Po želji bivše Glavne uprave za industriju šećera i špiritusa, odnosno Generalne direkcije savezne prehrambene industrije u Beogradu, napisao sam ovu tehnologiju prerade šećerne repe u šećer. Knjiga je namenjena širokim slojevima našeg radništva zaposlenog u toj grani industrije, kako bi moglo upotpuniti svoje praktično znanje teorijski, a ujedno treba da posluži kao praktični priručnik novim kadrovima „koji se podižu u ovoj grani industrije. Na osnovu toga knjiga nije mogla biti opširna koliko to zahteva njen predmet, a sem toga je i vreme koje mi je stajalo na raspoloženju bilo veoma ograničeno.

Kao prva knjiga na našem jeziku koja govori o preradi šećerne repe u šećer imaće svakako svojih nedostataka, pa ću biti zahvalan svakome ko me na njih upozori, kako bi onaj kome bude povereno drugo izdanje ove knjige mogao iskoristiti dobre savete i primedbe naših stručnjaka.

Ovom prilikom zahvaljujem svima koji su mi bilo na koji način pomogli pri izradi ove knjige.

Biću srećan ako knjiga posluži svrsi kojoj je namenjena. te naše radništvo bude moglo crpsti iz nje znanje koje će poslužiti daljem razvitku naše šećerne industrije.

Sadržaj

PRVI DEO

O istoriji proizvodnje šećera, šećernoj repi, šećerima i fabrikama uopšte
Istorija proizvodnje šećera
šećerna repa
Šećeri
Izgradnja fabrike šećera
Pripreme za kampanju i kampanja
Šema rada u fabrici šećera
Preuzimanje i dovoz šećerne repe u fabriku šećera
Istovar repe u fabrici

DRUGI DEO

Izrada sirovog Šećera iz Šećerne repe

I POGLAVLJE — DIFUZIJA

Pranje repe
Dizanje, pranje i merenje repe – dizanje repe u prikolicu
Pranje repe
Dizanje repe do »Chronos« vage
Merenje repe
Mašine za rezanje repe
Noževi za repu i okviri za noževe
Transporter za slatke rezance
Difuzija — Opšte o difuziji
Difuzna baterija
Rad na difuznoj bateriji
Drugi načini rada na difuzna bateriji
Kontinuirana difuzija po Berže-u
Ostali način: dobijanja soka iz slatkih rezanaca
Hvatač mrva
Sudovi za merenje soka
Isceđeni rezanci
Presovanje isceđenih rezanaca
Sušenje rezanaca

II POGLAVLJE — ČISĆENJE DIFUZNOG SOKA

Čišćenje difuznog soka. Difuzni sok
Čišćenje difuznog soka
Zagrevanje difuznog soka
Malakseri
Odmerni sudovi za krečno mleko
Saturacija
Prva saturacija
Tok rada na prvoj saturaciji
Neprekidna saturacija
Drugi načini saturiranja na prvoj saturaciji
Prese za filtriranje
Saturaciono blato
Filtračna površina
Druge vrste filtera i presa
Filtračne marame
Druga saturacija
»Mareš« filtri
Treća saturaclja
Iskuvavanje soka
Filtriranje lakog soka
Noviji načini čišćenja sokova

III POGLAVLJE — DOBIJANJE GUSTOG SOKA ISPARAVAN LAKOG SOKA

Stanica za isparavanje
Gusti sok
Vrste pare
Stanica za isparavanje
Vrste stanica za isparavanje
Aparati za isparavanje
Tranismisioni koeficient toplote
Rad na stanici za isparavanje čišćenje stanice za isparavanje Iskorišćavanje pare u stanici za doparavanje
Sabirači kondenzovanih voda

IV POGLAVLJE — PRERADA GUSTOG SOKA U ŠEĆEROVINU

Gusti sok
Zagrevanje gustog soka
Filtriranje gustog soka
Uopšte o kuvanju gustog soka
Pumpa za dovođenje gustog soka
Aparati za kuvanje šećerovine — vakumaparati
Kuvanje šećerovine
Kuvanje sirupa u srednii produkt šećerovina
Smetnje pri kuvanju
Hladnjače
Korita za razdeljivanje
Centrifuge
Kapacitet centrifuge
Rad na centrifugama
Smetnje na centrifugama
Sirovi šećer
Prerada zelenog sirupa u šećer
Zeleni sirup
Filtriranje zelenog sirupa
Vakumaparati za kuvanje poslednjeg produkta iz zelenog sirupa
Kuvanje poslednjeg produkta
Srenje poslednje šećerovine u hladnjačama
Centrifugiranje poslednje šećerovine
Toplotni odnosi pri kuvanju šećerovine
Melasa
Upotreba melase kao krmiva
Izrada šećera iz melase
Išećeravanje melase
Osmoza
Išećeravanje melase pomoću kreča
Išećeravanje pomoću stroncium hidroksida

TREĆI DEO

Rafiniranje sirovog šećera u belu robu
Rafiniranje sirovog šećera
Afinacija
Priprema sirovog šećera za afinaciju i afiniranje
Deljenje sirupa
Izrada kristala iz gustog soka bez upotrebe aktivnog uglja
Izrada rafinirane bele robe
Priprema klera rastapanjem afinade
Mehaničko filtriranje klera
Obezbojenje klera
Prerada klera u šećerovine
Izrada kocki
Presovanje brašna i šipke
Sečenje kocki
Punjenje drvenih sanduka
Izrada kocki livenjem
Izrada glava
Izrada rafinisanog kriistala
Izrada šećernog brašna mlevenjem
Skladište šećera
šeme rada u fabrikama šećera
Potrošnja toplote sa preradu 100 kg šećerne repe

Tablice :

Sadržina CaO u krečnom mleku po Lenartu
Rastopljivost ćistoga šećera u vodi prema Herzfeldu
Specifična toplota šećemili rastvora prema Koppu i Marignaeu
Zasićeni nečisti šećerni rastvori prema K. Urbanu

Prvi deo – O Istoriji proizvodnje šećera. šećernoj repi, šećerima i fabrikama šećera uopšte

Istorija proizvodnje šećera

Dok se hranilo isključivo mesom, čovečanstvo po svoj prilici nije ni osećalo potrebu za šećerom, te nije sladilo hranu. Tek kad se prešlo na biljnu ishranu, pojavila se i potreba za slađenjem hrane..

Kad je prvi put bio upotrebljen šećer ne može se sa tačnošću utvrditi, ali je sigurno da se najpre za zaslađivanje upotrebljavao prirodni produkat — med. Pčelarstvom su se počeli i baviti tek oni narodi koji su se posle nomadskog života — nastanivši se stalno — počeli baviti poljoprivredom.

Danas poznajemo dve glavne sirovine iz kojih se proizvodi šećer, da bi se podmirile potrebe čitavog čovečanstva, to su šećerna trska i šećerna repa.

Domovina šećerne trske je dolina reke Ganga u Indiji, gde i danas šećernu trsku žvaću zbog njenog slatkog soka. Prve vesti o šećernoj trsci potiču od vojskovođa Aleksandra Velikog, Nearhosa i Onesikritosa, koji su saznali za trsku prilikom vojnog pohoda na Indiju, 327 godine pre našeg računanja vremena. Prema njihovim izveštajima, u Indiji postoji med koji se dobija iz trske bez učešća pčela. Prema tradiciji, u kraju Behar u Indiji se već tri hiljade godina izrađuje šećer, a po izveštajima istraživača i citatima iz raznih spisa, šećer je bio u Indiji poznat od davnina.

U kineskoj literaturi pominje se šećerna trska tek oko 200 godine pre naše ere. Kineski car Tai-Sung poslao je svoje ljude u Indiju da nauče kako se prerađuje šećer iz šećerne trske.

U početku šećer nije bio poznat u sadašnjoj čvrstoj formi, već se upotrebljavao sok koji Se presovanjem dobijao iz šećerne trske. Sam naziv za šećer vodi poreklo od sanskritske reči sar. kura, od koje je nastala arapska reč sukhar, a od ove reči postali su nazivi za šećer i u ostalim jezicima, kao sucre (francuski), Zucker (nemački), sugar (engleski), sahar (ruski), šećer (srp. ski) itd.

U Kinu, Persiju i Arabiju šećerna trska kao i njena prerada u šećer preneseni su iz Indije. U petom stoleću pre našeg računanja vremena šećerna trska se osobito negovala u Persiji, a šećer proizveden iz nje zvao se fanid. Inače rasprostranjenju šećerne trske najviše su doprineli Arapi, čija se naklonost prema slatkišima i danas održala. Muhamed još nije znao za šećernu trsku, ali je već njegovom nasledniku Omaru bila poznata. Arapi su izradivali već i razne vrste šećera, a rafinada iz Ahvasa bila je najbolja. Osvajanjem Egipta od strane Kalifa Omara (640 — 646 god. naše ere) preneseno je gajenje šećerne trske u Egipat, gde je i usavršeno dobijanje šećera iz trske.

Posle osvajanja Španije od strane Arapa preneseno je gajenje šećerne trske i u tu zemlju.

Za upoznavanje i rasprostranjenje upotrebe šećera u Evropi najviše su doprineli krstaški ratovi, jer su u njima učestvovali najrazličitiji slojevi svih evropskih naroda. U samoj Palestini postojale su velike plantaže šećerne trske, koje su pripadale raznim krstaškim redovima i jerusalimskim kraljevima. U to doba trgovinom šećera bavili su se najviše Mlečani, koji su skoro čitavu trgovinu Orijenta s Evropom držali u svojim rukama. Smatra se da su Mlečani i pronašli način na koji se može čistiti sirovi šećer, i to oko polovine XIV stoleća, i oni su krajem XIV stoleća izradivali šećer u glavama. Iz Italije rafiniranje šećera prešlo je i u druge zemlje.

Po engleskim zapisima iz polovine XVII stoleća poznato je da je u to doba cena jednoj livri šećera bila jednaka ceni jedne četvrtine teleta.

U početku šećer se upotrebljavao samo kao lek i prodavao u Evropi po apotekama.

Po svršetku krstaških ratova preneseno je gajenje šećerne trske na ostrvo Kipar, a isto tako prenesena je šećerna trska iz Španije na Madem i Kanarska ostrva.

Otkrićem Amerike preneto je gajenje šećerne trske u novootkrivenu zemlju. Sam Kolumbo preneo je šećernu trsku sa Kanarskih Ostrva na San Domingo, sadanji Haiti. Izvesno vreme najveću ulogu kako u proizvodnji, tako i u snabdevanju šećerom držala je u svojim rukama Kuba.

Nažalost, proizvodnja šećera iz šećerne trske u novootkrivenoj Americi usko je skopčana sa ropstvom. Kako u Americi nije bilo dobre i jevtine radne snage, za obradivanje plantaža — osobito plantaža šećerne trske — upotrebljavali su se isključivo robovi, a da bi se oni nabavili u Africi su priređivani pravi lovovi na ljude, koje su pod najtežim okolnostima i u najbednijem stanju prevozili u Ameriku i tamo ih prodavali kao i svaku drugu robu. Monopol trgovine šećerom držala je u to vreme Engleska, a i prevoz robova bio je skoro isključivo u rukama Engleza, španjolaca i Portugalaca.

Iz kolonija počeo se sirovi šećer dovoziti u Evropu, gde su se dizale mnogobrojne rafinerije u kojima se sirovi šećer rafinirao. Na našoj teritoriji osnovana je prva rafinerija na Rijeci 1752 godine; osnovali su je trgovci. To je u isto vreme bila i prva rafinerija u tadašnjoj Austro – Ugarskoj, a i jedna od najvećih u Evropi. Radi dovoza sirovog šećera imala je svoj gat za pristajanje brodova i veoma masivne zgrade sa šest odeljenja. svako sa po četiri kotla. Kod punog pogona mogla je izradivati 300 do 340 vagona rafiniranog šećera godišnje, čime je mogla sama podmiriti ondašnje potrebe čitave tadašnje Austro – Ugarske. U toj rafineriji bilo je uposleno oko 700 lica. Iz raznih uzroka nije radila svojim punim kapacitetom. Nešto kasnije podignuta je uz tu rafineriju i fabrika špiritusa, koja je preradivala sve otpadne vode (kao za pranje kalupa za glave), koje su se do tada puštale u more, a od ovih je izradivala rum. Sirovi šećer za izradu rafinacije dobijala je delom direktno iz prekomorskih kolonija, a delom preko Hamburga, Lisabona, Kadiksa, Nanta, Bordoa i Marselja.

Godine 1789 bile su cene šećeru za 1 bečki metrički cent (53 kgr), franco Rijeka za najskuplju vrstu^58,5 fl, a za najjevtiniju 38 fl. Za unutrašnjost moralo se još platiti 14 fl. ca. rine, 7 fl. trošarine i podvoz koji je na pr. od Trsta do Beča iznosio 5 fl.

Usled promena koje su nastale na ekonomskom polju za vreme Napoleona, rad rafinerije na Rijeci bio je ukočen, tako da je 1819 godine radila samo u jednom odeljenju sa dva kotla, da bi konačno godine 1826 potpuno obustavila pogon.

Šećerna repa. Godine 1747 izlučio je alkoholom šećer iz repe nemački naučnik A. S. Marggraf. Taj svoj pronalazak međutim, nije nastojao da praktično iskoristi. Njegov učenik i naslednik Achard trudio se da iz repe proizvede šećer. Kako je repa sadržavala vrlo male količine šećera, nastojao je da selekcijom (odabiranjem) poveća sadržaj šećera u repi. Sadanje meto-de koje se upotrebljavaju za selekciju nisu tada bile po. 2aiate, pa je Achard selekcionisao svoju repu prema njenom obliku i lišću.

Prvu fabriku za proizvodnju šećera iz repe osnovao je Achard 1802 godine na dobru Kunem. Ona je više ličila na laboratorijum.

Tehnološki postupak bio je u to vreme primitivan i postepeno se usavršavao. Za kratko vreme, kako u Nemačkoj tako i u drugim zemljama, počela se širiti industrija šećera koja je upotrebljavala kao sirovinu šećernu repu. Naročiti podstrek širenju proizvodnje šećera iz šećerne repe dao je Napoleonov dekret od 1806 god. o kontinentalnoj blokadi. Naime, pošto Napoleon u ratu Englesku nije mogao vojnički potući, pokušao je to učiniti na ekonomskom polju onemogaćujući prodaju monopolističkih artikala engleske trgovine, među koje je u prvom redu spadao šećer.

Industrija prerade šećerne repe počela se tada naglo razvi. jati i godine 1813 postojale su već 334 fabrike koje su proizvodile 7,700.000 livara šećera.

Pošto je kontinentalnom blokadom bio teško pogođen i francuski izvoz vina, pravljeni su pokušaji da se od grožđa proizvodi šećer, ali se od toga odustalo zbog velikih troškova oko prerade.

Iako je padom Napoleona Engleska opet preuzela svoj monopol šećera i time skoro potpuno umrtvila mladu industriju šećera iz šećerne repe, ipak se ta industrija kasnije podigla, naročito u zemljama bivše Austro-Ugarske i u Nemačkoj, Tome su mnogo doprineli, kako povećanje sadržine šećera u repi po. stignuto njenom selekcijom, tako i pobuna robova na San Domingu i ukidanje besplatne ropske snage za obradu šećerne trske.

Otada se industrija šećera iz šećerne repe postepeno usavršavala, kako u tehnološkom pogledu, tako i u metodama selekcije i time u dobijanju sve većeg procenta šećera u repi. Tehnološkom razvitku prerade šećera iz repe doprineo je i porez koji su vlasnici fabrika morali plaćati. Da bi platili što manje poreza, nastojali su da usavrše aparature za što veće iskori.šćenje šećera.

Već godine 1900-01 odnos između šećera dobijenog iz repe i onog iz šećerne trske bio je 53% prema 47%, i taj se odnos održao sve do svetskog rata 1914 godine, kada je proizvodnja šećera iz šećerne repe počela opadati, s obzirom na potrebe Evrope u žitaricama. Naime, da bi se evropsko stanovništvo snabdelo dovoljnim količinama hleba za ishranu, smanjena je površina za sejanje šećerne repe u korist površina za žitarice. Usled toga, tržišta koja su se do tada snabdevala šećerom proizvedenim iz šećerne repe počela su se ponovo snabdevati šećerom iz šećerne trske, čime je i produkcija šećera iz trske porasla.

Proizvodnja šećera iz repe pala je na minimum 1919-20 god., kada je iznosila samo 22,8% prema 77,2% proizvodnje šećera iz šećerne trske. Kasnije se taj odnos opet popravio u korist šećera iz repe i u kampanji godine 1938-39 iznosio je 36,7% prema 63,3% šećera proizvedenog iz šećerne trske.

S obzirom na važnost gajenja šećerne repe kao kulturne poljoprivredne biljke, kao i na važnu ulogu šećera u ishrani čovečanstva, ne može se ni pomisliti da produkcija šećera iz šećerne repe prestane. Tim pre što je u nekim evropskim zemlja. ma veoma mala godišnja potrošnja šećera po glavi. Potrošnja šećera u nekim zemljama iznosi svega 4—10 kgr. po glavi godišnje, dok je u Švedskoj već 1938 godine bilo oko 53 kgr. po glavi a u Velikoj Britaniji 49,4 kgr., tako da se mora očekivati povećanje potrošnje i u ostalim zemljama.

Za normalnu ishranu između ostalog potrebno je čoveku dnevno oko 80—100 gr. belančevine, 40—60 gr. masti i 400—500 gr. ugljenih hidrata. Kako je šećer ugljeni hidrat, jasno je kolika je njegova važnost u ishrani čoveka.

Pakušaji da se za dobijanje šećera upotrebi javor, kao i mlada stabljika kukuruza, nisu dali rezultate koji bi mogli konkurisati šećernoj repi kao najpogodnijoj sirovini za dobijanje šećera.

Šećerna repa

Kako smo pomenuli u istoriji proizvodnje šećera, za ovu proizvodnju najvažnije su dve sirovine: šećera a trska, po kojoj je šećer i dobio naziv, i šećerna repa. Pošto se kod nas šećer proizvodi samo iz šećerne repe, nećemo se ni baviti proizvodnjom iz šećerne trske.

Šećerna repa je dvogodišnja biljka sa većim ii. korenom. Raste u umerenom pojasu. Dugogodišnjom . mera: 1 gajenjem uz podršku nauke i tehnike postala je tako zaštita šećerom, da s uspehom može konkurisati šećernoj trsci.

Botanički naziv šećerne repe je Beta vulgaris L.e. Postala je od divlje repe Mangold, koja raste na obalama Sredozemnog Mora. Pri normalnoj obradi daje prve godine samo koren i list, a tek druge godine cvet i seme. Ima tri vrste ćelia koje se među sobom razlikuju oblikom i funkcijom. To su: i) spoljne ćelije raznih boja, 2) parenhimske, kojih ima najviše i koje su najvažnije za šećernu industriju i 3) cevne ćelije, koje posreduju u izmeni sokova lista i korena i pomoću i kojih se vrši prenošenje materija za ishranu biljke. Prazna mesta između ćelija napunjena su vazduhom.

Parenhimske ćelije imaju oblik nepravilno okrugao, međusobno se dotiču j slepljene su međućeličnom supstancom. Ove ćelije imaju širinu 0,02 — 0,06 mm. i dužinu od 0.06 — 0.1 mm. Sastoje se iz opne, koja je u osnovi celuloza protopiazme u kojoj se nalaze hromatofori i ćelijino jezgro. Unutrašnji prostor ćelije ispunjen je retkim ćelijinim sokom, koji sem šećera saharoze sadrži i čitav niz nešećera. Ako se protoplazma umrtvi, stegne se i odeli od celuloznog zida i ujedno postane propustljiva za šećer, što nije slučaj dok je živa.

Šećerna repa — kao i sve biljke koje sadrže hlorofil — u listu — vrši asimilaciju, tj., prima iz vazduha ugljenu kiselinu, pod uticajem sunčane svetloti, a uz sudelovanje vode iz anorganskih materija stvara organske materije. Hlorofil vrši u tom pogledu ulogu isensibilatora, filtra svetlosti, koji upija samo one sunčane zrake koji najviše doprinose stvaranju organskih jedinjenja.

O tome kako se stvara šećer u repi postoje zasad samo hipoteze. Prema Bayeru i Berthelotu vrši se najpre redukcija ugljene kiseline u ugljen monoksid, a ovaj se sa vodonikom iz vode jedini u formaldehid i ujedno odmah nastaje kondenzacija šest molekula formaldehida u jednu molekulu glikoze:

CO2 = CO + O CO + H2 = HCOH 6 HCOH = C6H12O8 ili:

6 CO2 + 6 H2 O6 = CH12O6 + 6 O2

Postojanje formaldehida u lišću bilo je dokazano.

Šećerna repa je dvogodišnja biljka sa većim ili manjim korenom. Raste u umerenom pojasu. Dugogodišnjom obradom i gajenjem uz podršku nauke i tehnike postala je tako bogata šećerom, da s uspehom može konkurisati šećernoj trsci.

Botanički naziv šećerne repe je Beta vulgaris Linne. Postala je cd divlje repe Mangold, koja raste na obalama Sredozemnog Mora. Pri normalnoj obradi daje prve godine samo koren j list, a tek druge godine cvet i seme. Ima tri vrste ćelija koje se među sobom razlikuju oblikom i funkcijom. To su: 1) spoljne ćelije raznih boja, 2) parenhimske, kojih ima najviše i koje su najvažnije za šećernu industriju i 3) cevne ćelije, koje posreduju u izmeni sokova lista i korena i pomoću kojih se vrši prenošenje materija za ishranu biljke. Prazna mesta između ćelija napunjena su vazduhom.

Parenhimske ćelije imaju oblik nepravilno okrugao, međusobno se dotiču j slepljene su međućeličnom supstancom. Ove ćelije imaju širinu 0,02 — 0,06 mm i dužinu od 0,06 — 0,1 mm. Sastoje se iz opne, koja je u osnovi celuloza protoplazme u kojoj se nalaze hromatofori i ćelijino jezgro. Unutrašnji prostor ćelije ispunjen je retkim ćelijinim sokom, koji sem šećera saharoze sadrži i čitav niz nešećera. Ako se protoplazma umrtvi, stegne se i odeli od celuloznog zida i ujedno postane propustljiva za šećer, što nije slučaj dok je živa.

Šećerna repa — kao i sve biljke koje sadrže hlorofil — u listu — vrši asimilaciju, tj. prima iz vazduha ugljenu kiselinu, pod uticajem sunčane svetloti, a uz sudelovanje vođe iz anorganskih materija stvara organske materije. Hlorofil vrši u tom pogledu ulogu sensibilatora, filtra svetlosti, koji upija samo one sunčane zrake koji najviše doprinose stvaranju organskih jedinjenja.

O tome kako se stvara šećer u repi postoje zasad samo hipoteze. Prema Bayeru i Berthelotu vrši se najpre redukcija ugljene kiseline u ugljen monoksid, a ovaj se sa vođonikom iz vode jedini u formaldehid i ujedno odmah nastaje kondenzaeija šest molekula formaldehida u jednu molekulu glikoze:

CO2 = CO + O CO + H2 = HCOH 6 HCOH = C6H12O8 ili:

6 CO2 + 6 H2 O6 = CH12O6 + 6 O2

Postojanje formaldehida u lišću bilo je dokazano.

te dejstvom vode mravlja kilselina, koja je osnovica za stvaranje dekstroze:

CO (OH) 2 + H2 O = HCOOH + H2 O2

Izgleda da se u lišću repe nastala dekstroza delimično pretvara u levulozu, a spajanjem dekstroze i levuloze nastaje sa. haroza.

Sem asimilacije — sinteze organskih materija iz neorganskih vrši se u repi i. tzv. disimilacija, disanje repe, što prouzrokuje gubitke šećera u repi. Naime, ćelije udišu kiseonik, a izdišu ugljeni dioksid, što se vrši na štetu šećera u repi:

C12 H22 O11 + 12 O2 = 11 H2O + 12 CO2

Ovo je naročito važno za repu koja se nalazi u trapovima.

Disanje zavisi još i od temperature, ukoliko je temperatura viša, utoliko je disanje jače. Kod trapova mora se uvek starati o tome da se ostave kanali za odvođenje gasova koji se stvaraju disanjem. Inače nastaje intermolekularno disanje, pri čemu se s:vara ugljen dioksid i alkohol; pri tome se, pored toga što nastaju gubici u šećeru, repa i kvari, odnosno umire.

Šećerna repa traži dobru, duboko uzoranu i dobro obrađenu zemlju. Gajenjem šećerne repe, sem koristi od njenog prinosa tamani se i korov, okopavanjem se čuva vlaga, što sve donosi koristi i povećanje prinosa biljaka koje se seju posle šećerne repe. Na isto zemljište seje se repa tek svake četvrte ili pete godine.

Vegetacioni period repe traje 150 — 180 dana, a količina potrebnog vodenog taloga je 400 mm. Obično se seje posle ozimih žitarica, pa je potrebno da se zemljište odmah posle kosidbe plitko zaore. Ukoliko se za repu đubri stajskim đubretom, đubri se posle plitkog oranja, a pre dubokog. U kasnu jesen zemlja se duboko poore, jer kad je plitko poorana koren repe se ne može normalno razvijati, već postane račvast što donosi štetu pri preradi.

U proleće se njiva poravna i područija, a ukoliko se upotrebljavaju veštačka đubriva, dodaje se superfosfat, kalijeva so i azotno đubrivo i to pre drljanja. Duboko zimsko oranje treba da sačuva vlagu, koja je repi neophodno potrebna. Setva se vrši već u martu ili aprilu mesecu, a najpogodnije je vreme od 25 marta do 14 aprila. Rano sejana repa može biti lako oštećena od mrazeva, dok kasno posejana opet trpi od suše. U maju treba sejati repu samo ako je prvi usev propao.

Setva šerene repe vrši se naročitim mašinama, ali se mogu upotrebiti i one kojima se seje žito, ukoliko se na njima reguliše razmak za sejanje. Dubina do koje treba seme da ide u zemlju iznosi oko 1,5 do 2 cm. eventualno i dublje, ako je zemlja suva. Seje se u redove, a red od reda treba da je udaljen od 26 — 40 cm.

U koliko je s proleća suša pa se uhvati kora na površini zemlje, da bi slaba klica šećerne repe mogla probiti zemlju, može se njiva prodrljati ako seme još nije izniklo. Ako je zemlja sasvim suva, da ne bi drljača pokrenula i serne iz mesta, treba upotrebiti samo prstenasti valjak ikoji razbija i koru.

Repa koju pogode proletnji mrazevi, svršava svoju vegetaciju već u prvoj godini i proraste. Takva repa je drvenasta i teško se prerađuje.

Repa zasejana kasno podleže lako uticaju raznih bolesti.

Ukoliko je vreme pogodno, za 14 dana a eventualno i ranije, ili kasnije za 21 dan pojavljuju se već zeleni redovi. Čim ti redovi ojačaju, treba repu prvi put okopati, a kad repa ojača i dobije tri do četiri lista, treba otpočeti sa razređivanjem. Pri proređivanju razmak između pojedinih biljaka ostavlja se pre. ma potpunosti useva, kao i prema zemljištu na kome je repa posejana, i to od 23 — 30 cm. Kod guste repe đobijemo više malih repa, dok kod većeg razmaka nije zemljište dovoljno iskorišćeno.

Svako zakašnjavanje sa proređivanjem ide na štetu prinosa repe.

Izvađene repe pri proređivanju treba odstraniti, da ne bi prouzrokovale razvijanje raznih repinih štetočina.

Po razređivanju repa se ponovo okopa i to ne samo između redova već i između pojedinih biljaka. Okopava se po mogućnosti svakih 14 dana sve dotle, dok ne pokrije lišćem zemlju. Obično je dovoljno ako se posle proređivanja okopa tri do četiri puta.

Ne sme se dozvoliti da se lišće repe kida za druge upotrebe, jer bez lišća ne može se repa dobro razvijati, ni stvarati šećer.

Da je repa zrela poznaje se po tome što stvaranje šećera ne napreduje ili potpuno prestaje. Po lišću to možemo zaključiti na taj način, što najstarije spoljašnje lišće postane sasvim suvo, drugo je svetlo zeleno-žućkasto, a samo je lišće u sredini sveže, ali je i ono svetlije boje. Kod procene zrelosti repe po lišću moramo uzeti u obzir i razne bolesti koje prouzrokuju sušenje i menjanje boje lista. Kod nas dozreva repa obično polovinom septembra, što zavisi kako od setve, tako i od vremena i od zemljišta. Iz zemlje se vadi ili posebno za to udešenim plugovima ili vilama. Mora se pri tom nastojati da se repa što manje ošteti, jer inače nastaju veći gubici u šećeru.

Posle vađenja iz zemlje odseče se sa repe takozvana glava, koja se sa lišćem, daje kao krma stoci ili se sa svežim rezancima stavlja na seljenje.

U našoj zemlji prinosi repe su veoma različiti i kreću se od 80 do 300 q. po hektaru. Prinosi kao i sadržaj šećera zavise od kakvoće upotrebljenog semena, đubrenja, obrade, zemljišta kao i od vodenog taloga. U prvim mesecima — dok repa raste i razvija se — treba više vodenog taloga, u kasnijim mesecima — kada se stvara šećer — treba više toplote, a manje vodenog taloga.

Seme šećerne repe. Da bi fabrike šećera bile sigurne da će ,se proizvesti samo repa dobre kakvoće kako po prinosu na hektar, tako i po bogatstvu u šećeru, kupuju same seme šećerne repe i daju ga proizvođačima repe.

Proizvodnjom semena bave se naročite firme, koje nastoje ne samo da održe već postignuti procenat šećera u repi nego da ga i povećaju, kao i da proizvedu seme otpornije prema pojedinim bolestima.

Svako seme šećerne repe ima od jedne do četiri klice.

Pri kupovini semena važe norme za seme, i to praške iz godine 1921, ili nemačke iz godine 1914.

Prema praškim normama zahteva se da je seme zdravo, čisto i da nije plesnivo. Vode može imati najviše 15%, a stranih primesa 4%. Za 14 dana treba da isklija i to:

1. pri apsolutnoj težini 100 klubaca semena do 1,80 gr. treba da isklija 70% semena i 130 klica,
2. pri apsolutnoj težini od 100 kl. semena od 1,81 do 2,20 grama treba da isklija 75% semena i da da 140 klica i
3. pri apsolutnoj težini od 100 kl. semena preko 2,21 gr, mora da isklija 80% semena i da da 150 klica.

Prema nemačkim normama može seme sadržati 15% vode i 4% stranih primesa, ali se mora primiti i do 17% vode i 5,5% stranih primesa. Najmanja klijavost 1 kg. semena kroz 14 dana mora toliko sledeća:

1. kod krupnog semena 60.000 klica,
2. kod semena srednje veličine 65.000 klica i
3. kod sitnog semena 70.000 klica.

Od ovoga kod 7 dana mora isklijati već 70%. Od 100 ko. mada krupnog semena mora kroz 14 dana isklijati 80 komada, kod srednjeg semena 75, a kod sitnog 70 komada. Veliko seme je ono od kojeg ima najviše 40 komada u jednom gramu, srednje kojeg u gramu ima 41—50 komada, a sitno ono kojeg u jednom gramu ima 51 ili više komada.

Potrošnja semena po jednom hektaru iznosi od 25 — 30 kgr. Tu veliku količinu semena prouzrokuje to što jedno seme ima više klica, pa je oduvek postojala težina da se odgaji seme samo sa jednom klicom.

U većini zemalja pokušaj da s-e odgaji serne samo sa jednom klipom nije uspeo, pa su neke zemlje, i to Nemačka, a osobito Amerika, prešle na veštačko delenje semena po klicama, tj. segmentiranje pomoću mašina. Prema žurnalu ,,Sabarnaja promišlenost“ br. 3 od 1946 godine proizvedeno je u Belocerkovskoj selekcionoj stanici VNIS u SSSR seme sa jednom klicom. To svojstvo zadržala je i sledeća generacija repe proizvedene iz istog semena. Prema izveštajima, već u 1946 godini uspela je gore pomenuta selekciona stanica da odgaji 25 kgr. semena koje pokazuje konstantnost daljeg davanja seme. na samo sa jednom klicom i još k tome 10.000 korena — sadnica za sađenje, od kojih će se dobiti seme sa jednom klicom.

Kod segmentiranja pomoću mašina dobija se od upotrebljanog semena samo oko polovina segmentiranog semena, a ostalo je otpadak. Segmentirano seme moguće je još i sortirati. Ako smo sigurni da neće biti mnogo štetotina u toku godine dovoljno je ovako segmentiranog semena oko 4,5 kgr. na hektar. Kako iz toga segmentiranog semena niče samo po jedna biljka, za razređivanje mogu se upotrebiti mašine, čime se uveliko štedi na radnoj snazi, jer na samo razređivanje šećerne repe otpada oko 30% radne snage koja je potrebna za obradu repe.

Kratak pregled selekcije repe. Kao što smo spomenuli, ispočetka je repa sadržala mali procenat šećera, pa se tek selekcijom došlo do poznatog velikog procenta šećera. Uspesi selekcija ne odnese se samo na povećanje sadržine šećera u repi već i na druge važne promene, kao na snižavanje količine topljivih nešećera u korenu u odnosu na sadržaj šećera i na povećanje suvih materija u lišću, a time na povećanje njegove vrednosti kao krmiva. Selekcijom repe bave se posebne firme, od kojih pojedine uživaju svetski glas. Sama selekcija osniva se na varijabilitetu koji se pojavljuje kod jedinica, kako morfološki — u pogledu oblika i veličine, tako i hemijski — u pogledu sastava.

Ako ispitamo repe proizvedene iz semena jedne iste matice repe, videćemo da se najveći deo u pogledu sadržaja šećera i drugih sastava približava sastavu matice repe iz čijeg su semena proizvedene. Ali se pri tome ipak jedan određeni manji deo razlikuje svojim svojstvima od matice repe i to neki negativno, pokazujući lošije osobine, a drugi pozitivno, tj. pokazujući bolje osobine. Naravno da su ti izuzeci mada prema broju onih repa koje sadržavaju svojstva matice repe. Varijabilnost se da izraziti Ouetelet-ovim dijagramom koji je za repu izračunao De Vries na osnovu oko 100.000 ispitivanja repe u pogledu sadržaja šećera. Varijabilitet se pokazuje takode i za količine kalija, azota, fosfome kiseline i ostalih sastojaka repe.

Pokazalo se, da se povećani procenat šećera nove repe može delimično preneti i na njeno potomstvo i na tome se osniva selekcija repe. Pri selekciji postupak je sledeći: kada se repa doveze sa polja, očisti se od blata i zemlje, otkine lišće i sortira prema veličini i obliku korena. Abnormalne repe se odbacuju i uzimaju samo one koje imaju prosečnu težinu, tj. oko 500—000 gr. uzimajući pri tome u obzir godišnji prosek. Takva izabrana repa utrapi se, i to tako da sve repe po mogućnosti budu utrapljene pod istim uslovima, kako bi gubici u šećeru kod svih repa bili približno jednaki. U februaru se trap otvori i uzme toliko repe koliko se dnevno može analizirati. Prilikom analize svaka repa dobije svoj broj, kao i označen rod. Količina repe potrebna za analizu vadi se iz svake pojedine repe naročitom spravom da bi posle analize repa bila sposobna za dalji rast. Repe koje pokazuju abnormalno malu digestiju (količinu šećera) daju se obično stoci, sa prosečnom digestijom upotrebljavaju se za proizvodnju semena za fabrike, a repe koje pokazuju osobito visoki sadržaj šećera su takozvane elitne repe, koje služe za proizvodnju elitnog semena.

Za sađenje elitne repe zemljište mora biti dobro pripremljeno, dobro nađubreno, zaštićeno od vetrova i udaljeno od zemljišta na kome je posejana obična repa za fabrike ili krmna repa, kako bi bilo potpuno sigurno da se elitna repa slučajno ne oplodi sa drugom manje vrednosti. Radi što veće sigurnosti otkriva se organtinom na posebnim štapićima da bi se oplodila sama. Pošto se kod repe na cvetu razvijaju tučkovi pre prašni. ka, oplođavanje je veoma teško, jer se ne može postići oplođavanje na istom cvetu tučkova sa prašnicima. Tučkovi jednog cveta razne zrelosti oplođuju se sa prašnicima drugog cveta opet razne zrelosti. Zbog toga se postignu bolji rezultati ako se repa razdeli na četvrti i četvrti posade jedna pokraj druge i pokriju zajednički organtinom.

Kad seme sazri, odreže se stabljika pazeći da se stabljike raznih repa ne pomešaju, U proleće se seje seme svake elitne repe posebno, jer svaka za sebe stvara svo j rod. Repa proizvedena iz tog semena se analizira i, ako nije nasledila svojstva svoje matere, jednostavno se čitav rod isključuje iz dalje selekcije i upotrebi eventualno za proizvodnju semena za fabrike. Onaj rod koji pokaže da je zadržao prosečni procenat šećera svoje matere dobija seme koje zovemo elitno.

Postupak pri selekciji semena šećerne repe je, kako se vidi, dug i težak, jer se prve godine u proleće analizom izaberu elitne repe koje se iste godine zaseju za seme, sledeće godine to se seme poseje i kontrolišu repe koje se iz njega dobijaju, a tek treće godine se iz ovih repa koje su baštinile svojstva svoje matere dobija seme koje zovemo elitno.

Kako je repa dvogodišnja biljka, to se radi razmnožavanja semena obično četvrte godine dobijeno elitno seme poseje kao obično, samo se repa ne razređuje toliko kao kod repe koja se gaji za preradu, već se ostavlja gušće usled čega ostane mala i dostiže težinu od 50—200 grama. One najmanje, ispod 50 grama, odbacuju se, a ostale utrape i sledeće godine se rasade kao sadnice za dobijanje semena za fabrike.

Kako se procenat šećera tih repa sadnica, iako su male. ne razlikuje mnogo od semena majke, a tim se načinom može dobiti veoma mnogo semena, taj način proizvodnje vrlo je raširen i u upotrebi. Da bi se dobilo više semena, repa se prepolovi ili deli na četvrti, jer što je više delova od jedne repe time je, prirodno, i veći prinos semena, ali je i veća opasnost da će mnogo tih pojedinih delova uginuti.

Amerikanci u nekim državama sa semiaridnom klimom, kao što su Arizona, Nju Meksiko, Utah i Oregon, razmnožavaju seme u toku jedne godine iako je repa kao što smo kazali, dvogodišnja biljka. U tim državama vodeni talozi ograničeni su na zimske mesece, dok su letnji meseci potpuno suvi, pa se vrši navodnjavanje. U mesecu avgustu polje se dobro obradi i navodni, a kad zemlja presuši poseje se elitno seme šećerne repe, koje u toplim jesenjim danima isklija za 10 dana i do zime po. raste lišće 10—13 cm. Repa se ostavi na istom polju i u proleće poene terati stabljiku sa semenom. Kako leti nema kiše to se, kako smo kazali, zemljište po potrebi navodnjava. Na taj način, uz posebne uslove koji tamo postoje, postiže se da se seme proizvede za vreme od jedne godine umesto običnog trajanja vegetacije od 2 godine.

Đubrenje šećerne repe. Da bi biljka dala dobre prinose treba da u zemlji bude dosta sastojaka koji su joj potrebni za rašćenje i razvitak. Kako se ti sastojci koji su biljci potrebni vremenom istroše, to ih zemlji ponovo dajemo đubrenjem. Za repu se upotrebljava stajsko đubrivo ili veštačka đubriva, i to fosforna, kalijeva, azotna i kalcijeva.

Ako se đubri stajskim đubretom, ono se dodaje u jesen pre dubokog oranja, kako smo to već spomenuli kod obrade repe, i to 200—300 q po hektaru.

Ako se đubri veštačkim đubrivom, dodaje se superfosfat i to 18 procentni, do 4 q po hektaru, a đubri se pre setve, i to zimi ili rano u proleće. Kalijevo đubre dodaje se u obliku ili četrdesetprocentne kalijeve soli, u kojem slučaju treba davati 3 q po hektaru, ili dvanaestprocentne soli, u kome slučaju treba; dodati 6 — 8 q po hektaru. Kalijeve soli treba dodavati u jesen, a samo u lakim zemljana može se dodati u proleće. Azot se dodaje najčešće u obliku čilske šalitre, koja ima 16% azota, i to 2—3 q po hektaru. Čilska šalitra dodaje se najpre 1/3 pre sejanja, a dalje količine pre prvog i pre drugog okopavanja. Umesto čilske šalitre može se dati kalcijum cijanamid, koji sadrži 18% azota, 1,5 do 2 q po hektaru, i to pre setve. U teškim ilovačastim zemljama treba đubriti i sa krečom, zašta je najbolje upotrebiti saturacioni talog, koji zemljoradnici mogu dobiti od šećerana; taj talog, sem kreča sadrži i fosfor. Na 1 hektar dodaje se 20 q saturacionog taloga.

Pri upotrebi veštačkog đubriva, pored ostaloga treba paziti i na vrstu semena koje se seje, da ne bi posle došlo do teškoća oko prerade repe, ukoliko bi se soli iz veštačkog đubriva nagomilale više od normalnoga u samom korenu a ne u lišću.

Bolesti i štetočine šećerne repe.-Od bolesti šećerne repe kod nas se najviše pojavljuje zapaljenje korena repe, i to najčešće na mladoj repi. Biljka pocrni, istanji se, a potom uvene i ugine. Bolest je prouzrokovana raznim gljivicama i bakterijama. Od gijivica je najopasnija Phoma betae i Pythium de Baryanum. Jače biljke mogu ovu bolest i preboleti, u tom slučaju stvaraju nove korene uz onaj izumrli. Takve repe imaju manji sadržaj šećera i manju težinu u odnosu na zdravu repu. Uzroci ovoj bolesti su najviše vlažno vreme pri setvi, slabo klijanje semena, slaba zemlja i duboko sejanje.

Truljenje srca i suvo truljenje su bolesti rene koje se pojavljuju u godinama kad nema dovoljno vodenog taloga (vlage). Listovi srca pocrne i usahnu. Usto oboli i koren suvim truljenjem. Ukoliko se vreme popravi, repa može prezdraviti i dati normalnu žetvu. Prema jednima, uzroci toj bolesti su slaba ishrana biljke usled nedostatka vode, dok drugi tvrde da su uzroci bakterije.

Bakterioza repe. Repi koja boluje od bakterioze požuti lišće i počinje da vene. Ujedno ugine i koren, koji pocrni na svom donjem delu, dok glava ostane neoštećena. Da bi se repa odbranila od ove bolesti, treba da se seje u plodoredu na najboljoj zemlji, da je racionalno đubrena, zemlja dobro spremljena za setvu, a seme potpuno zdravo.

Peronospora šećerne repe pojavljuje se na lišću kao plesan usled koje lišće otpada; kad lišće otpadne, repa ne može dalje da se razvija. Peronospora se obično pojavljuje u maju i junu. Odbrana protiv te bolesti je prskanje lišća dvoprocentnim rastvorom plavog kamena:

Sem pomenutih bolesti pojavljuju se i razne druge, ali ne tako često u našoj zemlji.

Štetočina repe ima veoma mnogo, a od njih su, iz životinjskog carstva, najvažnije stonoge. Pojedine vrste stonoga jedu posejano seme i njegove klice, te su opasne za repu. Pošto se stonoge zadržavaju po nezaoranim ostacima đubreta i slame, treba repu đubriti samo zrelim đubretom i dobro ga zaorati.

Brašnjava pipa je najopasniji insekat koji napada mladu repu. Crne je boje, 16—17 cm. duga, pokrivena finim belim dlačicama pa zbog toga izgleda sivkasta i brašnjava. U manjim količinama pojavljuje se već početkom aprila, a već tokom nicanja repe ima je mnogo. Sama buba jede lišće, a larva, koja se izleže iz jaja početkom jula, jede koren. Protiv larve, koja je u zemlji, ne možemo se braniti, dok se protiv buba brani na taj način što se kupe rukama ili pomoću živine (najbolje pomoću ćurana).

Brašnjava pipa provodi zimu u zemiji i to na njivi gđe se d izlegla, tj. gde je bila prošle godine repa. Da se u proleće spreči seljenje pipe u okolne njive na koje će se sejati repa, treba oko ovih njiva iskopati jarkove, u koje se buba hvata i tamani. Protiv pipe upotrebljava se još i klorbarium, koji se prska na lišće repe, da bi se buba otrovala. Klorbarium se uzima u 35%-nom rastvoru. Da bi se na repi osušio, treba ga prskati po toplom i vedrom vremenu.

Prugasta repina pipa je manja od brašnjave. Njena larva ne živi na površini već u unutrašnjosti repe, pa je zato još više oštećuje od larve brašnjave pipe.

Surlaš je buba zemljaste boje i okrugla. Pojavljuje se i na lucerki, te je za repu opasniji u onim krajevima gde se seje mnogo lucerke. Za repu je isto tako opasan kao i brašnjava pipa.

Kokica ili hrušt ima larvu koja napada repin koren. Kad je repa napadnuta larvom kokice, požuti joj najpre lišće, a posle ugine i cela repa. Odbrana je u tome što se tamane kokice kao i larve pri ručnom okopavanju repe.

Kličac ili skoči buba je na leđima žućkasto sive boje, a na trbuhu crne. Njegova larva u obliku crva ima na glavi usta, kojima može da grize. Larva se razvija sporo i tek posle pet godina postane od nje buba. Hvata se komadima krompira, jer se vrlo rado zavlači u krompir; bube se pak truju, na taj način što se otruju snopići deteline arsenovim solima, koje buba veoma rado jede.

Mrmoljac ili ronac je opasan utoliko što pod zemljom kopa sebi puteve i, ukoliko naiđe na koren biljke, preseče ga. Hvata se na taj način što se iskopaju rupe i u njih se stavi konjsko đubre, u koje se ronac rado zavlači.

Buhač. Buhača ima različitih vrsta, kao kupusni buhač — koji je zelene boje, žutoprugi buhač — koji je crne boje i manji od kupusnog i repični koji je tamno plave ili zelenkaste boje. Sve ove vrste buhača žive ne samo na repi već i na drugim biljkama. Buhač jede lišće repe čim ona počne nicati, pa, ukoliko se pojavi u velikoj množini, može repu potpuno uništiti. Najuspešnija odbrana protiv buhača je da ubrzamo razvijanje repe, kao i da hvatamo bube platnom namazanim katranom.

Nematode su beli sitni crvi, veličine zrna maka, koji se hvataju na korenčiće repe i tu sisaju repin sok. To su najopasnije repine štetočine, jer se veoma brzo razmnožavaju (za jednu godinu šest generacija), one repu, kako mladu tako i stariju, potpuno unište. Njiva napadnuta tim štetočinama ne sme se sejati šećernom repom 6—8 godina. Lako se prenose na nogama stoke, upotrebom svežih repinih glava za ishranu stoke, kao i prizmiranjem repe napadnute od nematoda na zdrave njive. Odbrana protiv nematoda je u đubrenju krečom i kalijem.

Hemijski sastav repe. Hemijski sastav repe zavisi od uslova pod kojima se repa razvija i hrani, pa prema tome i odnos između šećera i nešećera u repi, što je najvažnije za fabrikaciju, zavisi od raznih faktora. Od tih uslova najvažniji su sledeći:

1) Lišće repe, kao organ pomoću koga se u repi stvara šećer. Nedostatak lišća, usled bolesti ili kidanja, donosi sobom smanjenje šećera u repi.
2) Veličina korena repe. Repa sa abnormalnim korenom sadrži manje šećera od one sa normalnim korenom.
3) Kvalitet upotrebljenog semena. Samo seme zajamčenog kvaliteta može dati repu sa dovoljno šećera.
4) Meteorološki uslovi. Repa treba dosta vlage i to više u početku svog razvitka, pa. prema tome, ukoliko vodeni talog nije razdeljen pogodno za razvitak repe, ne može ni repa imati dovoljnu količinu šećera.
5) Podneblje u kojem je repa rasla, kao i obrada i ishrana repe. Naše podneblje nije najpogodnije za repu, a i obrada ima dosta nedostataka. Sem toga repa se kod nas seje dosta često i na neđubrenom zemljištu, te nema sve povoljne uslove za razvitak i prema tome ni za stvaranje dovoljne količine šećera.
6) Zrelost repe pri vađenju. Nezrele repe, osim toga što imaju manje šećera, imaju više nešećera, pa su prema tome nepogodne za fabrikaciju i pružaju manju mogućnost da se dobije bela roba.

Grafički prikazano, hemijski sastav repe je približno sledeći:

Šećerna repa — 100%
↓
Voda — 76,4%
+
Suha supstanca — 23,6%,
↓
Šećer — 16,5%
+
Nešećeri — 71%
↓
Srž — 4,7% + Pepeo-O,75% + Organski nešećeri 1,65%

Srž (drvovina) repe sastoji se iz celuloze (Ce H10 05/n) i ima je oko 1% od težine repe. To nije hemijsko jedinjenje, već smeša jedinjenja sličnih osobina ali različitog sastava. Hemiceluloza, koja je isto tako sastavni deo srži, lako se hidrolizuje, bilo na d — manozu ili na d — galaktozu i lewabinozu. Pod dejstvom toplote kreča srž se topi u vodi, kojom prilikom se stvaraju krečni slojevi tzv. pektinove materije. Pektinove materije prelaze u sok pri preradi repe i to je metaarabin, arabinova kiselina, paraarabin i gamagalaktan.

Koncentracija šećera u repi. Brojke pokazuju kolika je koncentracija šećera u pojedinim delovima repe.

Sem toga, srž sadrži belančevinu nuklein j smolnu kiselinu kao jedinjenje saponina, usled čega se pene otpadne vode iz šećerana. U srži takode ima i pepela oko 0,1%.

Repni sok se sastoji iz šećera i nešečera. Šećeri su uglavnom saharoza, koje ima najviše, nešto manje rafinoza i invertni šećer. Nešećeri su organska i anorganska jedinjenja, a delimo ih, prema tome da li se daju tokom fabrikacije lako odstraniti iz soka, na neškodljive i na one koje se ne daju odstraniti i koji ometaju potpunu kristalizaciju šećera iz soka; poslednje nazivamo škodljivim nešećerima ili melasotvornim, jer od njih zavisi količina melase.

Šećeri soka:

1. Saharoze u soku ima od 86—92%. O njenoj strukturi i drugim osobinama govorićemo kasnije kod šećera.
2. Rafinoza ie trisaharid formule C18H32O16 + 5 H2O. Ime rafinoza potiče otuda što se može dobiti iz melase koja se dobija rafiniranjem šećera. Nema sladak ukus. Pažljivom hidrolizom može se razložiti u fruktozu i biozu, tzv. melibiozu. Inače hidrolizom prelazi u fruktozu, glikozu i galaktozu. Kuvanjem u vodi ili sa krečnim mlekom ne raspada se niti se taloži, pa se prema tome ne da odstraniti iz soka, već prelazi u sirovi šećer odnosno u melasu. Rafinoza okreće ravan polarizovane svetlosti više od saharoze, pa se, ako sokovi sadrže više rafinoze, mora paziti da laboratorijske analize na šećer ne budu ne-i realne, da. se ne bi u šećeru pojavili naknadni nepoznati gubici koji u stvari nisu ni postojali — koje je prouzrokovala rafinoza većim okretanjem ravni polarizovane svetlosti.
3. Invertni šećer nastaje hidrolizom saharoze i sastoji se iz glikoze i fruktoze. Dejstvom kreča i alka.lija pri višoj temperaturi raspada se invertni šećer, pa se prema Klianiju stvaraju krečne soli raspadnih produkata saharinke, mlečne ili koje druge kiseline. Tokom fabrikacije veee količine invertnog šećera mogu nastati samo onda kad šećerni rastvori izgube alkalnost. Repni sok sadrži razne količine invertnog šećera, i to od 0,01 — 0,6% prema kvalitetu repe. Bolesna repa sadrži velike količine invertnog šećera, koji pri preradi prelazi u sokove.

Nešećeri soka. Nešećeri u soku su, kako smo napred naveli, anorganska i organska jedinjenja.

Anorganski nešećeri igraju ulogu pri ishrani repe kako i pri izgradnji njene strukture. To su soli kalija, natrija, kalcija, magnezija i železa sa anorganskim kiselinama — fosfornom, hlorovodoničnom, sumpomom i silicijevom, kao i sa organskim kiselinama. Škodljivi anorganski nešećeri su alkalije, sumporna kiselina i hlor, jer se pri preradi ne odstranjuju, dok su ostali neškodljivi — pri preradi se mogu odstraniti.

Organski nešećeri se delom već nalaze u soku, a delom se u njemu stvaraju prilikom prerade. Organske nešećere delimo na jedinjenja sa azotom i jedinjenja bez azota. Najveći deo organskih škodljivih nešećera sastoji se iz azotnih jedinjenja, pa se na osnovu količine azota može suditi i o količini škodljivih nešećera u soku. Od azotnih jedinjenja mogu se odstraniti prilikom prerade belančevine i amonijak, dok su skoro sva ostaia azotna jedinjenja škodljiva, jer se prilikom. prerade ne daju odstraniti iz soka i prelaze u melasu. To su amino kiseline, amidi tih kiselina, betain i purinove baze.

Organski nešećeri bez azota su:

1. Monokarbonove keseline: mravlja kiselina (HCOOH), glikolna kiselina (CH2) OH (COOH) i glioksilova kiselina (COH.COOH.H20).
2. Dikarbonove kiseline: oksalna kiselina (COOH.COOH), malonska kiselina (COOH.CH2COOH), ćilibarska kiselina (COOH.CH2CH2COOH), glutarova (CODK)CH(COOH), adi: pinska kiselina (COOH).CH2(4COOK). Ove kiseline našao je Lippmann u talozima na cevirna stanice za isparavanje.
3. Oksikiseline dikarbonove: jabučna kiselina (COOH.CH2, CHOH.COOH) kao i vinska kiselina (COOH.CHOH.CHOH. COOH).
4. Trikarbonove kiseline: trikalhailiska kiselina (COOH. CH2CH.COOH.CH2COOH), akcnitna kiselina (COOH.CH=C.COOH.CH9COOH), limunska kiselina (COOH.CH2C)OH (COOH.CH3COOH) i oksilimunska kiselina (COOH.CH3C)OH (COOH.CO) OH(COOH).
5. Fektinove materije. Kao što smo pre spomenuli pod dejstvom kreča i toplote postaje srž topijiva u vodi i daje krečna jedinjenja tzv. pektinove materije, koje prelaze u sok i prouzrokuju teškoće kod prerade repe i povisuju i:oličinu melase. Pektinove materije imaju koloidna svojstva. To su: Metaarabin metaarabinova kiselina, cerazin, koje je Scheibler dobio pod dejstvom kreča i toplote od srži. Arabinova kiselina kuvanjern sa krečom prelazi u rastvor. Inače to je smeša raznih polisaharida, a glavni je sastavni deo arapske gume. Paraarabin okreće polarizovanu svetlost jako na desno. Gamaigalaktan (C6H10O5)n nađen je u saturacionom blatu. Dejstvuje na poiarizacionu svetlost i uzrok je nalaženju većih nestvarnih koli. čina šećera. Dekstran (CfiH1005)n se stvara pod dejstvom termofilnih bakterija leuconostos mesenteroides. Levulan je bio nađen u otpaeima pri dobijanju šećera iz melase.
6. Boja repe. Prema Reinke-u repa sadrži boju ,,riodogen”, koja oksidacijom na vazduhu daje tzv. repno crvenilo.
7. Masti i smole. Repna mast je svetlo ulje čiji sastav nije poznat. Fitosterin je alkohol koji je sličan holosterinu životinja. Smolna kiselina (C22H12 602 i H20) u jedinjenju sa glukoronovom kiselinorn je tzv. saponin koji je uzrok što se vade šećerne repe pene što smo već spomenuli.
8. Aromatične materije, od kojih pominjemo vanilin OH ciklično OCH3 − OH i pirokatehin ciklično OH

Organska azotna jedinjenja su:

1) Amino kiseline i niihovi amidi: leucin i izoleucin koji se stvaraju raspadanjem belančevina. Tyrosin okreće polarizo, vanu svetlcst na levo. Asparagova kiselina (COOH.CH2CH (NH2)COOH) ili amino-ćilibarska kiselina je najvažnija zbog svoje neutralne soli koja se lako topi u vodi. Amid te kiseline je asparagin, koji. kuvanjem mineralnim kiselinama daje amonijak i asparagovu kiselinu. Glutaminova kiselina (COOH. CHNH2(CH2)2COOH) je važna zato što je njena krečna so rastopljiva u vodi. Njen amid glutamin (CONH2CHNH2(CH2) 2COOH) nalazi se u repi, a kuvan sa vodom i alkalijama raspa. da se na amonijak u giutaminovu kiselinu.

2) Belančevine, koje Euler deli na: a) proteine, od kojih su najvažniji albumini i globulini, b) proteide, tj. nuklsoproteide i glukoproteide i c) na produkte koji nastaju raspadanjem belančevina, a to su albumoze, peptoni i nukleinove kiseline. U difuznom soku nalazi se samo oko 0,18% belančevina, jer se one odstranjuju već difuzijom.

Dejstvom alkalija, Kiselina i encima proteini i proteidi se raspadaju na albumoze, peptone i aminokiseline. Proteini i proteidi uopšte ne difunduju, albumoze samo delirnično, dok peptoni difunduju veoma lako.

3) Sem do sada pomenutih organskih azotnih nešećera imamo još organske baze, purinove baze i citrazinovu kiselinu. Od

organsikh baza najvažniji je betain(CO2HN = (CH3)3-OH) , koga ima u repi od 0,1 — 0,2%. Lako je topljiv u vodi, a kako se ne menja ni sa koncentrisovanom sumpomom kiselinom ni sa krečom prođe takav kroz čitavu preradu i dolazi u melasu. Cholin — OHCH2CH2N = (CH3)3-OH ] postaje po svoj prilici iz lecitina, koji se saponifikacijpm raspada na razne produkte,

Kuvanjem s alkalijama nukleinove kiseline raspadaju se na purinove baze od kojih su u većoj količini u repi osim purina još adenin i guanin.

Citrazinovu kiselinu (C5NH2COOH/OH/2) našao je Lippmann u talozima spodijevih filtera.

Sem već pomenutih nešećera nalaze se u repi još i encimi (fermenti). To su jedinjenja koja pomažu razne hemijske reakcije ne menjajući se sami pri tome. Encimi igraju vrlo važnu ulogu u organskom svetu i može se tvrditi da bi bez njih život bio nemoguć. Njihova hemijska priroda, kao sposobnost da razlažu supstance nije još dovoljno poznata. Pripadaju grupi belančevina. Za industriju šećera važni su sledeći fermenti: invertaza koja invertira saharozu, diastaza koja razbija skrob, tirozinaza koja prouzrokuje bojenje difuznog soka na vazduhu i repna zimasa koja prouzrokuje alkoholno vrenie u sokovima kad nema pristupa vazduha.

Ocena repe. Na kvalitet repe utičemo davanjem najbolje vrste semena za setvu, temeljnom obradom i upotrebom dovoljne količine gnojiva. Ostali uticaji, kao što su podneblje i vodeni talog, od kojih uglavnom zavisi kvalitet repe, su izvan naše moči.

Za kvalitet repe osobito je važno njeno lišće jer ono je, kako je već spomenuto, asimilacioni organ pomoću koga se stvara šećer u repi, Kako asimilacija zavisi od stadiuma u kome se nalazi repa, od sunčeve svetlosti i vremenskih prilika, te se i šećer, tj. njegova količina u repi menja tokom razvitka.

Prema Urban-u asimilacija i stvaranje šećera u korenu najveća je pri suvom vremenu, ukoliko je repa pre toga primila dovoljnu količinu vlage. Normalni koren repe od dobrog semena sa normalnom sadržinom šećera težak je kod nas cd 500-—700 gr. Velike repe, kao što je pomenuto sadrže manje šećera od normalnih.

Ako se sa repe otkida lišće, osobito za vreme njenog razvitka opada i količina šećera u njoj, a i njena prosečna težina. Pri velikoj suši repa sadrži kako u korenu tako i u lišću manje anorganskih materija, ali zato više organskih nešećera osobito azotnih jedinjenja. U suvim godinama nema dosta vode u tlu, da bi koren repe iz njega mogao izvući alkalije. Naprotiv, u korenu se nagomilaju azotna jedinjenja, amidi. U kišnim godinama stvar stoji obrnuto.

Ocenu repe najbolje možemo izvršiti na osnovu sadržine šećera u difuznom soku u odnosu prema svim suvim materi. jama koje se nalaze u difuznom soku, tj. na osnovu kvocijenta. Što je kvocijent viši, tj. što je srazmera šećera prema celokupnoj suvoj supstanci soka veća, to znači da je kvalitet repe bolji, da će prerada teći lakše, jer će se morati manje nešećera odstranjivati i korišćenje šećera će biti veće. Dakle, glavnu ulogu za ocenu kvaliteta repe igra odnos šećera prema suvoj supstanci, odnosno prema nešećerima koji se nalaze u soku.

Da bi se pratio redovan prirast šećera u repi tokom poslednjih meseci njene vegetacije, uzimaju se redovne probe sa raznih parcela zasejanih repom i vrše se analize za utvrđivanje sadržaja šećera kao i težine korena i lišća. Pri ocenjivanju rezultata tih analiza mora se uzeti u obzir i količina vodenog taloga koja je pala u razmaku od jedne do druge analize repe, da bi se pravilno ocenio prirast šećera, kao i odnos težine lišća prema korenu.

Šećeri

Šećeri su prirodni ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su jedinjenja vodonika, ugljenika i kiseonika, a naziv su dobili i po tome što većina njih ima formulu Cn H2n On , dakle sadrže pored ugljenika još i vodonik i kiseonik u međusobnom odnosu u kome se oni nalaze u vodi.

Ugljene hidrate koji se mogu razložiti u prostija jedinjenja koja imaju još sve osobine ugljenih hidrata nazivamo po ozama, dok one koje ne možemo razlagati na takav način nazivamo monozama.

Monoze sa pet ugljenikovih atoma nazivamo pentozama, a cd tih su najvažnije arabinoza i ksiloza (C5Hjp05). Monoze dobijamo iz polioza koje se nalaze u mnogim biljkama pa se ako npr. arabinoza dobija kuvanjem arapske ili trešnjeve rume sa razblaženim kiselinama, dok se ksiloza ili šećer iz drveta dobija na isti način iz drveta, slame itd.

Monoze sa šest ugljenikovih atoma nazivamo heksozama, (C6U1206). Heksoze su bezbojne, slatkog ukusa, teško kristališu i lako se rastapaju u vodi. Od njih su najvažnije:

1. glikoza ili grožđani šećer, koji se nalazi u raznim slatkim plodovima, a u znatnoj količini u grožđanom soku, pa se zbog toga i naziva grožđani šećer. Tehnički se glikoza dobija hidrolizom skroba razblaženim kiselinama, jer skrob pri hidrolizi daje samo glikozu. Sem toga glikoza nastaje i hidrolizom saharoze koja se razlaže na fruktozu i glikozu. Glikoza je prema tome sastavni deo prirodnog i veštačkog meda. Upotrebljava se za slađenje kao i saharoza oilo u obliku kristala, bilo u obliku sirupa.
2. fruktoza se nalazi u većini slatkih plodova, a sastavni je deo invertnog šećera i meda. Kao što skrob hidrolizom daje isključivo glikozu, tako i inulin koji se nalazi u gomoljicama georgine daje hidrolizom isključivo fruktozu. Vrlo teško kristališe.
3. manoza se može dobiti iz polioze koja se nalazii u ljuskama amerikanskog oraha.
4. galaktoza se dobija hidrolizom mlečnog šećera i može se upotrebiti za vrenje kao d-manoza.

Bioze su polioze formule C2l2,H2O,3 i većina ih je sastavljena skoro isključivo iz heksoza na koje se hidrolizom raspadaju. Hidroliza se vrši kiselinama, kao i dejstvom encima. Bioze su:

1. maltoza, koja postaje iz skroba dejstvom diastaze, te je važan međuprodukt i u industriji vrenja kad se za prozvodnju alkohola upotrebljava skrob. Hidrolizom kiselinama daje isključivo glikozu.
2. laktoza ili mlečni šećer nalazi se u mleku i iz nje. ga se i dobija. Za dobijanje se upotrebljava surutka. Nije tako slatka kao saharoza, a hidrolizom daje galaktozu i glikozu.
3. saharoza, o kojoj ćemo govoriti posebno, jer je predmet ove knjige njeno dobijanje iz šećerne repe.

Polioze su:

1. rafinoza, kaja se nalazi u soku šećerne repe, a o njoj smo već govorili kod hemijskog sastava šećerne repe.
2. skrob, koji se nalazi u raznim biljkama u obliku mikroskopskih zrnaca koja su po svojoj veličini i obliku različita. Ne rastvara se u hladnoj vodi, a u vrućoj jako nabubri. Kuvanjem sa razblaženim kiselinama invertira i daje samo glikozu, dok dijastazom (encim) nastaju međuprodukti i dobija se maltoza. Upotrebljava se u razne svrhe, bilo kao skrob, bilo kao produkt hidrolize — dekstrini, ili konačni produkt kao što je glukoza.
3. celuloza (C6H10O5)x je polioza sa velikom molekularnom težinom. Zidovi biljnih ćelija su uglavnom sastavljeni od celuloze. Može se potpuno hidrolizirati delovanjem, najpre koncentriranom, a zatim kuvanjem razbiaženom sumpornom kiselinom.

Saharoza. Saharoza ili šećer iz trske, kako smo već kazali, je bioza formule C12H22O11. Njena strukturna krmula prema E. Fischer-u je:

CH2OH
│
CH-OH
│
CH
│
CH
│
CH-OH
│
CH OH
│
CH−CH2OH−C-CH2OH−CH-OH−O−CH OH
│
O

U prirodi saharoza se nalazi u mnogim biljkama i plodovima (kajsije, breskve, kruške, ananas), a osobito u šećernoj trsci i šećernoj repi i iz kojih se i industriski dobija. Hidrolizom raspada se na fruktozu i glikcsu tj. na invertni šećer, šio je u stvari med, koji se kao veštački i dobiia na taj način što se saharoza invertira sa razblaženim kiselinama. Invertom se naziva zato što produkti koji nastaju hidrolizom okreću ravan polarizovane svetlosti na levo, dok sama saharoza okreće ravan polarizovane svetlosti na desno.

Saharoza kristališe u monokliničnom sistemu. Specifična težina joj je pri 17,5°C. = -1,580168. Saharoza se rastapa u vodi njena topljivost se povećava sa povećanjem temperature. Pri rastapanju saharoze u vodi nastaje tzv. Kontrakcija to jest smanjenje volumena. Ta kontrakcija je najveća pri 56%-om rastvoru iznosi 0,995 volumena rastvarača. Nečisti rastvori, oni sadrže razne nešećere pri istoj temperaturi otapaju mnogo više saharoze nego što se može otopiti u čistoj vodi, ali jedno i zadržavaju šećer u rastvorni i ne daju mu da kristališe. Suviše nečisti šećerni rastvori su viskozni.

Tačka ključanja šećernih rastvora je uvek viša od tačke ključanja vode i u toliko veća u koliko su rastvori koncentrisaniji. Saharoza se topi pri 160° i hlađenjem stvrdnjava u staklasto amorfnu masu, koja pošle izvesnog vremena postaje opet kristalna. Ako se ugreje na 200°C dobije se karamel koji se upotrebljava za bojadisanje likera i vina.

Šećer okreće ravan polarizovane svetlosti na desno, i to toprocentni rastvor u cevi od 100 mm. dužine obrne ravan polarizacije za 66,50°. Na toj osnovi ponavljuje se količina šećera u rastvorima dokazuje se pak alfanaftolom i sumpornom kiselinom. Ova reakcija se upotrebljava za ispitivanje da li u kondenzovanim vodama, koje služe za napajanje kotlova, ima šećera, jer je on veoma štetan ako preko tih kondenzovanih voda dođe u kotlove.

Saharoza stvara sa alkalijama jedinjenja. Prema koncentraciji rastvora i temperaturi daje kreč: mono—, bi —i trisakarat. Isto tako daje i mono— i distroncium saharate i barjum. monobarium saharate. Na osnovu stvaranja saharata kalciuma, : tronciuma i bariuma izrađene su bile metode za dobijanje šećera iz melase, koje su se u praksi iskorišćavale.

Ukoliko su šećerni rastvori alkalni mogu se kuvati pri 105°C. a da se saharoza osetno ne raspada neutralnih kiseli rastvori saharoze, kuvanjem pri 100°C., raspadaju se u invertni šećeri. Ovo je važno znati radi kuvanja sokova, da se ne bi saharoza raspadala ukoliko oni ne bi bili alkalni.

Pri analizama šećernih rastvora koji se nalaze u raznim sokovima moramo ustanoviti ukupnu količinu suvih materija, kao i količinu samog šećera koju ti rastvori sadrže. Ukupnu količinu suvih materija tzv. saharizaciju ustanovljujemo pomoću posebnih sprava koje pokazuju količinu suvih materija u procentna na 100 delova rastvora. Te procente dajemo pomoću stupnjeva Brix-a (Bx) ili Baling-a (Blg), pa kada se govori o nekom nekom rastvoru da ima određeni broj Bx ili Blg, time se uje. dno označava koliko je ukupno suvih materijali u njemu.

Količinu samog šećera u rastvoru tzv. polarizaciju ustanovljavamo pomoću sprave koja se zove polarimetar. Na osnovu svojstva šećera da okreće ravan polarizovane svetlosti na desno polarimetrorn određujemo količinu šećera u dotičnom rastvoru.

Ako pomnožimo polarizaciju sa 100 i podelimo ta j proizvod sa saharizacijom dobićemo tzv. kvantitet čistoće, tj. broj koji pokazuje koliko šećera sadrži 106 delova suvih materija u dotičnom soku. Ovo je veoma važan i broj jer na osnovu njega sudimo kvalitetu soka koji se analizira.

Izgradnja fabrike šećera

Kada se odluči da se gradi nova fabrika šećera važno je pre svega izabrati prikladno mesto za nju. šećerana mora ležati po mogućstvu u srcu repnog reona, da bi prevozni troškovi bili što niži. Mora se uzeti u obzir da veća moderna fabrika šećera prerađuje godišnje oko 1,500.(X)0 q repe, pa već podvoz skuplji samo za jedan dinar po kvintalu povisuje proizvodne troškove šećera za din. 1,500.000.—

Ako se uzme da po jednom jutru rođi prosečno 150 q repe i da se repa seje.na jedno isto zemljište tek svake pete godine, znači da se mora računati sa 50.000 jutara zemlje podesne za sejanje šećerne repe u što bliže ležati u blizini same fabrike da hi podvoz bio što jeftiniji.

Drugi važan faktor na koji se mora računati pri zidanju fabrike šećera je voda. Šećeranama, naime, za preradu repe treba mnogo vode i to oko 1.400% na prerađenu repu. Voda ne sme biti organski nečista, tj. ne sme biti zaprljana otpadnim vodama drugih fabrika, jer bi u tom slučaju ometala preradu. Sem toga šećerane imaju mnogo otpadnih voda i u koliko se ne mogu puštati u velike vodne tokove, mora se mnogo investirati da bi se mogle očistiti pre puštanja u manje tokove za opštu upotrebu. Isto tako je potrebno da ima dovoljno dobre pitke vode.

Šećerana mora ležati na železničkoi pruzi j biti racionalno vezana železniekom mrežom sa čitavim svojom repnim reonima u cilju što lakšeg, bržeg i jeftinijeg dovoza repe.

Probitačno je ako se mogu iskoristiti i vodeni putevi da bi dovoz ne samo repe već i ostalog materijala koji šećerane uveliko traše, kao što je ugijen, koks i krečnjak kamen, — bio što jevtiniji a time i troškovi prerade niži.

Zgodni železnički i vodeni putevi sem toga snizuju troškove samog zidanja. s obzirom na jevtinu mogućnost dovoza materijala i mašina za izgadnju fabrike.

Pre su se gradile šećerane sa malim dnevnim kapacitetom, koje su se snabdevale repom iz neposredne blizine. Danas se grade šećerane srednjeg kapaciteta od oko 150 vagona dnevne prerade šećerne repe. Pritom se nama u obzir mogućnost dnevnog dovoza repe da bi fabrika mogla nesmetano raditi. Ove poslednje su racionalnije s obzirom na Ijudstvo koje se mora upotrebiti u samoj fabrici kao stalno osoblje, na potrošnju materijala, kao i na mogućnost što veće prerade sirovina u što kraćem vremenu, i što boljeg iskorišćenja.

Fabrika mora imati dovoljno prostora, s obzirom na smeštaj velikih količina ugljena, kamena i koksa koji se moraju spremiti pre početka kampanje i smestiti na podesnom 1 za dovoz u fabriku zgodnom mestu. Mora biti dovoljno prostora i za smeštaj repe koja se ne može. staviti u kanale, a koja je potrebna za obezbeđenje dovoljnih količina zaliha u fabrici, kako se usled nedostatka repe ne; bi morala prekidati prerada.

Kako su fabrike podignute obično izvan nastanjenih mesta mera se uzeli u obzir i potreban prostor za eventualno građe. nje kolonije za stanove radnika i nameštenika, za kulturne domove, igrališta i ostalo.

Potrebno je da se u blizini nalaze veća naselja iz ikojih bi se fabrika mogla za kampanju snabdeti potrebnim sezonskim radništvom, da se ne bi morale izradivati posebne zgrade za sezonske radnike, čime bi se povećale i investicije fabrike.

Pripreme za kampanju i kampanja

Da bi se u kampanji izbegli prekidi rada i obezbedio normalan tok rada mora se po završetku protekle kampanje pristupiti opravkama, racionalizaciji i potrebnim rekonstruikcijama fabrike. Sve pogreške koje su se pokazale tokom prošle kampanje moraju se ispraviti, izvršiti eventualne izmene sve očistiti, kako bi fabrika bila spremna da može bez zastoja punim kapacitetom raditi u idućoj kampanji.

Fabrika mora imati dovoljno velike radionice kao mašinsku, bravarsku, kovačku, kotlarsku, kolarsku i ostale, da bi mogla opravke vršiti sama iskorišćujući potpuno svoj stalni radnički kadar. Dobro je da fabrika ima i manju livnicu, kako bi i u tom pogledu bila nezavisna od narudžbina kod većih livnica.

Smetnje u pogonu može prouzrokovati ne samo sastav repe koja dolazi na preradu, tj. njen kvalitet, nego i pomoćni materijal, kao što je ugljen, koks, kamen, ulja i ostala maziva, materijal za zaptivanje, materijal za filtriranie i ostali materijal. Zato se on mora na ‘vreme nabaviti, kako u potrebnoj količini tako ,i u kvalitetu koji najbolje odgovara fabrici. Laboratorium mora izvršiti potrebne analize da li materijal odgovara postavljenim uslovima, da se ne bi, eventualno, kasnije u samoj kampanji pokazali nedostaci i pogreške koje je kasno u kampanji ispravljati.

Sve stalno osoblje mora pre kampanje upoznati svu fabriku do detalja kako bi se pri smetnjama u kampanji brzo snašlo radi izvršenja potrebnih opravki i pronalaženja pogrešaka. Uprava fabrike mora sprovesti organizaciju svoga radnog kolektiva tako da svoj stalni kadar izvan kampanje na kursevima upozna sa potrebnim detaljima rada u fabrici na svim stanicama, da bi taj kadar mogao u kampanji u potpunosti izvršiti postavljene zadatke i na taj način koordinirati rad čitavog preduzeća, čime bi bio zajamčen uspeh fabrike.

Materijal kao što je ugljen, koks i kamen mora biti raspoređen tako da se sa što manje troškova može dovesti do mesta potrošnje.

Tehničko vođstvo fabrike mora usko saradivati sa odeljenjem za repu, kako bi na osnovu analiza repe bilo tačno upoznato sa kvalitetom repe i količinom koja će se u toj kampanji morati preraditi.

Rukovodioci pogona se ne smeju izvan kampanje oslanjati samo na obaveštenja podređenog osoblja, već se moraju i sami lično uveriti da su sve potrebne popravke izvršene kako valja, pa je stoga njihov neprestani nadzor radova izvan kampanje neophodno potreban kako ne bi nastali propusti prilikom popravki.

U kampanji se pokažu svi nedostaci pripreme van kampa. nje, pa je kampanja, ako se izuzme kvalitet repe, odraz rada čitavog radnog kolektiva, njegove marljivosti i nastojanja u pripremi fabrike za kampanju.

Pred samu kampanju treba fabriku temeljno ispitati, da li je sposobna za pogon i da li su sve opravke dobro izvršene. U tu svrhu potrebno je pustiti sve mašine, pumpe, centrifuge, transportere, prese, dizalice i ostalo u pogon, a sem toga sprovesti i tzv. vodnu probu, koja se sastoji u tome što se pojedine stanice ispituju vodom umesto sokom, kao da se radi u kampanji. Po svršenoj probi treba ispravlti sve pogreške koje su se u toku probe pokazale, da bi fabrika bila zaista sposobna za pogon, a tehničko rukovodstvo uvereno da može bez bojazni započeti kampanju.

Ne samo svake kampanje već i tolkom jedne iste kampanje menja se kvalitet repe koja dolazi na preradu. Cilj prerade je da se dobije što više šećera sadržanog u repi, u formi bele konsumne robe, sa što manje gubitaka pri preradi. Da bi se to postiglo pri različitom kvalitetu repe, koja se prerađuje potrebno je i dobro poznavanje tehnologije prerade repe. Treba znati pod kojim optimalnim uslovima treba preraditi repu raznog kvaliteta, da bi korist bila što veća i da pri tome dnevna prerada ne padne ispod kapaciteta fabrike. Pogonsko osoblje mora da se nađe u kampanji što pre tamo gde se pojavi neka smetnja, da bi je odgovarajućim merama što pre otklonilo. I iskorišćenje i kvalitet robe zavise od rada pojedinih stanica. Stoga je potreban neprestani nadzor u prvom redu u držanju čistoće u fabrici, pravilnom dovozu repe u nju, pranju repe, rezanju rezanaca koji odgovaraju kvalitetu dotične repe, dobrom ceđenju i što boljem kvalitetu soka pri najmanjem oduzimanju soka sudovima za merenje, kako bi se iz repe iscedilo što manje nešećera i unelo u fabrikaciju, pravilno i dobro izvršilo čišćenje sokova kao i njihovo filtriranje. Pravilno isparavanje soka, kuvanje šećera, odvajanie zrna od sirupa i sve ostale operacije u pogonu moraju biti podvrgnute nadzoru rukovodstva da se ne bi događali propusti, pogreške i nepravilnosti.

Analize međuprpdukata treba znati iskoristiti i na osnovu njih preduzimati potrebne mere u pogonu da bi rad bio što bolji. Produkti treba da budu što jevtiniji, pa stoga tehničko osoblje mora budno paziti na racionalnu potrošnju pare i energije, da bi troškovi koštanja ‘bili što niži. Radnu snagu treba shodno iskoristiti prema sposobnostima pojedinca za razna mesta. Pri tome treba paziti da postupak sa osobljem bude što je moguće više drugarski, da radništvo uvidi potrebu što većeg zalaganja svih radnika u preduzeću za što bolji uspeh kampanje, što donosi dobro čitavoj zajednici i pojedinu.

Tehničko vođstvo fabrike mora usko saradivati sa odeljenjem za repu radi pravilnog i jednakog dovoza repe u fabriku. Fabrika mora biti uvek obezbeđena sirovinom, ali ne i pretrpa. na, kako bi se izbegli suvišni i nepotrebni troškovi oko utovara, slaganja i pretovara repe u fabrici.

Tehničko osoblje treba da ima solidno znanje, potrebnu praksu i hladnu odlučnost da bi moglo ispravno voditi pogon, obezbediti pravilan i normalan tok rada u kampanji i ispunili sve zadatke koji se od njega traže.

Šema rada u fabrici šećera

Repa se u fabrici istovaruje pomoću „Elfe“ (br. 14) ili nekim drugim načinom u repne kanale (br. 13). Iz repnih kanala pomoću vode koje treba oko 800% na težinu repe preko hvatača kamena, peska i slame diže se repa repnim točkom (br. 15) ili mamut pumpom u perionicu repe (br. 16). Iz perionice diže se oprana repa dizalicom (br. 17) na najviši sprat fabrike, odakle pada u automatsku vagu »Chronos« (br. 18), gde se automatski izmeri. Iz »Chroncs« vage pada repa u rezačice repe (br.19), gde se iseče na slatke rezance.

Slatki rezanci se pomoću transportera (br. 20) prenose od rezačice do difuzne batprije (br. 21), koja se puni slatkim rezancima i gde se vrši čišćenje-t difuzija šećera. Iscedeili rezanci koji sadrže oko 0,3 do 0,4% šećera, a po težini iznose oko 90% na slatke rezance i puštaju ?e u žljeb (br. 22) odakle se ili pužem ili bagerom ili centrifugalnom pumpom (br. 23) pre. nose na prve prese za ceđenje rezanaca (br. 25). Isceđeni rezanci imaju samo oko 4,5% suvih materija. Kada se jedanput presuju imaju 8-9% suvih materija i bude ih svega oko 55% od težine repe. Jedanput presovani rezanci prenose se transporterom (br. 26) u dvorište radi dalje otpreme producentima ili na druge prese (br. 27), gde se još jedanput ispresuju. Dvaput presovani rezanci imaju oko 16-18% suvih materija i buđe ih oko 29% od težine repe. Dvaput presovani rezanci prenose se transporterom (br. 28) u bubanj za sušenje rezanaca (br. 30) i tu se suše pomoću vrućih gasova koji se razvijaju loženjem uglja u peći (br. 29). Potrošnja uglja iznosi oko 90% na suve rezance. Iz bubnja idu rezanci u dizalicu (br. 32), a otuda na punjenje ili u skladište (br. 33). Suvih rezanaca bude oko 5,5% od težine repe, a sadrže oko 12% vode. Vodena para i gasovi prilikom sušenja odlaze ciklonom (br. 31) u vazduh.

Sok iz difuzne baterije koga ima oko 110% od težine repe ide preko hvatača mrva (br. 24) u odmerni suđ (br. 34), gde se izmeri njegova količina, a otud ide na prečišćenje po DedekVaštku (br. 33), gde se dodaje 0,2—0.3% kreča. Iz Dedek-Vašatke ide pumpom na prvu grupu brzostmjnih predgrejača br. 35), gde se zagreje na 45—50°C. Iz prve grupe predgrejača prelazi na drugu grupu predgrejača (br. 36), gde se zagreje na 90°C. a otuda ide radi čišćenja na malakser (br. 12), gde mu se dodaje još 1-1,3% kreča.

Kreč se proizvodj u krečnoj peći sistema, „Kem” (br. 1) koja na tonu prerađene repe treba da iznosi 0,035 m3. Kreč se dobija pečenjem krečnjaka pomoću koksa, a potreba kamena krečnjaka iznosi oko 3,5% na repu. Potreba koksa iznosi oko 0,4% ikcksa na repu. Pečeni kreč gasi se u aparatu »Mik« (br. 2) vodom koja se upotrebila za hlađenje saturacionog blata. Is aparata »Mik« gašeni kreč radi čišćenja od peska ide u sepa.. rator krečnog mleka »Koran« (br. 3), a otuda pumpom (br. 5) iz rezervoara (br. 4) u rezervoar u samoj tvornici (br. 9). Krečno mleko iz toga rezervoara gustine 20° Be šalje se u malakser preko odmernog suda za krečno mleko ili preko odmernog suda (br. 11) u aparate za prečišćavanje po »Dedek.Vašatku«.

Iz malaksera (br. 12) ide sok na prvu saturaciju (br. 37), gde se pomoću ugljene kiseline saturira do alkaliteta 0,08 do 0,1 kreča. Ugljena kiselina dobija se paljenjem kreča u krečnoj peći, odakle ide preko lavera (br. 16) radi čišćenja i hlađenja na pumpu za ugljenu kiselinu (br. 7), a odatle preko recipijenta (br. 8) na saturaciju (br. 37). Iz saturacije tzv. blatnjav sok ide na prese (br. 40), gđe se pod pritiskom 1,5-3 atm. filtrira. Blato se odvozi preko puža (br. 112) izvan fabrike, pošto se najpre ohladilo. Filtraciona površina na tim presama potrebna pri preradi 100 vagona repe dnevno iznosi 500 m2 a vode za hlađenje je potrebno oko 150-180% od težine saturacionog blata koga ima oko 6-8% od težine repe.

Tako filtrirani sok ide preko pumpe (br. 41) na brzostrujne predgrejače (br. 42) gde se zagreje na 90-95°C, a otuda na drugu saturaciju (br. 43) gđe se dosaturira ugljenom kiselinom na alkalitet 0,01 do 0,02. Saturirani sok iz druge saturacije ide preko filtera Mareš (br. 45) na pumpu. Filtraciona površina kod Marešovih filtera kod prerade 100 vagona repe dnevno iznosi 180—200 m2. Iz pumpe (br. 46) ide sok na iskuvač (br. 47) , da bi se eventualno stvoreni bikarbonati pretvorili u karbonate (gde se zagreje na 105°C i ponovo filtrira preko Mareš, Danjek ili Prokeš filtera (br. 48). Ovako filtrirani sok je tzv. laki sok, koji ide preko pumpe (br. 49) na brzoetrujne zagrevače, gde se zagreje na 105 do 108°C. a otuda preko piunpe (br. 51) u stanicu za isparavanje (br. 52) gde ispari oko 90 kgr. vode na 100 kgr. prerađene repe.

Stanica za isparavanje može biti ili vakumska, gde se stvara vakum pomoću barometarske kondenzacije (br. 54), u kojoj se kondenzuje para iz poslednjeg tela stanice za isparavanje hladnom vodom koja se dovodi u kondenzator i koje treba oko 47% na težinu repe i kao voda dolazi u rezervoar (br. 55); ili stanica za isparavanje može biti pod pritiskom, a u tom se slučaju para iz poslednjeg tela upotrebljava za grejanje pri difuziji.

Sok iz poslednjeg tela stanice za isparavanje (br. 52) gustine oko 60 Bx zovemo gusti sok, on se filtrira na Danjek filtrima (br. 56) f ide preko pumpe (br. 63) u rezervoar (br. 57). Filtrirani gusti sok sa drugim klerom kao i sa belim i zelenim sirupom od kocaka kuva se u vakumima (br. 58) da se dobije šećerna masa za kristal, koja se po kuvanju spušta u refriže. rante (br. 59), a otuda preko razdeljivača (br. 60) ide na centrifuge za kristal (br. 61). Kristalne šećerovine bude oko 17,75% od repe.

Na centrifugama (br. 61) odvaja se kristal od sirupa, tzv. zelenog sirupa. Da bi se dobio potpuno beli kristal ispira se parom koje se potroši oko 10% od kristala. Tim ispiranjem parom odvodi se i poslednji deo sirupa koji je bio u kristalu, ali se ujedno rastopi delimično i šećer, pa je sirup koji se dobije mnogo svetlije boje i zove se beli sirup. Beli i zeleni sirup idu u isti rezervoar (br. 62), da bi se upotrebili za kuvanje tzv. srednjeg proizvoda, a kristal iz centrifuga pada na tresalicu (br. 64) kojom se prenosi u dizalicu (br. 65), a otuda na sita (br. 66) gde se sortira i preko bunkera (br. 67) puni u vreće (br. 68) koje se otpremaju u skladište šećera. Eventualno, može se kristal direktnim transportom otpremiti u skladište i tamo staviti, rinfuza ili u vrećama.

Neodvojen sirup iz rezervoara (br. 62) sa dodatkom gustog soka, kao i beli sirup od afinacije poslednjeg produkta i eventualno, i beli sirup od samog srednjeg produkta kuvaju se sirup kako smo spomenuli, može se upotrebiti za kuvanje srednje šećerovine, ili za kuvanje poslednje šećerovine.

Prva afinada iz centrifuga ispada na tresalicu (br. 75), otuda ide u sudove za rastapanje (br. 76) gđe se rastopi na tzv. prvi kler, koji ima 65—70 Bx. Tako dobijen prvi kler ide u sud (br. 90) gde mu se dodaje aktivni ugalj, oko 0,05% na čitavu belu robu, zatim ide na filtriranje na Danjek filtre (br. 91). Fliltriran prvi kler ide u rezervoar (br. 88), odakle se uzima za kuvanje brašna za kocke (br. 94). Rafinadna šećerovina, uikuvana u vakurnu (br. 94) iznosi oko 10,4% od težine repe, spušta se u refrižerante (br. 95), a otuda preko razdeljivača (br. 98) na centrifuge (br. 97) gde se odvoji zeleni sirup najpre centrifugiranjem, a posle i pranjem vođom, čime se dobija beli sirup. Oba sirupa, i zeleni-i beli, ddu nedeljeno u rezervoar (br. 89) a otuda se upotrebljavaju, kako smo spomenuli, za kuvanje šećerovine za kristal.

Brašno iz centrifuga (br. 97) pada na tresalicu (br. 98) kojom se prenosi u dizalicu (br. 99), a njom u bunker (br. 100); otud ide na Pzsilas prese (br. 101). Na Pzsilas presama ispresuju se štapići, kaji dolaze na posebne daščice sa kojima se puni vagcnet (br. 102). Radi sušenja, vagonet sa štapićima ide u sušionicu (br. 103) gde se oni suše pri temperaturi 55° do 70°C; sušenje traje 4 do 10 sati.

Ohlađeni štapići idu na seckalice (br. 104) gđe se iseckaju u kocke željenog formata. Isečene kocke pune se u sanduke po 50,25 ili 5 kgr, koji se mere na vazi (br. 105) da bi se dobila neto težina kocki, i otpremaju transporterom, (br. 106) ili kojim dragim načinom, u stovarište šećera. Kocki se dobije oko 5,2% na repu, a može biti i više ili manje prema šemi rada.

Zeleni sirup srednjeg produkta pomešan eventualno sa drugim sirupima kuva se u šećerovinu poslednjeg produkta u vakumu (br. 77) i spušta u tzv. Bockove (br. 78), odakle posle hlađenja i zrenja šećerovine ide preko razdeljivača (br. 79) na centrifuge (br. 80) gde se šećer odvaja od melase, koja se pumpom transportuje u keson za melasu u dvorištu (br. 107), jer je to produkt iz kog se više ne može dobiti kuvanjem i kristaiizacijom šećer. Šećerovine poslednjeg produkta buđe oko 8,75% od težine repe.

Iz centrifuga (br. 80) sirovi šećer poslednjeg produkta, koga ima oko 3,18% od težine repe, pada na tresalicu (br. 81), ili u pužasti transporter i prenosi se u, dizalicu (br. 82), koja ga diže u sud za majšovanje (br. 83). U sudu za majšovanje sirovi šećer se meša sa sirupom i spušta na centrifuge (br. 84) i tu afinira vođom. Afinacioni sirup, kako smo spomenuli, upotrebljava se za kuvanje šećerovine srednjeg produkta. Druga afinada, koje ima oko 2,32% od težine repe, pada iz centrifuge na tresalicu (br. 85), a otuda u sud za rastapanje (br. 86), gde se rastopi na drugi kler.

Rastopljeni drugi kler ide u sud (br. 92) gđe mu se dodaje karborafin, jedanput već upotrebljen za prvi kler. Tako pomešan drugi kler filtrira se preko Danjek filtra (br. 93) i teče u rezervoar (br. 87). Filtrirani drugi kler upotrebljava se, kao što srno spomenuli, za kuvanje šećerovine za kristal na vakumima (br. 58).

Para potrebaa pri fabrikaciji proizvodi se u kotlarnici (br. 110), a potrebno je oko 60—70.000 Kal. za preradu 100 kgr. repe. Kotlovi, su raznog sistema i raznih pritisaka. Iz kotlarnice para ide na turbinu (br. 111) sa protivpritiskom ili na razne mašine, a sem toga se upotrebljava i za druge razne svrhe, kao što je zagrevanje pri difuziji i kuvanje. Returna para iz turbine, odnosno mašina, upotrebljava se za kuvanje pri isparavanju, kao i u druge svrhe.

Preuzimanje i dovoz šećerne repe u fabriku šećera

Kod nas se obično sa preuzimanjem repe počinje u mesecu septembru, i to prema količinama koje će doći na preradu, kao , zrelosti repe u prvoj ili drugoj polovini toga maseca.

Svaka fabrika šećera na železničkim stanicama u svom reonu ima vage na kojima preuzima repu. Radi pravilnog dovoza repe, fabrika mora imati tačnu ocenu prinosa, kako bi mogla imati pregled koliko će na pojedinim stanicama, bilo železničkim bilo vodenim, preuzeti repe, a da bi opet na osnovu toga mogla izraditi plan koliko repe mora dnevno sa pojedinih stanica slati u fabriku. Pri izradi toga plana mora se uzeti u obzir količina koja će biti na pojedinoj stanici, mogućnost utovara na pojedinim stanicama, udaljenost pojedinih stanica od fabrike kao i sve ostalo i samo da fabrika bude uvek na vreme snabdevena potrebnim količinama šećerne repe.

Pri samom preuzimanju repe predstavnik fabrike mora paziti da pravilno oceni nečistoću repe i da je pri preuzimanju odbije prilikom merenja, kao i na to da je repa pravilno odsečena i da se pri istovaru ne lomi, kako ne b; nastali nepotrebni gubici za fabriku. Što je repa nečistija. povećavaju se troškovi transporta, jer se prevoz plaća za nečistoće kao i za samu repu, pa je dužnost predstavnika šećerane da repa pri pre. uzimanju bude što čišća i pravilno odrezanih glava.

Ukoliko je šećerana pretrpana repom, repa se mora prizmi. rati već pri preuzimanju na železničkim stanicama. Ako nema snega i mraza, repa može stajati u otvorenim gomilama, a ako bi se kampanja protegla u zimu, moraju se prizme repe obložiti slamom i zemljom da se repa ne smrzne, ostavljajući kanal za odvođenje gasova koji na staju disanjem repe. Kad je toplo vreme, prizme ne smeju biti više od dva metra, jer se inače, zbog ubrzanog disanja, repa kvari i truli, osobito ako se nije pobrinulo za potrebnu ventilaciju.

Velike zalihe repe u prizmama imaju sledeće slabe strane: a) što repa ležanjem gubi vodu zbog čega se mora stavljati u gomile sa što manjom površinom, da bi što manje isparavala vodu. b) Uvele i suve repe usled manje količine vode i prema tome lakšeg bubrenja, ometaju tok soka na difuziji ; daju lošije isceđene rezance. c) Disanjem se saharoza raspada na konačne produkte: vodu i ugljenu kiselinu, pa prema tome nastaju gubici u šećeru. Isto tako se raspadaju belančevine i toga spadanje ide do amino kiselina. Raspadaju se i nukleini i nastaju purinove baze, pa se prema tome čitav sastav repe za fabrikaciju pogoršava. Repa se ne bi smela prizmirati u gomile više cd dva metra, da bi mogla disati i da ne bi zbog prekomernog stvaranja ugljene kiseline umirala i time trulila. Takode se moraju u toplo vreme ostavljati i kanala za odvođenje gasova.

Ukoliko se zimi repa ne sačuva od smrzavanja, ćelije umiru smrzavanjem i tada nerastopljive celulozne materije postaju topljive, sok kiseliji, belančevine se hidrolizuju, a prilikom raskravljivanja pod dejstvom encima nastaje raspadanje šećera.

Prema Claassen-u gubici u šećeru kod repe prizmirane od kraja septembra do kraja decembra iznose, kod nepokvarenih količina koja će biti na pojedinoj stanici, mogućnost utovara na pojedinim stanicama, udaljenost pojedinih stanica od fabrike kao i sve ostalo samo da fabrika bude uvek na vreme snabdevena potrebnim količinama šećerne repe.

Pri samom preuzimanju repe predstavnik fabrike mora paziti da pravilno oceni nečistoću repe i da je pri preuzimanju odbije prilikom merenja, kao i na to da je repa pravilno odsečena i da se pri istovaru ne lomi, kako ne bi nastali nepotrebni gubici za fabriku. Što je repa nečistija, povećavaju se troškovi transporta, jer se prevoz plaća za nečistoće kao i za samu repu, pa je dužnost predstavnika šećerane da repa pri pre. uzimanju buđe što čišća i pravilno odrezanih glava.

Ukoliko je šećerana pretrpana repom, repa se mora prizmi. rati već pri preuzimanju na železničkim stanicama. Ako nema snega i mraza, repa može stajati u otvorenim gomilama, a ako bi se kampanja protegla u zimu, moraju se prizme repe obložiti slamom i zemljom da se repa ne smrzne, ostavljajući kanal za odvođenje gasova koji nastaju disanjem repe. Kad je toplo vreme, prizme ne smeju biti više od dva metra, jer se inače, zbog ubrzanog disanja, repa kvari i truli, osobito ako se nije pobrinuio za potrebnu ventilaciju.

Velike zalihe repe u prizmama imaju sledeće slabe strane: a) što repa ležanjem gubi vodu zbog čega se mora stavljati u gomile sa što manjom površinom, da bi što manje isparavala vodu. b) Uvele i suve repe usled manje količine vode i prema tome lakšeg bubrenja, ometaju tok soka na difuziji ; daju lošije isceđene rezance. c) Disanjem se saharoza raspada na konačne produkte: vodu i ugljenu kiselinu, pa prema tome nasta. ju gubici u šećeru. Isto tako se raspadaju belančevine i tora. spadanje ide do amino kiselina. Raspadaju se i nukleini i nastaju purinove baze, pa se prema tome čitav sastav repe za fabrikaciju pogoršava. Repa se ne bi smela prizmirati u gomile više od dva metra, da bi mogla disati i da ne bi zbog preko. mernog stvaranja ugljene kiseline umirala i time trulila. Takode se moraju u toplo vreme ostavljati i kanali za odvođenje gasova.

Ukoliko se zimi repa ne sačuva od smrzavanja, ćelije umiru smrzavanjem i tada nerastopljive celulozne materije postaju topljive, ‘Sok kiseliji, belančevine se hidrolizuju, a prilikom raskravljivanja pod dejstvom encima nastaje raspadanje šećera.

Prema Claassen-u gubici u šećeru kod repe prizmirane od kraja septembra do kraja decembra iznose, kod nepokvarenih prizmi, dnevno 0,01 — 0,012% kod prizmi sa ventilacijom 0,012 — 0,017%, a kod prizmi bez ventilacije 0,02%. Gubitak u težini za to vreme iznosi između 5 i 10%.

Pri dolasku u fabriku repa se ponovo meri, da bi se tačno ustanovilo koliko je došlo repe u fabriku. Manjak koji tim nastaje je manjak između preuzete repe na stanici koja je plaćena, i repe koja je stvarno došla u fabriku na preradu.

Istovar repe u fabrici

Repa dolazi u fabriku seljačkim kolima, kamionima, železničkim vagonima i lađama, ukoliko fabrika leži uz vodene puteve. Repa se u fabrici istovaruje u kanale koji služe kao stovarište repe u šećerani, a iz kojih se ujedno repa šalje u samu fabriku na preradu plavljenjem pomoću vode. Pri istovaru repe u kanale mora se paziti da ispod kanala koji su napunjeni ili se pune repom, ne dolazi topla voda za plavljenje iz drugih kanala, jer ta topla voda utiče na kvarenje repe.

Svaka fabrika ima više takvih repnih kanala, neke i po devet kanala, a u svaki pojedini stane oko 100 do 180 deset tonskih vagona repe. Za izračunavanje koliko ima repe u jednom kanalu treba uzeti da 1 m3 šećerne repe teži 550 do 560 kgr.

Repa se u fabrici istovaruje na razne načine: ručno-vilama, posebnim spravama za istresanje repe, raznim dizalicama i pomoću vode.

Vile za ručni istovar repe imaju na vrhovima kuglice da se repa ne bi oštetila pri istovaru. Iz seljačkih kola koja dođu di. rektno uz kanal repa se izbacuje jednostavno vilama u kanal. Kod istovara repe iz kamiona mogu postojati sprave, tako da se čitav tovarni prostor podigne za 50 — 60 stepeni koso, tako da repa sama pada u kanal. Ovakvih posebnih sprava za podizanje ima i za čitave vagone, čime se mnogo ubrzava i pojevtinjuje istovar.

Da bi se repa mogla baciti u kanale direktno iz vagona uz same kanale nalaze se koloseci tako da vrata vagona, kada se otvore, padnu na zid kanala i repa se direktno izbacu je u kanal.

Pri istovam repe mora se paziti da se u kanal ne ubacuje i zemlja koja dođe sa repom, već da se ostavi u kolima, kamionu ili vagonu i izbaci na drugo mesto, pošto smeta pri preradi.

Sem ručnog izbacivanja repe u kanale, neke fabrike imaju i posebnu spravu za pražnjenje vagona pomoću vodenog mlaza.

Ta se sprava zove „Elfa” (patent »Grundniami-Folsche«). U svojoj suštini Elfa je centrifugalna pumpa za vodu sa vodenim cevima i zglobnim spojevima i diznama, tako da se mlaz vode može upravljati prema potrebi. Sem toga ona ima i spravu za nameštanje vagona. Vodeni mlaz se pušta koso na dno otvorenog vagona, tako da voda podiže repu i izbacuje je u kanal. Voda mora imati pritisak najviše dva do tri atm. Potreba vode iznosi oko 5 do 8 puta više od količine repe koja se mora istovariti. Pražnjenje jednog vagona pomoću Elfe traje 8—10 minuta. Ellfa mora biti udaljena od repnog točka oko 80—100 m. jer se inače usled velike količine vode, ne bi mogao dosta iskoristiti hvatač peska i kamena.. Postoje Elfe za pražnjenje kola ali zato mora biti poseban kanal.

Prednosti Elfe su znatna ušteda na radnoj snazi i velika ušteda u vremenu, jer se za kratko vreme mogu istovariti velike količine repe. Sem toga se Elfom repa mehanieki ne oštećuje. Voda koja se troši za Elfu može se ponovo upotrebiti posle taloženja u jamama. Elfa ima i svoje slabe strane, jer se sa repom baca u kanal i sva nečistoća koja se nalazi u vagonu, a pored toga Elfom se repa može istovariti samo u kanal pored koga je postavljena. Isto tako, pri upotrebi Elfe potrebno je na vagonima praviti posebne zaštitne limove, da bi se sačuvalo ulje u ležajima vagona.

Istovar repe vrši-se i posebnim električnim kranovima, koji ili odmah bacaju repu u repne kanale ili su udešeni tako da pune vagonete kojima se repa prevozi i istovaruje u repne kanale. Kranovi imaju naročite hvatače kojima uzimaju repu i prenose na drugo mesto, tj. istovaruju je. Hvatači imaju zapreminu od 2,5 do 3,5 m3.

Kranovi mogu biti različiti. Mogu biti pokretni na šinama mogu da se teraju nekim pogonskim sredstvom ili su stabilni. Kranovi su vrlo ekonomični s obzirom na brzinu kojom rade, na malu potrebu u radnoj snazi, kao i na malu potrebu u upotrebi sile.

Osim pomenutih načina istovara u nekim zemljama, kao u SSSR i u Americi upotrebljavalju se veliki prenosni transporteri radi istovara repe kao i radi prenosa sa trapova u kanale ili iz vagona u trapove.

Ako repa koja je došla u fabriku ne može bit[ sva istovarena u kanale, mora se istovariti na zemlju i prizmirati, a za prizmiranje važi sve ono što smo kazali u pogledu prizmiranja i čuvanja repe na preuzimačkim stanicama.

Drugi deo Izrada sirovog šećera od šećerne repe

I Poglavlje Difuzija

Plavljenje repe

Kako smo već spomenuli, repa se u fabrici istovaruje u posebne kanale za repu. Oni su različite veličine, a u svaki pojedini može stati oko 100 do 180 vagona repe. Na dnu repnih kanala nalaze se Riedingerovi kanali za repu kojima se repa notiskuje vodom u samu fabriku.

Kanali za istovar repe imaju kose zidove, koji prave međusobno ugao od 150—120°. Zidovi kanala moraju biti dobro izrađeni i glatki da se na njima ne bi sadržavala repa. Dubina kanala je različita, a uslovljena je dizanjem repe u samu fabriku pomoću repnog točka ili Mamut pumpe. Gde su repni kanali suviše duboki postavlja se Mamut pumpa zato, što bi repni točak imao suviše velike razmere ili bi se morala postaviti dva repna točka.

Sami Riedingerovi kanali izrađeni su od betona, širina im je 45 crn, a visina 55—75 cm, tj. njihova se dubina menja od početka kanala prema fabrici, tako da pad na svakom metru iznosi oko 8—12 mm, dok je kanal prav, a tamo gde pravi okuku pad je i do 20 mm. Preporučljivo je da u zemljama gde repa dolazi nečista, osobito gde je izmešana sa ilovačom pad na ravnim mestima i na okukama bude što veći.

Sl. 3 — Repni kanal

Izostavljeno iz prikaza

Riedingerovi kanali mogu biti raznog profila poluokrug. kog, prikazanog na sl. 3 ili u formi trapeza. Izgleda da profil repnog kanala nema uticaja na plavljenje repe.

Riedingerovi kanali su pokriveni železnim limovima ili drvenim daskama, što nije preporučljivo jer ih voda može lako otplaviti pa mogu prouzrokovati smetnje u pogonu. Da bi limovi mogli stajati na gornjoj ivici kanala izgrađeni su za njih posebni ivičnjaci. Pokrivanje Riedingerovih kanala vrši se zato da repa koja se istovaruje nad njima, ne napuni same Riedingerove kanale i tim onemogući normalno plavljenje (nošenje) repe u fabriku. Kod prerade otvara se postepeno Riedingerov kanal i repa u njega baca da bi je voda plavila (nosila) u tvornicu. Svi Riedingerovi kanali spajaju se u zajednički kanal koji je pokriven i vodi do repnog točka, ili do Mamut pumpe.

Sl. 5 — Riedingtrov kanal

Izostavljeno iz prikaza

Za plavljenje repe upotrebljava se voda iz barometrične kondenzacije, koja ima temperaturu od 15—25°C. ili se, ukoliko nje nema u dovoljnoj količini, upotrebljava voda od pređašnjeg plavljenja posle taloženja u naročitim jamama za čišćenje. Potreba vode sa plavljenje iznosi oko 800% od težine repe. Na Kiedingerove kanale dovodi se voda zasebnim cevima, zatvorenim pri ulazu u kanal ventilima, koji se pri preradi repe iz toga kanala otvore da bi vođa mogla plaviti repu ulazeći u kanal.

Svaki Riedingerov kanal treba da ima branu kojom se može odeliti od zajedničkog kanala da topla voda sa kanala, koji se upravo prerađuje ne bi dolazila u kanale koji su puni iii koji se pune repom, j svojom temperaturom parila repu i pomagala njenom truljenju u kanalima. Za kvarenje repe u kanalima vredi ono isto što smo rekli i za repu u prizmama, samo ako bi pod repu dolazila topla voda ona bi još više ubrzala nje. no disanje a time i njeno kvarenje,

Kada se jedan kanal počne preradivati spusti se najpre voda u taj kanal, a radnik u kanalu vodi brigu o tome da dovoljno repe pada u vodu, vadeći pojedine poklopce kojima je Riedingerov kanal pokriven. Pri tome upotrebljava dvozubi kopač kojim iskopa repu nad poklopcem, zubom od kopača zahvati poklopac i izvuče da repa može i sama padati u kanal dok drugi radnik dugom drvenom motkom ruši odozgo repu u kanal. Radnik ‘koji vadi limove mora biti oprezan da ga repa koja se ruši u kanal ne zatrpa, Kad se kanal isprazni treba ga očistiti, da u njemu ne bi ostalo repe, koja bi istrulila dok taj kanal dođe ponovo na preradu. Čišćenje se vrši tako što dva radnika sa vila. ma, sa jedne i druge strane kanala, podignu repu koja je ostala na dnu da bi je vođa mogla odneti u zajednički kanal -i odatle u fabriku. Kad je kanal potpuno ispražnjen obusta.vi se dovode. nje vode za taj kanal, a prethodno se pusti voda na sledećem kanalu koji dolazi na preradu. Ispražnjeni kanal pokrije se železnim poklopcima, a kad nema železnih drvenim, i time je kanal spreman za novo punjenje repom.

Da bi bio lakši početak rada u kanalu, treba ga puniti tako da prva dva ili samo jedan limeni poklopac ne budu pokriveni; repom. Tako bi se olakšalo ubacivanje repe u Riedinger. Dok se drveni poklopci mogu kopačem lako zahvatiti i izvući, jer je kopač oštar i ulazi u drvo, limeni plehovi imaju rupe u koje radnik uvlači zub kopača da bi se lim mogao podignuti i izvući.

Pre kampanje, naravno, svi kanali moraju biti dobro očišćeni i temeljno popravljeni.

Ako repa ne pliva dobro kanalom. uzrok je ili nedostatak vode za plavljenje ili njena nedovoljna brzina. Sem toga, sami kanali mogu imati suviše mali pad zbog velikih krivina ili je njihov profil suviše mali za količinu repe koja se mora otplaviti. Isto tako može sam Riedingerov kanal biti zapušen zemljom, peskom i kamenjem. Da se ne bi smanjila brzina toka repe u kanalu, a i da bi trenje bilo što manje zidovi kanala moraju biti potpuno glatki.

Gubici u šećeru kod plavljenja repe računaju se oko 0,05% od težine repe. Prilikom plavljenja se najviše presuje repa koja je oštećena, pa se zato mora dobro paziti da se repa u kanalu ne oštećuje, a i da temperatura vode za plavljenje ne bude visoka jer se time pojačava ceđenje. Usled lomljenja korenčića repe gubici u težini prilikom plavljenja mogu biti različiti, obično 1%, pa čak i više.

Sem kanala sa kosim zidovima koje smo napred opisali, a u koje se voda dovodi iza Riedingerova kanala posebnom cevi., ima repnih kanala sa drugačijim dovođenjem vode, koja služi ne samo za plavljenje nego zamenjuje i ljudsku radnu snagu, jer se pomoću nje repa ubacuje spiranjem iz kanala u Riedingerov kanal. To je način R. Folsche.

Sl. 6 — Uređaj „Folsche“

Izostavljeno iz prikaza

Kod ovih kanala voda se dovodi posebnom cevi ispod dna kanala. Na svakih 8 do 10 m. iz te cevi izlazi kraća cev okomito u kanal, na nju se može postaviti posebna glava sa dianom. Pomoću dizne pušta se mlaz vode na repu i njime spira voda u Riedingecrov kanal. Mlaz vode se može regulisati pomoću dizne prema udaijenosti repe koja se mora bacati u kanal, od same dizne.

Kanali u ovom slučaju nemaju strme zidove već im je dno skoro ravno, sa malim nagibom prema Riedingerovom kanalu, pa se u ovakav kanal može istovariti mnogo više repe nego u kanal sa strmim zidovima. Za rad na kanalu potreban je samo jedan radnik koji namesti glavu sa dianom na prvu cev u kanalu i pomoću mlaza vode spira repu u Riedingerov kanal sve do druge cevi. Potom prenese glavu na drugu cev, i tako dalje, dok se čitav kanal ne isprazni. Voda spira repu u Riedingerov kanal i ujedno je plavi do fabrike. Glava je takve veličine da je može prenositi i njom rukovati samo jedan radnik, pa je prema tome potrebna daleko manja radna snaga nego na starim kanalima. Sem toga, ovakvim načinom ubacivanja repe u Riedingef ona se manje oštećuje, bolje pere i prema tome nastaju manji gubici pri plavljenju repa

Potreba vode kod ovakvog načina iznosi kao i kod Elfe, tj. 5—8 puta na količinu repe.

Hvatač kamena i peska. Pošto se sa repom donese mnogo kamena, peska i zemlje, osobito kada se repa istovaruje u kanal pomoću Elfe, jer se u tom slučaju vodom speru i sve nečistoće koje su bile u vagonu, — pri ručnom istovaru ostaju one većinom na dnu samog vagona, — moraju se one odstraniti još pre dizanja repe u fabriku, da ne bi prouzrokovale smetnje pri preradi. Odstranjivanje se vrši posebnim spravama tzv. hvatačima kamena i peska.

Hvatača kamena i peska ima razne vrste, naprimer Beronskog, Mayer-ov, Sammtleben-ov, Stolcov, ScblogeLov, Eck itd. Kod nas se najviše upotrebljava hvatae kamena Stolc. Napravljen je od lima i sastoji se iz dva jednaka dela, koja imaju istu formu kao i Riedingerev kanal, a umetnuti su tako da se na tom mestu Riedingerov kanal rastavlja na dva dela, od kojih je svaki po jedan hvatač kamena, Iza hvatača se opet oba kanala sastaju u jedan, koji ide dalje do repnog kola ili do Mamut pumpe. Svaki se hvatač može odvojiti od glavnog kanala železnim limovima, tako dok jedan radi, drugi se čisti.

Nad obe polovine hvataea koso su položene železne šipke kao roštilja i na njima se hvata kamenje, dok blato propada kroz roštilje u komore. Pod roštilje se pušta voda pod pritiskom da podigne repu, kako bi ona plovila dalje, a na roštiljima ostalo samo kamenje. Posle izvesnog vremena hvatae se odvoji žele. znim zasimima od glavnog kanala, komora se otvori, očisti od kamena i peska i hvatae je ponovo sposoban za pogon. Dok se jedan hvatač odvoji od glavnog kanala radi čišćenja, otvori se drugi da radi.

Hvatač kamena Sehlogel. Taloženje kamena i peska u ovom hvataču zasniva se na činjenici da se promenom toka i smanjenjem brzine vode postiže taloženje predmeta koje voda sobom nosi. Za teže predmete, kao što je kamenje smanjenje brzine nije potrebno u većoj meri kao što je potrebno za pesak, da bi se ovaj staložio. Hvatač kamena Schlogel je raširenl Riedingerov kanal koji sem toga što je raširen ima i krivine. Već samim širenjem smanjuje se brzina toka vode čije smanjenje povećavaju još krivine i ispupčenja. Da se talozi ne bi ipak ponovo pokrenuli sa repom ili novim talozima, u tim se krivinama prave uzvišice koje taloge sigurnije zadržavaju. Kod tih uzvišica u zidu hvatača napravljene su rupe zatvorene vratnicama koje se otvaraju rukom ili polugom. Kad se rupe otvore, kamenje i pesak koji se staložio pred uzvišicama ispadaju u prostor sa druge strane hvatača pokriven mrežom da može oteći voda; na toj mreži zahvati se kamenje koje se ili ručno ili korpom ili kakvom drugom spravom izbacuje iz hvatača napolje. Ovakav hvatač je veoma jednostavne konstrukcije, bez ikakvog posebnog mehanizma i vrlo dobro odgovara svojoj svrsi.

Sl. 7 — Hvatač kamena „Schlogel“

Izostavljeno iz prikaza

1. Vrata sa rupama za ispuštanje kamena
2. Uzvisine radi zaustavljanja taloga
3. Izbočine radi smanjivanja brzine
4. Rešetka kojom se zatvara kanal radi obustave repe

Pošto sa repom dolazi i slama, trava i slično, sem hvatača kamena i peska postoje i hvatači slame. Ima iz različitih sistema. Najjednostavniji je okrugla železna šipka na kojoj su obešene pokretne kuke. šipka je položena preko Riedingerovog kanala, tako da kuke hvataju slamu i lišće. Kada su nahvatale dosta lišća i slame, jednostavno se podignu i lišće i slama istresu pa se ponovo postave. Slične kulke koje vise na naročitom lancu koji se pokreće, kreću se po površini Riedingerovog kanala kod autornatskih hvatača slame.

Dizanje, pranje i merenje repe

Dizanje repe u perionicu

Iz Riedingerovih kanala, koji su obično postavljeni dosta niže od fabrike, diže se repa u perionicu za repu (mašina za pranje repe) pomoću repnog točka, kombinovanog repnog točka sa vodnim točkom ili pomoću Mamut pumpe.

Repni točak sastavljen je s jedne strane od jakih železnih limova. Na obodu, upravno na limove, pričvršćen je bušeni plašt, koji je sa druge strane pričvršćen za plehani venac, koji je opet jakim U-železima spojen sa glavom točka kroz koju prolazi osovina. Na taj način stvoren je na obodu limenog venca žljeb otvoren prema središtu točka. U taj žljeb postavljeni su limovi, čija je dužina jednaka širini bušenog plašta tako da limovi dele žljeb na mala odeljenja kao kašike, pomoću kojih se diže repa iz Riedingerovih kanala.

Repni točak je postavljen okomito na kanal. Pokreće se zupčastim točkovima. Riedingerov kanal utiče u repn} točak ili se pod točkom nalazi mala jama kroz koju prolazi točak i uzima repu. Pri okretanju repni točak zahvata svojim kašikama repu, a voda otiče kroz bušeni lim i zatim teče dalje do vodnog točka. Repa iz kašika ispada na žljeb od železnog lima, preko k :ga ide u perionicu za repu.

Ako treba zaustaviti repu, zato što je perionica prepunjeZ2. ili što je u fabrici dosta repe, repni točak se ne zaustavlja već se kanal pred točkom zatvori rešetkom kroz koju može proći samo voda. Kad se posao nastavi, ne treba rešetku naglo otvoriti da repni točak ne bi najedanput bio zasut repom, jer se u tom slučaju točak mora zaustaviti i repa ispod njega izbaciti.

Ako u perionicu dolazi nečista voda za plavljenje, znači da je bušeni lim na obodu točka zapušen korenjem ili drugom nečistoćom i da voda ne može oticati, pa se mora očistiti struganjem. Osobita je pak opasnost, ako su Riedingerovi kanali pokriveni drvenim daskama, da pri plavljenju ne ode i neka daska i ne dođe pod repni točak koji se time može deformisati.

Važno je da repa uvek ravnomerno dolazi u fabriku, jer ako se Riedingerov kanal bilo iz kog razloga prepuni repom ili zapuši, posle se pri puštanju repe kamenje i pesak nemaju kada da natalože i zaustave na hvataču kamena, već ih repa ponese sobom i preko repnog točka dođu u perionicu za repu, a eventualno i dalje.

Količina repe koja se može dići za jedan sat u kvintalima izračunava se prema formuli: 36000 X b X v X c x r x t. U toj formuli b = broj kašika na 1 m oboda točka, v — zapremina jedne kašike u m3, c = brzina obrtaja kašika na obodu (otprilike 0,4 — 0,5 m/sek), r = punjenje jedne kašike (otprilike je 0,1 do 0,15), t − težina repey koja iznosi oko 5,6 q/m3.

Sl. 8 — Repno kolo

Ako se za dizanje repe upotrebljava kombinovani repni i vodni točak, on mora biti jače konstrukcije, s obzirom na veću težinu koju mora dizati, a plašt ne sme biti izbušen da kroz njega ne bi propadala voda. U tom slučaju valov u koji pada repa sastavljeni je kao rešetka, kroz koju otiče plavljena voda dignuta sa repom. Voda protekla kroz rešetku odvodi se do vodenog toka ili uljarne za taloženje.

Veličina repnog točka, tj. njegov prečnik zavisi od dubine kanala za repu iz koga se mora repa podizati, pa prema tome iznosi od 4 — 10 m. Prema Dr. Linsbauer-u upotreba sile pri dnevnoj preradi od 1000 q šećerne repe pri korisnom efektu repnog točka 15% i visini dizanja od 5 metara, iznosi 0,5 KS.

Mamut pumpa se sastoji iz cevi za usisavanje koja je u ravnom uglu savijena prema Riedingerovom kanalu nadole, a nastavak je Riedingerovog kanala. Ta cev spojena je pomoću jedne U cevi sa upravnom cevi na pritisak, koja vodi do valova preko koga repa pada u perionicu. Da bi vođa koja sa repom dolazi u valov mogla oticati, ovaj je sastavljen iz rešetke, kao kad se repa diže kombinovanim repnim i vodnim točkom. Cev na pritisak savijena je prema valovu i na toj strani ima ventil koji se po potrebi može zatvoriti. Na dnu cevi na pritisak nalazi se prstenasto ispupčenje u koje se uvodi komprimirani vazduh iz kompresora. Komprimirani vazduh dovodi se posebnom cevi.

Mamut pumpa osniva se na principu pritiska tečnosti raznih specifičnih težina. Naime, ako se u dva spojena suda nalaze dve tečnosti raznih specifičnih težina, koje se međusobom nameštaju, to će u sud u kome je tečnost manje specifične težine biti na znatno većoj visini od tečnosti u drugom suđu koja ima veću specifičnu težinu. Kod mamut pumpe u početku i u cevi za usisavanje i u cevi na pritisak stoje voda i repa na istoj visini. Kad se pusti vazduh pod pritiskom u cev za usisavanje, nastane u njoj mešavina vode, repe i vazduha i tim se ukupna težina u toj cevi znatno smanjuje prema težini mešavine repe i vode u cevi za usisavanje. Mešavina repe, vode i vazduha u cevi na pritisak diže se sve dotle dok se ne izjednači ukupna težina te mešavine u cevi na pritisak sa težinom mešavine vode 1 repe u cevi za usisavanje. Ovim principom omogućeno je dizanje repe do znatne visine dodavanjem dovoljnih količina komprimiranog vazduha u cev pod pritiskom.

Matematički se ta razlika u visini može dobiti na sledeći način:

V1S1 = V2S2

Iz toga je V2 = V1S1 / S2

V = V1-S1 / S2-V1 = V1S1 — V1S2 / S2 = V (S1S2 / S2)

U toj formuli V1 − visina vode u cevi za usisavanje. S1 — specifična težina sadržine u cevi za usisavanje. V2 = visina u cevi na pritisak, a S2 = specifična težina u cevi na pritisak. V = razlika visina obeju cevi, tj. V2 — Vx.

Vazdušni kompresor treba da daje vazduh pritiska 1 do 1,1 atmosfere za svakih 40 metara dizanja da pogon. Mamut pumpe tim brojevima nisu uračunati gubici usled trenja u ventilu za regulisanje. Da bi pumpa moglo dobro funkcionisati mora se dužina cevi za usisavanje odnositi prema visini za koju se repa mora dizati kao 1 :1 ili 1 : 1,5. Sem toga pumpa mora biti dobro dimenzionisana i količina vazduha mora biti dovoljna da bi se mogla podići dovoljna količina repe. Prečnik cevi Mamut pumpe je različit prema količini repe koja se mora podići. Za dnevnu preradu od 80 vagona prečnik cevi je 350 mm., dok za preradu od 120 do 140 vagona iznosi 420 mm.

Vode mora biti uvek u obilju. U slučaju da se zapuši U koleno (usled nedostatka vode koje spaja cev za usisavanje sa cevi na pritisak, zatvori se ventil na cevi na pritisak i pusti vazduh pod punim pritiskom iz kompresora (1,8 — 1,8 ATu). Tim se izbaci repa iz cevi za usisavanje.

Ako nije potrebna repa u fabrici, mora se Riedingerov kanal zatvoriti rešetkom da bi se repa zaustavila, dok voda i dalje prolazi kako smo to već spomenuli i kod dizanja repe repnim točkom. Usled međusobnog trenja u mamut pumpi repa je čistija od one koju diže repni točak.

Otpadne vode. Voda kojom se plavi repa puna je blata, peska, slame i druge nečistoće, koja dolazi sa repom i ne može se sedimentirati (staložiti) u hvataču kamena i peska. Ta voda, kako smo spomenuli, ako se repa diže repnim točkom ide dalje i diže se naročitim vodnim točkom. Podignuta repa pada na roštilje, gde ostaje sem slame i Iišća, otkinuto korenje repe, koje se tu skuplja i daje na dalju preradu. Voda pak ctiče bilo u vođeni tok u koliko je veliki, ili se posle taloženja u posebnim jamama ponovo upotrebljava za plavljenje.

Kod Mamut pumpe nije potreban vodni točak, jer ona diže sa repom i čitavu vodu upotrebljenu za plavljenje.

Pranje repe

Iako se repa plavljenjem očisti od kamena, peska i blata još uvek nije dovoljno čista za preradu. Svaki stran predmet koji dolazi sa repom oštećuje noževe za rezanje repe, čime se otežava prerada, jer se ne dobije dobar kvalitet rezanaca. Stoga se repa mora, pre dalje prerade, temeljno očistiti od svih stranih primesa.

Da bi se oeistila, repa se pere u posebnim mašinama za pranje repe. Tih mašina ima raznih konstrukcija.

Kod nas se najviše upotrebljava perionica »Wiesner« koja je sastavljena iz velikog korita od železnog lima.

Razne perionice zavise od količine repe koja se dnevno prerađuje. Veličina u kubnom metru izračunava se iz sleđeće formule:

V/m3 = Q T / 560

gde Q znači prerađenu repu za jedan minut u kgr, a T trajanje pranja u minutima, što iznosi najmanje šest minuta.

Čeoni zidovi, kao i srednji zid koji deli perionicu u dva nejednaka dela, su iz livenog železa. Svako odeljenje ima na dnu dva kcnusna otvora koji se automatskim ventilima zatvaraju, a kojima se ispušta nečista vođa i blato. Nad tim otvorima se nalazi sitasti lim. Sem toga u jednom i u drugom odeljenju nalaze se udubljenja za hvatanje kamena. Kroz čeone zidove perionice prolazi osovina na koju su pričvršćene ručice Koje služe za transportovanje i za pranje repe. Na kraju prvog odeIjenja nalazi se lopatasti izbacivač koji prebacuje repu iz prvog odeljenja u drugo. Isto tako na kraju drugog odeljenja nalazi se lopatasti izbacivač koji izbacuje repu iz perionice na roštilje preko kojih repa pada dalje u dizalicu i ide do vage.

Perionica sa hvatačem kamena i trave »L e m o i m e« sastavljena je iz dva dela. Prvi deo je perionica u kojoj se drži niski nivo vode, tako da se repa riba na suvo i veoma temeljno očisti od nečistoće. Dno je glatko i ima samo otvor za ispuštanje nečiste vode. Drugi deo perioniee je spojen sa hvatačem kamena i slame. Hvatač je razdeljen u dva dela.

Repa prebačena iz perionice do drugog dela pada na retku rešetku pod ‘kojom se nalazi puž. Pužem se tera voda pod rešetku, čime voda podigne repu dok veće kamenje ostaje na rešetki, a manje propada kroz nju.

Na kraju se nalazi bubanj sa sitom, koji se okreće u obrnutom smeru od ručica perionice. U njemu se repa oslobodi vode slame i druge nečistoće, a iz sledećih odeljenja, gde više nema vode izbacuje se lopatastim izbacivačem na sito koje vodi do dizalicu za repu. Ovakav hvatač slame i kamenja »Lemoine« može se montirati i na perionicu »Wiesner«.

U perionici se može kamenje potpuno odvojiti zato što je osnovni princip da izbacivač repe može izbaciti više repe nego što dolazi u perionicu, da bi se time moglo nataložiti kamenje.

Probitačno je da ventili za ispuštanje blata budu automatski, da radnik u perionici ne bi zaboravio da otvori ventile čime bi se blato nagomilavalo u perionici i prelazilo dalje sa repom na preradu.

Rad u perionici je sledeći: u perionicu u pogonu dolazi repa žljebom, podignuta repnim točkom ili Mamut pumpom, prolazi prvom polovinom perionice i izbacuje se u njenu drugu polovinu pomoću lopatastog izbacivača. U drugi deo-perionice dolazi čista topla voda i to oko 150% od težine repe. Voda iz druge polovme prelazi u prvu, gde se obično dodaje još malo čiste vode. Nečista voda otiče posebnom cevi na donjem đelu korita. Ta se cev da zatvoriti automatskim poklopcem, a automatsko zatvaranje i otvaranje poklopca na cevi mora biti regulisano sa glavne osovine, kako bi se automatski poklopac poklopio čim perionica stane, da ne bi sva voda iz perionice iste klase, jer bi se inače pri ponovnom puštanju perionice u pogon mogla slomiti osovina ili ručica.

Da se sa repom ne bi izbacivalo i kamenje iz perionice, ona ne sme biti prepunjena. Perionica ne sme biti mi suviše prazna, jer se u tom slučaju repa dobro ne očisti, pošto ne dolazi do trenja među samom repom.

U perionicu može doći repa vrlo nečista, ukoliko je stvarno mnogo zaprljana ili ako livatač kamena i peska dobro ne radi pa se repa me čisti blagovremeno, te blato i kamenje delimično dolaze do perionice. Čistoća repa u perionici zavisi i od oblika repe. Ukoliko repa ima mnogo postranih korenčića, blato koje se uhvati pod te korenčiće veoma se teško opere, čime se oštećuju rezaće ploče, a sem toga veoma brzo se razmnožavaju bakterije koje dolaze sa tim blatom na difuziju.

Blato iz perionice treba čistiti svaki sat, otvaranjem odgovarajućih otvora, a najmanje svaka tri sata mora se čistiti kamenje. Naravno da vreme čišćenja zavisi od čistoće same repe koja dolazi na pranje. Ako se perionica prepuni repom ili slučajno dođe neki tvrd predmet u perionicu, ukoliko se sama perionica ne zaustavi spadanjem remena, mora se zaustaviti, repa pustiti kroz otvore i odstraniti uzrok smetnje.

Pod ispod perionice pokriven je sitom, da bi voda koja se ispušta iz perionice pri čišćenju mogla oticati, a repa, koja pri čišćenju iz perionice ispadne, zadržati se.

Da bi se repa potpuno očistila, perionica se ne sme suviše brzo okretati, jer inače pranje repe traje suviše kratko vreme. Obično se osovina perionice okreće sa 7— 10 obrtaja u minuti.

Potrošnja vode u perionici iznosi, kako smo kazali, oko 150% od težine repe. Potrošnja sile prema ing. Nevolju iznosi za dnevnu preradu od 60—80 vagona repe, oko 5—8 KS, pa prema tome za 10 vagona oko 1 KS.

Dizanje repe do „Chronos“ vage

Izbačena iz perionice repa pada na kose roštilje da bi mogla otkapati voda, i preko njih ide do dizalice za repu. Dizalica za repu sastoji se iz kašika koje su sa donje strane snabdevene poprečnim otvorima da bi mogla otkapati voda koja se još nalazi na repi. Kašike su međusobno povezanc sa dva lanca. Na svakoj kašici pričvršćene su na gore i na dole po dve kuke, za koje se uhvate lanci i tim povežu sve kašike. Praktična strana toga je što se, ukoliko se koja kašika pokvari, može veoma lako izmeniiti jednostavnim iskopčavanjem iz lanca, za ukopčavanjem nove kašike.

Ove kašike kreću se po vodiću napravljenom iz dva U železa, pričvršćenom na železnoj konstrukciji dizalice. Na gornjoj i donjoj strani dizalice nalazi se po jedan bubanj preko čijih točkova idu lanci. Ovaki manji bubanj služi za pogon, dok se donji može podizati ili spuštati, čime se čitava dizalica može zatezati, ili olabaviti. Pogon je pomoću zupčastih točkova, a brzina iznosi oko 400 — 600 mm. na sekundu.

Dizalica za repu može se pokidati, ako nepažnjom dođu strani predmeti kao držalje ili slično, ili ako Se koja kuka ili lanac prekine. Sem toga može se dizalica prekinuti i ako se koja kašika zaglavi u vodiću ili eventualno ako su kašike prepunjene. U svim tim slučajevima kada se dizalica prekine mora se iznova podizati dizalicom izmenivši najpre ono što je oštećeno.

Može se dogoditi da zbog nejednake dužine pojedinih lanaca ili ako osovina bubnja ne leži vodoravno, dizalica ide nakrivo, pa se moraju lanci izmeniti, izabravši jednake, ili se osovina mora postaviti tačno u horizontaini položaj. Lanci moraju biti kalibrirani.

Za vreme kampanje usled sopstvene težine produži se dizalica, pa se mora pomoću donjeg bubnja više puta za vreme kampanje zategnuti, da bi pravilno funkcionisala. Dužina dizalice je od 12—17 metara. Kašike su obično dužine 500—600 mm, širine 310—470 mm. i dubine 250—300 mm. Za dizanje 50—60 vagona repe dnevno treba oko 2—4 KS.

Merenje repa

Repa se dizalicom podigne do najvišeg sprata odeljenja za repu, gde se nalazi automatska vaga, obično »Chronos« u koju repa upada preko žljeba kroz levak od lima.

Ova vaga, koja automatski beleži količinu merene repe, sledeće je konstrukeije: na čeličnom nožu koji se nalazi na uspravnoj konstrukciji od livenog železa nalazi se dvokraka vaga. Na desnom kraku noža obešen je normalni teg od 300, 400, 500 ili 600 kgr., dok je na levom kraku obešena korpa za repu koja je od lima, a obešena je preko posebnih železa. Kor. pa se može oko noža toliko nagnuti da se repa iz nje automatski prazni.

Čim se korpa napuni repom u količini koliki je teg sa druge strane, automatski sa zatvori levak da repa ne bi dalje pa. dala u vagu, a korpa pomoću mehanizma koji počne delovati, dođe u položaj da se automatski prazni.

Kako u korpu padne redovno nešto više repe nego što je normalni teg, postoji i naročita automatska sprava koja beleži, sem normalne količine repe koja je označena tegom, još i taj višak, tako da se u svako doba može znati koliko je tačno došlo repe u fabriku za preradu.

Pošto se korpa isprlja blatom koje dolazi sa repom to se vaga — da bi tačno pokazivala količinu repe — mora bar dva puta nedeljno tarirati pomoću decimalne vage.

Osim ove »Chronos« vage nalazi se u nekim fabrikama i automatska vaga »Libra« koja je na istom principu kao i »Chronos« vaga.

Mašine za rezanje repe

Iz vage repa pada na žljeb od lima koji je nad rezačim mašinama. Taj žljeb se deli na onoliko žljebova koliko ima rezaćih mašina, kako bi repa mogla padati u svaku mašinu. Pa. danje repe u mašine za rezanje reguliše se na taj način što se pojedini žljebovi nad mašinama za rezanje zatvore, dok se drugi kroz koje pada repa, drže otvoreni.

Mašine za rezanje repe — rezalice — služe za to da se iz repe dobiju rezar.ci iz kojih se difuzijom dobija difuzni sok. Kako od kvaliteta rezanaca zavisi rad na bateriji, mora se pokloniti velika pažnja ispravnom radu rezalice. Rezanci moraju biti što je moguće duži, od 8 do 12 cm, srednje debljine, ravni, elastični i na dodir suvi. Ne smeju biti pomešani sa otpacima i mrvicama, jer one zapušavaju sita i eventualno prolaze sa difuznim sokom, koji se time zaprlja.

Imamo rezaćih mašina raznih konstrukcija: rezačice sa horizontalnom pločom, vertikalnom pločom ili sa nepokretnom spravom za rezanje. Najviše je u upotrebi rezačica sa horizontalnom pločom za rezanje na sfernoj osovini sa pogonom odozgo.

Rezalica sa pogonom odozgo sastavljena je iz rezače ploče prečnika 1,5 do 2 m. Iskovana je od najboljeg čelika Siemens. Martin ili je izrađena od železnog liva. Mora biti klinovima dobro pričvršćena na osovini i odgovarajuće debljine da se ne bi krivila. Za vreme rada mora biti svuda jednako opterećena, da se ne bi slučajno nagnula na jednu stranu. Na ploči rezalice nalazi se 12, 16 do 20 otvora jednakih razmera, u koje se stavljaju ulošci sa noževima za rezanje repe koji se mogu po potrebi lako izmeniti.

Rezača ploča je pričvršćena na osovini pomoću klinova. Na gornjem delu osovine nalazi se ležište koje služi kao vodič, dok je donje ležište, koje je kuglično, napravljeno tako da se pomoću njega može ploča dizati ili spuštati. Pogon se sprovodi putem zupčanika. Da se ploča ne bi slomila kad sa repom dođe veliko kamenje ili kornadi železa, u konusnom zupčaniku koji služi za pogon umetnuti su drveni bulkovi zubi, da bi se u tom slučaju oni slomili, a da se ploča ne razbije. Rezalica se stavlja u rad ili pomoću remena ili pomoću elektro-motora. Sem toga, na osovini se nalazi posebni zupčanik koji se upotrebljava kada se rezalica mora radi izmene noževa polagano okretati.

Nad rezačom pločom nalazi se tzv. korpa koja je sastavljena od jednog spoljnjeg plašta visckog 1,5 do 2,5 metra i jednog niskog, unutrašnjeg, koji ima konusni vrh. Da bi rezanci bili dobri moraju prečnik kao i položaj korpe, biti ispfavni. Prema Ing. J. Šebki spoljni i unutrašnji plašt moraju po. krivati strane okvira. za noževe da repa ne bi o te stranice udarala i time oštećivala. Ako je dužina noža a, onda udaljenost plašta od plašta treba da bude a-20 mm, kako bi ‘strane okvira bile sa sigurnošću. pokrivene plaštom i izvan domašaja repe. Inače repa se razbija o njih, što škodi rezanju ispravnih rezanaca. Između ova dva plašta okreću se noževi. Između tih plašteva nalazi se i otvor, koji služi za stavljanje ili vađanje noževa iz rezače ploče.

Sl. 11 — Mašina za rezanje repe

Izostavljeno iz prikaza

U donjem delu koša rezalice nalaze se četiri kosa rebra na koja su pričvršćena zavrtnjima četiri lima zvana protivnoževima. Ti limovi ili protivnoževi dostižu do 5 mm iznad rezače ploče, a njihov je zadatak da zadrže repu da se ne bi okretala sa pločom, jer se u tom slučaju ne bi dobili dobri rezanci. Kako se kod tih protivnoževa hvata i kamenje koje dođe sa repom, to se u spoljnjem plaštu kod svakog protivnoža nalaze mala vratanca, da bi se sadašnjo moglo odstraniti kamenje.

Otvori na rezačoj ploči za okvire za noževe ne smeju biti veoma blizu jedan drugome, jer repi treba vremena dok padne na ploču i dok je stigne sledeći nož, inače rezanci nisu dobri. I brzina okretanja ne sme biti suviše velika ako se žele dobri rezanci. Maksimalna brzina okretanja iznosi 80 obr. min, ali su bolji rezanci ako je brzina svega 55 do 60 obrt./min. Brzina obrtanja ploče na ivici je 4 do 5,75 metara/sek.

Noževi za repu i okviri za noževe

Noževi za rezanje rezanaca stavljaju se u posebne okvire za noževe, a ti okviri sa noževima u rezaču ploču, koja ima otvore koji odgovaraju tim okvirima.

Okviri za noževe moraju biti od dobrog tvrdog materijali koji se tako lako ne troši. Izgrađeni su od čeličnog liva i moraju upadati u otvore slobodno. Za svaku ploču rezalice ima dve vrste okvira, i to desni i levi. Onaj deo okvira na koji se stavIjaju noževi izrezan je u istom obliku kao i sami noževi. Noževi se stave u okvir 1 pritisnu odozgo pločom, koja je izglodana u obliku noževa, da bi ih mogla u okviru dobro pritisnuti. Gornja ploča pritiska noževe na donju podlogu kao čeljust, a pričvršćena je za donju podlogu sa dva zavrtnja:

Kod nas se upotrebljavaju za rezanje repe tzv. Gollerovi noževi. Gollerovi noževi imaju formu trostrukog žljeba, kako se vidi na sl. 12. Žljebovi su udaljeni jedan od drugog 5-10 mm, a visina žljeba je 4-6 mm. Izrađeni su od čeličnog lima presovanjem i imaju po dva ureska sa zavrtnjem. U jedan okvir stavlja se jedan nož dužine 334 mm ili dva noža po 167 mm. Bolje je upotrebiti dva noža nego jedan, jer ako dođe kamenje u rezalicu noževi se delimično oštete, a može se izmeniti samo jedna polovina noža, a ne čitav nož. Kod stavljanja noževa u okvire mora se biti obazriv, da bi noževi bili kao i okviri ispravno postavljeni, kako bi rezanci ispali dobri. Noževi su desni i levi, kao i okviri za noževe. U rezalicu se stavlja uvek naizmenično levi pa desni nož. Razlika između levih i desnih noževa je u to, me, što su levi sa pola žljeba pomaknuti prema desnima zato što bi, kad bi svi ulošci bili jednaki, prvi nož izrezao u repi žljeb, dok sledeći nož ne bi imao šta izrezati, pošto bi došao u isti žljeb koji je prethodni nož izrezao.

Sl. 12 — Gollerovi noževi

Izostavljeno iz prikaza

Noževi moraju biti uvek dobro naoštreni. Pre oštrenja očiste se u toploj vodi i osuše. Oni koji su deformisani ili oštećeni prvo se formiraju u Pelikanovoj presi. Noževi se bruse na brusu koji, se sastoji iz točka od čelika i točka od karborunduma, a okreće se sa 1500 okretaja u minutu. Površina brusa je izrađena prema obliku noža tako da se u isto vreme bruse obe strane noža. Prvo se noževi bruse na čeličnom brusu dok krajevi noža ne postanu crveni kao trešnja čime se stvrdnu i zakale, pa se onda bruse na karborundumovom točku.

Ako se pri rezanju oseti u rezalici kamen ili koji drugi tvrdi predmet, rezalica se mora odmah zaustaviti, a strani predmet odstraniti da se noževi ne bi oštetili. Pri preradi trule ili drvenaste repe dobije se mnogo kaše, pa se zato rezalica mora češće zaustavljati, a noževi čistiti i podizati. Da bi rezanci bili dobri potrebno je ne samo da repa bude zdrava nego da i koš nad rezačom pločom bude uvek pun inače repa odskače pa se ne mogu dobiti dobri rezanci, jer se stvara mnogo kaše.

Noževi u okvirima ne smeju biti visoko postavljeni, jer inače režu suviše debele rezance. Suviše nisko postavljeni noževi daju opet pretanke rezance koji se lako pretvaraju u kašu. Noževi se stavljaju u okvire pomoću jednog lenjira. Kod nor. malne repe vrhovi noževa od prednjeg dela okvira treba da budu udaljeni, 5 mm, kod drvenaste repe nešto više, tj. 6—8 mm. Ako udaljenost žljeba od žljeba stavimo kao d, onđa se visina noža izračuna iz sledeće formule: V = 0,866 X d.

Kod duže upotrebe na ploči se stvore, usled nečistoće koja dospe u rezalice, koncentrična udubljenja koja smetaju da repa dobro legne na rezaču ploču i time da se dobiju dobri rezanci. Takva ploča mora se izmeniti ili straganjem izravnati. Jedna rezalica daje oko 150—250 q rezanaca za 1 sat, pa prema tome može za 24 sata izrezati od 30001—5000 q repe.

Pri izmeni noževa, kada otupe ili se koji nož pokvari, radnik okreće pomoću posebnog zupčanika rezaču ploču, dok jedan nadzornik vadi okvire sa odštećenim ili otupelim noževima i stavlja nove sa oštrim ispravnim noževima.

Ispod rezalica nalazi se žljeb na koji padaju slatki rezanci šećerne repe, a otud idu u transporter za transportovanje slatkih rezanaca u difuznu bateriju.

Transporter za slatke rezance

Za transportovanje slatkih rezanaca od rezalica do pojedinih difuzera upotrebljava se pojas od pamuka, konoplje, jute, kaučuka, čeličnog lima ili žičanog pletiva koji se okreće pomoću dva bubnja. Sem ovih transportera upotrebljava se i grabuIjasti transporter koji je kod nas isključivo u upotrebi kao najbolji.

Grabuljasti transporter sastavljen je iz žljeba po kome se kreću železne grabulje. Grabulje su međusobno spojene na oba kraja Evartovim ili Stolzovim lancima. Lanci idu preko zupčastih točkova. Na jednom kraju transportera nalazi se točak za pogon, a na drugom točak za zatezanje lanca. Točak se nalazi u ležištima koja se mogu pomicati, tako da se lanac može zategnuti.

Sl. 13 — Transporter rezanaca

Izostavljeno iz prikaza

Gornji deo grabulja kreće se u pravcu rezalice, a donji ide U pravcu baterije, lako dodirujući žljeb, i nosi rezance od rezalice u difuznu bateriju. Žljeb ima dole otvore koji se mogu zatvarati zasunkom, a ispod otvora nalaze se žljebovi koji se mogu tako okretati, da svaki pojedini služi za punjenje četiri difuzera. Ako se baterija sastoj} od 16 difuzera u dva reda po 8 kom., onda ima 4 takva žljeba za pomjenje. Grakulje su široke 60 cm., a udaljenost jednih grabulja od drugih je 40-50 cm. Brzina kretanja grabulja iznosi od pola do jednog metra u sekundu.

Difuzija

Opšte o difuziji

U početku, Ikada se šećer počeo dobijati iz šećerne repe ona se najpre strugala u finu kašu, koja se umotavala u filtracione marame i presovala hidrauličnim presama. To je bilo dobi. janje soka presovanjem. Kasnije se, međutim, uvidelo da se dobijanje šećera povećava ako se već jedanput ispresovana kaša pomeša sa vodom i još jedanput presuje. To je već bilo presovanje kombinovano sa difuzijom. Još kasnije godine 1864, prešlo se na dobijanje šećera iz repe difuzijom, čiji je pravi pronalazač Julius Robert. Difuzija se postepeno usavršavala i danas se sok iz repe dobija jedino na taj način.

Difuzija je fizička pojava pri kojoj, kad su dve tečnosti u neposrednom dodiru, a u jednoj je otopljena neka materija, prelaze otopljene čestice te materije u drugu tečnost u kojoj ih nema sve dotle dok se koncentracija otopljene materije u obe tečnosti ne izjednači. Difuzija nastaje i kad je između obe tečnosti neka propusna membrana. Materije koje prolaze kroz membranu ujedno su sposobne i da kristališn, npr. anorganske soli, šećer itd. Ove materije nazvao je Graham kristaloiđima, za razliku od drugih koje kroz membranu prolaze veoma sporo ili nikako, kao što su guma, karamel, belančevine itd., njih je nazvao koloidima.

Na nejednakoj brzini kojom difunduju pojedini rastvori kroz pergament zasniva se i dobijanje šečera iz melase — pojava, koju ćemo kasnije cpisati.

Kako smo već kazali, ;šećer se nalazi u ćelijama čija protoplazma, dok je živa, ne propušta saharozu, a propušta vodu rverebnu za život biljke. Da bi se iz živih ćelija mogao dobiti sok mora se upotrebiti toplota, jer pod dejstvom toplote plazmi izumire. Prema debljini rezanaca, zrelosti repe, kao i njenom . ištem stanju, potrebna je temperatura od 60° do 80°C da bi protoplazma izumrla. Pri izumiranju odvoji se opna protoplazme od zida ćelije a zid je propusna membrana za sadržaj ćelije. Kako je zid ćelije propusna membrana i za šećer sve dotle dok se ne izjednači koncentracija šećera u vodi i u ćeliji, difundovaće šećer iz ćelija u vodu, a voda u ćeliju.

Sadržaj ćelije nije samo šećer već i nešećeri. Pri višoj temperaturi šećer difunduje mnogo brže nego nešećeri, koji su u većini slučajeva nekristali a poznato je, kako je već spomenuto, da kristali lako difunduju, dok koloidi, kao belančevine, ne difunduju. Prema tome uvek je sok koji se dobije difuzijom čišći od soka koji se dobije presovanjem, gde čitav sadržaj ćelije prelazi u sok.

Sem difuzije, pri difuziji nastaje i prosto ceđenje, tj. ispiranje soka ćelija kod ćelija oštećenih pri rezanju na rezance, jer su potpuno otvorene. Prema Claasen-u broj tih ćelija prema debljini rezanaca iznosi od T 2.5% svih ćelija. Usled dejstva tople vode mnoge materije koje se u repi nalaze u neotoplje. nom stanju, rastope se za vreme difuzije i pogoršaju kvalitet dobijenong soka, pa je cilj difuzije da se to otapanje spreči, kako bi što manje, nešećera prešlo u sok.

Difuzna baterija

Kad bi se rezanci cedili samo iz jednog difuzera, voda bi se morala neprestano menjati sve dok se rezanci potpuno ne iscede, jer bi se svaki put cedilo samo toliko šećera iz rezanaca koliko je potrebno da se koncentracija šećera u vodi ne izjednači sa koncentracijom šećera u rezancima. Time bi se dobili veoma retki sokovi, te bi bila velika potrošnja ugljena za isparavanje tako velike količine vode. Stoga se radi tako da se više difuzera spoje međusobno u jednu bateriju koja obično ima 16 difuzera. U difuzer napunjen svežim rezancima pušta se topli sok koji je prošao kroz ostale difuzere, a u sebi ima već dosta šećera jer se njime obogatio postepeno u drugim difuzerima, ali ga još nema toliko koliko ga imaju sveži rezanci, jer iz svežih rezanaca šećer ne bi u taj sok difundovao. Rezancima koji su najviše isceđeni dodaje se čista voda toplote svega 25° do 35°C, da bi se izvukao i poslednji šećer iz rezanaca. Opitima je bilo ustanovljeno da je trajanje difuzije kod debljih rezanaca duže nego kod tanjih, zatim da je difuzija brža što je veća razlika između koncentracije šećera u vodi i one u rezancima, kao i to da se difuzija skraćuje povećanjem temperature. Takođe je ustanovljeno da je najpovoljnija debljina rezanaca koji se dobiju upotrebom noževa sa razdaijinom 5 ili 6 mm., trajanje difuzne baterije oko 90 min., a upotreba temperature kod sveže repe oko 78°C.

Bolje da je difuzna baterija manjeg kapaciteta u odnosu na druge stanice u fabrici, koje u procesu fabrikacije dolaze posle nje. Kod forsiranog rada na difuznoj bateriji povećava se količina vode koju treba isparivati, ali se đobiju čistiji sokovi. Ako je baterija srazmerno većeg kapaciteta, mora se uspora. vati rad na bateriji i difuzni sok gubi u kvalitetu usled poveća-

Sudovi za difuziju zovu se difuzeri. Difuaeri su od železnog lima, debljine 6—10 mm., cilindrični, prema gornjem delu suženi u grlić, koji se za. tvara naročitim poklopcem. Na grliću se nalazi gumeni zatvarač da bi poklopac bio nepropustljiv za sok iz difuzera. Da bi se poklopac lakše otvarao, na njemu je teg, kao protivteža samom poklopcu. Poklopac se zatvara pomoću zavrtnja sa oštrim zavrtnjima da bi se ubrzalo otvaranje i zatvaranje. Na poklopac je zavrtnjima pričvršćeno sito, udaIjeno od poklopca toliko da cev za dovođenje vode i odvođenje soka bude nad sitom, da se ne bi zapušila rezancima. Sem toga, na poklopcu se nalazi ventil za vazduh.

Donje dno difuzera pokriveno je isto tako limenim sitom, koje je tako položeno da leži ispod otvora koji se nalazi sa strane difuzera, a služi za pražnjenje već isceđenih rezanaca. Dno difuzera je malo udubljeno, a u srednji je otvor na koji se zavrtnjima pričvršćuje prelazna cev od jednog difuzera na drugi. Važno je da zbir svih otvora na situ, osobito kod donjih sita, bude dovoljno veliki za prelaženje soka, jer se mora računati s tim da se jedan deo otvora zapuši rezan. cima i prema tome ne dolazi u obzir za tok soka.

Za pranjenje difiuzera nalazi se pri donjem dnu sa strane četvorostrani otvor. Veličina otvora je 400 x 400 ili 600 x 600 mm. Zatvara se vratima koja su na šamiirima i imaju zatvarač od gume. Za zatvaranja služi poluga, da bi otvaranje i zatvaranje bilo brzo i lako, Sem difuzera sa otvorom sa strane, kroz koji prolaze isceđeni rezanci, ima i difuzera sa donjim pražnjenjem. Difuzeri sa donjim pražnjenjem imaju donji deo konusno sužen u otvor za pražnjenje. Zatvaraju se dnom na koje je stavljeno sito. Sem toga, sito se prostire po čitavoj donjoj konusnoj strani difuzera. Zatvaranje se vrši jednostavnim materijalom za zatvaranje ili pomoću Dauzenbergove kaueukove zmije, koja se napuni vodom pod pritiskom posle zatvaranja difuzera. Za otvaranje i zatvaranje donjeg dna upotrebljava se hidraulična sprava.

Kod difuzera sa pražnjenjem sa strane nalazi se zajednički žljeb za isceđene rezance između oba reda difuzera, tako da se isceđeni rezanci izbacuju u zajednički žljeb, dok kod difuzera sa pražnjenjem na dnu svaki red difuzera ima svoj posebni žljeb za isceđene rezance.

Kod difuzera je važna srazmera — odnos visine prema širini, koja ujedno zavisi od sadržine difuzera kao i od dužine baterije. Što je diifuzer veći, srazmera mora biti manja, kao i obrnuto, što je baterija kraća — srazmera može biti veća. Ako je visina suviše mala rezanci se teško cede a ako je visina su. više velika, trajanje difuzne baterije je zbog otpora stuba rezanaca duže. Upravo, srazmera zavisi i od slobodne površine donjeg sita, jer je prirodno da će biti jači pritisak rezanaca na donje sito, da će se više otvora u njemu zatvoriti i da će se, prema tome, površina za prolaženje soka smanjiti za onoliko koliko je veća visina. Prema literaturi srazmera između širine i visine bila bi sledeća:

Kod difuzera	sadržine	od	50	hl	1 : 1,30
Kod difuzera	sadržine	od	60	hl	1 :1,24
Kod difuzera	sadržine	od	70	hl	1 : 1,19
Kod difuzera	sadržine	od	80	hl	1 : 1,1
Kod difuzera	sadržine	od	100	hl	1 : 1,05

Sem srazmere širine prema visini veliku ulogu igra i pravilni prečnik armature. Prema literaturi ing. Karl Urban-a Mangel und Storumgen im Zucker fabrika tionsbetriebe, Fachverein der Zucker fabriks beamten, Osterreich 1935, prečnici armature bili bi za razne veličine difuzera sledeći:

Sadržina difuzera u hl.	Moguća dnevna prerada	Teorijski prečnik vodova mm	Praktični prečnik vodova mm
50	6.500	152	160
60	7.800	167	170
70	9.100	180	180
80	10.400	193	190
90	11.700	204	200
100	13.000	212	210
110	14.300	226	220
120	15.600	236	230

Ovo je sve računato za bateriju od 14 do 16 članova.

Strane cilindričncg dela difuzera treba da sa grlićem prave ugao od 150 stepeni, da bi se difuzer što bolje punio rezancima. Ako je taj ugao manji, deo između cilindrienog dela i grlića ostaje nenapunjen rezancima čime se povećava tzv. »škodljivi prostor«, koji inače sačinjava armatura baterije škodljivim prostorom se naziva zato što se ne može puniti rezancima dok voda pri pravilnom radu puni taj prostor, pa se tako poveća.va prostor gde so(k ne dolazi u dodir sa rezancima i time ne ispunjava osnovni uslov potavljen kod difuzije.

Svaki difuzer ima sledeću armaturu: ventil za vodu, ventil za sok, ventil na prelaznoj cevi koja spaja jedan difuzer sa drugim, vazdušni ventil, ventil na vodu za pražnjenje, ventil za ispuštanje otpadne vode. Kod difuzera sa donjim pražnjenjem nije potreban ventil za otpadnu vodu. Osim toga svaki difuzer ima i termometar. Na dovodnoj cevi za vodu za bateriju nalazi se i manometar, koji pokazuje pritisak difuzije.

Svi ventili — osim vazdušnog i ventila za ispuštanje otpadne vode — nalaze se na zajedničkim cevima za čitavu bate. riju. Glavni ventil, tj. prelazni ventil između dva difuzera, ventil za sok i ventil za vodu su naročite konstrukcije, tako da se mogu brzo otvarati i zatvarati i u slučaju potrebe breo zameniti.

Kako smo opomenuli, radi dobijanja što gušćeg difuznog soka spojeni su difuzeri međusobno u bateriju, i to obično 16 difuzera u jednu bateriju, tako da se nalaze po 8 difuzera u dva reda . Spajanje je sprovedeno na taj način što je dno jednog difuzera spojeno sa vrhova drugog spojnom cevi tzv. prelaznom cevi.

Na difuziji se greje ili parnim injektorima ili kataliizatora. Parni injektor namešten je u prelaznoj cevi između dva difuzera i ulazi u obliku cevi i u prelaznu cev. Na kraju je konusno ‘sužen. Njegov otvor nalazi se u pravcu toka soka, tako da se puštanjem pare kroz injektor ne samo sok zagreva, nego pornaže i njegova cirtkulacija. Sem običnog injektora upotrebIjava se i injektor Askan Muller.ov ili injektor Korting. Pri grejanju injektorima razređuje se sok kondenzacijom oštre pare kojom se grejača.

Kalorizatori se upotrebljavaju tamo gde je stanica za. isparavanje na pritisak. To je valjak od lima u kome se nalaze čelične ili mesingane cevi kroz koje prolazi sok, a oko kojih fide para Katalizator je postavljen umesto jednog dela prazne cevi, tako da se sok pri prelazu iz jednog difuzera u drugi, zagreva. Dok se kod injektora upotrebljava oštra kod pastalizatoror se upotrebljava bridova para iz poslednjeg tela stanice na pritisak, da bi se bridova para na taj način potpuno iskoristila.

Obično se greju samo prvi difuzeiri tako da je sok pri izvlačenju topao oko 40°C. Pri takvom radu troši se oko 7 kgr i više pare na 100 kgr. repe. Nekada se greje više sredina, u tom slučaju je sok koji se izvlači hladniji, što nema nikakvih loših posledica za kvalitet soka, a uštedi se u količini toplote na difuziji. Koliko se difufzera mora grejati zavisi od trajanja baterije. Kod brzog rada mora se grejati više difuzera. Kao pravilo treba da važi da rezanci već posle 35—60 min.. dostignu najvišu propisanu temperatu.ru. Što su rezanci finiji, to treba manje vremena da se ugreju, a obično se greju 40—45 minuta. Prema kvalitetu rezanaca i repe greje se od. 70° pa sve do 80°C.

O potrošnji toplote na difuziji, koja se sastoji od razlike toplote koju unosi voda potrebna za rad difuzije kao i slatki rezanci i one toplote koja odlazi sa isceđenim rezancima, otpadnom vodom \ i soka koji se oduzima na odmerne sudove daju autori razne brojeve, jer daju raznu toplotu za slatke rezance pri punjenju baterije i to od 0° pa do 15°C. Isto tako uzimaju i razne količine vođe za pogon baterija sa raznim temperaturama, kao i količine otpadne vode i isceđenih rezanaca i njihove temperature. Prirodno je da se tokom kampanje te temperature donekle menjaju za istu fabriku, a razne su za razne fabrike prema njihovom radu. Prema prof. Linzbauer iz iznosi potrošnja 4,2 kgr. a prema ing. Hulli 7,5 kgr. pare na 100 kgr. repe sa gubicima na zračenju oko 2.685 do 4.800 kal. na 100 kgr. repe.

Tok soka na difuznoj bateriji omogućuje se pritiskom vode koja dolazi ili iz rezervoara 15—20 metara nad difuznom baterijom ili je potiskuje pumpa. Pritisak vode mora biti tako jak, da sok u bateriji teče brzinom od 1 — 1,2 m. u sekundu. Suviše visok opet ne sme biti da rezarnci ne budu suviše pritisnuti na donje sito. Najbolji je pritisak, ako je repa zdrava, za kratke baterije od 1,3 do 1,4 atm., a za duge cd 1,8 do 2 atm.

Potrebno je da pritisak uvek deluje podjednako, radi toga Se ne preporučuje upotreba pumpe na klip. Sem hladne, upotrebljava se i topla voda iz barometrične kondenzacije. Obe te vode spajaju se u zajedničku cev, ali su odvojene ventilima tako da se voda može mešati, kako bi se dobila voda temperature koja se želi na difuziji. Obično se upotrebljava voda temperature od 25° do 45°C. Za ceđenje se mora upotrebiti čista i mekša voda, jer tvrda prouzrokuje slabije ceđenje rezanaca.

Rad na difuznoj bateriji

Pre početka kampanje mora se difuzna baterija isprobati vodom. To se vrši pri takozvanoj vodnoj probi fabrike. U tu svrhu napuni se čitava baterija vodo-m, koja se greje i odvlači kao da. je sok.

Na početku kampanje svi su ventili na bateriji zatvoreni. Na trinaestom difuzeru otvori se ventil za vodu pod pritiskom i difuzer se puni vodom sve dok voda ne počne da prska kroz vazdušni ventil. Čim voda počne da prsika, vazdušni ventil se zatvori, a otvori ventil za prelaženje na sledećem difuzeru. Tim otvarainjem počne se puniti četrnaesti difuzer, a u isto vreme se otvori i parni ventil, da bi se voda pri prelaženju zagrevala. Kad voda prsne kroz vazdušni ventil četrnaestog difuzera, ovaj se zatvori a otvori ventil za prelaženje na petnaestom difuzeru. Ujedno se otvori na istome vazdušni ventil, kao i parni ventil radi zagrevanja vode. Tako se postupa dalje, dok se ne napuni i 16-i difuzeir. Voda se pušta polagano, tj. ventil za vodu pod pritiskom na trinaestom difuzeri ne otvori, se potpurno da bi voda pri prelaženju iz jednog difuzera u drugi imala vremena da se ugreje. U poslednjem difuzera voda je zagrejana na 80°C.

U međuvremenu napunio se prvi difuzer svežim slatkim rezancima. Čim se napuni, zatvori se poklopac na difuzeru i otvori vazdušni ventil. Sada se radi sledeće: u difuzeru 1, kao i u difuzeru 2, otvore se sočni ventili. Voda dolazi iz 16-og difuzera do spojnog ventila na difuzeru 1 i — kako je taj zatvoren — ide prema sočnom ventilu, napuni čitavu sočnu cev i ide otvorenim sočnim ventilom difiuzera 2, te dođe do prelaznog ventila difuzera 2, ikoji je zatvoren. Pošto je prelazmi ventil difuzera 2 zatvoren voda ide prolaznom cevi pod difuzer br. 1, koji se na taj način počne odozdo puniti toplom vodom. Topla voda prolazi kroz rezance, napuni difuzer 1 i prsne kroz vazdušni ventil. Vazdušni ventil se zatvori i tim je prvi difuzer napunjen vodom. Sada se odmah sprovodi i tzv. promena pritiska na taj način što se zatvori sočni Ventil na difuzeru 1, a otvori prolazni ventil i ujedno se otvori parni ventil. Na taj način sok ne ide odozdo nagore nego odozgo nadole.

U međuvremenu bio je već difuzer 2 napunjen svežim rezancima i zatvoren, dok mu je vazdušni ventil otvoren. Sada se počne pimiti vodom koja je već delimično iscedila rezance u difuzeru 1. Difuzer 2 puni se sokom iz difuzera 1 na taj način što se otvori sočni ventil na difuzeru 3, i tada počne sok iz prvog difuzera ulaziti odozdo u drugi difuzer kao u prethodnom slučaju.

Ova operaci ja se ponavlja dolk se ne napune prva četiri ili pet difuzera. Posle četvrtog ili petog difuzera obično se uzima sok u sudove za merenje tj. uzimanje soka vrši se tako, što se iz difuzera koji je napunjen i u kome je sok već prsnuo kroz vazdušni ventil, pre nego što se otvori sočni ventil na desnom difuzeru, uzima sok u odmerni sud otvaranjem ventila na odmernom sudu, posle promene pritiska, otvaranjem prelaznog ventila i zatvaranjem sočnog. Uzimanje soka u odmerne sudove posle 4-og difuzera vrši se zato, što se voda, odnosno sok, prošavsi kroz 4 ili 5 difuzera punih svežih rezanaca obogatio šećerom toliko, da se može uzeti na dalju preradu.

Kad se odmernim sudom uzme dosta soka, tj. 105 do 115 težinskih deiova repe kojom je napunjen jedan difuzer, pušta se sok u sledeći difuzer koji je napunjen i zatvoren, kako smo već kazali, jednostavno time što se otvori sočni ventil na sledećern difuzeru. Uzimanje soka vrši se dalje redovno iz svakog difuzera na isti način koji smo opisali za četvrti ili peti difuzer.

Kad je čitava baterija u pogonu i već se puni 16-i diifuzer, prvi se počne prazniti na taji način, što se na difuzeru 2 otvori vodni, a zatvori prelazni ventil. Na difuzeru 1 zatvori se vodni ventil koji je dosad bio neprestano otvoren. Para je već pre bila zatvorena. Sada su svi ventili na difuzeru 1 zatvoreni. Difuzer 1 osilobodi se pritiska na taj način što se otvori ventil za otpadnu vodu, koji se opet zatvori kad oteče malo vode. Radniku koji je zaposlen kod pražnjenja javi se znaJkom da otvori vrata difuzera i čim on otvori vrata, otvori se i vazdušni ventil da isceđeni rezanci iziđu iz difuzera. Istovremeno se otvori gornji poklopac difuzera.

Isceđeni rezanci koji nisu ispali iz difuzera izbace se pomoću vode, a otpadna voda ispod donjeg sita pušta u korito za otpadnu vodu otvaranjem ventila za otpadnu vodu.

Kad se difuzer isprazni i očisti, zatvore se donja vrata i počne se puniti svežim rezancima. Dok je baterija u pogonu voda pod pritiskom se pušta samo na zadnji difuzer, a na svim ostalim difuzerima vodni ventili moraju biti dobro zatvoreni. Sok se oduzima uvelt samo sa prvog difuzera, a prvim se računa uvek onaj koji je bio napunjen svežim rezancjma i u kome je sok već prsnuo kroz vazdušni ventil, pri čemu se menja i pritisak.

Sl. 15 — Difuzna baterija — pogled odozgo

Izostavljeno iz prikaza

Neprestani tok na bateriji mora se održavati kroz čitavu kampanju da bi rezanci bili uvek potpuno i dobro isceđeni. Radi lakšeg rukovanja ventilima na kateriji oni se nalaze gore — na vrhu difuzera , tako da jedan radnilk može svim ventilima upravljati.

Radi lakšeg razumevanja rada na bateriji donosimo prednju sliku, koja pretstavlja pogled na bateriju odozgo. Nasrtana su samo 4 difuzera koja su označena sa D1, D2, D3, D4, dok se ostali od broja 5 — 16 moraju zamisliti. Vazdušni ventili su oznaeeni sa v1; v2, v3 i v4; ventili za vodu vd1, vd2, vd3, vd4 i vd5; prelazni ventili sa p1, p2, p3, p4 i p5; sočni ventili sa s1, s2, s3, s4 i s5; parni ventili sa pr1( pr2, pr3, pr4 i pr5; ventili za ispuštanje vode ispod sita su ov4, ov2, ov3 ov4. Termometri su označeni sa t, dok ventili za vodu za ispiranje rezanaca iz difuzera nisu označeni.

Opisaćemo rad na bateriji koji se vrši kad je baterija u punom pogonu i to u trenutku kada se u D2 pušta sok, D3 se puni svežim rezancima, a D4 se prazni. Stanje pre toga je sledeće: na D4 su bili svi ventili zatvoreni sem ventila za vodu. Na D3 bili su svi ventili zatvoreni. Na D2 su bili zatvoreni svi ventili sem s2 koji je otvoren. Na D4 otvoren Je bio prestupni ventil pT i parni ventil pr1 dok su ostali zatvoreni, a sok iz Dx ide u odmerni sud. Na ostalim difuzerima otvoreni su prestupni ventili i parni ventili pn3, pr14, pr15 i pr16, prema potrebi grejanja baterije.

Da bi smo mogli isprazniti D4, a u D2 pustiti sok moramo izvršiti sledeće radnje: otvori se vd5, a zatvori vd4, i tim je D4 isključen iz pogona, a D5 postaje poslednji difuzer u bateriji. Otvori se ov4 i v4. Čim voda više ne izlazi kroz v4 zatvori se ov4 i da znak radniku da otvori otvor sa strane za ispuštanje isceđenih rezanaca na D4. Ujedno se otvori gornji poklopac D4. Isceđeni rezanci su već izišli iz difuzera D4, a ako je nešto od njih ostalo pušta se u difuzer voda pomoću koje se i ti ostaci odstrane. Radnik zatvori donji otvor sa strane, a otvaranjem ventila ov4 pusti se voda koja je ostala pođ sitom. čim voda pod sitom isteče u korito, zatvori se ventil ov4 i difuzer D4 je spreman za punjenje.

Istovremeno je pušten i sok u difuzer D2 na taj način što se otvorio ventil za sok s3, kada je radnik dao znak da je dosta soka uzeto u odmerni sud iz difuzera Dx. Sok iz Dj dolazi do prestupnog ventila p2, a kako je ovaj zatvoren ide kroz cev za sok do ventila s3 i prestupnom cevi na dno difuzera D2. Time se D2 počne puniti odozdo sokom. čim sok prsne kroz vazdušni ventil v2, ovaj se zatvori a ujedno se promeni pritisak na D2, na taj način što se zatvori s2 i otvori p2, dok se istovremeno da znak radniku na odmernom sudu da počne sa uzima. njem soka. Radnik na odmernom sudu na taj znak otvori ventil na odmernom sudu i sok u njega teče.

U međuvremenu se D3 punio i napunio svežim rezancima i gore opisani postupak se ponavlja, naravno otvaranjem i zatvaranjem ventila, koji odgovaraju difuzerima na kojima se sada vrši gornji postupak.

Na kraju kampanja isprazni se difuzna baterija i stavi izvan pogona na sledeći način: kad je poslednji difuzer napunjen slatkim rezancima i više nema repa, redovno se uzima sok u odmerni sud pri pražnjenju svakog difuzera, tj. posle uzimanja soka uvek se isprazni po jedan difuzer i to se radi sve dotle dok od čitave materije ne ostanu svega 4 difuzera puna. Iz ta poslednja 4 difuzera uzima se sok sve dok njegova saharL zacija ne pokazuje 0,5° Blg. Tada se zatvori glavni ventil za vodu i ta poslednja četiri difuzera se postepeno, jedan za drugim, isprazne. Difuzeri se operu toplom vodom i namažu fimajsom, cementom ili samim krečom, da bi se konzervirali Time je rad na bateriji završen.

Svaki hektolitar prostora difuzera puni se za 50—80% težine rezanaca. To punjenje izračunava se tako što se svakih 8 ili 12 sati ustanovi na Chronosvaz; koliko je za to vreme prerađeno repe i podeli sa brojem difuzera urađenim za isto vreme. Na primer: na Chronos vazi ustanovili smo da je za 8 sati prerađeno 340 t. repe. Za to vreme prerađeno je 80 difuzera. Prema tome u svaki difuzer je punjeno: 340:80=4,25 tona rezanaca. Ako jedan difuzer ima 80 Hl. zapremine, ta zapremina je iskorišćena sa: 42,50 x 100 : 80 = 53,125%.

Kod zdrave repe mogu se difuzeri puniti više, kod natrale ili smrznute repe ne smeju se prepunjavati, jer bi inače rezanci pali na dno, zapušili sito i tim otežali tok soka. Temperatura se pri preradi zdrave repe održava od 75° do 78°C, i to na 6 difuzera, dok se kod prerade repe koja je natrula, smrzla ili se raskravila, drži temperatura samo od 70° do 72°C.

Kako smo već spomenuli, kada je baterija u pogonu oduzima se od svakog difuzera sok. Sok koji se oduzima mora biti što gušći, ali i rezanci moraju biti pri tom dobro isceđeni, tako da u njima ostane samo oko 0,2 do 0,4% šećera. Ovo opet za. visi od debljine rezanaca, od punjenja difuzera, od temperature na difuziji, kao i od brzine rada na difuziji. Potpuno ceđenje značilo bi dobijanje suviše retkog soka i potrošnju ogromne količine ugljena za isparavanje vode, čime bi se cena šećera nesrazmerno povećala. Sem toga suviše velikim ceđenjem opada čistoća difuznog soka, tj. iscedi se suviše nešećera koji se moraju čišćenjem odstranjivati, a eventualno prelaze i u laki sok od. nosno dalju preradu i povisuju količinu melase, a tim smanjuju dobijanje bele robe.

Ako je na bateriji rad ispravan, oduzima se iz svakog difuzera od njegove hektolitarske sadržine 50 do 60% difuznog soka, odnosno od težine repe 105 do 115%. Težiti se mora da se dobrim radom dobiju dobro isceđeni rezanci sa što manjim oduzimanjem soka.

Da bi posao na difuziji bio dobar treba da repa bude izrezana na jednake i što tanje rezance, da temperatura bude umerena, a oduzimanje soka što manje pri što višoj njegovoj gustini pri ispravno isceđenim rezancima. Te činjenice mora imati u vidu tehničko vodstvo i ispravno ih primenjivati da bi se postigli što bolji rezultati.

Ako laboratoriske analize pokažu da su isceđeni rezanci suviše visoki tj. premalo isceđeni, mora se ispitati, uzorak koji je doveo do toga. Uzroci mogu biti sledeći:

1. Suviše debeli rezanci — u tom slučaju se moraju noževi izmeniti ili sniziti.
2. Niska temperatura na koju se greje baterija ili suviše mali broj difuzera koji se zagreva. Treba ispitati temperature s obzirom na kakvoću repe koja se prerađuje, kao i broj difuzera koji se zagreva i odrediti, shodno tome, da li je bolje povećati temperaturu ili povećati broj difuzera koji će se grejati.
3. Neki od ventila za vodu nije dobro zatvoren ili propušta, pa voda ne ide kroz celu bateriju nego Skraćenim putem. Ako vodni ventil propušta na jednom difuzeru, pokazuje se to odmah i na temperaturi na termometru sledećeg difuzera, koja je niža od normalne. Ako se uzmu probe soka iz pojedinih difuzera može Se odmah ustanoviti da li je u tome pogreška, jer se pokažu saharizacije koje ne odgovaraju normalnim, pa se greška ispravi. Naravno da se najpre ispita da li su svi vodni ventili dobro zatvoreni.
4. Neki od sočnih ventila nije dobro zatvoren ili dobro ne drži. U tom slučaju neprestano ide kroz taj sočni ventil sok na odmerni sud. Sok na odmernom sudu je u tom slučaju ređi i to prije nego obično. Sem toga se dodirom ruke oseti da je dotični ventil vruć. Ventil treba zatvoriti odnosno popraviti, da bi dobro držao.
5. Donji otvor za ispuštanje rezanaca propušta ili nije dobro zatvoren, pa sok iz difuzera curi u korito za ceđenje rezance. Sve otvore treba pregledati i eventualno slabe zatvarače koji ne drže, izmeniti. Dužem trajanju baterije može biti uzrok, pored ostalog, i prepunjenje pojedinih difuzera, kao i nedovo. ljan pritisak vode usled njenog nedostatka. Zato se difuzeri moraju jednako puniti. Osobito se mora paziti pri svršavanju prerade repe iz jednog kanala i uzimanju u rad novog kanala, jer u tom slučaju dođe uvek nešto pokvarene repe koja se zadržala duže vremena u samom Redingerovom kanalu. Difuzer koji se mora puniti takvom trulom repom treba da se napuni manje od običnog, a i manje zagreje od ostalih difuzera.
6. Oduzimanje soka u odmerni sud je suviše malo prema količini šećera koju pokazuju slatki rezanci. Pri približno dobrom ceđenju saharizacija difuznog soka treba da odgovarati digestiji repe. Povećanom oduzimanju soka u odmerni sud, da bi se snizila količina šećera u isceđenim rezancima, pristupamo tek kad smo se uverili da ranije pomenuta sredstva, kao što su tanji rezanci, povišenje temperature, ne pomažu, jer svako povećano oduzimanje soka znači ujedno i povećanu potrošnju pare za isparavanje vode koju smo tim povećanjem dobili, čime rastu i troškovi proizvodnje, jer raste potrošnja ugljena. Dobro neisceđeni rezanci poznaju se obično i po boji koja je u tom slučaju tamnija (umesto bela).

Ako otpadna vođa sadrži više šećera od normalnog, treba odmah pregledati sve ventile za ispuštanje vode ispod sita, da neki slučajno ne propušta, jer u tom slučaju ili korito, odnosno ili rezervoar za otpadnu vodu — curi ili kaplje sok. To propuštanje se poznaje obično već i po tome što otpadna voda mnogo više peni.

Baterija ne sme dugo raditi, da se predugim ceđenjem ne bi iscedila i velika količina nešećera, osobito da dejstvom tople vode — hidrolizom ne bi otpala pektinova jedinjenja i prešla u sok. Jedan difuzer treba da radi 5 — 6 minuta, odnosno je. dna baterija 80 — 90 min.

Ukoliko na preradu dođe trula ili smrznuta repa moraju se praviti deblji rezanci, a sem toga moraju se i noževi češće čistiti i menjati, da Se ne bi stvarala kaša. Kako smo pre spomenuli fini rezanci, tj. tanki, pali bi u tom slučaju na dno, zapušili delimično sito i tok baterije bi. bio sporiji. U tom slučaju snižava se temperatura sve do 70°C, a u difuzere se stavljaju lanci, obruči ili drva da bi se sprečilo sleganje rezanaca na donje sito i time tok soka poboljšao, a sem toga pušta se unapred sok u difuzer koji se puni, da bi se onemogućilo sleganje rezanaca na dno difuzera. U krajnjem slučaju, ako se tok ne poboljša, skrati se baterija za nekoliko članova, što svakako utiče nepovoljno na ceđenje rezanaca.

Ako se eventualno usled svoje mekoće rezanci slegnu na dno difuzera, a nije pomoglo ni hlađenje vodom, može se sprovesti tzv. promena pritiska na taj način što se od prvog difuzera napravi poslednji otvaranjem na njemu ventila za vodu, a od poslednjeg se napravi prvi, čime se promeni pravac toka soka, a rezanci malo podignu sa dna difuzera. Na taj način pomogne se toku soka na bateriji. Prirodno da se odmah posle toga mora ponovo vratiti pritisak u prvobitno stanje.

Kod natrule repe pojavijuju se gasovi, pa se preporučuje da se difuzeri oslobode tih gasova čestim otvaranjem vazdušnih ventila, dok na njih ne prsne sok. Ako bi se zbog nečiste repe pojavile bakterije, kao što je „leuconostoc mezentero ides” mora se baterija ohladiti i dezinfikovati krečnim mlekom ili sodom. Ukoliko je bakterija malo, može se pre hlađenja pokušati da se dezinfekcija. izvrši na taj način što se u difuzer za vreme punjenja dodaje formalin ili koje drugo sredstvo za dezinfekciju, a na poslednjim difuzerima se drži temperatura iznad 50°C, s obzirom na to što ta bakterija ne podnosi visoku temperaturu. Bakterije prouzrokuju penjenje, a dno sporiji tok soka na difuziji i teži rad na saturaciji i filtrima.

Ako slučajno nepažnjom radnika koji vodi brigu o zagrevanju na bateriji ili zbog termometra koji loše pokazuje pora. ste temperatura preko 80 — 85°C to se rezanci u difuzeru zapare, postanu meki i veoma lako prođu kroz sito te ga zapuše u sledećem difuzeru. Sem toga pri višim temperaturama postanu lako topljivi delovi srži, tako da u sok prelaze pektinova jedinjenja, koja su veoma škodljiva za dalju preradu. U ovom slučaju mora se odmah zatvoriti parni ventil i rezanci ohladiti otvaranjem vodnog ventila na tom difuzeru.

Ponekad se sa strane difuzera uz donje sito stavljaju sita čime se povećava površina donjeg sita i tim olakšava tok soka na difuziji, ali to ipak utiče štetno na ceđenje, jer sok traži kraći put i u tom slučaju ne prolazi kroz sve rezance.

Ako se slučajno zbog nedostatka repe ili kakvog kvara na mašinama mora stajati sa baterijom, zatvore se svi ventili sem prelaznih, a ako saturacija nije prepunjena uzima se svakih četvrt ili pola sata sok u odmerne sudove, kako se rezajnci ne bi previše stegli. Naravno, pri, oduzimanju soka moraju se otvarati odnosni ventili kao kad baterija radi normalno. Svako stajanje sa baterijom štetno je po kvalitet soka.

Pri radu na difuziji znakovi se daju zviždaljkom. Čim se difuzer napuni, a sok prsne na vazdušni ventil, radnik na difuzeru menja pritisak otvaranjem prelaznog ventila, a zatvaranjem sočnog i istovremeno daje zviždaljkom znak radniku na odmernom suđu da odvlači sok, što ovaj uradi jednostavno otvaranjem ventila na odmernom sudu. Kada je na odmernom sudu uzeta propisana količina soka, radnik zatvara ventil kojim je sud spojen sa baterijom i otvori ventil za ispuštanje soka iz odmernog suda. Istovremeno daje zviždaljkom znak radniku na bateriji, koji na taj znak otvori sočni ventil na sledećem difuzeru, da bi se difuzer napunjen svežim rezancima mogao početi odozdo puniti sokom iz prethodnog difuzera.

Kapacitet difuzne baterije. Da bi se kontrolisao rad tla, difuziji prema „ Linsbauer.u« izračunava se tzv. kapacitet difuzne baterije. Prema istom autom, to je broj koji pokazuje koliko se procenata šećera dobilo iz 100 delova slatkih rezanaca u 100 težinskih delova soka uzetog u odmerni sud, a izračunava se po formuli:

K = 100 x polarizacija difuznog soka / digestija repe

Ako je K iznad 90% rad na diifuziji je normalan. Ukoliko je kapacitet (K), pak, ispod 90%, rad je loš. Ukoliko procenat kapaciteta baterije raste, automatski se smanjuje količina potrošnje ugljena na repi, kao i obrnuto. To je jedan od načina tehničke kontrole diifuzne baterije.

Polarizacioni šećer. Ako pomnožimo prerađenu repu digestijom slatkih rezanaca, dobićemo polarizacioni šećer koji Je u fabriku unesen sa repom. Ako pak pomnožimo težinu soka dobijenog na odmernom sudu sa njegovom polarizacijom, dobićemo polarizacioni šećer koji smo dobili na difuznoj bateriji iz repe i koji odlazi na dalju preradu. Razlika između po. larizacionog šećera unetcg sa repom i onog dobijenotg na difuziji predstavlja gubitke na difuziji. Ti gubici sastoje se iz poznatih i nepoznatih gubitaka. Poznati gubici predstavljaju šećer preostao u različnim rezancima, kao i onaj koji je prešao u otpadnu vodu. Ostatak su nepoznati gubici koji mogu nastati usled mehaničkih uzrcka, kao što je nepotpuno zaptivanje, ili hemijskih, na primer delimične inverzije šećera, pod dejstvom kiselina, encima ili balrterija.

Gubici na difuznoj bateriji. Kako smo gore spomenuli, na difuznoj bateriji nastaju gubici u šećeru. Ti gubici izračunavaju se na sledeći način:

Gubitke u šećeru u isceđenim rezancima izračunavamo tako što računamo da isceđenih rezanaca ima 90% na repi. Dakle. 90% prerađene repe pomnožimo sa digestijom isceđenih rezanaca i dohijeni iznos je gubitak u šećeru u isceđenim re. zancima.

Kako smo pre spomenuli, računamo da otpadne vode na difuziji ima 130% od težine repe, pa prema tome 130% od pre. rađene repe treba da pomnožimo sa polarizacijom otpadne vode da bi smo dobili gubitke šećera u otpadnim vodama.

Polarizacioni šećer u difuznom soku plus šećer u isceđenim rezancima plus šećer u otpadnoj vodi (ako nema nepoznatih gubitaka) moralo bi dati šećer unesen repom u fabrikaciju. Ako je šećer unesen repom veći od ovoga zbira šećera u difuznom soku, isceđenim rezancima i otpadnoj vodi, znači da ima nepoznatih gubitaka, čiji uzroci dosad još nisu potpuno objašnjeni. Ovi gubici mogu iznositi od 0,3% do 0,4%. U nepoznate gubitke pored već spomenutoga ulaze i sve greške koje se učine i analizama u laboratoriumu.

Primer: uzećemo da je digestija slatkih rezanaca 18,00, šećer u isceđenim rezancima 0,4, šećer u otpadnoj vodi 0,01. Prema ovome iskorišćenje na bateriji bilo bi sledeće:

• Šećer u isceđenim rezancima 90 x 0,4 / 100 = 0,36
• Šećer u otpadnoj vodi 130 x 0,4 / 100 = 0,13
• Šećer u slatkim rezancima 16,00

Ukupno poznati gubici (0,13 plus 0,36) . . 0,49

Polarizacioni šećer je 16, a gubici koji su poznati su 0,49, pa će prema tome na 100 kgr. repe na difuziji biti dobijeno:

16 — 0,49 = 15,01 kgr. šećera

Ako dobijeni šećer izračunamo iz dobijenog difuznog soka onda će izračunavanje na pr. za 1.000 kgr. prerađene repe biti sledeće:

Šećer u repi 1000 x 16 / 100 = 160 kgr.

Šećer u difuznom soku 1000 x 110 x 14 / l00 x 100 = 154 kgr.

Gubici prema tome iznose 160—154 = 6 kgr. na 1000 kgr. repe ili 0,6 kgr, na 100 kgr. kako smo već ustanovili da su po. znati gubici u isceđenim rezancima i otpadnoj vodi 0,49, znači da su nepoznati gubici na difuznoj bateriji u ovom slučaju 0,60 — 0,49 = 0,11.

Kapacitet difuzne baterije u našem primeru (po prof. Lins, 14 baueru) bio bi: 100 X —87,5. Pošto je taj kapacitet ispod 90, znači da se na ditfuznoj bateriji slabo radi, jer se suviše soka uzima u odmerne sudove.

Količina vođe koja je potrebna na difuznoj bateriji. Uzmimo da je zapremina jednog difuzera 100 hl., a štetni prostor armature 7,125% Ukupna zapremina jednog difuzera je prema tome:

100 plus 7,25 x 100 / 100 = 107,25 hl

Kod punjenja sa slatkim rezancima od 55% iznosi punjenje toga difuzera 55 q rezanaca jer u obzir dolazi samo za. premina difuzera, a ne i štetni prostor u koji se rezanci ne pune, Ako uzmerno da je oduzimanje soka za odmerni sud iz svakog difuzera 110% od težine repe, to se iz svakog difuzera uzme: 55 x 110 / 100 = 60,5 q difuznog soka. Ako je saharizacija difuznog soka 16,5 Bx, ona se u tom difuznom soku nalazi:

60,5 x 16,5 / 100 = 9,98 q svih materija isceđenih iz slatkih rezanaca i

60,5 — 9,98 = 50,52 q vode

Ako uzmerno da se od slatkih rezanaca dobije 90% isceđenih rezanaca onda je prema tome 55 x 90 / 100 = 49,5 q isceđenih rezanaca. Uzmimo da isceđeni rezanci imaju 5,5 suvih materija − onda je u njima ukupno 49,5 x 90 / 100 = 2,72q suvih materija — onda je u njima ukupno 49,5 x 55 / 100 = 2,72 q suvih materija. Kako je cela zapremina difuzera 107,25 hl, to se pri pražnjenju isceđenih rezanaca izbaci ukupno:

107,25 — 2,72 = 104,52 q vode

Za potpuno pražnjenje difuzera potrebno je kod difuzera sa otvorom sa strane još do 40% vode na repu, a kod onih sa donjim pražnjenjem samo oko 10% vode na repu. Prema tome, ako je difuzer sa kojim računamo od 100 hl. sa pražnjenjern sa strane, upotrebiće se još 55 x 40 / 100 = 22q vode, a ako je sa donjim pražnjenjem biće potrebno još 55 x 10 / 100 = 5,5 q vode.

Prema tome, ukupna potrebna vode na difuznoj bateriji iznosi

1) Za difuzer sa pražnjenjem sa strane:

• 50,52 hl. vođe u difuznom soku,
• 104,53 hl. vode otpadne i u isceđenim rezancima,
• 22,00 hl. vode dodatak vode za ispiranje rezanaca
  Ukupno 177,05 hl. ili 321,90% vode na repu.

2) Za difuzer sa donjim pražnjenjem:

• 50,52 hl. vode u difuznom soku,
• 104,53 hl. vode otpadne i u isceđenim rezancima
• 5,5 hl. dodatak vode za ispiranje rezanaca
  Ukupno 160,55 hl. ili 291,90% vode na repu.

Rad na difuziji ponovnom upotrebom otpadnih voda. Kod fabrika koje nemaju dovoljno sveže vode ili se pojavljuju teškoće kod puštanja otpadnih voda u vodni tokove, vraćaju se otpadne vode delimično opet u pogon. U tom slučaju mora se otpadna voda očistiti od mrvica puštanjem preko sita i upotrebiti prvenstveno za ispiranje difuzera, a delimično je doda. vati vodi koja se upotrebljava za difuziju.

Drugi način rana na difuznoj bateriji

Sem načina rada koji smo napred opisali na difuziji se može raditi i drugim načinima, od kojih ćemo ukratko neke opisati.

Rad sa podeljenom baterijom. Kod rada sa podeljenom baterijom, baterija koja obično ima 16 posuda, podeli se u dva dela tako, da svaki od njih radi kao zasebna baterija sa po 8 difuzera. Sok iz jedne tako skraćene baterije dodaje se drugoj umesto vode. Rad je brži, ali se moraju upotrebljavati više temperature.

Difuzija pomoću vazduha pod pritiskom. Na poslednji difuzer dejstvuje se vodeinim pritiskom sve dotle dok se prvi difuzer ne napuni sokom, a čim se iz prvog difuzera počne uzimati sok za merni sud, obustavi se voda na poslednjem difuzem i umesto vode pušta vazduh pod pritiskom. Time se uštedi na vodi, jer nema otpadnih voda.

Gore navedeni načini rađa na difuziji kod nas nisu u upotrebi.

Kontinuirana difuzija po Berže-u

Mesto difuzera za ceđenje rezanaca upotrebljava Berže jedan vodoravno položeni bubanj. Veličina bubnja je različita I zavisi od dnevne količine prerađene repe. Bubanj je od železnog lima i okreće Se pomoću zupčanika koji je na bubnju u obliku venca. Radi jednakosti okretanja bubnja na njemu se nalaze i dva prstena koji klize preko pomičnih koturova.

Bubanj je sličan, po spoljnem obliku, bubnjevima koji se upotrebljavaju kod nas za sušenje rezanaca. Pogonsku snagu daje jedan elektro-motor, a prenosi se na zupčanik pomoću prenosnog redukcionog pogona., tako da se bubanj lagano okreće oko horizontalne ose.

Unutrašnjost bubnja podeljena je jednim zavojitim zidom na odeljenja koja za vreme mirovanja bubnja ne mogu među. sobno saobraćati. Pri okretanju bubnja tečnost iz jednog odeljenja prelazi u drugo, i to u suprotnom pravcu od onoga u kome se pokreću rezanci. Rezanci se prebacuju iz jednog odeIjenja u drugo na sledeći način: pri okretanju bubnja dižu se rezanci pomoću sita, koja su nameštena u svakom odeljenju, tako da su međusobno spojena stvarajući zavoje zavrtnja. Kada se rezanci podignu sitom — pri okretanju bubnja do najviše visine — padaju na jedan sistem limova za razdvajanie. Limovi su tako podešeni da se rezanci koji na njih padaju prebacaju u sledeće odeljenje u suprotnom smeru od onoga kojim se kreće sok.

Pogon bubnja, kao i dovođenje svežih rezanaca i vode, su automatizovani tako da se regulišu samim okretanjem bubnja. Potrebno je samo jedno dobro upućeno lice, i to samo radi nadziravanja pravilnog rada.

Slatki rezanci idu preko automatske vage koja je automatski vezana sa bubnjem tako, da prema njegovom okretanju za svako odeljenje daje uvek jednake količine svežih rezanaca. Rezanci iz automatske vage razdeljuju se u korito pomoću tzv. ježa, tj. cilindra sa bodljama sličnih ježevim. U tom Koritu (valovu) mešaju se sa sokom iz sočnog rezervoara pomoću pumpe. Sok dolazi preko zagrevača soka i sa rezancima prelazi u glavu bubnja. Glava bubnja je nepomična i njena donja trećina je sito koje služi, da se sok upotrebljen za dovođenje rezanaca u bubanj odvoji od rezanaca.

Deo bubnja koji se okreće, a nalazi se u toj glavi, ima strugače pomoću kojih se sito uvek održava čisto, a i dve lopate pomoću kojih se slatki zapareni rezanci dovedeni u glavu prebacuju u prvo odeljenje bubnja pomoću već pomenutih limova za razdeljivanje.

Slično rezancima, uvodi se sa druge strane bubnja voda potrebna za ceđenje rezanaca, i to dvostrukom cevi, tako da kroz unutrašnju teče hladna, a kroz spoljnu topla voda. Dovođenje vode je regulisano automatskim ventilima čije je otvaranje i zatvaranje vezano za okretanje bubnja. Da bi se uvek na određenu količinu rezanaca davala određena količina vode, u bubanj se voda dovodi preko odmernog suda, tako da se koli. čina može po potrebi menjati.

Kako se vidi, količina slatkih rezanaca i količina vode za ceđenje automatski su regulisane okretanjem bubnja. Od brzine njegovog okretanja zavise količine koje se dovode u bubanj.

Rad na bubnju, ukratko, je sledeći: slatki rezanci preko automatske vage dolaze na jež koji ih razdeljuje u korito u kojem se mešaju i zapare difuznim sokom. Difuzni sok se dovodi u korito preko grejača soka zagrejanog na 80° do 85°C., a njegova količina iznosi sedmorostruku količinu rezanaca. Zapareni rezanci sa sokom ulaze u glavu bubnja kroz cev, gde se, odvojeni od soka, pomoću lopata ili limova prebacuju u prvo odeljenje bubnja, a iz njega pri svakom okretaju bubnja u sledeće odeljenje. Kada prođu kroz sva odeljenja, postepeno se cede u svakom odeljenju i izlaze na drugom kraju bubnja kao isceđeni rezanci. Iz bubnja padaju isceđeni rezanci u levak koji ih odvodi na presu za isceđene rezance, gde se presuju za dalju upotrebu. Voda od presovanja prebacuje se pumpom u rezervoar za ponovnu upotrebu na difuziju, tako da kod ovog postupka nema otpadnih voda.

Voda, kako smo kazali, ulazi sa strane bubnja, suprotne od one kroz koju ulaze rezanci, prolazi kroz sva odeljenja, mešajući se u svakom sa rezancima, pa ih postepeno cedi i izlazi kao difuzni sok na drugom kraju, tj. na onom kroz koji ulaze sveži rezanci, odlazi u rezervoar i upotrebljava delimično za sparivanje slatkih rezanaca, a delimično ide na dalju preradu.

Prema podacima, sokovi dobijeni ovim načinom imaju veću čistotu od sokova dobijenih radom na bateriji. Oduzimanje soka je ispod 100% od težine repe, pri dobro isceđenim rezancima, čime se uštedi na pari pri isparavanju. Dodatak sveže vode je veoma mali, ispod 100% cd prerađene repe, što je ogromna razlika prema potrošnji vode na difuznoj bateriji. Otpadnih voda uopšte nema, pa otpadaju i gubici šećera u otpadnim vodama. Rad je bes pritiska i prema tome nema onih teškoća koje se pojavljuju na običnoj difuziji pri preradi repe lošeg kvaliteta. Upotreba radne snage je minimalna, jer je ograničena samo na jednog radnika, koji nadgleda rad. što je bubanj veći, broj obrta je manji.

Ostali načini dobijanja soka iz slatkih rezanaca

Ostali načini dobijanja soka iz slatkih rezanaca, kao što su Melicharov, Steffenov, Hyroš_Rakov, kao i onaj gde se dodaje melasa, nisu tako u upotrebi da bi u ovoj knjizi trebalo o njima opširnije pisati.

Hvatač mrva

Difuzni sok, kako smo napred kazali, uzima se sa difuzije preko mernih sudova za dalju preradu. Pre nego što sok dođe do mernog suda sprovodi se preko hvatača mrva, jer kad bi sa sokom prešle i mrvice, pogoršale bi kvalitet soka pošto bi, pri daljoj preradi, pod dejstvom visokih temperatura i kreča postala srž u mrvicama topljiva u vodi i stvarala bi se krečna jedinjenja tzv. pektrnove materije. Hvatača mrva imamo raznih. sistema, npr. Midkov, Bgerov, Askan, Miillerov, Koržana.

Najjednostavniji hvatač mrva je sud cilidričnog oblika koji je dole sužen, a u koji se stavlja sitasta korpa nešto uža od samog suda. Sok teče preko sita tako, da se na sito uhvate mrvice. Hvatač Je odozgo zatvoren. Posle svake baterije najmanje, hvatač mrva se mora očistiti, što se kod ovako jednostavnog hvatača mrva postiže time, što se sito izvuče i stavi novo. Mrve se istresu u jedan difuzer koji se pun; ali ne na dno već u sredinu, da ne bi zapušile sito difuzera. Hvatač mrva može se. odvojiti od baterije pomoću ventila, što se uradi svaki put kad se čisti.

Ako se opazi sporiji tok soka na bateriji, mora se pregledati i hvatač mrva; ako je sito zapušeno, mora se odmah izmeniti.

Pri svakom čišćenju hvatača, trebalo bi meriti sadržaj mrvica u hvataču, jer hi to bio jedan od putokaza kakav je rad na rezalicama; što je više mrva znači da rezalice lošije rade, i obrnuto.

Sudovi za merenje soka (odmerke)

Sudovi za merenje soka nalaze se iza hvatača mrva. Njihov zadatak je u tome da se na izvesnu količinu rezanaca uzima sa difuzne baterije uvek odgovarajuća količina difuznog soka za dalju preradu. Količinom soka koja se uzima na odmerne reguliše se i ceđenje rezanaca.

Najjednostavniji sudovi za merenje soka su oni u kojima se meri zapremina soka. Za svaku difuznu bateriju postoje dva suda za merenje, koja sadrže naimanje 80% sadržine jednog difuzera. Sem ventila za dovođenje soka, koji se nalazi na dnu suda. za merenje, da bi sok što manje penio, i ventila za ispuštanje soka, koji se isto tako nalazi na dnu suda, sudovi za merenje imaju još i odmerno staklo, kao i skalu na kojoj su označeni hektolitri i na kojoj se pomoću plovka pokazuje količina soka u hl, uzeta od jednog difuzera u sud za merenje.

Sem tih jednostavnih odmernih sudova koji, pokazuju samo hektolitre oduzetog soka imamo i naročite sudove za merenje, koji ne služe samo za odmeravanje uzetog soka, već regulišu j njegovu težinu. Takav je npr. odmerni sud A. S. Breitfelđ, Danek. To je četvorostrani limeni sud do koga se nalazi manji okrugli sud sa vodom. Na jednom kraju odmernog suđa nalazi se na postolju dvokraka vaga na čijem je jednom kraju obešena limena kugla potopljena u soku, a na drugoj strani cilindrični klip potopljen delom u vodu u manjem sudu. Na vazi se sem toga nalazi i skazaljka. koja pokazuje na posebnoj skali saharizaciju soka u Blg. stepenima.

Na tom postolju nalazi se još jedna vaga uporedna sa prvom. Na jednom kraku ove vage nalazi se plovak, koji je delimično izravnan tegom na drugoj strani vage. Ova vaga ima isto tako skazaljku koja na gornjoj skali pokazuje količinu oduzetog soka u kilogramima. Ova je vaga obično spojena s automatskom spravom, koja zatvara ventil kroz koji dolazi sok, čim je uzeta dovoljna količina soka u kilogramima.

Obe vage su sem toga spojene s aparatom za registrova. nje koji beleži količinu soka koji je uzet, njegovu gustinu, kao i trajanje uzimanja soka. Da b;, vage ispravno pokazivale, moraju se udešavati prema gustini soka i temperaturi koju sok ima. Ukoliko se to menja, vaga se mora ponovo udešavati da bi ispravno pokazivala.

Radi tehničke kontrole difuzne baterije pomoću soka koji se oduzima u odmernom suđu, postoje i posebni kontrolni aparati, kao što su Rasmusov, bareoskop Diviša i registracioni aparat za gustinu patent Volquartz.

Odmerni sud treba često, posle svakog pražnjenja, isprskati lakim sokom.

Posluživanje odmernog suda je jednostavno. Kada sa difuzne baterije daju znak zviždaljkom, radnik otvori na odmernom sudu ventil za punjenje. Čim plovak pokaže da je uzeta propisana količina soka zatvori ventil za punjenje, a otvori onaj za ispuštanje, dajući ujedno znak zviždaljkom onima na bateriji.

Difuzni sok se peni u odmernim sudovima, a ta pena se sastoji iz većih i manjih mehurića koji se nakupe u soku, jer ovaj sadrži organska jedinjenja koja stvaraju penu, kao koloide, saponine, belančevine, glikozide itd. Sem toga, kako smo pre spomenuli, mnogo se gasova stvara pod dejstvom bakterija. Penjenje pomaže i mali aciditet soka.

Isceđeni rezanci

Isceđeni rezanci izbacuju se iz difuzera koji imaju otvor za pražnjenje sa strane u zajednički žljeb za obe strane difuzne baterije. Ovaj žljeb je obično napravljen od lima, ali može bi. ti i od opeka ili cementa. Pad mu je obično 80 mm. na 1 m.

Kod difuzera sa donjim pražnjenjem sva/ka strana baterije ima svoj posebni žljeb za isceđene rezance.

Do najvišeg dela žljeba za isceđene rezance dolazi topla voda pomoću cevi ‘koja služi za to da se rezanci tom vodom isperu, i to osobito iz gornjeg dela žljeba. Rezanci idu u tzv. jamu za isceđene rezance, odakle se transportuju na prese pomoću puževog transportera, pomoću bagera ili centrifugalne pumpe. Kod nas se najviše upotrebljava bager koji je uglavnom sličan dizalici za repu posle perilice.

Sl. 17 — Odmerni sud »Breitfeld-Danek“

Izostavljeno iz prikaza

Na kraju jame nalaze se sita, kroz koja protiče voda iz isceđenih rezanaca, koja se od rezanaca čiste na taj način, što se o ta sita taru prazne kašike bagera za isceđene rezance.

Ako se upotrebljava pužasti transporter, on vrši dvostruku funkciju, jer ne samo da diže rezance neigo ih i presuje. U otvorenom žljebu ‘kojii je koso položen pod uglom od 35 do 45 stepeni nalazi se puž. Dok se u donjem cilindričnom delu odvode rezanci samo otkapljivanjem vode, gornji deo, koji je konusan, vrši presovanje rezanaca, pored toga što ih prenosi. Voda prolazi kroz sita.

Transporter se tera ili remenjem ili elektromotorom. Presovanje rezanaca zavisi od brzine puža. Što je brzina veća, povećava se i kapacitet, ali se time rezanci slabije presuju. Pri 7 do 8 obrtaja postigne se presovanje do 9-9,5% suvih materija, dok pri 18 do 20 obrtaja rezanci budu ispresovani samo na 7% suvih materija.

Presovanje isceđenih rezanaca

Isceđeni rezanci onako kako izlaze iz difuzera imaju samo oko 5,5% suvih materija i oko 94,5% vode, pa se zato, da bi se lakše prenosili i da bi se povisila njihova vrednost kao krmiva presuju do 8—9% suvih materija, ukoliko se dižu bagerom ili centrifugalnom pumpom.

Imamo različitih vrsta presa za isceđene rezance, kao što su Klusemannova, Brombergova, Selwigova i dr.

Presa Klusemann sastoji se iz spoljnjeg železnog cilindričnog plašta, sa čije se unutrašnje strane nalazi cilindrično sito. Sredinom, pak, prese ide konus, na kome su pričvršćenja sita, a sem toga ima lopate, koje su tako postavljene da potiskuju rezance na dole. Na donjem delu nalaze se žljebovi za odvođenje vođe.

Rezanci padaju odozgo, gde je konus najuži i kreću se na dole pomoću lopata pričvršćenih na unutrašnji konus, koji se obrće, i tim dolaze u sve uži prostor, čime se presuju. Ovako ispresovani rezanci padaju dole na ploču na kojoj se okreću dve lopate, koje ih bacaju u transporter. Ispresovana voda curi kroz sita i odlazi

Sl. 18 — Presa „Klusemann„ žljebovima za odvođenje vođe. Unutrašnji konus može se pomoću šrafa podizati ili spuštati. Prema svojoj veličini može ispresovati za 24 sata rezance iz 20 vagona repe.

Izostavljeno iz prikaza

Bromber govapresa je slična Klusemannovoj, samo što bolje odvodi vodu pri presovanju.

Konusna presa veoma velikog kapaciteta je nova presa Rapid, koju proizvode fabrike Škoda. Sastavljena je iz strmog konusa na kome se nalaze mesingana ili železna sita konusnog oblika. Gornji prečnik prese je 300, a donji 600 mm. Na središnom konusu, koji je šupalj, nalaze se lopate u obliku zavrtnja. Konus sa lopatama nalazi se u cilindru sa rupicama izrađenim od dosta jakog lima, da bi mogao podneti pritisak koji se prilikom presovanja razvija, a ima prečnik 800 mm. Da se rezanci ne bi sa konusom okretali, postavljeni su u prostor između konusa i spoljnjeg sita jaki železni štapovi. Voda prolazi kroz sita do konusa koji je šupalj i donjom stranom otiče. Rezanci padaju odozgo i lopate ih potiskuju uvek na niže, čime dolaze do sve užeg prostora, i time se sve više presuju. Ovakva jedna presa može ispresovati do 15% suvih materija rezance koji se dobijaju iz 30 vagona repe.

Presa Selwig-ova sastoji se iz dva komusa, koji imaju malu visinu, a svojim vrhovima stoje jedan prema drugome. Ti konusi pokriveni su bušenim limovima i okreću se jedan prema drugome. Na gornjoj strani upadaju rezanci i idu uvek do užeg prostora, čime se presuju, a ispresovani ispadaju posebnim otvorom.

Da bi prese za rezance dobro radile, moraju uvek dobijati dosta rezanaca, pa se zato na presama nalazi žljeb za razdeljivanje rezanaca. Na početku kampanje najpre se prese napune do vrha isceđenim rezancima i tek onda puste u pogon. Ako u presama nema dovoljno rezanaca, moraju se zaustaviti.

Ako se rezanci ne troše kao mokri jedanput presovani, već se suše, moraju se još jedanput presovati. U tom slučaju pri drugom presovanju greju se u presama parom, koja se pušta između spoljnjeg plašta i sita iii u unutrašnji konus pokriven sitima. Zagrevati se mora oprezno, da se rezanci ne bi zaparili, postali meki i tim zatvorili otvore sita.

Da bi se rezanci još bolje ispresovali, često se dodaje topla bridova voda ili krečno mleko gustine 5—9°Be u količini 0,5% od težine -rezanaca. Bridova voda ili krečno mleko neprestano cure na otvor gde ulaze rezanci čime’ se postigne da se rezanci ispresuju od 18—19% suvih materija.

Jaki — debeli i hladni — rezanci slabije se presuju od tankih i toplih. Ako se presuju sa mnogo pare, postanu kiseli već posle nekoliko sati i brzo trunu.

Rezanci iz presa padaju obično u pužev transporter, a otud se transportuju grabuljastim transporterom do mesta upotrebe.

Kod svih presa mora se paziti da u njih ne dođe neki tvrdi predmet koji bi probio sita. Isto tako treba paziti da se kod Klusemannovih i Rrombergovih presa ne zapuši šuplja osovina; u tom slučaju izlazi gore, u vidu pene, presovana vođa.

Voda koja otpada sa isceđenim rezancima, kao i voda koja otpada pri presovanju rezanaca, sadrže dosta mrva koje se odstranjuju posebnim hvatačem mrva May ili nekim drugim. Hvatač mrva od otpadnih voda »May« sastavljen je od finog mesinganog sita, koso postavljenog na taj način što pravi polukružni žljeb. Sito mora biti tako veliko da je dovoljno za ceđenje svih otpadnih vođa. Na sito dolaze vođe, protiču njim, dok mrvice ostaju na njemu, a odatle se odstranjuju pomoću četki koje se okreću i koje bacaju mrvice u pužasti transporter, odakle se odvode malom dizalicom sa kašikama do transportera.

Isceđenih rezanaca ima 85—90% od repe. Ako je iskorišćenje presovanih rezanaca malo, uzroci mogu biti u tome što repa sadrži malo srži, koja je netopljiva pri difuziji i ne prolazi u sok, ili su rezanci suviše ceđeni, Isto tako je malo iskorišćenje kad se rezanci suviše presuju, jer se tim izgubi mnogo hranljivih materija, osobito soli i belančevina koje otpadnu u presovanoj vodi.

Isceđani rezanci su dobro hrmivo i kao sveži i kao ukiseljeni. Da bi se mogli transportovati najveća je smetnja što sadrže mnogo vode. Zato se — kao što smo pre rekli, — moraju presovati. Pored teškoća pri transportu, veliki sadržaj vode u isceđenim rezancima pomaže dejstvu bakterija, koje mnoge hranljive materije u rezancima pretvaraju u nehranljive. Da bi se presovani rezanci sačuvali i duže, stavljaju se u jame u koje se nabiju, mešaju sa plevom ili slamom i pokriju ilovačom 60 — 70 cm visoko. Pri tome nastaje kiseljenje rezanaca. Bilo bi dobro kad bi to kiseljenje bilo samo mlečno, a ne i buterno i octeno. Prilikom vrenja rezanaca događa se sledeće: iz šećera nastaje mlečna kiselina, a iz delova celuloze i srodnih jedinjenja koja imaju za osnovicu pentoze ili heksoze. Belančevine postanu tečne, jer se menjaju u albumoze, peptone i aminokiseline. Sem toga se pri tom razvija ugljena kiselina. Time nastaju gubici u krmivu, jer tečne materije koje pri tom nastaju idu u zemlju.

Gubici koji nastaju prilikom kiseljenja mogu iznositi jednu petinu do jedne trećine pređašnje količine krmiva. Suviše kiseli rezanci mogu nekada prouzrokovati kod stoke koja se njima hrani bolest, tzv. Ostao malacea.

Kod kiseljenja mora se iz jama odstranjivati voda koja nastaje kiseljenjem. Pri uzimanju ukiseljenih rezanaca mora se sama uvek iznova pokrivati. Pri hranjenju kiselim rezancima niti se mešaju sa drugim raznim krmivima, koja se daju stoji, a preporučuje se dodavati na 1 q rezanaca oko 100 gr. plavljene krede.

Prema »Maerker-u« imaju presovani rezanci sledeći sastav:

belančevine oko	0,89%
celuloze oko	2,39%
masti oko	0,05%
ostalih materi ja bez azota	6,32%
pepela oko	0,58%
vode oko	89,71%

Sušenje rezanaca

Isceđeni rezanci imaju veliku količinu vode, pa iako se jedanput .presuju, još uvek je velika količina vode koja se mora prenositi, tako da se prevoz isceđenih rezanaca na veće daljine se isplati. Kao što smo spomenuli, u isceđenim rezancima ima ko 5% suvih materija, dok je ostalo voda, a i u jedanput presovanima ima samo 8% suvih materija dok je ostatak voda, pa prema tome i njihov transport na veće daljine nije rentabilan. Sem toga isceđeni rezanci zbog velike količine vode podložu brzom. kvarenju, što je isto tako jedna od prepreka njihovom prenosu na veće daljine.

Kako suve materije u rezancima predstavljaju ipak odličan krmivo za stoku, to se — da bi se mogli duže vremena održati, — vrši njihovo sušenje u samim fabrikama šećera.

Da se ne bi trošile velike količine ugljena za sušenje rezanaca i time povećavala cena suvih rezanaca, oni se moraju ispresovati na 15 — 17% suvih materija, pa ako su prvi put ispresovani na 8 — 9% suvih materija, moraju se još jedanput presovati. Ovako presovani rezanci iznose oko 29% do 31% od sadržine repe.

Ako presovani rezanci imaju 16,5% suvih materija, znači da imaju 83,5% vode ili na 30 kgr. presovanih rezanaca ima 25,05 kgr. vode. Sušenjem rezanaca dobije se do 2 kg. reza. naca na 100 kgr. repe sa suvih materija i 12% vode. Prema tome, tih 5,62 kgr. suvih rezanaca sadrži 0,67 kgr. Voda.

Sušenjem se dakle, mora ispariti 25,05 0,67 − 24,38 kgr. vode. Ako to proračunamo na 100 kgr. suvih rezanaca dobićemo da je:

5,62 : 24,38 = 100 : x

Iz toga:

x = 24,38 x 100 : 5,62 = 435 kgr. vode na 100 kgr. suvih rezanaca. Kako se za sušenje 100 kgr. rezanaca upotrebi oko 90 kgr. ugljena, znači da u sušionicama ispari za 1 kgr. ugljena 435 : 90 = 4,83 kgr. vode. Ako uzmemo da je ugljen sa 4000 kal., to će se za isparavanje jednog kilograma vode upotrebiti 360.000 : 435 = 827 kal.

Rezanci presovani na manju količinu suvih materija povišavaju potrošnju ugljena potrebnog za sušenje, s obzirom na veće količine vode koje moraju ispariti. Sušenje se sprovodi ili pomoću gasova koji se razvijaju sagorevanjem ugljena ili parom. Sušenjem pomoću pare dobiju se rezanci svetlije boje, al: su troškovi veći.

Za sušenje rezanaca dimnim gasovima imamo razne sisteme sušionica, npr. Biittner Meyer, Biittner Gerlach, Petry Hecking, »Imperial« itd.

Sušionica Biittner Meyer sastavljena je iz tri komore, koje su postavljene jedna na drugu i odvojene svodovima. U tim komorama, u kojima su žljebovi pomoću lopata koje se teraju zupčastim točkovima, pomiču se rezanci. Mokri rezanci u najvišoj komori dolaze u dodir sa vrućim dimnim gasovima. Iz ; najviše komore padaju u srednju, a iz srednje u prvu i, otuda. osušeni, idu na elevator. Gasovi ulaze sa temperaturom od 900 —1200°C. u najvišu komoru. Otuda, pak, pomešani sa vodenim parama dolaze u sredjnu komoru, a zatim u donju i ventilatorom se izvlače napolje.

Peć za sagorevanje ugljena je posebno postavljena.

Od sušiomica sa bubnjem, opisaćemo sušionicu rezanaca »Biittner Gerlach«. Peć u kojoj se spaljuje ugljen sa automatskim rešetkama nalazi se pred bubnjem. Gasovi iz peći idu u bubanj ako se normalno radi, a u slučaju zastoja puštaju se posebnim dimnjakom, koji je inače zatvoren. Veza između bubnja i peći izrađena je tako, da je naročiti cilindar jednim svojim krajem uzidan u ložište, a drugim tesno ide do unutrašnjosti bubnja. Sama sušionica, sastavljena je od limenog cilindra, koji u unutrajšnjosti ima četiri odeljenja poprečnih limova, koji prave džepove pomoću kojih se pri okretanju bubnja rezanci presipaju i ujedno pomiču od početka na kraj bubnja. Tim uređenjem postiže se da se celom dužinom bubnja rezanci mešaju sa gasovima iz peći i time suše. Bubanj se okreće pomoću zupčastog točka, a da bi se pravilno okretao nalaze se na njemu još dva železna prstena, koji klize po železnim ’koturovima koji se obrću.

Rezanci ostanu u bubnju 15—30 min. Sa prese rezanci se sprovode obično grabuljastim transporterom kroz levak ispod transportera u bubanj. Otvor nad levkom ima zasun pomoću koga se može regulisati količina rezanaca koji se puštaju u bubanj.

Na kraju bubnja nalazi se naročita komora iz ‘koje se usisavaju gasovi, para j prašina od ekshaustora koji odvodi te gasove, paru i prašinu u ciklon u kome se odvaja prašina od gasova i pare, koji se puštaju slobodno u vazduh.

Sve ostale sušionice za sušenje rezanaca sa bubnjem jednake su, u suštini, sa opisanom, samo što se raspored lopatica, odnosno razdeljivanje rezanaca u unutrašnjosti, radi boljeg sušenja, kod pojedinih tipova razlikuje.

Rezanci, osušeni, idu puževim transporterom u koji se dovodi i prah iz ciklona, pa se pune u vreće ili se posebnim spravama pomoću vazduha šalju u magacin. Eventuaino, da bi se , uštedilo u prostoru, presuju se u cigle ili u bale s obzirom na to što jedan kubni metar suvih rezanaea ima težinu od oko 220 kgr.

Temperatura gasova kad dolaze iz peći iznosi 1000° do 120Q°C, pa se reguliše mešanjem sa svežim vazduhom. Naime, ta temperatura ne tako škodila rezancima, s obzirom na paru : ja usled isparavanja vode iz rezanaca okružuje rezance, ali pri tako visokim temperaturama rezanci mogu u zadnjem delu : -egoreti, čime se snizuje njihova težina, a i njihova vrednost kao krmiva. Temperatura gasova po ulazu u bubanj iznosi oko 1000°C., a 400° do 450°C., kada se pomeša sa svežim vazduhom. Temperatura gasova na kraju bubnja izncsi oko 100° do 120°C. Ne sme se dozvoliti da ta temperatura bude viša pošto bi to značilo da u rezanci suviše suvi.

Ekshaustor treba da izaziva promaju 30 — 40 metara visine vodnog stuba i reguliše se zasunom, kako bi razređenje vazduha u bubnju iznosilo oko 25 mm vodnog stuba.

Jedan ovakav bubanj od 12 metara dužine i 2,4 metra prečnika, koji se okrene 2 puta u minutu može osušiti 300 q rezanaca dnevno.

Kako smo vać spomenuli, da bi se održao kapacitet sušio. nice, rezanci moraju biti dobro ispresovani, jer u koliko veću količinu vode sadrže, utoliko se kapacitet postrojenja smanjuje a povišava potrošnja ugljena. Osobita pažnja mora se posvetiti pravilnom dovozu rezanaca u bubanj, kao i održavanju potrebnih temperatura za sušenje regulisanjem vatre, da iz bubnja ne bi izlazili mokri reizanci koji se ne mogu staviti u stovarište. Obratno, moglo bi se dogoditi da se zbog malih količina mokrih rezanaca koji se dovode u bubanj, svi u bubnju presuše i eventualno zapale. Nadzornik sušionice rezanaca mora biti Uvek obavešten o svakom zastoju na bateriji ili kod presa za rezance, da bi prema trajanju zastoja mogao na vreme regulisati i vatru u sušionici.

Sem gore spomenutoga dobro je da se uvek drži izvesna rezerva ispresovanih rezanaca kako bi se u slučaju potrebe, dok se ne reguliše vatra, mogli redovno dodavati u bubanj.

U slučaju da se rezanci zapale u bubnju, potrebno je da se preduzmu sledeće mere: a) Mora se odmah otvoriti dimnjak na sušionici da bi vrući gasovi odlazili kroz dimnjak, a ne u bubanj. b) Bubanj treba ostaviti i dalje da se okreće. c) Treba uvoditi što je moguće veću količinu mokrih rezanaca u bubanj, ali tako da se ne zapuši bubanj. Dodavanjem mokrih rezanaca razvija se vodena para koja pomaže gašenje vatre. d) Treba zaustaviti ventilator ili zatvoriti zasune koji vode do ventilatora. e) Obustaviti elevator suvih rezanaca, da se ne bi pregoreli rezanci odvodili sa onima koji nisu usporeni, i da se ne bi. ovi zapalili. Pregoreli rezanci puštaju se posebno. f) Prema potrebi pustiti paru radi gašenja upaljnih rezanaca u prednji deo bubnja, a ako se ukaže potreba i na druge otvore u bubnju.

Sušeni rezanci ne smeju imati preko 12% vode. Ako su presušeni i imaju ispod 12% vode, postanu krti i lako se pretvaraju u prašinu. Sem toga primaju vlagu iz vazduha i povećavaju volumen, pa u koliko je skladište puno suvih rezanaca postoji opasnost da se sruše zidovi skladišta. Ukoliko pak. imaju preko 16% vode uplesnive se i zapale. Ponekad temperatura pri zaparenju rezanaca poraste toliko da rezanci potpuno sagore u ugljen. To zagrevanje se obično dešava na pojedinim mestima. Vodena para koja se pri tome stvara zagreje susedne slojeve i time se zagrevanje širi.

Pri slaganju u skladišta mora se paziti na sve što je spomenuto ‘i rezance koji nisu dovoljno osušeni ne stavljati u skladišta sa osušenim.

Prilikom stavljanja suvih rezanaca u skladište treba se postarati da se temperatura pojedinih slojeva može meriti. Svako povišenje temperature predstavlja opasnost da se rezanci upale. Isto tako mora se pobrinuti da voda ne dolazi kroz otvorene prozore ili kroz eventualno oštećena mesta na krovu, pošto se time isto tako povećava opasnost da se na pojedinim mestima gde je nadošla voda rezanci zapare i upale.

Isto tako potrebno je da rezanci koji dolaze u stovarište budu dovoljno ohlađeni ili da se pri prebacivanju ohlade, da ne bi nastalo mestimično pregrejavanje rezanaca. To hlađenje traba da je takvo, da temperatura u skladištu rezanaca ne iznosi preko 25°C. Ako bi se pojavila vatra u skladištu gašenje treba vršiti ugljenom kiselinom ili aparatima za izbacivanje pene za gašenje. Ako se opazi da su se na, nekom mestu rezanci pregrejali, potrebna je najveća opreznost pri razbacivanju, jer bi se moglo desiti da se zapareni rezanci, kad dođu u dodir sa svežim vazduhom, zapale.

Sl. 19 — Sušionica rezanaca Butlner – Gerlach

Izostavljeno iz prikaza

Sušeni rezanci upotrebljavaju se za ‘ishranu stoke, kao takvi, potopljeni u vodi iii se mešaju sa drugim krmivima, naročito sa melasom i od njih ispravljaju koncentrisana krmiva. Njihova krmna vrednost otprilike je jednaka krmnoj vrednosti sena.

II Poglavlje Čišćenje difuznog soka

Krečana

Za podmirenje potreba u kreču i ugljenoj kiselini, kao sredstvima neophodnim za čišćenje soka, svaka šećerana ima svoju krečanu.

Najpre su bile u upotrebi krečane koje uložene genera. torskim gasovima. Prednost im je bila što se moglo upotrebljavati jevtino gorivo iako je toga goriva bilo potrebno srazmerno mnogo, tj. od 22 do 27% mrkog ugljena na količinu repe, dok im je mana bila ta što je njihov pogon, da bi bio pravilan iziskivao veliko iskustvo.

Da bi se generatorovim gasovima, koji su bili nejednake jačine, mogla postignuti temperatura potrebna da se krečni kamen rastavi u kreč i ugljenu kiselinu, moralo se dodavati s vre. mena na vreme i koksa, pa se u vezi s tim morala nepresta.no regulisati i pumpa za ugljenu kiselinu, da. bi se temperatura razvijala prema potrebi. Pošto to predstavlja velike teškoće i zahteva veliko iskustvo događalo se da su se peći zapekle i ostajale da »vise«.

Sada se u šećeranama, bar onim u Jugoslaviji, upotrebljava uglavnom tzv. Belgijska krečana sistema Kern. To je peć sa direktnim loženjem. Manja je cd krečane sa generatorovim loženjem, ali ima veći kapacitet od nje.

Belgijska peć sistema Kern sastoji se iz dva konusa, koji su spojeni podnicama. Gornji konus je duži, donji je kraći. Čitava krečana stojina 6 stubova koji su učvršćeni na hetonskim pločama. Spolja se nalazi limeni plašt, a unutra je krečana obložena šamotnim opekama. Na donjem rubu donjega komusa pričvršćen je železni venac na kome leži šamotni zid kojim je obložen čitav spoljni plašt krečane. Donji konus je potpuno otvoren i nalazi se oko pola metra nad zemljom. Prerna tom otvoru nalazi se mali konus od cigle ili cementa pokriven limenim plaštom, koji služi za regulisanje vađenja gotovog kreča iz krečane na taj način što se sa sviti strana iz krečane kreč ravnomerno oduzima. Ujedno služi i za to da gotov kreč koji pokriva konus reguliše pristup vazduha u krečanu, da bi temperatura u krečani bila najpovoijnija za pečenje kreča.

Krečana se puni odozgo, radi toga gornji deo gornjeg konusa ima otvor od livenog železa, koji je tesno zatvoren zvonom od isto tako livenog železa. To zvono uravnoteženo je protivtegom, tako da se može pomoću jednostavnog čekrka podizati pri punjenju. Na zvonu ili na drugom delu krečane je obično i dimnjak na kojem je zasun radi regulisanja promaje na krečani. Ispod gornjeg otvora nalaze se dva grla na suprotnim stranama, koja služe za odvlačenje ugljene kiseline iz krečane. Grla su spojena zajedničkom cevi, da bi se iz krečane sa svih mesta podjednako odvlačila ugljena kiselina.

Do krečane se nalazi dizalica za koks i kamen sa pogonom pomoću vode ili električne struje. Dizalica sa pogonom pomoću vode sastoji se iz dva vagoneta ispod kojih su pričvršćeni i sudovi za vodu. Vagonet koji je dole napunjen koksom ili kamenom, dižemo gore na taj način što sud za vodu ispod njega ispraznimo, dok u sud za vodu ispod onog drugog vagoneta, koji je gore, na vrhu krečanjaci, nalijemo vodu. Prazni vagonet sa sudom punim vode svojom sopstvenom težinom, spuštajući se dole, diže sa druge strane vagonet napunjen kamenom ili koksom sa praznim sudom za vodu gore na vrh krečane.

Količina vode potrebna za dizalicu iznosi oko 15% težine repe koja se prerađuje. Posle upotrebe ta voda odvodi se u perionicu za repu ili na točak. S obzirom na to što se voda zimi može smrznuti sigurnija je dizalica sa električnim pogonom.

Oko krečane nalazi se galerija sa stepenicama, kojom se može doći na vrh krečane. Krečana je obično pokrivena limenim krovom ili se nalazi u posebnoj zgradi. Radi kontrole nalaze se na suprotnim stranama krečane otvori, kroz koje se može posmatrati vatra u krečani. Otvori su snabdeveni liskunom da bi izdržali temperaturi koja se razvija u krečani i da bi se kroz njih mogla posmatrati vatra.

Veličinu krečane možemo izračunati na sledeći način:

Za izradu 100 q kreča potrebno je 180 q krečnog kamena, ako ima 95% kalcijevog karbonata. Težina 1 m3 krečnjaka je oko 16 q i prema tome zauzima 188 :16 = 11,75 m3. Za pečenje kreča upotrebljava se do 12% koksa na kamen je prema tome biće potrebno 188 x 12 / 100 = 22,56 q koksa. Težina 1 m3 koksa iznosi 350 kgr., te će ta količina zauzeti oko 6,45 m3. Pošto koks ispunjava delimično i šupljine između kamena, uzima se samo 26% te vrednosti tj. 1,68 m3.

Da bi se ispeklo 100 q krečnjaka potrebno je, prema tome, 11.75 -f-1,68 z-: 13,43 m3 prostora krečane, ako pečenje kreča traje jedan dan. Radi sigurnosti uzima se obično da pečenje kreča traje 36 sati, prema tome biće potreban prostor cd 13.43 X 1-5 = 20.14 m3.

Ako se troši 1.75% kreča od težine repe biče potreban pri dnevnoj preradi od 100 vagona repe, prostor od 35.25 m3 (20.14 x 1.75).

Prema prof. Lins b a u e r u taj se prostor može izračunati jednostavno i na sledeći način: za 24 sata dobije se na 1 m3 prostora krečane 500 kgr. kreča. Za dnevnu preradu od 100 vagona repe potrebno je, ako se dodaje 1,75% kreča na repu, 17.500 kgr. kreča i prema tome 17.500 : 500 = 35 m3 prostora krečane.

Krečnjak. Za izradu kreča upotrebljava se krečnjak. Sa određivanje vrednosti kamena ne dolazi u obzir samo njegova hemijska analiza, jer se njom ne može tačno odrediti da li će Se kamen dobro peći ili ne, nego se mora uzeti u obzir j njegova struktura. Prednost se daje modrikastom krečnjaku, (pred onim žuto-belim). Veliku ulogu igraju strane primese, ali ne samo svojom količinom već uglav. nom 1 raspodelom u kamenu.

Jednu od najvažnijih uloga za mlečne kamena ima. sadržina silicijevog oksida; jer on snizuje mogućnost gašenja kreča. U izvesnim okolnostima dovoljno je 6% silicijevog oksida, pa da nastane mrtvo palenje, tj. kreč se ne gasi za kratko vreme razvijajući pri tom toplotu. Krečni kamen za pečenje kreča ne bi smeo sadržati više od 0,8% silčicijevog oksida.

Veliku ulogu igra i gips, jer smeta gašenju kreča i prouzrokuje stvaranje krečnih soli. Dobar kamen ne bi smeo sadržati više od 0,4% gipsa.

Isto tako na gašenje negativno utiče sumpor, kako u kamenu tako i u koksu, jer se time stvara gips.

Od dobrog kamena traži se da ima što veću sadržinu kalcijevog karbonata, i to najmanje 95%. Ne sme sadržavati mnogo alkalija, jer prelaze u sokove i smanjuju njegovu čistoću. Magnezijevog karbonata treba da ima najviše od 0,5 do 1,5%. Soli železa i aluminija mogu delovati pozitivno na taj način što vežu siiicijev oksid tako da se ne može stvarati silikat kalcija. Kamen obično ima onda do 0,5% aluminijevog i železnog oksida. Krečni kamen ne sme sadržati organske supstance, kao što je bitumen. jer bi produkti nastali suvom destilacijom pokvarili kvalitet kreča. Tih organskih supstanca sme najviše biti 0,01 do 0,05%.

Kako trajanje pečenja kreča zavisi od veličine kamena, najbolje je upotebljavati kamen veličine 15 do 20. cm. u prečniku, što odgovara od prilike veličini dečje glave? Za fabriku je probitačno da odmah kupuje kamen takve veličine; jer sitniji se ne sme upotrebljavati, a veći se mora razbijati čime se troši na radnoj snazi i ostaje mnogo otpadaka.

Koks. Koks koji se upotrebljava za pečenje kreča mora biti čvrst i treba da ima tvrdoću od 3,2 do 3.6. Mora biti jedna. ke veličine, metalurgiski, sa oko 7000 kaI. Pepela ne bi smeo imati više od 10%. Ako sadrži lako topljive sastojke (sulfide) ostaje šljaka, koja se može zapeći u šamot. Ne sme imati ni mnogo sumpora. Veličina mora biti najmanje 6X0 cm. Sitan koks umanjuje promaju krečane, propada kroz prostore između kamena i sagori brže, čime se zona gorenja povisuje na gore. Veliki komadi, naprotiv, gore polako, tako da potpuno izgore tek u zoni hlađenja ili čak izlaze nesagoreli sa pečenim krečom iz krečane.

Rad na krecani. Posle kampanje krečana se pregleda i izvrši temeljna opravka zidova. Pred kampanjom, na nekoliko dana, napuni se prvi put krečana na razne načine. Prof. Linsba., jer daje sledeći način, koji je i inače najviše u upotrebi.

Pod donjim otvorom izilazi se mrtvi zid od krečnjaka do samog otvora ili 15 cm. ispod njega. Ako se izida do samog otvora ostave se bar 4 rupe sa strane da bi vazduh mogao ulaziti u krečanu. Na taj zid se najpre postave strugotine, a preko njih, na visini od skoro pola metra, isečeno drvo pomešano sa strugotinama. Na to drvo do visine cd 80 cm., stavlja se tvrdo komadasto drvo preko čega se još doda oko 15 cm. komadastog drveta u ležećem stavu i sloj od 5 — 10 cm. kamenog ugljena, a zatim sloj 10 cm. sitno istucanog koksa. Preko ovog se doda do visine od jednog metra sloj sitnijeg kamena pomešanog sa 15% koksa i tako uvek dalje snižujući za svaki dalji metar procenat koksa za 1%. Ostali deo krečane do pola metra ispod vrha napuni se kamenom pomešanim sa koksom u srazmeri od 11 ili 10% koksa na kamen.

Najmanje tri dana pre početka kampanje zapali se krečana na taj način što se otvore svi otvori, kao i zvono, pa se zapali strugotina. Kad vatra dođe između piva dva otvora za posmatranje otvori se voda na laver i pusti u pogon pumpa za ugljenu kiselinu sa malim brojem okretaja, a zatvori zvono i ostali otvori. Kako drvo i koks gore, tako i krečana pada, pa se odozgo dopunjuje krečnjakom i koksom pošto se odmerene količine krečnog kamena i koksa naspu oko zvona tako da kamen pomešan sa koksom, kad se zvono podigne, sam padne u krečanu.

Obično posle 34 sata od potpaljivanja krečane počinje se sa normalnim odvlačenjem kreča time što se mrtvi zid najpre odstrani. Gotov kreč izvlači se iz peći svaka 4 sata ili prema potrebi i ranije. Izvađeni kreč. ako je rad na krečani pravilan, mora biti potpuno hladan.

Ako je rad na krečani pravilan, na otvorima za posmatranje na krečani je sledeća slika: na prvom otvoru odosdo kreč je taman, na drugom odozdo vidi se crvena žar, na trećem odozdo vidi se bela žar, na četvrtom crvena, a na petom tamna žar.

Za pečenje kreča u praktičnom pogonu dovoljna je temperatura od nešto preko 100G°C., jer se pri toj temperaturi i veće kamenje potpuno ispeče, samo zavisi od trajanja pečenja. Više temperature od 1300°C., osobito za duže vreme ne smeju se upotrebiti, jer bi moglo nastati tzv. mrtvo paljenje kreča. Pri temperaturi od 1600°C. i čisti krečnjak alko se drži 5 — 6 sati spali se »na mrtvo«. Mrtvo paljeni kreč ili se uopšte ne može ugasiti ili se gasi veoma polako.

Potrošnja koksa na kamen iznosi oko 10%. Ako je koks mekan, potrošnja je veća. Isto tako potrošnja koksa se povećava kada se pumpom vuče previše vazduha jer se time peć hladi te potrošnja koksa raste. Potrošnja koksa može prouzrokovati i slaba izolacija peći, čime se mnogo toplote gubi.

Ako je krečana premala, mora se vreme paljenja skratiti a povećati potrošnja koksa. I veličina kamenja za paljenje mora biti manja od okične, jer se time ubrzava paljenje kreča. Obratno, kod velike krečarne mora se upotrebiti kamen veće veličine.

Pri oduzimanju kreča mora se paziti da se sa svih strana jednako oduzima, a isto tako i da se krečana jednako puni, i to kamenom. pomešanim koksom, da bi koks bio svude izmeđi kamena podjednako raspodeljen. Kad se u izvađenom kreču nalazi nespaljeni koks, znači da se upotrebilo suviše koksa, ili da je suviše krupan, ili da je krečana premala, pa koks nema vremena da potpuno izgori.

Raste li žar iznad otvora koje smo ranije spomenuli, znači. da pumpa za ugljenu kiseilinu radi suviše brzo, ili da je koks dodan u suviše sitnim komadima, ili se eventualno suviše malo kreča oduzima a nedovoljno puni krečana, pa se prema tome mora i postupiti, tj. smanjiti broj okretaja pumpe, odvući više kreča iii upotrebiti krupniji keks. Koks se može poprskati vodom pre stavljanja u peć.

Ako žar pada ispod visine koju smo označili kao normalnu uzroci mogu ležati u tome što pumpa za ugljenu kiselinu ide sporo, što su komadi koksa preveliki, ili što je oduzimanje gotovog kreča suviše veliko, pa se prema tome i preduzimaju protivmere: pumpa se pusti brže, smanji se oduzimanje kreča, ili upotrebe manji komadi koksa.

Ako se žar pojavi samo na jednoj strani, koks i kamen nisu dobro pomešani ili su prostcri između kamena zaipušeni malim komadićima koksa na jednoj strani, pa je i promaja samo sa jedne strane, Može biti i da se zbog nejednakosti kreča promaja stvara samo sa jedne strane. U tom slučaju mora se, na onoj strani gde je žar viša, oduzeti više kreča, a na onoj gde je niža dodati više koksa.

Ako se u paljenom kreču pojavi mnogo neispaljenog kreča, znači da je dodano premalo koksa ili da su komadi veliki, ili da koks i kamen nisiu dobro pomešani. ili da je paljenie krčea trajalo kratko vreme.

Sem pomenutih nepravilnosti, može se desiti i to daje kreč paljen »na mrtvo«. Uzroci toga mogu biti što kreenjak sadrži i više od 6% silikata, što u peći vlada temperatura iznad 1300°C, što se kreč suviše dugo pali, naročito ako je u malim komadima, ili što je koks sitan, iii što je previše koksa upotre. bljeno, (u tom se slučaju snizuje količina koksa do 9,5% na krečnjak i smanjuje broj okretaja pumpe za ugljenu kiselinu) ili što koks sadrži suviše sumpora, (u tom slučaju nastane gips koji otežava gašenje kreča). Mrtvo paljeni kreč je obično taman, u unutrašnjostj crven i ima veliku specifičnu težinu. Sitniji komadiei kreča koji se ne ugase dospevaju sve do presa za, blato i tek se tu gase oštećuju ih filtračne marame.

Ispečeni kreč ima specifičnu težinu od 2,2 do 3,5 i gasi se potpuno.

Nekada Se dogodi da se krečnjak i koks zapeku, što znači da je sadržina pepela u koksu suviše visoka. Sem toga može nastati sa pečenje kamena i koksa sa šamotom krečane i preko čitave krečane može se stvoriti svod. Ako se desi da se negde zapeče koks i kamen sa šamotnim zidom, pomaže se time što se kroz najbliži otvor za posmatranje železnim šipkama razbiju slepljeni komadi. Poslednje sredstvo, u isto vreme i vrlo opasno, jeste da se to mesto preka hladnom vodom. Vodena para koja se pri tome razvija razbije deo koji je slepljen, ali postoji opasnost da razbije i plašt peći.

Za zid krečane može Se upotrebiti samo bazično kamenje, jer bi ,se kiselo moglo hemijski vezati sa komadićima kreča i stvoriti tekuću masu, koja bi se spojila sa zidom i sprečavala spuštanje kamena i koksa. Šamotno kamenje u zoni žara mora imati visoku tačku topljenja — oko 1.770°C (S.K. 35). Za popravku krečane ne sme se upotrebljavati malter od šamota pomešanog sa peskom.

Sem slabog kvaliteta koksa, zapečenje krečane može prouzrokovati i velika količina koksa i neurednost pogona. Ako koks ima viže od 10% pepela, pa može davati šljaku koja se veoma lako trpi, preporučuje se prskanje koksa krečnim mlekom.

Pri punjenju krečane na početku mora se paziti da se ne oštete šamotne opeke ako, kao što smo već spomenuli, stvore sa kamenom zajedničlra masu ili ako temperatura na nekom mestu poraste od 1600 do 1800° C., pa šamot počne da se topi.

Da bi se 1 kgr. krečnog kamena rastavio na kreč i ugljenu kiselinu potrebno je 425,2 kal. Na Kemovoj krečani može se za kraće vreme zaustaviti pogon. U tom slučaju zaustavi se pumpa za ugljenu kiselinu i gasovi se ispuštaju kroz dimnjak pošto se malo otvori zasun na dimnjaku i odvadi nešto malo kreča.

Saturacioni gas. Gas koji izlazi iz krečane je ugljena kiselina pomešana sa azotom, kiseonikom i nešto uglienog monoksida. Temperatura gasa je oko 450° do 500°C. Sastav je uglavnom ugljeni dioksid — 28 do 32%, kiseonika — 1.5 do 2.5%. ugljenog monoksida ne bi trebalo da bude, a ostatak do 100 su azot, sumporni oksid. eventualno sumpor vodonik. Ovaj gas zovemo saturacionim gasom. Sadržaj ugljene kiseline u saturacionom gasu kontroliše se neprestano, bilo automatskim aparati. ma ili aparatom »Orsat«. U svakom slučaju potrebno je bar jedanput na svakih 12 sati kontrolisati sadržinu ugljene kiseline saturacionog gasa aparatom Orsat, ukoliko je inače kontrola vršena automatskim aparatom.

Ako se u saturacionom gasu nalazi malo ugliene kiseline, pri pečenju kreča je, znači, upotrebljena suviše velika količina vazduha. Ta preterana količina vazduha ulazi ako peć pri punjenju ostaje suviše dugo otvorena, zatim, ako vodovi za ugljenu kiselinu dobro ne drže, ili ako je spoj između krečane i lavera nedovoljno zaptiven. Isto tako, mogu biti uzrok i mali komadići koksa, kao i mali komadići kamena, što prouzrokuje slabu promaju. Ako saturacioni gas sadrži ugljen monoksid, tome može biti đvoja’ki uzrok: ili nedostaje potrebna količina vazduha u zoni paljenja, pa usled toga umesto ugljene kiseline nastaje samo ugijen monoksid, ili se ugljena kiselina na svom putu naknadno susreće sa užarenim koksom i reducira na ugljen monoksid. Ako se u saturaeionom gasu nalazi suviše ugljene kiseline uzrok je ili što je malo koksa ili što je kamen mali. Da bi se tome pomogio pušta se do voda za ugljenu kiselinu vazduh i upotrebljava se više koksa pri punjenju. Kad ugljena kiselina za vreme pogona neprestano raste ili pada, to znači da se neredovno puni i oduzima kreč i da pumpa za ugljenu kise. linu ne radi ravnomerno. Uzrok može biti i u tome što rad na prvoj saturaciji nije ravnomeran.

Laver. Saturacioni gas pri izlasku iz krečane ima temperaturu 400—500° C. Sem toga je nečist od terovih produkata, koji nastaju nepotpunim sagorevanjem koksa, kao i letećim pepelom. Zato se pre upotrebe mora hladiti i čistiti da se ne bi oštetila pumpa i da bi mu zapremina postala manja. Čišćenje se sprovodi u tzv. laverima. Nekad je pred lavere postavljen bvatae praha, koji se sastoji iz jedne široke cevi, što se odozdo otvara radi čišćenja. Lavera ima različitih vrsta, kao što je laver Karlik, Laver nainjektor i Laver n,a kaskade.

Laver na injektor sastoji se od cilindričnog suda koji stoji strmo. Saturacioni gas dolazi kroz donji deo i najpre ide kroz sloj kamena koji se nalazi između dva sita, da bi se očistio od prašine (pepela). Voda za hlađenje ubrizgava se pomoću dva injektora od kojih se jedan nalazi na vrhu, a drugi na dnu lavera. Ubrizgavanje vode vrši se u obliku fine magle, koja svuda dolazi u dodir sa ugljenom kiselinom, koja prolazi odozdo, čime se ona i pere i hladi. Oprana i ohlađena ugljena kiselina izlazi na gornju stranu lavera kroz deflegmator, gde se zadrže vodene kapljice u hvataču vode, da bi se voda potpuno odstranila iz gasa. Voda Se odvodi pomoću hidrauličnih zatvora odozdo u kanal.

Kako ugljena kiselina, odnosno gasovi koji prolaze kroz laver deluju na njega štetno, mora se svake godine pregledati da laver ne bi za vreme kampanje nepravilno radio i da usled toga ne bi došlo do neprilika.

Pumpe za ugljenu kiselinu. Gas iz lavera crpi se pumpom za ugljenu kiselinu. Kako smo kod izračunavanja veličine krečane već spomenuli, za izradu 100 q kreča potrebno je 188 q 95%-tnog krečnog kamena i oko 22,56 q koksa. Kaleijev kar. bonat pri razlaganju na kreč i ugljenu kiselinu daje 58 delova kreča i 44 dela ugljene kiseline. Ako je krečnjak 95%, daće 188 q 188 x 95 x 44 / 10.000 = 9 ugljene kiseline. Od koksa, ukoliko se sav spali u ugljenu kiselinu i ako ima 90% ugljena dobićemo 22,56 x 90 x 44 / 100 x 12 = 74,44 q ugljene kiseline. Ukupno dakle, dobijemo 78,59 + 74,44 = 153,03 q ugljene kiseline. Ako je toplota gasa pri izlazu iz lavera 30° C, a pritisak u laveru 70 mm, onda i litar ugljene kiseline teži 1,64 gr i, prema tome, zapremina 153,03 q ugljene kiseline zauzimaće 9331 Ako saturacioni gas koji izlazi iz krečane sadrži 30% ugljene kiseline, njegova je zapremina biti 31103 m3. Na osnovu toga se izračunava pumpa za ugljenu kiselinu. Ako se preradi dnevno 10.000 q repe, a dodatak kreča iznosi 1,75%, to znači da se dnevno mora ispeći 175 q kreča, čime će se dobiti „311°Io^170 = 54380 m^ ili 54.380 : 1.440 = 37,76 ms gasova za jedan minut. Pri tome se mora računati da pumpa ima kapacitet samo 90% i da pravi od 30 do 40 obrtaja za jedan minut. Pumpa za ugljenu kiselinu je klipna pumpa, i to kao samostalna mašina.

Temperatura gasa u trenutku kad dolazi na pumpu iznosi između 15 i 30° C. Ukoliko hladnija voda odlazi iz lavera, utoliko sadrži više ugljene kiseline koju je apsorbovala, jer se u jednom litru vode otopi na 0° C —3,3 gr., na 10° C — 2,3 gr., na 20°C — 1,7 na 30°C — 1,2 gr. ugljene kiseline.

Ako pumpa za ugljenu kiselinu ne daje dovoljno saturacionog gasa, uzroci mogu biti u tome što je ugljena kiselina suviše vruća, što znači da na laver ne dolazi dosta vode. Što su gasovi topliji to je njihova zapremina veća, pa prema tome pumpa daje manje ugljene kiseline. Potrebna voda za laver računa se 25% od prerađene repe.

Ako je u vodu ugljene kiseline, kao i u laveru suviše veliki otpor, to će, isto tako, dolaziti malo ugljene kiseline. Radi toga trebalo bi da se nameste merači promaje, i na samoj pumpi a i pred laverom. Ako se doda suviše kreča za čišćenje, i to može biti uzrok što je količina ugljene kiseline mala.

Gašenje kreča u krečno mleko. Kako smo već spomenuli, specifična težina kreča leži između 2,2 do 3,5. Kreč sa nižom specifičnom težinom, tzv. masni kreč, mnogo se brže gasi, zato mu je potrebno manje vode, a zato je i sposobniji za čišćenje šećernih sokova. Dobro ispaljeni kreč prima oko 33 dela vode, a temperatura vode pri tom raste na 150° do 190° C. Za čišćenje šećera upotrebljava se gašeni kreč gustine 20 Be i dužnost je nadzornika krečane da se stara da se kreč takve gustine daje u fabriku. Kreč se gasi vodom od islađivanja preša ili, u njenom nedostatku, vodom kondenzovanom od bridovih para.

A p a r a t »M i k«. Za gašenje kreča se skoro svuda upotrebljava aparat Mik. To je železni cilinder različite dužine i prečnika, prema potrebama u gašenom kreču. Okreće se oko horizontalne osovine zupeastim točkovima, pričvršćenim na spoljnoj ivici. Iznutra u cilindru pričvršćeno je uglasto železo, tako da pravi zavoje zavrtnja, a služi za prenos kreča od početka do kraja. cilindra. Na izlazu iz cilindra nalazi se sprava za prikupljanje i odetranjivanje peska, negašenih komada kreča i koksa.

Na spoljnoj strani aparata pričvršćeno je nekoliko glatkih prstenova od železa koji služe za ravnomerno okretanje cilindra preko pokretnih koturova.

Sl. 21 — Aparat »M i k«

Izostavljeno iz prikaza

Na predinjem delu cilindra nalazi se lira za sipanje kreča, a sem toga i cev koja ide u unutrašnjost bubnja; tom cevi dovodi se voda sa gašenje kreča.

Pečeni kreč se iz krečane dovodi kolicima do aparata „Mik” i u njega ubaeuje lopatama, dok se dovođenje vode reguliše ventilom, tako da iz Mik-a izlazi ‘krečno mleko gustine 20 do 22 Be. Iz Mik-a teče krečno mleko u nizak sud koji ima sito tako da se na njemu hvata ranije nezahvaćeni koks, pesak i neugašeni komadi kreča, dok krečno mleko protiče kroz sito i ide na separator tzv. „Koran”, da bi se na njemu potpuno očistilo od eventualnih nečistoća.

Separator. Separator je sastavljen iz srednjeg dela u obliku cilindra i gornjeg i donjeg u obliku konusa. U gornjem delu nalaze se 4 sitna sita koja se mogu lako zamenjivati. Sredinom se kreće mešalo, koje ima zadatak da neprestano čistl sita, da se ne bi zapušila peskom. Krečno mleko prolazi kroz sita i teče iz separatora u poseban sud a otuda se pumpom šaIje u druge reservoare radi dalje upotrebe.

Posle kampanje obično u svakoj šećerani ostane negašenog kreča, koji se ili odmah ugasi i upotrebi sa potrebe same fabrike tokom godine, ili se čuva kao negašeni kreč. Ne sme biti pomešan sa otpacima koji su zapaljivi, kao što su krpe, drvo i sl. jer se privlačenjem vlage iz vazduha taj kreč delimično gasi, čime raste temperatura, koja može toliko narasti da se lako upaljive stvari zapale. Sem toga, mora ležati nešto dalje od zidova, jer se njegovim gašenjem povisuje i njegova zapremina pa bi, ukoliko bi ležao uz same zidove vršio na njih pritisak.

Čišćenje difuznog soka

Difuzni sok

U živim ćelijama zatvoren sok repe je bezbojan, dok se pri dodiru sa vazduhom oboji najpre u tamnocrveno, a konačno u crnu boju. Ta boja nastaje uticajem tirozinaze, jednog :d enzima koji se, kako smo već spomenuli, nalazi u repi. Difuzni sok takav dobijamo prilikom. difuzije, ne samo što je obojen već je to i nečist razređen šećerni rastvor, sa anorgajnskim i organskim nešećerima, od kojih su neki kao pravi rastvori, drugi u formi koloida, a mogu biti i kao materije koje su samo u suspenziji. Reakcije je slabo kisele. Odnos šećera prema nešećerima u raznim godinama je različit. Kod nas se obično kreće kao 7 :1 u normalnim godinama.

Da bi se iz takvog nečistog soka mogao dobiti šećer mora se om očistiti, a i alkalizovati, jer kađ bi se kiseli sok pri daljoj preradi kuvao, nastala bi hidroliza saharoze i tim stvaranje invertnog šećera. Čišćenjem difuznog soka nastojimo da odstranimo sve nešećere i boju, što je veoma teško postići s obzirom na raznolikost, kako hemijsku tako i fizičku, nešećera u soku.

Posle difuzije, gde treba nastojati da što manje nešećera pređe iz repe u sok, čišćenje je najvažnija stanica u fabrikaciji šećera. Od ispravnog rada te staniee zavisi i konačno isko rišćenje, jer šećer kome nešećeri onemogućuju da iskrisca. liše pri preradi, prelazi u melasu, čime se smanjuje korišćenje. Pogreške koje se naprave pri čišćenju ne mogu se kasnijom preradam više ispraviti, pa je neophodno potrebno pokloniti pažnju ispravnom radu i kontroli stanice.

Čišćenje difuznog soka

Od mnogobrojnih sredstava koja se mogu upotrebiti za očišćenje soka najjevtiniji i najpogodniji je kreč. Pri čišćenju krečom zbivaju se kako hemijske tako i fizičke promene, a sem toga veće količine kreča deluju i mehanički. Pomoću kreča staloži se tamna boja soka. Žutu boju saturiranog soka prouzrokujra raspadljivi produkti invertnog šećera sa krečom. Pomoću kreča pretvaraju se mnogi nešećeri do tada rastopljivi u netopljive, pa se mogu odstraniti filtniranjiem. Višemotekulami spojevi se usled toplote raspadaju u niže spojeve, pa se pomoću kreča delimično talože, a delimično ostaju u soku kao rastopIjivi i prelaze u melasu. Prema sastavu repe i sadržini nešećera, koji se menjaju ne samo u raznim kampanjama već i tokom jedne iste kampanje, čišćenje krečom je od razne efikasnosti.

Dodavanje kreča sokovima u svrhu čišćenja vrši se takozvanim mokrim putem, ako se kreč dodaje u formi krečnog mleka ili suvim putem, ako se kreč dodaje kao takav. U oba slučaja samo se jedan deo kreča rastopi dok drugi ostaje netopljiv u soku. Ta rastopljivost ne zavisi od vrste kreča već od načina dodavanja kreča od količine dodanog kreča, od količine šećera u soku, od toga koliko traje delovanje kreča na sok, kao i od temperature. Što je više šećera u soku, to se više kreča otopi, a ukoliko raste temperatura utoliko topljivost opada.

Ukoliko se dodaje negašen kreč, mora se odmeriti i dodavati difuznom soku koji se pre toga zagreje na 60° do 70° C. Mešanje soka sa krečom vrši se ili u koritu u kome se nalaze sita na kojima se hvataju negaišeni delovi kreča, a i kroz koja protače sok, ili u cilindrima od sita, koji se okreću u sudu sa difusnim sokom, a u koje se dodaje kreč da bi u cilindru ostali nerastopljeni delovi.

Prednost čišćenja suvim putem sastoji se u tome što se difuzni sok ne razređuje, što se ne mora imati aparatura za gašenje kreča, što se blato radi dobijanja islađene vode za gašenje kreča ne mora mnogo hladiti i što se sokovi savršenije čiste. Njegove mane sastoje se u tome što usled neveštog rukovanja može nastati mestimično pregrevanje sokova, jer se pri gašenju jednog kilograma kreča odvodi 337 kalorija, čime se ne samo pogorša njihova koja, već se razori šećer i nastaje pri saturaciji nerastopljiv trisaharid. Zbog nepoznate količine nerastopljivih delova kreča teško je izvršita pravilno doziranje kreča, kao što je teško i odstraniti delove koji se nisi u otopirima, a sem toga ukoliko se kreč odmah ne ugasi, njegovo gašenje može nastati tek u presama za blato, čime opet nastaje raspadanje šećera i oštećivanje filtračnih marama.

Prednosti čišćenja mokrim putem sastoje se u tome što je doairainje siguimije i čistije. Isključena je mogućnost da se sokovi pregreju. Njegove mane su što krečno mleko ne deluje tako uspešno hemijski kao živ kreč i što se upotrebom krečnog mleka razređuju sokovi.

Krečno mleko se dodaje gustine 20 Be. Prema Lenartu krečno mleko od 20 Be ima specifičnu težinu 1,1615 a u jednom litru ima 220 g. kreča. Za dodavanje 1 kgr. kreča treba prema tome 1000 : 220 = 4,54 litre ili 4,54 x 1,1615 = 5,27 kgr. krečnog mleka za koju se količinu razređuje sok. Kako se u našim fabrikama kreč dodaje samo kao krečno mleko to se dalje nećemo ni baviti dodavanjem kreča suvim putem.

Prilikom čišćenja, na nešećere deluje samo onaj kreč koji je rastopljen u soku. Ako se pri niskim temperaturama rastvara više kreča u soku, ne može se kasnije sok dobro filtrirati. Kod viših temperatura dešava se da se mnogi staloženi nešećeri opet rastvaraju, sokovi se slabo saturiraju i sadrže mnogo saharata. Kod niskih temperatura nastanu bisaharati, kod viših monosaharati. Kod viših temperatura koje nastaju eventualnim mestimičnim pregrejavanjem ukoliko se dodaje živi kreč, nastaje trisaharat, koji prelazi u saturaciono blato te tim prouzrokuje gubitke u šećeru.

Prema dr. Linisbaueru za neutralizaciju difusnog soka potrebno je 0,7% kreča na težinu repe. Međutim, da bi se sokovi dobro očistili i da bi se blato moglo dobro filtrirati, što se pre i radilo po istom autoru, dodaje se ukupno 1,5 do 2% kreča na težinu repe, ako je repa zdrava, a ako je trula ili smrznuta i do 3% kreča na repu.

Prečišćavanje po Dedek. Vašatku. Prema Dr. Dedeku mogu se dobiti potpuno čisti sokovi i dobro saturaciono blato i sa nižim dodatkom kreča, maksimalno do 1,2%, ako se dodavanje vrši sukcesivno sa tzv. prečišćavanjem po njegovoj metodi. Celokupan efekat čišćenja soka sastoji se iz uticaja slobodnog kreča i uticaja kalcijevg karbonata koji se taloži, pa se prema tome glavni efekat čišćenja sokova sastoji u reakciji slobodnog kreča sa nešećerima.

Kako je kod nas u svima fabrikama šećera zavedeno prečišćavanje po metodi Dedek-V a š a t k o, to ćemo se pri čišćenju uglavnom i držati toga načina. Po tom sistemu dodaje se soku, posle odmernih sudova, koji ima temperaturu od 30 do 40° C., postepeno 0,2 do 0,3% kreča na repu. Ta se količina dođaje tako da postepeno deluje na sok 15 do 20 minuta, i to tako da se razdeli na 6 jednaikih delova po 0,035 do 0,05%. Važno je ,pri tome što se kreč i sok tim postepenim dodavanjem skoro savršeno mešaju, jer se omogućuje postepeni dodir skoro svake čestice soka neposredno sa krečom, koji još nije delovao na druge delove soka. Dodavanjem kreča najedanput dolazi kreč u dodir samo sa jednim delom soka, a tek potom, ‘kada je već delimično reagirao sa tom količinom, dolazili u dodir sa drugim delovima soka. Pri tome se stvara talog, koji postepenim dodavanjem kreča postaje zrnatijii i tim se lakše filtrira. Ujedno se time postiže da ;se većina nešećera taloži već kod prečišćavanja sa tako malom količinom kreča u dosta kratkom vremenu. Ostala količina kreča do 1% dodaje se, kao i posle zagrevanja soka, na malaksertima.

To postepeno dodavanje male količine kreča vrši se u tri suđa u koja se sok postepeno preliva. Na svakom od tih sudova nalaze se dve cevi kojima krečno mleko curi u sudove. Te cevi nalaze se u različitim visinama, tako da je jedna pri dnu, a druga u sredini. Sok dolazi najpre u prvi sud, i to odozdo, meša se sa krečnim mlekom iz prve cevi, koje dolazi zajedno sa sokom, penje se, zatim meša sa krečnim mlekom iz druge cevi, a onda prelazi u drugi sud gde se to sve ponavlja, da se najzad u trećem sudu sok ponovo izmeša sa krečnim mlekom.

Da bi krečno mleko koje dolazi u sud delovalo na čitav sok podjednako, u svakom se sudu nalazi mešalica. Dodavanje kreča vrši se na razne automatske načine koji idu za tim da se uvek jednaka količina kreča dodaje istoj količini soka. Ako kreč nije dobro pomešan sa sokom, ne može ni dobro delovati na njegovo čišćenje. Potrebno je da jednaki delovi soka sadrže jednake delove kreča pa zato i nađe dobro dodavati kreč direktno u odmerne sudove kao što je to bio pre običaj, već u posebne sudove sa mešalicama, da bi se postiglo ravnomerno dodavanje soka i krečnog mleka. Sem toga, kreč mora delovati izvesno vreme na sok radi razaranja invertnog šećera d-amida. To trajanje treba da bude od 15—20 min. Predugo trajanje štetno je, jer kreč kod dužeg delovanja ponovo rastvara neke od nerastopljivih nešećera.

Pokušaja da se tako očišćen sok odmah i filikrira nisu uspeli.

Zagrevanje difuznog soka

Iz sudova za prečišćavanje difuzni sok ide na zagrevanje. Da bi se dalje dodavanje kreča ii naknadno taloženje pri saturaciji uspešno izvršili, zagreva se difuzni sok na 90° C. To se zagrevanje sprovodi u brzostrujnim predgrejačima Lexa.

Brzostrujni predgrejač »Lexa« sastoji se iz cilindričnog suda sa dva dna u ikoja su uvaljane železne ili mesingane cevi. Gore i dole nad tim dnima nalaze se pregrade kojima su odvojene pojedine grupe cevi. Gore i dole su takođe dna pomoću kojih se gore i dole pregrejač zatvara. Pregrade stvaraju 6—7 odeljenja, koja su samostalna ali međusobno tako spojena, da sok prolazeći cevima mora proći kroz sva odeljenja, čime se postiže brzo zagrevanje. Oko cevi ide para. Obično je nekoliko takvih predgrejača, vezanih jedan za drugi, a spojenih zajedničkom cevi kojom se dovodi sok.

Sok postepeno ide iz jednog predgrejača u drugi, a iz poslednjeg odlazi zagrejan do temperature koju želimo. Sem ventila za dovođenje i odvođenje soka i za paru, nalaze se i ventil za odvođenje kondenzovane vode, ventil za amonijak, (ne. kondenzovani gasovi), termometar ,,Hydra’’, kao i vazdušni pipac da bi se predgrejač na početku mogao napuniti sokom pošto vazduh iz njega inače ne bi mogao naići.

Zagrejana poviršina predgrejača računa se prema prof. Linsbauer-u po sledećoj formuli:

p = S x S (t2-t1) / K (t0-tS)

gde je

P— zagrejama površina n kvadratnom metru,
S— sok u kilogramu koji treba zagrejati u jednu minutu,
s— specifična toplota soka (uzima se 0,9),
t2— temperatura soka pri izlazu iz predgrejača,
tx— temperatura soka pri ulazu u predgrejač,
K— koeficijent transmisije za jedan minut tj. koliko je kalorija prešao u tečnost kroz 1 m2 zagrejane površine i pri razlici temperature od 1°C. Kod brzostrujnih predgrejača uzima se R—12 kal.; t0 je temperatura pare kojom se greje, a t — srednja ts — t, temperatura zagrevanog soka.

Prema tome ts = t2-t1 / 2

Prema istom autoru izračunava se potrošnja pare po sledećoj formuli:

D = S x s (t2-t1) / 607+0,3 x t0-tk

U toj formuli D— utrošena para, S= težina soka dobijenog od svakih 100 kilograma repe, s= specifična toplota soka t2= temperatura soka pri izlazu iz predgrejača, tx= temperatura soka pri ulazu u predgrejač, tb = temperatura kondenzovane vode i trebalo bi da je jednaka srednjoj toploti zagrevanog soka t1+t2 / 2; t0= temperatura pare kojom se greje.

Za zagrevanje difuznog soka na dnevno prerađenih 1000 q repe potrebno je prema istom autoru 20—25 metara kvadratnih zagrejane površine podeljene na dve grupe predgrejača, i to za prvu 10 m2, a za drugu grupu 15 m2.

Difuzni sok zagreva se postepeno, i to najpre na prvoj grupi predgrejača, koji se zagrevaju parom iz poslednjeg aparata otparne stanice gde se sok zagrc.je na 45°—50° C. Ako je otparna stanica na pritisak, zagrevanje prve grupe predgrejača vrši se bridovom parom iz vakum aparata. U prvoj grupi nalazi se 1 do 2 predgrejača, a u drugoj 2—4. Ti se predgrejači moraju svakodnevno čistiti, pa ih je zato više, tako da se sok može zagrevati i onda kada je pojedini predgrejač radili čišćenja izvan pogona.

Sok se u predgrejače tera pumpom pod pritiskom od oko 3 atm. Pumpa je klipna ili centrifugalna. Prigovaralo se upotrebu centrifugalne pumpe za prebacivanje difuznog soka jer se njenom upotrebom sok više meša, što prouzrokuje stvaranje više pene zbog koloida koji se u soku nalaze.

Kako smo pre spomenuli, za difuziju se oduzima od svakog difuzera 105 —115 težinskih delova soka od težine repe. Ako sok ima specifičnu težinu 1,06692, od svakog difuzera se oduzima 98,4 —107,8% u zapremini od količine repe. Na osnovu toga a i na osnovu repe prerađene za jedan minut, izračunava se veličina pumpe uzimajući u obzir da je korisni efekat manjih klipnih pumpi 0,8 — 0,94, a većih: 0,95 — 0,97. Korisni efekat centrifugalnih pumpi je 0,6 — 0,9.

Pri puštanju u pogon predgrejača otvori se najpre amonijakov ventil, pa se para pusti do predgrejača, otvore svi vazdušni pipci, i onda pusti sok. Vazdušni pipci se postepeno zatvaraju, kako na koji prsne sok. Kada se predgirejač stavlja izvan pogona najpre se zatvori para, pa sok, zatim se otvore vazdušni pipci ii veliki pipac na donjem dnu kojom se ispušta sok koji se još nalazi u predgrejaču.

Dalje zagrevanje soka na 90° C. vrši se na drugoj grupi predgrejača koji se greju bridovom parom iz prvog ili drugog tela.

Predgrejači i prve i druge grupe moraju imati ventil za returnu paru, koja se mora upotrebiti na početku kampanje dok se ne dobije bridova para. Para koja je potrebna za zagrevanje soka u prvoj grupi predgrejača iznosi prema merenjima u dve naše fabrike od 3,3—3,75 kgr na 100 kgr šećerne repe.

Malakseri

Tako zagrejan sok vodi se u posebne sudove, tzv. malaksere, koji su postavljeni tako visoko, da sok pomešan sa krečnim mlekom može iz njih teći direktno u saturaciju. U malakserima se dodaje krečno mleko. Kako smo pre rekli, sok je zagrejan na 85° Ć do 90° C. i mora se paziti da delovanje kreča na sok ne traje više od 10—15 mmuta. jer pri dužem delova. nju kreč ponovo rastvara neke od staleženih nešećera.

Malakseri su valjkasti uspravni sudovi, a svaki treba da ima sadržinu od najmanje dva odmerna suda. Radi normalnog toka pogona obično su tri takva malaksera. Da bi se što pre krečno mleko pomešalo svuda podjednako sa sokom svaki malakser ima m e š a l i c e. Sem mešalica, radi boljeg mešanja soka i krečnog mleka, nalaze se i r u č i c e pričvršćene za stenu malaksera na 4 suprotne strane. Sa strane, na svakom malaksem nalazi se ventil kojim dolazi sok te brzostrujnih podgrejača, kao i ventil na dnu za ispuštanje soka već pomešanog sa krečom.

Pri upotrebi prečišćavanja po Dedek Vašatku dodaje se na malakserima soku od 0,8—1,2% kreča na reku. prema kvalitetu repe koja se prerađuje. Kako smo spomenuli, kreč se dodaje u obliku krečnog mleka gustine 20 Be, a da bi se dao u tačnoj količini najpre ide posebnim odmernim sudom i po odmeravanju potrebne količine dodaje se u malakser. Sok iz svakog malaksera može izlaziti posebno ili teći iz jednog malaksera u drugi, a iz poslednjeg u saturaciju.

Odmerni sudovi za krečno mleko

Odmerni sudovi za krečno mleko koji se kod nas upotrobljavaju jesu oni černi štolc ili odmerni sud P š e n i č k a. Odmerni sud Černi Štole sasioji se iz cilindričnog suda sa koničnim dnom u kome se nalazi plovak od livenog železa. Taj plovak je cilindričan i pričvršćen s jedne strane dvokrake vage, dok se na drugoj njenoj strani nalaze dva tega od kojih se jedan ne može kretati a služi za izravnanje vage, dok je drugi pokretljiv i može da se stavi na onaj broj na koji je postavljen i šraf pomoću koga se plovak podiže ili spušta. Težina tog plovka je takva da ide samo do stalne visine u kreč. no mleko gustine 20 Be. Ako je krečno mleko ređe, tone dublje, ako je gušće, tone manje, tako da se uvek izmeri jednaka količina kreča.

Ukoliko se količina kreča koji se dodaje repi promeni, prema potrebi spusti se ili pougurne plovak sa posebnim šrafom a i pomični teg se pomakne na odgovarajući broj. Sem tog plovka nalazi se i dragi, okrugli, obešen na drugoj dvokrakoj vazi na čijem se drugom kraku nalazi protivteg. Na sredini vage nalazi se skazaljka koja na posebnoj skali pomoću plovka pokazuje gustinu krečnog mleka. Ručica koja je postavljena na prvoj vazi mora pokazivati na 0, što dokazuje da je u odmernom suđu potrebna količina krečnog mleka.

Kalibriranje tog odmernog suda sprovede se svake godine pre kampanje toplom melasom razređenom na 20 Be i na osnovu toga izračunaju se količine sve na 1/4% krečnog mleka.

Odmerka Pšeničkaje veoma jednostavan zatvoren cilindrični sud sa koničnim dnom u koji ulazi cev koja se može dizati i spuštati. Ta cev se postavi tako visoko u odmerni sud, da njen gornji deo stigne do visine do koje mora stići površina krečnog mleka pri zapremini koju moramo dodavati da bi iznosila potreban procenat kreča na repu.

Čim krečno mleko dođe do visine cevi, zatvori je i tim se pre pristup vazduha, a ujedno i dalje dolaženje krečnog mleka.

Punjenje odmernog suda Pšenička krečnim mlekom, kao i ispuištanje krečnog mleka u malaksere, vrši se pomoću pipca koji ima tri prolaza.

Mana ovog odmernog suda je što se krečno mleko dodaje po zapremini, a ne po njegovoj težini kao što bi trebalo. Tim nije osigurano da se se dati potrebna količina kreča, jer se gustina krečnog mleka menja.

Firma „Havelka” izrađuje potpuno automatizovan. odmerni sud za krečno mleko zvani „Regula”. Pri ispuštanju difuznog soka iz odmernog suda daje se ujedno električni impuls odmerci „Regula” na kojoj se time poinoću servomotora otvori ventil za ispuštanje kreća. Po pražnjenju odmerka se automatski isplakne vodom i ponovo napuni krečom. Ovakvi odmerni sudovi nisu kod nas još uvođeni.

Kod dodavanja mleka mogu nastati razne greške, i to: da krečno mleko nije dosta gusto, što znači da nije dodana ona količina kreča koja se mora dodati ili se može, slučajno, uopšte zaboraviti da se kreč doda; sem toga — ukoliko ne drži dobro ventil kojim se puni malakser difuznim sokom — može se mešati sok kome je već dodano krečno mleko sa sokom od difuzije. Obratno, može se dogoditi da se pogreškom doda dva puta krečno mleko, da sud za merenje soka ne meri ispravno, pa da je krečno mleko pregusto ili da ventil odmernog suda za mleko ne drži pa da ‘krečno mleko i dalje curi u sok preko odmerene količine.

Delovanje kreča. Sok na malakserima jako peni, zato što sadrži mnogo koloida, a i što se meša. Sem toga, ako se i ugreje preiko 90° C., da se ne bi pregrejao, mora se paziti da se kod predgrejača zatvore parni ventili kad nastane prekid dovođenja soka. Delovanje kreča na difuzni sok je hemijsko i mehaničko.

Hemijsko delovanje se sastoji u tome što delimično razara nešećere, a delimično ih taloži. Najpre neutralizuje slobodne kiseline i kisele soli kiselina. Pri tom stvara netopljive soli sa jednim delom organskih ili neorganskih kiselina, osobito sa oksalnom, fosfornom, sumpornom i kremenom kiselinom. Takođe, kvalitativno se talože i krečne soli viniske i citronske kiseline. Alkalije, amonijak i organske baze koje su bile vezane sa kiselinama koje daju sa krečom talog, postaju. slobodne i vezuju se kiselinama koje ne daju talog sa krečom, dok amonijak i organske baze ostanu i dalje nevezanc u soku. Od organskih nešećera, koji su ostali rastopljeni u alkalnom rastvoru, mnogi se dalje rapadaju, tako se na preraspada invertni šećer, i to fruktoza jače od glikoze, ali na te produkte, koji se stvaraju razaranjem, kreč dalje ne deluje. Koagulovane belančevine se ne raspadaju sa krečom. Amidi se raspadaju na amiino kiseline i amonijak. Amino kiseline daju sa krečom rastopljive kreene soii, asparagana i glutaminana, koje se ne odstranjuju iz rastvora. Isto se to događa i sa izoleucitem i tirozinom. Saponini, prešli u sok, talože se delovanjem kreča. Biljne masti, kao i masti koje se dodaju u malaksere radi uništavanja pene, rastvaraju se sa krečom u masne kiseline i stvaraju sapune delimično topljive u sokovima. Kao što smo spomenuli, raspada se i boja repe i ranije tamna postaje sada svetlo žuta. Delovi srži repe koji su prešli sa sokom, delimično padaju u talog, mehaničkim delovanjem kalejevog karbonata a delimično se, delovanjem kreča, raspadaju stvarajući krečne soli arabinove, metapektinove i sličnih kiselina. Pektini koji su prešli u difuzni sok delimično se talože krečom. Pektini koji se stvaraju kuvanjem srži sa krečom ne mogu se njime potpuno odstraniti. Krečom se talože oksidi železa, aluminija i magnezija. Kao što smo već kazali alkalije se krečom ne odstranjuju iz soka. Ukoliko u soku ima mnogo kiselina vezanih sa alkalijama, što daju sa krečom talog, delovanjem kreča stvaraju se slobodne alkalije, koje dalje deluju pri rastvaranju nešećera u soku.

Mehaničko delovanje kreča sastoji se u tome što krečni talozi koji nastaju povuku sobom delove koji plivajiu u soku. Sem toga, kreč sterilizuje sok, jer taloži čitav niz bakterija i spora. Prema Classenu količina taloženih nešećera kreće se od 0,8 do 1,1% od težine repe. Prema Herzfeldu odstrani se 0,52%, a prema Stutzeru 0,26% nešećera. Kako se iz prednjeg vidi, ti su rezultati veoma nejednaki, s obzirom na razliku između sokova koji su se čistili, na količine kreča koje su se dodavale kao i na uslove koji su vladali pri tom dodavanju.

Saturacija

Svrha čišćenja je da se što je moguće više nešećera taloženjem odstrani iz soka. Tako pročišćen sok potrebno je filtrirati da bi se odstranile taložene materije, kao i kreč koji se nije otopio, pre nego što bi se prešlo na dalju preradu soka. Kako se filtriranje tako čišćenog soka sprovodi veoma teško, jer taloži teško filtriraju, teško se hlade, a sem toga materijal za filtriranje trpi usled velikog alkaliteta soka, — to se pomoću uglje., ne kiseline taloži višak dodanog kreča do stalnog alkaliteta, razore se saharati koji su se stvorili pri čišćenju soka, a sem toga se i mehanički pojedini nešećeri talože sa kalcijevim karbonatom. Taj proces naziva se s a t u r a c i j a.

Sav kreč se ne odstranjuje odjedanput, već se saturacija sprovodi najmanje dva puta, i tom prilikom se posle svake saturacije prvo sok filtrira.

Prva saturacija

Saturacija se sprovoda u naročitim sudovima koja se nazivaju saturateri. Saturateri su okrugli ili četvrtasti sudovi čiji je prostor veliki najmanje kao dva odmerna suda za difuziju,.

Sl. 24 — Saturater

Izostavljeno iz prikaza

Pošto se na prvoj saturaciji stvara mnogo pene, da se ona ne bi prelivala iz saturatera, nad radnim prostorom saturatera nalazi se još i prostor od nekoliko metara. Sem toga svaki saturater Ima i dimnjak iznad krova fabrike da bi neiskorišeen ugljen dioksid mogao odlaziti u vazduh.

Saturacionih sudova za prvu saturaciju ima više, običnoj 4 do 5. Armatura im se sastoji iz ventila ikojim se dovoda sok pomešan krečnim mlekom, ventila za ispuštanje saturiranog soka, ventila za dovođenje ugljene kiseline koja se vodi na dno saturatera, gde se nalazi aparat za rasituranje gasa po celom soku, pipac za uzimanje uzoraka, merni pipci za sok, staklo za posmatranje, termometar, mazalnice za dodavanje ulja, kao i otvor za čišćenje. Sem toga ima i parne cevi, pomoću kojih se može grejati sadržaj saturatera.

Najvažniji deo saturatera je aparat za rasturanje ugljene kiseline da bi došla u neposredni dodir sa celim sokom i da se pojedini delovi soka ne bi presaturirali, a drugi nedosaturirali. Ugijena kiselina deluje na otopljeni kreč stvarajući kalcijev karbonat, što opet prouzrukuje novo topljenje kreča koji je bio suspenaovan u soku i njegovo prelaženje u karbonat i talože. nje. Dodavanje ugljene kiseline ne ide tako daleko da se sav kreč pretvori u karbonat, jer bi posle toga ugljena kiselina delovala na krečne soli organskih kiselina rastvarajući ih i time bi organsiki talozi ponovo prelazili u rastvor. Aparata za rasturanje ugljene kiseline ima više vrsta. Obično je to cev prečnika 100 do 120 mm., koja na donjoj strani; ima male veličine do 2 om. i pravi venac na dnu saturatera, da bi ugljena kiselina bila jednako razdeljena po svom saturatem. Nezgoda razdeljivača ugljene kiseline je što se taloženjem kreča često otvori zapuše pa se moraju i za vreme kampanje čistiti.

Jedan od najboljih razdeljivača je turbinov razdeljivač patent Havelka i Mesz. Sastoji se iz jedne cevi koja je u sredini saturatera, nad ventilom sa uvođenje i odvođenje soka, kao i nad cevi kojom se dovodi ugijena kiselina. Nad tom cevi nalazi se pričvršćen šupljikav konus sa vrhom okrenutim dole; na njemu su pričvršćene lopatice i turbine. Kada se pusti, ugljen dioksid udara na lopatice i tako ceo sadržaj saturatera počinje da kruži. Postoji i drugi aparati svi sa ciljem da se ugljena kiselina koja pritiče, što bolje pomeša sa sokom.

Kako se obično sok na prvoj saturaciji peni, to se sem obične mazalice za dodavanje loja ili saturacionog ulja nalaze i aparati koji služe da se to dodavanje što bolje rasturi po čitavoj peni. Za obaranje pene postavlja se u gornjem delu saturatera i okrugla cev sa rupicama pomoću ko je se može uvoditi para za obaranje pene.

Na prvoj saturaciji dodaje se toliko ugljene kiseline, da konačni alkalitet bude 0,1 do 0,08% kreča. Svršetak saturacije poznaje se po tome, što se sok koji je pre no što je saturacija završena izgledao kao pihtije, počne odvajati d taložiti. Kada se oduva gusta pena stvori se na površini samo mala kožica. Za utvrđivanje alkaliteta obično se upotrebljavaju posebno preparirani papiri kojima se prati tok saturacije da se ne bi presu turiralo. Kada ti papiri, nakvašeni fenolftaleinom, umočeni u sok pocrvene, znači da je još suviše alkalno; tek kad im se boja menja samo do ružičaste, znači da se saturacija približuje kraju.

Ispočetka alkalitet pri saturaciji pada naglo, sve do alkaliteta 0.18% kreča. Posie tcga saturira se sporije, jer se kreč delom rastvara u soku a dalom taloži sa ugljenom kiselinom. Zatim, čim je sav kreč otopljen, naglo pada alkalitet na 0,1 do 0,08%, pa se zbog toga pri kraju mora oprezno saturirati da se ne bi presaturiralo. Od celokupne ugljene kiseline iskorišćava se od 50 do 70%. Čim su se fenolftalein ovi papiri obojili samo ružičasto, alkalitet se ustanovljuje pomoću kiseline na posebnim aparatima (Kappus), ikoji imaju tako udešenu skalu, da se prema utrošenoj kiselini odmah vidi i alkalitet soka.

Kako smo već kazali, na prvoj saturaciji mora se istaložiti suvišni kreč i rastaviti saharati kreča i alkalija. Delovanjem ugljene kiseline rastavlju se krečni monosaharat u saharozu i na krečni karbonat. Isto tako, rastavlja se i tzv. karbonat šećera, stvoren za vreme saturacije, koji bi kad se ne bi rasta. vio — prouzrokovao tešku filtraciju i slabo hlađenje usled svoje mazivosti, a tim i gubitak u šećeru.

Ako se kod zdrave repe desi da je blato mazavo treba ga presaturirati, na 0.04% kreča dodati krečno mleko i dosaturirati na traženi alkalitet. Ukoliko je sok hladniji i šećerniji, utoliko se stvara više karbonata šećera koji se na toploti delimično raspada, dok se pod uticajem ugljene kiseline raspada potpuno.

Nataloženi krečni karbonat pri taloženju povlači i deo topljivih krečnih soli sobom u talog, pa je prirodno da će tih soli biti tim više povučeno što je više kreča dodano. Sem toga, povlači i mazave taloge anorganskih i organskih nešećera koji nastaju pri čišćenju. Krečni karbonat donekle opkoli te taloge tako da postanu sposobni za dobro filtriranje.

Ugljena kiselina ne može izbaciti kalcium iz jedinjenja sa kiselinama koje daju topljive krečne soli u soku, već to čine alkalije ako ih ima slobodnih u soku, na taj način što se stvaraju alkalne soli tih kiselina umesto krečnih, pa se tek onda taloži kreč sa ugljenom kiselinom kao karbonat. Pektinove materije ne mogu se rastavljati pod uticajem ugljene kiseline te prouzrokuju rđavo filtriranje i slabo hlađenje na presama. Krečne soli glicinove i apoglicinove kiseline ostaju u rastvoru, jer se iz tih soli delovanjem ugljene kiseline ne može odstraniti kreč. Magnezijum i železo talože se pod dejstvom ugljene kiseline kao nerastopljivi karbonati.

Kako smo pre spomenuli, alkalije zamenjuju kreč kod organskih kiselina, pa ako je tih kiselina malo ostaje dosta alka. lija rastopljenih kao karbonati koji stvaraju tzv. trajni alkalitet soka. Ako je, pak, tih kiselina mnogo vežu sve alkalije kao soli pa tim alkaJitet opada, jer je on samo prividan tj. potiče od amonijaka. Kako alkalije ostaju u sokovima, kao i: sumporna kiselina i hlor, d prelaze kasnije pri fabrikaciji u melasu, to stvaraju tzv. melasotvome materije.

Tok rada na prvoj saturaciji

Na saturatere dođe sok sa temperaturom od 80 do 85°C. i padne za vreme saturacije za 5 do 8°C.. tako da dođe na prese sa temperaturom od oko 75 do 80°C.

Sok se po prvoj saturaciji, vodi na filtriranje pumpom koja je klipna ili centrifugalna. Ako je količina difuznog soka 105 do 115 kgr. na 100 kgr. repe. količina tog soka se čišćenjem i saturacijom povećava. Kako smo to već naveli, pri dodavanju 1 kgr. kreča dodaje se 5,27 kgr. krečnog mleka, a pri ukupnom dodavanju 1,5 kgr. kreča na 100 kg. repe odnosno na 105 do 115 kgr. difuznog soka doda se 5,27X1,5=7,90 kgr. krečnog mleka 20 Be. Sem toga za neutralizaciju kreča dodaje se ugljena kiselina, i to pri ukupnom dodavanju kreča od 1,5% tj. 1,5 x 44 / 56 = 1,184.

Prema tome, biće ukupno soka po prvoj saturaciji: 105+7,90+1,18=114,08 kg. odnosno 115+7,90+1,18=124.08 kgr., prema tome koliko je bilo difuznog soka. Iz toga se izračunava veiičina pumpe kao što smo to naveli kod pumpe za difuzni sok.

Pre dolaska na prese ide preko h v a t a č a peska. To je običan valjkasti sud od suženog lima u koji se dovodi soli saturatera takođe se u njemu zahvati pesak pa ga odatle izvlači pumpa i tera na prese. Kod pumpe pritisak soka iznosi obično od 3 do 4 atm , dok na presama ne sme imati više od 2 do 2.5 atm. da se ne bi dobilo suviše tvrdo blato koje se teško hladi.

Ako saturacija traje suviše dugo tj. sok saturira lagano, tome mogu biti razni uzroci.

1. Rđav kvalitet difuznog soka — kada se prerađuje trula, nearela ili preko mere đubrena repa koja je već pretrpela izmene pod uticajem enzima ili bakterija. U tom slučaju prelazi mnogo više nešećera u difuzni sok i povećava njegov viskozitet, a viskozni sokovi saturiraju sporije. Kako uzroci mogu ležati i u tome što hvatač mrva propušta mrvice rezanaca moramo ga pregledati da se uverimo da dobro funkcioniše.
2. Dodavanje kreča u suviše velikim količinama; radi toga se mora češće kontrolisati odmerni sud za krečno mleko.
3. Mala količina ugljene kiseline — usled toga što nema dosta promaje u krečani, što zaptivke na vodovima ne drže dobro, ili što je pumpa za ugljenu kiselinu premala. U tom slučaju moraju se pregledati zaptivke na vodovima.
4. Vrlo redak difuzni sok saturira sporije od gustih sokova.
5. Raspodela gasa nije jednaka usled nepravilnog delovanja aparata za raspoređivanje, pa se u tom slučaju mora pregledati ta aparatura gasa.
6. Niska temperatura soka pri saturaciji. Moraju se pregledati predgrejači, da im cevi nisu zapušene ili da ne primaju nedovoljno pare za zagrevanje soka.

Sok na prvoj saturaciji obično jako puni, osobito pri preradi pokvarene repe. Penjanje je jače ukoliko ie niža tempera. tura pri kojoj se dodaje kreč, ukoliko je gušći sok, ukoliko saturacioni gas sadrži manje ugljenog dioksida, ukoliko se brže ispušta ugljena kiselina u saturaciji i ukoliko je sok viskozniji. Pena se obara obično dodavanjem masti ili ulja. Najbolji je loj i emulgirano repično ulje. Dodavanje ulja i masti je škodljivo zato što ostaci, koji se ne saponificiraju, oblože filtračne marame i čine ih repropusnim. Mineralna ulja za obaranje pene nisu tako pogodna kao biljna ili životinjska.

Sem masti, za obaranje pene upotrebljava se i para koja se uvodi pomoću cevi sa rupicama koje su u obliku venca u prostoru saturatera iznad soka. Pena se delimično može oboriti i dodavanjem malih količina firnajsa.

Ako se sok presaturira na prvoj saturaciji oboji se kao i blato mrkom bojom, jer u. njega dospeju kalijeve i želesne soli, glucinove i apoglucinove kiseline, mnoge soli koje su se bile nataložile, koloidi i boje, Popraviti se može time što mu se doda nesaturiranog soka ili kreča i onda dosaturira na pravi alkalitet, ali nikada ne može biti onakav, kao što je kad se pravilno saturira.

Nedosaturirani sokovi na prvoj saturaciji mogu nastati, sem neurednošću radnika na prvoj saturaciji i time što ne drži ventil kojim dolazi sok iz malaksera pa se saturirani sok meša sa sokom koji uopšte nije saturiran. U tom slučaju treba pregledati ventil za dovođenje soka, na koji se može naslagati pesak ili ikoji drugi tvrdi predmet, tako da dobro ne drži.

Da bi se dobro saturiralo, treba saturatere jednako napuniti, jer inače i pri malo otvorenom ventiiu ugljene kiseline, usled manjeg pritiska tečnosti, ide više gasa u onaj saturater koji je naimanje napunjen. Isto tako treba paziti da sadržaj ugljene kiseline u saturacionom gasu bude oko 30%, da bi se dobro i za normalno vreme saturiralo.

Neprekidna saturacija

Sem saturacije u pojedinim saturaterima uvedena je i neprekidna saturacija. Ta saturacija ne daje tako povoljne rezultate kao ona koja se sprovodi u posebnim saturaterima u svakom sudu za sebe, jer daje sokove koji su delimično presaturirani a delimično nedovoljno saturirani, pa prema tome ti sokovi imaju sve mane onih presaturiranih i nedosaturiranih.

Drugi načini saturiranja na prvoj saturaciji

1. Frakcionovama saturacija, prema Stanku: difuznom soku u malakserima dodaje se 0,5 do 0,75% kreča. Takav sok pomešan sa krečom saturira se na alkalitet 0;1 do 0,06. Tom saturiranom soku doda se u saturater ponovo 0,5 do 0,75% krača kao krečno mleko ponovo saturira do alkaliteta 0,1 do 0,06.
2. Saturacija prema Macasu. Za čišćenje soka dodaje se umesto čistog krečnog mleka krečno mleko koje je delimično pretvoreno u kalcium karbonat delovanjem ugljene kiseline.
3. Saturacija prema Pšenički. U odmerne sudove dodaje se difuznom soku 0,25% krečnog mleka i 8 do 10% nefiltrovanog saturiranog soka sa prve saturacije, a posle se dodaje redovno krečno mleko na saturaterima.
4. Saturacija prema Hrudi. Difuznom soku dodaje se u malakserima 2% kreča u obliku krečnog mleka i takav sok ide u saturater u kome je ostavljeno 20 do 25% saturciranog soka od prošle saturacije. Čitava smesa se saturira na 0,08% kreča.

Prese za filtriranje

Da bi se odvojio sok od blata, po prvoj saturaciji upotrebljavaju se prese, gde se sok filtrira pod pritiskom. Kako smo pre spomenuli, pritisak ne treba da bude veći od dve do tri atmosfere da bi se blato dalo lako ohladiti. Kod lošeg blata ili ako su prese nedovoljne, pritisak može biti od 4 do 6 atmosfera. Viši pritisak nije dozvoljen, jer se u tom slučaju veoma često događa da usled slučajnih nejednak-ih pritisaka sa obe strane, pucaju ploče u filtrima.

Sl. 25 — Kroog presa

Izostavljeno iz prikaza

Kod nas se obično upotrebljavaju prese Kroog ili Čižek. Kroogova presa sastoji se naizmenično iz okvira i iz filtračnih ploča sočnih ili filtračnih ploča vodenih. Okviri i ploče su od livenog železa. Konstukcija tih presa je sledeća: prednja i zadnja strana prese spojena je sa dve uporedne poluge na kojima su nanizani okviri i ploče. Prednja strana same prese je nepomična, a ujedno je i polovina fiitračne ploče. Zadnja skrana, kojom se zatvara presa, takođe je polovina filtračne ploče, aii je pomična i može se pomicati uporednim polugama. Posebnim zavrtnjima ta se strana može pritisnuti na ostale ploče i okvire čitavog filtra, tako da čine jednu celinu pri filtriranju. Ploče i okviri imaju sa strane ručice pomoću kojih se pomiču po polugama kada se filter čisti ili sklapa.

Sem toga, i okviri i ploče imaju na spoljnoj strani u suprotnim uglovima četvrtaste komade sa otvorima koji pri spajanju prese stvaraju kanale kroz koje prolazi blatnjavi sok ili voda za hlađenje. Donji spoljnji četvrtasti komadi čiji je otvor spojen sa unutrašnjošću okvira namenjsni su blatnjavom soku, dok su gornji otvori spojeni sa pločom za namenjeni za vodu za hlađenje.

Filtračne ploče imaju udubljenja u obliku kanala koja su pokrivena sitom sa jedne i sa druge strane ploče. Ta sita imaju otvore 3 x 3 mm i pričvršćena su posebnim šrafovima koji prolaze kroz posebne otvore na ploči. Svaka ploča ima. na donjoj strani otvor za isticanje ili soka ili ohlađene vode. Svi se ti otvori nalaže na jednoj strani, a zatvoreni su posebnim pipcima.

Sl. 26 — Okviri i ploče Kroogove prese

Izostavljeno iz prikaza

Sočne ploče nisu spojene ni sa otvorima u četvrtastim komadima koji se nalaze u suprotnim uglovima ploča, ni sa onim za dovođenje blatnjavog soka, kao ni sa onim za dovođenje vo-de za hlađenje. Na svakoj vodenoj ploči nalazi: se mali pipac za vazduh i po tome se lako raspoznaje vodena ploča od sočne. Ona mesta okvira i ploča koja se pri stezanju prese međusobno priljubljuju, dobro su obrađena i glatka da bi se bolje zaptivala. U vodne kanale sa okvirima, kao i u sočne u pločama, stavljaju se gumeni prstenovi čija je svrha da pri sastavljenoj presi sprovedu zaptivanje, kako voda iii sok ne bi izlazili is kanala pri radu.

Presa se sastavlja na sledeći način: pretnja čvrsta strana koja je ujedno i polovina sočne ploče pokrije se dvostrukom filtračnom maramom. Do nje dođe jedan okvir pa dc njega vociena ploča koja je pokrivena i sa jedne i sa druge strane dvostrukom filtračnom maramom. Do vodene ploče opet jedan okvir, a do okvira sada sočna ploča koja je opet pokrivena sa obe strane dvostrukom fiitračnom maramom. Iza nje okvir, pa vodena ploča, pa okvir, pa sočna ploča i sve tako redom, dok na kraju dođe iza vodene ploče poslednji okvir na koji se pritisne pomična zadnja strana, koja je ujedno i polovina sočne ploče i isto tako pokrivena dvostrukom filtračnorn maramom.

Presa se stegne na taj način što se posebnim zavrtnjem pritiskuje zadnji deo dotle, dok se svi okvini i ploče usko ne priljube, tako da između njih ne može proticati ni voda ni sok. Ako se jedna presa sastoji iz 30 okvira onda ima još 15 vodenih ploča i 14 sočnih, dok petnaestu sočnu ploču čine prednja i zadnja čeona strana.

Ispod svake prese nalazi se otvor koji je — dok je presa u radu — pokriven limom, i to malo koso postavljenim, kako bi eventualno sok koji ipak prođe kroz ona mesta na presi koja nisu dobro zaptivena, preko tog lima curio u žljeb za sok. Kada se presa čisti otvor se otkrije i u njega pada blato ikoje se čisti iz prese.

Na onoj strani na kojoj se nalaze ventili odnosno pipci u pločama nalazi se i korito u koje teče filtrirani sok, odnosno ohlađena voda. I za sok i za vodu može biti jedno isto korito ili može biti podeljeno na dva dela od kojih jedan služi za sok, a drugi za ohlađenu vodu.

Armatura Kroog-ovih presa sastoji se iz ventila za paru koja se dovodi u kanal za nefiltrirani sok. Sem toga iz ventila za nefiltrirani sok, ventila za vodu za hlađenje, ventila ili pipaca na vodenim i sočnim pločama, vazdušnih ventila na vodenim pločama, pipkom za ispuštanje, koji se nalazi na kraju glavnog kanala za sok, ventila za ispuštanje filtriranog soka i ventila za ispuštanje slatkih voda iz korita. Umesto ova dva poslednja ventila mogu biti i zapušači.

Marame koje se upotrebljavaju u fi 11rpresama mogu biti pamučne, lanene ili kudeljne. Najviše se upotrebljavaju pamučne. Zato što se delovanjem vrućih sokova marame skupljaju, nove marame moraju biti za 10 cm. šire na stranama i dole od ploča. Uvek se stavljaju dve marame jedna na drugu. Ako je jedna od lana, a druga od konoplje, konopljina se stavlja dole, a lanena odozgo, a isto tako ako je jedna pamučna a druga konopljana metne se konopljana dole, a pamučna odozgo. Pri stavljanju, marame moraju biti dobro zategnute, da ne bi pravile nakore na površinama gde se okviri i ploče dotiču i tim stvarale kanale kroz koje bi prolazila voda kojom se hladi, ili nefiltrirani sok.

Na početku rada najpre se, kad je presa dobro stegnuta, pusti para I to sve, dok ne počne izlaziti kroz sve pipke. Čim je para izišla kroz pipke zatvori se parni ventii, a otvori polako ventil za blatnjavi sok, i to samo malo, oko dva zavoja. SOK ulazi kroz sočni kanal, a otud spojnim malim kanalima u okvire, gđe ostaje blato dok sok teče kroz marame i kroz otvorene ventile dolazi u korito za primanje soka. Kada počne teći bistriji sok potpuno se otvori ventil za blatnjavi sok. Okviri se pime blatom polagano, dok se ne napune potpuno što traje obično 3/4 sata, a zavisi i od kvaliteta blata.

Čim se presa napuni, na manometru koji se nalazi na cevi za dovođenje blatnjavog soka, pritisak se počne naglo dizati. Ujedno, filtrirani sok teče sporije iz prese. Kad je presa puna, zatvori se priiieanje blatnjavog soka i počne se hladiti vodom tako, da se najpre zatvore svi ventili na vođenim pločama, a otvori se ventil za toplu vodu za hlađenje. Topla voda dolazi vodnim kanalom i kroz spojku ulazi u vodenu ploču, ali kako je ventil na toj ploči zatvoren ide kroz marame u blato u okviiima i kroz blato i marame na sočnoj ploči i kroz ventile na toj sočnoj ploed teče napolje u korito.

Za hlađenje se uzima bridova voda oko 50 °C. topia pod pritiskom od oko 2 atmosfere, Prva trećina slatke vode daje se do soka da druge uvede trećine se uzimaju za gašenje kreča. Da bise blato ohladilo na 1% šećera treba od 150 do 180% vode na blato. Da se sokovi ne bi suviše razredili, odnosno da se ne bi ponovo vraćali nešećeri u pogon, treba kontrolisati količinu vode koja se upotrebljava za hlađenje.

Pri normalnom radu ne čelka se da se napuni jedna presa za drugom već se postupa tako, da je uvek polovina stanice za filtriranje u radu. Ako na kom mestu otvora umesto čistog teče blatnjavi sok, ne sme se taj ventil zatvoriti, jer se u tom slučaju okvir ne bi napunio blatom. Ujedno je to znak da je neka od marama probušena i da se mora pri čišćenju izmeniti. Ako negde sa strane prska sok između ploča, to znači da je ostalo blata na okviru pa se presa nije mogla dobro zatvoriti ili da je marama na rubu prevrnuta ili da je veliki pritisak soka. U tom slučaju prebaci se preko tog mesta mokra marama, da sok ne bi prskao okolo, a pri čišćenju se potraži uzrok.

Kad je presa ohlađena otvori se šraf i dva radnika, jedan sa jedne a drugi sa druge strane prese, najpre pomaknu pomični deo, a potom uzimaju uvek po jednu ploču i jedan okvir iz kojega isbacuju blato. Naravno da je pre otvaranja prese morao biti odstranjen lim koji se nalazi pred presom, da bi blato moglo ispadati. Strane okvira se pri čišćenju prese moraju doibro cčistiti da bi pri sklapanju dobro zaptivale strane ploča.

Kada se presa očisti od blata, ponovo se okviri i ploče pritism.li na nepomičnu prednju stranu, a onda se na njih pritisne pomerena zadnja strana i sve se pritegne šrafom. Tim je presa ponovo sposobna za pogon.

Pri dobroj preradi moraju se okviri napuniti blatom potpuno. Blato treba da je jednake boje, što znači da je i saturacija bila uvek jednako sprovedena. Suviše tvrdo iii meko blato može se dobiti usled prejakog pritiska pumpe za blatnjavi sok iii, obratno, zbog nedovoljnog pritiska te pumpe.

Voda za hlađenje ne sme biti hladna, jer inače rashlađuje kako vodne kanale tako : ploče, pa može nastati pucanje okvira i ploča, a sem toga se skupe prstenovi za zaptivanje, pa ne drže.

Ako se prerađuje pokvarena, trula, smrznuta, oštećena, nečista repa, ili ona iz sušnih godina, dobije se meko blato i fiitriranje u presama teče polagano. U tom slučaju mora se sniziti temperatura prilikom difuzije, da bi što manje nešećera osobito pektina prelazilo u sok.

Kod prečišćavanja se mnogostruko povisuje količina kreča. Da bi dejstvo bilo dobro, mora se ustanoviti optimalna količina koja se mora dodavati prema kvalitetu repe za preradu. Nekada se pri preradi pokvarene repe pokazuje veoma uspešno dodavanje sode pri čišćenju, pri čemu se nataloži više krečnog karbonata pri saturaciji i tim dobije bolje blato koje se lakše filtrira. S obzirom na to što soda prelazi do melase i zadržava šećer u kristalizaciji, moraju se dodavati male količine, da se procenat melase ne bi povećavao.

U tom se slučaju može upotrebiti i Stankova frakcionovana saturacija uz viši dodatak kreča. Isto se tako, radi uspešnog filtriranja, ponekad do saturiranog soka na prvoj saturaciji dodaje nesaturirani i ta mešavina ponovo saturira, a nekad se ta mešavina saturiranog i nesaturiranog soka bez dalje saturacije filtrira bez obzira na alkalitet soka.

Sve te metode imaju za cilj da se već stvoreno blato, koje se slabo može filtrirati, obavije novim blatom, u kome je više kalcium karbonata, kako bi postalo zrnastije i moglo se lakše filtrirati.

Tehničko voćstvo će izabrati onaj metod koji mu za dobro filtriranje soka za preradu dotične repe, najbolje odgovara prema iskustvu u pogonu.

Mazavo blato može nastati i time što se zaboravi dodati krečno mleko ili što je krečno mleko nedovoljno gusto. Filtri. rani sok u tom slučaju ima tamnu boju, a isto tako je tamna i boja blata. Da bi se tome doskočilo mora se prokontrolisati gustina krečnog mleka, kao i da li se daje propisana količina.

Kako smo pre spomenuli, ako se prilikom difuzije podigne temperatura iznad 80°C., delovi zida ćelije postaju topljivi i daju koloidalne produkte, a ovi mazavo blato, pa se prema tome prilikom difuzije ne sme nikada preći temperatura od 80°C.

Toplota filtriranog soka mora biti najmanje 75°C. jer i to može prouzrokovati slafoo filtriranje, a u tom slučaju se mora proveriti da li predgrejači zagrevaju dovoljno difuzni sok. U ne’kim fabrikama zagreva se sok posle prve saturacije, a pre filtriranja preko brzostrujnih zagrevača soka, čime se osigurava lakše filtriranje.

Ako nesaturirani sok dugo stoji u saturaciji, (kao, i ako dugo saturirani sok stoji u saturaciji, slabo se filtrira jer se na dno saturatera nataloži kreč.

Kada saturirani sokovi mnogo pene, to znači da nisu dovoljno saturirani ili da pumpa za blato »radi na prazno«. Sem toga filtrirani sok može jako peniti u koritima kod nedosaturiranih sokova. U tom slučaju pokriju se filtračne marame slojem blata, jako alkaliskog i mazavog koji ne propušta sok

Pore filtracionih marama mogu se isto tako zatvoriti ako kreč sadrži mnogo peska ili se dobro ne gasi u krečani, pa se tek naknadno gasi u presama.

Mazavo blato se dobija i ako vreme za saturiranje dugo traje, kao i ako je temperatura soka pri saturaciji suviše niska. Najbolja temperatura za saturaciju ie 85—90°C. i ne bi nikada smela pasti ispod 80°C. Predgrejači se moraju pregledati: drži je na njima sok dovoljno ugrejan, da možda nisu suviše nečisti i da li dobijaju dovoljnu količinu pare.

Ako pri normalnom satuniranju iz prese dolazi suviše alkaliski sok, uzrok tcane može biti i to što ventil za puštanje nesaturiranog soka u saturater ne drži, pa sa saturiranim sa kom ide na prese i nesaturirani. U tom slučaju mora se ventil očistiti ili izmeniti, ako je pokvaren.

Čim se opazi da u presama sok ne teče normalno, iako je repa zdrava, treba u prvom redu izmeniti hvatač peska. Isto tako, treba pregledati da li filtračne marame nisu zapušene inkrustirajućim stvarima; u tom slučaju se moraju izmeniti. Da se okviri dobro ne pune blatom može biti uzrok što ventil za vodu za hlađenje na presama ne drži. U tom slučaju voda teče u okvire, koji se ne mogu dobro napuniti blatorn.

Ako se u toku saturacije mineralna ulja dodaju radi obaranja pene, i ona mogu biti uzrok slabog filtriranja, jer stvaraju na filtračnim maramarna nepropusni sloj.

Ako iz prese sok prska, znači da je pritisak soka suviše visok ili da prstenovi ne drže. Sem toga može biti i to da presa nije dobro stegnuta, da su krajevi marama presavijeni ili da okviri nisu dobro očišćeni.

Ako se sok čisti pri visokim temperaturama ili na niskoj temperaturi saturira sok koji je gust, stvara se takozvani karbonat šećera ili trikalcium saharat, a oba ova spoja teško se toplom vodom razlažu. U ovom slučaju je blato obično jako alkalično.

Voda za hlađenje ne sme biti tvrda i sadržati mnogo amonijum karbonata, jer se inače filtračne marame inkrustiraju i ne propuštaju vodu.

Blato mora biti u svim okvirima podjednako debelo da bi se moglo podjednako ohladiti, jer inače voda traži puteve najmanjeg otpora i samo se pojedini delovi blata hlade. Blato se ne može ohladiti ako je pokvaren ventil za dovođenje soka, jer u tom slučaju u blato koje se hladi neprestano dolazi sok.

Kao ventil za sok treba upotrebljavati samo ventil od mekog kaučuka.

Mazavo blato se teško ili nikako ne može ohladiti, jer čim okviri nisu puni, voda ide najkraćim putem i čitave prođe blata ostanu neohlađene. Loše se hladi i blato krupnog zrna, jer i u tom slučaju voda ide najkraćim putem između blata, a ne po čitavom blatu.

Ako je blato pri normalnom radu meko, pritisak se mora povećati na 4—4,5 atm. Blato treba da ie tako gusto. da 1 dcm blata teži oko 1,25 kgr.

Za hlađenje se upotrebljava obično pumpa Worthington.

Saturaciono blato

Blato iz prese (saturaciono blato) pada obično ispod prese u puž gde se razblažuje vodom, a pužem odvodi na pumpu kojom se izbacuje na posebno mesto izvan fabrike, ili se sa drugim otpadnim vodama odvodi u tokove velikih reka. U 100 delova suvog blata prema raznim stranim analizama, nalazi se 35—50% kalcium karbonata, 1—2% fosforne kiseline, 0,2—0,4% azota. 0,1—0,3% kalium okslda. r sem drugih jedinjenja koja nisu tako vaima ‘kada se blato upotrebljava kao đubrivo (u koje bi se svrhe trebalo upotre. bljavati). Ovo saturaciono blato, naime, osobito je dobro za nađubravanje zemljišta siromašna krečom. U Belgiji se upo.~ trebljava saturaciono blato kao materiial u građevinske svrhe. Najpre se formiraju iz njega opeke koje se dalje peku. Isto tako se upotrebljavalo i za izradu portland cetnenta. Sem toga upotrebljava se i za ponovno pečenje kreča.

Filtračna površina

Ploče i okviri kod raznih presa su razne veličine. Ako uzmemo one normalnih razmera 583 x 583 mm, veličina filtracione površine jedne ploče je 2 x 0,583 x 0,583 = 0,68 m2. U jednom okviru pri težini jednog decimetra kubnog blata od 1,25 kgr. i pri debljini okvira 25 mm. bude 5,83 x 5,83 x 0,26 x 1,25 = 11 kgr. blata. Ako računamo 4 puta toliko blata koliko se uzima kreča na repu biće blata od 6—8 kgr. na 100 kgr. prerađene repe, pri upotrebi 1,5—2% kreča na repu. Kako na 11 kgr. blata otpada 0,68 m2 filtracione površine to će na 6 kgr. otpasti 0,37 m2, a na 8 kgr. 0,5 m2 filtracione površine. Budući da se jedan isti filtar isprazni najmanje 10 puta za 24 časa, to će potrebna filtraciona površina posle prve saturacije iznositi oko 0,037—0,05 m2 na svaki 100 kgr. prerađene repe i pri upotrebi 1,5—2% kreča na repu.

Druge vrste filtera i presa

Presa čižek razlikuje se od prese Kroog, koju smo napred opisali po tome što na obe gornje strane ploča i okvira ima četvrtaste komade sa otvorima kroz koje prolazi voda za blaćenje. Filtračnih ploča imta dve vrste: desnih i levih. Desne su spojene sa kanalom za hlađenje u desnom gornjem uglu; leve sa kanalom za hlađenje u levom uglu. Premia tome, kod Čižek prese hladi se blato sa obe strane. Armatura. kod Čižek prese je kao i kod prese Kroog, samo je još jedan ventil više i to za vodu za hlađenje.

Monstre prese Čižek razlikuju se od običnih presa, sem većim razmerama ploča i okvira još i time što se zaptivanje prese sprovodi hidrauličkim pritiskom pomoću male pumpe, koja se obično pokreće rukom.

Sem opisanih filtera upotrebljava se u nekim zemljama i druga vrsta filtera koji imaju izvesne prednosti prema već opisanim, jer je za njih potrebno manje i radne snage i filtracionog materijala. Ti filteri su ili na pritisak ili na vakuum. U principu su to drveni ili limeni okviri preko kojih su navučene filtračne marame. Okviri se nalaze na horizontalnoj osovini u cilindričnom sudu u koji dolazi sok. Sok prolazi kroz marame, dobije blato ostaje na maramama. Pritisak može biti i do 20 atmosfera.

Kod vakumovih fiitera okreću se okviri sa osovinom, a kroz njih usled proizvedenog vakuma filtrira sok kroz marame.

Bili su vršeni opiti odvajanja blata od soka pomoću centrifuga sa velikim brojem obrtaja. Ti opiti nisu doveli do rezultata, jer se dobijao blatnjavi sofe.

Filtračne marame

Filtračne marame traju različito vreme. Najviše im škodi visoki alkalitet saturiranog soka i jako alkalično blato, pesak u blatu, visoke temperature soka, jake inkrustacije i često menjanje, bridova voda koja sadrži mnogo amonkarbonata te se marame okore, kao i nepravilan postupak pri čišćenju u. presama.

Prosečno jedna filtračna marama izdrži oko 14 dana, posle prvog pranja izdrži oko 7 dana, a posle drugog 3—4 dana, tako da ukupno jedna marama izdrži 28 do 30 dana. Međutim pri ispravnom radu i pri dobrim sokovima mogu marame izdržati j čitavu kampanju, ako su od dobrog materijala.

Pranje filtračnih marama i vrećica. Nečiste upotrebljene filtračne marame i vrećice moraju se prati da bj to jesu sposobne za ponovnu upotrebu i da bi se uštedilo na filtračnom materijalu ‘koji je skup. Pranje se vrši u posebiro konstruisanim perilicama za pranje marama.

Perilica marama i vrećica je obično drveni bubanj sa rupama, čija je unutrašnjost podeljena na 4—6 odeIjenja drvenim ili limenim sitastim pregradama. U ta odeljenja, pri pranju, stavljaju se marame ili vrećice. Na pregradna su vrata, da bi se marame mogle stavljati u bubani. Bubanj se okreće na šupljoj osovini koja je rupičasta sa unutrašnje strane bubnja, a spojena je sa dovodom za toplu i hladnu vodu potrebnu za pranje.

Čitav drveni bubanj leži u limenom koritu koje se poklopcem može potpuno zatvoriti da voda pri pranju ne prska van bubnja. Na poklopcu su vrata za ubacivanje marama i vrećica u bubanj, da se poklopac ne bi morao podizati.

Iz korita u kome se okreće bubanj odvodi se prljava voda posebnom cevi. Ta cev je na takvoj visini da drveni bubanj pri okretanju može biti uvek delimično u vodi. Sem toga, korito ima. i pipac, na dnu, da se prljava vođa može potpuno ispustiti iz korita.

Pri okretanju bubnja filtračne marame ili vrećice u odeljenju taru se jedna o drugu, kao i o sitaste stene bubnja i vodom, koja se neprestano dovodi, ispiraju. Pre stavljanja u bubanj radi ispiranja, marame se operu najpre u limenom koritu. Bolje je postaviti dve perilice, pa marame dobro isprati najpre u jednoj, a zatim u drugoj.

Oprane i isceđene marame ili vrećice suše se u. toplim prostorijama eventualno pomoću ventilatora i pošto se osuše pregledaju i prema potrebi oprave pre ponovne upotrebe. Ako su marame dobre, mogu se upotrebiti mokre, neosušene.

Druga saturacija

Kao što smo pre spomenuli, konačna saturacija se ne može izrvršiti najedanput, jer bi se potpunim izbacivanjem kreča iz rastvora na prvoj saturaciji prenelo delovanje ugljene kiseline na organske soli kreča u blato. Nastalo bi rastavljanje tih organskih soli pa bi organski nešećeri koji su bili već nataloženi ponovo prešli u sok. Stoga se saturaeija vrši najmanje dvaputa.

Na drugoj saturaciji taloži se još krečnog karbonata iz suvišnog kreča koji je ostao posle prve saturacije i filtriranja i talože se neki nešećeri. Prirodno je da dejstvo čišćenja na drugoj saturaciji nije ni iz daleka takvo kao pri čišćenju na prvoj saturaciji.

Na drugoj saturaciji saturira se do alkaliteta 0,01 d0 0,02% kreča bez dodavanja novog kreča pre saturacije. Alkalitet se, kao i na prvoj saturaciji, najpre proba posebnim papirima spremljenim naročito za to a kasnije na aparatima, obično, Kapus. Alkalitet se na drugoj saturaciji mora regulisati prema kvalitetu gustog soka na takav način da gusti sok bude uvek alkaličan, to je oko 0,03 do 0,04% kreča.

Saturateri za drugu saturaciju isti su kao i oni za prvu saturaciju, samo nisu tako visoki s obzirom na to što na drugoj saturaciji sok ne peni ili veoma malo, pa je dovoljan samo radni prostor saturatera.

Pošto je na drugoj saturaciji potrebno manje ugljene kiseline prečnik cevi kojom se dovodi saturacioni gas manji je za polovinu od onoga za prvu saturaciju.

Filtrirani sok sa prve saturacije ide preko brzostrujnih, predgrejača. gde se zagreje do temperature od 90° do 95° C.,. nararugu saturaciiu. Potrebna zagrejana površina kao i utrošak pare izračunava se iz formule koju smo naveli kod zagrevanja difuznog soka u brzostrujnim zagrevačima.

Potrošnja pare prema računima nekih naših fabrika iznosi 2,2 do 2,75 kg. na 100 kg. prerađene repe, da bi se sok na tim brzostrujnim pređgrejačima zagrejao na traženu temperaturu. Zagrejana površina iznosi za svakih 10 vagona prerađene repe oko 10 m2.

Količinu filtriranog soka koji ide na drugu saturaciju možemo izračunati na sledeći način:

Ako je soka po prvoj saturaciji — kako smo to pre izračunali — 114,08 do 124,08, već prema tome koliko se oduzima soka na odmerene sudove pri difuziji, filtriranog će soka biti 114,08 manje 6 blata manje 1, koje se otpari na prvoj saturaciji, dakle ukupno 114,08 – 6 – 1 = 107,08 ili 124,08 – 7 = 117,08.

Toj količini soka mora se dodati još 1/3 vode za hlađenje, jer smo kazali da 1/3 ohlađene vode ide u sok, dok se 2/3 vode upotrebljavaju za gašenje kreča.

Ako smo upotrebili za hlađenje 150% vode na blato, to je količina. vode (150 x 6) prema 100=9 kgr., a od toga 1/3 jeste 3. Prema tome ukupna količina soka koji ide preko brzo. strujnih predgrejača na drugu saturaciju iznosila bi:

107,08 + 3 = 110,08 do 117,08 + 3 = 120,08.

Na osnovu toga, kao i na osnovu ranije datih činjenica. izračuna se veličina pumpe za pumpanje soka, koja može biti kao i one koje smo pre spomenuli tj. klipna ili centrifugalna.

„Mareš“ filtri

Sok iz druge saturacije retko se kada filtrira na presama kao što su one za prvu saturaciju, već se obično filtrira u otvorenim filtrima »Mare š«, koji su na niski pritisak, da bi se blato što potpunije zahvatilo.

Sl. 27 — Filtar „Mareš“

Izostavljeno iz prikaza

Mehanički fiitar Mareš je četvorougacni sud čije je dno suženo u obliku korita. Na dnu se nalazi puž sa ručnim , pogonom, koji služi za odstranjivanje blata iz filtra. Blato iz »Mareš« filtra daje se na prvu saturaciju.

U filtru se nalazi 20 do 30 okvira sastavljenih ili iz pletene žice ili iz poprečnh železa. Na gornjoj strani okvira nalazi se cev koja je prosečena uzduž, a jednim svojim krajem, dobro zaptivenim, ide kroz posebne rupe u filtru i izlazi kroz filtar u žljeb, dok je drugi kraj cevi pričvršćen na protivnoj strani filtra, tako da okvir sa vrećicama visi u filtru. Razmere okvira BU 8C)0X900 mm.

Na okvire navuku se vrećice od pamuka ‘kroz koje prolazi sok i gornjom cevi teče u žljeb dok se blato taloži na vrećice. Ukoliko kroz pojedinu cev teče mutan sok, jer je eventualno vrećica probušena, zatvori se otvor običnim drvenim čepom da bi samo čist sok isticao u žljeb. Čim kroz filtar teško teče sok, a vrećice su tek postavljene, to se po ispuštanju filtra properu prskanjem vodom ili sokom. Ukoliko su vrećice već dugo u upotrebi moraju se menjati ili prati, a moraju se i dobro pregledati da nemaju rupa u kom se slučaju moraju po pranju po. praviti.

Ventil za puštanje soka u fiitar nalazi se na donjoj strani filtra. Čim su u filtar postavljeni okviri sa vrećicama filtar je gotov i pušta se u pogon. Sok dolazi odozdo, prolazi kroz vrećice i filtriran izlazi kroz cev u žljeb.

Pri drugoj saturaciji može se dobiti mazavo blato, koje ometa filtriranje ako je sok na prvoj saturaciji bio presaturiran, ili ako se loše radilo na presama posle prve saturacije, pa je na njima tekao nefiltrirani sok. Mazavo blato može nastati isto tako ako se prilikom saturacije upotrebi niska temperatura ili ako nastane infekcija bakterijama.

Vrećice se radi boljeg filtriranja prskaju četiri do pet puta za 24 časa.

U presaturiranim sokovima na poslednjoj, saturaciji nalaze se kiseli alkalni karbonati i kisele neutralne soli mnogih organskih kiselina. Takav sok reagira na fenolftalein kiselo. Ako se isti kuva 10 minuta pri 100°C. postane opet alkalaa pretvara. njem kiselih soli u normalne.

Nekada se na poslednjoj saturaciji ne saturira sa ugljen dioksidom već sa sumpordioksidom ili se eventualno sumporiše tzv. srednji sok tj. sok iz pretposlednjeg aparata otparne stanice. Cilj je da se topljiv kreč u soku pretvori u manje topljivi sulfat i kao takav istaloži, a ujedno da sokovi postanu svetlije boje. Obezbojenje sokova pomoću sumpordioksida sastoji se delimično u tome što sumpomi dioksid oduzima boju fuskazinovoj kiselini čiji je rastvor jako mrk.

Druga saturacija može biti neprekidna, a da time sokovi ne izgube od svog alkaliteta.

Filtračna površina po dragoj saturaciji računa se 18—20 m2 na svakih 10 vagona dnevno prerađene repe.

Treća saturacija

Pre upotrebe prečišćavanja po Dedek Vašatku upotrebljavala se objeno trostruka saturacija. Kod prečišeavanja dodavalo se 1,5 do 2% kreča na težinu repe i saturiralo na prvoj saturaciji do alkaliteta 0,08 do-0,062 kreča i filtriralo. Na drugoj saturaciji dodavalo se ponovo 0,25 do 0,5% kreča na repu i sturiralo do alkaliteta 0,04% kreča. Filtrirani sok iz druge saturacije išao je na. treću, gđe se dosaturiralo na potreban alkalitet računajući uvek da alkalitel gustog soka mora biti 0,03 do 0,04% kreča. Kako je opitima dokazano, upotrebom treće saturacije ne postiže se veći efekat u odstranjivanju nešećera, već se samo poboljšava boja soka.

Za čitavu fabrikaciju najvažniji je rad na difuziji kao i rad na saturaciji. Pravilnim radom na difuziji treba postignuti da što manje nešećera iscedimo pa prema-tome da difuzni sok bude šta je moguće čišći, dok pri čišćenju, pri saturaciji, moramo nastojati da se što više nešećera iz soka odstrani. Pogre.ške na ovim dvema stanicama ne mogu se tokom dalje fabrikacije popraviti.

Iskuvavanje soka

Kako sok posle poslednje saturacije još sadrži kiseli karbonat kreča koji se stvara presaturiranjem u drugoj saturaciji i topljiv je u soku, to se isti, ukoliko se ne odstrani pre kuvanja na stanici za otparavanje, taloži na stanici za isparavanje. Time se pogoršava efekat rada stanice za lsparavanje. Da bi se kiseli karbonat kreča odstranio, sok se iskuvava u posebnim iskuvačima, čime se ujedno odstranjuju i neki nešećeri koji se pri visokim temperaturama talože.

Iskuvači su obično okrugli sudovi do 4 m. visoki, gore zatvoreni, sa visokim dimnjakom. U donjem delu tuda dolazi se zagrevna komora sastavljena iz cevi za zagrevanje i cirkulaciju soka. Na tom aparatu zagreje se sok od 101° do 103°C. i ostavi da kratko vreme ključa. Zagrevanje se vrši bridovom parom iz prvog aparata, a iskuvač treba da ima i ventil za dovod returne pare, koja se upotrebljava na početku kampanje dok još nema bridove pare.

Umesto tih sudova upotrebljava se i kombinacija brzostrujnog predgrejača u kome se drži temperatura na 105°C sa iskuvačem, gde se još izvesno vreme pusti da sok ključa pri 101°C.

Filtriranje lakog soka

Sok iskuvan u iskuvačima filtrira se na otvorenim mehaničkim filtrima »Mareš« ili zatvorenim »»Danjek« ili »Prokeš«. U suštini filtri »Danjek« i »Prokeš« su slični »Mareš« filtrima samo što su zatvoreni jer se pri filtriranju u njima upotrebljava veći pritisak, a ulošci na koje se navlače vrećice su manji, i obično 700 X 700 mm, tako da filtračna površina jednog uloška iznosi oko 1 m2. S obzirom na malo taloga koji sadrži tako iskuvan sok računa se potrebna filtračna površina za laki sok sa 15 m2 za svakih 10 vagona dnevno prerađene repe.

Dobijeni sok po tom filtriranju naziva se lakim sokom ide na dalju preradu na otparnu stanicu radi zgužnjavanja.

Saturacioni efeka. Ako upoređimo difuzni sok sa lakim sokom vidimo da je čišćenjem odstranjeno mnogo nešećera koji su se nalazili u difuznom soku. Uspeh tog čišćenja tj. koliko ie nešećera bilo odstranjeno iz soka pri čišćenju i saturaciji nazivamo saturacionim efektom.

Ako je saharizacija difuznog soka koji smo dobili preradom repe 18,8 Bx, polarizacija 14,5 onda je njegov kvocient 88,3 (čistoća). Nešećera je u tom soku 16,8—14,5=2,30; ili na 100 delova polarizacionog šećera u tom soku:

2,30 x 100 / 14,50 = 15,86 delova nešećera.

Ako je dobijen laki sok sa saharizacijorn 15,9 Bx. polarizacijom od 14,30, onda je čistoća tog lakog sok§, 89,93, a nešećera u tom lakom soku je 15,9 —14,3 = 1,60 ili na 100 delova polarizacionog šećera u tom lakom soku sadržano je:

1,60 x 100 / 14,30 = 11,18 delova, nešećera.

Saturacioni efekat je prema tome: 15,88—11,18 = 4,68.

Na 100 delova nešećera u difuznom soku bilo je odstranjeno

4,66 x 100 / 15,86 = 29,50% ili iz prvobitnih 2,30 delova nešećera u difuznom soku bilo je odstranjeno 14,30 x 4,68 / 100 = 0,67 delova nešećera.

Kako se pri ovakvom izračunavanju unose sve pogreške učinjene pri analizama, a ne uzima u obzir gubitak u šećeru tokom rada, to se ne može smatrati ispranim, kao što nije potpuno ispravno ni izračunavanje saturacionog efekta iz analize blata, jer se ne dobiju potpuno sigurni rezultati.

Alkalitet sokova. Kako smo pre spomenuli saturiramo na poslednioj saturaciji do alkaliteta soka 0,01 do 0,02% kreča. Otparivanjem bi se taj alkalitet mora povisiti u srazmeri sa ugušćivanjem. Međutim, sem te normalne pojave povećanja alkaliteta zbog zgušeavanja često se dešava da alkalitet tokom otparivanja isčezne ili oslabi, a vrlo retko da poraste iznad normalnog do kojeg dolazi usled zgušnjavanja soka. Te pojave možemo protumačiti ako pogledamo koja sve jedinjenja sadrži sok i šta se sa njima događa pri čišćenju i saturiranju.

Alkaliske soli onih organskih i neorganskih kiselina koje se kriju sa krečom netopljive soli, daju soku trajan alkalitet. Mutne, te kiseline se istalože kao kalcijeve soli pri čišćenju i saturaciji, a alkalije ostanu u soku kao hidroksidi ili karbonati. Te alkalijske soli su jedinjenja alkalija sa anoraranskim kiselinama: fosfornom, sumporna, kao i organskim, oksalnom, vinskom, limunovom. ćilibarskom i dr.

Druga grupa su soli onih kiselina koje sa krečom daju rastopljive soli ta jedinjenja uništavaju alkalitet soka na taj način to se najpre stvore rastopljive soli kalcijuma koje zatim delovanjem ugljene kiseline pri saturaciji menjaju svoj kalcijum sa oslobođenim alkalijama stvarajući. tako nove alkalijske soli dok se kalcijum taloži kao karbonat. Time se slobodne alkaiije. koje su bile u rastvoru vežu sa te kiseline i alkalitet iščezne. U tu grupu spada invertni šećer koji će se delovanjem kreča raspada na organske kiseline, koje daju rastopljive krečne soli, a sem toga amidi i aminokiseline, Alkalitet koji izčezava kuvanjem, daju soli amonijaka, (koji se delovinjem treba oslobađati kuvanjem isparava).

Prema tome koji od gore pomenutih jedinjenja preovlađuje u soku dobije se i sok sa trajnim alkalitetom ili sa alkalitetom koji se gubi daljom preradom.

U normalnim godinama, kada ima dosta vlage i kada je vegetacija repe normalna, nalazi se u repi dosta alkalija i alkalitet dobijenih sokova je trajan. Sušnih godina, kada repa ne može iz tla, usled nestašice vode, izvući dosta alkalija, kao i kod bolesne repe, kada se koren repe napuni azotorn, a naročito u jedinjenjima kao što su amidi, alkalitet je samo prividan, dolazi od amonijaka, a gubi se tokom otparivanja. Tokom prerade — da bi se alkalitet održao, a da se otparivanjem i kuvanjem ne bi saharoza invertirala, vrši se veštačko alkaliziranje dodavanjem sode, Soda se dodaje na malaksere ili pre druge saturacije, ali dodavanje mora biti ograničeno na najnužnije jer alkalije spadaju u melasotvorna jedinjenja,

Kod normalnih sokova i pri ispravnim radu ostane vezanog kreča u sokovima samo 0,001 do 0,003%, dok kod prerade pokvarene repe količina vezanog kreča može iznositi i preko 0,1%. Te krečne soli ometaju rad pri Iruvanju šećera. Iz sokova se uklanjaju veeom upotrebom kreča pri čišćenju, kao i dodavanjem sode, koja vrši funkciju otsutnih normalnih alkalija u repi.

Ako ge slučajno alkalitet zgušćivanjem abnormalno povisi, zrnak je da se na poslednjoj saturaeiji presaturiralo, pa su se time stvorili kiseli karbonati koji kuvanjem prelaze u normahie i tim povisuju, prirodno, abnormalni alkalitet.

Noviji načini čišćenja soka

Pokušaji čišćenja sokova pomoću električne struje, elektroosmotičnim filtriranjem i ozonacijom srednjeg soka, nisu doveli do uspešnih rezultata da bi se mogli uvesti u praksu kao bolji i jevtiniji načini eišćenja sokova.

U fabrici šećera »Maunt Plesent« (Mičigen) u SAD koja dnevno prerađuje 150 vagona repe, 1941 godine za vreme kampanje vršeni su opiti u fabričkoj razmeri čišćenja sokova posle druge saturacije po metodi firme »Petri Dopp«.

Pomoću te metode iz soka se najpre odstranjuju skoro potpuno kationi, a zatim anioni i koloidi šećera sadržanih u soku i dobiju se sokovi šistoće blizu 100%, pa prema tome otpadaju gubici šećera u melasi. Metoda se zasniva na sposobnosti nekih jedinjenja da, menjaju ione. koje eadrži neki rastvor i to apsorpcijom katjona soli dajući rastvoru u zamenu ’vodonikov katicn H’. Takvi menjači iona zovu se k a t e k s i. Drugi menjači apsorbuju anione iz rastvora dajući u zamenu rastvoru anion OH’ i zovu se aneksi. Kation H’ i anion OH’ jedinjenjem daju vodu.

Kateksi mogu biti prirodni — zeoliti, i veštački — silikati, sulfonisani ugljeni, osobito treset i lignit ih veštaoke smole uglavnom fenolformalđehidnog i tanin.formaldehidnog tipa.

Aneksi mogu biti neorganski — dolomiti i silikati teških metala’, kao i organski, i to veštačke smole amino.formaL dehidnog tipa.

Kateks koji je primenila firma Petri i Dopp je sintetički, organskog porekla. Njegov sastav i način dobijanja nije još poznat. To je crn zrnasti materijal. zrno je razmere 0,5 do 2 mm.

Filtriranjem preko kateksa postaje sok vrlo kiseo i pokazuje pH 2. Da bi se sprečila inverzija šećera, sok se mora pre fiitriranja preko kateksa, ohladiti na 20°C. Tu filtriranjem odstrajne se kationi soli i zato sok postane tako kiseo.

Filtriranjem preko aneksa odstranjuju se anioni pošto su se odstranili kationi fiitriranjem preko kateksa. Izgleda da filtriranjem preko aneksa ne nastaje izmena iona već da se na aneksu prosto apsorbuju kiseline. Aneks koji proizvodi firma Petri i Dopp isto tako je veštački, kao i kateks. To je zrnast materijal svetlo krem boje, veličina zrna 0,5 do 2 mm.

Posle filtriranja preko kateksa u nastalom kiselom rastvom pokazuju se koloidi, osobito obojena jedinjenja, labilnog stanja koja se lako apsorbuju i talože. Zato se pre filtriranja preko aneksa, a posle filtriranja preko kateksa filtrira sok preko aktivnog ugljena »darko«, koji isto tako izrađuje firma »Petri i Dopp«. Tim filtriranjem preko aktivnog ugljena odstrane se iz soka koloidi i obojena jedinjenja. I aktivni ugljen »darko« je zrnaste strukture, veličine zrna 0,5 do 2 mm.

Kao kateksi, i aneksi su obično u formi gela, imaju rešetkastu strukturu i zato veliku površinu, čime se i može obja. sniti njihova velika moć apsorpcije.

III Poglavlje Dobijanje gustog soka isparavanjem lakog soka

Stanica za isparavanje

Gusti sok

Laki sok je rastvor šećera i nešećera u vodi. Nešećeri iz lakog soka ne mogu se dalje odstraniti pomoću metode čišćenja koja se upotrebljava pri dobijanju šećera iz repe.

Laki sok je redak rastvor koji sadrži samo 14 do 16% suvih materija na 100 delova vode (saharizaeija). Ua bi se’Tž toga soka dobio rastopljen šećer, mora ispariti voda. Iz lakog soka ne isparavamo odjedanput toliku kolieinu vode da ne bi usled presićenosti, koja bi time nastala, iskristalisao šećer, nego isparavamo samo toliko vode dok se laki sok ne zgusne do 55°—65°Bx. Rastvor koji tako dobijen a koji se posebno dalje’ preraiuje u šećer naziva septisfisnk

Količinu gustog soka koju ćemo dobiti iz lakog soka isparavanjem možemo izračunati iz jednačine G = L s / s, a količinu vode. koja mora ispariti iz jednačine V = L (1-s/s) .

Prirodno je da moramo znati koliko smo soka dobili iz 100 kgr. prerađene repe, da bi smo mogli izračunati, kako količinu gustog soka u procentima na repu, tako i količinu vode koju moramo ispariti, u procentima na repu. U prednjim jednači. nama G znači količinu gustog soka, L — količinu lakog soka, s — saharizaciju lakog soka, S — saharizaciju gustog soka i V — količinu vode koja isparava. Uzećerno npr., da je saharizacija lakog soka 15,2° Bx, saharizacija gustog soka 60° Bx, količina lakog soka 122 kgr. na 100 kgr. prerađene repe. Gusti sok (G) biće prema tome: G = 122 15,2 / 60 = 30,9. Količina vode

koja ispari (V) biće: V = 122 (1-15,2/60) = 90.09. Prema tome na svakih 100 kgr. prerađene repe moramo ispariti u stanici za isparavanje 90,09 vode, odnosno pri preradi od 100 vagona šećerne repe 90,09 vagona vode.

Vrste pare

Na stanici za isparavanje lakog soka, kao i za druge potrebe u fabrici šećera, upotrebljavaju se razne vrste pare. Njihovi nazivi i osnovne osobine su sledeće:

Oštra para, je ona koja se proizvede u kotlovima u kotlovnici, a upotrebljava se bilo za pogon mašina, bilo u druge razne svrhe, kao takva ili redukovana.

Returna para ie ona koja je već izvršila rad u nekoj mašini na protivpritisak, tj. na mašini gde se para ne iskorišćava do potpune kondenzacije. Takvu pari moramo pre upotrebe očistiti od ulja u odeljivačima ulja i vode.

Bridova para je ona koja se razvija iz soka njegovim isparavanjem, pa se kasnije upotrebljava u druge svrhe.

Stanica za isparavanje

Isparavanje lakog soka vrši se pomoću toplote koja se mora dodati rastvoru, da bi voda isparila. Kako smo malopre izračunali, moraju ispariti ogromne količine vode. Zato ie stanica za isparavanje najvažnija u TX>gIedu ekonomije~tdI plote u sccemoi fabriici. Nastoiania tehnologa išla su tim da se svrsi shodnoih kombinacijom aparata utroši što manje pare, proizvedene u kotlamici (u stanici za isparavanje).

Prvobitno isparavanje, koje se sastojalo u tome što se dovodila para potrebna za iparavanje, dok se para koja se razvL jala isparavanjem soka puštala neiskorišćena, bilo je veoma skupo. Na jednom takvom aparatu bilo je potrebno 100 kgr. returne pare od 112°C., da ispari 94 kgr. vode. Radi toga se u šećernoj industriji prešlo na drugi način iskorišćavanja pare za isparavanje. Nekoliko aparata za isparavanje povezuju se međusobno na takav način što se samo u prvi aparat uvodi potrebna para za isparavanje, dok se u drugom aparatu upotrebljava para koja se razvila isparavanjem vode iz soka u prvom aparatu, a u trećern se opet upotrebljava ona koja se razvila isparavanjem u drugom aparatu, u četvrtom ona iz trećeg aparata itd.

Pri tome sok prelazi iz jednog aparata u drugi i postepeno se sve više i više zgušnjava. Da bi se omogućilo ovakvo iskorišćavanje bridove pare, koja u svakom sledećem aparatu ima sve nižu temperaturu, to se bridova para iz poslednjeg aparata odvodi na kondenzaciju (pretvaranje pare u tečnost), čime se proizvodi bezvazdušni prostor (vakum) koji omogućava ključanje soka u aparatima pri nižoj temperaturi. Time je omogućeno i iskorišćavanje bridovih para niže temperature za isparavanje u vakumaparatima.

Stanica za isparavanje može biti prema tome, iz jednog ili više aparata. Stanicu za isparavanje sa jednim aparatom, kao što je npr. Vakum aparat za kuvanje šećerno vino, nazivamo sa jednostrukim dejstvom (simple efekt), sa dva aparata međusobno povezana nazivamo sa d v ostrukim dejstvom (duble efect), sa tri aparata među. sobno povezana sa trostrukim dejstvom (triple efekt), četiri aparata međusobno povezana daju stanicu sa četvorostrukim dejstvom (kvadruple efekt) itd., prema broju aparata koji su međusobno povezani. Iz poslednjeg aparata uvek se para kondenzuje.

Ovakvim povezivanjem postignuta je velika ušteda pare, jer dok je kako smo gore naveli, kod jednostrukog dejstva sa 100 kgr. returne pare isparilo samo 94 kgr. vode, kod stanice sa dvostrukim isparilo ie 190 kgr. vode, kod stanice sa trostrukim dejstvom 285 kgr. vode, a kod stanice sa četvorostmkim dejstvom 380 kgr. — sve sa upotrebom iste kolieine returne pare.

Ovakvim međusobnim povezivantem aparata isparava u sva. kom aparatu jednaka količina soka, odnosno proizvodi se ista količina bridove pare. Pošto se iz poslednjeg aparata bridova para potpuno kondenzuje, to je ona potpuno izgubljena, pa se nastojalo da ta količina bude što manja. To se i postiglo na taj način što se iz prednjih aparata koristila bridova para ne samo za sparavanje u sledećern aparatu nego i za druge svrhe, kao što je zagrevanje soka u brzostrujnim ogrevačima soka i za kuvanje šećerovine. Time se smanjuje i količina bridove pare proizvedene u poslednjem aparatu, koja se usled kondenzacije, kako smo kazali, gubi, a ujedno se smanjuje i potrošnja pare u fabrici.

Pojedini aparati za isparavanje mogu se sastojati i iz više sudova, sajno se u tom slučaju upotrebljava ista vrsta pare za sve sudove koji sačinjavaju jedan aparat i isto tako dolazi u sve sudove sok iste gustine. Oni, dakle, funkcionišu kao jedan aparat.

Isparavanje se vrši upotrebom toplote koja se predaje tečnosti koju isparavamo. Brzina isparavanja, prema tome, za visi od količine toplote koju možemo predati soku koji isparavamo. Ova količina pak zavisi od veličine ogrevne površine na kojoj se toplota koja se dovodi u aparat u obliku pare, može predati soku koji isparava. Prema tome, jasno je da ogrevna površina mora ‘biti dosta velika i da mora odgovarati količini vode koja mora ispariti. Mora biti takođe dovoljna, da bi se u pojedinom aparatu razvila ona količina bridovih para koja je potrebna za isparavanje u sledećem aparatu, kao i za potrebe predviđene na drugim mestima.

Ogrevne površine moraju biti dovoljne, ali ne i prevelike, jer bi se kod uspravnih aparata, u tom slučaju, smanjila brzina cirkulacije i tim omogućilo taloženje na zidovima ogrevne komore, čime bi se smanjila i mogućnost da se toplota pare preda soku.

Sem ogrevne površine koja se kod aparata izračunava pre. ma količini repe za dnevnu preradu, odnosno prema količini soka koji mora ispariti (a ta količina mora biti jednaka za čitavo doba prerade) kod isparavanja igra ulogu i razlika između temperature pare koja se upotrebljava za isparavanje i soka koji isparava. Ukoliko je razlika tih temperatura veća utoliko se veće količine toplote iz pare mogu predati soku, pa se prema tome povećava i brzina isparavanja,

Vrste stanica za isparavanje

Upotrebljavaju se dve vrste stanica za isparavanje: na vakum i na pritisak.

Kod stanica na vakuum para iz poslednjeg aparata, skoro potpuno neiskorišćena, ide na kondenzaciju (upotrebljava se jedino za zagrevanje difuznog soka prve grupe brzostrujnih zagrevača), pa je time izgubljena, dok se para kod stanica pod pritiskom iskorišćava potpuno i iz poslednjeg aparata za zagrevanje, pa je zbog toga ta stanica za isparavanje ekonomičnija u pogledu iskorišćavanja toplote.

Stanice za isparavanje iz kojih se para koja se razvija u pojedinim aparatima upotrebljava samo za zagrevanje u sledećim aparatima, nazivaju se jednostavnim i danas se više ne postavljaju.

Stanica za isparavanje kod koje se iz pojedinih aparata oduzimaju bridove pare sem za zagrevanje u sledećem aparatu, još i u druge svrhe, naziva se »kombinovanom« i takve su stanice za isparavanje u svim modernim fabrikama šećera, pa i u našim.

Aparati za isparavanje

Pojedini aparati kod stanice na vakum mogu biti ležeći (više se ne nabavljaju pri postavljanju novih stanica za isparavanje) ili mogu biti stojeći.

Kako se u nekim našim šećeranama još nalaze ležeći aparati, to ćemo ih opisati,

Ležeći aparat »Wetlner-Jelmek«. Sastavljen je iz donjeg dela, u kome se nalazi ogrevna komora četvrtastog oblika i polo. vhsaa valjka položena duž stanica donjeg četvorougla. Sa obe strane zatvoren je gornji poluvaliak limovima.

Na donjem četvrtastom delu, na prednjoj i zadnjoj strani, pričvršćena je parna komora koia je opet poprečnim zidovima podeljena na odeljenja razne veličine tako da para struji kroz cevi u više pravaca. Cevi idu iz prednje komore do zadnje, a da bi bile ravne i da se ne bi ugnule, postavljeni su u aparatu poprečni limovi sa rupama kroz koje prolaze cevi i na kojima cevi leže. Ti limovi su uđaljeni jedan od drugoga jedan metar. Cevi su mesingane ili čelične a zatvaranje se sprovodi pomoću prstenova koji se pritisnu na zid aparata oko cevi pločama. Je. dna takva ploča je za 8 cevi i priteže se pomoću šrafova.

U svakom odeljenju parne komore nalazi se izvestan broj cevi koji je uslovljen količinom pare koja kroz to odeijenje prolazi. Svako sledeće odeljenje ima manji broj cevi zato što se para, prošavši kroz prednje odeljenje predavši delimično svoju toplotu soku, delom kondenzuje u vodu, tako da je količina koja mora proći kroz sledeće odeljeifte manja, pa se mora smanjiti 1 prečnik prolaza da para ne bi gubila brzinu. Pri tome para struji iz jednog odeljenja u drugo uvek u suprotnom pravcu. Potrebno je da takvih odeljenja ima više u prvom aparatu, ga se upotrebljava returna para, nego u drugima, gde se greje bridovim parama niže temperature.

Na gornjoj strani arapata nalazi se hvatač sok a. Bidove pare, koje se razvijaju iz soka, prolaze kroz taj hvatač da bi se zahvatile kapljice soka koje para eventualno nosi sobom.

Ležeći hvatač soka sastoji se iz valjkastog suda koji je pomoću dve široke cevi spojen sa aparatom. Radi zadržavanja kapljica soka koje para nosi sobom, postoje u unutrašnjosti dva sitasta lima, kroz. koja mora proći para. Na tim mestimaa zadržavaju se kapljice. Zahvaćeni sok odvodi se pomoću cevi sa ventilom u sočni prostor aparata.

Sl. 28 — Ležeći aparat „Wellner-Jelinek„

Izostavljeno iz prikaza

Umesto takvog hvatača može biti i okrugao sud bez sita, da bi para mogla nesmetano prolaziti. U tom slučaju ispod spoja tog hvatača sa aparatom nalazi se okrugli lim dvaput većeg prečnika od prečnika cevi koja spaja aparat sa hvata. čem. Taj lim je tzv. deflegmator a dužnost mu je da hvata kapljice koje para nosi. Naime, para iz aparata — da bi išla u hvatač — udara u deflegmator, menja pravac, pri čemu gubi brzinu, tako da se kapljice mogu odvojiti od pare na deflegmatoru.

Brdova para prelazi u sledeći aparat, gde se upotrebljava za zagrevanje soka ili se jedan deo, upotrebljava i u druge svrhe.

Armatura ležećih aparata sastoji se iz ventila za returnu i eventualno oštru paru. Pritisak oštre pare reguliše se tzv. regulatorom za pritisak. Sem toga postoje ventili: za odvođenje kondenzovanih voda i za odvođenje amonijaka koji ima sitne zavoje da bi se lakše moglo regulisati odvođenje amonijaka bez većih gubitaka pare. Zatim: ventile za dovođenje i odvođenje soka, termometar, stakla za posmatranje, manometar, aparat za dodavanje loja, vodomerno staklo i otvor za čišćenje. Pored toga mora postojati i ventil za dovođenje vode, kao j ventil za ispuštanje sadržine aparata u kanal. Ovaj ventil mora biti u kampanji oslepljen da radnik, na stanici za isparavanje ne bi puštao sok u kanal nehotičnim otvaranjem ventila ili da sok ne bi sam odlazio u kanal, ako ventil propušta..

Prvi aparat ima i ventil za sigurnost. Ostali aparati imaju iste ventde i manometre odnosno vakuomet r e i to obično sa živoni patent »F r i č«, a umesto ventila za sigurnost ventil za vazduh.

Radi povećanja ogrevnog prostora kod stanice za isparavanje sa ležećim prvim aparatom, kao i radi što manje upotrebe oštre pare u samom aparatu, postavljaju se obično uz prvi aparat tzv. cirkulatori,. Laki sok prolazi najpre kroz cirkulator, a iz njega odlazi u prvi aparat. Obično se postavljaju 2 do 4 takva cirkulatora. Cirkulatori imaju visinu ogrevnih cevi u prvom aparatu. To je cilindar u kome se između dva posebna dna nalaze cevi zavaljene u ta dva dna, a oko cevi ide para. Prostor nad cevima je spojen sa sočnim prostorom prvog aparata obično četvorouglastim cevima. Na cirkulatorima se greje oštrom parom za ikoju ima dovodni ventil kao i ventil za odvođenje kondenzovane vode.

Kako smo spomenuli, ogrevna komora kod ležećih aparata sastoji se >iz cevi, obično mesinganih, dužine cd 4,5 do 7,5 m. prema dužini aparata, kroz koje prolazi para. čišćenje cevi se ne može sprovesti mehanički za vreme kampanje kao kod stojećih aparata, jer bi se morale otvoriti potpuno parne komore kao posle kampanje, pa se stoga za vreme kampanje, ukoliko se na njih nataloži kamen, mogu čistiti samo iskuvavanjem.

Kao što smo rekli, ovi aparati imaju prednost pred stojećim utoliko što para brže cirkuliše kroz cevi, jer prelazeći iz jednog sistema cevi u drugi, kako se kondenzuje, tako se smanjuje i ukupni prečnik sistema cevi, da bi kroz cevi prolazila podjednaka količina pare. Mana im je što se vođa stvorena kondenzacijom pare skuplja na donjoj površini cevi, čime taj deo cevi postaje teže prolazan za toplotu, pa se time istovremeno snizuje i koeficient transmisije toplote. Sem toga, usled njegove velike dužine, mestimično nastanu udubljenja u kojima se kondenzovana voda zadržava u debljem sloju, što negativno utiče na koeficient transmisije toplote. Sok kod ovih aparata ne cirkuliše strujanjem proizvedenim kuvanjem soka, već samo ključanjem na površini.

Stojeći aparat zvani »Robert«. To je stojeći valjak sa ispupčenim dnom od železnog lima. Odnos širine prema visini obično je kao 1 :2. U donjoj trećini aparata nalazi se ogrevna komora koja se sastoji iz mesitmičnih ili čeličnih cevi prečnika 20 do 50 mm., visine 1 do 2,5 m. Cevi su zavaljane između dva posebna dna. Sem toga ima jednu ili više cevi širokih 120 do 500 mm., koje imaju cilj da ubrzaju cirkulaciju soka oko ogrevne površine. Radi povećanja ogrevne površine može čitava ogrevna komora biti obešena u aparatu, tako da se između ogrevne koridore i zida aparata nalazi prazan prostor u obliku prstena. Time se povećava ogrevna površina. Što je prečnik cevi manji i cevi kraće, sok brže struji duž zidova ogrevne komore i obratno.

Prostor između donjeg dna i ogrevne komore mora biti što manji da bi čitav sok u apara.tu što bolje cirkulisao.

Nad gornjim dnom aparata nalazi se hvatač s o k a u obliku valjkastog stojećeg suda .u koji ulazi široka cev sa rupicama. Sok koji se skupi u hvataču odvodi se pomoću cevi, koja ima ventil u sočni prostor aparata. Sem toga, radi što boljeg odvajanja soka od bridove pare nalazi se pod izlazom za pare u hvatač, deflegmator koji smo već opisali kod ležećeg aparata. Hvatač može biti i kao kod ležećih aparata.

Armatura aparata se sastoji iz ventila kojim se dovodi sok. Sok se pomoću ugnute cevi dovodi do prostora ispod ogrevne komore ili nad gornje dno ogrevne komore. Eventualno se uvodi u aparat sa dve suprotne strane. Cev za odvođenje soka nalazi se na dnu aparata i snabdevena je ventilom. Pored otvora za čišćenje u gornjem delu aparata i donje dno ima otvor radi čišćenja i popravaka donjeg dela komore. Sem toga ima ventil za dovod pare, ventil za dovod vođe u aparat, kao i ventil za dovod vođe u ogrevnu komoru radi njenog probanja. Zatim, ventil za odvođenje kondenzovane vode i amonijakovih gasova, manometar, stakla za posmatranje, vodomerno staklo, termometar, kako u soenom tako i u parnom prostom, mazalicu za dodavanje loja ili ulja, ventil za sigurnost i vazdušni. ventil.

Sl. 29 — Stojeći aparat „Robert„

Izostavljeno iz prikaza

Poslednji aparati, kao i kod ležećih, imaju vakuometre.

Kod ležećih aparata bolje cirkulišp nara. a kod stojećih bolje sok. Zato se i kod stanice za isparavanje sa ležećim aparatima poslednji aparati postavljaju stojeći, jer je kod ležećih cirkulacija slaba, a sok viskozan, pa usled toga potamni.

Aparati na pritisak. Starijih sistema aparata pod pritiskom ima više. Kod nas se još upotrebljava aparat »Kestner«, i to obieno kao predkuvač kod stanice na vakum da bi se povećao njen kapacitet. Aparat se sastoji iz dva dela: donjeg dugog, valjkastog, u kome se nalazi ogrevna komora sastavljena iz čeličnih ili mesinganih cevi koje su zavaljane u posebno gornje i donje dno. Cevi su. prema dužini aparata, duge do 7 m. Gornji deo je niži i u njemu se odvaja sok od bridove pare dobijene isparavanjem soka.

Ulazni ventil za dovođenje soka u aparat nalazi se u donjem delu aparata ispod ogrevne komore. Sok ulazi u cevi koje napuni samo do 1/7 visine, i to u donjem delu. Dovođenje se reguliše auto. matski da bi visina bila održana. Delovanjem pare u ogrevnoj komori sok isparava i od njega se stvaraju mehuri koji ga teraju u vrlo tankim slojevima duž cevi n i više. Na taj način sok vrlo brzo isparava.

Kako smo već spomenuli sok se od pare odvaja u gornjem delu — separatoru. To je centrifugalni odvajač soka od pare koji se sastoji od odbojnog lima pod kojim je učvršćen prsten u. kome su postavljene ugnute lopate, kao lopate kod radialne tur. bine. Nad tim odvajačem na. lazi se još niz limova koji imaju ulogu deflegmatora.

Usled velike brz-ne strujanja, sok se zadržava u aparatu vrlo kratko vrerne, pa se zato može upotrebiti za ogrevanje para visoke temperature od 140°C., koja se uvodi ventilom na donjem delu ogrevne komore. Na donjem delu komore nalazi se ventil za odvođenje kondenzovane vode, a na gornjem ventil za odvođenje nekondenzovanih gasova. Ventil za odvođenje soka nalazi se u gornjem delu aparata. Sem toga aparat ima ventil za vođu za probanje parne komore, ventil za vodu za ispiranje, ventil za sigurnost, tehnometar, manometar, vodokazno staklo i stakla za posmatranje.

Sl. 30 — Aparat „Kestner„

Izostavljeno iz prikaza

Da bi sok brzo strujao prečnik cevi je 30 do 40 mm. Sok koji ulazi u aparat mora biti zagrejan na temperaturi koja je oko 3°C. niža od tačke ključanja soka koji isparava, da bi aparat dobro radio. Ako je sok hladan, aparat ne radi dobro. Brzim strujanjem soka uslovljen je vrlo visok transmijsiski koeficient toplote toga aparata, kao i mala ogrevna površina. Mane toga aparata su čišćenje i zamena tako dugačkih ogrevnih cevi.

Predkuvači. Sem aparata »Kesner«, kod stanica za isparavanje na vakum kao predkuvači koji se zagrevaju oštrom parom upotrebljavaju se i aparati P a u l y. To su stojeći aparati visoki i uži od drugih stojećih aparata. Ogrevna komora se sastoji iz cevi, kao i kod ostalih stojećih aparata. Bridova para iz predkuvača upotrebljava se za kuvanje u prvom aparatu stanice za isparavanje, a može se, delom, upotrebiti i u druge svrhe. U tom slučaju uvodi :se u prvi aparat returna para.

Predkuvača može biti jedan ili više, a upotrebljavaju se obično zato, da se poveća dejstvo stanice za isparavanje koja je premala ili, ako je malo returne pare da bi pomoću nje mogao, bez uvođenja oštre pare, ispariti sok koji dolazi u stanicu za isparavanje.

Aparat »Vincik-Turek«. To je stojeći aparat na pritisak koji svojim načinom cirkulacije soka omogućava upotrebu pare višeg pritiska i temperature. Ogrevna komora sastoji se iz mesinganih cevi dužine 2,5 m. koje su zavaljene u dva ravna dna. Donje dno aparata je ravno ili ispupčeno munutra, da bi mrtvi prostor soka bio što manji. Ispod donjeg dna ogrevne komore nalaze se železne pregrade kojima je donji sočni prostor razdeljen na 6 do 10 samostalnih odeljenja. Nad gornjim dnom ogrevne komore sprovedena je ista podela železnim pregradama koje dostižu stalnu visinu, tako da sok može isparavati, a iz jednog odeljenja u drugo prelazi cirkulacionim cevima prečnika 100 do 150 mm. kojima su pojedina odeljenja naizmenično spojena.

Prvo odeljenje ima levak u koji dolazi laki sok, a iz toga odeljenja prelazi cirkulacionim cevima u ostala odeljenja. Kako je ii aparatu pritisak veći od jedne atmosfere, sok cirkuliše samostalno i brzo, tako da je isključeno prepaljivanje ili taloženja soka. Tim je ujedno omogućeno veće isparavanje soka prema ostalim stojećim aparatima. Hvatač soka je udešen tako da onemogućava prelaženje soka iz aparata.

Aparat je snabdeven, ,kao i ostali stojeći aparati, svim ventilima za dovođenje returne i oštre pare, za dovođenje i odvodnje soka, za vodu, za vodu radi probanja ogrevne komore, ventilom za sigur. nost, ventilom za odvođenje kondenzova. ne vode i nekondenzovanih gasova, stakli. ma za posmatranje, vodomemim staklom, ventilom za dodavanje loja ili ulja, termometrom u, sočnom i parnom prostoru, manometrom i otvorom za čišćenje.

Aparat »Škoda« Turek. Sazavski. Ogrevna komora ovog aparata slična je brzostrujnim predgrejačima. Dužina cevi iznosi 4 m. Smesa soka, ide u konični, odeIjivač, a otuda para, odvojena od soka, ide u ogrevnu komoru sledećeg aparata, dok sok cirkulacionom cevi odlazi u sledeći ili se delimično vraća u isti aparat.

Aparat »Škoda.Turek«. Ovaj se aparat sastoji iz 3 ogrevne komore dužine po 6 m. Sok dolazi u prvu ogrevnu komora u najniži deo i prelazi u dragu ogrevnu komora bez odvajanja soka od pare. Iz te prelazi u treću komoru, pa se time postiže veća brzina cirkulacije jer je sa sokom pomešana i para. Iz treće ogrevne komore ide smesa pare i soka na odeljivač, gde se sok odvoji od pare, te para i sok, odeljeni, prelaze u sleđeći aparat.

Stanica za isparavanje na pritisak »Radakal«. Kod ove stanice sok u aparatima cirkuliše između dve cevi koje se, obe, zagrevaju tj. u ogrevnu cev umetnuta je još jedna cev koja se zagreva. Para ide najpre u unutrašnju cev, a iz ove ide oko druge ogrevne cevi. Radi bržeg strajanja unutrašnja cev ima prema visinama razni profil. Tim se postigne tako brzo strajanje, da sok prođe kroz čitavu stanicu za isparavanje za oko 7 minuta.

Nepogodna strana ove stanice za isparavanje je, što se teško čisti, pa se prema tome teško upotrebijava u zemljama gde su čistoće sokova niske usled čega se stvara mnogo taloga.

Transmisioni koeficient toplote

Pre nego što pređemo na sam rad u stanici za isparavanje moramo se upoznati sa najvažnijim činiocem za brzinu isparavanja, a to je tzv. transmisioni koeficient toplote. Transmisioni koeficient toplote je broj kalorija koje u jedinici vremena (npr. za 1 h) prođu jednim m.2 ogrevne površine do tečnosti koja isparava, pri razlici temperature između pare i tečnosti od 1°C. Transmisioni koeficient toplote izračunava se iz sledeće jednačine:

K = 1 / a1 + d/ lambda + 1/ a2

U ovoj formuli a1 i a2 su otpori sa koje strane ogrevne površine, koji se suprostavljaju prelazu toplote, d znači debljinu ogrevne površine, a X je broj sprovodljivosti metalne ogrevne površine. X je broj kalorija koje kroz jedan sat prođu kroz 1 m2 ogrevne površine debljine 1 mm., kod razlike temperature od 1°C.

Prema Classen-u koeficient transmisije toplote za 1 sat na 1 m2 ogrevne površine prema brojevima koji su praktično dobijeni u pogonima iznosi:

–	Ležeći četvorostruki aparat	Stojeći četvorostruki aparat	Stojeći četvorostruki aparat sa predkuvačem
Predkuvač	–	–	3.000 kal.
I aparat	1.980 kal.	3.000 kal.	2.700 kal.
II aparat	1.800 kal.	1.980 kal.	1.800 kal.
III aparat	1.200 kal.	1.500 kal.	1,200 kal.
IV aparat	900 kal.	960 kal.	720 kal.

Iz formule po kojoj se izračunava transmisioni koeficienat toplote vidi se da on zavisi, od materijala od koga je izgrađena ogrevna površina kao i od debljine zida ogrevne površine, pa se te činjenice moraju uzimati u obzir pri izradi ogrevne komore. Iako je bakar najbolji sprovodnik toplote, ogrevne cevi su se veznom pravile od mesinga, a kasnije se prešlo na čelik, iako slabije sprovodi toplotu.

Dalje, vidimo da transmisioni koeficient zavisi od otpora koji se suprostavlja prelazu toplote sa obe strane ogrevne površine. Otpori sa unutrašnje strane zavise od debljine sloja vode koja nastaje kondenzacijom pare na unutrašnjoj strani zagrejane površine, kao i od brzine kojom ta kondenzovana voda otiče niz zidove i od brzine kojom se taj sloj vode ponovo obnavlja.

Kako je voda slab sprovodnik toplote, to i njeno zadržavanje na zidovima zagrejane površine uveliko snizuje transmisioni koeficient toplote. Da bi sloj kondenzovane vode bio što tanji i da bi što pre otišao, zidovi cevi moraju biti potpuno glatki, a ne rupičasti, a isto tako mora biti potpuno odvodnjavanje parne komore. Kako se pre kampanje zagrejani prostori probaju pomoću vodenog pritiska, mora se paziti da se posle ispuštanja vode osuše, da voda ne bi ostala na zagrejanoj površini.

Na isti način snizuju koeficient toplote i gasovi koji se nalaze u pari, bio to vazduh ili amonijak ili ugljena kiselina. Gasovi su loši sprovodnici toplote, pa se moraju iz parnih komora odstraniti. Kako su obično lakši, to se skupljaju na gornjoj strani zagrejane komore i na tim mestima stvrdne sloj koji onemogućava dodir pare sa zidovima zagrejane komore. Zato se kod aparata za isparavanje odvođenje gasova vrši na gornjem delu komore, ali se mora paziti da ventil ne bude suviše otvoren, jer bi u tom slučaju nastali gubici u pari, koja bi sa gasovima izlazila iz zagrejane komore. Ventil se otvara prema iskustvu na 1/4, 1/2 ili 3/4 okretaja. Teži gasovi odlaze sa kondenzovanom vodom, a mogu se odvoditi i posebnim cevima.

I kod ležećih i kod stojećih aparata otvori za odvođenje gasova moraju biti na najvišem mestu komore.

Amonijaka je utoliko više ukoliko ga je više bilo u sokovima i ukoliko su oni bili presaturirani, a deluje veoma štetno i na mesingane cevi.

Na transmisioni koeficient toplote utiče u velikoj meri i brzina kojom struji para kroz zagrejanu komoru. Prirodno je da će koeficient biti veći što je strujanje pare brže, jer se tako mogu predati veće količine toplote rastvoru koji isparava.

Kod stojećih aparata para ulazi velikom brzinom u zagrejanu komoru, te je na tom delu zagrejane komore i najjače isparavanje, dok je dalje isparavanje manje jer strujanje prestaje. U ležećim aparatima je to bolje izvedeno, jer para ide iz jednog sistema cevi u drugi, uvek manji od prethodnog, te je strujanje pare brže.

Da bi para svoju toplotu mogla što pre preneti na tečnost koja isparava potrebno je što brže smenjivanje delova tečnosti koja dolazi u dodir sa zagrejanom površinom. U stojećim aparatima je to već uslovljeno time što sok prolazi kroz sve cevi u kojima je pomešan sa mehurićima pare koji teže da što pre stignu na površinu. Sem tih uskih cevi postavljene su obično i šire, tzv. cirkulacione cevi kojima se sok sa površine, oslobodivši se mehurića pare i postajući tim teži, vraća na dno, da ponovo, pomešan sa mehurićima pare, dođe na površinu zagrejane komore. Tako je cirkulacija soka duž zagrejane površine vrlo brza, a transmisioni koeficient toplote utoliko viši.

U pojedinim slučajevima cirkulacija se povećavala i stavljanjem železnih ili drvenih štapova u cevi, da bi se suzio prostor i tim povećala brzina soka. Povećanje cirkulacije može se sprovesti i tako što se u prve aparate, gde je sok ređi, stave zagrejane cevi manje srazmere od cevi u poslednjim aparatima, gde je sok gušći, viskozniji i, prema tome, teže pokretan.

Kod ležećih aparata, gde para ide kroz cevi, sok cirkuliše samo usled kuvanja. Zato ipak u tim aparatima para cirkuliše brže nego para u stojećim aparatima.

Transmisioni koeficient toplote opada sa temperaturom, zato što su hladniji sokovi uvek viskozniji od toplijih, pa je prema tome njihovo strujanje u aparatima sporije i time otežano predavanje toplote soku. Da se to popravi, osobito kod poslednjeg vakumaparata stanice za isparavanje, povećava se razlika između temperature pare kojom se greje i soka, i to stvaranjem jakog vakuma, čime se povećava transmisioni koeficient toplote.

Rad na stanici za isparavanje

Svi aparati napune se vodom do odgovarajuće visine. čim se dobije returna para posle puštanja mašina u pogon, počne se lagano kuvati. Kuva se polagano sve dok ne dođe laki sok na isparavanje, dodavajući neprestano toplu vodu prema tome kako isparava, da bi se u aparatima održala potrebna visina vode. Pre nego što se počne sa kuvanjem moraju se amonija. kovi ventili otvoriti na potreban broj zavoja, kao i ventil za odvođenje kondenzovane vode iz parnih komora.

Kod stanica na vakum moraju se otvoriti ventili za barometričnu kondenzaciju. Čim počne prelaziti laki sok zatvori se ventil za toplu vodu, da se sok u isparavanju ne bi razređivao. Laki sok prelazi iz aparata u aparat i zgušnjava se na gustinu koja se u dotičnoj fabrici želi i može postići.

Temperatura ključanja soka u aparatima zavisi od čitavog pritiska tečnosti koja isparava, pa prema tome raste sa pritiskom, odnosno sa visinom i soka za isparavanje. Da bi se što bolje iskoristila zagrejana površina, visina soka mora biti takva da sok pokriva čitavu zagrejanu površinu, kao i da dodir soka sa zagrejanom površinom bude što potpuniji. To se postiže dobrom cirkulacijom soka, koja opet zavisi kako od konstrukcije aparata, tako i cd gustine, odnosno viskoznosti soka.

Praksa je pokazala da se najbolje vrši isparavanje ako se kod stojećih aparata drži visina soka u prvom i drugom aparatu do 2/3 zagrejanih cevi, u trećem aparatu do polovine, a u četvrtom do donje trećine zagrejanih cevi. Te visine treba da budu označene na vodokaznim staklima, ‘kako bi se i održavale i tim postizao najveći efekat isparavanja stanice za isparavanje. Ako se pojedini aparati u stanici za isparavanje pre. pune, povišava se pritisak tečnosti na površinu zagrejane komore i povećava temperatura ključanja. Time se smanjuje efekat isparavanja toga aparata. Ne sme se dozvoliti ni da količina soka bude niža od određenih visina, jer bi se u tom slu. čaju šećer iz soka mogao na gornjem delu zagrejane ploče zapeći i karamelisati, čime bi sokovi postali tamniji, a nastali bi i gubici u šećeru.

U slučaju da nema dovoljno :soka usled nekog kvara u prethodnim stanicama, treba regulisati paru i uzimati toplu vodu u stanicu za isparavanje. Ako se stanica za isparavanje prepunjava, znači da je laki sok previše razređen ili da je prerada iznad kapaciteta stanice. Ukoliko je i pri normalnom radu to prepunjavanje postalo svakodnevnim, znači da se na zagrejanu komoru istaložilo iz soka toliko taloga da je koeficient transmisije postao vrlo mali, pa se mora pristupiti čišćenju stanice.

Kod ležećih aparata drži se visina soka: kod prvih aparata na 2/3 visine ogrevnog sistema, a u poslednjim do polo. vine visine ogrevnog sistema. Tim visinama soka, kako kod stojećih tako i kod ležećih aparata, postiže se da je ogrevna površina pokrivena sokom i da sok brzo isparava. Inače i za ležeće aparate vredi ono isto što smo kazali i za stojeće.

Da bi isparavanje bilo dobro, mora se postaviti kao pravilo da se lak sok po mogućnosti ravnomerno uvlači, a ravnomerno oduzima gust sok. Onaj koji vrši isparavanje otvaranjem ili pritvaranjem odnosnih sočnih ventila na pojedinim aparatima, reguliše visinu soka u pojedinim aparatima, tako da ona odgovara već spomenutim visinama.

Ako u prvi aparat dolazi suviše lakog soka treba povisiti količinu pare koja se uvodi, da bi što više soka moglo ispara. vati. Nedostatak pare u prvom aparatu može se lako konstatovati jer u tom slučaju pritisak u zagrejanoj komori otpada. Povećanje količine lakog soka može biti uslovljeno raznim uzrocima, npr.: većim uzimanjem soka u odmerne sudove, dodavanjem veće količine vode od hlađenja prese soku; može nastati zbog toga što ventil za dovođenje vode propušta, ili je slučajno otvoren. Taj ventil treba češće kontrolisati, da se stanica za isparavanje ne bi uzalud opterećivala dovođenjem obične vode. Najbolje je da se taj ventil isključi, jer ako zatreba može se potrebna voda dodavati i preko Mareš filtera.

Isto tako može se desiti da koja cev zagrejane komore dobro ne zaptiva ili da je naprsla. Ako je nezaptivanje manje, para iz zagrejane komore ulazi u sok i razređuje ga, što se opazi i na sokovima, jer ih para koja ulazi podiže. Ako je pukotina veća ili ako u stanici za isparavanje nastane zastoj, sok ulazi u zagrejanu komoru i kondenzovane vode pokazuju sa ajfanaftolom reakciju na šećer. Time nastaju gubici u šećeru pri isparavanju. Uzimanjem proba sa pojedinih kondenzacionih lonaca od pojedinih aparata može se ustanoviti na kom je aparatu greška. Ako para ulazi u sam aparat može se to konstatovati i uzimanjem soka iz pojedinih aparata, jer je u tom slučaju na tom aparatu sok ređi nego što bi trebalo da bude pri normalnom isparavanju.

Ako u pojedinim aparatima temperatura opada a pritisak je na prvom aparatu ostao isti, znači da se kondenzovana voda iz zagrejane komore preko ‘lonca za odvođenje kondenzovanih voda, ne odvodi dovoljno ili su amonijačni ventili na loncima suviše otvoreni. U tom slučaju treba pregledati lonce za odvođenje kondenzovane vode, kao i ventile za odvođenje nekondenzovanih gasova na njima. To se poznaje po tome što u aparatu, pred aparatom u kome je lonac za odvođenje kondenzovane vode prepunjen, opada vakuum i povećava se tačka ključanja soka.

Kod stanice na vakum najpogodniji vakum u poslednjem aparatu je 60 mm, živinog stuba. Pri manjem vakumu manja je i razlika temperature između temperatura na celoj stanici pa tim i manj-i efekat u pogledu isparivosti, radi čega se mora povisiti količina vode koja se ubrizgava u kondenzator i eventualno, povećati broj obrtaja vazdušne pumpe. Opadanju vakuma mogu biti i drugi uzroci sem nedovoljne količine vode, npr., ako je voda koja se ubrizgava suviše topla, ili ako dolazi suviše soka u poslednji aparat za isparavanje, tj. kada u poslednjem aparatu sok nije dovoljno gust. Uzroci mogu biti i što ventili na vakum aparatima nisu dobro zatvoreni ili što se odjednom počelo mnogo kuvati. Uzrok može biti i to što se za podmazivanje cilindra vazdušne pumpe upotrebljava loše ulje, koje se raspada i začepljuje kanale taložeći se i na ventilima.

Pri preradi nezdrave repe čiji sokovi nisu bili dovoljno očišćeni, kao i kod sokova koji su predalkalizovani, sokovi pene pri isparavanju na stanici za isparavanje. Pena pokrije zagrejanu površinu i time ometa odlaženje i dodir soka sa zagrejanom površinom, čime se smanjuje kapacitet stanice za isparavanje. U tom slučaju dodaje se do pojedinih aparata loj ili — ako nema loja — saturaciono ulje.

Pošto je pena laka i lako nosi kapljice soka, nastaje opasnost prebacivanja sokova. Naročito se mora pokloniti pažnja odvajanju pare od soka u poslednjem aparatu, jer je ono tu otežano velikom viskoznošću, pa se zato poslednji aparat ne sme nikada prepuniti sokom.

Kod isparavanja soka iz nezdrave repe, koji nije dovoljno očišćen, obično nastane i jače bojenje gustog soka. Bojenje nastaje j ako se sok suviše dugo zadržava u stanici, kao i zbog slabe cirkulacije u pojedinim aparatima, što se događa kad se stanica za isparavanje prepunjava sokom.

Praksom se utvrdilo da sokovi mogu isparavati i pod pritiskom, a da ne potamne, i da bojadisanje soka nije uslovljeno kuvanjem pri niskim temperaturama kakve se postižu pomoću bezvazdušnog prostora, već da je uslovljeno vremenom za koje sok treba da ostane u stanici za isparavanje da bi se zgusnuo do potrebne gustine; cirkulacijom soka, kao i pogodnom konstrukcijom zagrejane komore sočnog prostora i prostora za isparavanje. Što je vreme za koje sok treba da prođe kroz stanicu za isparavanjei kraće, to :se manje i oboji, & što je cirkulacija brža, veći je i transmisioni koeficijent toplote.

Pri opisivanju pojedinih aparata spomenuli smo da aparati imaju i ventil za ispuštanje sadržine u kanal. Ti ventili se otva. raju posle vodene probe, ako se ne želi da voda ostane duže u stanice za isparavanje, ili pri čišćenju stanice iskuvavanjem. Ventil za ispuštanje sadržine u kanal treba svakako isključiti pre početka ‘kampanje, da bi se onemogućilo da za vreme kampanje sok iz pojedinih aparata odlaziti u kanal.

Za vreme rada na stanici za isparavanje potrebno je da se mere i beleže — radi kontrole i obračunavanja iskorišćenja isparavanja — sem temperature u parnim i sočnim prostorima pojedinih aparata, još i gustina soka u pojedinim aparatima, kao i gustina gustog soka i alkalitet.

Da tal stanica za isparavanje odgovarala potpuno svojoj svrsi potrebno je, kako smo i pre naveli, da se sokovi u ovim aparatima drže na propisanoj visini i da se bridove pare redovno oduzimaju za svrhe kojima su namenjene i u količinama za koje su aparati proračunati, da bi svaki aparat mogao ispariti proračunatu količinu vode.

Radi kontrole stanice za isparavanje treba bar jednom nedeljno uzimati iz pojedinih aparata za probu sokove i kontrolisati gustinu kao i boju. Sem toga mora se redovno beležiti temperatura u sočnim i zagrejanim prostorijama, kako bi se moglo ustanoviti da li stanica funkcioniše ispravno. Potrebno  je održavati redovno bezvazdušni prostor na poslednjem aparatu, i to oko 60 mm živinog stuba.

Čišćenje stanice za isparavanje

Otporan sa spoljne strane zagrejane površine zavise od čistoće i zagrejane površine. Iako se laki sok iskuvava i filtrira da bi kiseli karbonati ispali, ipak se iz svakog lakog soka za vreme isparavanja talože soli kreča sa raznim anorganskim kiselinama, i to delimično zbog više temperature, a delimično zato što su te soli manje topljive u gustini sokovima nego u retkim. Obično se više taloži u poslednjim aparatima, ako su sokovi bili dobro saturirani pri ispravnoj temperaturi i dobro filtrirani, jer se u tom slučaju talože soli koje su teško topljive u gustim sokovima, a sok je najgušći u poslednjem aparatu.

Tim taloženjem smanji se tokom kampanje efekat stanice za isparavanje toliko da se mora pristupiti, njenom čišćenju. Čišćenje se sprovodi mehaničkim putem ili iskuvavanjem.

Čišćenje stanice za isparavamje za vreme kampanje. Kako smo pre spomenuli, zgušćivanjem sokova ispadaju iz njih pojedini nešećeri koji su teško topljivi u njima ili koji se razlažu pri visokim temperaturama i talože. Tim taloženjem smanji se transmisioni koeficient toplote toliko, da stanica za isparavanje ne može ispariti onu količinu vode koja je potrebna da se iz lakog soka dobije gust sok. Gust sok postane redak čime se povećava utrošak toplote pri njegovoj daljoj preradi na vakum aparatima. Da bi se izbegla povećana potrošnja pare i stanica osposobila za normalnim funkciju, pristupa se njenom čišćenju za vreme kampanje čim njen efekat isparavanja opadne toliko da štetno utiče na ekonomiju utroška toplote fabrike.

Čišćenje se vrši mehanički ili iskuvavanjem. Pri mehaničkom čišćenju posle pražnjenja stanice ispusti se datog iz aparata i pristupi mehaničkom čišćenju zagrejane komore železnim četkama, pa se ponovo pusti u pogon. Da se ne bi obustavljala čitava stanica, a tim i pogon, treba pomoću ventila i cevi udesiti stanicu za isparavanje tako, da se radi čišćenja u kampanji mogu iskopčati samo pojedini aparati. Dok se ti aparati čiste, radi se smanjenim pogonom.

Ako se stanica čisti iskuvavanjem, mora se obustaviti pogon, isprasniti stanica od soka i najpre iskuvati sa 1/2% do 1,5%-nim rastvorom amonijačne sode. Da bi se zadnji aparati, koji imaju najviše taloga, dovoljno iskuvali, kuva se pri pritvorenom ventilu za kondenzaciju. Sa sodom se kuva oko 6 sati, a posle iskuvavanja ispušta se u kanal sadržina i stanica ponovo iskuvava razređenom sonom kiselinom i to 0,5% do 1%-nom. Sa razređenom sonom kiselinom kuva se oko 2 sata i ispusti u kanal, pa se posle toga čitava stanica za isparavanje ispere vrućom vodom.

Stanica za isparavanje iskuvava se najpre sodom da bi se soli kalcija, koje se veoma teško rastvaraju u razređenoj kiselini, prevele u bikarbonate koji su lako rastopljivi u razređenoj sonoj kiselini.

Stojeće aparate bolje je i lakše čistiti mehanički, dok se ležeći mogu čistiti jedino iskuvavanjem zbog teškoća oko otvaranja zagrejanih komora i vađenja cevi.

Čišćenje stanice za isparavanje posle kampanje. Posle kampanje svi se aparati moraju otvoriti i očistiti od taloga, kako sami aparati, tako i čitava zagrejana komora. Ne sme se zaboraviti da se kod stojećih aparata očisti donje dno samog aparata, kao i donje dno zagrejane komore. Cevi se čiste okruglim čeličnim četkama. Posle čišćenja stavlja se parna komora pod pritisak od 4 atm. U tu svrhu, kako smo već spomenuli, ima na parnoj komori posebani ventil preko koga se može slati voda u zagrejanu komoru. Moraju se izmeniti sve cevi koje propuštaju, a posle toga komora se stavi ponovo pod pritisak da bi se ustanovilo da li neka cev ne propušta vodu. Posle ispitivanja parne komore pusti se voda i komora iznutra osuši.

S obzirom na to da čistoća zagrejane komore uslovljuje dobro isparavanje čišćenju se mora posvetiti potrebna. pažnja kako bi bilo temeljno sprovedemo, a isto tako važno je da ni jedna cev ne propušta jer bi se time pri isparavanju u kampanji razređivali sokovi.

Sem toga, moraju biti pregledani i popravljeni svi ventili i ostala aparatura. na svakom aparatu.

Kod ležećih aparata moraju se otvoriti parne komore i izvaditi sve cevi. Svaka cev se mora posebno očistiti i isprobati pritisak. čišćenje zagrevnog sistema kod ležećih aparata zadaje više posla nego kod stojećih, a sem toga i veća je potrošnja materijala za zaptivanje kako samih cevi tako i parnih komora.

Upotreba bridovih para za stanice za isparavanje. Bridova para iz stanice za isparavanje na vakum upotrebljava se prema temperaturama na raznim drugim stanicama za zagrevanje. Bridova para iz poslednjeg aparata upotrebljava se za zagrevanje prve grupe brzostrujnih predgrejača, a ostatak ide na kondenzaciju. Iz pretposlednjeg aparata ne upotrebljava se bridova para, sem za zagrevanje u zadnjem, ni u kakve druge svrhe. Bridova para iz drugog aparata upotrebljava se, sem za zagrevanje u trećem aparatu, još i za zagrevanje prve grupe brzostrujnih predgrejača difuznog soka, za zagrevanje u predgrejačima pred’ drugom saturacijom, za zagrevanje u iskuvaču prvog stepena, za zagrevanje brzostrujnog zagrevača pred stanicom za isparavanje prvog stepena, za zagrevanje u predgrejačima gustog soka, kao i, eventualno, za kuvanje na vakum aparatima. Bridova para iz prvog aparata upotrebljava se, sem za isparavanje u drugom aparatu, još i za iskuvače soka drugog stepena,. za brzostrujne zagrevače pred stanicom za isparavanje drugog stepena, i za kuvanje na vakum aparatima.

Kod stanica na pritisak bridovom parom iz poslednjeg aparata zagreva se druga grupa brzostrujnih predgrejača za zagrevanje difuznog soka, kao i brzostrujni predgrejači za sok pred drugom saturacijom, iskuvač soka za prvu grupu brzostrujnih zagrevača pred isparavanjem, a sem toga upotrebljava se i za zagrevanje pri difuziji. Bridova para iz prvog aparata upotrebljava se za kuvanje na vakum aparatima.

Da bi se kod stanica na pritisak izravnale nejednakosti pri oduzimanju pare, osobito one koja se upotrebljava za kuvanje, dodaje se još koncentrator u kome se zgušnjava gust sok od 60 da 70 Bx. Sem toga koncentratora, koji služi kao kondenzator bridove pare koja se nije upotrebila, upotrebljavaju se negde i koncentratori pred vakumima u kojima se kuva gusti sok na zrno, kada je suvišak pare na isparavanju, jer se ne uzima u dovoljnoj količini na vakum aparatima. Gotovo zrno prevuče se posle toga iz koncentratora u vakum aparat. Prema toj svrsi udešen je i zagrevni prostor u koncentratoru.

Ako se upotrebljava koncentrator za zgušnjavanje gustog soka, da ne bi u njemu sok suviše tamneo, mora se u aparatu zadržati kratko vreme, pa stoga koncentratori treba da imaju mali sočni prostor i pogodne cevi za cirkulaciju.

Za stanicu pod pritiskom — returna para treba da ima pritisak od 2 do 3 atm., pa se stanica pod pritiskom postavlja u fabrikama gde je elektrificirani pogon i gde se upotrebljava returna para iz turbine.

Iskorišćavanje pare u stanici za isparavanje

Para kojom se greje pri isparavanju mora biti potpuno čista, što osobito važi za returnu paru, jer nečistoćama koje bi sa parom bile unesene oblažu se površine zagrevne komore i tim snizuje transmisioni koeficient toplote.

Da bi gubici na pari bili što manji, nekondenzovani gasovi se odvode u zagrevni prostor sledećeg aparata, a iz poslednjeg, kod stanice na vakum, na kondenzaciju. Isto tako, da bi gubici toplote bili što manji, spojevi bridovih para moraju biti što kraći. Njihova veličina se računa sa brzinom pare iz prvog aparata 30—35 m., iz drugog 35—40 m., iz trećeg 40—50, a iz četvrtog 50—60 m. na sekund.

Kod stanica na vakum povećanjem broja aparata preko četvorostrukog efekta ne postižu se veće uštede na pari, ali se time produžuje vreme za koje sok ostaje u stanici za isparavanje, čime se kvari njegova boja. Zato se obično stanice na vakum postavljaju sa četvorostrukim dejstvom.

Kao i svuda, kod stanica za isparavanje treba dobrom izolacijom nastojati da gubici toplote budu što manji. Kako se kod stanica pod pritiskom radi sa višim temperaturama, to mora izolacija na tim aparatima biti jača. Gubici toplote rastu sa površinom aparata, pa je zato pogrešno postavljati aparate koji se sastoje iz više sudova, — što se obično događa pri povećavanju kapaciteta fabrike, — jer se time povećavaju i gubici toplote.

Sem toga gubici toplote uslovljeni su i razlikom temperature u samim aparatima i temperature prostora u kome se stanica za isparavanje nalazi. Čim je razlika između tih temperatura veća, veći su i gubici toplote.

Oduzimanje bridove pare sa pojedinih aparata, sem za kuvanje u sledećem aparatu, za ostale svrhe mora biti redovno i ravnomerno. Zato se ne smeju nikada na jednoj stanici svi predgrejači soka isključiti istovremeno, ili istovremeno pustiti u pogon. Ako se oduzima suviše bridove pare, onda ona nedostaje za zagrevanje u sledećem aparatu, a ako se ne oduzima dovoljno u tom aparatu ne može se ispariti onoliko vode koliko je predviđeno i postavljeno za aparat, pa se prema tome smanjuje i kapacitet cele stanice za isparavanje.

Sem toga, neuzimanjem predviđene količine pare za ostale svrhe povećava se potrošnja pare u stanici za isparavanje, jer u tom slučaju odlazi više pare na kondenzaciju. Može se reći da je u tom slučaju stanica za isparavanje jednostavna, a ne kombinovana. U tom slučaju pokazuju probe soka uzete iz pojedinih aparata nedovoljno zgušćavanje.

Treba obratiti pažnju da amonijačni ventili ne budu suviše otvoreni, jer bi time uz nekondenzovane gasove odlazila i para iz zagrevne komore, pa ako se vidi da je potrošnja pare iznad normalnog, ventili se moraju regulisati. To isto važi i za amonijačne ventile na brzostrujnim predgrejačima koji se zagrevaju bridovim parama stanice za isparavanje.

Isto tako treba pregledati da li je pad bridovih para na kondenzator ispravan, jer ako je pad nedovoljan, bridova para se može kondenzovana vraćati u poslednji aparat i tu razređivati sok.

Obično se zahteva da stanica za isparavanje daje gust sok određene saharizacije. Međutim se zaboravlja da gustina gustog soka na isparavanju ne zavisi od same stanice, ni od njenog rukovaoca, nego od ispravnog oduzimanja bridovih para sa stanice za isparavanje. Ako se za kuvanje šećerovina ne uzima predviđena količina bridovih para dobije se gust sok koji je redak, a ako kuvar šećerovine uzima previše bridovih para, da bi taj sok zgusnuo i ukuvao, onda mu isparavanje opet ne može dati, dovoljno gust sok. Prema tome, potrebna je najuža saradnja između onoga ko rukuje isparavanjem soka i kuvara šećerovine, jer cd te saradnje zavisi uglavnom gustina gustog soka. Radi toga je potrebno u fabrikama šećera., gde stanica sa isparavanje ne radi dobro najpre ispitaiti da ii je saradnja između ove dve stanice u pogledu ispravnog i redovnog uz manja bridovih para harmonična.

Sl. 32 — Kondenzacioni lonac

Izostavljeno iz prikaza

Kako smo spomenuli. prednosti stanice na pritisak prema stanici na vakum sastoje se u tome što se sva bridova para iskoristi, a sem toga što se smanjuje količina vode potrebne za kondenzaciju, kao i potreba mehaničke energije. U ovom slučaju otpada pumpa na vakum, pa se istovremeno smanjuje i količina returne pare.

Kondenzacija pare i odvođenje kondenzata. Para koja se upotrebljava za zagrevanje i kuvanje, kad preda svoju toplotu tečnosti koju zagreva, kondenzuje se u vodu. Kod stanice za isparavanje smo govorili da transmisioni koeficient toplote zavisi i od toga, kako se kondenzovana voda odstranjuje sa ogrevne površine, kao i iz ogrevne komore. Ta kondenzovana voda mora se neprestano odstranjivati, ali tako da se sa vođom ne odvodi i para. Prema Classenovim opitima temperatura kondenzovane vode je sredina između temperature soka koji ključa i ogrevne pare. Kako ta kondenzovana voda ima veliku toplotu, to se upotrebljava za napajanje kotlova kao i u druge svrhe, gde se ukazuje potreba za toplu vodu u fabrici.

Kondenzacioni. lonac. Da bi se kondenzovana voda prema svrsi odvodila iz svakog aparata, odvodi se preko posebnog aparata zvanog kondenzacioni lonac. Kondenzacioni lonac je obično četvorouglasti sud od livenog železa. Dužina mu je oko 550 mm, širina 450 mm, a visina 450 mm. Gornji poklopac se, radi čišćenja i opravke, može odvrnuti. Ispred otvora kojim se dovodi kondenzat u lonac postavljena je, na udaljenosti od oko 40 mm, odbojna ploča, da kondenzat ulazeći, svojim tokom ne bi delovao na plovak. Na grlu kojim se odvodi kondenzovana voda u unutrašnjost lonca nalazi, se ventil na dva sedla, koji je spojen sa dvokrakom vagom sa plovkom. Sem toga jedan krak vage spojen je šipkom kroz gornji poklopac. Ta šipka ima ručicu pomoću koje se može ventil podignuti i tako pustiti kondenzova.na voda iz kondenzacionog lonca, ako plovak ili ventil pravilno ne funkcionišu.

Kondenzacioni lonac ima ventil za odvođenje nekondenzovanih gasova koji se odvode u bridov prostor istog aparata, pipac za uzimanje probe, kao i staklo za posmatranje. Plovak je tako udešen da se. — kad voda napuni preko 1/3 visine — kondenzacione odnose podigne i time otvori ventil, tako da voda može iz lonca oticati, dok para ostane u loncu pod istim pritiskom. Ova voda spadne do određene visine plovak se spusti i ventil zatvori otvor za ispuštanje vode, tako da para, usled niske površine vode ne može izlaziti. Ovakvi se lonci prave za pritisak od 1,5 apsolutne atm. Umesto ventila može biti klapna koja, iako se lakše pokreće, ima manu što dobro ne zaptiva. Za pritisak do 5 atm. uzimaju se uspravni okrugli lonci u kojima je obično ventil odvojen od plovka, koji se nalazi u drugom loncu, da tok kondenzata što se uliva ne bi na njega delovao. Za pritisak od 8—9 atm. upotrebljavaju se slični, samo nešto izmenjeni, sudovi. Za kondenzate preko 10 atm. pritiska upotrebljavaju se okrugli lonci sa plovkom koji je koncentričan sa sudom, a sa gornje strane otvoren. Kako se lonac puni vodom, protiče ona pri određenoj visini u plovak, čime ga spusti i oslobodi otvor za odvođenje kondenzovane vode. Sem toga postoje i lonci posebnih konstrukcija.

Pri normalnom radu, opisani kondenzacioni lonci obično dobro rade. Ukoliko se rad prekine, dobro je pre ponovnog rada pregledati da u lonce nije dospela neka nečistoća koja , bi ometala rad plovaka i ventila, i eventualno pomoći time što se plovak i ventil podignu iznad lonca ručicom, koja je šipkom spojena sa vagom na kojoj se nalaze plovak i ventil.

Umesto kondenzacionih lonaca, tamo gde je isparavanje postavljeno visoko, upotrebljavaju se barometrični 6kupljači kondenzovanih voda. Takav barometrični skupljač sastavljen je iz suda u koji otiče kondenzovana voda. Taj sud je spojen sa barometričnom cevi u kojoj se stvara barometrični stub vode koji brani pari da izlazi iz suda u koji se ona odvodi kondenzovana.

Sabirači kondenzovanih voda

Centralni automat. Kondenzovana voda koja nastaje upotrebom oštre pare odvodi se iz kondenzacionih lonaca u zajednički sud nazvan centralni automat. To je horizontalni valjak od čeličnog lima sa ispupčenim dnima prečnika 800 do 1200 mm, dužine 1200 do 2500 mm. Veličina obično odgovara dvostrukom sadržaju svih kondenzacionih lonaca iz kojih se dovodi voda u centralni automat.

Iz svakog kondenzacionog lonca dovodi se kondenzovana voda posebnom cevi u centralni automat. Te cevi idu ili svaka posebno u centralni automat, ili se skupljaju u zajedničku horizontalnu cev nad centralnim automatom iz koje se pak, kondenzovana voda uvodi posebnom cevi u centralni automat, i to duboko, da bi površina vode u centralnom automatu bila mima. Sve cevi kojima se dovodi kondenzovana voda, imaju ventil i pipak za uzimanje uzoraka. Sem toga svaka cev ima i tablicu na kojoj je napisano iz kog se aparata voda dovodi. Ako se u vodi u centralnom automatu pokaže šećer, ta se voda mora ispitivati svakog sata ili svakog drugog sata najmanje. Uzimanjem uzoraka sa pipaka na pojedinim cevima može se ustanoviti koji aparat propušta šećer i stvar dovesti u ispravno stanje.

Para iz centralnog automata odvodi se u vod returne pare. Da se voda u centralnom automatu ne bi hladila, automat mora biti dobro izolovan. Armatura mu se sastoji iz termometra, manometra, vodokaznog stakla, kao i pipka za uzimanje uzoraka.

Kondenzovana voda iz centralnog automata odvodi se u kotao za napajanje parnih kotlova, preko ventila spojenog sa plovkom, kao i kod kondenzacionih lonaca, da bi se vođa uvek održavala na stalnoj visini. U slučaju da se u centralnom automatu pokaže u vodi šećer, ispusti se voda posebnim ventilom preko cevi u kanal, da šećer ne bi razlaganjem u parnim kotlovima napravio štetu.

Kotao za napajanje. Sastavljen je kao i centralni automat, samo je većih dimenzija i treba da mu je sadržina tolika koliko iznosi potreba vode za napajanje kotlova za cca 1 sat. U taj kotao dovodi se voda iz centralnog automata kao i kondenzovana voda od returne pare. Voda od returne pare dovodi se ili neposredno u sam kotao za napajanje, ili preko jedne široke cevi zvane »retour d’eau«. Sem toga se u kotao za napajanje dovode i kondenzati iz drugog aparata staniee za isparavanje ako su čisti, kao i kondenzati koji nastanu upotrebom bridovih para iz prvog aparata. Sem toga, mogu se u »retour d’eau« dovoditi i drugi kondenzati, pa i topla voda od kondenzacije, ako je bez šećera, da bi kotlovnica bila uvek snabdevena dovoljnom količinom tople vode.

Para iz kotla za napajanje odvodi se obično u ogrevni prostor trećeg aparata stanice za isparavanje. Kotao mora biti dobro izolovan, a svaka cev kojom se dovode kondenzati treba da bude snabdevena ventilom i pipkom za uzimanje uzoraka, kao i natpisom otkud dovodi vodu.

Kao i centralni automat, i kotao za napajanje snabdeven je ventilom i cevi kojom se može ispustiti voda u kanal ako se pokaže šećer u vodi. Radi uzimanja uzoraka ima pipak, sem toga, termometar, vodokazno staklo i eventualno manometar. Na dnu se nalaze dve cevi sa ventilima kojima se vodi voda iz kotla za napajanje na pumpe za napajanje kotlova.

Sabirači kondensovanih voda iz kondenzacionih lonaca. Za sabiranje kondenzovanih voda iz drugog aparata stanice za isparavanje, kao i sa. onih mesta gde se upotrebljava bridova para iz prvog aparata postavljao je poseban sabirač u koji se dovodi kondenzovana voda iz pojedinih kondenzacionih lonaca. To je kotao sličan centralnom automatu, manjih razmera, iz koga se odvodi para u vod bridove pare između drugog i trećeg aparata. Sakupljena kondenzovana voda ide posebnim ventilom sa plovkom do pumpe za bridovu vodu, koja je odvodi u rezervcar za bridovu vodu, a odatle obično u kotao za napajanje.

Isti takav sabirač postavljen je za sabiranje kondenzovane vode iz trećeg aparata stanice za isparavanje i svih kondenzovanih voda, gde se upotrebljava bridova para iz drugog aparata stanice za isparavanje. Para iz toga sabirača. odvodi se u vod bridove pare između trećeg 1 četvrtog aparata, a kondenzovana voda ide na bridovu pumpu koja je odvodi u poseban rezervoar za bridove vode. Upotrebljava se za napajanje kotlova ili i u druge svrhe. Kondenzovana voda iz četvrtog aparata, kao i ona od prve grupe ogrevača difuznog soka, za koje se upotrebljava bridova para iz četvrtog aparata, ide direktno na bridovu pumpu i upotrebljava se za hlađenje presa, pranje filtračnih marama i u druge svrhe.

Sl. 33 — Ceniralni automat

Izostavljeno iz prikaza

Pumpe i aparati za pumpanje kondenzovanih voda. Za. pumpanje kondenzovanih voda upotrebliavaju se kod starijih šećerana obično klipne parne pumpe, a kod novijih centrifugalne pumpe sa elektromotorom ili montejusi na paru. Ima ih razne konstrukcije, a najviše je u upotrebi montejus koji je izradivala firma »Schiff— Stem«. To je potpuno zatvoren lonac u kome se nalazi pomični plovak sa ventilima za dovođenje pare i sa ventilom za izjednačavanje pritiska, koji vodi u gornji deo ogrevnog sistema. Kada je ventil za izjednačavanje otvoren, kodenzovana voda dolalzi kroz otvor na dnu suda, u sud. Čim voda počne nadolaziti, počne se dizati pomični plovak; voda ga podiže sve dok ne udari na poseban prsten kojim je omeđena visina do koje se plovak sme dizati, odnosno dokle može nadolaziti voda u sud. Dalje nadolaženje vode podigne plovak koji sada svojim dizanjem pomiče polugu i tim se počne otvarati ventil za oštra paru. Oštra para svojim pritiskom zatvori ventil za izjednačavanje, a daljim dizanjem plovka sve se više otvara ventil za oštru paru, tako da oštra para ulazi u sud i svojim pritiskom istiskuje vodu, kroz otvor na suprotnoj strani od ulaznog otvora za vodu, u rezervoar za bridovu vodu. Čim je voda istisnuta iz suda, plovak spadne. Tim se zatvori ventil za dovođenje oštre pare, a otvori ventil za izravnanje a sud se počne ponovo puniti kondenzovanom vodom i opisani rad se ponavlja.

Cevi za dovođenje i odvođenje kondenzovane vode imaju ventile koji se otvaraju sami kad dovode ili odvode vodu, ali sprečavaju obratni tok vode u cevi.

Kondenzatori. Kako smo spomenuli može se isparavati upotrebom returne pare, odnosno mešanjem returne sa oštrom parom na prvom aparatu stanice za isparavanje, dok se na ostalim aparatima isparava upotrebom bridove pare, koja se stvara isparavanjem soka u pojedinim aparatima. Bridova para iz poslednjeg aparata mora se kondenzovati da bi se stvorio potreban vakum. Isto tako kondenzuju se pare iz vakum aparata u kojima se kuva šećerovina, čime se omogućava kuvanje šećerovine pri nižim temperaturama, a izbegava razaranje šećera pri kuvanju i jače bojadisanje šećerovine.

Kondenzacijom se postiže da kod stanice na vakum od 4 aparata — sok u poslednjem aparatu ključa pri temperaturi od 62°C. i pri pritisku od oko 0,175 apsolutnih atmosfera, a kod stanica na pritisak spojenih sa koncentratorom, da u njemu sok ključa pri 80 do 90°C. pri 35 do 45 cm. vakuma. Osim što se para mora kondenzovati, moraju se odstraniti i nekondenzovani gasovi koji se sastoje iz vazduha, amonijaka, ugljen dioksida i gasova koji iz nešećera nastaju kuvanjem u soku.

Kondenzatori se dele na površinske, u kojima pri rashlađivanju bridova para ne dolazi u dodir sa vodom za hlađenje 4 ubrizgavajuće, gđe se ubrizgava vođa u bridovu paru, da bi se kondenzovala.

Površinski kondenzatori zahtevaju veće razmere i veću količinu vode od onih za ubrizgavanje, ali se dobija čista voda, koja se može upotrebiti za napajanje kotlova i rastapanje klera. Postavljaju se obično samo kao delimični kondenzatori pred kondenzator za ubrizgavanje. Mogu biti vodoravni ili uspravni, a sastoje se iz aparata sa cevima. Oko cevi ide para i kondenzuje se na njinoj površini, a kroz cevi teče voda za hlađenje.

Kondenzatoiri za ubrizgavanje vode dele se opet nakon denzatore samo krom pumpom i na barometrične kondenzatore sa suvom pumpom. Kondenzatori sa mokrom pumpom sastavljeni su iz cilindra sa tanjirima u koje ulaze voda i bridova para, gde se u među. sobnom dodiru bridova para kondenzuje. Pumpa isisava iz kondenzatora kondenzovanu vodu i nekondenzovane gasove. Ujedno se time usisava i potrebna voda u kondenzator, pa je zbog toga, on postavljen odmah na pumpi, da bi visina vode koja se uvlači1 bila manja od 6 m.

Barometrični kondenzatori sa suvom pumpom mogu biti opet sustrujni ako se voda ubrizgava u istom pravcu u kojem dolazi i para, ili, protivstrujni, ako se voda ubrizgava u protivnom smeru od onog kojim dolazi para. Kod sustrujnih kondenzatora potrebna je veća količina vode, jer najhladnija voda dolazi u dodir sa najtoplijom parom i ohlađuje manje nekondenzovane gasove, dok u protivstrujnim dolaze gasovi na kraju u dodir sa najhladnijom vodom, pa se i najbolja ohlade.

Prema tome kakvi se kondenzatori upotrebljavaju, može se stanica za kondenzaciju sastojati: 1) lz površinskog kondenzatora, spojenog sa mokrom pumpom, iz koga para ide u kondenzator za ubrizgavanje, 2) iz površinskog kondenzatora spojenog sa barometričnim kondenzatorom za ubrizgavanje vode i sa polumokrom pumpom, 3) iz površinskog kondenzatora spojenog sa barometričnim kondenzatorom za ubrizgavanje vode sa odeljivačem vode od gasova i suvom pumporn, 4) površinskj kondenzator koji ulazi u mokru suvu pumpu, 5) barometrični kondenzator za ubrizgavanje vode spojen sa polumokrom pumpom ili sa odeljivačem vođe cd gasova, i suvom pumpom.

Kod nas se najviše upotrebljavaju barometrični konden. zatori za ubrizgavanje vode spojeni sa odeljivačem vode od gasova i suvom pumpom.

Obično su međusobno spojena dva glavna kondenzatora od kojih je jedan predkondenzator, a drugi glavni kondenzator, koji je opet sa svoje strane spojen sa odeljivačem vode od nekondenzovanih gasova, a. ovaj je dalje spojen sa suvom pumpom.

Barometričm kondenzatori moraju biti postavljeni: tako visoko da uspravna udaljenost od donjeg dna kondenzatora do površine vođe u rezervoaru u koji teče voda iz kendenzatora, bude najmanje 10,5 m. Cev kojom voda iz barometričnog kondenzatora dolazi u rezervoar nalazi se oko 0,5 m. nad dnom rezervoara. Iz prvog kondenzatora voda dolazi u rezervoar za toplu vodu, koja se upotrebljava za pogon difuzije, a tempera. tura joj je od 40° do 50°C. Iz drugog kondenzatora dolazi voda u rezervoar za hladnu vodu, kojoj; je temperatura niža — oko 20° do 30°C., a ta voda se upotrebljava za plavljenje repe u kanalima i za, pranje repe u perionici. Oba rezervoara su u stvari jedan rezervoar podeljen limenim zidom, tako da iz toplog rezervoara može vođa preticati u hladni.

Barometrični kondenzatori su cilindrični sudovi visine 4 do 5 m. prečnika 1,4 dc 1,8 m. Cevi kojima se odvodi voda iz kondanzatora imaju prečnik 400 do 450 mm, a kod odeljivača vode od gasova 80 do 100 mm, Oba mogu biti protivstrujni ili jedan sustrujni, a drugi protivstrujni.

Barometrični kondenzator »Schivager«. Sastoji se iz valjkastog užeg suda koji svojim donjim krajem ulazi u širi valjkasti sud. Kroz sredinu kondenzatora postavljen je železni stub na kome su pričvršćeni sitasti segmenti, koji dostižu sve do zida kondenzatora, a izgledaju kao stepenice na zavoje. Pri vrhu kondenzatora nalazi se sitasti lim na koji pada voda koja se dovodi posebnom cevi. Voda pada kroz sitasti lim na sitaste segmente u obliku kiše i dolazi u dodir sa bridovom parom, koja se dovodi u donji deo kondenzatora. Kondenzovana voda odlazi kroz grlić koji se nalazi na dnu kondenzatora, a nekondenzovani gasovi se odvode kroz grlić koji se nalazi na. vrhu kondenzatora.

Barometrični kondenzator »Koštalek«. Sastoji se od limenog valjka koji je prazan. Na njegovom unutrašnjem obodu nalaze se u obliku uskih prstenova pričvršćeni valoviti limovi da voda ne bi tekla po zidovima kondenzatora, već se po unutrašnjosti rasprskavala u obliku magle. Voda se uvodi pomoću posebnih rasprskivača koji se sastoje iz konusne cevi, u koju je umetnut poseban uložak sa spiralnim krilima za fino rasprskavanje vode. Podizanjem ili spuštanjem tog uloška može se odrediti visina do koje će se voda rasprskavati. To regulisanje cev za bridovu paru. Na donjem dnu je odvod za kondenzovanu vodu, a sa strane se odvode nekondenzovani gasovi.

Odeljivač vode od nekondenzovanih gasova. To je valjak u koji sa gornje strane ulazi cev kojom se dovode nekondenzovani gasovi sa još nešto vode. Cev se spušta i dostiže do oko 0,5 m. od dna na kojem se nalazi odvod za vodu. Pri vrhu odeljivača nalazi se cev spojena sa suvom pumpom koja usisava nekondenzovane gasove.

Armatura kondenzatora. Kondenzatori imaju otvor a čišćenje kao i stakla za posmatranje. Da bi se dejstvo kondenzatora moglo kontrolisati, treba na cev kojom odlazi voda postaviti termometarana cevi koje vode na pumpu termometar i vakuometar. Prema temperaturama može se regulisati potreba vode koja se mora ubrizgavati.

Računa se da kondenzator radi dobro ako je postignut vakum 60 cm. živinog stuba i ako voda koja odlazi sa kondenzatora ima temperaturu za 10°C. nižu od temperature bridove pare koja se kondenzuje, a nekondenzovani gasovi temperaturu koja se približava temperaturi vode koja se ubrizgava.

Količina bridovih para koje se moraju kondenzovati može se izračunati iz količine vode koja mora ispariti na poslednjem aparatu stanice za isparavanje, kao i iz količine vode koja mora ispariti na pojedinim vakumima, koji su spojeni na zajedničku kondenzaciju sa stanicom za isparavanje.

Količina vode potrebna za kondenzaciju bridovih para može se teoriski izračunati za 1 kgr. pare iz jednačime:

V = 606,5 + 0,305 x tp-tb / tk − tv

U toj jednačini V znači količinu vode potrebne da se kondenzuje 1 kgr. bridove pare. tp je temperatura bridove pare; tf znači temperaturu vode koja se ubrizgava, a th je temperatura kondenzovane vode. Npr.: ako je temperatura bridove pare 63°C. vode koja se ubrizgava 20°C., kondenzovane vode 53°C., onda je

V = 605,5 + 0,305 x 63 − 53 / 53 − 20 = 17,35 kgr. vode.

Praktično se računa da je za kondenzaciju 1 kgr. bridove pare potrebno 30 do 40 kgr. vode ili čitava voda potrebna za kondenzaeiju računa se na 500 do 800 kgr. vode na 100 kgr. prerađene repe. Što je temperatura vode za ubrizgavanje viša to je veća i potreba vode i obratno.

Pumpe. Za odstranjivanje nekondenzovanih gasova kao i, eventualno, kondenzovane vode sa nekondenzovanim gasovima, upotrebljavamo klipne pumpe, rotacione pumpe, pumpe na vodeni pritisak ili parne ejektore.

Klipne pumpe, koje su najpre bile u upotrebi, imale su i komoru za usisavanje sa odgovarajućim klapnama i sa niskim efektom. Kasnije se konstrukcija tih pumpi poboljšala time što su otpale klapne za usisavanje. Obično su bile na parni pogon.

Suve pumpe su, kao i pumpe za ugljenu kiselinu, vodoravne sa ventilom ili školjkastim krmilom. To je pama mašina čija je osovina ‘klipa produžena tako da se na njoj nalazi i sam klip pumpe. Za dovođenje i odvođenje gasova služi školj. kasto krmilo patent Burckhardt—Weiss ili Hoerbiger—Rogler.

Kondenzattori Westinghouse—Leblanc sastoje se iz dva kondenzatora za ubrizgavanje koji sami dižu vodu usled vakuma, dve rotacione pumpe za odvođenje kondenzacione toplote vode i dve rotacione pumpe kojima se odvode nekondenzovani gasovi, a hlađene su vodom koju pumpe prema potrebi uzimaju same.

Rotaciona pumpa »Elmo« polumokra, sastoji se iz horizontalnog praznog cilindra i točkova sa lopaticama.

Mokre pumpe pomoću vode osnivaju se na istom principu kao i male laboratoriske pumpe. Voda ulazi posebnom cevi i velikom brzinom rasprskava se u širu cev i tim usisava gasove koji ulaze u tu širu cev. Slično eu eastavljeni i slično rade i parni ejektori.

Izračunavanje isparene vode u pojedinim aparatima u stanici za isparavanje. Da bi smo izračunali vodu isparenu u pojedinim aparatima moramo znati koliko je bridove pare utrošeno iz pojedinih aparata na stanicama na kojima se zagreva bridovim parama iz isparavanja. Kao primer uzećemo brojeve sa potrošak bridove pare, koji su zaista postignuti u jednoj fabrici, a to su sledeći-.

1. Za ogrevanje u I grupi ogrevača parom iz IV aparata stanice za isparavanje utrošeno je 3,73 kg.
2. Za ogrevanje u II grupi ogrevača parom iz II aparata te stanice utrošeno je 6.76 kg.
3. Za ogrevanje u ogrevačima pred I filtracijom parom iz II aparata te stanice utrošeno je 2,72 kg.
4. Za ogrevanje u ogrevačima pred II filtracijom parom iz II aparata te stanice utrošeno je 1,03 kg.
5. Za ogrevanje iskuvača I stepena parom iz II aparata te stanice utrošeno je 1,24 kg.
6. Za ogrevanje iskuvača II stepena parom iz I aparata te stanice utrošeno je 1,47 kg.
7. Za ogrevanje u ogrevačima pred isparavanjem I grupe parom iz II aparata te stanice utrošeno je 1,03 kg.
8. Za ogrevanje u ogrevačima pred isparavanjem n grupe parom iz I aparata te stanice utrošeno je 1,26 kg.
9. Za ogrevanje u ogrevaču gustog soka parom iz II aparata te stanice utrošeno je 0,50 kg.
10. Za kuvanje I produkta parom iz I aparata te stanice utrošeno je 12,78 kg.
11. Za ogrevanje I produkta parom iz II aparata utrošeno je 1,39 kg.
12. Za ogrevanje srednjeg produkta parom iz I aparata te stanice utrošeno je 1,28 kg.
13. Za ogrevanje srednjeg produkta parom iz II aparata te stanice utrošeno je 0,12 kg.
14. Za ogrevanje zadnjeg produkta parom iz I aparata te stanice utrošeno je 2,35 kg.
15. Za ogrevanje zadnjeg produkta parom iz II aparata te stanice utrošeno je 0,15 kg.

Ukupno utrošeno bridove pare sa isparavanja na 100 kgr. repe 37,01 kg.

Prema tome, utrošeno je za druge svrhe iz I aparata stanice za isparavanje ukupno 19,14 kgr. bridove pare, iz II aparata ukupno 14,94 kgr. bridove pare a iz IV aparata stanice za isparavanje 3,73 kgr. bridove pare.

Količina lakog soka na 100 kgr. prerađene repe iznosila je 122,3 kgr. koji je imao 15,2° Bx, dok je gusti sok imao 56,7° Bx. Prema tome, isparavanjem gustog soka dobilo se prema jednačini G = L s/S= 122,3= 32,78 kgr. gustog soka na svakih 100 kgr. prerađene repe i ispareno je V = L (1 – s/S) = 123,3 (1 – 15,2 / 56,7) = 89,52 kgr. vode.

Stanica za isparavanje sastojala se iz IV aparata, pa je prema tome ispareno:

• na IV aparatu x
• na III aparatu x
• na II aparatu x + 14,94
• na I aparatu x + 14,94 + 19,14
• 4x + 29,88 + 19,14 = 89,52
• 4s = 89,52 — 49,02 = 40,50
  x = 40,50 / 4 =10,125 kgr. vode.

Prema tome, na I aparatu stanice za isparavanje ispareno je ukupno 10.125 + 14,94 + 19,14 = 44,205 kgr., na II apa. ratu stanice ispareno je 10,125 + 14,94 = 25.065 kgr., na III aparatu ispareno je 10.125 kgr. i na IV isto tako 10.125 kgr. vode.

Da je ovakva stanica za isparavanje imala još i prekuvač, obračun bi bio sledeći: ispareno bi bilo:

• na IV aparatu x
• na III aparatu x
• na II aparatu x + 14,94
• na I aparatu x + 14,94 + 19,14
• na predkuvaču x +14,94 + 19,14 — 30
• 4x + 44,82 + 38,28 — 30 = 89,52
• 4x = 119,52 — 83,10 = 36,42
  x = 36,42 / 4 = 9,105 kgr. vode

Kako se u ovom slučaju greje na predkuvaču sa oštrom parom, a u I aparat stanice se uvodi returna para i to oko 25—30 kgr. to se u obračunu kod predkuvača odbija tih 30 kgr. returne pare koja se uvodi u I aparat.

Teoriski je izračunato koliko na pojedinom aparatu ispari vode. U istini isrparena voda na pojedinim aparatima izraeunava se iz gustine soka u pojedinim aparatima. Ako je u našem slučaju sok pri prelazu u drugi aparat imao 23° Bx onda je u I aparatu ispareno V = L ( 1-s/S) = 122,3 (1-15,2/23) = 41.48 kgr. vođe.

Ako je pri prelazu iz II u III aparat sok imao gustinu 33,3 Bx, onda je u II aparatu ispareno V = 80.82 x (1-23/33,3) = 25 kgr. vode.

Ako je sok pri prelazu iz III u IV aparat imao 41,5 Bx, onda je u III aparatu ispareno V = 55.82 x 1— 33,3 / 41,5 = kgr. vode.

Kako je u III aparatu bilo 44.79 kgr. soka, a dobijeno je 32.78 kgr. gustog soka, to je na IV aparatu ispareno 44.79 — 32.78 = 12.01 kgr. vode.

Prema gornjem obračunu može se na svakoj stanici za isparavanje iz gustine soka pri prelazu iz jednog tela u drugi izračunati koliko je na pojedinom aparatu stanje za isparavanje ispareno vode pri temperaturi od 118« C. u II aparatu na 106 Co., u III apa. ratu na 88°C., a u IV aparatu na 67°C., i da je temperatura lakog soka pri ulazu u prvi aparat 108° C. Pri toj pretpo. stavci da u IV aparatu ispari 12,01 kgr. vode (potrebno je 607 — 0,7 X 67 = 560,1 X 12,01 = 6726,8 kal. Kako iz IH aparata prelazi sok u IV aparat sa temperaturom od 88°C., a u IV aparatu ključa pri. temperaturi 67°C. to se iz samog soka razvije sledeća količina pare: 44,79 (količina soka koji prolazi) X 0,64 (specifična toplota soka) = 28.6656 X 21 (razlika temperature ključanja u III i IV aparatu) = 602 kal. Toliko je manje kalorija potrebno, da količina od 12,01 kgr. vode ispari. Dakle, potrebno je 6.726,8—602=6.124,8 kal. Ako uzmerno da su gubici zračenjem u ogrevnoj komori IV aparata oko 0,2% onda to iznosi 122,5 kal., pa se prema tome mora u ogrevnoj komori razviti 6.124,8 + 122,5 = 6.247,3 kal.

Za tu količinu kalorija potrebna je sledeća količina bridove pare iz III aparata temperature 88°C.

6.247,3 : (607 — 0,7 X 88) = 6.247,3 : 545,4 = 11,45 kgr. pare.

Kako se ta količina od 11,45 kgr. pare kondenzuje u vodu temperature 88°C., to iz ogrevne komore IV aparata izlazi još 11,45 X 88 = 1.008 kal. ‘sa kondenzovanom vodom.

Sem toga amonijak koji se gubi i zračenje kondenzacionog lonca stvaraju gubitke za koje ćemo uzeti ukupno 320 kal. tako da se ogrevnoj površini IV aparata ukupno mora pre. dati 6.247,3 + 1,008 + 320 = 7.575 kal.

Na isti način može se izračunati potreban broj kalorija za ostale aparate.

Kod I aparata potreban je sledeći broj kalorija:

Da ispari 41,048 kgr. vode iz soka koji ima temperaturu 1180 C. potrebno je 41,48 X (607 — 0,7 X 118) =41,48X 524,4= = 21,752 kal.

Da se ugreje 122,3 kgr. lakog soka od 1080C. na 118°C. potrebno je 122,3X0,9(specifična toplota soka)X10(118—108) = 1,101 kal.

Gubtci sa amonijakom, zračenjem kondenzacionog lonca i zračenjem iz ogrevne komore neka iznose 450 kal. Prema tome da bi isparilo 41,48 kgr. vode iz soka u I aparatu potrebno je ukupno:

21.752 + 1.101 + 450 = 23.303 kal.

Za tu količinu potrebno je pare od 125°C.

23.303 : 519,5 = 44,85 kgr.

Kako se kondenzacijom te pare u ogrevnoj komori u I aparatu na vođu od 125°C. utroši još 44,85 X 125 = 5.606 kal. to je potrebno da se dovede u I aparat ukupno: 23.303+5.606= = 28.909 kal.

Ukupna toplota pare kod 125°C. iznosi: 606,5 + 0,305X125 = 642,6 kal. pa je prema tome ukupna potrošnja pare: 28.909 : 642,6 = 44,98 kgr.

Kako se iz stanice za isparavanje odvodi ukupno za druge svrhe, kako smo to pre naveli, 37,81 kgr. pare, to se u stvari za samo isparavanje utroši 44,98 — 37,81 = 7,17 kgr. pare.

Količina potrošene pare u stanici za isparavanje sa koje se oduzimaju bridove pare i u drugu svrhu može se izračunati i iz sIedeće jednačine koju navodi Classen:

P = V + (n-1)b1 + (n-2)b2 + … / n

U toj jednačini P je količina potrebne pare, V je količina voae koja mora ispariti b1} b2 . . . su količine bridove pare koja se oduzima iz pojedinih aparata, n je broj aparata.

Za naš gornji slučaj bilo bi:

= 89.52 + (4 − 1) x 19,14 + (4 − 2) x 14,94 / 4 = 44,205 kgr.

Ako stanica za isparavanje ima predkuvač, onda vredi sledeća jednačina:

P = V + n x bp + (n-1)b1 + (n-2)b2 + … + R / n+1

jednačini oznake su iste, kao i u gornjoj a bp znači bridovu paru oduzetu iz predkuvača, a R returnu paru koja se uvodi u I aparat.

Ogrevna površina pojedinih aparata izračunava se iz formule:

Op = Q / k x (t2-t1)

Q je ukupan broj kalorija mule:

Koji se mora uvesti u dotičan aparat za 1 min., a jednak je proizvodu vode koja mora ispariti u tom aparatu u jednom minutu i broja kalorija koje se oslobode kandenzacijom 1 kgr. pare na temperatum soka u tom aparatu. k znači transmisioni koeficient toplote u minutu za taj aparat, t2 je temperatura pare kojom se greje, a + temperatura soka na kojoj sok ključa.

Pri dnevnoj preradi 100 vagona repe preradilo bi se za 1 min. 694.44 kgr. repe jer u prvom aparatu ispari 41.48 kgr. na 100 kgr. prerađene repe odnosno u ovom slučaju isparilo bi za jedan minut 288.05 kgr. vode. r je jednako u ovom slučaju 607 — 0,7 X = 524,4 kal. Ako uzmerno da je transmisioni koeficient 40 kal. u minutu, a. t2 —— 125 —118 = 7, onda bi ogrevna površina toga aparata bila:

Op = 288,05 x 524,4 / 40 x 7 = 151.053 / 280 = 539 m2

Na isti način može se izračunati potreban broj kalorija i veličina stanice za isparavanje kod stanice na pritisak.

Transmisioni koeficienti toplote koje smo pre naveli po Ciassenu, vrede za stanicu za isparavanje koja Je čista i ako se visina sokova drži na propisanim visinama. Kada ti uslovi ne odgovaraju, pada i transmisioni koeficient toplote, pa se prema tome mora uzeti niži pri izračunavanju potrebnih površina pojedinih aparata, a mi smo i u gornjem primeru umesto transmisionog koeficienta 50 uzeli samo transmisioni koeficient 40 kal/min.

Od kolike je važnosti kombinovana stanica za isparavanje i redovno oduzimanje pare iz pojedinih aparata možemo se lako uveriti putem računa. Ako bi u jednostavnoi stanici za isparavanje, gde se bridova para uzima samo za isparavanje u sledećern aparatu, imali ispariti kao u našem slučaju 89.52 kgr. vode i ako bi stanica za isparavanje bila kao ona koju smo računali iz 4 aparata, to bi moralo u svakom aparatu ispariti 89.52 : 4 = 22.38 kgr. vode.

Kako smo videli iz gornjeg računa na I aparatu upotrebi se za svaki kgr. vode za isparavanje oko 1 kgr. pare, pa bi se prema. tome, na ovakvoj stanici za isparavanje upotrebile za isparavanje iste količine vode 22.38 kgr. pare, dakle, znatno više od onoga koliko je potrebno na kombinovanoj stanici.

Razlika između temperature pare kojom se greje i soka koji ključa, u aparatima u kojima ključa sok pri temperaturama. iznad 100°C. prema Classenu ne sme biti u I aparatu manja od 4f) do 5°C. U ostalim aparatima može biti 7° do 10°C., a u poslednjem aparatu ne manja. od 15°C.

Bilo bi poželjno da se u svakoj fabrici uvede merenie gustog soka, čime bi se mogla dobiti jasna slika svih gubitaka koji nastaju od Chronos vage do vakumaparata, i to i pozna. tih i nepoznatih .

IV Poglavlje Prerada gustog soka u šećerovinu

Gusti sok

Kako smo spomenuli, gusti sok koji izlazi iz stanice sa isparavanje ima gustinu 55°—85°Bx. Njegov alkalitet je različit ,prema kvalitetu repe i prema alkalitetu soka nosle poslednje saturacije, i treba da sadrži 0,04 do 0,09%, kreča. Temperatura gustog soka zavisi od bezvazdušnog prostora u poslednjem aparatu i kreće se između 60° do 70°C. Gusti sok može se dalje kuvanjem preradivati u šećerovinu, ali ako želimo da dobijemo bolje produkte sa što manje gubitaka, potrebno je da se filtrira. Može mu se pri tome dodavati i nešto aktivnog ugljena, da bi se poboljšala boja.

Kvalitet gustog soka ceni se prema njegovoj čistoći kao i prema. boji, iako se na osnovu samo tih podataka ne može pravilno oceniti. Čistoća gustog soka zavisi od kvaliteta difuznog soka, kao i od rada na saturaciji. Prirodno je da se Iz lošijih difuznih sokova dobije i lošiji gusti sok, jer se nešećeri čišćenjem ne mogu u dovoljnoj meri odstraniti. Razlike u čistoći difuznog i gustog soka mogu se kod nas kretati od 3 do 7. Osobito je važno da se u gustom soku svakodnevno usta. novi sadržina kreča, jer se pri preradi pokvairene repe, kao i repe sa alkalitetom koji se kuvanjem gubi, pojavljuju krečne soli raznih nešećera, osobito produkata invertnog šećera, koje ne samo da snizuju čistoću gustog soka nego odlično štetno utiču i pri kuvanju. Takvi se gusti sokovi teško i polagano kuvaju.

Kod nas se čistoća gustog soka kreće od 89 do 91.5. Od gustog soka se zahteva da je sto svetlije boje, žutog tona, a to opet zavisi ne samo od kvaliteta repe nego i od rada na saturacijama, kao i od rada u stanici za isparavanje, gde se sok lošom manipulacijom može proraditi, tj. karamelisati. Sokovi istog kvocijenta ne moraju biti jednake kakvoće, jer uglavnorn na dalju preradu ne utiče samo odnos nešećera prema šećeru koji pokazuje kvocient, već kakvoća zavisi i od sastava nešećera, pa je veoma važno znati od čega se sastoje nešećeri u gustom soku. Njihov sastav uticaće na samu preradu soka, kao i na konačno iskorišćenje.

U cilju postizavanja što boljeg kvaliteta gustog soka, osobito pri kuvanju kristala — peska iz gustog soka, nekada se srednji sok tj. sok iz pretposlednjeg aparata stanice za isparavanje sumporisao sumpor dioksidom ili se sumporisao sam gusti sok i posle toga filtrirao, (da bi se odstranilo blato koje je nastalo sumporisanjem soka). Isto tako se nekada lakom soku dodaje hidrosulfit, da bi se poboljšala boja gustog soka.

Ukoliko se sprovodi sumporisanje srednjeg ili gustog soka, to se vrši u sudovima kao za saturaciju, koje smo opisali kod saturacije.

Sumpor.dioksid proizvodi se spaljivanjem sumpora u posebnoj peći. Peć je u obliku vodoravnog valjka, čija se gornja polovina hladi vodom. Ima levak za nasipanje sumpora sa dvostrukim zasunom, kao j vrata kroz koja se pali sumpor. Vazduh potreban za spaljivanje sumpora mora biti suv. Saturacija sumporom vrši se prema alkalitetu srednjeg ili gustog soka uvek tako da gusti sok bude alkalan, tj. da ima alkalitet cd 0.02 do 0.04% kreča.

Iako se srednji ili gusti sok uvek ne sumporiše, savetuje se da .se filtrira, da bi se odstranilo blato koje se stvorilo kuvanjem, odnosno ispadanjem raznih nešećera prilikom zgušnjavanja soka, — jer se time ujedno povišava mogućnost da, gusti sok potpuno kristališe u daljem ukuvavanju.

Zagrevanje gustog soka

Bilo da se gusti sok filtrira ili ne, svakako se preporučuje da se zagreje na brzostrujnim zagrevačima, ako je iz stanice na vakum, pre dolaska u rezervoar, jer ako se mora zagrevati u rezervoaru oštrom parom potroši Se mnogo više pare. Sem toga, sok se upotrebom visoke temperature koju ima oštra para, bojadiše. Za njegovo zagrevanje treba upotrebiti paru temperature 106° do 110°C i prema tome izraditi ogrevnu komoru koja bi trebalo da je od cevi. Zagrevanje u brzostrujnim zagrevačima vrši se bridovom parom iz drugog aparata stanice za isparavanje, a na svakih 10 vagona prerađene repe račima se ogrevna površina brzostrujnog zagrevača od 4 m2, Jer je transmisioni koeficient toplote usled gustine soka dosta nizak.

Filtriranje gustog soka

Da bi se gusti sok mogao filtrirati mora biti zagrejan do temperature od 90° do 95°C, .što se kod gustog soka iz stanice sa bezvazdušnim prostorom može postići zagrevanjem preko brzostrujnog zagrevača grejanog bridovim parama iz drugog aparata, dok je sok iz stanica na pritisak već dovoljno zagrejan da bi se mogao filtrirati.

Filtriranje se vrši preko zatvorenih Prokeš ili Danek fil. tera, koje smo pre opisali. Za filtriranje gustog soka najbolje su se pokazali ulošci u filtrima od tankog talasastog lima preko kojih se navuku filtračne pamučne vrećice. U jednom filtru može takvih uložaka biti oko 20 do 45 komada. Pritisak pod kojim se filtrira iznosi 3 do 5 m, da bi se blato uhvatilo na vrećice i moglo taložiti. Brzina filtrirania iznosi oko 0.3 do 0.5 m. na sekund.

Da bi gusti sok bio dobrog kvaliteta mora se pri filtriranju, dok je još mutan, ponovo vraćati na necedjeni sok i radi toga treba da valov u ‘koji ističe sok iz filtra ima dva otvora, i to jedan za mutan sok kojim se vraća u neceđeni i drugi za proceđeni, čisti sok. Da bi se ceđenje poboljšalo upotrebljavaju se slojevi veštačkih materija, koje se dodaju u filtar, da bi tamo na. vrećicama stvorile sloj, a ujedno i apsorbovale nešećere. Kao najbolji pokazali su se tzv. celiti iz kre. mena, a među njima kao najbolji h y f 1 o c e l. Preporučuje se da se vrećice pre filtriranja pomoću ceđenog soka kome se dodaje hyflocel, oblože sa 0.2 do 0.25 kgr. hyflocela na svaki 1 m2 filtračne površine. Upotrebom toga sredstva uveliko se povećava brzina filtriranja, kao i trajanje jednog filtra bez čišćenja.

Kada filtar više ne teče mora se sok otsladiti vrućom vodom i filtrat se sve do gustine 10° Blg. dodaje gustom soku. Na to se voda zatvori i sadržaj filtra ispusti u drugu saturaciju. Isto tako moraju se proprati filtračne vrećice u filtru vrućom vodom, koja se dodaje u drugu saturaciju, a tek posle toga propiranja izbace se iz filtra za pranje.

Prema prof. Linsbaueru za svakih 10 vagona. dnevno prerađene repe računa se 12 m2 filtračne površine.

Sem spomenutih filtera upotrebljavaju se još i filtri sa peskom kao i filtri u kojima je filtracioni sloj napravljen od drvene vune, celuloze i azbesta. Pošto se kod nas takvi filtri ne upotrebljavaju, nećemo ih ni opisivati.

U fabrikama gde se filtrira gusti sok ne savetuje se da se suviše zgušnjava da ne bi zbog gustine nastale teškoće pri filtriraniu.

Kada se filtrira gust sok treba obratiti pažnju da filtrat bude dobar, tj. bistar, ne mutan, jer će inače cilj koji želimo postići filtriranjem biti potpuno promašen.

Uopšte o kuvanju gustog soka

Pre nego što pređemo na samo ukuvavanje gustog soka u šećerovinu, moramo se upoznati sa pojmovimana koje ćemo naići prilikom kuvanja da bismo savladali teoriju tehnike kuvanja. Kako smo već spomenuli u glavi o šećerima, saharoza se rastvara u vodi i ta moć rastvaranja šećera u vodi raste sa temperaturom. Pri određenoj temperaturi rastvor šećera u vodi može biti: nezasićen, zasićen ili presićen. Nezasićen rastvor može rastvoriti dalje količine šećera; zasićen je onaj koji ne može da rastvori više šećera, a presićen sadrži više šećera nego što ga rastvarač može rastvoriti.

Iz presićenog rastvora kristališe šećer, ako temperatura ostaje ista sve dok rastvor ne postane zasićen. Da bi se, dakle, iz rastvora šećera dobio šećer, rastvor se mora dovesti. do presićenostl, što se postiže boljim isparavanjem time smanjivanjem količine vode, bilo hlađenjem tj. snižavanjem temperature, čime se smanjuje moć rastvaranja šećera. Oha ova načina upotrebljavamo pri preradi gustog soka u šećerovinu.

Broj koji pokazuje koliko delova šećera pripada jednom delu vode u zasićenom čistom rastvoru šećera pridanoj temperaturi nazivamo Herzfeld.ovim brojem a nalazi se u tablici koju je sastavio prof. Herzfeld.

Kod nečistih rastvora rastvara se više šećera, da bi rastvor bio zasićen pridanoj temperaturi, nego kod čistih rastvora, pa jednom delu vode pripada više delova šećera nego što pokazuje tablica Herzfeld.ova. Rastvorljivost šećera u nečistim rastvorima pri raznim temperaturama možemo naći u tablicama koje je sastavio Urban.

Ako broj iz tablice Urbanove podelimo sa brojem iz tablice HerzfeM-ove dobićemo, prema Olassenu broj koji se naziva kvocient zasićenosti. Prema tome, broj zasićenosti pokazuje koliko je više šećera rastopljeno u jednom delu vode kod nečistih zasićenih rastvora od šećera u zasićenom čistom šećer. nom rastvoru pri istoj temperaturi. Taj kvocijent raste sa padanjem čistoće dotičnog rastvora.

Kako šećer može kristalizovati samo iz presićenih rastvo. ra, a stupanj te presićenosti je veoma važan za ispravno kuva. nje, toje Classen uveo novi pojaJm tj. kvocient presićenosti. Kvocient presićenosti je onaj broj koji pokazuje koliko je više šećera rastopljeno u jednom delu vode kod nečistih presićenih rastvora nego u jednom delu vode u zasićenom nečistom rastvoru iste čistoće i pri istoj temperaturi.

Kao primer navodimo sledeće: uzećerno jedan sirup čistoće 77, koji sadrži 85% suvih materija, a čija je polarizacija 65,45 pri temperaturi kuvanja od 75°C. U tom sirupu na jedan deo vode dolazi 65.45 :15 = 4.36 delova šećera. Broj zasiće. nosti toga sirupa, prema tabeli Urbana, iznosi pri toj tempe. raturi 3.76, pa je prema tome kvocient presićenosti 4.36 : : 3.76 = 1.15.

Kod kuvanja šećera rastvor se mora dovesti do presićenosti, da bi se moglo stvoriti zrno, a isto tako rastvor mora biti uvek presićen da bi to zrno moglo da raste. Samo se pri tome ne može držati kvocient presićenosti prema volji, jer ako su rastvori suviše presićeni, izđvaJa se zrno brzo, ali je kristalizacija nepravilna, jer se uz kristale koje smo hteli stvoriti stvara i sekundarno divlje zrno, čime se opet ometa rad na centrifugama. Sem toga, pri vrlo visokoj presićenosti sirup postaje više viskozan, pa se prema tome i dalji porast već stvorenog kristala odugovlači. Zato pri kuvanju treba raditi sa takvom presićenošću da viskoznost matičnog sirupa ne bude odviše velika. Isto tako mora se paziti da matični sirup ne izgubi presićenost, jer bi u tom slučaju nastalo rastvaranje već stvorenog zrna.

Pravilno je da se kvocient presićenosti mora povećavati, te sirup tokom kuvanja postaje lošiji, tj. manje čist. Ispočetka se presićenost drži samo oko 1.1 da bi tokom kuvanja rasla i na kraju bila oko 1.25.

Temperatura pri kojoj ključa čist šećerni rastvor raste sa koncentracijom rastvora. Tako npr. temperatura pri kojoj ključa sok koji ima gustinu 35 Blg. povišena je prema temperaturi pri kojoj ključa voda samo za oko 1° C, dok sok gustine 70 Blg. ključa pri temperaturi koja je viša za oko 5° C. od temperature pri kojoj ključa voda.

Kod nečistih rastvora šećera povisuje se temperatura ključanja prema čistim šećernim rastvorima i to prema opadanju čistoće. Što je rastvor, pri jednakoj sadržini suvih materija manje čist, to je temperatura ključanja veća. Sve to mora znati kuvar šećera da bi mogao ispravno kuvati.

Da bi se olakšalo kuvanje sastavio je Curin, a kasnije Classen aparat pomoću koga se kuva: bramoskopu. Na osnovu tablica, kao i na osnovu podataka koje dobijamo pomoću bramoskopa kuvar šećera ne mora imati ono iskustvo koje je inače potrebno za kuvanje šećera bez tih aparata.

Pošto se kuvanje šećera razlikuje od isparavanja i pošto je komplikovanije od njega, to se svako kuvanje sprovodi za sebe na posebnom aparatu zvanom vakumaparat. Svaki vakumaparat radi zasebno, kao aparat sa jednostrukim dejstvom (simple efekt) tj. svaki je vakumaparat zasebno spojen sa kondenzacijom, da bi se kuvanje vršilo pri istoj temperaturi i tim izbegli gubici i povećanje boje šećerovina.

Iz gustog soka se može ukuvavaniem dobiti kristal pesak, sirovi šećer, a može se upotrebiti delom j za kuvanje srednjeg prođukta, što sve zavisi od šeme po kojoj fabrika radi.

Cilj ukuvavanja gustog soka je dobijanje šećera koji se u njemu nalazi u formi kristala, bilo da Se šećer odmah upotrebi za potrošnju, bilo da se daljom preradom dobijenog kristalizovanog šećera proizvedu visoko kvalitetne vrste šećera koje Se traže na tržištu.

Najbolje bi bilo kada bi se sav šećer sadržan u gustom soku mogao dobiti u formi kristala jednim jedinim ukuvavanjem. ali usled sadržaja nešećera koji se nalaze u gustom soku i time što ti nešećeri vezuju izvestan deo šećera mora se proces ukuvavanja ponoviti najmanje još jedanput da bi se sav mogući šećer sadržan u gustom soku dobio u formi kristala, iako ne u onoj čistoći kakva je potrebna za potrošnju.

Kuvanjem gustog soka dobijamo smesu kristala — šećera 1 sirupa. Količina kristala prema količini sirupa zavisi od količine nešećera u gustom soku, fizičkih osobina i viskoziteta. Ako u gustom soku ima karamela, snizuje se kristalizaciona moć Sem toga, koliko će se kristala dobiti jednim ukuvavanjem zavisi od ispravnog održavanja stupnja presićenosti pri ukuvavanju, odgovarajuće temperature, ogrevne površine i ostalog. Dejstvo ukuvavanja se pokazuje, pri upoređivanju čistoće ukuvane šećerovine i ćistoće zelenog sirupa i šećerovine. Razlika između tih ćistoća trebalo bi da iznosi 12—15, ako je ukuvavanjie bilo pravilne. Ukuvavanjem se pojačava i bojadisanje, a nastaju i gubici usled razaranja šećera.

Pumpa za dovođenje gustog soka

Iz poslednjeg aparata stanice za isparavanje odlazi gusti sok na pumpu, koja može biti klipna ili centrifugalna. Da bi gusti sok mogao teći sam u pumpu, visina između pumpe i aparata mora iznositi najmanje 7,5 do 8,5 m„ a uzima se i viša za 1 — 1,5 m., da bi se povisilo dejstvo pumpe time, što se sprečava isparavanje soka u pumpi. Ako je udaljenost manja, sok ide najpre u lonac, koji je spojen sa jedne strane sa Sočnim prostorom poslednjeg aparata stanice za isparavanje uskom cevi, a s druge strane sa pumpom. Na cevi koja vodi na pumpu nalazi se klapna sa plovkom, tako da se cev zatvori ako površina soka u loncu padne ispod dozvoljene.

Pumpa da bi pravilno funkcionisala mora biti potpuno zaptivena, a treba da ima i armaturu da se može isprati vrućom vodom, a eventualno i parom.

Ne preporučuje se upotreba aparata Schiff Stern, jer se direktnim dodirom sa parom povećava temperatura gustog soka i prema Molendi gusti sok bojadiše.

Odvođenje soka iz poslednjeg aparata stanice za isparavanie treba da je sa mesta gde je najmanja cirkulacija. Veličina pumpe izračunava se iz količine gustog soka koji se do. bije preradom prema kapacitetu fabrike.

Gusti sok se pumpa u posebne rezervoare koji se nalaze kod vakum aparata za kuvanje šećerovine. U njih staje za svakih 10 vagona prerađene repe na jedan dan po 30 hl.

Aparati za kuvanje šećerovine — vakumaparati

Aparata za kuvanje šećerovine — vakumaparata — imamo dve vrste i to vodoravnih i uspravnih. IzrađuJu se za izvesnu količinu šećerovine, npr. za 250, 300, 500, 700 q šećerovine.

Vodoravni aparati upotrebljavaju se vrlo malo, a ukoliko se nabavljaju novi, nabavljaju se samo uspravni aparati.

Vodoravan vakumaparat »Herold-Lexa«.. Sličan je vodo. ravnom aparatu stanice za isparavanje koji smo opisali kod stanice za isparavanje. Dno mu je ravno ili se na niže sužava i ima nekoliko otvora u obliku konusa za ispuštanje šećerovine. Ako je dno ravno ima naročitu ploču za ispuštanje šećerovine koja se može kretati celom dužinom vakumaparata pomoću koturova. Ploča se zaptiva pomoću zmije Dautzenberg koja se pari vodom pod pritiskom. Ako je dno suženo sa više otvora, oni imaju prečnike po otprilike 800 mm. i zatvaraju se poklopcima na ručni točak pomoću zavrtnja. Nad vakumapara. tom nalazi ,se hvatač soka zvani »Hodek« koji je spojen sa aparatom pomoću dva grlića, a u njemu se nalaze okomito položena sita za hvatanje soka. Ogrevna komora izgleda kao i kod vodoravnog aparata stanice za isparavanje, samo što obično ima napred 3 horizontalna zida koji dele komoru na tri dela, a sem toga najniža komora je negde još i okomitim zidom podeljena na dve komore.

Ogrevne cevi imaju prečnik 30 do 34 mm. ili 50 do 05 mm., a položene su malo koso prema zadnjoj komori radi bržeg oticanja kondenzovane vode. Svako odeljenje parne komore ima posebno odvodnjavanje, kao i posebno odvođenje amonijaka. Podela parne komore ima cilj da se u pojedinim odeljenjima ogrevne komore mogu grejati različitom parom, i to u najnižem delu oštrom ili returnom parom, a u najvišem delu bridovom parom. Prema tome sa koliko se vrsta pare može grejati i u kome delu komore, mora biti i odgovarajući broj kondenzacionih lonaca, da bi se kondenzovana voda mogla posebno odvoditi prema tome iz koje pare proističe.

Ogrevna površina zavisi od toga na koliko je kvintala šećerovine sam vakumaparat. Pri manjim vakumaparatima iznosi ogrevna površina u m« na 100 q šećerovine oko 33 do 40 m2, a kod većih 28 do 32 m2 na svakih 100 q šećerovine.

Arrnatura voAumaparaia šastoji se iz ventila za oštru, returnu i bridovu paru, ventila za uzimanje soka i sirupa, parnog ventila za parenje vakumaparata, pipaka za uzimanje uzoraka, termometra, vakuometra i to obično »Pelikan«, vazdušnog ventila, ventila za ispiranje stakla za posmatranje pomoću vode ili pare, stakla za posmatranje, mazaliee za dodavanje loja ili ulja, ventila za odvođenje amonij-aka i kondezovanih voda i otvora za čišćenje.

Uspravni vakumaparati mogu biti sa ogrevnom komorom iz cevi, iz zmiolikih cevi ili posebne konstrukcije. Ogrevna komora može biti podeljena tako da se istovremeno može grejati sa dve vrste pare ili nepodeljena, tako da se može grejati samo sa jednom vrstom pare u danom momentu.

Uspravni vakumaparati sa ogrevnom komorom iz cevi imaju cbiik uspravnih aparata stanice za isparavanje. Cevi su prečnika 96/100 mm. dužine 1 do 1,5 m i to od mesinga zavaIjane u dva dna koja su pričvršćena za zidove vakumaparata. Dna su obično u obliku konusa okrenutog nadole, čime se izbegava mrtvi prostor između dva aparata i ogrevne komore, a ujedno se brže ispušta šećerovina iz aparata. U sredini je cirkulaciona cev prečnika 700 do 800 mm. Za dovođenje pare ima posebna cev izvan aparata koja pravi polukrug, a na kojoj su ventili za dovođenje oštre, returne i bridove pare. Sama pak cev uvodi paru u parnu komoru bar na dva suprotno položena mesta. Greje se samo jednom vrstom pare odjedanput, samo što se pri grejanju returnom parom može dodavati i oštra para. Cev u koju se uvodi para mora imati manometar i ventil za sigurnost. Amonijakov ventil odvodi amonijak u cev za bridovu paru na kcndenzator. Na najnižem delu ogrevne komore nalaze se odvodi sa ventilima za kondenzovanu vodu. Konden. zacione vode odvode se u odgovarajuće kondenzacione lonce prema pari kojom se ogreva u komori. Jedan isti kondenzacioni lonac služi kako za bridovu, tako i za vodu returne pare, samo što ima dva odvoda za kondenzovanu vodu, od kojih jedan vodi u kotao za napajanje ,ako se greje returnom parom, a drugi je u tom slučaju zatvoren; ako se greje bridovom parom odvod u kotao za napajanje je zatvoren, a odvod na pumpu za bridovu vodu je otvoren.

Sem takve ogrevne komore čija su dna pričvršćena za aparat, čitava ogrevna komora može biti zasebno telo, koje je obešeno pomoću jakih železa u aparatu. Na taj se način povećava ogrevna površina površinom valjka koji zatvara parnu komoru sa strane. Udaljenost ogrevne komore od zida aparata iznosi u tom slučaju oko 20 cm.

Armatura vakumaparata se sastoji iz ventila za dovođenje soka i sirupa, dva pipka za uzimanje uzoraka, vakuometra i to obično »Pelikan«-, termometra, ventila za ispiranje aparata oštrom parom, vazdušnog ventila, ventila za dovođenje tople vode, ventila za odvođenje kondenzovane vode i odvođenje amonijaka, ventila koji spaja aparat sa kondenzatorom iza hvatača soka tzv. bridovog ventila, stakla za posmatranje sa spravom da se mogu ispirati vrućom vođom u aparatu i ventila za dovođenje pare. Sem toga preporučuje se da se kod sva. kog vakumaparata za kuvanje šećerovine uvede ispod parne komore zmiolika cev sa rupicama kojom se može dovoditi oštra para, da bi pomagala kuvanje u slučaju teškog kuvanja šećerovine.

Sl. 36 — Uspravni vakumaparat

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 37 — Ogrevna komora

Izostavljeno iz prikaza

Svaki vakumaparat ima otvor radi čišćenja i popravaka u unutrašnjosti vakumaparata, kao što je čišćenje i opravka ogrevne komore.

Radi ispuštanja šećerovine donje dno vakumaparata svršava se konusom sa otvorom prečnika oko 1 m. Dno se može otvarati na različite načine,) može biti na šamirima i otvarati se polugom koja se pokreće ručnim točkom, ili se poklopac može spuštati i pomicati na stranu pomoću zavrtnja sa točkom.

Nad vakmnaparatom postavlja se hvatač soka sa deflegmatorom ili se postavi poseban hvatač soka uz vakumaparat. Ako se postavlja uz vakumaparat, postavlja se u obliku široke cevi prečnika oko 1 m. u koju ulazi bridova cev od vakumaparata prečnika oko 300 do 400 mm. i dostiže do oko 500 mm. od dna hvatača. Bridova para se odvodi na kondenzaciju sa gornje strane hvatača, a kondenzovani sok se posle svakog kuvanja pušta u refrižerante ili u koji od rezervoara za sirup.

Ogrevna površina prema količini šećerovine iznosi koh manjih vakumaparata 40 do 48%, a kod većih oko 40% na šećerovinu, tl. m2 na 100 q šećerovine.

Vakumaparati sa zmiojolikim cevima nisu kod nas u upotrebi, a starijeg su tipa, pa ih prema tome nećemo opisivati.

Vakumaparati sa ogrevnom komorom posebne konstrukcije. Pama komora »Grantzdorffer« sastoji se iz 8 do 10 uspravnih samostalnih prstenastih ogrevnih komora. Prsteni su udaljeni jedan od drugoga 50 do 70 mm. Prsteni su razne dužine. Najduži je srednji prsten, a najkraći onaj uza zid aparata. Gornji deo je ravan, dok nadole prstenovi prave konus kao i dno aparata. Kako gore tako i dole prsteni su međusobno spojeni.

Para ulazi u donji konusni deo na dva suprotna mesta do svih prstenova. Kondenzovana voda odvodi se pomoću dve cevi koje su na najnižem delu, a prema cevima za dovođenje pare prave ugao od 90°. Na gornjoj strani nalazi se ventil za odvođenje amonijaka, koji se odvodi iz svih prstenova zajedničkom cevi. Inače vakumaparat sa parnom komorom »Grantz. dorffer« ima armaturu kao i ostali vakumaparati. Odnos ogrev. ne komore prema šećerovini iznosi 30 m2 na 100 q šećerovine.

Postoje i vakumaparati sa dve ogrevne komore «Grantzdorifer« koje su jedna nad drugom. Svrha im je da se pri kuvanju šećerovine mogu upotrebiti razne vrste pare istovremeno. NaJpre se zagreva u donjoj komori sve dok se gusti sok ne ukuva do zrna. Tek kad šećerovina pokrije i gornju komoru počne se i u nju puštati para. Grejati se može u donjoj komori sa parom većeg pritiska, dok se u gornjoj komori istovremeno greje sa parom nižeg pritiska.

Sem ogrevne komore ima i patent »Grantzdorfjfer« za dovođenje soka u donji deo vakumaparata, a sastoji se iz 6 do8 cevi kojima se dovodi sok, tako, da se razvodi po čitavoj površini vakumaparata.

Ogrevna komora »Protok« sastoji se kao i »Grantzdorffer« iz prstenova. Para ide iz jednog prstena u drugi i na kraju u najuži, odakle se odvode i nekondenzovani gasovi. Kod ove ogrevne komore vidimo zamisao koja je sprovedena i kod razdeljivanra ogrevnih komora kod vodoravnih aparata z-a isparavanje soka. Naime, nastoji se da se para, prema tome kako preda svoju toplotu i kondenzuje, dovede u manju komoru, jer se njena količina usled kondenzaciie smanjuje. Kod ove ogrevne komore samo je jedno mesto za dovođenje pare, dva za odvođenje amonijaka i jedno za odvođenje kondenzovane vode.

Dovođenje pare za zagrevanje, odvođenje kondenzata i amonijaka ide preko Jedne komore razdeljene pregradama čvrsto zavarenim na ogrevne prstene.

Ogrevne površine i veličina vakumaparata. Veličina vakumaparata mcra se izračunati tako da bude za 20 do 25%veća od normalne prerade sa normalnim sokovima koji se
moraju ukuvati u šećerovinu. Ako računamo da gusti sok ima saharizaciju 57° Bx i da ga je na 100 kgr. repe 32 kgr.

a da se na vakumaparatima zgušnjava na 94° Bx. to znači da se na 100 kgr. prerađene repe dobije 32 x 57 / 94 = 19.4 kgr. šećerovine, odnosno da na vakumaparatima na svakih 100 kgr. prerađene repe ispari 32 (1-57 / 94) = 12.6 kgr. vode.

Ako se još za prvu šećerovinu uzima 20% zelenog sirupa saharizacije 65° Bx. to znači da se uzima 19.4 X 0-2 = 3.88% zelenog sirupa koji se mora zgusnuti na 94° Bx. To znači da će se iz tog zelenog sirupa dobiti 3,88 x 65 / 94 = 2.68 kgr. šećerovine isparavanjem 3.88 X (1 1 =1.20 kgr. vode. Prema tom, dobiće se na svakih 100 kgr. prerađene repe 19.4+2.68= =22.08 kgr. šećerovine i ispariće 12.6 + 1.2 = 13.8 kgr. vode. Pri dnevnoj preradi od 100 vagona repe dobićemo ukupno 2.208 q šećerovine i moramo ispariti ukupno 1.380 q vode.

Na jednom vakumaparatu mogu se skuvati 2.5 do 3 kuvanja za 24 h. Ako imamo 2 vakumaparata i na njima ukuvamo ukupno 5 kuvanja, to bi na svako kuvanje otpalo 441.6 odnosno oko 450 q šećerovine. Prema tome za preradu 100 vagona repe dovoljna su dva vakumaparata svaki sadržine od oko 450 q šećerovine.

Kako smo pre naveli vodoravni vakumaparati imaju ogrevnu površinu 40 m2 na 100 q ukuvane šećerovine, pa bi prema tome svaki od 2 potrebna vakumaparata imao po 180 m2 ogrevne površine.

Ogrevna površina se može izračunati i iz jednačine koju smo već pre naveli pri izračunavanju ogrevne površine u stanici za isparavanje, tj. iz jednačine Op = Q / k x (t2-t1).

Ako je temperatura šećerovine pri kuvanju 80°C., temperatura soka koji se uzima u aparat 80°C, temperatura pare kojom se greje 114° C., koefioient transmisije toplote, s obzirom na gustinu šećerovine za 1 minut 4,3, onda je t2 — t1 = 114 — 80 = 34.

Q je V x ( lambda—t1 ), tj. isparena voda za jedan minut pomnožena sa isparnom toplotom.

Pri preradi 100 vagona repe za 24 h prerada za 1 minut iznosi 684.4 kgr. repe. Ako na 100 kgr. prerađene repe ispari 13.8 kgr. vode, onda za 1 min. pri dnevnoj preradi od 100 vagona ispari 684.4 X 0.138 =/94,45 kgr. vode lambda — t1 = (607 — 0.7 x 80) — 80 = 471.

O = 94,45 x 471 / 4,3 x 34 = 44.485,95 / 146,2 = 304,2 m2, s obzirom na gubitke okruglo 310 m2.

Potrebna količina pare se izračunava kad se ukupan broj kalorija potrebnih za isparavanje vode podeli toplotom pare.

Prema tome P = Q / r, a to jednako 44.485,95 / 607 − 0,7 x 114 = 44.485,95 / 527.2 = 84,3 kgr. pare.

Iz toga proizlazi da se za isparavanje 1 kgr. vode potroši 84,3 : 94,45 = 0,89 kgr. pare. Kako u tu koldčinu pare nisu uračunati gubici na zračenje, na amonijaku i za zagrevanje gustog soka, to se u praksi računa da je na vakum aparatima za isparavanje 1 kgr. vode potrebno 1,22 kgr. pare.

Gde je vakumova stanica mala dobro je postaviti manji vakum aparat na ‘kome se samo zgušnjava gusti sok i stvara zrno, a onda preneti u veći vakum aparat. Tim. se znatno povećava stanica za ukuvavanje, jer se skrati kuvanje u vakum aparatima, a ujedno se uštedi i na pari, jer se može upotrebiti i bridova para iz II aparata stanice za isparavanje.

Kuvanje šećerovine

Kako se kod nas do sad ne upotrebljavaju pomoćni aparati za kuvanje šećerovine, to kuvanje zavisi od znanja i iskustva kuvara šećera. On mora znati da kuvanje nije samostalan proces, već da zavisi od čitave fabrike. Od ispravnog uzimanja pare pri kuvanju zavisi i rad drugih stanica, pa kuvar treba da započne kuvanja tako da po mogućnosti uvek troši jednaku količinu pare i da pri tom uvek pazi na količinu: gustog soka, odnosno na rad stanive za isparavanje kao i na količinu sirupa.

Od dobro ukuvane šećerovine zavisi i uspeh rađa na centrifugama, kao i količina sirupa koji se mora ponovo vraćati na kuvanje, pa svojom većom količinom može ometati rad fabrike. Od dobrog kuvanja, osobito poslednjih produkata, zavisi iskorišćenje šećera, jer svako povećanje količine dobijene melase znači gubitak u šećeru, koji se može predati.

Pošto se sokovi j kvalitet repe koja dolazi na preradu, menjaju tokom prerade, kuvar ne sme raditi šablonski. Naročito mora paziti na sve pojave u soku, pred stvaranje zrna. Ako se neka pojava koju on očekuje iz prakse, ne javlja, treba da pregledaJ ne leže li uzroci u nečem što tu pojavu ometa. Takve pogreške mogu biti npr. na staklu za posma. tranje, koje može biti zalepljeno, ili ako ventil za ispiranje stakla nije ispravan. Samim sluhom kuvar mora poznati da li ogrevna komora radi ispravno i da li je bridov ventil dobro otvoren. Osobito mora imati dobro čulo pipanja da bi znao ispravno oceniti gustinu soka i sirupa, kao i gustinu šećerovine. Treba da zna oceniti i da li je stvoreno dosta zrna i da li ono raste pravilno i ravnomerno. Zato kuvar šećera mora posvetiti osobitu pažnju svim pojavama koJe prate ku. vanje, a treba da ima i praksu i potrebno iskustvo, da bi sve te pojave znao pravilno oceniti:

Kuvanje možemo podeliti na nekoliko delova. 1) pripre. ma vakum aparata za kuvanje; 2) uvlačenje soka i zgušća. vanje do presićenosti; 3) stvaranje zrna; 4) kuvanJe šećero. vine; 5) otkuvavanje; 6) stezanje šećerovine i 7) spuštanje kuvanja u hladnjaču (refrižerant).

Priprema vakumaparata za kuvanje sastoji se u tome što se vakuim aparat napari oštrom parom. To se uradi odmah po spuštanju kuvane šećerovine u hladnjaču, dakle priprema vakum aparata je ujedno svršetak prošloga kuvanja. Treba paziti da u vakum aparatu ne ostanu komadi šećerovine zapečeni na ogrevnoj površini, jer se oni inače karamelišu i time pogoršavaju boju šećerovine, a sem toga prouzrokuju stvaranje divljeg, neželjenog, zrna.

Poklopac sa dna treba da se vrati u položaj pod dno, da bi kondenzovana voda prilikom parenja vakum aparata mogla po njemu teći i time ga temeljno oprati da ne bi ka. snije nastaje neprilike pri zatvaranju, jer dobro ne očišćeni poklopci ne drže dobro, pa se u početku kuvanja ne može dobiti ni dovoljno bezvazđušnog prostora. Prilikom parenja može se ceo kondenzat pustiti u hlaanjaču iako neki autori preporučuju da se poslednji vodeni deo kondenzata pusti u sirup.

Kada je vakum aparat naparen zatvori se para, zatvori dno, postavi pipak za uzimanje uzoraka i zatvori vazdušni ventil. Ujedno treba pregledati sve ventile, pregledati količinu gustog soka u rezervoaru i obavestiti se o radu na stanici za isparavanje, na centrifugama i inače u fabrici, da bi kuvar bio siguran da će imati dovoljno soka za sledeće kuvanje i dovoljno prostora za ispuštanje ukuvane šećerovine.

Uvlačenje soka % zgušnjavanje do prečićenosti. Da bi se sok mogao uvlačiti u aparat treba u njemu stvoriti vakum, što se uradi laganim otvaranjem bridovog ventila, koji spaja vakum aparat sa kondenzatorom. Pri tome treba paziti kako bezvazdušni prostor raste, jer ako raste sporije od uobičajenog, znači da negde vakum propušta. Ako je vakum normalan, ali po puštanju pare najednom počne zastajati, znači da je ogrevna komora pokvarena, pa kuvar pri ispuštanju kuvanja treba da ostavi poluotvoren parni ventil, da šećer ne bi mogao prelaziti u ogrevnu komoru.

Ako je koja cev prsla, to se pozna posle isparavanja ako se malo otvori parni ventil, jer u tom slučaju prska kondenzovana voda kroz naprslu cev. Sa otvaranjem ventila za uvlačenje soka počnemo kada vakuometar pokazuje 20 do 50 cm. Soka se uzima toliko, da ogrevna komora bude potpuno pokrivena i da se na pipak mogu uzimati uzorci pre i posle stvaranja zrna.

Bridov ventil se na početku otvori samo oko 1/10 zavoja, pa posle više — oko 1 zavoj. Kad se navuče dosta gustog soka, što zavisi od toga kakvo ćemo zrno kuvati, jer kod ređeg i sitnog zrna uzimamo više, a kod gušćeg soka i većeg zrna, manje, otvori se odgovarajući parni ventil, i to lagano, Bridov ventil se otvori potpuno.

Kada je sok dosta zgusnut, tada se parni ventil može dosta otvoriti. Dobro je da kuvar šećera upozori nadzornika isparavanja, ako kuva bridovom parom. Taj prvi deo kuvanja je ustvari isparavanje. Vakum se drži na oko 50—60 cm,. a temperatura koja je ispočetka 70 do 75° C. raste sa zgušćavanjem i treba da dostigne J8° do 82° (j, Sušnih godina kada sokovi gube alkalitet, uzima se više soka za kuvanje i kuva. pri višim temperaturama. Sokovi koji su bili saturirani pri niskim temperaturama ne kuvaju se pravilno.

Stvaranje zrna. Sa stvaranjem zrna može se početi tek kad je sok postao presićen. Presićenost može biti u širokim granicama: od 1,1 do 1,4 prema čistoći sokova i načinu na koji se stvara zrno. Postoji više znakova po kojima iskusan kuvar poznaje koja je gustina soka potrebna za stvaranje zrna. Dok su kapljice koja padaju na staklo za posmatranje ispočetka okrugle i brzo cure, kasnije bivaju duguljastije i otiču polako sa stakla. Sok zahvaćen suvim palcem i kažiprstom pri brzom otvaranju prstiju stvara nit, koja se ne prekida ni pri širokom otvaranju prstiju. Sok pušten da curi sa stakla stvara konac, a sem toga iskusan kuvar određuje potrebnu gustinu dodirom soka na staklu za uzorke, kao i pranjem sa stakla pod vođom.

Inače se ispravno presićenje može utvrditi refraktometrom

Do kojeg stupnja će se sprovesti presićenost zavisi i od načina na koji će se stvoriti zrno. Presićenost se može oceniti kad tačka, ključanja raste, jer iz toga zaključujemo o gustini soka. Najbolja temperatura za stvaranje zrna je 80° do 85° C. Važno je da se tokom stvaranja zrna održava ista temperatura, jer se porastom temperature može stvoreno zrno rastopiti, odnosno opadanjem temperature stvoriti sekundamo zrno.

Prema Kuharenku pri lošem kvalitetu gustog soka, kakav se dobije preradom tmle repe, treba stvarati zrno pri temperaturi 90° do 92° C. Stvaranje zrna vrši se na nekoliko načina. Tako se zrno može stvoriti samom presiće. nošću ako se dovede do 1,5. Pri toj presićenosti najmanji potres ili slabo zaptivanje đovodi do stvaranja zrna.

Način koji se najviše upotrebliava za stvaranje zrna je potres. Otvori se naglo ventil za sok na 5 do 10 sek. i zatvori. To se u kratkim razrnacima može ponoviti da bi se stvorilo dovoljno zrna. zrno se može stvoriti i na taj način što se para pusti u zmiju pod komorom za zagrevanje na 20 sek., a mesto pare može se pustiti i vazduh. Potres soka može se proizvesti i time što se naglo otvori bridov ventil na kondenzatom.

Nekada se za stvaranje zrna upotrebljava i sledeći način: najpre se pritvori bridov ventil i tim se sok ugreje iznad temperature od 80° C. pa se naglo uvlači gusti sok i ujedno naglo otvori bridov ventil. Ovaj se način može upotrebiti kod sokova kod kojih se osobito teško stvara zrno.

Sem toga, upotrebljava se i pelcovanje. Kod pelcovanja sok ne treba da bude tako presićen kao kod drugih načina stvaranja zrna. Pelcuje se sa 50 do 200 grama običnog . šećernog brašna, koje ne mora biti prosejano. Ovaj način stvaranja zrna daje jednako zrno i skraćuje kuvanje. Kako smo pre spomenuli presićenost ne sme biti suviše velika kod ovog načina, jer se može stvoriti suviše zrna^ koja se onda moraju delimično rastopiti uvlačenjem soka.

Waddel preporučuje da se mala količina brašna uvlači u vakum aparat i pri stvaranju zrna potresom, jer se u tom slučaju već za dva minuta može naći dovcljan broj kristala koji se vide.

Iskusan kuvar treba da zna koliko zrna treba stvoriti da bi konačni produkat imao željenu veličinu. Svakako treba da je dosta zrna, da dno odmah u početku ima oštre ivice i da brzo raste. Računa se da od stvaranja zrna do početka ukuvavania prođe 15—20 minuta, već prema tome kako se zrno kuva, sitno ili krupno, i kakva je gustina gustog soka. Uzimanjem uzorka na staklu za uzorke, ustanovi se da li je dovoljno zrna stvoreno, što se može iskustvom oceniti. Ako je stvoreno dosta zrna, prekine se dalje stvaranje uvlačenjem gustog scka. Time ujedno počinje i kuvanje šećerovine.

Pošto je stvoreno zrno u dovoljnoj količini, cilj daljeg kuvanja je da stvoreno zrno raste. To se postiže na taj način što se uvek uvlači nova količina soka u vakum aparat. Uvlačeni gusti sok treba da ima temperaturu pri kojoj ključa šećerovina u vakum aparatima. Ako bi sok, osobito onaj koji se prvi put uvlači posle stvaranja zrna, bio hladan, to bi prouzrokovalo snižavanje temperature u vakum aparatu i stvaranje novog zrna, što se ne sme dozvoliti.

Isto tako treba paziti da se ne uvlači suviše soka, da se ne bi već stvoreno zrno delimično rastopilo, jer u tom slučaju ne bi preostalo drugo do povišenjem temperature, što se postiže pritvaranjem bridovog ventila, rastopiti svo zrno i ponovo stvoriti novo. Uvlačeniem soka ujedno se reguliše količina zrna, jer ako ga je bilo stvoreno suviše, uvlačenjem veće količine soka rastopi se jedan njegov deo. Posle prvog uvlačenja polako se snižava temperatura kuvanja otvaranjem bridovog ventila. Ako je gusti sok redak, smanjuje se temperatura na 80° C., ako je gust, drži se više na oko 84° C., da se pri daljem uvlačenju soka ne bi stvaralo sekundarno zrno. Uvlači se češće ali u manjim količinama, ili u dužim razrmacima ali više. To zavisi od gustine gustog soka, kao i od veličine ogrevne površine, cirkulacije, a i od temperature pare kojom se greje.

Preporučuje se uvlačiti češće ali mačije količine gustog soka, ne u dugim razrnacima, jer to obično dovodi do stvaranja brašna ili do rastvaranja već stvorenog kristala. Uvlačenjem soka postiže se, da se matični sirup uvek razblaži do izvesne presićenosti, čime se zrnu omogućuje da neprestano pravilno raste. Ta presićenost treba da bude nešto preko 1. Pri svakom uvi9.čenju treba paziti da presićenost usled suviše veli. kog uvlačenja, osobito ako je sok redak, ne pređe u nezasićenost, jer bi se u tom slučaju rastvarao kristal i produžavalo kuvanje, a isto tako se ne sme ni uvlačiti suviše malo, da ne bi došlo do velike presićenosti i time do stvaranja brašna.

Posle svakog uvlačenja, kada se sok dovoljno pomeša sa šećerovinom u vakumapapatu, uzima se uzorak na staklo i posmatra da li je matični sirup bistar. Ako nije, treba uvlačiti više da se stvoreno brašno rastopi. Matični sirup mora biti uvek toliko presićen, da se iz njega neprestano izlučuje šećer na površini već postalog kristala, da bi ovaj rastao. Pri uvlačenju soka treba paziti da se što pre pomeša sa šećerovinom, što će se postignuti ako je sok pre uvlačenja dovoljno ugrejan, osobito ako ima temperaturu malo veću od šećerovine, jer se uvlačenjem u tom slučaju stvaraju paro mehuri koji ubrzavaju mešanje soka sa šećerovinom u vakumaparatu.

U ovom delu kuvanja ide se sa temperaturom polako do 75—78° C., već prema gustini soka. Ako temperatura u vakumaparatu za vreme uvlačenja ili po uvlačenju naglo padne za nekoliko stepeni, znak je da je gusti sok koji se uvlači bio hladan.

Otkuvavanje to je nastavak rašćenja kristala, samo što se pre kuvalo pri malom opadanju čistoćei matičnog sirupa, a sada se nastoji da njegova čistoća padne što više, tj. da se iz njega izdvoji što je moguće više šećera. Otkuvavanje započinje obično kada je već tri četvrtine vakumaparata napunjeno, na taj način što se šećerovina posle svakog uvlačenJa gustog soka sve više zgušnjava, a to se postiže uvlačenjem manjih količina soka. Tim opada količina matičnog sirupa, a pošto zrno neprestano raste pribiranjem šećera iz sirupa, sirup je sve nečistiji, tj. njegova sadržina šećera opada. I pored zgušnjavanja šećerovine mora se paziti da se ne stvori brašno, jer ako se stvori, mora se većim uvlačenjem rastvarati.

Sok se uvlači pri otvorenom ventilu jer je šećerov na gusta, teško se sa njim meša i u početku pliva na vrhu. Uzorak koji uzimamo na staklo, kao što smo pre spomenuli, po bistrini pokazuje nam da li smo uvlačili đovoljno soka.

Posle poslednjeg uvlačenja gustog soka ili sirupa i kada je šećerovina dostigla već potrebnu visinu, obično do polovine poslednjeg stakla za posmatranje, ukuvava se đalje dok ne postigne 94—96° Bx. Tim zgušnjavanjem je prenos toplote veoma otežan, kao što je otežana i cirkulacija mase. Mora se paziti kada je stezanje dovršeno, jer ako bi se masa ispustila sa suviše vode, efekat kuvanja bio bi manji. To se može oceniti prema tome kako se šećerovina odlepljuje od stakla za posmatranje. Iz pipka za uzimanje uzoraka uzme se proba šećerovine, napravi se iz nje kuglica veličine oraha i ako se ona kad se stavi na kažiprst raspadne, znači da nema ioš 95° Bx.

U nekim zemljama šećerovinu zgusnutu na 95° Bx razbla. žuju uvlačenjem 10 do 20% zelenog sirupa od prošlog kuva. nja. Zeleni sirup mora biti ugrejan na temperatum šećerovine. Parni ventil je pri tome otvoren samo na jedan obrtaj, zato da se ne bi ujedno vršilo i dalje zgušćavanje šećerovine, jer se uvlačeni zeleni sirup teško meša sa šećerovinom i to mešanje traje dugo vremena, a cilj uvlačenja zelenog sirupa nije dalje zgušćavanje nego samo razređivanje šećerovine radi lakšeg ispuštanja.

Ako bi se, međutim, parni ventil potpuno zatvorio nestala bi cirkulacija, a tim i mešanje sirupa sa šećerovinom.

Količina pare koja ulazi kada je parni ventil otvoren samo za jedan obrtaj, dovoljna je da nastane potrebna cirkulacija za mešanje, a da se pri tom ne vrši đdalje zgušćavanje šeće. rovine. Pošto se sirup sa šećerovinom meša lagano, mešanje traje i do 20 min. Da li je mešanje izvršeno potpuno, mora se ustanoviti uzimanjem uzoraka na pipku za uzorke, da se šećerovina ne bi puštala u hladnjaču nepomešana.

Kod nas se ovo mešanje šećerovine sa zelenim sirupom vrši na taj način što se zeleni sirup dodaje u hladnjaču.

Ispuštanje ukuvane šećerovine u hladnjaču. Kada je šećerovina zsrusnuta do tražene gustine 94—96° Bx., ili posle mešanja sa zelenim sirupom u vakumaparatu, pristupa se ispuštanju šećerovine u hladnjaču. Zatvori se parni ventil, a onda i bridov ventil. Otvori -ce vazdušni ventil i kada vakum u vakumaparatu padne na oko 20 cm.: zatvori se vazdušni ventil i počne se sa otvaranjem dna za ispuštanje šećerovine vazdušni ventil se zatvori da bi vakum, koji još ostaje u vakumaparatu sprečio da čitava težina šećerovine legne na poklopac za otvaranje i tim oteža otvaranje dna.

Međutim, u pokret se pusti i mešalica u hladnjači, a ako se šećerovina nije razređivala zelenim sirupom u vakumaparatu počne se i sa puštanjem zelenog sirupa u hladnjaču, i to 15 do 25% na šećerovinu. Kada je dno vakumaparata otvoreno, šećerovina počne ispadati iz njega, a da bi brže ispadala, ponovo se otvori vazdušni ventil.

Pri zatvaranju bridovog ventila u fabrikama gde je kondenzacija mala, treba paziti da se naglim zatvaranjem vakum kod vakumaparata za kuvanje poslednje šećerovine ne popne suviše naglo i šećerovina pređe u bridovu cev.

Po ispuštanju kuvanja otvori se parni ventil za parenje vakumaparata, a pre toga se otvaranjem odnosnih ventila za paru isperu stakla za posmatranje. Posle parenja vakumaparat se zatvori i, kao što smo već na početku kuvanja opisali, pripremi za sledeće kuvanje.

Rad na vakum aparatima podešava se tako da kuvanje ne počne najedanput na više vakumaparata, niti da se završi istovremeno na više vakumaparata. Jedno kuvanje traje od 8 do 10 sati. Ne sme se kuvati suviše brzo, jer se tada matični sirup dovoljno nešećeri. U tom slučaju matični sirup ima suviše visoku čistoću, što znači da je efekat kuvanja bio mali i da se mora više sirupa ponovo prekuvati.

Kuvanje sirupa u srednji produkt

Pri kuvanju gustog soka u šećerovinu ne dobiju se uvek sirupi takve čistoće da bi se pri novom kuvanju mogao do. biti konačni sirup — melasa. Naročito se to ne može postići ako se od gustog soka kuva pesak. Takvi sirupi koji imaju čistoću iznad 78 kuvaju se posebno u poseban produkt. tzv. srednji p r o d u k t, Obično se ne kuvaju sami, već se kao podloga za stvaranje zrna uzima gusti sok i to 1/3, a ne. kada i više, ako se želi da dobije sirovi šećer koji se služiti za dalju preradu belu robu osobitog kvaliteta. Sirup koji se dobije iz te šećerovine služi za kuvanje poslednjeg produkta. Pravila za kuvanje ove šećerovine su ista kao i kod prve šećerovine — njih smo već opisali — samo što se sirupi, s obzirom na svoju manju čistoću, teže i duže kuvaju. Ova šećerovina zgušnjava se manje od prve, i to na oko 92° Bx.

Šećerovina

Kao što smo spomenuli, šećerovina se ukuvava do 94— 96° Bx. Boja joj je žuta, ako se kuva iz gustog soka od zdrave repe i ako je kuvanje bilo pravilno. Čistoća šećerovine odgovara čistoći gustog soka ako nije smanjena sirupom, koji se uvukao tokom kuvanja. Ceni se prema fizičkim oso. binama, tj. prema zrnu koje treba da je dosta kratko bez brašna, da je oštro i tvrdo, tako da se pod vođom ne može mrviti prstima. Sem toga se od šećerovine traži da se lako drobi, bez. ostavljanja niti matičnog sirupa, jer inače znači da se iz sirupa nije dovoljno izuzeo šećer, a sem toga takva se šećerovina zbog svoje viskoznosti teže centrifugira.

Gubici šećerovine u toku kuvanja su razni. Prema prof. Linsbaueru iznose 0,03 do 0,07% od težine repe. Sem toga mogu nastati i mehanički gubici prelazom šećerovine u kondenzaciju ili u ogrevne komore, u tom slučaju se mogu konstatovati u kondenzacionim vodama.

Iako smo prilikom opisivanja kuvanja govorili o teraperaturama koje vladaju pri raznim fazama kuvanja, spominjemo ih još jednom, kao i bezvazdušni prostor za vreme raznih faza. Pri kuvanju temperatura raste ukoliko se sok zgušnjava da bi dostigla najvišu granicu pri stvaranju zrna. Na toj najvišoj granici drži se do prvog uvlačenja soka posle stvaranja zrna, pa počinje padati dok ne dostigne najnižu granicu pri ispuštanju ukuvane šećerovine.

Vakum, međutim, stoji u obrnutoj srazmeri sa tempera. turom, jer je najveći pri najnižim temperaturama i obrnuto. Promenom vakuma menja se .i temperatura. Sve to opet zavisi od čistoće matičnog sirupa, kao i njegove gustine, jer kako smo spomenuli, tačka ključanja raste sa padanjem čistoće matičnog sirupa, dok stvoreni kristal ne igra pri tome nikakvu ulogu.

Smetnje pri kuvanju

Ako se pojavi nedostatak soka odmah po stvaranju zrna, razredi se šećerovina ostatkom soka ili uvlačenjem male količine lakog soka ili sirupa. Prestane se kuvati, radi čega se zatvori potpuno parni ventil, a bridov ostavi samo malo otvoren. Ne sme se dozvoliti da padne temperatura ni vakum, jer bi u tom slučaju nastalo novo zrno. Ako duže vremena nema soka mora se uzimati sirup. Da sve to ne bi nastalo, potrebno je da kuvar prati rad fabrike da ne bi ostao bez dovoljne količine soka za vreme kuvanja.

Ako se desi greška na vakum aparatu pred samo stvaranje zrna, zatvore se ventili i prestane sa kuvanjem. Ako se pak desi greška za vreme stvaranja zrna ili odmah posle stvaranja, zagreje se na 90° C. ima se zrno rastopi, a na to se kuvanje još razredi. Ako greška nastane za vre-me kuvanja šećerovine, razredi se i zaustavi kuvanje. Kada je kondenzacija preopterećena moraju se kuvanja razdeliti tako da se kondenzacija olakša.

Ako pritisak pare padne, kuvar to mora javiti pogonskom inženjeru, pre nego što se koristi drugom parom, da bi se konstatovali uzroci.

Usled drugih grešaka može se dogoditi da u hladnjači nema dovoljno prostora za ispuštanje gotovog kuvanja. U tom slučaju treba razrediti šećerovinu uvlačenjem sirupa i zatvo. riti parni ventil, ali paziti pri tome da temperatura ne padne suviše, da se ne bi kasnije otežalo ispuštanje šećerovine. Čim se dobije mesto, ispusti se šećerovina.

Ako. vakum aparat polagano prestaje kuvati, uzrok može ležati u tome što ne funkcioniše kondenzacioni lonac, pa se ogrevna komora puni vodom ili mogu i amonijačni ventili biti suviše otvoreni.

Već smo pre spomenuli da sokovi, pri preradi iz pokvarene repe, pene. To penjenje se ublažava tako što se kroz zmioliku cev pod parnom komorom pusti para u šećerovinu. Time se šećerovina pomeša i penjenje prestaje. U najgorem slučaju pomaže se time što se dodaje loj u vakum aparat.

Kod prerade sokova lošeg kvaliteta pojavljuje se slabo ili mrtvo kuvanje. Uzrok tome su neke krečne soli i neki organski nešećeri. Treba pomoći time što se kao i kod penjenja pušta para kroz zrnoliku cev ispod parne komore, a nekada pomaže i dodavanje lanenog ulja ili firnajza. U nekim slučajevima pomaže i dodavanje običnog mašinskog ulja. Ako druga sredstva ne pomažu, može se u vakum dodati i nešto sode ili kiselog natrijevog sulfita. Najbolje sredstvo leži u ispravnom radu na difuziji i saturaciji.

Ako se šećerovina slabo centrifugira, znači da nije ispravno kuvana i da od sirupa nije uzeta đovoljna količina šećera. U tom slučaju mora se dodavati više sirupa u hladnjaču.

Hladnjače

Kako smo kazali, ukuvana šećerovina se ispušta iz vakum aparata u hladnjače (refrižerante), u ‘kojima nastaje dalje hlađenje, a tirn i dalja kristalizacija šećera ako eećerovina osiaje duže u hladnjači.

Sl. 38 — Hladnjače − Refrižeranti

Izostavljeno iz prikaza

Stoga se o šećerovini u hladnjači mora voditi briga, da bi razređivanje bilo ispravno, a presićenost bila takva, da raste samo već gotovo zrno, i da se hlađenjem ne stvara brašno.

Hladnjače su otvoreni ili zatvoreni sudovi u koje može stati jedno kuvanje sa dodatkom razređivača. Za prvu šećerovinu obično su hladnjače otvorene. Gore su četvorougla. ste, dok je donji deo poluvaljak. Mogu imati u preseku i oblik potkovice. Zatvorene hladnjače su vodoravni valjci. Kroz sredinu hladnjače prolazi jaka osovina na kojoj se nalaze mešala u obliku spirale, tako da mešaju i pokreću šećerovinu brišući je sa zidova hladnjače. Mešalo se okreće pomoću zupčanika koji je izvan hladnjače, a okreće se 3/4 do 1,5 puta u minutu. Na donjem delu hladnjače nalazi se ventil kojim se odvodi razređena i ohlađena šećerovina u korito za razdelji. vanje, koje se nalazi nad centrifugama. Hiadnjače se obično nalaze odmah ispod vakum aparata. :ako da šećerovina iz vakum aparata pada direktno u hladnjaču.

Prema prof. Lmsbaueru sila potrebna za pogon mešalica iznosi oko 5 KS, a zavisi od veličine refrižeranta.

Korita za razdeljivanje

Nad centrifugama u kojima se centrifugira šećerovina nalaze se korita za razdeljivanje šećerovine. Strane su im usprav. ne, dno poluokruglo. Dužina korita zavisi od ‘broja centrifuga, koje služe da se šećerovina centrifugira, a treha da je tolika da se iz jednog korita mogu puniti sve centrifuge na kojima se centrifugira dotična šećerovina. Visina im je oko 800 mm., a šdrina 600 mm. Čeone strane su zatvorene pločama od livenog žeiesa, kroz koje prolazi četvorouglasta osovina sa jedno. stavnim ležištima u pločarna. Na osovini se nalazi mešalica, kao i ručice od železa ili liva, koje međusobno svojim površi. nama pretstavlja.ju razdeljenu spiralu.

Osovina korita se pokreće pomoću zupčanika i pravi 3/4, do 1.5 obrtaja u minutu. Prema prof. Linsbaueru sila potrebna za pogon iznosi 1,5 do 2 KS.

Nad svakom centrifugom nalazi se u koritu otvor koji je zatvoren zasunom, koji se otvara pomoću poluge. Pod svakim otvorom nalazi se tanjir na preklapanje. Otvaranjem zasuna puni se centrifuga šećerovinom, koja pada iz otvora preko preklopljenog tanjira u centrifugu. Pošto se centrifuga napuni, pusti se zasun, tanjir obriše i preklopi na drugu stranu, da ne bi eventualno šećerovina padala na centrifugirani šećer. Korito mora biti uvek napunjeno šećerovinom i to bar do 3/4, jer se pri niskom stanju u koritu, usled mešanja, šećerovina zapeni. Da bi se mogla — ako zatreba — šećerovina u koritu razređivati, treba korito da ima cev za dovođenje zelenog si. rupa. Šećerovina se u korito dovodi pomoću cevi, direktno iz hladnjače.

Centrifuge

Kako smo pre spomenuli, šećerovina je smesa srna kristala i sirupa. Da bi se dobio sirovi šećer, odvaja se kristal od sirupa na mašinama zvanim centrifuge. Na situ centrifuga ostaje kristal, a sirup se odstranjuje centrifugalnom silom.

Sve centrifuge imaju osovinu na čijoj se jednoj strani nalazi šupljikasti bubanj čvrsto pričvršćen uz nju. Bubanj je sa donje strane potpuno zatvoren ili ima u dnu otvore koji se pri centrifugiranju povremeno zatvaraju ili pokrivaju. Centrifuga se mora okretati velikom brzinom da bi se postigla potrebna centrifugalna sila, a težina bubnja. mora biti što manja, da ne bi suviše opterećivala osovinu. Sa gornje strane na bubnju pričvršćen je blombirani venac širok 150 do 200 mm. koji ima zadatak da zadrži šećerovinu u bubnju pri centrifu. giranju, da. ne bi usled centrifugaine sile izišla iz bubnja. Bubanj je od prvoklasnog čeličnog lima debljine 5—10 mm. Da bi kroz bubanj mogao proticati sirup na njemu se nalaze rupice prečnika 6—8 mm. koje nisu probijene već provrtene, da ne bi oslabila čvrstina lima. Da kroz te rupice na bubnju ne bi pro. lazio i šećer, na bubanj se, sa njegove unutrašnje strane, stavlja najpre sito cd jake železne žice sa očicama, a na to sito se stavlja pravo sito mesingano ili bakreno sa tako malim otvo. rima, da se na njemu mogu zaustaviti i manji kristali šećera. Otvori su na situ obično okrugli prečnika 0,8 mm. ili dugulja. sti, širine 0,5 mm., a dužine 3 mm. Za prvu šećerovinu su obično sita sa većim otvorima nego za poslednju šećerovinu s ob. zirom na različitu veličinu zrna kristala. Sita se na bubanj pričvršćuju pomoću železnih krugova koji su za bubanj pričvršćeni zavrtnjima.

Osovine centrifuge su od čelika i takvih dimenzija da odgovaraju silama koje deluju na osovinu. Prema tome da li su centrifuge vodoravne ili viseće osovina je na kraju koji ulazi u bubanj obrađena u obliku konusa i bubanj je čvrsto pričvršćen na osovinu. Osovina je smeštena u ležišta. Kod vedoravnih su dva ležišta, jedno nožno, drugo vratno, dok je kod visećih samo jedno ležište na kome visi čitava centrifuga. Sem toga su na osovinu pričvršćene remenice za pogon, ako je pogon pomoću kaiša, iii elektromotori, ako je pogon pomoću električne struje, ili vodeni točkovi, ako je pogon pomoću vode. Kod visećih centrifuga na osovinu je montiran i točak za kočenje. Kod nekih centrifuga, kao Fescove, nalazi se na osovini i regulator. Sada se za centrifuge upotrebljavaju skoro isključivo kuglična ležišta koja se mažu konsistentnim mastima.

Oko bubnja centrifuge nalazi se nepokretan plašt na koji udara sirup kada leti iz centrifuge. Na dnu plašta nalaze se odvodne cevi za sirup. Gore, p!?.|t može imati vrata od lima, tako da se bubanj može da centrifuge odozgo potpuno zatvoriti. Čitav plašt stoji na železnoj konstrukciji, koja je ujedno i konstrukcija za centrifugu. Plašt ima otvore za dovođenje pare i vode i za odvođenje ispara. Pogon može biti, kako smo spomenuli, na kaiš, sa elektromotorom ili na Peltonov točak.

Kod nas se upotrebljavaju centrifuge Fesca i We. ston.

Sl. 39 — Centrifuga Fesca

Izostavljeno iz prikaza

Centrifuga »Fesca«. Osovina te centrifuge nalazi se u šupljem okviru od livenog železa. Na gornjem delu oso. vine pričvršćen je bubanj, koji ima puno dno. Dole leži osovina u kugličnom ležištu, a ima i jedno vratno ležište. To ležište drže 6 zavrtnja postavljenih kroz okvir, na čijim su krajevima čelična pera ili gumeni odbojnici. Time je omogućeno malo ljuljanje centrifuge kod nejednakog opterećenja. Na gornjem vrhu osovine nalazi se regulator ravnoteže »Fesca«, koji se sastoji od 5 kolutova između kojih se mogu slobodno kretati 4 železna prstena. Pri nejednakom opterećenju centrifuge prsteni idu na protivnu stranu od većeg opterećenja čime uspostavljaju ravnotežu.

Nad donjim ležištem nalazi se, na osovini, blombirana remenica za pogon, koja je spojena s ukrštenim remenom sa remenicom od koje centrifuga dobija pogon. Ako je centrifuga pomoću električnog pogona, onda je elektromotor u dobro zatvorenoj kutiji koja dobro zrači da na njega ne bi padala šećerovina ili sirup, a rotor elektromotora je čvrsto spojen sa osovinom centrifuge. Šuplji okvir od livenog železa pričvršćen je u cementni zid ili za traverze pomoću zavrtnja. Donji deo šupljeg okvira ima oblik konusa i otvor za remenicu.

Na gornjoj strani okvira pričvršćen je plašt, koji ima otvore za oticanje sirupa. Ako se centrifuga prazni dole, u dnu bubnja napravljena su vratašca kroz koja se izbacuje šećer, a u^ okviru levak kroz koji šećer pada u transporter. Ako se pražnjenje vrši odozgo šećer se mora izbacivati iz centrifuga drvenim lopaticama u transporter.

Radi zaustavljanja centrifuge postavljena je na dno bubnja sa spoljne strane ili na poseban kotur kočnica, koja se sastoji iz drvenih komada na jednom čeličnom pasu, koji se priteže uz bubanj pomoću poluge ili pomoću točka sa zavrtnjem i time se zaustavlja centrifuga pošto se isključi iz pogona.

Centrifuga »Weston«. Bubanj te centrifuge visi na donjem kraju osovine. Gornji kraj nalazi se u ležištu u kome se okreće i može se ljuljati, a to ležište nalazi se u kućici koja stoji na traverzama, tako da je čitava centrifuga obešena o tu kućicu.

Dno bubnja ima jaka rebra koja su, u sredini kroz koju prolazi osovina, spojena, Tim je bubanj obešen na osovini. Otvori između rebara pri punjenju i centrifugiranju pokriveni su limenim šeširom, koji se može podizati i obesiti o ispupče. nje na osovini radi izbacivanja šećera iz centrifuge kroz otvore između rebara. Oko bubnja centrifuge nalazi se na traverzama spoljni plašt sa cevima za odvođenje sirupa. Ispod gornjeg ležišta montiran je na osovini kotur, oko koga ide čelični pojas obložen kožom ili drvetom, i služi kao kočnica. Kočnica se priteže uz kotur pomoću točka sa zavrtnjem. Pogon te centrifuge može biti pomoću kaiša, elektromotora ill vode. Pri pogonu kaišem pogon je direktan preko glavne osovine, na kojoj se nalazi remenica. Sa remenice vodi kaiš u polukrstu preko kotura na centrifugu. Glavna remenica nije čvrsto zakovana na osovinu, već se stavlja u pogon i izvan pogona pomoću dva rebra koja su čvrsto pričvršćena na osovini, a koja se mogu po osovini malo kretati. Na tim rebrima nalaze se segmenti za trenje. Kada se rebra sa segmentima uvuku u glavnu remenicu obavlja se centrifuga u pogon, a izvan pogona, kada se rebra izvuku iz glavne remenice.

Pogon pomoću vode. Na oso. vini centrifuge čvrsto je zakovan Peltonov točak, koji se nalazi u zatvorenom odeljenju što ne propušta vodu. Nađ njim se nalazi kuglično ležište centrifuge u kućici. Peltonov točak ima kašikaste lopatice na koje se dvema cevima dovodi voda pod pritiskom 12—14 atmosfera. Pomoću poluge otvore se obe cevi, od kojih jedna služi za dodavanje vode za ubrzavanje, a druga za pogon. Nadolaskom vode stavi se centrifuga u pogon. Čim centrifuga dostigne potreban broj obrtaja, zaustavi se automatski dovođenje vode na cevi za ubrzavanje i vođa dolazi samo kroz cev za pogon. Pri zaustavljanju centrifuge zaustavi se dovođenje vode i na tu cev i centrifuga zaustavi pomoću kočnice.

Voda pod pritiskom dovodi se pomoću pumpe Worthington ili pomoću centrifugalne pumpe na pritisak. Upotrebljena voda vraća se u rezervoar, odakle se ponovo upotrebljava.

Pogon pomoću elektromotora. Elektromotor se nalazi nad centrifugom na traverzama. Osovina motora spojena je sa osovinom centrifuge elastičnim spojem. Motori mogu biti na istosmemu ili trofaznu struju.

Sem toga, postoje i centrifuge sa pogonom pomoću parne turbine na sličnom principu kao kod pogona sa vodom.

Sve centrifuge koje smo opisali su na pogon koji se pre, kida, kako pri izbacivanju i centrifugiranog šećera, tako i pri punjenju centrifuge. Postoje međutim, i centrifuge sa neprekidnim pogonom, gde se pražnjenje šećera vrši dok je centrifuga u pogonu, kao što su centrifuge »Hampl«, »Fuchs.-;, koje kod nas nisu još »uvedene.

Kapacitet centrifuge

Kapacitet centrifuge zavisi od prečnika bubnja, visine sita, debljine šećerovine na situ, kao i od broja obrtaja centrifuge u minutu. Bubnjevi su prečnika 800—1220 mm., visina sita od 330—560 mm., a broj obrtaja od 750—1200 u min. Debljina šećerovine na situ može iznositi do 14 cm. Ako je prečnik bubnja p, visina sita v, a debljina šećerovine na situ d, sve u dm, onda je kapacitet jednog punjenja pri specifičnoj težini šećerovine 1.5 kgr.:

K = p x 3,14 x v x d x 1,5

Računa se da je sila potrebna za pogon centrifuge prosečno 3 Ks na 1m2 površine sita. Na početku stavljanja u pogon potrošnja sile je oko 6 puta veća od one koja je potrebna kađ je centrifuga već u punom pogonu.

Ako računamo da vreme punjenja, centrifugiranja i pražnjenja jedne Weston centrifuge traje 6—10 min. i da centri. fuga radi neprekidno 22 sata u jednom danu, to će za taj dan biti iscentrifugirano na jednoj centrifugi od 1220 mm. prečnika i visine sita 560 mm., oko 584—900 q šećerovine.

Rad na centrifugama

Kao što smo spomenuli, na centrifugama se nalazi korito iz koga se, preko preklopijenog tanjira, centrifuga puni šećerovinom. Centrifuga se može puniti dok miruje ili kad se stavlja U pokret. Uspravne centrifuge ne bi se smele puniti za vreme stavljanja u pokret, jer su pritisci sa strane koji tim nastaju vrlo opasni za sigurnost osovine te može doći do nesreće.

Šećerovine koje su retke, kao i one suviše guste, prave te. škoće, jer se nepravilno raspoređuju po obodu bubnja. Radi toga je potrebno da šećerovina bude pomešana sa zelenim sirupom u odgovarajućoj srazmeri, da ne bi bila ni suviše retka ni suviše gusta.

Kod Westonovih centrifuga vrši se punjenje stavljajući ujedno centrifugu u pogon. Ne sme se puniti centrifuga u punom pogonu, jer bi moglo doći do nesreće zbog nejednakog opterećenja bubnja. Puni se do odgovarajućeg kapaciteta centrifuge, iako ga je teško odrediti kada se puni iz korita, bez merenja. Radnik otvori zasun na koritu i istovremeno pusti centrifugu u pogon. Kad je centrifuga dosta napunjena zatvori zasun, očisti tanjir i preklopi. Centrifuge pomoću električnog pogona, kao i one pomoću vode dostignu pre potreban broj obrtaja od onih sa pogonom pomoću kaiša. Ako se bubanj počne ljuljati treba Fescovu centrifugu zaustaviti isključivanjem pogona i kočenjem, i onda ponovo pustiti u pogon. Kod Westonovih centrifuga pomaže se pomoću drvenih poluga, koje se pritisnu uz osovinu i tim uspostavi ravnoteža. Vreme za koje centrifuga dođe do potpunog broja obrtaja je uje. dno i vreme najveće potrošnje sile, a što pre dođe u pun pogon to je i njen kapacitet veći, jer se da više puta napuniti i isprazniti.

Prema kvalitetu šećerovine traje centrifugiranje duže ili kraće, a kada je završeno i sirup iscentrifugiran, onda se isključi pogon i pomoću kočnice zaustavi cetrifuga. ZaustavIjanje centrifuge bez kočnilice, samim otporom, trajalo bi suviše dugo, ali se ni kočiti ne sme naglo. Pre nego što se potpuno zaustave Westonove centrifuge potrebno je podignuti šešir sa dna da bi šećer mogao ispasti iz centrifuge. Kad bi se čekalo da se centrifuga potpuno zaustavi, šećer bi spao na šešir i bilo bi ga teško podignuti. Onaj deo šećera koji sam ne ispadne, odstrani se sa sita pomoću drvenih lopatica, pri čemu se ne sme lupati o sita, da se sita ne bi oštetila. Po pražnjenju šešir se opet spusti na dno, a kod Fescove centrifuge zatvore vratašca na dnu bubnja i time je centrifuga ponovo spremna za pogon.

Ima posebnih lopatica za pražnjenje centrifuga koje rade automatski, tako da radnik ne mora čistiti šećer lopaticom sa sita. Nalaze se na zupčastoj osovini, koja se može kretati po dužini sita pomoću točka koji okreće radnik, a istovremeno se okreće bubanj u suprotnom pravcu od lopatica. Osovina se nalazi na iskrivljenoj konsoli, pričvršćenoj za plašt centrifuge, koja se može okretati tako da osovina sa lopaticom dođe nad otvor bubnja centrifuge i da može okretanjem točka pomoću svojih zubaca biti postavljena na potrebnu visinu.

Smetnje na cenirifugama

Ako su šećerovine slabo ukuvale ili slabo pomešane sa sirupom mogu nastati smetnje pri centrifugiranju. Tako se veoma teško centrifugiraju šećerovine koje sadrže uz pravo zrno još i brašno, koje je moglo nastati pri kuvanju već u vakum aparatima ili u hladnjačama ili pri naglom hlađenju šećerovine.

Pri centrifugiranju brašno ispuni otvore između kristala na situ, tako da zeleni sirup ne može uopšte da probije kroz taj sloj. Kada se centrifuga zaustavi nađe se u njoj opet šećerovina koja se mora ponovo centrifugirati, ali se pre toga mora izmešati lopaticama. U tom slučaju u šećerovinu se mora dodavati iii vođa ili razređeni sirup da se brašno rastopi, a pomaže se i time što se centrifuge manje pune. Isto tako se loše centrifugiraju šećerovine koje se dugo mešaju u nepunim hladnjačama ili u koritima. Tim dugim mešanjem se u šećerovinu uvuče mnogo vazduha, čime sirup u šećerovini postane veoma viskozan. Oko šećernih kristala stvori se u tom slučaju kožica pa se ne može sa njih pri centrifugiranju odstraniti. Pomaže se tako što se dodaje vruć sirup u korito, koji se najpre stpeni. Sem toga mora se paziti da korita budu puna šećerovine. Ako šećerovina sadrži brašna pomaže se i na taj način što se pusti para između bubnja i plašta. Ako se u sirupu nađu kristali, to je znak da je sito probijeno, pa ga treba opraviti.

Sirovi šećer

Sirovi šećer iz centrifuga pada obično na tresalo, koje se obično nalazi pod centrifugama; pomoću njega se prenosi na dizalo, a otud na hlađenje i prosejavanje, ili u skladište.

Tresalo za transport šećera sastavljeno je iz ravnog lima, koji sa strane ima uspravne zidove visoke 150— 200 mm. širina samog tresala je 600—800 mm., dužina mu je prema razdaljini na koju se šećer prenosi. Da bi se šećer otresao, na limu su pričvršćeni žljebovi od U železa sa perima od drveta ili čelika. Ta pera imaju dole tzv. cipele od livenog železa, koje su opet pričvršćene zavrtnjima za železne traverze na podu fabrike.

Tresalo je spojeno sa zalomljenom osovinom, koja mu daje potreban pokret, a okreće se pomoću remenice. Sila potrebna za pogon iznosi prema prof. Linsbaueru 4—5 Ks. Iz tre« sala pada šećer u dizalo sa kašikama. Pošto smo već jednom takvo dizalo opisali, pri dizanju repe iz perionice, nećemo ga ponovo opisivati. Veličina dizala je udešena prema količini šećera koji se izrađuje, odnosno, prema dnevnom kapacitetu prerade repe dotične fabrike.

Iskorišćenje sirovog šećera. Sirovi šećer se pre slaganja u skladište, meri ili decimalnom ili automatskom vagom. Na osnovu njegove težine kao i polarizacije izračunava se iskorišćenje šećera iz repe.

Sl. 41 — Tresalo

Izostavljeno iz prikaza

Iskorišćenje šećera kod ukuvavanja gustog soka iz sirupa u šećerovinu može se prema Paaru izračunati iz sledeće jednačine:

I = 10 4 Čš — Čs / Čš(100 —Čš)

U ovoj jedinačni / je dobitak u šećeru, 104 = 10000 Čš je čistoća šećerovine a Čs je čistoća sirupa iz šećerovine.

Sem toga iskorišćenje šećera na osnovu hemijske analize pojedinih produkata može se izračunati i iz jednačine H u 11 aS u c h o m e 1, ali suve materije moraju biti izračunate koliko stvarno iznose. Jednačina glasi:

% šećera = 100 Ft (Fq — Sq) / Zt (Zq — Sq)

Isto tako procenat šećera može se izračunati i iz jednačina koje su postavili Schneider i Neumann, ali pri upotrebi tih jednačina mora zeleni sirup biti nerazređen, što se ne zahteva pri upotrebi jednačine Hulla-Suchomel. Schneider.ova jednačina je

% šećera = 100 Fp-Sp / Zp-Sp Neumann-ova jednačina je:

% šećera = 100 x Ft-St / Zt-St

U tim jednačinama znače:

• Ft je stvarna količina suvih materija u šećerovini ;
• St je stvarna količina suvih materija u sirupu
• Zt je stvarna količina suvih materija u šećeru;
• Fp je polarizacija šećerovine;
• Sp je polarizacija sirupa;
• Zp je polarizacija šećera;
• Fq je čistoća šećerovine;
• Sq je čistoća sirupa;
• Zq je čistoća šećera.

Da se nađe procentualni sadržaj kristala u šećerovini upotrebljava se sledeća Schneiderova jednačina: % krista.

Od sirovog šećera zahteva se da je alkala = Fp-nc x Sq / 100-Sq na fenolftalein, da je bez invertnog šećera, jednakog tvrdog zrna, svetlo žute ili. malo crvenkaste boje, da se ne lepi nego sipa. Vode treba da sadrži najviše 2%, Na gomile u stovarištu može se stavljati sirovi šećer samo ako je pre toga bio ohlađen na 20°C, jer ako nije hladan i alkalan napadaju ga mikroorganizmi i nastaju gubici prilikom saharoze.

Hemijski sastav varira prema kvalitetu repe iz koje je sirovi šećer dobijen, tako da mu je polarizacija od 93 do 96.5, pepeo od 0,65 do 1.30, voda od 1.5 do 2.5%, a randman od 87 do 93.

Sirovi šećer se prodaje odnosno kupuje prema randmanu. Randman se izračunava na taj način što se od polarizacije sirovog šećera odbije anorganski pepeo pomnožen 5 puta. Dakle, formula bi glasila R = P — 5p. U toj formuli P je polarizacija, a p je pepeo. R je randman. Pepeo se odbija 5 puta zato što je bilo ustanovljeno da se u melasi na jedan deo pepela iz anorganskih nešećera nalazi 5 delova šećera.

Kao osnova na kojoj se trguje I sirovi šećer uzama se randman 88. Ako je randman viši dodaje se odnosna cena, a ako je niži odbija se od cene. Ukoliko sirovi šećer ima randman ispod 86 ne može se prodavati za dalju preradu.

Međutim na osnovu randmana ne može se ispravno suditi o vrednosti sirovog šećera za dalju preradu s obzirom na to što je uzet u obzir samo anorganski pepeo, a poznato je da na količinu melase koja će se preradom tog sirovog šećera dobiti imaju isto tako uticaj i organski nešećeri, koji pri ovakvom izračunavanju randmana ne dolaze uopšte do izražaja.

Jasno je da dva sirova šećera sa raznim količinama neše. ćera i raznom polarizacijom mogu imati isti randman i ako iskorišćenje pri njiihovoj daljoj preradi neće biti jednaJko.

Dalje, pri ovakvom izračunavanju randmana nije uzet u obzir ni sastav kristala ni negova veličina u sirovom šećeru, što je veoma važno za dalju preradu, jer se šećer mora afini. rati vodom pa nije svejedno kakvo je zrno, tj. da li je jednako ili mešano, kao i njegova veličina. Iako se uvidelo da takvo izračunavanje randmana ne odgovara potpuno stvarnosti ipak je taj način ostao još i sada u važnosti, jer se još nije pronašla metoda kojom bi se moglo lako i tačno odrediti tačan randman uzevši u obzir sve ono što kod sirovog šećera utiče na iskorišćenje pri njegovoj daljoj preradi.

Prerada zelenog sirupa u šećer

Zeleni sirup

Centrifugiranjem prve šećerovine sem sirovog šećera dobijemo 20 do 30% zelenog sirupa razne čistoće prema kvalitetu repe, kvalitetu gustog soka, količini sirupa koji smo uzimali pri kuvanju prve šećerovine, kao i prema efektu kuvanja. Što je efekat manji, to je čistoća veća. Može se kretati od 75 do 84. Kao što smo spomenuli iz sirupa čistoće iznad 78 ne može se obično dobiti jednim kuvanjem šećer i melasa, stoga se iz tih sirupa sa većom čistoćom kuvaju posebne šećerovine tzv. srednji produkti, pa se dobiju sirupi i sa čistoćom 72 do 78, a i ispod te čistoće.

Saharizacija zelenog sirupa je oko 80°Bx, tamno kestenja. sta je sa zelenim prelivom.

Kako smo pre izračunali treba da se dobije 22.08 kgr. prve šećerovine iz gustog soka na 100 kgr. prerađene repe.

Ako se iz te šećerovine dobije 25% zelenog sirupa znači da će se na 100 kgr. prerađene repe dobiti 5.52 kgr zelenog sirupa.

Kad izađe iz centrifuge zeleni sirup sadrži mnogo pene, a često i mnogo malih kristala šećera koji su prošli kroz sita centrifuge ili se stvorili u sirupu prilikom hlađenja, odnosno kad se povećala presićenost.

Pri razređivanju šećerovine zelenim sirupom treba imati na umu da je zeleni sirup u stvari zasićen ili malo presićen rastvor šećera. Ako se razredi i zagreje postane nezasićen, pa ako se takav dodaje u većoj količini prvoj šećerovini, može se pri razređivanju ođjednom otopiti deo kristala u šećerovini. Upravo dodavanje zelenog sirupa prvoj šećerovini ima za cilj ne samo njeno razređivanje već i uzdržavanje stalne zasićenosti matičnog sirupa, da se u šećerovini ne bi naknadno stvaralo brašno. Pre idućeg kuvanja treba da je alkalitet zelenog sirupa 0.06 do 0.1.

Centrifugiranjem iteče zeleni sirup iz centrifuga preko plašta u rezervoar postavljen u blizini i nešto niže od centri. fuga, a otud se pumpom šalje u rezervoare za zeleni sirup otkud se uzima na potrebna mesta. Pumpe za zeleni sirup mogu biti klipne, zupčaste i centrifugalne. Potrebna veličina pumpi izračunava se prema količini sirupa.

Filtriranje zelenog sirupa

Zeleni sirup sadrži u sebi razne mehaničke nečistoće je veoma je viskozan. Stoga se nekada pre daljeg kuvanja razredi i filtrira. Razređuje se bridovom vodom na 60°Bx, zagreje na 90 do 95° i filtrira preko filtera, koji mogu imati za filtračni sloj pamučne vrećice, pesak, celulozu i slično. Ako se filtrira pamučnim vrećicama upotrebljavaju se filtri Havelka, koji su Blični filtrima Mareš koje smo opisali pri čišćenju i saturaciji soka. U tim filtrima visina sirupa se reguliše automatski. Prema prof. Linsbauer-u za dnevnu preradu od 10 vagona repe potrebno je 12 mfiltračne površine. Od peščanih filtera upotrebljavaju se filtri »Perfekt« i »Abrahamov«. Filtar »Per. fekt« sastoji se iz četvorouglastog limenog suda sa dva konusna dna. Između ta dva dna nalazi se okomiti lim koji dopire do izvesne visine i deli filtar u dva dela. Nad konusima nalazi se nekoliko redova horizontalnih mesinganih cevi sa finim rupicama, koje izlaze iz filtra u zajedničku sabirnu komoru. Filtar se napuni peskom veličine 0,5 do 2 mm. koji mora imati oštre ivice i ‘biti dobro opran, tako da je pesak iznad mesinganih cevi 50 do 55 cm.

Filtar se puni zagrejanim i razređenim simptom pomoću ventila koji se nalazi na gornjoj strani filtra. Plovak reguliše preko ventila dovođenje sirupa tako -da ga uvek bude u filtru na istoj visini. Ispočetka teče kroz cevi mutan sirup dok se na pesku ne istaloži iz sirupa blato koje stvori ftiltracioni sloj. Sirup teče kroz mesingane cevi u zajedničku sabimu komoru koja ima tri ventila za ispuštanje, tako da se prvi mutni filtrat može pustiti u nefiltrovani sirup, a tek kada teče bistar pušta se dragim ventilom u rezervoar za filtrirani sirup. Kada više kroz cevi ne teče dovoljno sirupa ili je filtrat mutan mora se pesak u filtra očistiti. Zatvori se ventil kojim se dovodi sirup i kad sirup ispadne ispusti se tamo gde se puštaju sladi. Posebnim ventilom se pušta topla voda, koja teče istim smerom/ kao i sirup i pušta se u početku u filtrirani sirup, a kasnije u slade koje se upotrebljavaju za razređivanje sirupa.

Kad je pesak vodom dovoljno islađen pusti, se oštra para koja pesak ispere i blato očisti. Blato se izbacuje u kanal. Na dnu konusa nalaze se peščani injektori u koje se pušta topla voda pod pritiskom pomoću pare od 2 do 3 atm. Dejstvom tih peščanih injektora prebacuje se posebnim cevima pesak iz jednog odeljenja filtra u drago i istovremeno se pere vrućom vodom, a blato izbacuje. Kad je pesak iz jedne polovine filtra opran i prebačen u drugu polovinu, pere se istim načinom i draga polovina. To se ponavlja sve dotle dok sav pesak nije dobro ispran. Posle toga se voda pusti i filtar je ponovo spreman za pogon.

Kako se kod nas ne upotrebljavaju peščani filtri to druge peščane filtre nećerno ni opisivati.

Vakumaparati za kuvanje poslednjeg produkta iz zelenog sirupa

Najviše se upotrebljava vakumaparat »Freitag«. To je uspravan vakumaparat sa konusnim dnom koje je nekada dvostruko da bi se šećerovina mogla grejati pri ispuštanju. Ogrev. na komora se sastojj iz uspravnih cevi, koje su pričvršćene za oba dna, a može biti i čitava ogrevna komora obešena. U sredini ogrevne komore nalazi se cirkulaciona cev prečnika 700 mm. Kroz cirkulacionu cev prolazi mešalica sa zavojima koja pcmaže cirkulaciju šećerovine u vakumaparatu. Nekada ima još mešalica u obliku šipaka za mešanje i nad ogrevnom površinom. Mešalica se okreće pomoću zupčanika koji se nalazi na vrhu vakumaparata pomoću remenice.

Vakum-aparat Classen. To je uspravan vakumaparat sa ogrevnom komorom iz cevi i mešalicom na pogon sa gornje strane. Pod ogrevnom komorom nalazi se kružna cev sa rupicama pomoću koje se može puštati para u šećerovinu da bi se postigla bolja cirkulaeija i mešanje.

Vodoravan vakumaparat Karlik-Czapikowski. To je okrugao valjkasti sud horizontalnog položaja. Ogrevna komora sastoji se iz cevi u obliku krsta koji se okreće. Cevi su spojene sa šupljom osovinom u koju se uvodi para koja ide kroz cevi. Na drugom kraju šuplje osovine odvodi se kondenzovana voda. Osovina se pokreće pomoću zupčanika, tako da se čitava ogrevna komora okreće. Dok se vakumaparat ne napuni šećerovinom toliko da se pokrije čitav ogrevni sistem, gubi se njegov efekat i šećerovina se na ogrevnim cevima karameliše.

Veličina vakumaparata i potrošnja pare izračunava se kao i kod vakumaparata za prvu šećerovinu. Praktično se uzima da se na 1 m2 ogrevne površine ispari 5 kgr. vode za 1 sat, a za svakih 10 vagona prerađene repe uzima da je potrebna sadrždna vakumaparata cd 50 q šećerovine, što je za naše prilike, a obzirom na veće količine poslednjih produkata, suviše malo.

Kuvanje poslednjeg produkta

Kuvanje produkta je otežano time što su sirupi vrlo viskozni, pa se mora držati velika presićenost, jer inače kristal raste sporo. To je opet spojeno sa tom teškoćcm što se sa presićenošću povećava i viskozncst pa je teško naći pravu granicu presićenosti kod kuvanja poslednjih produkata. Sirupi, pre uvlačenja, moraju biti alkalni, zagrejani i bez zrna. Zato se zagrevaju na 80 do 90° C. da bi se zrno, ukoliko se nalazi u sirupu, rastopilo i da ne bi pravilo teškoće pri stvaranju zrna u samom vakumaparatu. Rezervoari za zeleni sirup treba da budu snabdeveni termometrom i cevima za grejanje sirupa. Pre uvlačenja, ukoliko nisu bili razređeni radi filtriranja sirupi se razređuju na 70° do 78° Blg. Suvišno razređivanje produžuje kuvanje, jer mora ispariti više vode i ujedno se povećava potrošnja pare. Pripremanje vakumaparata je kao j kod kuvanja I produkta. U vakumaparat se uvuče oko 1/3 čitavog kuvanja, svakako toliko da je ogrevna komora pokrivena sokom i da se na pipak za uzorke mogu uzimati uzorci. Kako se kod poslednjih produkata može iznenada pojaviti pena, mora se za vreme zgušćavanja paziti na pojavu pene, da se ne bi usled mjene pojave najedanput napunio vakumaparat. Radi toga se mora i veoma oprezno rukovati bridovim ventilom. Pojava pene može se ponoviti i na početku ostalih faza kuvanja i postoji opasnost da nesmotrenošću kuvara jedan deo kuvanja pobegne u hvatač soka. Kao osnovica za stvaranje zrna uzima se sirup veće čistoće. Poslednji produkti se kuvaju sporije od ostalih šećerovina.

Stvaranje zrna može se sprovesti na nekoliko na. čina. Pri stvaranju drži se temperatura iznad 80° C., a presićenost se kreće između 1,2 do 1,4, a i preko toga. Ukoliko sirupi imaju veću čistoću dirži se presićenost niže, kao i obratno. Ako je sirup iz kojeg se mora stvoriti zrno veoma male čistoće, zrno se može stvoriti na taj način što se iz drugog vakumaparata, gde je već stvoreno zrno, prevuče 1/6 kuvanja. Da bi se moglo prevući treba zatvoriti bridov ventil i otvoriti vazdušni.

Da li je sirup dovoljno zgusnut za stvaranje zrna poznaje se po istim znacima kao i kod kuvanja prve šećerovine. Ako se zrno stvara potresom to se radi na taj način što se naglo uvlači sirup kao i kod prve šećerovine ili naglo otvori bridov ventil ili se pusti oštra para kroz zmiju pod ogrevnom komo. rom, ukoliko je u vakumaparatu postavljena, uz istovremeno puštanje u pogon mešalice, ako je montirana na vakumaparatu. Kako je kod sirupa male čistoće, teško stvoriti zrno on se može pelcovati. Za pelcovanje je dovoljno oko 50 grama brašna. Stvaranje zrna traje 1/4 do 1/2 sata, prema čistoći sirupa. Ako se stvorilo malo zrna treba pritvoriti paru i otvoriti više bridov ventil. Kroz nekoliko minuta padne temperatura za 2 do 3° C. i nastane veća presićenost, pa se usled toga stvori dovoljno zrna. Prilikom stvaranja zrna potresom sirup se navuče 2 do 4 puta, čime se sadržina razredi i zrno brzo opazi na staklu pri uzimanju uzoraka. Ako se stvorilo suviše zrna mora se delom rastvoriti, što se postiže uvlačenjem razređenog vrućeg sirupa ili vruće vode ili samo povišenjem temperature. Kod kuvanja na vakumaparatu Karlik Czapikowski stvara se zrno samo visokom presićenošću. Taj metod može se upotrebiti i kod ostalih vakumaparata.

Kako smo spomenuli, pri teškom stvaranju zrna najbolja je pomoć pelcovanje, ali se dobro može pomoći i puštanjem oštre pare u šećerovinu, ukoliko za to postoji uređenje.

Nejednakost zrna i stvaranje brašna, prouzrokuju isti uzroci koje smo spomenuli pri kuvanju prve šećerovine, pa se na isti način i pomaže.

Pošto je zrno stvoreno, počinje se sa ukuvavanjem. Pri Ukuvavanju je glavna stvar da se šećerovina kreće, što se može sprovesti mešanjem, puštanjem oštre pare kroz zmiju pod ogrevnom komorom, ili stalnim dodavanjem malih količina vode (10 do 15 litara na čitavo kuvanje). Naravno da se presićenost kao i temperatura, mora održavati. Presićenost se održava od 1,1 do 1,3, a smanjuje uvlačenjem sirupa na 1,1 do 1,05. Presićenost se poznaje uzimanjem uzoraka. Ako je presićenost suviše visoka, prouzrokuje stvaranje magle u uzorku i sirup se mora uvlačiti dok ta magla nestane. Ukoliko se tokom kuvanja uzima voda, vodna cev treba da vodi pod ogrevnu komom i to u obliku polukruga da bi se dodavanjem vode izazvalo dobro mešanje. U pogledu uvlačenja važi što je rečeno i pri kuvanju prve šećerovine.

Bilo bi najbolje da se neprestano uvlači, kako bi se uvek održavala jednaka presićenost. Ako se uvlači velika količina i retko, onda ostane sirup neišećeren j pojavi se brašno već u vakumaparatu ili u hladnjačama. Pri uvlačenju ne sme nikada matični sirup ostati nezasićen, jer bi rastapao već stvo. reno zrno, a isto tako se ne sme ukuvavati suviše brzo da ne bi nastala velika presićenost i stvorilo se novo zrno. Pri svakom uvlačenju mora se paziti na to da rastu samo već stvoreni kristali i da se ne stvaraju novi. Što se manje zgušnjava stvaraju se veći i jednaki kristali. Sirup koji se uvlači treba da je ugrejan nešto više nego što je temperatura kuvanja i ne sme sadržavati kristal.

Temperatura, kako smo spomenuli, prilikom stvaranja zrna je iznad 80° C. a pri ukuvavanju 75 do 78° C. Ne sme se dozvoliti da temperatura padne ispod 75° C.

Neki kuvari imaju naviku da tokom ukuvavanja uzimaju mnogo vode što je nepotrebno, jer se time produžuje ukuvavanje i povećava utrošak bridove pare. Ukoliko šećerovina peni, poslednja pomoć je pritvaranje bridovog ventila. Stezanje šećerovine traje duže nego kod prve šećerovine. Da bi se snizila viskoznost i produžilo doba kuvanja radi boljeg išećerenja, nekada se izuzetno u toj fazi kuvanja uvlači i topla voda. Kuvanja pomoću vode bolje se centrifugiraju. Šećerovina se ukuva do 92—94° Bx i zagreje do temperature 85 do 90° C. pre ispu. štanja. Kad se procenjuje’stepen ukuvanosti treba. imati na, umu da poslednja šećerovina sadrži mnogo manje zrna od prve, pa se prema tome ne treba prevariti njenim izgledom. Kuvanje poslednjih šećerovina trajalo je ranije mnogo duže, čak i 30 sati, a danas se skraćuje i na 12 sati.

Pri radu na poslednjem produktu veliku ulogu igra viskoznost, kako smo već spomenuli. Viskoznošću nazivamo otpor koji molekuli neke tečnosti pokazuju pri međusobnom pomicanju; taj otpor zavisi od kohezije molekula dotične tečnosti. Viskoznost raste za zgušnjavanjem, a pada povišenjem temperature. Prema CIassenu nema određenog odnosa između čistoća i viskoznost. Što je više materija u rastvoru, to se povisuje i viskoznost; neke materije je naročito povećavaju, druge opet smanjuju. Što je više šećera u rastvoru, to je viskoznost veća, jer je za kristalizaciju šećera potrebna samo mala presićenost, zato se presićenost mora održavati što manja, da viskoznost ne bi zadržavala kristalizaciju.

Zrenje poslednje šečerovine u hladnjačama

U toku kristalizacije kristal oduzima iz obližnjih molekula šećer i raste. Oduzimanjem šećera molekuli se iscrpljuju, pa je potrebno da se mase promešaju, kako bi kristali došli u dodir uvek sa novim molekulima koji još nisu šećereni. Na toj osnovi Se vrši kristalizacija prilikom kuvanja, a i u hladnjačama.

Sl. 43 — Hladnjača Bock

Izostavljeno iz prikaza

Da bi se matični sirup mogao šećeriti, potrebno je vreme tj. da se održi potrebna presićenost i da se meša, da bi kristali u šećerovini dolazili u dodir uvek sa novim delovima sirupa, koji još nije šećeren pri toj temperaturi.

Poslednja šećerovina se ispušta iz vakumaparata radi zrenja u zatvorene hladnjaee zvane Bock. Hladnjače Bock su vodoravni valjci sa ispupčenim dnima kroz koja prolazi osovina Ba spiralnom mešalicom u unutrašnjosti Bocka. Nekada imaju plašt, da bi se puštanjem tople vode u hladnjaču mogla regu. lisati temperatura.

Hladnjače Bock su tako postavljene da se ne mogu naglo hladiti tj. na takvom mestu gde je temperatura dosta stalna, a obično ispod samih vakumaparata za poslednji produkat.

U Bock aparatima šećerovina ostaje 3 do 5 dana za koje vreme temperatura spadne na oko 45° do 500 C. Na toj temperaturi se centrifugira. Prvih dana spadne temperatura u Bock aparatu za 8° do 10° C. posle za 4° do 5° C. dnevno. Kad bi se naglo hladilo, iz matičnog sirupa se ne bi imao kada šećer istaložiti se već postojeće kristale. već bi se usled nagle presićenosti stvorilo brašno. Pošto se presićenost obično ne može održavati u srazmeri koja odgovara opadanju temperature, to se obično snižava dodavanjem vode. Voda se dodaje prema opadanju temperature odnosno prema porastu presiće. nosti, postepeno, ili odmah pri spuštanju šećerovine jedan deo, a drugi postepeno, da bi se održavala potrebna presićenost. Koliko će se dodati vode u hektolitrima na 100 q šećerovine može se izračunati iz formule i n g. Urbana:

V = (Pol / n xp − Vs) x %s / 100

U toj formuli V je količina vode u hl. na 100 q šećerovine, Pol je polarizacija matičnog sirupa, n je broj zasićenosti prema temperaturi koja vlada u Bock aparatu prema tablici ing. Ur. bana i prema stvarnoj čistoći sirupa, p je traženi broj presićenosti, obično 1.05, Vs je procenat vode u sirupu, %s je pro. cenat sirupa u šećerovini prema formuli Schneidera pri polarizaciji šećera jednakoj 100.

Prema prof. Linsba,ueru izračunava se potrebna voda u hl. prema sledećoj formuli: hl vode = Vc (c2 — ct), gde je Vc procenat vode u šećerovini, ct koeficient presićenosti matičnog sirupa, ct koeficient presićenosti koji želimo da ima matični sirup. Suve materije moraju se ustanoviti prema stvar. nim količinama.

Radi boljeg razumevanja navešćemo jedan primer izračunavanja potrebne količine vode po ing. Urbanu i prof. Linsha ueru. Uzećerno da šećerovina ima suvih materija 92,4, Pol. 72,0, čistoću 77,92, temperaturu 80° C. Matični sirup: suvih materija 89, polarizaciju 59,18, čistoću 66,49.

Broj presićenosti je Z1/Z ; Z1 = 59,4 : 11 = 5.38, a prema

Urbanovoj tablici pri temperaturi 80° C. z = 4,31, pa je prema tome presićenost zx : z = 5.38 : 4,31 = 1,24.

Ako matični sirup treba razrediti na presićenost 1,05, naj. pre se iz Šnajderove formule izračuna količina sirupa.

Procenat šećera = 100 Fp-Sp / Zp-Sp = 100 72-59,18 / 100-59,18 = 31,40% šećera i prema tome je u 100 q šećerovine 100 — 31.40 — = 68.60% sirupa.

Ako dobijene brojeve uvrstimo u Urbanovu formulu dobićemo V = ( 59,18 / 41,31 x 1,05 − 11) 68,60 / 100 = 1,42 hl na 100 q šećerovine.

Prema formuli prof. Linsbauera bilo bi kao i gore = 5,38, 0 = 4,31, suvih materija u šećerovini 7,6, pa bi pre. ma tome hl vode bilo 7,6 X 1,27 —1,05 = 1,44.

Kako se iz ovih primera videli, i po jednoj i po drugoj formuli dobijaju se skoro jednaki rezultati.

Pri analizi važno je da li sirup sadrži i mikroskopske kristale, jer u tom slučaju dobijemo veću čistoću odnosno pola. rizaciju i tim nestvarne rezultate o presićenosti i prema tome, i o količini vode koja se mora dođati.

Mešalo u hladnjačama treba da se okreće polagano i to 1 — 2 obrta u minutu, da bi šećer iz matičnog sirupa imao vremena da iskristališe u zrno i da bi svaki deo sirupa došao u dodir sa kristalima šećera. Mešalo ne treba da se neprestano okreće, dovoljno je da se 1 sat meša, a jedan sat ne meša. Ako su Bock-ovi aparati delom prazni, okretanje mešalice može prouzrokovati penjenje šećerovine i tim otežati njeno centrifugiranje.

Voda kojom se razređuje treba da je zagrejana do temperature šećerovine, a u Bock aparat se šalje pomoću pumpe na pritisak sa dveju strana aparata, i to polagano da bi se za 1 sat napumpao 1 hl. vode u Bock aparat.

Temperatura na Bock aparatima kao i količina dodane vode treba da se kontroliše svakih 6 sati i beleži na tablicama na Bocku. Da bi se voda dodavala ispravno mora se svako. dnevno vršiti analiza svih Bock aparata i izračunavati da li je na osnovu presićenosti potrebno dodavati vode ili ne.

Penjenje u Bock aparatima. Sem nepravilnosti koje smo već naveli kod kuvanja prve šećerovine, spomenućemo još i penjenje u Bock aparatima. Naime, nekada šećerovina pri ispuštanju u Bock aparat počne naglo peniti povećavajući svoju zapreminu i do 40%. To se događa usled toga što se u šećerovini počnu stvarati gasovi, koji prave mehuriće i tim povećavaju zapreminu. Uzrok je u raspadanju ugljenih hidrata pri čemu se stvara ugljen dioksid ili raspadanju azotnih materija i stvaranju amonijaka. Dodavanjem alkalija — kako neki preporučuju — ne umiruje se penjenje, nego izgleda da je bolje prskati ga krečom. Svakako uzroke treba tražiti kod prerade repe, tj. difuzije i saturacije.

Šećerovinu treba u tom slučaju delom prevući u drugi Bock aparat da se ne bi prelivala, i treba pristupiti, što pre ili odmah, njenoj preradi, bez obzira na čistoću melase koju ćemo dobiti.

Centrifugiranje poslednje šećerovine

Kako smo već kazali, u Bock aparatima za 3 do 6 dana padne temperatura na 45—50° C. i počne se sa preradom šećerovine na centrifugama. Ne sme se nikako dozvoliti da temperatura padne još više, jer se inače teško centrifugira. Da bi se bolje centrifugiralo šećerovina se može razrediti vrućom otpenjenom melasom ili se posebnim diznama ponešto razređena topla melasa ubrizgava tokom centrifugiranja u šećerovinu. Tim razređivanjem smanjuje se presićenost a istovremeno i viskozitet šećerovine. Ako su šećerovine loše, zapenjene ili imaju brašno, teško se centrifugiraju pa je potrebno lopaticom napraviti otvore u šećerovini da bi melasa mogla oticati. Nekada Se pušta para između bubnja centrifuge i plašta.

Pošto je kuvanje poslednjeg produkta ujedno poslednji proces gde se odvaja šećer od sirupa, koji je melasa, to je potrebno posvetiti naročito veliku pažnju kako kuvanju, tako zrenju poslednje šećerovine u Bock aparatima i centrifugiranju šećerovine, da bi se dobilo što više šećera, a što manje melase, tj. da bi se njena čistoća što je moguće više spustila. Iskorišćenje šećera kod poslednjeg produkta je mnogo manje nego kod prvog produkta i iznosi 40—50% od šećerovine, već prema njenom kvalitetu.

Šećer poslednjeg produkta. Sirovi šećer poslednjeg produkta mnogo je tamniji i manjeg zrna nego šećer prvog produkta. Randman mu se može kretati od 74 do 92, prema količini sirupa koji je ostao na zrnu. Često poslednji sirovi šećer nije alkalan na fenolftalein, a može se dogoditi da nije alkalan ni na lakmus. U nekim fabrikama rastvara se poslednji šećer u lakom soku i dodaje gustom, pa se kuva u prvu šećerovinu. U slučajevima da je zrno dobrog kvaliteta mešaju ga sa prvim produktom i zajedno sa njim prodaju, snizujuei tim randman prvog produkta. Polarizacija mu je oko 90%.

U mešovitim fabrikama sirovi šećer se uopšte ne izrađuje za zalihu, već se odmah prerađuje, tj. afinira i rastvara u kleru, iz koje se kuva šećerovina za belu robu.

Toplotni odnosi pri kuvanju šećerovina

Kao i kod stanice za isparavanje i kod kuvanja šećerovina najvažniji je transmisioni koeficient toplote. Međutim, dok se kod stani,ce za isparavanje, u koliko se održava propisana visina sokova u pojedinim aparatima i ukoliko ne na. stupi prljanje ispame stanice, transmisioni koeficient toplote ne menja skoro za čitavu kampanju, to se kod vakumaparata na kojima se kuva šećerovina taj koeficient menja tokom svakog kuvanja. Ispočetka — dok se zgušnjava gusti sok — taj je koeficient najveći, jer je i cirkulacija soka najveća. Kako se šećerovina zgušnjava tako pada i njena pokretljivost pa prema tome i transmisioni koeficient, jer pojedini delovi šećerovine teško dolaze u dodir sa ogrevnom površinom. To stanje se kasnije pogoršava, jer su pojedini delovi šećerovine veoma udaljeni od ogrevne površine usled punjenja vakumaparata, a sem toga na prenos toplote deluje i hidrostatički pritisak šećerovine na površinu ogrevne komore. Sem toga i potrošnja pare je različita. Na početku kuvanja, kada sok bumo isparava, potrošnja je najveća. Pri zmjenju opada, da ponovo porašte pri prvom razređenju po stvaranju zrna, a zatim opada pri daljem ukuvavanju i steza. nju šećerovine.

Opada ne samo potrošnja pare već i temperatura, kako smo već spomenuli, pri daljim fazama kuvanja, pa je i razlika između temperature ključanja šećerovine i temperature grejne pare, tzv. pad toplote, manji i tim koeficient sve manji. Sem toga, šećerovina postaje kuvanjem viskoznija čime se smanjuje i mogućnost prenosa toplote. Uglavnom transmisioni koeficient toplote najveći je na početku kuvanja, a najmanji na kraju i tokom kuvanja neprestano opada.

Svaki vakumaparat radi za sebe sa jednostrakim dejstvom, pa je prema tome bridova para koja se stvara isparavanjem šećerovine izgubljena. Utrošak je sva para koja se upotrebi za isparavanje vode, a ona nije tako mala, jer iznosi više od 1 kgr. za svaki kgr. isparene vode iz šećerovine.

Umetanje brzostrujnih ogrevača difuznog soka prve grupe u bridov vod vakumaparata ima tu nezgodu što vakumaparat ne daje uvek jednake količine pare i što temperatura bridove pare dok traje jedno kuvanje nije uvek jednaka. Sem toga, ukoliko se na vakumima ne kuva postepeno, nastupa momenat, kad se spusti kuvanje dok ponovo ne počne, — u kome nema dovoljno bridove pare za ogrevanje difuznog soka u brzostrujnim ogrevačima.

Kod kuvanja šećerovine sem guibitka zračenjem, ukoliko aparati i ventili nisu dobro izolirani, može biti i daljih velikih gubitaka u toploti. Ako se gusti sok i sirupi koji se kuvaju mnogo hlade u rezervoarima, pa se moraju zagrevati do temperatur koja vlada u vakumaparatima utroši se mnogo toplote. Kako gusti sok dolazi iz stanice za isparavanje sa temperaturom od oko 65° C., to se mora zagrevati do oko 80° C., pri kojoj se temperaturi kuva u vakumaparatima, što znači veliku potrošnju pare. Ponovo upozoravamo od kolike je važnosti da se zagrevanje gustog soka sprovede bridovom parom sa stanice za isparavanje umetanjem brzostrujnog zagrevača preko kojega bi gusti sok sa stanice odlazio na vakumaparate, ukoliko je stanica za isparavanje na vakum.

Pošto se bridova para sa stanice za isparavanje upotrebljava za kuvanje šećerovine, to je važno ravnomerno oduzimanje bridovih para sa isparavanja. Ako se bridova para ne oduzima redovno ne može se ni na stanici za isparavanje sok zgusnuti dovoljno pa se za njegovo zgušnjavanje mora utrošiti mnogo više pare na samom vakumaparatu, jer tu 1 kgr. pare ispari kud i kamo manje vode, a sem toga kuvar oduzima više pare nego što mu je stanica za isparavanje može dati i time opet remeti odnos isparavanja u stanici za isparavanje. Gusti sok ne sme biti ni suviše zgusnut, jer u tom slučaju za kuvanje na vakumaparatu ne treba toliko pare za zgušnjavanje soka i sa stanice za isparavanje se ne oduzima onoliko koliko treba da bi stanica pravilno funkcionisala. Iz prednjega se vidi koliko je važan pravilan odnos prilikom oduzimanja bridovih para sa stanice za isparavanje na vakumaparat, kao i pravilno zgušnjavanje gustog soka do one gustine koja tim pravilnim odnosima odgovara. Mnoge stanice za isparavanje u pojedinim fabrikama bi mnogo bolje isparavale kad bi se taj odnos sveo na pravilne mere.

Osim gubitaka kondenzaciiom pri kuvanju nastaju još i veliki gubici toplote pri preradi šećerovine hlađenjem u hladnjačama, centrifugama i daljim hlađenjem produkata, kao i mednprodukata, u rezervoarima.

Ako se računa da na 100 kgr. prerađene repe ispari pri preradi gustog soka u šećerovinu 13,8 kgr. vode, to gubitak iznosi, a’ko računamo da je temperatura pare 80° C., a tempe.. ratura kondenzovane vode 70° C.

(607 + 0,3 x 80 — 70) x 13,80 = 7,742 kal.

Ako se šećerovina centrifugira pri 60° C., a ispušta iz vakumaparata na 80° C. pri specifičnoj toploti šećerovine 0,4 i količini 22,08 kgr., onda je gubitak hlađenjem samo u hladnjačama:

22,08 0,4 x (80 — 60) = 166,6 kal.

Istina ti se gubici toplote ne mogu izbeći, ali se gubici koji nastaju hlađenjem soka i sirupa mogu delimično ograničiti ako je dobra izolacija i ako se ne drže dugo velike količine u rezervoarima tj. pravilnom podelom kuvanja.

Melasa

Pri preradi poslednje šećerovine u šećer dobije se poslednji sirovi šećer i sirup koji nazivamo melasom. Melasa je sirup iz koga Se uobičajenim načinom tj. kuvanjem i kristalizacijom u određenom vremenu ne može dobiti toliko šećera da bi se isplatili troškovi prerade, a ukoliko je rad u fabrici bio potpuno ispravan iz melase se uopšte kuvanjem ili kristalizacijom više ne može dobiti šećer.

Svi nešećeri koji tokom prerade nisu bili odstranjeni i koji se tokom prerade stvaraju, nalaze se kod mešovitih fabrika u melasi, dok se kod čistih fabrika deo nešećera nalazi slepljen sa sirovim šećerom i pri daljoj preradi sirovog šećera u rafinazu daje melasu. U raznim godinama melasa ima razini čistoću, koja se kreće od 59 do 66. Isto tako količina melase zavisi od kvaliteta repe kao i od pravilnosti rada u fabrici, a kod nas iznosi od 4,5 do 6% na repu.

Koliko pojedini nešećeri zadržavaju u kristalizaciji šećer u melasi nije tačno ustanovljeno, samo je konstatovano da na jedan deo anorganskog pepela otpada oko 5 delova šećera, i na osnovu toga se izračunava randman, (kako smo spomenuli kod radmana). Uzroci što šećer ne može iskristalisati iz melase fizičke su i hemijske prirode. Poznato je da je pri raznoj čistoći sirupa rastopljivost šećera razna i da raste sa opadanjem čistoće. Sem toga, kristalizacija šećera iz melase ne može nastupiti zbog viskoznosti koja. kako je poznato, raste sa opadanjem čistoće sirupa.

Nešećeri melase. Od nešećera koji se nađu u melasi spomenućemo samo one koji se inače ne nalaze u soku, a to su propionova kiselina C .H-COOH. vaierova kiselina C4H9COOH, hydroxiglutarova CO2H-CH2CH(OH)-CO2H mlečna kis.CH3CHOHCOOH glicinova i apoglicmova C9H10O5, kao i melasova kiselina. Delovanjem kreča na invertni šećer nastaje tzv. peligotov saharin, a to je lakton saharinove kiseline C6H10O5. Taj lakton okreće ravan polarizovane svetlosti na đesno i to 1.4 puta više od saharoze.

Od azotnih jedinjenja nalaze se trimetilamin N(CH3), ornitin, lisin, i arginin. Najvažnija je kiselina fuskazinova, jer daje boju melase.

Grejanjem šećera na više temperature, a osobito preg/e. javanjem saharoze i šećernih rastvora nastaju razna jedinjenja kojima dajemo zajednički naziv karamel. Ova jedinjenja su različitog hemijskog sastava prema trajanju zagrevanja, kao i prema visini temperature koja je vladala za vreme zagrevanja. Karamel se topi, kako u hladnoj, tako i u toploj vodi. Nije dokazano da li se kao boja nalazi u melasi samostalan ili vezan sa azotnim jedinjenjima.

Melasa kad otiče sa centrifuga ima saharizaciju oko 80° Bx, jer je već razređena i pumpa se iz fabrike u velike železne rezervoare — kezone, ili u betonske rezervoare koji su obično u dvorištu. Pri tome se u nekim tvomicama meri, dok se u drugim težina izračunava na osnovu ustanovljene specifične težine i zapremine. Veličina rezervoara, ukoliko se melasa ne prerađuje dalje na licu mesta, mora odgovarati prosečnom dobijanju melase i prosečnoj preradi repe za jednu kampanju.

Melasa se upotrebljava najviše u industriji vrenja za dobijanje alkohola i kvasca, kao dodatak drugim krmivima za ishranu stoke, a sem toga prema ceni šećera i za izradu šećera.

Prodaje se na osnovu 50% polarizacije. Za prodaju ne sme imati ispod 46% polarizacije i 75° Blg. saharizacije.

Upotreba melase kao krmiva

Kao što smo spomenuli, sem za druge svrhe, upotrebljava se melasa i za ishranu stoke. Stoka pri ishrani iskoristi ugljene hidrate sadržane u njoj dok druge sastojke ne iskorišćava. Melasa se daje stoci razređena vodom ili pomešana sa drugim čvrstim krmivom u kom se slučaju bolje iskorišćuje. Zato se meša sa suvim rezancima, mekinjama, uljanim pogačama ili drugim otpacima kojima se hrani stoka. Sa drugim krmivima može se melasa mešati do 50%, tako da u tom slučaju gotovo krmivo sadrži 25% saharoze računajući melasu sa 50% saharizacije.

Ako se stoka hrani melasom moraju joj se davati ispočetka manje količine, jer stoka koja nije navikla na ishranu melasom dobije veoma lako proliv usled alkaliskih soli sadržanih u melasi.

Kombinovana melasna krmiva treba da reaguju alkalno, jer se u protivnom saharoza usled delovanja mikroorganizama raspada, čime se smanjuje vrednost samih krmiva.

Količine koje se daju stoci razne su prema vrsti, težini i veličini stoke. Mladoj stoci ne daje se melasa za ishranu.

Izrada šećera iz melase — šećerivanje melase (prema literaturi)

Dobijanje šećera iz melase kod nas još nije uvedeno. šećer se iz melase može dobiti na više načina. i to: osmozom i hemijskim putem na osnovu stvaranja soli šećera, tzv. saharata sa krečom, stroncijumom, barijumom ili olovom,

Osmoza

Osmoza se zasniva na istom principu kao i difuzija, tj. da kroz membranu neka jedinjenja prolaze lakše, a druga teže ili nikako. Osmoza se sprovodi na posebnim aparatima zvanim osmogeni. Bilo je izrađeno više raznih osmogena. Uglavnom su to drveni okviri, od kojih jedni imaju otvore za pritok melase i odvođenje osmozovane melase, a drugi otvore za dovođenje vode i odvođenje osmozovane vode.

Prema tome svaki okvir ima 4 otvora, ali su od toga samo 2 spojena sa unutrašnjošću okvira, a druga 2 služe kao kanali za dovođenje i odvođenje melase, odnosno vode. Okviri u osmogenu su naizmenični — jedan za melasu, drugi za vodu, pa opet za melasu, pa za vodu itd. Između okvira nalazi se, kao membrana, pergamentni papir koji mora biti izrezan tačno prema otvorima na okvirima kroz koje protiče melasa odnosno voda. Pergamentni papir od čijeg kvaliteta zavisi osmoza, izrađuje se od čistog nelepljenog papira koji se izrađuje od konoplje i ne sme sadržati nikakve organske materije. Umoči se u sumpornu kiselinu od 60° Be na temperaturi ispod 10° C. Višak kiseline se ispresuje i papir opere vodom ili razređenim amonijakom. Mora biti bez rupica. da kroz njega ne bi prolazila melasa. Okviri su iznutra prazni i što tanji, da bi dodima površina između melase i vode bila što veća. Da bi melasa — odnosno voda — pravila što duži put, okviri su pregrađeni drvenim letvama sa rupama na više odeljenja. Okviri se međusobno stegnu čelnim zidovima pomoću šrafova koji prolaze kroz okvire i za koje moraju biti naročite rupe u okvirima. Na prednjem čelu nalazi se armatura za dovođenje melase i vode i za odvođenje osmozovane melase i osmozovane vode. Da se papir ne bi ugnuo u okvirna okvir se neki put stavljaju ispod papira retka žičana pletiva.

Pre početka rada, kada se okviri postave na mesta i stegnu, pusti se voda da okviri nabubre. Na to se ispusti voda i stavi papir kontrolišući da otvori u papim odgovaraju otvorima na okvirima, pa se osmogen stegne i to u početku manje, a kasnije kada se pusti voda i papir naduje, više. Najpre se napune vodom, kako vodni tako i melasovi okviri, pa se onda u melasove okvire počne puštati melasa. Melasa istisne vodu koja se ispušta u vodni žljeb. Čim se pojavi osmozovana melasa, što se pozna po boji, ne pušta se više u vođu već u melasni žljeb.

U osmogen se pušta toliko vode i melase da saharometri koji se nalaze u žljebovima, koji odvode osmozovanu vodu i osmozovanu melasu, pokazuju na skali za osmozovanu melasu 20 do 40°, a za osmozovanu vodu 0 do 10° Blg. Obično se vođa drži na 6 do 10° Blg., a melasa na 32<> Blg. Uostalom, to se cdređuje prema čistoći koju pokazuje osmozovana melasa i koju želimo iz nje postići.

Kako se pokazalo da prednji okviri, bliži uticanju i isticanju melase, prerade više melase, to je osmogen tako udešen da se može okretati. Tim okretanjem postaje prednja strana osmogena zadnjom i obmuto. Pre puštanja u osmogen, melasa se zagreje na 80° do 85°C., a uzima se bilo takva kakva dolazi od centrifuga, ili se prethodno razredi na 75° do 80° Blg. Isto tako se i voda koja se pušta u osmogen, zagreje na 90° do 95°C.

U osmozovanu vodu kroz pergamentni papir iz melase prelaze uglavnom melasotvome soli alkalija, i to hloridi, sul. fati i nitrati, a delom i, šećer. Ostale melasotvome soli kiselina, kao i boje, difuzk’ajn malo ili nikako. Tim prelazom soli iz melase u vodu, osmozovana melasa postaje čišćom. Prema jednom primem iz literature na sto delova suvih materija bilo je u melasi 64,1% šećera, 12,5% pepela i 23,4% organskih nešećera. U osmozovanoj melasi bilo je 70,8% šećera, 9,2% pepela i 20% organskih nešećera, a u osmozovanoj vodi 35,3% šećera, 26,7% pepela i 38% organskih nešećera sve računato na 100 delova ‘suvih materija.

Razlika između čistoće prvobitne melase i osmozovane iz. nosi od 6—10. Izmena pergamentnog papira vrši se posle 8—12 dana. Pri tom se melasa i voda zatvore i iz osmogena puste svaka u svoje korito, pa se papir promeni.

Osmozovana voda zgušnjava se na 78° do 80° Blg. i prodaje fabrikama špiritusa na osnovu sadržine šećera. Kako isparavanje osmozovane vode, tako i melase vrši se u stanici za isparavanje da se ne bi na vakumima moralo mnogo pare utrošiti pri kuvanju osmozovane melase. Osmozcvana melasa se ukuvava u vakum aparatima na 89° do 92°Blg. i pušta da sama kristališe u sudovima za kristalizaciju ili se pri kuvanju stvara zrno. Odjedanput se iz melase osmozom ne može dobiti šećer, pa se eventualno dobijena melasa posle centrifugiranja mora podvrgnuti ponovo osmozi, samo što je iskorišćenje kod ponovnog osmozovanja uvek manje, jer čistoća melase pri drugoj osmozi ne može dostići onu pri prvoj, s obzirom na to što najveći deo soli pređe u osmozovanu vodu već pri prvoj osmozi.

Prednosti osmoze sastoje Se u tome što se radi sa aparatima koji mnogo ne koštaju i za koje ne treba mnogo mesta. Mane su joj što se sav šećer ne može dobiti, jer delimično prelazi u osmozovanu vodu i što se osmozovanje mora ponoviti za istu melasu.

Išećeravanje melase pomoću kreča

Pre opisa rada donosimo šemu rada pri šećeravanju melase pomoću kreča tzv. separacijom:

MELASA
↓
Razredjivanje na 11 — 12 Bx, odnosno 7 — 7.5% šećera
↓
Hlađjenje
↓
Filtriranje u presama i pranje hladnom vodom
↓
I Saharat
↓
Otpadna lužina i prvi deo od pranja od prvog saharata ili za razredjivanje melase
↓
Zagrevanje do ključanja
↓
II saharat
↓
Filtriranje
↓
I Saharat i II saharat
↓
mešanje sa vrućom vodom i saturiranje sa ugljenom kiselinom
↓
Filtriranje
↓
Filtriranje
↓
Laki sok 9—10 Bx
↓
Isparavanje

Melasa razređena na 11 do 12 Bx odnosno na 7 do 7,5% šećera dovodi se u sudove za taloženje čiji gornji deo ima kruškasti oblik da bi melasa dolazila u tankim slojevima. Sud za taloženje spojen je sa sudom za hlađenje, gde između cevi teče hladna vođa, a kroz cevi melasa pomešana sa krečem. Tok melase postiže se pomoću centrifugalne pumpe postavljene na dno taložnog suda. Iz taložnika, melasa koju centrifugalna pumpa tera kroz sud za hlađenje dolazi u gornji deo suda za taloženje, gde se deli na vrlo tanki sloj i zaprašuje krečnim brašnom. Prečno brašno mora biti što finije samleveno i prosejano i spravljeno iz sveže dobijenog kreča. Tako pripravIjeno dovodi se u sud za odmeravanje količine, a iz tog suda se usisava eshaustorom i rasprašuje na melasu u gornjem delu suda za taloženje, gde se melasa neprestano u tankom sloju obnavlja. Temperatura ne sme iznositi preko 12° do 15°C.

Ispočetka alkalitet raste sve do 2,8% kreča, pa pada na 0,6 do 0,8 na kom i ostaje, a to ujedno znači da je reakcija završena, tj. da se šećer dovoljno istaložio. Istaloženi saharat prebacuje se pumpom na prese koje se pune pod pritiskom od oko 2.5 atm. Posle punjenja presa saharat se pere hladnom vodom zasićenom krečom. Otpadna lužina i prvi deo vode od pranja upotrebljavaju se za razređivanje melase ili se zagreju do ključanja čime ispadne tzv. drugi saharat, kojim se pune prese za drugi saharat. Lužina koja otpada iz tog drugog aparata pušta se iz fabrike kao bezvredna. Prvi i drugi saharat pomešaju se sa vrućom vodom i, saturiraju pri 80 do 90°C. na 9 do 10 pH pomoću Thimolovih papira.

Pri saturiranju treba paziti da saharat ne padne na dno suda. Saturacija se vrši pomoću ugljene kiseline. Filtriranjem saturiranog saharata dobije se šećer u rastvoru i kalcium karbonat, koji se od rastvora odvaja na filtrima. Sok dobijen filtriranjem u osnovi je Iaki sok gustine 8° do 10° Bx, koji se dalje prerađuje isparavanjem na stanici za isparavanje i kuva. njem na vakumima u šećerovinu kao i drugi laki sok.

Gubici u otpacima lužine iznose oko 3 %.

Ako se išećeravanje melase vrši u samoj fabrici saharat se može dodavati posle stajanja , jer se tim stajanjem pretvara u šećer i kreč za čišćenje sokova na prvoj saturaciji.

Išećeravanje pomoću stroncium hidroksida

Stroncium hidroksid upotrebljava se u raznim čistoćama i to kao bela so, a to je čisti kristalizovani hidroksid koji se dobija kada se ispečeni stroncium oksid zagasi vodom. Hlađe. njem tog rastvora iskristalizuju se veliki beli kristali čistog stroncium hidrdksida. Tzv. tamna so iskristalizuje iz matičnih otpadnih lužnatih rastvora melase posle odvajanja stroncium bisaharata na nuču.

U sudove koji se mogu zagrevati zmijom najpre se dodaje lužnat rastvor stroncium hidroksida koji se dobio pranjem stroncium bisaharata u nučama i sadržava 14—15% hidroksi. , da. Posle toga se u kace dodaje toliko razređene melase da odnos prema lužnatom rastvoru, koji smo pre dali, iznosi 1:2,5 Zatim se dodaje još tamne soli, a potom i bele. Posle svakog dodavanja soli rastvor se u kaci zagreje, a po poslednjem dodavanju bele soli zagreje se do ključanja. Time se stvori stroncium bisaharat (C12H220n + SrO -f xH ,0. Istaloženi bisaharait pusti se u korito sa mešalom, a otuda na nuču. Nuče su železni polueilindrični sudovi na čijem se gornjem delu na. lazi sitasti lim, na koji se stavlja filtračna marama od jute i okvir, a u taj okvir se unosi bisaharat. Radi filtriranja spojena je nuea sa pumpom na vakum. Ono što proteče kroz sita. sti lim je tzv. tamna lužina koja sadržava sem stronciumovih soli i sve nešećere melase. Čim taj lužasti rastvor oteče, beli se stroncium bisaharat na nuči zalivanjem čistim vrućim 10 %nim rastvorom stroncium hidroksida, a lužasti rastvor koji ispada iz nuče upotrebljava se — kao što smo spomenuli — za taloženje melase u kacama.

Obeljeni bdsaharat izgleda kao presovani kvasac i šalje se iz nuče u vagonete kad mu se doda još dvoprocentni lužasti rastvor stroncium hidroksida. Vagoneti napunjeni stroncium bisaharatom odvode se u komore za hlađenje koje se pomoću amonijaka hlade na oko 0°C. Tu se stroncium bisaharat za 36 — 48 sati, a najduže za 60 sati, raspada na niži bisaharat koji pređe u rastvor i stroncium hidroksid koji iskristališeu Ta smesa se stavlja u korito sa rupicama kroz koje isteče niži saharat dok u koritu ostane hidroksid koji se šalje na cen. trifuge. Na sitima centrifuga ostane 90%.ni stroncium hidroksid sa 8 molekula vode, dok se smesa sa centrifuga pomeša sa rastvorom nižeg bisaharata, koji je prešao kroz otvore na koritu, i odvodi na saturaciju.

Saturacija se vrši dva puta. Prviput na neutralni alkalitet na fenolftalein, a drugiput, uz dodatak malo kreča, na slabi alkalitet. Saturira se ugljenom kiseiinom, koja se dobij-a iz ge. neratorovih peći u kojima se peče stroncium karbonat. Gas sadrži 12 do 14% ugljene kiseline. Ukoliko je rastvor nižeg bisaharata pregust, mora se razrediti vodom. Na saturaciji se greje na 80°C. Posle prve saturacije deli se na presama, a posle druge na filtrima. Dobije se svetlo žuti sok, 14° do 18°Blg. čija čistoća iznosi 98—100. Ta visoka čistoća je nestvama i prouzrokuje je rafinoza, koja se pri išećeravanju melase pomoću stroncium hidroksiđa istaloži zajedno sa šećerom. Dobije. ni sok se eventualno filtrira preko aktivnog ugljena i, ispari na stanici za isparavanje sa trostmkim dejstvom u gusti sok koji se filtrira preko aktivnog ugljena, ukoliko se nije filtrirao laki sok. Zgunuti sok se dalje prerađuje na vakumaparatima u šećer.

Blato iz presa i filtara, uz dodatak minerala prirodnog ili veštačkog stronoijanita, dobijenog iz minerala celestina koji je stroncijum suifat, meša se sa drvenim piljevinama, formira u opeke koje se suše na peći, a potom se peku u generatorovim komorama pri temperaturi 1.500°C. Stroncijanita se dodaje 3 do 4%, jer su toliki gubici u hidroksidu prilikom prerade. Ispečena masa sadrži oko 90% stroncium oksida i gasi se 10 do 15%-nim rastvorom stroncium hidroksida. Da bi se dobio zasićen vruć rastvor sa oko 33% stroncium hidroksida izlužuje se gašena masa postepeno u sudovima postavljenim jedan nad drugim. Izluženi ratvor se najpre ostavi da se istaloži, pa se odvodi u hladne podrume gde iskristališe stroncium hidroksid, a rastvor ‘koji ostane sa oko 1,5 do 2% stroncium hidroksida, upotrebljava se za razblaživanje bisaharata pre hlađenja. Pri izluživanju stroncium hidroksida, talog koji ostaje sadrži još hidroksida sa raznim anorganskim nečistoćama. Da bi se iz njega dobio stroncium hidroksid talog se meša sa drvenom piljevinom, formira u opeke, suši i peče. Ispečena masa se gasi lakom lužinom i izlužuje. Dobije se lužina sa 8—10% stroncium hidroksida, koji se upotrebljava za belenje bisaharata na nučama.

Tamna lužina koja otiče sa nuča sadrži oko 16—17% stroncium hidroksida i sve nešećere melase. Ta lužina se odvodi u hladnu komoru gde iz nje iskristališe tamna so koja se upotrebljava za taloženje bisaharata u kacama. Odvajanjem tamne soli dobije se rastvor koji sadrži još 6—7% stroncium hidroksida i saturira se sodom ili potašom čime se dobije stroncium karbonat. Tako dobijena mešavina zakuva se i filtrira na presama.

Blato sa presa se ponovo meša sa drvenom piljevinom, formira u opeke i peče u pećima. Filtrat iz presa ima 10° do 12° Blg. Zgušnjava se na stanici za isparavanje na 70° Blg. i spaljuje u Gamerovoj peći u ugljen iz koga se dobije potaša, kao i kod prerade melase u špiritus. Ti otpaci mogu se preraditi i po metodi Dr Bueba destiiaciom u retortama u amonijum sulfat i natrium cianid.

Pri prvom taloženju dobije se iz melase ukupno oko 80% šećera koji sadrži melasa. Mana ovog postupka je u tome što iziskuje velike instalacije, kao i što se dobijen šećer teško prerađuje usled velikog sadržaja rafinoze.

Šema išećeravanja melase pomoću stroncium hidroksida:

Razredjeaa melasa + Bela so
↓
Nučova lužina + Tamna so
↓
Kaca za talož
↓
Korito sa mešalom
↓
Nuč
↓
Tamna lužina
↓
Hladna komora ili Hladna komora → Korito sa rupicama → Centrifage
Tamna so → Niži bisharat
↓
I saturacija i II saturaclja
↓
Tamna lužina
↓
Prese ili Filtri
↓
Saturacija sa vodom ili potašom
↓
Generatorova peć → Stanica za isparavanje
↓
Otpadna lužina → Stroncium karbonat → Gašenje → Gusti sok
↓
Taloženje → Šećerovina
↓
stanica za isparavanje
↓
Talog → Teška lužina
↓
Gamerova peć → Mešanje sa piljevinom

Hladna komora
↓
Džibra na potašu → Generatorova peć → Bela so ili Laka lužina
↓
Gašenje lakom lužinom
↓
Talog 8—10% lužine

Sem metoda koje smo napred opisali, postoji metod išećeravanja pomoću barium hidroksida, kao i pomoću oksida olova. Kako su oba ova elementa u svojim jedinjenjima otrovna, to se kod nas ne smeju upotrebljavati za izradu produkata koji služe ishrani, prema tome nećemo ih ni opisati.

III Deo Rafiniranze sirovog šećera u belu robu

Rafiniranje sirovog šećera

Sirov šećer se sastoji iz šećernih kristala i sirupa za. lepljenog na tom kristalu. U toj mešavini je oko 88 do 92% kristala a oko 8 do 12% sirupa. Sirup se sastoji iz raznih anorganskih i organskih jedinjenja koja sirovom šećeru daju žutu boju, neprijatan miris i ukus na repu, pa u tom obliku nije podesan za konsum.

Sirov šećer se, da bi se iz njega dobila bela konsumna roba, mora rafinirrati tj. čistiti.

U mešovitim fabrikama sirov šećer se uopšte ne proizvodi već je samo međuprodukat koji se odmah dalje prerađuje u belu robu. U fabrikama koje proizvode samo sirov šećer tzv. sirovamama to je konačni produkat koji se prodaje drugim fabrikama na dalju preradu.

Kod nas postoje samo mešovite fabrike koje proizvode tokom prerade repe odmah belu konsumnu robu.

Proizvodi se više raznih vrsta konsumne bele robe, kao što su kristal,^ kocke, glave, brašno itd. već prema potrebi i navi. kama tržišta koje traži rafiniranu belu robu. Kod proizvodnje bele robe radi se u raznim fabrikama po raznim šemama prema produktima koji se proizvode, ali bez obzira na razne šeme, operacije koje se moraju provesti — da bi se iz sirovog šećera dobila bela roba, — svuda su u suštini iste.

Afinacija

Sirov šećer se ne upotrebljava kao takav za kuvanje rafinirane bele robe nego se najtpre čisti, tj. afinira. Afinirane se sastoji u tome što se sa kristala šećera odstrani zalepljen sirup.

Afinacija je važna operacija i od njenog uspeha zavisi iskorišćenje bele robe kao i potrošnja pare. Glavno nastojanje pri afinaciji mora ići za tim da se uz što manje otpadnih sirupa dobije što bolja afinata, kako bi se što manje sirupa moralo opet vraćati u pogon na kuvanje. Uspeh afinacije pak zavisi od veličine kristala sirovog šećera, od jednakosti zrna sirovog šećera, kao i od sastava sirupa koji je na zrnu zalepljen.
Ako je zrno veliko sa njega se lakše odstrani sirup nego sa maloga. Ako su zrna sirovog šećera jednaka dobiće se više afinade nego ako su nejednaka, jer će se manje šećera rastopiti pri afinaciji. Sirov šećer koji sadrži rafinoze teško se afinira i afinada je u tom slučaju uvek žuta. Isto tako se teško afiniraju i zapečeni komadi sa vakumaparata ukoliko dospeju u sirov šećer, kao i onaj sirov šećer koji daje jaku reakciju na železo.

Odstranjivanje sirupa sa kristala tj. afinacij a sprovedi se na razne načine.

1. Afinacija propiranjem sirupima razne čistoće
2. Afinacija pomoću pare
3. Afinacija pomoću vode
4. Afinacija pomoću brzog obrtanja centrifuge.

Afinacija propiranjem sirupima razne čistoće. Ovaj način afinacije kod nas nije u upotrebi. Sastoji se u tome što se sirov šećer propira sirupima, koji imaju uvek višu čistoću. Šećer se nalazi u sudu sa dvostrukim dnom. Pri dnu suda je sito na kom se nalazi sirov šećer. Na taj sirovi šećer nalije se sirup koji kroz šećer prolazi oduzimajući delimično sirup koji je zalepljen na zrnu sirovog šećera. Da bi se ubrzao tok sirupa kroz šećer, usisava se sirup ispod sita pumpom pod vakumom od 3/4 atm. Sirup kojim se ispira mora imati toplotu oko 20<> do 22oQ. i mora biti zasićen. Ukoliko bi bio nezasićen rastapao bi sirovi šećer, a ako bi opet bio presićen stvaralo bi se sitno zrno na sirovom šećeru.

Postepeno se na sirov šećer daju uvek sirupi sa sve većom čistoćom koji se pcrnovo upotrebljavaju sem prvog koji ima Čistoću kao i sirup sa zrna i koji se posle upotrebe kuva u poslednji produkt. Ova se metoda afiniranja nije proširila zbog toga što je za nju potrebno veliko i jednako zrno sirovog šećera. Mazavi šećeri i oni sa malim zrnom teško se tom meto. dom afiniraju, ili se uopšte na ovaj način ne daju afinirati.

Da bi se postigao dobar rezultat afinacije treba upotre. biti veliki broj sirupa čija čistoća postepeno raste.

Afinacija pomoću sirupa može se sprovesti i na centrifugama, u kom slučaju je potreban manji broj sirupa za propiranje da bi se postigao željeni uspeh.

Afinacija pomoću pare. Afinacija parom može se sprovoditi

1. zasićenom parom,
2. pregrejanom parom,
3. na ruski način,
4. maglom iz pare.

Afinacija parom sprovodi se samo u centrifugama. Za tu afinaciju moraju centrifuge imati dobar poklopac da za vreme rada para ne bi izlazila iz centrifuge. Sem toga centrifuge moraju imati cev za odvođenje nekondenzovane suvišne pare koja se odvodi izvan fabrike, da ne bi smetala radništvu pri radu, a ujedno se cev mora snabdeti zasunom da bi se posle upotrebe pare centrifuga mogla odvojiti od ostalih i da nekondenzovana para ne bi iz drugih ulazila u nju.

Afinacija zasićenom parom sprovodi se tako što se nasićena paru, odvodnjena pomoću odeljivača vode, koji se umetne u dovodnu cev za paru, odvodi u centrifugi. Para se dovodi u cev do sredine poklopca na centrifugi. Na poklopcu se nalazi još sprava da se para oslobodi i poslednjih kapi vode. Ulazeći u centrifugu rasprskava se para centrifugalnom silom na čitavi sloj šećera, gde se kondenzuje u fine vruće kapljice, koje centrifugalnom silom prolaze kroz šećer rastapajući sirup.

Radi dobrog uspeha mora para biti potpuno bez vode. Sa puštanjem pare započne se tek pošto se centrifugiraju zeleni sirupi.

Afinacijapregrejanomparom. Za afinaciju pregrejanom parom upotrebljava se para koja je pregrejana na oko 120°C reducirana na 2ATM. Pregrevanje ne sme biti visoko da šećerni kristali ne bi postali žuti usled prženja, koje bi moglo nastati ako je temperatura pare velika. Para mora biti odvodnjena. Para se uvodi u centrifugu ili kroz cev koja na čitavoj dužini ima rupice ili pomoću dizne. Delovanje presićene pare je bolje od zasićene jer pre kondenzacije zagreje sirup, koji tim lakše otiče sa zrna, pa lakše probija i para kroz šećer čime se dobije veće iskorišćenie afinade.

Rusiki način afinacije sastoji se u indirektnom delovanju pare. Naime, para se pušta u međuprostor između bubnja same centrifuge i spoljnjeg limenog plašta. Time se ugreje sirup koji je zalepljen na zrnu i počne oticati. Para do. lazi veoma malo u dodir sa šećerom pa je prema tome i rasta. panje šećera ovim načinom afinacije veoma malo.

Afiniranje maglom izpare. Para za afinaoiju upotrebljava se i na taj način što se para pomeša sa vazdu. hom tako da ta smesa ima temperatum oko 50°C i ubacuje u centrifugu gde se centrifugalnom silom rasprskava na šećerni sloj. Kondenzaoijom pare stvaraju se fine kapljice koje čistef šećer od sirupa. Upotrebtjena para može biti zasićena li pregrejana. y ,j<£

Afinacija pomoću vode. Za afinaciju upotrebljava se čista hladna voda. Vi to na taj način što se voda rasprskava u finu maglu raznim vrstama dizna (Karting, Fuchs, Lachler) na sloj šećerovine. Dok nisu bile u upotrebi dizne voda se sipala kantama do sredine centrifuge, odakle je centrifugalna sila rasprskavala na sloj šećera. Dizne su na pokretnom kolenu, tako da se mogu stavljati i vaditi iz centrifuge. Kroz dizne se voda rasprskava u obliku konusa, koji podjednako obuhvata čitavu visinu sloja šećera. To isto vredi i za afinaciju parom, kada se ova uvodi u šećer pomoću dizna.

Voda umiva zrno i odstranjuje sa njega sirup. Količine Vode, koje su potrebne za afinaci ju veoma su različite s obzirom na razne vrste šećera, koje dolaze na afiniranje. Potrebno je da se za svaku vrstu šećera pri afinaciji ustanovi potrebna količina vode ili pare i dok se ta vrsta afinira treba upotrebljavati samo određenu količinu vode ili pare. Ne sme se prepustiti da svaki radnik na centrifugama, prema svom nahođenju određuje količinu vode lili pare, jer se time dobije ne samo nejednaka afinada već i nejednako iskiarišćenje. Gde nema potrebnih odmernih sudova za vodu afinira se prema satu, kako bi se u svaku centrifugu unela jednaka količina vode ili pare.

Odmerni sud za vodu za afinaciju u principu je valjak u kome se kreće klip. Pod klip se dovodi voda dok se odmerni sud ne napuni količinom vode određenom za afinaciju jedne centrifuge. Čim je postignuta potrebiia količina vode, klip udari na regulacioni aparat čime se prekine dovođenje vode ispod klipa i počne uvođiti voda iznad klipa. Tim se odmerena količina vode u suđu tera preko aparata za rasprska. vanje u centrifugu.

Dovođenje vode ispođ i iznad klipa sprovodi se pomoću pipka sa 2 otvora. Voda se dođaje pošto se centrifugira zeleni sirup, ali se nekada ukazuje potreba da se doda odmah pri početku centrifugiranja, jer je sirup takvog sastava da se ne može centrifugirati dok se ne razredi.

Afiniranje pomoću brzog obrtanja centrifuge. U Tirle. montu u Belgiji afiniraju na taj način što se za aiinaciju upo. trebljavaju centrifuge sa većim brojem obrtaja od onih koje se upotrebljavaju kod nas, a u centrifugu se ubacuje vlažan vazduh.

Razlika između afinacije vodom.i parom sastoji se u sledećern: 1) Vodom se sirupi samo peru, dok se parom ujednd i ogrevaju, čime postaju tečniji i lakše se mogu centrifugirati. 2) Kod afinacije parom, para prolazi kroz celu masu koja se afinira, dok kod vode ostanu žute pruge jer sva voda ne prođe kroz šećerovinu. 3)Afinacija vodom traje kraće vreme od afinacije parom i to otprilike za polovinu. 4) Pri afinaciji vodom ne gubi se toplota koja je potrebna za proizvodnju pare, pa je prema tome potrošnja ugljena manja. 5) Pri afinaciji parom, usled veće temperature, rastapa se veća količina šećera i prelazi u sirupe, pa se usled toga iskorišćenje afinade manje. 6) Kod afinacije parom zagreva se prostor gde se vrši afinacija, od čega trpe radnici i aparatnra usled vlage ‘koja se stvara. 7) Kod afinacije parom dobija se odmah suva roha sposobna za otpremu, pa se taj način afiniranja zbog toga i upotreblja. va pri izradi kristala. Afinada dobijena pomoću vode sadrži od 1.5 do 2.5% vode što ne škodi daljoj preradi jer se afinada i onako rastapa.

Priprema sirovog sećera za afinaciju i afiniranje

Da bi se šećer radi afinaci je dobro i jednako podelio na celo sito centrifuge, pre slanja u centrifugu meša se sa afinacijom sirupomod prošle afinacije. Mešanje se sprovodi u koritima koja imaju uspravne zidove i dno poluvaljkasto. Korita su podeljena na dva ođeljenja. U prvom, u koje upada sirovi šećer posle razmrvljenja grudvi, nalaze se.na osovini držalje koje su tako postavljene da ujedno prestavljaju isprekidanu spiralu. Da bi se šećer i sirup bolje pomešali u bočnim zidovima korita su protivnoževi od okruglog železa. U drugom odeljenju mešalica je eliptična od jakog železa slična onoj u hladnjačama. Osovina mešalice prolazi kroz čeone zidove korita i okreće je po„ moću zupčanika koji dobija pogon sa remenice. Veličina korita izrađuje se za 60 do 80 q sirovog šećera i 20 do 30 q sirupa.

Šećer se sa sirupom mora tako dobro pomešati da izgleda kao šećerovina. Sirupu se pridaje šećera toliko da smesa sadrži 60 do 70% sirovog šećera. Bolje bi bilo kad bi smesa bila ređa, jer bi se već u koritu prali kristali šećera, samo bi u tom slučaju centrifugiranje trajalo duže, čime bi se snizio efekat stanice za afinaciju.

Sirup koji se dodaje sirovom šećeru mora biti po mogućstvu zasićen da se sirovi šećer ne bi rastapao. Ako se dodaje nezasićen sirup, opada iskorišćenje afinade. U slučaju da se teško afinira dodaje se zagrejani sirup, a ako se afinacija ne može uspešno sprovesti ni većim dodavanjem vode pri afiniranju, onda se dodaje razređen sirup. Usled toga se jedan deo sirovog šećera rastopi i iskorišćenje na afinadi pada.

Na kraju korita se nalazi otvor za ispuštanje mešavine šećera i sirupa. Širok je 300 mm, i zatvara se zasunom. Iz tog korita sirov šećer pomešan sa sirupom dolazi u korita za razdeljivanje, koja smo već opisali pri centrifugiranju prve šećerovine, a iz njih preko tanjira na preklop u centrifuge. Korita za razdeljivanje imaju otvor za dovođenje sirupa i vode da bi se mešavina sirupa j šećera, ukoliko afinacija teče nepovoljno, mogla naknadno, dovođenjem sirupa ili vode, regulisati.

Za afinaciju su u upotrebi, najviše centrifuge Weston koje smo već opisali. U nekim šećeranama upotrebljavaju se i centrifuge Fesca, koje smo takode opisali. Po punjenju centrifuge i centrifugiranja zelenog sirupa afinira se obično vodom. Prema vrsti šećera upotrebljava se više ili manje vode, i to od 4 pa do 16% na masu, već prema sirovini koja se afinira. Isto tako je različito i iskorišćenje prema vrsti šećera koji se afinira i kreće se od 40 do 80%. Sem toga, iskorišćenje zavisi i od kvaliteta afinade koju želimo postići.

Trajanje afinacije je različito prema tome koja se sirovina afinira i koliko se vode dodaje. Kod mešovitih fabrika obično se samo kod poslednjeg produkta odvoji na centrifugarna šećer od melase, a posle toga sirovi šećer meša sa afinacionim sirupom od prošle afinacije i afinira na posebnim centrifugama. Inače se ostali produkti afiniraju na istim centrifugama odmah posle centrifugiranja zelenog sirupa vodom..

Posle zaustavljanja vode centrifugira se još dok afinada ne ostane sa 2 do 2.5% vode što za dalju njenu preradu ne škodi i ne mora se potpuno sušiti.

Deljenje sirupa

Pri afinaciji, kao i uopšte pri radu u rafineriji, gde se afinira vodom ili, parom, ili šećerovina dotiče vodom, likerom Ili parom, dobiju se razne vrste sirupa koji se međusobno razlikuju, kako svojom čistoćom tako i bojom, pa se pri centrifugiranju nekada i dele posebno. Obično se prvi sirup, — bez obzira od koje je šećerovine dobijen — naziva zeleni, a drugi koji nastaje time što se delimično rastapa i šećer delovanjem upotrebljenog sredstva za beljenje, .naziva se beli, jer je svetlije boje od prvog.

Na početku uvek otiče zeleni sirup pomešan sa belim, pa ako se sirupi dele, mora se paziti da se ne menja deljenje siru. pa odmah na početku upotrebe sredstva za beljenje, jer se beli sirup najpre stvara na unutrašnjoj strani šećerovine, gde najpre i počne delovanje sredstva za beljenje, dok se u slojevima šećerovine koji su bliže bubnju centrifuge još uvek nalazi zeleni sirup, tako da se ispočetka pri, delovanju sredstva za beljenje zeleni sirup meša sa belim.

Deljenje sirupa se najjednostavnije sprovodi na taj način što se sud u koji teče sirup iz centrifuge snabde sa više otvora, koji se zatvore čepovima snabdevenim produženom šipkom sa ručicom da bi se lakše iz otvora vadili i stavljali. Ispod svakog otvora vodi cev ili poseban limeni kanal u poseban rezervoar u kojem se skuplja dotični sirup. Pri radu u sudu otvori se onaj čep ispođ koga se nalazi kanal koji odvodi u rezervoar za sirup koji u tom momentu ističe iz centrifuge, dok je drugi čep zatvoren.

Pri takvom odeljivanju ne može se postići potpuno odva janje pojedinih sirupa, pa postoje i drugi načini da se sirupi međusobno što bolje odvoje. Holandov način deljenja sirupa sastoji se u sledećem: prostor među bubnjem centrifuge i spoljnjim plaštom razdeljen je pomoću lima na 2 koncentrična korita. Spoljnje korito, tj. ono bliže plaštu je za sirup ma. nje čistoće, a unutrašnje tj. ono bliže bubnju je za sirup veće čistoće. Svako korito ima svoju cev za odvodjenje sirupa. Korito za sirup manje čistoće pokriveno je limom koje ima naizmenične otvore. Nad tim limom koji je nepokretan nalazi se drugi lim, pokretan, sa jednakim veličinama otvora i punih mesta. Pomoću zupčanika pomični lim se pokreće tako da njegova puna mesta pokriju prazna na nepomičnom limu i tim sirup ne može uticati u to korito, što se dešava kada teče beli sirup. Ako se otvori pomicanjem lima otvore onda sirup može uticati samo u to korito što se dešava kad otiče zeleni sirup.

GUSTI SOK ŠEMA br. 1

Šećerovina za kristal
↓
KRISTAL → Nedeljeni sirupi
↓
II Šećerovina
↓
II produkt → Nedeljenl sirupi
↓
Rastapanje u vodi lii šećerovina ili u lakom soku
↓
III porodukt → Melasa
↓
Rastapanje u vodi ili u lakom soku

GUSTI SOK ŠEMA hr. 2

Šećerovina za kristal
↓
KRISTAL ili Nedeljeni sirupi
↓
II šećerovina
↓
Aflnacija
↓
I afinada ili Nedeljeni sirupi
↓
Rastapanje u vodi ili šećerovina u lakom soku
↓
III šećerovina
↓
Sirovi šećer afinacija → Melasa
↓
II Afinada
↓
Rastapanje u vodi ili u lakom soku
↓
Afinacija sirup

Deljenje sirupa aparaturom »Breifeld-Danek«. Sirup utiče u sud koji je zatvoren i u koji ulazi cev za vazduh koja je pomična nagore i nadole. Sirup utiče u sud, zatvori cev za pristup vazduha i tim ostaje pod pritiskom i ne može više uticati u sud nego prelazi u drugu cev. Povišavanjem cevi za vazduh može se regulisati količina sirupa koja se pušta u sud.

Sem toga postoje i drugi patenti za odvajanje sirupa kao što su Woltmann, Mrazek i dr., koji se kod nas ne upotrebljavaju.

Izrada kristala iz gustog soka, bez upotrebe aktivnog uglja

Neke fabrike izrađuju kristal — pesak iz gustog soka bez upotrebe aktivnog ugljena za beljenje sokova. Tada se radi po jednoj od šema na str. 245.

Ukoliko se sirupi pri radu po prednjim šemama dele, treba paziti na to da se njihovim vraćanjem ne snize kvocijenti šećerovine na koju se vraćaju.

Da bi pesak bio beo gusti sok mora imati visoku čistoću,. najmanje 94, koja se kod nas ne postiže usled lošeg kvaliteta repe. Isto tako mora imati i što je moguće svetliju boju. Radi dobijanja dobrog kvaliteta gustog soka pri direktnoj preradi na pesak povećava se količina kreča, koja se dodaje pri čišćenju sokova, a ujedno se traži da i filtriranje bude takvo da lako sok posle filtriranja bude što čišći. Pri ovom radu treba da se i gusti sok filtrira, da bi se odstranilo blato stvoreno za vreme isparavanja. Sokovi ne smeju biti presaturirani, jer se u tom slučaju pogoršava boja soka. Kakvoću soka možemo poboljšati afiniranjem srednjeg i poslednjeg prođukta, kako je predviđeno u šemi br. 2, i rastapanjem u vodi.

Prema Wiesneru da bi se iz gustog soka ukuvao dobar kristal-pesak kuvar mora biti dobro uvežban za to kuvanje; kuvanje mora biti brzo, mora se pri stvaranju zrna stvoriti što je moguće više zrna. Da bi kristali brzo rasli sok se mora uvlačiti često ali u malim količinama. Pri stvaranju zrna treba da je stanje soka u vakumaparatu nisko, a i alkalitet soka treba da bude nizak.

Pri ukuvavanju treba da se drži neprestano ista gustina šećerovine. Plave boje treba u prvoj trećini kuvanja dodati 50%, u drugoj trećini kuvanja 30%, a u trećoj trećini kuvanja 20% od ukupne količine koja se dodaje. Za vreme kuvanja treba održavati stalnu temperaturu, osobito pri stvaranju zrna i pred završetak kuvanja. Preporučljivo je da se šećerovina pri povišenoj temperaturi, i na kraju kuvanja iskuva toplim lakim sokom ili toplom vodom. Time se rastopi neželjeno sekundarno zrno koje se eventualno stvorilo tokom kuvanja, ujedno se pravo zrno poveća i matični sirup dobro i šećer.

Da bi šećerovina bila što pokretnija pri kuvanju gustina treba da iznosi 88,5 Blg. Isto tako da se ne bi povećavala viskoznost šećerovine i tim umanjila njena pokretljivost, šećerovina ne treba nad gornjom površinom ogrevne komore da bude viša od 2 m. Padanjem pokretljivosti šećerovine, olak. šava se stvaranje karamela na ogrevnoj površini i tim pogoršava boja produkta. U hladnjači prema Wiesneru treba šećerovinu razređivati samo filtriranom bridovom vodom, tako da gustina šećerovine za centrifugiranje bude 87,5 Blg.

Para kojom se afinira treba da buđe uvek pod istim pritiskom, bilo da je returna ili redukovana, u svakom slučaju bez vode, a temperature oko 150° C. Za beljenje soka u sa. mom vakumaparatu upotrebljava se blankit, koji se daje oko 1 do 1,5 kgr. na svakijh 100 q šećerovine. Boje se dodaje na. 100 q šećerovine oko 300 gr. ultramarina ili 150 gr. inđathrena dvostruke koncentracije. Opitom u pogonu se mora utvrđiti, koja je količina najpogodnija i prema potrebi navedene koli. čine sniziti iii povećati.

Neki dodaju boju odmah na početku kuvanja, a blankit tri puta, i to prvi deo na početku kuvanja, drugi, pri stvaranju zrna, a treći pred spuštanje kuvanja. Blarikit kao ređukciono sredstvo trebalo bi dodavati pre boje. Sem stvaranja zrna po. tresom uđobnije je i bolje dobiti ga pelcovanjem. Za pelco. vanje dovoljno je na 100 q šećerovine 2 do 2,5 q gmbljeg brašna.

Temperatura kuvanja se održava na oko 85°C. Bez obzira da li će se pri kuvanju držati Wiesner_ovih uputstava koje smo pre naveli ili ne, ukuvana šećerovina ne treba da je gušća od 90 do 91 Blg. Ako se u hladnjači šećerovina razređuje sa sirupom, sirup treba da je ugrejan i da je veoma malo neza. šićen, kako se hlađenjem ne bi stvaralo brašno. Kuvanje treba sprovoditi brzo i to na vakumaparatima na kojima je zajem. čena dobra cirkulacija, kao i brzo i dobro razdeljivanje soka pri uvlačenju, da bi stvoreno zrno brzo i jednomerno raslo i da se ne bi stvarali dvostraki kristali,

Vakumaparat treba da ima i ventii za dovođenje tople vode, kako bi se u siučaju potrebe moglo vodom rastopiti sekunđarno zrno. Šećerovina se centrifugira bez hlađenja još vruća, da bi se dobio što bolji i jednolikiji produkt. Beljenje posle deljenja zelenog sirupa može se sprovoditi na razne na. čine. Može se deliti bezbojnim zasićenim rastvorom šećera i to ručno, ako se određeni deo ulije polagano u centrifugu ili se potrebna količina može dodati preko suda za odmeravanje iz koga se preko cevi, otvaranjem pipka, pusti odmereni sadržaj u centrifugu.

Isto tako se beljenje može sprovesti dodavanjem vode. Postupak se ni u koliko ne razlikuje od postupka koji smo opisali pri afinaciji vodom. U oba gornja slučaja tj. beljenja nasićenim rastvorom šećera ili vodom dobije se mokar pesak, koji se mora naknadno sušiti. Sušenje se vrši u posebnim bubnjevima koji se okreću. U bubanj se za sušenje uvodi vruć vazduh, a može se i direktno zagrevati parom. U bubnju se nalaze kosi limovi pomoou kojih se kristal kreće od jednog kraja bubnja na drugi, a sem toga bubanj je nagnut na onu stranu na koju izlazi kristal iz bubnja.

Afinaciom sa vodom ne dobija se dobar produkt. jer sušenjem u bubnju izgubi sjaj, a okretanjem se krune oštri rubovi kristala. Zato se pesak beli najviše parom. Para ne sme biti suviše visoke temperature i dovoljno je da je pregrejana za 50°—100° C. Centrifuga u tom slučaju mora imati odozgo poklopac, tako da se može potpuno zaklopiti, što smo već napomenuli pri afinaciji pomoću pare. Pri beljenju kristala parom, da se kristal ne bi stvrdnuo na situ zatvara se para tek posle kočenja, a nešto pre zaustavljanja centrifuge.

Nekada se beljeni šećer plavi ultramarinom mesto u vakum aparatima u samim centrifugama, tako što se ulije 2 do 3 litra vode u centrifugu u kojoj je razmešana mala količina ultramarina da šećer ne bi postao modar ili zelen.

Posle centrifugiranja kristal ispada iz centrifuga obično na tresala ili na transporter u obliku pasa da se zrno kristala pri transportu ne bi mehanički oštetilo. Dok ispada iz centrifuga kristal je vruć i vlažan, ali se za vreme transportovanja osuši. Radi hlađenja i sortiranja prolazi raznim vrstama sita sa određenim brojem otvora. Sita mogu biti ili jedno za drugim ili jedno nad drugim ili to može biti bubanj koji se okreće sa sitima, što se ne preporučuje, da se ivice kristala ne bi lomile. Iz sita kristal pada u bunkere, odakle se transporterom odvodi u skladište ili puni u vreće. Bilo da se stavlja u sklaldište u gomile, ili sipa u vreće mora biti hladan, jer se inače naknadno zgrudva i dobije žutu boju.

Ukoliko se upotrebljavaju aktivni ugljeni za neutralisanje boja, bilo lakog bilo gustog soka ili afinada drugog i trećeg produkta, dobiju se i bolje vrste kristala peska.

Smetnje koje se mogu pojaviti pri kuvanju i centrifugiranju kristala već su opisane kod kuvanja i centrifugiranja drugih šećerovina pa ih nećerno ponovo opisivati,.

Izrada rafinirane bele robe

Priprema klera rastapanjem afinade

Afinada se iz centrifuga transportuje do kaca za rastapanje, odnosno pripravljanja klera. Pošto se afinada m0ra rastopiti to nije važno što se transportom njeno zrno ošteti, pa se može transportovati, sem tresalima i drugim transporterima kao što su puževi. Prema tome gde su postavljeni sudovi za pripravu klera, mora se eventualno dizati. Ukoliko se diže, upotrebljavaju se dizalice sa kašikama, koje smo opisali, kad je bilo reči o dizanju repe.

Kace za rastapanje su obično okrugli sudovi, sa sadrži. nom 50 do 90 hl. Mogu biti i četvrtasti, Radi boljeg i bržeg rastapanja imaju mešalice i protivnoževe. Mešalice se okreću pomoću zupčanika, a za pogon mešalica prema prof. Linsbaueru potrebno je 1,5 do 2 Ks. Na dnu kace za rastapanje nalazi se cev sa ventilom za ispuštanje gotovog klera, koja vodi do pumpe na klip ili centrifugalne.

Da mehanička nečistoća, koja pada na dno ne bi zapušila cev za odvođenje klera pokriven je odvod kosim sitom ili se ono postavi duž cele kace. Sito obično ima otvore prečnika 3 mm. Sem toga obično se još između kace za rastapanje i pumpe postavlja i sitasta košara kroz koju kler prolazi pre nego što stigne do pumpe i u kojoj se zadržava nečistoća koja je prošla kroz sito. Mehanička nečistoća, koja plovi na površini odstranjuje se sitastom kašikom. Sa gornje strane kaca je potpuno zatvorena, sem otvora u koji ulazi levak za sipanje, kao i manjeg otvora za uzimanje uzoraka, kroz koji se i sitastom kašikom odstranjuje nečistoća ‘koja plovi. Taj otvor ima poklopac koji se može zatvoriti.

Levak je, prema kaci, zatvoren običnim zasunom. Otvara. njem i zatvaranjem tog zasuna reguliše se dodavanje količine afinade koja se nalazi u levku da bi se dobio kler željene gustine.

Kaca za rastapanje afinade sem toga ima dovod za toplu vodu od barometrične kondenzacije, kao i eventualno dovode za zelen i beo sirup raznih rafineriskih šećerovina, prema tome za pripremu kog klera kaca treba da posluži. Radi ogrevanja koje se vrši oštrom parom, da bi se ubrzalo rastapanje i da bi kler imao dovoljnu temperaturu radi daljeg filtriranja, služi injektor ili zmija sa rupicama. Može imati još jednu zmiju sa rupicama, kojom se posebno može dovoditi returna para, pa bi Se uštedila potrošnja oštre. Radi kontrole temperature svaka kaca je snabdevena termometrom. Koliko će se vrsti klera praviti zavisi od vrsti produkata koje fabrika izrađuje.

Najbolja afinada se rastapa u prvi k 1 er na koji se eventualno vraća beli sirup od prve rafinadne šećerovine. U drugi kler se rastapa lošija afinada, koja se dobije afinaciom srednjih ili poslednjih produkata a eventualno se na drugi kler vraćaju zeleni sirup od prve rafinadne šećerovine i beli od druge ili i beli i zeleni od prve, a zeleni od druge dodaje u gusti sok. šta će se sve staviti u pojedini kler zavisi od šeme po kojoj fabrika radi, produkata koje izrađuje, kao i od kvaliteta robe koju želi postići.

Pri rastapanju drži se saharizacija prvog vrućeg klera oko 30 Be, što pri temperaturi od 17,5° C. iznosi oko 62 Blg. Saharizacija drugog klera vrućeg oko 29 Be., što pri 17,5°’C. iznosi 60 do 61 Blg., a kod trećeg klera, ukoliko se pripravlja, drži se saharizacija 28 Be, što iznosi pri 17,5° C. 59 Blg. Temperatura klera se drži 90° C. Da ne bi nastala inverzija šećera, kler treba da. je alkalan, a alkaliziranje u slučaju potrebe vrši se krečnim mlekom gustim 20 Be. Alkalitet treba da je takav da filtrirani kler preko aktivnih ugljena ima još alkalitet 0,001 kreča na indikator fenolftalein. Alkaliziranje klera sodom ne preporučuje se jer se pri kuvanju bojadiše tamno usled stvaranja produkata koji nastanu raspađanjem saharoze i time se škodi boji bele robe koja se proizvodi. Pri, niskom alkalitetu ili neutralnoj reakciji kler lako invertira, dok opet prejaki alkalitet smeta dobrom uspehu pri filtriranju aktivnim ugljenima, jer začepljuje pore aktivnog ugljena anorganskim produktima koje donekle aktivni ugljen apsorbuje. Time se dejstvo aktivnog ugljena snižava, a sem toga takav kler se sporije kuva i šećerovina je naklonjena penjenju pri kuvanju.

Usled niskog alkaliteta klera treba često vršiti u laboratorijumu analize klera na invert. Ako alkalitet opada sprečava se inverzija dodavanjem rastvora kiselog amonfluorida. U kaci se pripravlja afinada na taj način što se kaca puni toplom vodom pri mešalici puštenoj u pogon. Otvori se oštra i returna para, doda eventualno kreč radi alkalizacije i iz levka pušta afinada u tolikoj meri, da kler bude gustine koju smo gore spomenuli. Pri tome se drži temperatura od 90° do 92° C. Ukoliko se dodaju sirupi moraju se otvoriti odnosni ventili za sirupe.

Uzimanjem uzoraka reguliše se dodavanje afinade, da bi kler pri 90° C. imao oko 30° Be. Količina utrošene pare može se izračunati iz odnosnih temperatura, upotrebljenih sirovina i njihove specifične toplote.

Mehaničko filtriranje klera

Rastopljen kler može se, ali ne mora, mehanički filtrirati. Svakako je bolje izvršiti mehaničko filtriranje klera, jer se time olakšava naknadno filtriranje aktivnim ugljenom i snižava njegova potrošnja. Ukoliko se vrši mehaničko filtriranje pumpa se kler u rezervoare, koji se nalaze 1,5 do 2 m. nad mehaničkim filtrima. Da bi filtriranje bilo redovno rezervoari moraju biti dovoljno puni. U rezervoarima se kler zagreje na 95° C. i na toj se temperaturi drži.. Ne sme da se zagreva preko 100° C. da kler ne bi prekipeo u rezervoaru.

Za mehaničko filtriranje upotrebljavaju se obično zatvoreni filtri Danek ili Prokeš, koje smo već opisali. Kao navlake se upotrebljavaju pamučne vrećice. Sem toga za mehaničko filtriranje mogu se upotrebiti i peščani filtri, koje smo opisali pri preradi zelenog sirupa.

Pri filtriranju prvi mutan filtrat pušta se u rezervoare zaslade, a tek čisti u rezervoare za dalju upotrebu klera. Kada filtar slabo teče mora se isladiti. Zato se obustavi dovođenje klera na filtar i, pušta u filtar vruća voda za islađiva. nje. Sve do gustine 15° Blg. pušta se islad u filtriran kler, a kasnije sve do 0° Blg. u islađe koji se upotrebljavaju za rastapanje klera.

Posle toga, još se eventualno peru vrećice u samom filtru na taj način što se filtar napuni vrućom vodom, koja se posle stajanja oko četvrt sata pusti u kanal. Zatim se vrećice izvade i peru u mašini koju smo takođe opisali, a koja služi za pranje marama i vrećica koje se upotrebljavaju za razna filtriranja u fabrici. Prema prof. Linsbaueru na 1 m2 filtračne po„ vršine filtrira se za 24 sata oko 15 q klera.

Obezbojenje klera

Pre kuvanja šećerovine iz klera obično mu se oduzme boja. Obezbojenje se može sprovesti

1. prekuvavanjem tj. kristalizacijom,
2. pomoću blankita,
3. filtriranjem preko spodijuma ili aktivnih ugljena raznih maziva.

Prekuvavanjem, odnosno kristalizacijom, dobije se bolji produkt, manje obojen, ali samo u količini oko 50% od upotrebljenog klera, dok ostatak sačinjava matični sirup goreg kvaliteta, koji se mora ponovo prekuvavati u šećerovinu.

Blankit se dodaje obično šećerovinama pri kuvanju u vakumaparatu. Kod nas se obično upotrebljavaju sva tri na. čina za obezbojenje klera tj. kler se filtrira preko aktivnih ugljena. Pri kuvanju filtriranog klera u šećerovinu dodaje se blankit, a sem toga kristalizacijom ukuvane šećerovine razdele se na dva produkta od kojeg je jedan belji, boljeg, a drugi lošijeg kvaliteta. Potsećamo da se vraćanjem sirupa na kuvanje, njihov kvalitet pogoršava, a sem toga se troši rnnogo pare pa se mora nastojati da pri preradi bude što manje ku. vanja, odnosno što manje šećerovine.

Obezbojenje pomoću ugljena. Pre se za obezbojenje sokova upotrebljavao skoro isključivo spodijum. Spodijum tj. koštani ugljen dobije se iz razbijenih kostiju iz kojih je bila estrahirana mast žarenjem u peći bez pristupa vazduha. Za filtriranje punili su se spodijumom filtri, okrugli sudovi, prečnika 0,5 do 1 m. visine oko 10 m., koji su se međusobno spajali u bateirije. Mogao se upotrebiti samo komadasti spodijum. Po upotrebi morao se spodijum regenerisati, a to se radilo na taj način što se prao vodom, zatim sonom kiselinom da se iz njega odstrani kalcijum karbonat, pa se žario u posebnoj peći, da bi se odstranila organska jedinjenja, koja je apsor. bovao za vreme rada.

Potrošnja spodijuma na 100 kgr. bele robe iznosila je oko 0,13 kgr., ali se tome moraju dodati i troškovi za hemikalije, kao i za ugalj koji svi skupa iznose više od troškova za sam spodijum.

U novim fabrikama kao i u onim koje su se iz čistih sirovama pretvorile u mešovite, nije uopšte došao u cbzir spodijum kao sredstvo za obezbojenje, zbog prevelikih troškova koje iziskuju zgrade za spodiumovo filtriranje. Zbog manjih troškova fabrike su prešle na rad sa aktivnim ugljenima, čak i one koje su pre imale spodiumovo filtriranje, jer za filtriranje aktivnim uigljenima nije potrebno ni toliko prostora ni tako velika aparatura kao za filtriranje sa spodijumom.

Sem toga moć obezbojenja aktivnog ugljena je 50 do 100 puta veća od one koju ima spodijum pa su prema tome za postizanje istoga cilja potrebne vrlo male količine aktivnog ugljena prema potrebnim količinama spodijuma.

Kako se kod nas od upotrebe spodijuma potpuno odu. stalo i prešlo na rad samo sa aktivnim ugljenima to nećerno ni opisivati filtriranje pomoću spodijuma.

Aktivni ugljeni, koje upotrebljavamo u fabrikama šećera su praškoviti ugljeni biljnog porekla, koji se od drvenog ugljena razlikuju time što su aktivirani. Aktivacija se vrši time što se sirovini pri izradi dodaju izvesna hemijska sredstva ili se aktivacija vrši uticajem visokih temperatura, eventualno uz delovanje gasova i pare već gotovog materijala.

Na osnovu načina aktivacije imamo dve vrste aktivnih ugljena koje upotrebljavamo u fabrikama šećera, od kojih je karborafin pretstavnik onih aktivnih ugljena čija se aktivacija vrši dodavanjem hemikalija sirovini iz koje se ugljen proizvodi, i norit, čija se aktivacija vrši naknadno, već gotovog materijala pri visokim temperaturama parorn ili gasovima. Aktivni ugljeni sadrže sem ugljenika koga ima preko 80% još vodu, vodonik, kiseonik i pepeo. Moć obezbojenja i upijanja jeste rezultat njihove velike poroznosti i velike površine u odnosu na masu.

Hemikalije koje se upotrebljavaju za aktivaciju oduzi. maju vodu. To su na pr. sumpoma kiselina, cinkov hlorit, fosfoma kiselina i dr. Iz drvene strugotine delovanjem sum. pome kiseline i naknadnim ispiranjem vodom dobija se collaktivit, koji se upotrebljava, sem za obezbojenje klera, najviše za obezbojenje lakog soka kome se dodaje pre isparavanja i s kojim prolazi kroz čitavu stanicu za isparavanje.

Karborafin se pripravlja mešanjem drvene piljevine sa cink hloridom sušenjem i naknadnim žarenjem u posebnim pećima. Na užareni produkat, posle hlađenja deluje se sonom kiselinom i ispire vodom do neutralne reakcije.

Norit se aktivira delovanjem vodene pare pri visokoj temperaturi između 800 do 1000° C. Drugi aktivni ugljeni aktiviraju se delovanjem vazduha pri 350 do 450° C. ili delovanjem ugljene kiseline ili mešavinom ugljene kiseline i vodene pare.

Pri kupovanju aktivnih ugljena treba isprobati njihovu moć obezbojenja međusobnim upoređenjem da bi se mogla oceniti vrednost.

Aktivni ugljeni u industriji šećera se upotrebljavaju za, filtriranje u slojevima ili, u suspenziji. Ako se upotrebljavaju u slojevima postupa se na sleđeći način: moramo imati sud koji je spojen sa vakumom, vodom, klerom i parom, a koji ima i mešalicu. Aktivni ugljen se u taj sud uvlači pomoću vakuma i u njemu pomeša sa vodom lli klerom. Uzima se toliko aktivnog ugljena da na svaki m2 filtračne površine dođe 1,5 do 1,7 kgr. aktivnog ugljena, tj. na 1 filtar sa 23 kvadratna metra filtračne površine oko 35 kgr. aktivnog ugljena. Vruće vode ili klera, da bi se aktivni ugijen podjednako razdelio, dodaje se 10 do 12 hl. Čitava ta smesa se mešanjem pomoću pare ugreje na 60° do 70° C. i pusti u filčar, gde se na vrećicama istaloži aktivni ugljen kao sloj.

Pri filtriranju u slojevima veoma je važno da je sloj na vrećici kompaktan tj., da nema pukotina kroz koje bi kler pri filtriranju prolazio direktno, ne proiazeći kroz sloj aktivnog ugljena. Preko tako stvorenog sloja filtrira se kler ugrejjan na 85 do 90° C. Da bi se održao potreban pritisak klera pri filtriranju, rezervoari sa klerom nalaze se na 2,5 do 3,5 m. nad filtrima. Ispočetka se radi sa malim pritiskom, otvaranjem samo malo ventila za kler, dok se sloj aktivnog ugljena u vrećicama ne ustali. Prvi filtrat, ukoliko je mutan, mora se vraćati natrag.

Jedan filtar traje 5 do 8 dana. Jedan isti aktivni ugljen može se upotrebiti dva ili više puta, tako da se najpre upotrebi za filtriranje najboljeg klera, a čim se primeti da ne oduzima dovoljno boju, upotrebljava se za filtriranje sledećeg slabijeg klera. Iskorišćeni aktivni ugljen po ispuštanju klera izbaci se iz filtra pcmoću vruće vode i šalje na prese gde se islađuje zajedno sa sokom.

Za filtriranje se obično upotrebljavaju Danek filtri sa pamučnim vrećicama koje smo pre opisali. Obezbojenje nastaje prolaženjem šećernog rastvora kroz sloj ugljena, pa se time iscrpljuje više njegova jedna strana. Kako su šećerni rastvori viskozni, za obezbojenje odnosno za apsorbciju potrebno je vreme, pa prema tome i brzina filtriranja mora biti mala. Obično se filtriranje reguliše tako da na kvadratni metar filtračne površine za 1 sat pređe oko 1 hl klera. Pri upo. trebi aktivnog ugljena za filtriranje u slojevima njegova je potrošnja manja nego pri filtriranju u suspenziji.

Pri obezbojenju u suspenziji može se upotrebiti isti sud samo se u taj sud na izvestau broj hl. klera dodaje izvestan broj kilograma aktivnog ugljena. Tu obezbojenje nastupa već pri mešanju, jer svaka čestica ugljena dolazi potpuno u dodir sa tečnošću kojoj se oduzima boja. Filtriranje koje sleduje posle mešanja više je odvajanje ugljena od rastvora nego obezbojenje.

Obezbojenje u suspenziji ima prednost pred onim u slojevima, jer se kler ne mora pre toga filtrirati mehanički pošto ne postoji takva opasnost da će mehaničke nečistoće pokriti sloj i tim sniziti mogućnost obezbojenja, kao što je to kod filtriranja u slojevima.

U suspenziji troši se aktivnog ugljena od 0,03 do 0,08% na šećer.

Aktivni ugljeni ne apsorbuju samo boje već i druge koloidalne sastave šećernih rastvora, čime se snižava njihova viskoznot. Aktivni ugljeni mogu se posle upotrebe regenerisati, ali se usled male količine koja se upotrebljava, to kod nas ne vrši.

Kao i kod filtriranja u slojevima može se i kod filtrira. nja u suspenziji isti aktivni ugljen više puta upotrebiti. Prilikom obezbojenja aktivnim ugljenima kler treba da ima što niži alkalitet, osobito ako se upotrebljava aktivni ugljen karborafin.

Prerada klera u šećerovine

Po filtriranju aktivnim ugljenima mora kler imati visok kvocient čistoće, koji se kreće između 97 i 99, već prema kva. litetu klera, kao i prema tome šta će se iz njega kuvati. Boje treba da su skoro bele ili malo na žuto. Boja se meri S t a m. m e r.ovom s p r a v o m.

Kuvanje rafinadne šećerovine iz klera oka. rakterisano je time što se kuva za mnogo kraće vreme od šećerovine u sirovini. Zato se upotrebljava oštra para ili re. tuma pomešana sa oštrom 2 do 4 atm. Kuva Se na manjim vakumaparatima i šećerovina se zgušnjava do manje gustine, jer se gustina kod rafinadnih šećerovina kreće oko 88° do 90° Blg. Usled manje gustine, šećerovina je u vakumaparatima mnogo pokretljivija, pa se usled toga toplota pare lakše pre. nosi na tečnost koja isparava. Opadanje toplote je veće usled inanje temperature pri kojoj šećerovina ključa i visoke tem. perature pare kojom se ogreva, pa je usled svega toga i koeficient transmisije toplote veći nego kod šećerovine u sirovami.

Potreba pare, kao i kod šećerovine u sirovami najviša je u početku, da kod zmjenja padne usled toplote koja se izlu. čivanjem zrna sama stvara u vakumaparatima, potom raste pri sledećern uvlačenju, da ponovo padne pri đaljem kuvanju.

Prema tome koji produlkat treba iz šećerovine proizvesti stvara se i količina zrna u šećerovini. Da bi se ona mogla stvoriti, mora se uzeti u vakumaparat na zgušnjavanje i odgovarajuća količina klera pre stvaranja zrna. Tako se uvlači u vakumaparat pred samo stvaranje zrna, ako se kuva šećerovina za glave, — oko 75%, za kocke — oko 65%, za sitnozmi kristal oko 55%, a za gruibozmi kristal oko 45% klera od kojeg će se dotični produkat skuvati.

Za svaku šećerovinu stvara se zrno pri drugoj gustini, da bi ga bilo onoliko i onakve veličine kakvo je za tu šećerovinu potrebno.

Šećerovine se još naknadno bele u vakumaparatu dodavanjem blankita i bojadišu da bi se kompletirala donekle žućkasta boja šećera ultramarinom ili indathrenom.

Za kuvanje rafinadne šećerovine upotrebljavaju se uspravni vakumaparati sa ogrevnom komorom iz cevi. Vakumaparati moraju imati dovoljno veliku površinu i što bolji način cirkulacije šećerovine kao i mogućnost da se uvučeni kler što pre raspođeli po čitavoj šećerovini, da bi se matični sirup držao stalno na određenoj presićenosti i jednomerno išećerivao.

Prema dr Roubineku gubici pri kuvanju u rafineriji iznose 0,2 do 0,4% na polarizacioni šećer une. sen u fabriku na rafineriju. Ti gubici srazmerno rastu što se šećerovina više kuva tj. što se više sirupa vraća na kuvanje. Isto toliko iznose i gubici na filtriranju kao i mehanički i neodređeni.

Pri kuvanju šećerovine moraju se uzeti u obzir sledeće činjenice: da se kuvanjem retkih šećerovina dobije više sirupa, zbog čega se moraju ponovo vraćati na kuvanje, a i loše beljenje — upotrebom suviše vode — isto tako povećava količinu sirupa, koji se mora ponovo kuvati. Nedovoljno zrenje u refrižerantima takode povećava količinu sirupa, a sve zajedno količinu šećerovine koja se mora kuvati. Svako kuvanje opterećuje fabriku i povećava troškove proizvodnje s obzirom na potrošnju pare i radne snage, pa se prema tome mora umesnim radom nastojati, da bude što manje šećerovine.

Izrada kocki

Kocke se izrađuju presovanjem ili livenjem. Livene kocke su tvrđe, teže topljive, pa se i izrađuju i troše najviše u zemljama gde se pije mnogo čaja, jer se ne otapaju u samom čaju već stavljaju u usta, pa se preko njih može piti čaj.

Izrada kocki presovanjem. Šećerovina za izradu presova. nih kocki kuva se na vakumaparatima sadržine 100 do 300 q šećerovine. Kako smo spomenuli, vakumaparati za kuvanje rafinadnih šećerovina uopšte su manji od onih na kojima se kuvaju šećerovine u sirovami. Na početku kuvanja, uvlači se kler do polovine vakumaparata tj. oko 65% ukupnog klera, koji će se uzeti za to jedno kuvanje. Količina, zavisi i od toga da li ćemo stvoriti za kocke sitnije ili krupnije zrno.

Radi kompletiranja žute boje doda se 90 do 160 gr. finog ultramarina ili odgovarajuća količina indanthrena na 100 q šećerovine. Zmp se stvara pelcovanjem kada se dostigne po. trebna gustina u vakumaparatu od 79 do 86 Blg. Pelcovanje se vrši brašnom iz mlina — i to najfinijim, uzima se oko 300 gr. na 100 q šećerovine.

Jedno kuvanje šećerovine za kocke prema njegovoj veličini traje od 1 do 1,5 sata. Šećerovina Se zgušnjava na 89° do 90° Blg. i pušta u hl&dnjaču pri temperaturi 75 do 80° C. Pri kuvanju šećerovine treba paziti na veličinu zrna i šećerivanje matičnog sirupa, o čemu smo govorili kad je bilo reći o kuvanju običnih šećerovina.

Hladnjače su otvorene, a imaju u proseku obično profil potkovice. Radi regulisanja hlađenja šećerovine ponekad imaju dvostruki zid u koji se pušta voda, a ponekad je mešalica tako podešena da se kroz šuplju osovinu može davati voda željene temperature, koja ide kroz mešalicu da bi se šećerovina stalno i polako hladila. Pri hlađenju nastaje naknadna kristalizacija i šećerovina postaje gušća. Da bi se održala u obliku u kome se može mešati i da se mešalica ne bi slomila, osobito pri kraju, pred dalju preradu šećerovine, šećerovina se razređuje sirupom od prošlog centrifugiranja.

Razređivanje mora biti što manje, jer se jaeim razređiva, njem rastvara delimično zrno i, tim snizuje iskorišćenje brašna.

Šećerovina treba da se postepeno hladi za 15 do 20° C. jer ako se centrifugira suviše topla naknadna kristalizacija nije dovoljna i snižava se iskorišćenje. Hlađenje bez dovođenja vode da temperatura šećerovine padne za 15° do 20° C., traje oko 8 sati. To se vreme, ako se voda dovodi, može skratiti, ali se ipak-ne sme prenaglo hladiti da se ne bi snizilo iskorišćenje. Pošto se šećerovina pusti iz hladnjače, treba je očistiti od tvrdih komada koji ostanu u hladnjači da sa sledećom šećerovinom ne bi došli sve do centrifuga i iz centrifuga dalje na preradu.

Šećerovinom iz hladnjača pune se ceitrifuge preko korita za razdeljivanje, koja smo već opisali. U koritima za razdeljivanje se eventualno ohladi još za 5° C. Upotrebljavaju se obično centrifuge Weston, ali isto tako mogu se upotrebiti i one Fesca ili drugog sistema.

Posle odeljivanja zelenog sirupa, vrši se beljenje brašna i to vodom ili likerom. Beljenje vodom ne razlikuje se od onog koje smo opisali pri afinaciji. Količina vode iznosi 4 do 6% u odnosu na brašno. Voda mora biti hladna 10° do 15° C. i potpuno čista.. Najbolje je ako se pre upotrebe filtrira preko malog filtra. Ako se beli likerom, ovaj se pripremi posebno od otpadaka kocki ili rafinadnog kristala.

Priprema likera. Šećerovina za liker ukuvava se i prera, đuje kao i šećerovina za kristal, tj. na centrifugama se deli parom, vodom ili likerom. Dobijeni kristal rastvori se u su. đovima, kao što su sudovi za kler pri 90° C., a gustina toplog likera se drži na 66° Blg. Dobdjeni liker filtrira se preko aktivnog ugljena, kao i ostali kler samo se obično za liker ima poseban filtar. Da bi se ohladio, pušta se preko talasa. stog hladnjaka od cinkovanog lima. Isto tako mogu se za pripremu likera upotrebiti otpaci kocki i, kristala, koji se rastvore i filtriraju preko aktivnog ugljena.

Liker ne sme biti ni presićen, ni nezasićen, jer u oba slučaja ne bi odgovarao svrsi za koju se upotrebljava. Kao pravilo se uzima da treba da. ima gustinu 0,8° Blg. manju od nasićenog rastvora šećera pri dotičnoj temperaturi. Alkalitet mu se kreće oko 0,001%. Za upotrebu za beljenje brašna za kodke razređuje se na 58° do 63° Bx. Upotrebljava se kao i voda tj, sipa se sudom, koja ima određenu sadržinu ili preko auto. matskog odmernog suda pa se rasprskava diznama po brašnu.

Pri beljenju likerom iskorišćeinje je veće za oko 10% nego kad se beli vodom. Međutim, kako se pri beljonju like. rom potroši 6 do 10%, a liker je čist nastvor šećera, to se iskorišćenje skoro ne menja.

Prema šemi po kojoj fabrika radi, odnosno u koje svrhe upotrebljava sirupe koji se dobiju pri centrjfugiranju brašna, sirupi se dele na zeleni i beli, ili se od centrifuga odvode zajedno.

Brašno se suši u centrifugi da bi imalo 1,5 do 2,5% vode ako se izrađuju meke, lako rastopljive kocke, a ako se izra. đuju tvrde, koje se teže rastvaraju, ostavi se u brašnu 3% vode. Praktično se može sadržaj vode oceniti na taj način što se iz brašna slabim pritiskom napravi kuglica. Ako se kuglica sama raspadne, sadržina vode u brašnu je do 2,5%, a ako kuglica ostane slepijena sadržina vode u brašnu je preko 2,5%.

Trajanje punjenja, odbacivanja zelenog sirupa, beljenja i sušenja jedne centrifuge traje od 12 do 15 min. Rad na centrifugama može biti ometan ako u brašnu ima mnogo praha-, jer se u tom slučaju teško odvaja zeleni sirup, a teško se i brašno beli,

Izrađeno brašno ne sme biti žuto ili zeleno, jer bi to bio dokaz da se nije upotrebio odgovarajući kler dovoljno beljen ili da se pri kuvanju dodala mala količina boje. Iskorišćenje zavisi od nekoliko činilaca. Gušće šećerovine daju veće iskorišćenje, a tako isto i one koje imaju veću čistoću. Sem toga na iskorišćenje ima uticaja i zrno, jer što je sitnije lakše se jedan njegov deo otopi pri beljenju, a drugi deo prođe i kroz sita. Isto tako na iškorišćenje utiče i to da li je šećerovina pre centrifugiranja u hladnjačama bila dovoljno šećerena, odnosno koliko se i kako hladila. U vezi sa svim tim činiocima pri preradi normalne repe kreće se iskorišćenje oko 40 do 50% na šećerovinu.

Transport brašna do presa. Iz centrifuga brašno obično pada na treslo koje ga transportuje do dizala sa kašikama, da bi se brašno donelo do presa za šipke. Na putu se obično proseje, da bi se odvojile veće kuglice koje se naknadno razmrve i ponovo proseju. Sita su obično umetnuta u tresala ili se prosejava trijerom koji ima sita sa otvorima 6 do 7 mm. Od neprosejanih kuglica se obično kuva liker, ako se ovaj upo. trebljava za beljenje šećerovine. Ponekad se brašno, da bi se dobile meke kocke, suši prolazeći kroz Falcman_ov bubanj ili se vruć vazduh tera kroz dizalicu sa kašikama.

Da bi brašno imalo manje vode dodaje mu se ponekad i izvesna količina brašna iz mlina, koje se dobija mlevenjem otpadaka od kocki. Sve to zavisi od toga kakve vrste kocki želimo dobiti, s obzirom na njihovu rastopljivost u vodi.

Brašno pada u bunker od drveta, iz kojega se transportuje dalje raznim vrstama transportera, eventualno ponovo u cilindar za prosejavanje, a otuda prosejano pada ili se transportuje u četvorouglaste drvene levkove, koji se nalaze nad presama za presovanje šećernih šipki. Tim transportovanjem brašna od centrifuga do presa pri temperaturi od oko 26° C. koja obično vlada u tom delu fabrike, kao i u vezi sa daljinom na koju se transportuje, brašno se osuši delimično još više. Prema literaturi, gubitak vode pri tom transportovanju iznosi 0,2 do 0.3%.

Presovanje brašna u šipke

Pzillas-ove prese. Pzillas.ova presa sastoji se i2 pokretnih i nepokretnih delova. Pokretni pak delovi prese dele se opet na delove za celokupan >pogon prese i na delove za sam rad prese. Delovi za celokupan pogon prese su glavna pogonska transmisija, koja se nalazi izvan prese i prenosna transmisija, koja se nalazi na zadnjem delu prese. Poslednja se može ubrojiti i u radni deo prese. Delovi za rad prese su oni koji služe za pokretanje svih pokretnih delova prese. Sama presa sastoji se i% donjeg dela tj. osnovne ploče na kojoj su montirani svi delovi, iz srednjeg dela, koja nosi sve pokretne delove za rad i. pogon prese, kao i okretnu ploču sa četiri kalupa i četiri čepa za presovanje šećernog brašna u šipke. Gornji deo prese ima kutiju u kojoj se nalaze dva para zupčastih vajkjaka za isitnjavanje grudvica u šećernom ‘brašnu, a sem toga spravu sa vertikalnom pokretnom pločicom za premeštanje gotovih presova, nih šipki sa prese na drvene daščice, i uređenje za automatsko eišćenje i podmazivanje radnog stola i čepova.

Na zadnjoj strani Srednjeg dela prese smeštena je osovina za prenosnu transmisiju u ležištima. Na desnom kraju te osovine učvršćene su remenice za pogon, kao i za prazan hod tj. za isključivanje prese iz pogona. Na levom kraju te osovine sme, šten je mali pogonski zupčanik, pomoću koga se pokreće glavni zupčanik paše koji je učvršćen na levom kraju glavne kolenaste osovine — radilice, učvršćene u ležištima u srednjem delu prese.

Na desnoj strani kolenaste osovine učvršeen je ekscentrični točak sa valjkastom vodilicom koja ulazi u uzdužni otvor glavnog pogonskog zupčastog segmenta, koji je donjim delom pričvršćen na manju odvojenu osovinu, a zupčastim delom po. kreće vertikalni segment, spojnicu koja je pokretljivo nasađena na vertikalnu osovinu, tj. na nosač pokretnog stola. Na istu osovinu nasađena je i spojnica sa istim brojem spojnih bregastih zuba; prilikom okretanja horizontalnog segmenta spojnice od četiri bregasta zuba zahvataju iste takve zube gornje spoj. nice i na taj način nastaje kružno kretanje radnog stola, sa desnog na levo, suprotno pravcu kazaljke na satu.

Sem navedenih pokretnih delova prese nalazi se u sred. njem delu klip za presovanje, uređenje za izbijanje presovanih šipki iz kalupa, uređenje za izvlačenje čepova i ostalo. Klip za presovanje odnosno za potiskivanje čepova podiže se pomoću kolena glavne kolenaste osovine — okretanjem, a sastoji se iz koritastog ležaja sa ležištem za donji deo klipa, koji je vertikalno smešten na ležištu u vodiiici.

Okretanjem kolenaste csovine, njeno koleno podiže ležište sa klipom, tako da klip upire u donji deo čepova i na taj način potiskuje čepove u kalup i prouzrokuje presovanje brašna u šipke.

U prednjem srednjem delu prese montirana je posebna osovina pomoću koje se pokreće sprava sa klipom za izbijanje gotovih presovanih šipki iz kalupa. Osovina se pokreće pomoću dva zupčanika. Jedan od njih, sa polukružnim ispupčenjem, montiran je na tu osovinu, a drugi na glavnu kolenastu osovinu. Na tu osovinu sa desne strane montirana je jedna bregasta ekscentrična ploča, koja prilikom okretanja osovine podigne klip za istiskivanje i istiskuje pomoću čepova gotove šipke iz kalupa. Sa leve strane, odmah iza ležišta osovine, montiran je ekscentrični točak, koji priiikom okretanja osovine pokreće pomoću poluga uređenje za premeštanje gotovih šipki sa radnog stola na drvene daščice.

Da bi kalup bio spreman da primi nov šećer za presovanje posle istiskivanja gotovih šipki iz njega, izvlače se iz kalupa čepovi pomoću sprave za izvlačenje čepova. Ta sprava montL rana je sa desne strane ispod radnog stola u srednjem delu prese. Pokretna poluga te sprave montirana je na vertikalnom radnom zupčastom segmentu. Poluga pomiče pokretanjem radnog zupčastog segmenta sa njom vezanu gornju polugu, a ova povlaei na dole spravu za izvlačenje čepova, čime se čepovi izvlače iz kalupa.

Radni sto je okrugla ploča cd livenog železa koja ima četiri simetrična otvora u koje su umetnuta četiri mesingana kalupa za presovanje šipki. Svaki od ta četiri kalupa je uzdužnim pregradama razdeljen na 6 do 7 odeljenja, a svako odeljenje ima širinu i dužinu šipke koja se dobija.

Rad prese pri presovanju. Kad presa počne raditi, nalazi se jedan kalup ispod levka u koji se dovodi šećerno brašno, a iz koga se pušta u kutiju sa zupčastim valjcima koji mrve eventualne grudvice i neprekidno pime čitav kalup. Onog momenta kada se kalup napuni šećerom radni segment pokrene radni sto za 90° odnosno za 1/4 kruga. Istovremeno zub kočnice ulegne u udubljenje na radnom stolu da se sto ne bi pomicao za vreme punjenja odnosno presovajnja šipki.

Za to vreme koleno glavne osovine radilice podigne valjak klipa za potiskivanje, a ovaj potisne čepove koji presuje šećer. no brašno u kalupima na odgovarajuću debljinu. Glavni pogonski segment okrene opet preko spojnice radni sto za 1/4 kruga, pa se radni sto sa kalupom zaustavi iznad sprave za istiskivanje šipki iz kalupa. Spojnica se u tom momentu otkači, a bregasta ekscentrična ploča podiže spravu za istiskivanje koja pomoću čepova istisne iz kalupa gotove šipke.

U istom momentu sprava za premeštanje gura gotove šipke na drvenu daščiču, koja se pomiče bilo ručno bilo spravom za pomicanje, da bi na nju mogle doći nove šipke. Pri ponovnom okretanju stola, pre nego što kalup sa uvučenim čepovima dođe iznad sprave za izvlačenje čepova iz kalupa, nailazi kalup sa čepovima na spravu koja se nalazi na površini stola koja automatski čisti i podmazuje čepove, kalup i površinu stola u tom delu. Pri tom okretanju radnog stola kalup sa čepovima se zaustavi iznad sprave za izvlačenje čepova, čepovi se izvlače do odgovarajuće dubine, a radni sto se okrene i po četvrti put za 1/4 okretaja, čim se okrene ukupno za 360°.

Ovaj proces se pri radu neprestano ponavlja.

Rad prese je takav da se istovremeno kod raznih kalupa vrše različite radnje. Naime, dok se jedan kalup puni, drugi se istovremeno presuje, iz trećega se istovremeno istiskuju ispre. sovane šipke, a kod četvrtog, čiji su čepovi već izbrisani, izvlače se čepovi iz kalupa.

Normalno se presuje najviše na polovinu debljine šipke, pa prema tome, ako je dubina punjenja kalupa 33 mm., presuje se za 11 mm., tj. na debljinu šipke od 22 mm. Šipke imaju razne profile, prema formatu kocki, koje su uobičajene u prodaju. Najviše se izrađuje kod nas format 22 X 18 ili 22 X 22. Dužina šipke je 188 mm.

Kapacitet jedne prese, može se izračunati prema veličini šipke i broju obrtaja prese koji iznosi pet obrta za minut. Ako se izrađuje format 22 X 22, dužina je 188 mm, a u svakom kalupu ima seđam šipki od kojih svaka, suva, teži 0,1115 kgr., iz tih podataka se može izračunati koliko se ispre. suje šećera na jednoj presi za 1 sat.

Kako se pri jednom obrtu radnog stola izbaci iz svakog kalupa sedam šipki, a ukupno su četiri kalupa, to se pri jed. nom obrtu izradi 28 šipki, ili za 1 min. pri pet obrta radnog tcčka za minut 28 X 5 = 140 šipki, a za 1 sat 140 X 60 = 8.400 šipki ili 8.400 X 0,1115= 936 kgr, šećera.

Kako smo već spomenuli, ispresovane šipke automatski se pomiču na drvene daščice. One moraju biti napravljene od suvog drveta, jednake debljine, kako se šipke pri ubacivanju na đaščice ne bi lomile. Obično na jednu daščicu stane 21 šipka, odnosno šipke iz tri. kalupa, a razmere su joj 230 X 680 mm. Na krajevima daščica nalaze se uspravno prikovane dve letvice, tako da bi se mogle slagati daščica na daščicu, a da pfi tom gornja daščica ne legne na šipke šećera na donjoj daščici, a taj je razrnak potreban i da bi pri sušenju mogao strujati vruć vazduh preko svih šipki. Daščice moraju biti glatke s obzirom na to što presovane šipke nisu tako čvrste, pa se moigu lako slomiti ili ivice okmjiti.

Daščice sa ispresovanim mokrim šipkama izlaze iz prese i stavljaju se na posebne vagonete, koji imaju železnu konstrukciju. Na jedan vagonet stane 10 do 14 q šećera prema tome koliko se đašč!ca stavi jedna na dragu. Vagoneti su postavljeni na koloseke, po kojima se mogu kretati tako da se šećer može odvesti na sušenje, a po sušenju dovesti do mašina za sečenje šipki na kocke.

Sušenje šipki. Sušenje šipki sprovodi se u sušionicama nalik na kanale u kojima su šine po kojima se kreću vagoneti, Obično su ti kanali limeni, spolja izolirani tj. zidovi koji se izoliraju su od lima da ne bi bilo gubitaka u toploti. Da bl zauzimali manje mesta prave se dvostmki ili trostruki. Dužina im je prema kapacitetu izrade kocki.

Sušenje šipki u tim sušienicama sprovodi se putem vrućeg vazduha, koji struji u suprotnom smeru od onog u kom se kreću vagoneti, tako da šipke koje su najviše osušene dolaze u dodir sa najtoplijim vazduhom, koji sadrži najmanje vodene pare. Da bi se vagoneti mogli u kanalu micati, uređeno je automatsko pomicanje. Na početku kanala, gde dolaze vagoneti, nalaze se među šinama dva zupčasta točka preko kojih ide zglobasti lanac sa rogovima, koji se zakačinju za ispupčenja na dnu vagoneta i time ga pokreću napred. Točkovi, odnosno lanac, okreće se pomoću motora koji je izvan sušionice.

Pokretanjem vagoneta koji je došao u sušionicu, pokreću se i svi ostali vagoneti, koji su ispred njega u sušionici, tako da poslednji na kome su već osušene šipke izlazi napolje. Vazduh u sušionici se zagreva pomoću sistema cevi, a njegovo strujanje sprovodi pomoću ekshaustora, koji usisava i izbacuje iz fabrike istrošen vazduh. Kada vazduh nije presićen parom može se, uz dodatak svežeg vazduha dvaput upotrebiti, čime se štedi na pari.

Ogrevna površina za 1 kanal prema njegovoj veličini može biti od 30 do 80 m2. Suši se pri temperaturi 55° do 70° C. Ako se suši pri višim temperaturama dobiju se kocke koje se teže rastapaju jer im se površina naglo osuši, tako da se u vodi otopi čitava sredina kocke, a površina ostane kao nerastopljen venac. Dužina sušenja zavisi od vlage koju imaju šipke, od veličine zrna brašna, od profila šipki kao i od temperature pri kojoj se suši, a obično iznosi od 4 do 10 sati. Kako smo pre spomenuli rastopljivost kocki zavisi od vlage na koju smo osušili brašno od kojeg se presuju kocke, a sem toga od presovanja šipki kao i od temperature pri sušenju.

Sečenje kocki

Osušene šipke dovode se vagonetima do mašina za sečenje kocki. Pre toga moraju se ohladiti, jer ako bi se stavljale vruće u sanduk, sanduk bi delovao kao kondenzator, a voda koja ispari bi se oborila na papir

Za sečenje šipki u kocke upotretoljava se mašina »Pzillas«. To je sto sa pločom od perforiranog lima. Na toj ploči, blizu sredine, smeštena su u vodilicama dva nosača noževa, i to sa donje i gornje strane i dva zupčanika pomoću kojih se pomiču železni okviri u koje se stavljaju šipke koje će se iseći u kocke. Ispod stola nalazi se bregasto kolenasta osovina, na čijem su jednom delu ili u sredini montirane dve pogonske remenice. Jedna remenica je nepomična na osovini, a druga, pokretljiva, je do prve. Nepomična služi za pogon i rad čitave prese, a spojena je kaišem sa glavnom transmisijom. Druga pokretna, služi za isključivanje seckalice iz pogona.

Na desnom j levom kolenastom kraju pogonske osovine nasađene su po dve glave kretače sa produženjem u dve dvodelne poluge kretače. Svaka dva dela jedne poluge spojena su mufom na vijak. Ovaj muf služi za regulisanje rada noževa kojim se seku kocke. Poluge kretače su pokretne i montirane na krajeve nosača noževa, a u te nosače učvršćuju se noževi putem zavrtnja. Na kraju pogonske osovine sa leve ili desne strane nasađena je glava kretača sa polugom koja pomoću palca ustavljača (Schnapper) pomiče zupčasti ustavljač. Ovaj ustav. Ijač nasađen je nepomično na osovinu, koja se nalazi u blizini noževa, odmah ispod perforirane ploče stola, a na istoj osovini sa unutamje strane ili sa radnog stola montiran je sa obe strane po jedan zupčanik, pomoću kojih se železni okvir posle svakog udara noževa u šipke pomiče za otstojanje, koje je ravno debljinr kocke.

Noževi stoje tačno jedan prema drugome i pri rađu udaraju u šipke, tako da uđu oko 1 mm. u šipku, čime se ocepi kocka. Šipke se poređaju u okvir od pljosnatog železa, koji kako s desne tako i s leve strane odozdo ima zupce, koji pri radu ulaze u zupčanike za pomicanje okvira.

Radi automatskog punjenja kocki u sanduk nalazi se sa. prednje strane seckalice sprava koja se sastoji od postolja na kome leži železni sanduk i jedne pomične železne ploče, koja po svojim dimenzijama odgovara dnu železnog sanduka. Pomična železna ploča stavljena je na vreteno, a sa obe strane vretena nalaze se po jedna vertikalna vodilica koje prilikom dizania drže ploču u određenom položaju. Pomoćna železna ploča diže se ili spušta pomoću vretena koje je spojeno kaišem sa bubnjastim točkom za ručni pogon. Za izravnjavanje redova isečenih kocki u železnom sanduku služi poklopac pričvršćen pokretljivo na levoj strani prednjeg dela mašine ili ručni poklopac od železnog lima sa drškom na sredini.

Ispod perforiranog stola nalazi se levak preko koga se odvodi prašina nastala sečenjem kocki.

Pri radu naslažu se u železni okvir šipke, tako da ga pot. puno ispune i okvir se rukama gurne do zupčanika, koji služi za pomicanje okvira. Zupčanici zahvate zupce na donjem delu okvira i pomiču okvir pod noževe. Kolenasto-bregasti deo radne osovine podiže i spušta noževe, koji udaraju sa gornje i donje strane u površinu šipke, čime se šipke seku u kocke. Kako smo već spomenuli sprava za pomicanje okvira regulisana je tako, da se okvir svaki put pomakne za toliko koliko je debljina jedne kocke.

Okvir sa isečenim kockama pređe na drugu stranu i navuče Se na gvozdeni sanduk, čije je dno pomoću okretanja točka po. dignuto skoro do vrha sanduka tako da je u sanduku ostao prostor, za visinu jedne kocke. Kada je šećer iz okvira smešten na to pokretno dno, ono se spusti obrtanjem točka za visinu jedne kocke, čime se napravi mesto za drugi red kocki itd. dok se sanduk ne napuni kockama.

Da bi se redovi kocki složenih u gvozdeni sanduk potpuno izravnali, uvek se posle slaganja jednog reda kocki spusti na njih poklopac blagim udarcem. Da bi seckalica radila normalno, ivice noževa moraju biti međusobno paralelne kako bi pomicanje okvira i udaranje noževa međusobno koordiniralo. Ukoliko te koordinacije nema, mora se pristupiti regulisanju noževa u nosačima.

Ako se kocke pune u kartone, limene su forme manje i odgovaraju formama kartona.

Sem Pzilias seckalica u upotrebi su i seckalice Scheiblerove koje su slične konstrukcije.

Punjenje drvenih sanduka

Izrezanc kocke obično se pune u drvene sanduke koji sa. drže 50 kgr. netto šećera. Ti drveni sanduci kod nas imaju obično sledeće razmere: 665X420X210 mm. Mogu biti i dru. gih razmera. Čeone daske imaju debljinu 15 mm., stranice 12, a poklopci 11 mm. Sanduci se iznutra oblažu plavim papirom 40,5 X 90 cm-, težine 5,42 gr. i 74,5 X 64 cm., težine 7,42 gr. Drveni sanduk se pre punjenja sa obloženim papirom tarira na vazi i tara zabeleži na sanduku. Limeni sanduk u koji se pune kocke pri sečenju ima takve razmere da ulazi u drveni sanduk. Kad je limeni sanduk kod seckalice na prijem, prenose ga dva radnika na sto, gđe se pokrije drvenim sandukom. Kad se sve okrene ispadnu kocke iz limenog u drveni sanduk, koji je time i napunjen. Limeni sanduk se vraća na seckalicu radi ponovnog punjenja, a drveni puni se stavlja na vagu, gde se tačno izmeri da bi bez tare, koja je na svakom sanduku zapisana, Netto težina šećera u sanduku iznosila 50 kgr.

Pri naručivanju daščica za saduke naručuju se odgovarajuće dimenzije, tako da je u fabrici gotove daščice potrebno

samo zakovati. Sanduci se zakivaju ručno ili pomoću naročitih mašina. Jedan izvežbani radnik može ručno zakovati najviše 20 sanduka za jedan sat, dok dve mašine za zakivanje eksera izrade oko 160 sanduka za sat. Te mašine su tako udešene da iz posebnih kutija, u koje se stavljaju ekseri, a koje su u kre. tanju za vreme rada mašine, propadaju ekseri posebnim cevima i dolaze do čekića koji ih zakuje u drvo sanduka.

Kartoni Se zatvaraju pomoću omota.

Sem toga postoje i posebne mašine pomoću kojih se po 2 ili 3 kocke posebno stavljaju u omot od papira. To je tzv. higijensko pakovanje, koje se mnogo upotrebljava za kafane.^

Da bi rad sa kockama bio što jevtiniji, mora se nastojati da se što više automatizuje, što se može postići umetanjem transportera između pojedinih faza rada. Na taj način mogu se prazne daščice dostavljati transporterom do prese, kao i pune sa već suvim šipkama do mašina za sečenje. Isto tako mogu se dostavljati daščice za sanduke na mesto gde se sanduci kuju, a sem toga transportercm se mogu transportovati prazni i puni sanduci do vaga, kao što se i transporterom mogu puni sanduci otpremati u stovarište. Napunjeni sanduci po zakivanju poklopca dobijaju još dva obruča od žice da bi bili jači.

Izrada kocki livenjem (Prema literaturi)

Iako se kod nas livene kocke i kubesi ne proizvode, ipak ćemo ukratko opisati njihovu izradu, jer se ona može povre. meno odomaćiti i kod nas. Livene kocke i kubesi izrađuju se na više načina, od kojih su najpoznatiji Scheiblerov, Andantov i Hubnerov.

Scheiblerov način izrade livenih kocki. Prema Scheibler. ovom načinu šećerovina za livene kocke kuva se od najboljeg klera. S obzirom na prvoklasnost klera dodaje se samo malo boje, i to 10 do 35 gr. indathrena i oko 100 gr. blankita na 100 q šećerovine. zrno se stvara više puta, tako da je šećerovina smesa kristala irazne veličine. Veliki kristali daju kockama sjaj, a mali imaju zadatak da spajaju veće. Šećerovina se uku. vava do 91°—92,5° Blg. i spušta u sud za mešanje pri tempe. raturi od oko 103° C. Sud za mešanje je uspravni valjak sa dve mešalice, koje se okreću jedna prema drugoj. Na najnižem delu suda nalazi se ventil za ispuštanje šećerovine. Da se šeće. rovina u tom sudu ne bi suviše ohladila, ima sud za mešanje dvoetruko dno u koje se može puštati para za zagrevanje. Iz istog uzroka može se zagrevati i cev za ispuštanje.

Iz suda za mešanje, puni se šećerovina u kalupe. U pose. ban sanduk stavljaju se kalupi jedan pored drugog, a odvajaju šupljikastim limovima. Kalupi su razdeljeni limovima prema željenoj debljini šećernih pločica koje se ovim načinom pro. izvode. Kalupi se pune šećerovinom toplom 96° do 100° C., a sanduci sa napunjenim kalupima odvoze u poseban prostor gde se održava temperatura od oko 30° do 40° C. i tu ostaju 20 do 24 sata da bi se šećerovina pomalo hladila i da bi se matični sirup i naknadno išećerio. Po završetku zrenja u toplom prostoru, kalupi se iz sanduka vade posebnom. spravom sa šrafom, pomoću koje se istiskuju iz sanđuka. Istisnuti kalupi radi be. ljenja stavljaju se u tzv. Scheibler-ov sto. Taj sto se sastoji. iz okvira za sredstvo za beljenje i okvira za zeleni sirup, koji su međusobno stegnuti šrafovima. Okviri su naizmenični: jedan za zeleni sirup, a drugi za sredstvo za beljenje. Kalupi se stavljaju između okvira.

Sredstvo za beljenje gustine 71° do 72° Big. i temperature 45° do 50° C. dolazi iz rezervoara, koji se nalazi 10 do 12 m. nad stolom, da bi se postigao pritisak od oko 1,5 atm. Sredstvo za ibeljenje dolazi kroz okvire za beljenje, prolazi kroz pločice od šećerovine u kalupima i istiskuje iz šećerovine zeleni sirup kroz okvire za zeleni sirup. Istisnuti zeleni sirup se meri posebnim odmernim sudom, da bi se znalo koliko je upotrebljeno sredstva za beljenje. Pre rada se opitom ustanovi potrebna količina sredstva za beljenje, a ta količina se upravo i meri količinom istisnutog zelenog sirupa u odmernom sudu.

Da bi se iz šećernih pločica odstranilo sredstvo za beljenje, stavljaju se obeljene šećerne daščice u kalupima u posebnu centrifugu, koja je tako podeljena da ima osam odeljenja u koja stanu svi kalupi koji su bili beljeni u jednom stolu. Pri stavljanju kalupa u centrifugu mora se paziti da strana koja je bila okrenuta okviru za zeleni sirup bude okrenuta prema situ centrifuge, kako bi delovanjem centrifugalne sile beleće sredstvo koje je u pločicama ostalo moglo istisnuti preostali zeleni sirup izlazeći i samo. Probeljene šećerne daščice iz. centrifuga istiskuju se iz kalupa spravom koja je slična spravi za istiskivanje kalupa iz sanduka za punjenje, i stavljaju u posebne pocinkovane kasete, koje se stavljaju u rotacionu suši. onicu. Da se šećerne daščice ne bi međusobno slepile, stavljaju se između njih poeinkovani ulošci. U rotacionoj sušionici osuše se pločice na 0,1% vlage.

Andantov način izrade livenih kocki. Andant je napravio centrifugu sa bubnjem koji se može iz centrifuge vaditi. Taj bubanj ima dno u obliku venca a isto tako poklopac koji se može vaditi. Na donje dno su pričvršćena četiri klina sa širokom stranom prema bubnju, koja dostižu do poklopca. Sem toga na dnu se nalaze još po tri ispupčenja u koja zapadaju svojim jamicama još četiri klina. Svi klinovi su šuplji. Kroz čvrste klinove prolaze šrafovi koji spajaju dno sa poklopcem i imaju gore na maticama ručice za dizanje bubnja, dok slobodni klinovi imaju uzvišicu kojom ulaze u poklopac.

Kako dno, tako i poklopac imaju između klinova paralelne i međusobno jednako udaljene vodiće u koje se mogu uvlačiti limovi. Kada se šrafovima spoji dno sa poklopcem, bubanj je pomoću klinova razdeljen na osam jednakih odeljenja u koja se još uvlače limovi, tako da za izradu kubesa u svako odeIjenje dođe 12 limova, a za izradu kocki 9. Time se u svakom odeljenju dobiju prostori za šećerne pločice, i to, ako se prave kubesi po 13 prostora, a ako se prave kocke po 10 prostora.

Celi bubanj ulazi u kolica, koja su sastavljena od jakog pocinkovanog lima u obliku dve polulopte. Kolica imaju da dnu pipak, da bi se u njih mogao ubaciti vazduh pod pritiskom 5 atm. kako bi se pri vađenju bubanj lakše otrgnuo od kolica.

Šećerovina se pripravlja od najboljeg klera, ukuva se na 92,5° do 93,5° Blg. i ispušta pri temperaturi 100°—103° C. u sud za punjenje koji ima mešalice i dvostruko dno radi zagrevanja.

Iz suda za punjenje puni se bubanj u kolicima i ohladi za 24 sata na 25° C. Radi toga hlađenja odvodi se u prostorije koje su rashlađene na 15° do 20° C. Šećerovina se hlađenjem stvrdne u čvrste pločice.

Sama centrifuga ima još jedan bubanj sa mesinganim sitom u koji se umeće bubanj za vađenje. Taj bubanj za vađenje stavlja se u centrifugu između bubnja centrifuge i suda za beljenje, koji se naiazi u sredini centrifuge. Sud za beljenje ima za svaku pločicu otvor kako bi sredstvo za beljenje moglo svaku šećernu pločicu obeliti. Do tog suda se dovodi pomoću cevi liker za beljenje. Bubanj centrifuge je slabo konusan, da bi se bubanj za stavljanje lakše mogao stavljati i vaditi iz centrifuge.

Kolica sa bubnjem dovedu se do centrifuge. U kolica se pusti vazduh sa pritiskom 5 atm., da bi se bubanj lako otrgnuo od kolica. Dizalica sa hidrauličnim pogonom se zakoči za ručiće i celi se bubanj podigne iz kolica i spusti, u centrifugu. Bubanj se u centrifugu učvrsti železnim prstenom kroz koji prolaze 4 šrafa cd 4 stalna klina i potom se centrifuga zatvori poklopca. Broj obrtaja centrifuge se meri tahornetrom. Pri 200 obrtaja centrifuge u minutu počne se beliti najpre belim sirupom cd prošlog rada, a onda likerom. Za vreme beljenja povisi se broj obrta centrifuge na 400 u minutu. Kada je beljenje dovršeno povisi se broj obrta centrifuge na 750 do 900 i centrifugira tako dugo, da pločice imaju najviše 2% vode. Po svršenom eentrifugiranju odnosno sušenju pločica, ponovo se celi bubanj putem dizaiice na hidraulični pogon izvadi iz centrifuge, odšrafe matice šrafova stalnih klinova, podigne poklopac i šećerne pločice izvade iz bubnja.

Izvađene šećerne pločice stavljaju se u vagonet koji se odvodi u kanalsku sušionicu na sušenje. Sušenje traje 6 do 8 sati kod pločica za kocke, a kod pločica za kubese 4 do 6 sati, pri temperaturi 55° do 60° C.

Hiibnerov ncičin izrade livenih koćki. Hiibnerovim načinom izrađuju se livene kocke na centrifugi bez vađenja bubnja. Bubanj Hiibnerove centrifuge izrađen je od jakog čeličnog lima debelog 7 do 10 mm. koji ima rupice. Na njegovoj unutrašnjoj strani nalazi se fino mesingano sito. Unutrašnjost bub. nja podeljena je mesinganim ili pocinkovanim limenim pregradama koje stoje zvezdoliko. Debljina limova prema bubnju iznosi 17 mm., a prema sredini samo 2 mm., tako da su proetori za pločice između pojedinih limova jednaki. Limovi su kako dole, tako i gore, čvrsto usađeni u glavice koje imaju Baner prema središtu. Glavice imaju oblik segmenta i dolaze do polovine pregrade tako, da po postavljanju limova glaviee stva. raju gore i dole pojačani venac.

Pregrade daju razmere izradivanih šećernih pločica. Limene pregrade se mogu pomicati pomoću ključa koji se stavlja u izrez koji se nalazi u sredini glavice. Posle stavljanja pregrada one se još bolje utesnu pomoću dva puna klina, koja se učvršćuju na dve protivne strane centrifuge. Na unutrašnju stranu pregrada postavi se još jak venac od čeličnog lima, koji se pričvrsti za bubanj centrifuge. Do sredine centrifuge kro2 otvor na poklopcu stavlja se levak za tečnost za beljenje, a sem toga se u taj levak može dovoditi i voda.

Šećerovina se ispušta iz vakumaparata pri temperaturi od oko 92°C. i pri gustini 87 do 90° Blg. do suda za hlađenje. Ohla. đena šećerovina stavlja se preko suđa za mešanje u korito, gde se meša sa sirupom. Kada centrifuga dostigne 150 obrta u minutu puni se šećerovinom i zaklopi poklopac. Centrifuga se puni šećerovmom preko levka. Kada centrifuga dostigne 1000 obrta u minutu, preudesi se na 500 obrta i počne sa beljenjem. Najpre se beli sirupom od prošlog centrifugiranja, a zatim likerom. Po svršenom belienju se centrifugi da ponovo 1000 obrta u minutu i šećerne pločice se suše duže vremena.

Po isušenju otvori se centrifuga, izvuku klinovi i nekoliko pregrada i izvade šećerne pločice. Pločice se stavljaju na drvene daščice, a ove opet na vagonete koji se odvode u kanalnu sušionicu radi sušenja. Sušenje traje 4 do 8 sati pri 50° do 60° C.

Dalja preradom i šećernih pločica od livenih kocki. Pri izradi šećernih pločica bilo na koji pd gore opisanih načina, moraju se pločice, po sušenju u kanalnoj sušionici, najpre iseći na šipke, a potom se šipke seku na kocke ili kubese. Za sečenje šipki postoji Scheibler-ova pala. To su nekoliko uporednih cirkularnih pila na istoj osovini, koje su međusobno odvojene prstenovima debljine jednake širini šipki na koje će se iseći pločice. Pile su pokrivene poklopcem. Radi sečenja šipki stavIjaju se pločice u železni okvir, koji se automatski pokreće pre. ma pilama, koje u pločicama seku šipke željene širine. Prah koji se stvara sečenjem pločica propada u zatvoreni sanduk iz koga se prema potrebi dalje odvodi.

Izrezanc šipke seku se u kocke ili u kubese na seckalici Scheibler, koja je sliična Pzillas seckalici koju smo pre opisali, pa je nećemo ovde opisivati.

Izrada glava

Glave se sada izrađuju centrifugiranjem ili presovanjem. Nekada su bile veoma tražena roba, dok ih sada sve više sa tržišta potiskuju kocke i kristal, već i za to što je njihova izrada skuplja.

Izrada glava centrifugiranjem. Za kuvanje šećerovine za glave uzima se prvi kler. Na početku kuvanja dodaje se boja i to: 40 gr. ultramarina ili odgovarajuća količina indanthrena na 100 a šećerovine. Kako je zrno za glave sitno, to se u vakum na početku uvlači polovina sadržine vakumaparata klera. S ob. zirom na tako veliku zapreminu, da šećerovina ne bi penila dodaje se malo loja ili saturacionog ulja. Pri zgušnjavanju klera drži se temperatura oko 75°C. zrno se stvara pelcovanjem, a da bi se stvorilo što više zrna, zgusne se kler u vakumaparatu pre stvaranja zrna do velike presićenosti 1.5 do 1.6. Pelcuje se sitnim brašnom i uzima oko 20 kgr. brašna na 100 q šećerovine. Pri stvaranju zrna povisi se temperatura na 85°C, a na to se navuče nekoliko puta kler u manjim količinama. Ka. snije padne temperatura na oko 80°C. i kler se uvlači u većim količinama u kraćim razmacima od nekoliko minuta.

Šećerovina se ukuvava na oko 90°Blg. i ispušta pri temperaturi od 95° do 98°C, koja se postiže tim što se pritvori bridov ventil. Šećerovina se pušta u sud za hlađenje, koji ima mešalice i dvostruko dno u koje se pušta oštra para da bi se šećerovina održala na željenoj temperaturi. Da komadi šećerovine ne bi dospeli u sud za hlađenje, a iz ovog dalje, nad sudom za hlađenje nalazi se mesingano sito sa otvorima 15 X 15 mm. preko koga šećerovina pada u sud za hlađenje. Iz suda za hlađenje prime se na kalupe.

Da se ne bi šećerovina putem hladila to su, kako cev kojom se pušta iz vakumaparata, tako i cev za punjenje kalupa, kojom se vodi iz suda za hlađenje, dvostruke, tako da se mogu grejati parom.

Cev za punjenje kalupa završava se sa četiri cevi sa pipcima da bi se najedanput mogla puniti četiri kalupa.

Vagoneti na kojima stoje kalupi odgovaraju svojom veličinom broju kalupa koji stanu na jedan vagonet, a stavljaju se 16 do 24 komada u četiri reda jedan do drugog na jedan vagonet. Svaki vagonet ima dva poda. Na donjem podu, koji je pun i ima uzdignute ivice nalazi se toliko eksera čvrsto uz dno vagoneta pričvršćenih za koliko je kalupa vagonet napravljen. Ekseri imaju široku glavu na kojoj je gumena i platnena zaptivka, a dužina im je 60 mm. Gornje dno ima otvore u koje tačno upadaju kalupi. Sredini otvora odgovara na donjem dnu okomito postavljen ekser, kalupi se stavljaju u vagonet, tako da svakom vrh uđe u ekser. Kalupi se prave od pocinkovanog lima, u obliku konusa. Na širem gornjem rubu imaju obruč, a i donji vrh je odebljan obručem. Na vrhu je otvor u koji ulazi ekser na vagonetu, kada se kalupi stave na vagonet radi, punjenja a služi da sirup može iz glave oticati. Iznutra se kalupi pre kampanje namažu smesom krede i vodenog stakla.

Veličina kolupa odgovara veličini, glava koje se izrađuju. Za glave od 5 do 5,5 kgr. da se napuni jedan kalup treba oko 9 kgr. šećerovine. Čim je kuvanje spušteno u sud za hlađenje odmah se počne sa punjenjem kalupa. Kolupi se ne pune do vrha nego se ostavi 15 do 20 cm. prazno. Pošto se napune kalupi se pokriju kartonom ili daščicama. Napunjeni kalupi nose Se u posebne prostorije zvane topli podrum, u kojem se drži temperatura od 40° do 42°C. U tom toplom podrumu ostanu glave 12 do 15 sati. Za to vreme, da bi hlađenjem u podrumu u kalupu nastala homogena šećerovina, promeša se sadržaj kalupa posebnim dugim noževima. Prvi put se meša do dna kalupa, drugi put do sredine i treći put pri vrhu. Prvi put se meša pola sata pošto su kalupi napunjeni, pa posle približno svakih sat i po.

Gornji deo kalupa mora biti ravan, bez pora, radi pravilnog beljenja. Male glave ostaju u toplim podrumima kraće vreme od velikih. Iz toplog podruma se prenose vagoneti sa kalupima u tzv. hladni podrum sa najnižom temperaturom od 24° C; temperatura u tom podrumu treba da se kreće između 24° do 28°C. Radi hlađenja, odnosno kristalizacije, ostaju kalupi sa šećerovinom u hladnom podrumu 10 do 12 sati. Tako hlađenim glavama mora se površina u kojoj je najviše zelenog sirupa, radi ispravnog beljenja u centrifugama, ostrugati. To struganje vrši se ručno ili specijalnim noževima na električni pogon. Ostruže se oko 20 mm. šećerovine, prema kvalitetu šećerovine. Površina ostruganog dna glave mora se očistiti od brašna koje je nastalo struganjem, a oko ivice dna napravi se mala brazda i dno glave poprska hladnom vodom ili se na njega stavi pokrivane od flanela umočen u hladnu vodu.

Posle toga se vagoneti, radi dalje prerade, doteraju do centrifuga.

Za izradu glava upotrebljavaju se Fescove centri. f u g e na pogon sa kaiševima ili elektromotorom. Bubanj centrifuge sastoji se iz dva bubnja, spoljnjeg i unutrašnjeg, među kojima se nalaze kalupi koji odgovaraju kalupima koji se pune šećerovinom. Kalupi sa šećerovinom stavljaju se u kalupe na centrifugi rukom tako da vrh kalupa bude prema spoljnjoj strani bubnja, a dno prema unutrašnjoj strani. Regulator centrifuge se nalazj pod bubnjem, a u sredini bubnja je aparat za podelu tečnosti za beljenje. Taj aparat je tako urađen, da sredstvo za beljenje teče pri beljenju na celu površinu dna glave. Beljenje i sušenje u centrifugama vrši se pri raznim brzinama, a da bi se mogle menjati brzine, na centrifugi mora biti odgovarajući broj remenica, odnosno mora se motor centrifuge regulisati na razne brzine.

Kod centrifuga sa pogonom na kaiš beli se pri 400 obrta centrifuge u minutu, a suši pri 580 obrta. Najpre se beli sirupom razređenim do zasićenosti, od prošlog beljenja sa likerom i to krajnjim sirupom od likera, kako ne foi fodo pomešan sa zelenim, a onda sa likerom. Liker se dodaje odjedanput ili na tri puta. Posle završenog beljenja likerom povisi se broj obrta radi sušenja glava na 580 i glave se osuše pri toj brsini. na oko 3% vode. Sirup za beljenje i liker treba da imaju temperaturu 22°C i gustinu — sirup 66.8°BIg, a liker 67.2°Blg.

Iz centrifuge se, po završenom sušenju, i po zaustavljanju centrifuge mora najpre izvaditi aparat za podelu sredstava za beljenje, pa se onda vade kalupi sa šećerovinom ručnc 1 transportuju dizalicom do aparata za vađenje glava iz kalupa uz koji je i aparat za frezovanje vrha glave. Kada bi se istresale glave iz kalupa kod mnogih bi se otkinuo vrh. Da se to ne dogođi, vrh kalupa se na 5 do 10 sekundi stavlja u konus koji ima oblik vrha glave. Konus ima dvostruke zidove među koje se pušta oštra para, čime se vrh glave zagreje.

Po zagrevanju vrha glave udari se dnom kalupa na hrastovu dasku na koju glava ispadne, a potom se kalup oprezno pođigne sa glave. Da bi se vrhu glave dao potreban oblik — frezuje se. U tu svrhu glava se stavi na naročite pokretne sanke koje su tako udešene da, kada je glava horizontalno postavljena u sanke i kada se sanke pomaknu prema frezeru, vrh glave ulazi u frezer. Frezer se sastoji iz konusnog dela koji se okreće i u kome se naiaze koso postavljena tri noža. Pogon frezera se vrši putern remena ili elektromotora. Frezovane glave stavljaju se na vagonete i odvoze u sušionicu. Pre stavljanja u samu sušionicu ostave se oko 2 sata pred sušioni. com, da bi se vlaga razredila podjednako po čitavoj glavi. Sušionice su na komore, a sastoje se iz dela gde se suši i iz dela gde se hladi. Vazduh za sušenje se zagreva raznim sistemima cevi i odvodi ventilatorom. Vagoneti se u sušionici mehanički pokreću. Prema tome kakvog su sistema sušionice, suši se pri temperaturama od 53° do 55°C. i sušenje traje 60 do 96 sati prema finoći zrna i veličini glave ili pri temperaturama 60° do 65°C i traje 48 do 72 sata. Potrošnja pare pri sušenju iznosi 10 do 15 kgr. na 100 kgr. suve bele robe.

Osušene i ohlađene glave dovode se do aparata za udešavanje dna glave koji je obično pcrozan. Aparat za udešavanje dna glave je cirkularna testera kojom se odseče potreban komad dna, a sem toga dno se popravlja i frezovanjem. Aparat za frezovanje sastavljen je iz dva noža koji se okreću na horizontahioj osovini. Glave se stave na sanke kao i pri frezovanju vrha i pomaknu do frezera. Doterane glave se rukom uvijaju u papir, i to obično najpre u beli ili plavi, a potom još u spoljni, deblji, crni, ali na taj način da vrh glave ostane slobodan. Upakovane glave Se još uvežu kanapom.

Liker za beljenja glava spravlja se od otpadaka glava ili od trećeg klera. Kuva se sitnozmi kristal do poslednje gustine šećerovine oko 90°Blg. i pušta u refrižerant pri temperaturi od 80°C. Beli se na centrifugama vodom ili parom. Rastapa se u sudovima kao onim za pripremanje klera na gustinu 34°Be pri 80°C. i alkalizira. Filtrira se aktivnim ugljenom i hladi pomoću hladnjaka koji se sastoji iz valovitog lima da bi površina bila što veća. Eventualno se bojadiše indanthrenom i razređuje vodom da bi pri 22°C. bio gust 67.2°Blg.

Od likera se traži da bude providan, čist, bez opalizacije. Alkalitet treba da je 0,001% kreča.

Da bi izrađene glave bile dobre, šećerovina iz koje se izrađuje glava mora imati oštro zrno, koje se pod vodom među prstima ne mrvi, jednake veličine, a sirup ne sme biti mutan od brašna. Kuvanje traje lx/4 do 1V2 sat za kuvanje 100 q šećerovine. Iskorišćuje se, prema veličini zrna, 60 do 65% bele robe na šećerovinu.

Kako u kalupima ostane dosta slepljene šećerovine, to se kalupi posle izbijanja glava daju na pranje. Za pranje kalupa postoji naročita perionica, koja je sastavljena iz točka sa otvo. rima u koje se stavljaju prazni kalupi. Točak sa praznim kalupima okreće se u sudu napunjenom vodom. Točak je.na vrhu suda, tako da je uvek polovina kalupa pod vodom. Pere se čistom toplom vodom, a voda od pranja upotrebljava za rastapanje afinade pri pripravljanju klera.

Vagoneti se peru toplom vodom, ali se prethodno s njih ostruže slepljena šećerovina.

Pri izradi glava mogu nastati razne smetnje, tako da pojedine glave nisu dobre. To se događa ako nisu bile dobro beljene, što opet zavisi od toga kakva je bila šećerovina, kao i od pripreme glave pre stavljanja u centrifuge, od gustine i temperature likera upotrebljenog za beljenje. Ako se boja ne razdeli jednako po čitavoj šećerovini ili likeru, dobijemo glave sa plavim tačkicama. Kada se za beljenje ne upotrebi dovoljno likera ili ako dno glave u kalupu nije bilo dosta ostmgano, dobijemo žute glave. Tako isto dobijemo žute glave ako ekser nije bio dovoljno dugačak, pa sirup nije mogao iz glave pri beljenju oticati. Ako je liker prolazio samo kroz neke delove šećerovine, koja je bila nejednaka, dobiju se glave sa žutim prugama, a ako je liker bio suviše razređen dobiju se porozne glave.

Takve neispravne glave upotrebljavajn se za pravljenje likera ili — ukoliko im to mane dozvoljavaju — melju se u brašno.

Izrada glava presovanjem. Za izradu glava presovanjem kod nas se upotrebljava presakoran. Ona se sastoji iz kalupa za glave, koji odgovara veličini glava koje se izrađuju. Ako se izrađuju manje glave mogu biti više od jednog kalupa na istoj presi. Kalupi se mogu kretati oko hcrizontalne osovine za 180 ste. peni. Vrh kalupa se sastoji iz posebnog dela koji se da utisnuti dublje u kalup. Pri punjenju kalup je okrenut vrhom nadole. Posebnim levkom sipa se šećer u kalup. Na to se po. mični deo vrha utisne do određene visine, a naročitim čepom pritisne šećerovina sa gornje strane u kalup.

Količina šećerovine kojom se puni kalup mora biti izmerena da bi se postiglo ispravno presovanje. Po presovanju gornji se čep automatski podigne i kalup se okrene za 180 stepeni na sto koji se može pomicati gore dole. Glava se olabavi u kalupu pritiskom pomičnog dela vrha kalupa i ispadne na sto. Glave se suše kao i one izrađene na centrifugama samo kraće vreme. Brašno koje se upotrebljava za izradu glava pripravlja se kao i brašno za kocke. Prema tome kakav kvalitet glava želimo dobiti uzimamo brašno sa sitnijim ili krup. njim kristalima. Brašno za presovanje treba da je suvo i da sadrži 1,5 do 2% vode.

Da bi bilo ravnomerno i da ne bi imalo suviše oštre rubove po sušenju, dno glava se pre pakovanja frezuje.

Sem prese Koran postoje i druge prese za izradu presovanih glava.

Izrada rafinadnog kristala

Za kuvanje rafinadnog kristaIa upotrebljava se obično poslednji kler, kome se dodaju i zeleni sirupi šećerovine brašna za kocke. Vakumaparati na kojima se kuva rafinadni kristal su uspravni sa dovoljnom ogrevnom površinom da bi se šećerovina mogla brzo skuvati.

Za kuvanje se upotrebljava obično oštra para pritiska do 4 atm. a ukoliko je ogrevna površina dovoljno velika može se kuvati i returnom parom, kojoj se prema potrebi dodaje oštra para. Prema tome da li će se kuvati sitnozmi ili krupnl kristal uvlači se 45 do 55% klera, ali u svakom slučaju zagrevna komora, da ne bi nastala karamelizacija, mora biti pokri. vena klerom. Prema kleru, iz koga se kristal kuva, dodaje se 50 do 130 gr. boje iia 100 q šećeroviine, i to ako se upotrebljava ultramarin, dok indanthrena samo 20 do 50 gr. Boja se upotrebljava odmah po uvlačenju klera u vakumaparat.

Radi beljenja samog klera u vakumaparatu, daje se u va. kumaparat pred stvaranje zrna 150 do 300 gr. blankita na 100 q šećerovine. Pri kuvanju se briđov ventil potpuno otvori tek kada se kler zagreje na 70° do 75° C. Ispočetka, dok je kler redak, zgušnjava se sporije, a kasnije brže, osobito pred stvaranje zrna. Da li je kler dovoljno zgusnut za stvaranje zrna pozna se po istim znacima kao i kod kuvanja šećerovine iz gustog soka.

Da bi se stvorilo zrno presićuje se do 1,3—1,6. Ako je velika presićenost stvara se i velika količina zrna, ali se među njima nalazi mnogo slepljenih, a ukoliko je presićenost manja stvara se manja količina ali većih zrna. Ako se zrno stvara pelcovanjem dovoljna je veoma slaba presićenost. Kristali za pelcovanje moraju biti pravilni, a uzima ih se 3 do 5% na celu šećerovinu.

Ukoliko se kuva sitnozmi kristal može se pri slabijoj pre. sićenosti nego kad se zrno stvara potresom, pelcovati sa 200 do 1000 grama praha od brašna. Temperatura pri stvaranju zrna je obično 80° C. Ako se stvori više zrna nego što smo želeli, jedan deo se rastopi uvlačenjem razređenog klera ili klera sa vodom ili uvlačenjem malo vode i podizanjem temperature še. ćerovine za 5° do 10° C.

Dalje kuvanje sastoji se u rašćenju kristala šećerivanjem matičnog sirupa, o čemu je bilo govora pri kuvanju šećerovine iz gustog soka. Kuva. se na presićenost do 1,2 pri temperaturi 80° C. Ako se kuva krupni kristal, uvlači se nešto razređeniji kler ili kler pomešan sa malo tople vode. Pri uvlačenju, kler treba brzo da se pomeša sa šećerovinom.

Pred ispuštanje kuvanja šećerovina se zgušnjava najviše na 92° Blg. j pušta u hladnjaču, koju smo već opisali. U hladnjači se šećerovina meša i odmah centrifugira iako ima temperaturu 75° do 85° C. Razređuje se u hladnjači sirupom od prošlog centrifugiranja kristala samo ako je suviše gusta, jer se ne želi naknadno rašćenje kristala u refrižerantu.

Iz hladnjače se šećerovina preko korita za raspodelu delića u centrifuge. Posle centrifugiranja zelenog sirupa beli se ona. ko kako smo opisali pri izradi kristala iz gustog soka. Može se beliti i kombinovano na taj način što se najpre beli sa 3 do 4 litra vode, a tek onda parom. Para treba da je niskog pri. tisika, ali malo pregrejana. Ostali postupak je kao i kod kristala iz gustog soka.

Iskorišeenje kristala na šećerovinu iznosi 45 do 51%.

Pri kuvanju rafinadnog kristala uglavnom se postupa, kao i kod kuvanja kristala iz gustog soka, samo što su u ovom slučaju sokovi čišći, a trajanje kuvanja kraće.

Hlađenje, prosejavanje kristala i transport vrši se kao i kod kristala izrađenog iz gustog soka.

Izrada šećernog brašna mlevenjem

Za izradu šećernog brašna upotrebljavaju se prvenstveno odpaci od glava i kocki, a ako je potrošnja brašna veća, melje se i kristal.

Mlinovi na kojima se melje šećer u brašno su razanih konstrukcija.

Fescov mlin. Sastoji se iz aparature za lomljenje šećera i aparature za mlevenje. Aparatura za lomljenje sastoji se iz dva valjka sa zupcima, koji lome komade šećera. Aparatura za mlevenje sastoji se iz dva glatka čelična valjka, koji se okreću u protivnom smeru, i to jedan brže, a drugi sporije. Iz bunkera za nasipanje padaju komadi šećera u aparaturu za lomljenje gde se usitne, a iz nje na valjke za mlevenje, gde se melju u brašno. Da bi valjci za mlevenje bili uvek čisti, ispod njih se nalazi oštar čelični nož, koji se uz valjak pritiskuje tegom i koji sa valjka čisti brašno.

Iz valjaka brašno pada na pokretno sito sa odgovarajućim otvorima, kroz koje brašno propada, dok se krupniji komadi zadrže i ponovo vraćaju na melja.vu.

Excelzior mlin. Kod ovog mlina aparatura za lomljenje sastoji se iz dva valjka od kojih je jedan pokretan, a drugi nepokretan. Komade koji su pali među valjke pritiskuje pokretan valjak na nepokretan j tako se lome. Valjci su glatki ili sa zupcima. Aparatura za mlevenje sastoji se iz dve ploče od kojih svaka ima zupce na tri reda, a među zupcima tri reda otvora. Zupci jedne ploče zapadaju u otvore na drugoj ploči. Zupci su postavljeni u koncentričnim krugovima. Ploče su od železnog liva i jedna je pokretna, dok je druga nepokretna. Kroz otvore među zupcima propada šećer i melje se među zupcima. Nad aparaturom za lomljenje naiazi se bunker u koji se sipa šećer određen za mlevenje.

Mlin Dismenbrator. Sastoji se iz dve ploče sa bodljama. Bodlje jedne ploče padaju među bodlje druge ploče. Jedna od ploča okreće se velikom brzinom, dok je druga nepomična.

Mlin sa kamenjem. Meljava šećernog brašna vršila se i horizontalnim mlinskim kamenjem, tzv. francuskim.

Mlin na valjke. Za veće pogone sada se upotrebljavaju mlinovi na valjke. kao oni na kojima se melje pšenica. Valjci su od tvrdog liva, glatki ili sa udubljenjima. Kod valjaka sa udubljenjima dobija se više griza. Za mlevenje mogu biti jedan ili dva para valjaka. Nad njima je valjak ili par valjaka čiji zadatak je da raspoređuju šećer jednako po celoj dužini valjaka za mlevenje. Valjci se okreću u suprotnim pravcima. Obično su jednake veličine, ali se jedan okreće brže, a drugi sporije. Valjci moraju biti toliko udaljeni jedan od drugoga da se zrno šećera među njima samo razbije, a ne uništi. Šećer koji dolazi na mlevenje mora biti suv, inače se brašno lepi na valjke i time smanjuje kapacitet mlina.

Glatki valjci imaju noževe za otiranje, koji se pritiskuju uz valjak protiv-tegom.

Iz svakog od opisanih mlinova dobijaju se razne vrste brašna, koje se sortiraju na sitima raznih konstrukcija. Jedno od tih sita sastoji se od osovine sa drvenim glavama u koje je umetnuto po 6 letava, koje su opet na vrhu međusobno spojene poprečnim letvama, tako da stvaraju pravilan šestougaonik. Takvi šestougaonici su sa obe strane osovine i međusobno spojeni., te stvaraju vodoravnu prizmu sa 6 strana. Svaka strana je pokrivena sitima od svile, i to svaka strana sa tri razne vrste. Na onoj strani gde u prizmu ulazi šećer, sito je najgušće, u sredini prizme ređe, a najređe gde iz prizme ispada šećer, koji nije dovoljno samleven. Prizma se okreće na osovini, a brašno ispada kroz sita prema svojoj finoći u tri razna odeljenja iz kojih se puni u vreće. Da se izbegne prašenje pri sejanju, prizma je zatvorena u drveni sanduk.

Druga vrsta sita postavljena je u okvire, jedan nad drugim u zatvorenim drvenim sanducima. Svako sito dobija pokret, kao kod ručnog sejanja. Sejanjem propada brašno kroz sito na dno pod sitom i sa toga dna se odvodi na drugo sito ili posebnim kanalom izvan sanduka na punjenje.

Prema vrsti brašna koju želimo dobiti upotrebljavaju se razni brojevi sita počev od broja 6 pa do 56. Brojevi označuju koliko je žica na jednom kvadratnom bečkom palcu, a jedan bečki palae ima 25 mm. Što je broj veći, sito je finije jer ima veći broj žica na jednom kvadratnom palcu.

Pošto se u mlinu pri mlevenju stvara mnogo praha to je posao nezdrav, a sem toga se vrlo lako događaju i požari, ako među valjke dođe neki železni predmet ili zrno peska. Požare obično prate i eksplozije. Radi odstranjivanja praha postavljaju se eshaustori spojeni sa filtrima za hvatanje prašine. Filtri su različite konstrukcije, a uglavnom sanduci čije su strane od flanela tako da kroz njih prolazi vazduh, ali ne i šećerna prašina. Vazduh iz mlina usisava se kroz drvene, a ne kroz železne cevi.

Dobro je da mlin nije u glavnoj zgradi nego u zasebnoj koja je od glavne zgrade odeljena požarnirn zidom i železnim vratima sa velikim prozorima prema dvorištu. Sem toga treba da su u mlinu i potrebne sprave za gašenje požara. Da železni predmeti ne bi došli na valjke za mlevenje postavlja se, pre razdeljivanja šećera na valjke za mlevenje, magnet.

Brašno se izrađuje u nekoliko vrsta i to kao prah, griz i krupan griz, a puni se u vrećice od gustog platna, da ne bi propadalo kroz otvore. Vrećice su razne veličine, od 5, 10 itd. kilograma.

Skladište šećera

Kako je zasićenost vazduha vodenom parom u razno godišnje doba nejednaka, često se dešava da se šećer u skladištu, naročito proletnjim mesecima ovlaži, pa ne može da se pusti u promet. Da bi se izbeglo vlaženje gotovog šećera, skladišta bele robe se greju. Najbolje je zagrevanje toplim vazduhom. Radi zagrevanja usisava se svež vazduh preko sistema radijatora, kroz koje struji para. Zagrejani vazduh se pomoću ventilatora raznosi po skladištu kroz kanale sa otvorima u patosu skladišta. Kroz otvore u kanalirna prolazi zagrejan vazduh skladištem, a izlazi zasićen vodenom parom kroz krov 1 druge razne otvore na skladištu.

Dovoljno je za čuvanje šećera da temperatura u skladištu bude 10° do 15° C.