Trešnja je uz jagodu najramje sezonsko voće, koje se koristi pretežno za potrošnju u svežem stanju. Njeno gajenje u odnosu na druge vrste voćaka je relativno jednostavno. Ona nije probirač u odnosu na zemljište, relativno je otporna na sušu, a može se gajiti i na većim nadmorskim visinama. Zahteva mali broj zaštitnih prskanja, što povećava značaj plodova kao biološki vredne hrane. S obzirom na povoljne agroekološke uslove, dobar kvalitet plodova i njihovu visoku cenu, u našoj zemlji nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni potencijali za gajenje trešnje. Osnovni razlog za to sa veliki troškovi za izvođenje berbe, koja se obavlja ručno. Zbog velikih dimenzija stabla i relativno sitnih plodova berba zahteva dosta Ijudskog rada, što ovu proizvodnju čini manje ekonomičnom.

Za razliku od trešnje, plodovi višnje se uglavnom koriste za razne vidove prerade. Kod nas se najveće količine proizvedenih plodova smrzavaju ili prerađuju u sokove. Višnja ima veliki privredni značaj za Srbiju. Po proizvodnji plodova ona se nalazi na trećem mestu među voćkama, iza šljive i jabuke. Naša zemlja je jedan od najvećih svetskih proizvođača višnje, a izvozom smrznutih plodova se obezbeđuju značajna devizna sredstva. Oblačinska višnja, koja se kod nas najviše gaji, lako se vegetativno umnožava, tako da su sadnice jeftine. Pored toga, ona rano stupa u rod, rađa redovno i obilno, rezidba je jednostavna, potreban je mali broj zaštitnih prskanja, a berba se može izvoditi mehanizovano.

U poslednjih 30 godina gajenje trešnje i višnje u svetu je znatno intenzivirano. Stvorene su nove sorte visoke rodnosti, krupnih plodova i dobrog kvaliteta. Takođe su stvorene nove vegetativne podloge slabije bujnosti koje su omogućile povećanje gustine sađenja na 1.000-2.500 stabala po hektaru. Novi uzgojni oblici i tehnologije gajenja učinili su proizvodnju trešnje i višnje znatno ekonomičnijom i profitabilnijom nego što je to do sada bio slučaj. Nažalost, naša zemlja ne prati savremena dostignuća u proizvodnji ovih voćaka u svetu. Dominira ekstenzivni način gajenja, sa starim sortama, generativnim podlogama i malom gustinom sađenja.

U našoj zemlji postoji nedostatak literature o ovim voćkama. Poslednju monografiju koja je obrađivala zajedno trešnju i višnju napisao je prof. Dušan Stanković, a objavio „Nolit“ prepunih 30 godina. Uzimajući u obzir napredak nauke i struke u ovom periodu, već duže vreme se oseća potreba za novom publikacijom u kojoj bi bila obrađena savremena dostignuća u gajenju trešnje i višnje. Interes proizvođača za gajenjem ovih voćaka, a naročito trešnje poslednjih godina sve više raste. To je i bio razlog da se prihvatimo pisanja ove monografije u kojoj smo pokušali da sintetizujemo rezultate sopstvenih iskustava i istraživanja sa rezultatima autora iz zemalja sa najrazvijenim voćarstvom.

U ovoj monografiji su kroz osam poglavlja obuhvaćene sve oblasti vezane za savremenu proizvodnju trešnje i višnje kako naučne, tako i praktične prirode. Posebna pažnja je posvećena savremenom sortimentu, novim podlogama i novim uzgojnim oblicima koji omogućavaju veću gustinu sađenja i postizanje većih prinosa.

Knjiga je namenjena svima koji se bave proučavanjem i gajenjem trešnje i višnje, od proizvođača voća, voćarskih stručnjaka, đaka i studenata do voćara-amatera. Knjigu mogu koristiti kako oni koji stiču prva znanja o gajenju ovih voćaka, tako i oni koji žele da svoja znanja upotpune aktuelnim dostignućima u voćarskoj nauci i struci.

Zahvaljujemo se recenzentima ove monografije prof. dr Milovanu Veličkoviću i prof. dr Vladislavu Ognjanovu na korisnim sugestijama tokom pripreme rukopisa. Posebnu zahvalnost dugujemo autorima koji su nam ustupili fotografije (S. Lugli, J. Apostol, E. Farkas, C. Fieszl, M. Fotirić, D. Nikolić, G. Zec, Đ. Ružić, T. Vujović, D. Radivojević, Č. Oparnica, V. Gavrilović). Veliki doprinos izdavanju monografije su dale i brojne firme kupovinom knjige u pretplati (njihove reklame su date na kraju knjige).

Imajući u vidu ekonomski značaj trešnje i višnje, mogućnosti za unapređenje njihovog gajenja, kao i nedostatak literature u ovoj oblasti nadamo se da će objavljivanje ove monografije dati doprinos unapređenju gajenja ovih voćaka u Srbiji. Smatramo da će misija ove knjige biti ispunjena ako ona bar malo doprinese preobražaju našeg trešnjarstva i višnjarstva iz zaostalog, ekstenzivnog u savremeno, intenzivno koje se odlikuje ranim stupanjem u rod, visokim prinosima, dobrim kvalitetom ploda, manjim ulaganjem Ijudskog rada i većom ekonomičnošću proizvodnje.

U Beogradu, januara 2011. godine
Autori
Dr Dragan Milatović
Prof. dr Mihailo Nikolić
Dr Novica Miletić

Sadržaj

PREDGOVOR

Prvi deo

ZNAČAJ, POREKLO I RASPROSTRANJENOST TREŠNJE I VIŠNJE (Dragan Milatović)

PRIVREDNI ZNAČAJ TREŠNJE I VIŠNJE

HEMIJSKI SASTAV, HRANLJIVA I LEKOVITA SVOJSTVA TREŠNJE I VIŠNJE
Hemijski sastav i hranljiva vrednost trešnje i višnje
Lekovita svojstva trešnje i višnje

POREKLO I ISTORIJA GAJENJA TREŠNJE I VIŠNJE
Poreklo i istorija gajenja trešnje
Poreklo i istorija gajenja višnje

PROIZVODNJA TREŠNJE I VIŠNJE U SVETU
Proizvodnja trešnje u svetu
Proizvodnja višnje u svetu

PROIZVODNJA TREŠNJE I VIŠNJE U SRBIJI

LITERATURA

Drugi deo

BIOLOGIJA I EKOLOGIJA TREŠNJE I VIŠNJE (Dragan Milatović)

SISTEMATSKO MESTO I ISHODNE VRSTE TREŠNJE I VIŠNJE
Mesto trešnje i višnje u sistematici biljaka
Ishodne vrste trešnje i višnje
Divlja trešnja (vrapčara) – Prunus avium L
Obična višnja – Prunus cerasus L
Stepska višnja – Prunus fruticosa Pall
Marele – Prunus gondouinii Rehd
Peščane višnje — Prunus pumila L. i Prunus besseyi Bailey
Maljava višnja – Prunus tomentosa Thunb
Magriva – Prunus mahaleb L
Pensilvanijska višnja – Prunus pensylvanica L
Japanska ukrasna trešnja – Prunus serrulata Lindl
Sremza – Prunus padus L
Amurska višnja — Prunus maackii Rupr
Crna višnja – Pnmus serotina Ehrh
Lovorvišnja -Prunus laurocerasus L

MORFOLOGIJA TREŠNJE I VIŠNJE
Koren
Deblo
Kruna
Rodne grančice
Pupoljci
List
Cvet
Plod
Seme

GODIŠNJI CIKLUS TREŠNJE I VIŠNJE
Period zimskog mirovanja
Period vegetacije
Rastenje
Cvetanje
Oprašivanje
Oplođenje
Odnosi oplođenja sorti trešnje
Odnosi oplođenja sorti višnje
Razvoj i sazrevanje ploda i semena
Diferenciranje cvetnih pupoljaka
Obrazovanje spora i gameta

EKOLOGIJA TREŠNJE I VIŠNJE
Klima
Svetlost
Toplota
Vlaga
Vetar
Zemljište
Položaj
LITERATURA

Treći deo

OPLEMENJIVANJE I SORTE TREŠNJE (Dragan Milatović)

CILJEVI OPLEMENJIVANJA TREŠNJE
NASLEDNOST KOD TREŠNJE

METODE OPLEMENJIVANJA TREŠNJE
Hibridizacija
Klonska selekcija
Indukovane mutacije
Biotehnologija u oplemenjivanju trešnje
Kultura in vitro
Primena markera u oplemenjivanju trešnje
Genetićke transformacije

PROGRAMI OPLEMENJIVANJA TREŠNJE
Kanada
SAD
Italija
Francuska
Velika Britanija
Nemačka
Češka
Mađarska
Australija
Ostale zemlje

SORTE TREŠNJE
Klasifikacija sorti trešnje
Sorte za proizvodne zasade
Erli lori (Early Lory)
Suvenir (Souvenir des Chamies)
Burlat (Bigarreau Hatif Burlat)
Silest (Celeste)
Džordžija (Giorgia)
Čama
Njustar (Newstar)
Vega
Santina
Samit (Summit)
Starking hardi džajent (Starking Hardy Giant)
Van
Kristalina (Cristalina)
Stela (Stella)
Sanberst (Sunburst)
Silvija (Sylvia)
Bing
Germersdorfska (Germersdorfer Grosse Kirsche)
Ferovija (Ferrovia)
Kordija (Kordia, Attika)
Lapins
Skina (Skeena)
Svithart (Sweetheart)
Regina
Sorte lokalnog značaja
Primavera (Muncheberger Friihernte)
Riversova rana (Early Rivers)
Lionska rana (Bigarreau Jaboulay)
Asenova rana
Merčant (Merchant)
Sju (Sue)
Napoleonova (Bigarreau Napoleon)
Imperator fransis (Emperor Francis)
Hedelfingenska (Hedelfiger Riesenkirsche)
Lambert
Droganova žuta (Drogans Gelbe Knorpelkirsche)
Perspektivne sorte
Rita
Ferprime
Erli bigi (Early Bigi)
Svit erli (Sweet Early)
Erli star (Early Star)
Bruks (Brooks)
Čelan (Chelan)
Karmen (Carmen)
Rojalton (Royalton)
Vera
Kašmir (Cashmere)
Tajton (Tieton)
Grejs star (Grace Star)
Vanda
Margit
Samba
Enrika (Enrica)
Blek star (Black Star)
Kanada džajent (Canada Giant)
Đulijeta (Giulietta)
Sandra roze (Sandra Rose)
Lala star
Tehlovan (Techlovan)
Samersan (Summer Sun)
Big star
Kolnej (Colney)
Simfoni (Symphony)
Aleks (Alex)
Peni (Penny)
Stakato (Staccato)

LITERATURA

Četvrti deo

OPLEMENJIVANJE I SORTE VIŠNJE (Dragan Milatović)

CILJEVI OPLEMENJIVANJA VIŠNJE

NASLEDNOST KOD VIŠNJE

METODE OPLEMENJIVANJA VIŠNJE
Hibridizacija
Klonska selekcija
Indukovane mutacije
Biotehnologija u oplemenjivanju višnje
Kultura in vitro
Primena markera u oplemenjivanju
Genetičke transfonnacije
PROGRAMI OPLEMENJIVANJA VIŠNJE
Mađarska
Nemačka
Rusija
Ostale zemlje

SORTE VIŠNJE
Klasifikacija sorti višnje
Sorte za proizvodne zasade
Erdska rodna (Érdi Bőtermő)
Oblačinska višnja
Lara
Reksele (Rexelle)
Hajmanova konzervna (Heimanns Konservenweichsel)
Ujfehertska grozdasta (Újfehértói Fürtös)
Keleris 14 (Kelleriis 14)
Šumadinka
Sorte lokalnog značaja
Majska višnja (May Duke)
Rani meteor (Meteor Korai)
Majurka
Erdski jubilej (Érdi Jubileum)
Ričmorensi (Richmorency)
Čačanski rubin
Nortstar (Northstar)
Keleris 16 (Kelleriis 16)
Kereška (Pandy meggy)
Gorsemska (Dubbel Gorsem Kriek)
Montmorensi (Montmorency)
Krupna lotova (Schattenmorelle)
Meteor
Maraska
Cigančice
Kraljica hortenzija (Reine Hortense)
Perspektivne sorte
Dukat (Ducat)
Piramiš (Piramis)
Favorit
Uspomena na Maligu (Maliga Emléke)
Debrecinska rodna (Debreceni Bőtermő)
Kantorjanoši 3 (Kántorjánosi 3)
Petri
Eva

LITERATURA

Peti deo

PODLOGE ZA TREŠNJU I VIŠNJU (Dragan Milatović)

UVOD

OPLEMENJIVANJE PODLOGA ZA TREŠNJU I VIŠNJU
Selekcija generativnih podloga
Selekcija vegetativnih podloga
Međuvrsna hibridizacija

GENERATIVNE PODLOGE
Divlja trešnja (Prunns avium L.)
Magriva (Prunus mahaleb L.)
Obična višnja (Prunus cerasus L.)
Ostale vrste
Stepska višnja (Prunus firuticosa Pall.)
Pensilvanijska višnja (Prunuspensvlvanica L.)

VEGETATIVNE PODLOGE
Vegetativne podloge poreklom od trešnje
F 12/1
Čardžer (Charger)
Vegetativne podloge poreklom od magrive
SL 64 (Sainte Lucie 64)
Vegetativne podloge poreklom od višnje
Oblačinska višnja
Stoktonska višnja (Stockton Morello)
Vladimirskaja
Vejrut (Weiroot) serija
Tabel (Edabriz)
CAB serija
Viktor (Victor)
DAN serija
Vegetativne podloge poreklom od ostalih vrsta
Kamil (Camil, GM 79)
Damil (GM 61/1)
Adara
Međuvrsni hibridi
Kolt (Colt)
M x M (MaxMa) serija
Inmil (GM 9)
Gizela (Gisela) serija
Pi-Ku serija
PHL serija
Avima (Argot)

POSREDNICI

LITERATURA

Šesti deo

TEHNOLOGIJA GAJENJA TREŠNJE I VIŠNJE (Mihailo Nikolić i Dragan Milatović)

PROIZVODNJA SADNICA TREŠNJE I VIŠNJE
Proizvodnja podloga
Proizvodnja generativnih podloga
Proizvodnja vegetativnih podloga
Proizvodnja kalem-grančica
Proizvodnja sadnica
Polje gajenja (rastilo)
Kalemljenje
Nega sadnica u rastilu
Vađenje, klasiranje, trapljenje i prevoz sadnica

PODIZANJE ZASADA TREŠNJE I VIŠNJE
Projektovanje zasada
Projektovanje plantažnih zasada
Projektovanje manjih zasada na okućnici
Ispitivanje zemljišta
Priprema zemljišta za podizanje zasada
Regulacioni radovi
Agromelioracija zemljišta
Rigolovanje i podrivanje zemljišta
Površinska priprema zemljišta za sađenje
Organizacija površine zemljišta
Izbor sorti, podloga i sistema gajenja
Raspored i pravac redova i razmak sađenja
Sađenje trešnje i višnje
Razmeravanje i obeležavanje sadnih mesta
Kopanje jamića
Nabavka i čuvanje sadnica
Vreme sađenja
Način (tehnika) sađenja

REZIDBA I UZGOJNI OBLICI TREŠNJE I VIŠNJE
Rezidba trešnje i višnje
Tipovi rezidbe
Rezidba mladih stabala
Uzgojni oblici trešnje i višnje
Etažna piramidalna kruna
Poboljšana piramidalna kruna
Kotlasta kruna
Palmete sa kosim granama
Noviji uzgojni oblici trešnje
Uspravna vaza
Španski grni
Vogelovo vreteno
Canovo vreteno
Brunerovo vreteno
Vitko vreteno
Solaks
Tatura trelis
Uzgojni oblici višnje
Rezidba voćaka na rod
Rezidba trešnje na rod
Rezidba višnje na rod
Rekonstrukcija krošnje

ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U ZASADIMA
Jalovi ugar (čista obrada)
Gajenje pokrovnih kultura
Gajenje uzrodica (potkultura)
Ledina
Zastiranje (malčiranje) zemljišta
Pokrivanje zemljišta folijama
Primena herbicida

MINERALNA ISHRANA TREŠNJE I VIŠNJE
Azot
Fosfor
Kalijum
Kalcijum
Magnezijum
Mikroelementi
Bor
Gvožđe
Cink
Mangan
Đubrenje trešnje i višnje
Utvrđivanje potreba za đubrenjem
Vrste đubriva, vreme i način primene

ODVODNJAVANJE I NAVODNJAVANJE
Odvodnjavanje
Navodnjavanje
Načini navodnjavanja

PUCANJE PLODOVA TREŠNJE
Tipovi i uzroci pucanja plodova
Faktori koji utiču na pucanje plodova
Metode za određivanje pucanja plodova
Osetljivost sorti trešnje na pucanje plodova
Mere za sprečavanje pucanja plodova

BILJNI BIOREGULATORI U PROIZVODNJI TREŠNJE I VIŠNJE
Auksini
Giberelini
Citokinini
Generatori etilena
Retardanti rasta
Ostali biljni bioregulatori

ZAŠTITA OD NEPOVOLJNIH BIOTIČKIH I ABIOTIČKIH ČINILACA
Zaštita od ptica
Zaštita od zečeva, srna i miševa
Zaštita od mrazeva
Zaštita od grada

PROCENA VREDNOSTI STABALA

EKONOMSKI EFEKAT GAJENJA TREŠNJE I VIŠNJE

LITERATURA

Sedmi deo

ZAŠTITA TREŠNJE I VIŠNJE OD PROUZROKOVAČA BOLESTI I ŠTETOČINA (Novica Miletić)

BOLESTI TREŠNJE I VIŠNJE
Pegavost lista – Blumeriella jaapii (Rehm) Arx
Sušenje cvetova i grančica i trulež plodova – Monilinia spp.
Šupljikavost lišća – Stigmina carpophila (Lev.) Ellis
Bakteriozni rak – Pseudomonas syringae van Hall
Ekonomski manje značajne bolesti trešnje i višnje
Veštičine metle – Taphrina wiesneri (Rathay) Mix
Rak-rane grana – Leucostoma cincta (Sacc.) Hohn
Olovna bolest – Chondrostereum purpureum (Pers.) Pouzar
Pepelnica trešnje i višnje – Podosphaera clandestina (Wallr.) Lev
Bolesti koje se prenose preko zemljišta
Virusi trešnje i višnje

ŠTETOČINE TREŠNJE I VIŠNJE
Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi L.)
Crna trešnjina vaš (Myzus cerasi Fab.)
Fitofagne grinje
Aculus fockeui Nal. & Trt
Ekonomski manje značajne štetočine trešnje i višnje
Višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus Scop.)
Trešnjina osica (Caliroa cerasi L.)
Zilogriz (Capnodis tenebrionis L.)
Ostale štetočine

PROGRAM ZAŠTITE TREŠNJE I VIŠNJE

LITERATURA

Osmi deo

BERBA, ČUVANJE I PRERADA TREŠNJE I VIŠNJE (Dragan Milatović)

BERBA I KLASIRANJE PLODOVA TREŠNJE I VIŠNJE
Promene u plodovima u toku sazrevanja
Određivanje vremena berbe
Ručna berba
Mehanizovana berba
Primena etefona u mehanizovanoj berbi
Postupci sa plodovima nakon berbe
Klasiranje i pakovanje plodova
Standardi kvaliteta trešnje
Standardi kvaliteta višnje

ČUVANJE PLODOVA TREŠNJE I VIŠNJE
Nepovoljne promene pri čuvanju plodova
Fiziološke promene
Patološke promene
Zaštita plodova od truleži
Noviji tehnološki postupci u čuvanju plodova
Pakovanje u modifikovanoj atmosferi
Primena jestivih filmova za oblaganje plodova

PRERADA PLODOVA
Konzervisanje smrzavanjem
Konzervisanje sušenjem
Pulpiranje
Prerada u kompote
Prerada u sokove i sirupe
Prerada u rakiju
Ostali proizvodi
Džem
Marmelada
Slatko
Liker
Kandirano voće
Trešnje za koktele i voćne salate
Voćni jogurt sa višnjama

LITERATURA