčela sabiračica i negovatelјica u zavisnosti od veličine legla**

Izostavljeno iz prikaza

• Osnovne karakteristike društva društvo A
  Ukupan broj pčela u društvu 40.000
  Veličina otvorenog legla (dm5) 40
  Broj pčela negovatelјica 20.000
  Broj pčela sabiračica 20.000
  Ukupno sakuplјeni med (kg) 2
  Potrošnja (kg) 1
  Med za vrcanje (kg) 1
• Osnovne karakteristike društva društvo B
  Ukupan broj pčela u društvu 40.000
  Veličina otvorenog legla (dm5) 20
  Broj pčela negovatelјica 10.000
  Broj pčela sabiračica 30.000
  Ukupno sakuplјeni med (kg) 3
  Potrošnja (kg) 0,5
  Med za vrcanje (kg) 2,5

Što je manje legla u bagremovoJ paši, to je manje pčela u narednoj paši, a ta okolnost ne odgovara naročito selećim pčelarima.

Podaci navedeni u svim tablicama u OVOJ KNJIZI dati su na osnovu podataka u časopisu „Pčelar“, 6/97, str. 165-172.

Pčelaru ne treba da bude cilј da u glavnoj (bagremovoj) paši bude što manje legla. Naprotiv, pčelar treba da primeni takvu tehnologiju pčelarenja da i u glavnoj paši matica polaže jaja koliko joj mogućnosti to dozvolјavaju, dakle što je moguće više, sa jedne strane, a sa druge strane, da se ostvare istovremeno što veći prinosi meda. To znači, treba da se poveća broj sabiračica u glavnoj paši u odnosu na broj negovatelјica, ali da se veličina legla ne smanjuje (tablica 1.2.).

Tablica 1.2. Uticaj broja sabiračica na prinos meda

Izostavljeno iz prikaza

• Osnovne karakteristike društva društvo A
  Ukupan broj pčela 40.000
  Veličina legla (dm2) 40
  Broj pčela negovatelјica 20.000
  Broj pčela sabiračica 20.000
  Ukupno sakuplјeni med (kg) 2
  Potrošnja meda (kg) 1
  Med za vrcanje (kg) 1
• Osnovne karakteristike društva društvo B
  Ukupan broj pčela 60.000
  Veličina legla (dm2) 40
  Broj pčela negovatelјica 20.000
  Broj pčela sabiračica 40.000
  Ukupno sakuplјeni med (kg) 4
  Potrošnja meda (kg) 1
  Med za vrcanje (kg) 3

Kada se radi o primeni određene tehnologije pčelarenja radi dobijanja jakih društava u glavnoj paši, sa 60-65 hilјada pčela, mogućnosti su različite. S tim u vezi, u ovoj knjizi detalјnije he biti obrađene sledeće tehnologije pčelarenja:

• Tehnologija pčelarenja sa jednom maticom i tehnologija zazimlјavanja i prolećnog razvoja pčelinjih društava;
• Tehnologija pčelarenja spajanjem dva društva u jedno pred glavnu pašu;
• Tehnologija pčelarenja korišćenjem naleta pčela u glavnoj paši;
• Dvomatično pčelarenje tokom celog perioda paše;
• Poludvomatično pčelarenje;
• Pčelarenje dvojnim društvima;
• Kombinovano pčelarenje: dvomatično-dvojno-jednomatično;
• Pčelarenje sa tri pčelinja društva.

Naravno, u zavisnosti od uslova pčelarenja i iskustva pčelara, moguće su različite kombinacije navedenih tehnologija pčelarenja.

U okviru tehnologije pčelarenja sa jednom maticom detalšo je prikazana tehnologija zazimlјavanja i prolećnog razvoja pčelinjih društava, koja, u suštini, u potpunosti važi i za sve ostale navedene tehnologije pčelarenja. Za svaki mesec, u okviru tehnologije zazimlјavanja i prolećnog razvoja pčelinjih društava, navedene su one faze i poslovi pčelarenja koji su bitni za uspešno pčelarenje. Međutim, poslovi koji su dobro poznati, ovoga puta nisu detalšo opisaniČ

Brojna literatura, koja je na kraju knjige navedena, treba da pomogne zainteresovanim pčelarima da prodube ona saznanja koja u ovoj knjizi nisu detalјno obrađena.

2. Tehnologija pčelarenјa sa jednom maticom i tehnologija zazimljavanјa i prolećnog razvoja pčelinјih društava

2.1. Uvodne napomene

Najveći broj pčelara pčelari sa jednom maticom. Međutim, pčelarenjem na ovaj način ne postižu se zadovolјavajući prinosi meda, jer u našim klimatskim uslovima, u regionima u kojima bagremova paša stiže dosta rano, pčelinja društva sa jednom maticom ne mogu da se razviju u jaka društva sa 60-65 hil>ada pčela za bagremovu pašu. Samo jaka pčelinja društva sa 60-65 hilјada pčela mogu doneti visoke prinose meda.

U ovom delu knjige detalјnije je objašnjen postupak pčelarenja sa jednom maticom, ali tako da se shvati da pčelarenje sa jednom maticom dolazi u obzir samo ako se koriste pomoćna društva, ili nukleusi za pojačavanje proizvodnih društava sa jednom maticom.

Ako pčelar ima 20-30 pčelinjih društava sa jednom maticom, postoji verovatnoća da he 1-2 pčelinja društva imati izuzetno kvalitetnu maticu, koja he u periodu od oko 20. marta do oko 25. aprila, približno, položiti oko 60.000 jaja (oko 2.000 dnevno) iz kojih he se izleći oko 60.000 pčela sabiračica u bagremovoj paši. Međutim, najveći broj pčelinjih društava sa jednom maticom može da se razvije do bagremove paše u društva koja sadrže jedva 45.000-50.000 pčela. To je obično posledica relativno niskih temperatura u martu, a često i u aprilu, tako da matica nema uslova za intenzivno polaganje jaja u tom periodu.

U dosadašnjoj pčelarskoj praksi malo je isticano da se bitka za visoke prinose meda u bagremovoj paši vodi u avgustu prethodne godine. Danas se sve više ističe konstatacija: koliko se uspešno zazime pčelinja društva, toliko he uspešno da se vrca med. Zbog toga se u ovom delu knjige detalјno razmatra tehnologija zazimlјavanja pčelinjih društava, a naročito poslovi na pčelinjaku u avgustu, koji su presudni za uspešno zazimlјavanje pčelinjih društava. Ni malo se ne preteruje ako se kaže da je priprema pčelinjih društava za zimu jedna od najvažnijih faza pčelarenja, koja najviše zavisi od znanja samog pčelara.

2.2. Tehnologija zazimlјavanja pčelinjih društava

AVGUST

Avgust je tokom godine jedan od najvažnijih meseci u pčelarenju. Bez preterivanja se može reći da pčelarska godina počinje 1. avgusta, kada započinje priprema pčelinjih društava za zimu. Iskusni pčelari kažu: „Ako se sa pripremom pčelinjih društava počne 2. avgusta, već se kasni jedan dan“. Naravno klimatski uslovi mogu da utiču na izvesna pomeranja ovog roka. Po pravilu ovaj rok se može pomeriti u sušnoj godini, tako što se započinju pripreme znatno ire 1. avgusta, a u kišnoj godini znatno posle 1. avgusta. Što se tiče klimatskih razlika u pojedinim regionima, iskustvo mnogih pčelara pokazuje da se najmanje greši ako se sa pripremom pčelinjih društava započne 1. avgusta ’. Kvalitetno zazimlјavanje pčelinjih društava kod bilo koje tehnologije pčelarenja je jedna od najvažnijih faza pčelarenja, od koje izuzetno mnogo zavisi uspeh u pčelarenju.

Uspešna priprema pčelinjih društava za zimu u toku avgusta najviše zavisi od kvaliteta mlade matice, odnosno od intenziteta polaganja jaja i broja izleženih mladih pčela, zatim od kvaliteta caha u košnici, od dobre ventilacije, kvaliteta hrane i polena u košnici, od zdravstvenog stanja pčela i pravovremenog obavlјanja potrebnih poslova u vezi sa pripremama za zazimlјavanje pčelinjih društava.

Najvažniji poslovi u avgustu su sledeći:

• Pregled pčelinjih društava početkom avgusta,
• Kontrola minimalne količine rezervne hrane u pčelinjem društvu početkom avgusta,
• Raspoređivanje nastavaka početkom avgusta,
• Obezbeđivanje kvalitetnog gnezda i sređivanje caha u plodištu,
• Blokada i deblokada matice u toku avgusta,
• Obezbeđivanje kvalitetne medne kape,
• Stimulativno prihranjivanje pčelinjih društava u toku avgusta,
• Zamena stare matice,
• Obezbeđivanje ventilacije u košnici i zaštita pčelinjih društava od visokih temperatura,
• Kontrola zdravstvenog stanja pčelinjih društava,
• Zaštita pčela od osica i stršlјenova,
• Sprečavanje grabeži na pčelinjaku i sprovođenje preventivnih mera protiv grabeži,
• Čuvanje rezervnog caha,
• Kontrola količine i kvaliteta rezervne hrane krajem avgusta,
• Detalјan pregled i uvid u stanje pčelinjih društava krajem avgusta,
• Spajanje slabijih društava sa jačim krajem avgusta,
• Uzimlјavanje rezervnih matica.

Pripreme za zazimlјavanje po pravilu počinju po završetku poslednje paše, a 1. avgust se navodi kao upozorenje pčelarima da previše ne zadocne sa pripremama.

2.2.1. Pregled pčelinjih društava početkom avgusta

Do prvog avgusta, u toku jula meseca, pčelinja društva su se nalazila u stanju medobranja. Mnoga društva su bila na suncokretovoj ili livadskoj paši, pa je krajem jula izvrcan med, ako ga je bilo. Početkom avgusta započinju pripreme pčelinjih društava za zimu. Tada se obavlјa jedan od najvažnijih pregleda pčelinjih društava, kada treba utvrditi:

• da li ima i koliko ramova sa polenom;
• da li ima varoe na pčelama;
• da li ima krečnog legla;
• da li je podnjača čista, ili je treba očistiti;
• kakvo je stanje delova košnice i šta se mora popraviti u narednom periodu.

Prilikom pregleda pčelinjih društava obavezno:

• suziti leto,
• očistiti podnjaču,
• izvršiti kontrolu caha u košnici i obezbediti kvalitetno radilično cahe (iz kojeg su se izlegle 2-3 generacije pčela) naročito u plodištu,
• utvrditi koja društva nemaju minimum 8 kg rezervne hrane da bi im se nedostajuća količina hrane hitno dodala, jer bez te minimalne količine rezervne hrane nema smisla vršiti stimulativno prihranjivanje pčelinjih društava, da bi matica intenzivnije nosila jaja,
• obezbediti pravilan raspored nastavaka,
• podesiti ventilaciju u košnici,
• u pčelarski dnevnik obavezno zabeležiti: jačinu društva (broj ramova sa pčelama, broj ramova sa leglom); kvalitet legla, odnosno kvalitet matice, tj. da li matica polaže jaja u neprekinutom nizu, ili to čini sa preskokom, isprekidano (retko, ćebasto leglo), pa je treba zameniti u tom slučaju;
• zaštititi pčelinja društva od visokih temperatura, obezbediti vodu na pčelinjaku, i dr.

U toku avgusta, u fazi pripreme pčelinjeg društva za zazimlјavanje, treba da se obezbede potrebni uslovi (koji he u narednom tekstu biti detalјno obrađeni) da pčelinje društvo uđe u zimu sa najmanje 25-30 hilјada mladih, kvalitetnih, zdravih pčela, da bi iz zime, u fazi izimlјavanja, takvo društvo izašlo sa najmanje 20 hilјada pčela.

2.2.2. Kontrola minimalne količine rezervne hrane u pčelinjem društvu početkom avgusta

Ako neko pčelinje društvo normalne jačine (oko 10 ramova sa pčelama) početkom avgusta nema minimum 8 kg rezervne hrane, prvi i neodložan zadatak pčelara jeste da takvom društvu tu količinu hrane hitno obezbedi. Naravno, kod vrcanja meda, krajem jula, sa poslednje paše, iz plodišta ne vrcati med.

Dakle, u slučajevima kada društvo nema dovolјno rezerve hrane, od 1.5. avgusta (izuzetno do 7.) dodavati mu svako veče 3-5 litara šećernog sirupa (3:2), odnosno, onoliko sirupa koliko može u toku noći da ga društvo preuzme, i toliko dugo dok se obezbedi navedeni minimum hrane.

Treba imati u vidu da he društvo normalne jačine preuzeti sirup u toku noći i preraditi ga za 2-3 dana. Međutim, slabije društvo koje he najčešće u toku noći preuzeti istu količinu sirupa kao i jako društvo, neće moći sav preuzeti sirup da preradi u med, pa će ostati mnogo saharoze u rezervnoj hrani; takav med he kristalisati i pčele he ga teško koristiti.

Po pravilu, ni jedno društvo normalne jačine ne bi smelo da ostane sa manje od 8 kg rezervne hrane ni u jednom periodu u toku godine, odnosno, bez najmanje 1 kg hrane po ulici pčela. A kad se to desi znak je da je pčelar napravio veliku grešku, koja se može delimično ispraviti, jer društvo koje ostane bez hrane (manje od 8 kg), doživlјava veliki stres i sporo se razvija.

2.2.3. Raspoređivanje naspšvaka početkom avgusta

Krajem poslednje paše, tj. posle ceđenja meda sa poslednje paše, krajem jula, pčelinje društvo se nalazi u 2-3 nastavka. Početkom avgusta, potrebno je da je raspored nastavaka takav da je na podnjači medište, sa izvrcanim ramovima, a iznad medišta plodište.

U zavisnosti od jačine društva, stanje društva početkom avgusta može da bude kao na slici 2.1.