Prošlo je 9 godina od izlaska I izdanja ovog udžbenika u ediciji Univerziteta u Nišu. Odavno već postoji potreba za novim izdanjem i ono se sada pojavljuje u ediciji Medicinske knjige u Beogradu. Ovo izdanje ima samo najneophodnije izmene u normativnoj i zakonskoj materiji jer se tekst morao usaglasiti sa aktuelnim propisima. Za ostvarenje namere redaktora udžbenika da se ovo izdanje značajnije dopuni i izmeni, nažalost, nije bilo mogućnosti u sadašnjim izuzetno nepovoljnim uslovima za takav posao.

Udžbenik je delo autora Medicinskih fakulteta Novi Sad i Niš i on se sem na ovim fakultetima koristi i na Medicinskom fakultetu u Prištini, verovatno i na drugima u zemlji. Sadržaj u svemu i sada odgovara aktuelnom nastavnom programu predmeta Higijena.

Ranija naša namera i želja da dođe do pojave zajedničkog jugoslovenskog udžbenika sada je neostvariva, ali se nadamo da će do njega možda jednom ipak doći, makar ga pisale sledeće generacije nastavnika.

Na prethodno izdanje nismo dobili kritike, primedbe i predloge za poboljšanje sadržaja, pa se nadamo da ovaj udžbenik, ovakav kakav je, odgovara potrebama studenata medicine i stomatologije, a on je u prvom redu njima i namenjen.

Redaktori i autori se zahvaljuju Medicinskoj knjizi što je prihvatila da u ozbiljno otežanim izdavačkim uslovima realizuje ovo III izdanje.

Prof. dr Miroslav Radovanović
Prof. dr Zdenka Jevtić
Novi Sad i Niš, februar 1992. godine

Sadržaj

Predgovor
M. Radovanović

I UVOD

M. Radovanović

1. HIGIJENA U INTEGRISANOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I ČUVANJU ČOVEKOVE ŽIVOTNE OKOLINE
1.1. Mesto higijene u integrisanoj zdravstvenoj zaštiti
1.2. Higijena u zaštiti i unapređenju čovekove životne sredine
1.3. Multipla kauzalnost bolesti

II KOMUNALNA HIGIJENA

1. ZEMLJIŠTE (Z. Jevtić)
1.1. Higijenski značaj zemljišta
1.2. Normalni sastav zemljišta
1.2.1. Mehanička struktura zemljišta
1.2.2. Hemijski sastav zemljišta
1.2.3. Vazduh u zemljištu
1.2.4. Voda u zemljištu
1.2.5. Temperatura zemljišta
1.2.6. Biocenoza u zemljištu
1.3. Sposobnost zemljišta za prečišćavnje otpadnih materija
1.3.1. Raspadanje organskih materija u zemljištu
1.4. Zagađivanje zemljišta
1.4.1. Zagađivanje zemljišta organskim otpadnim materijalima
1.4.2. Zagađivanje zemljišta neorganskim materijama
1.4.3. Određivanje zagađenja zemljišta
1.4.4. Ocena zagađenosti zemljišta
1.5. Zaštita zemljišta od zagađivanja

2. VODA ZA PIĆE (Z. Jevtić)
2.1. Kretanje vode u prirodi
2.2. Vrste i osobine vode prema poreklu
2.3. Kvalitet vode za piće
2.3.1. Mikrobiološki pokazatelji
2.3.2. Fizičke, fizičko-hemijske i hemijske osobine vode za piće
2.3.3. Lokalna inspekcija vodnih objekata
2.4. Uzimanje uzoraka vode za analizu
2.4.1. Ocena ispravnosti i kvaliteta vode za piće
2.4.2. Uzimanje uzoraka vode za analize
2.4.3. Ocena ispravnosti i kvaliteta vode za piće
2.5. Snabdevanje vodom za piće
2.5.1. Dnevne potrebe za vodom za piće
2.5.2. Objekti za snabdevanje vodom za piće
2.6. Prečišćavanje i kondicioniranje vode za piće
2.6.1. Metode prečišćavanja i kondicioniranja vode za piće
2.6.2. Dezinfekdja vode za piće
2.6.3. Hlorinacija vode za piće
2.6.4. Dezinfekcija vode i vodnih objekata hlornim preparatima
2.6.5. Dekontaminacija vode
2.7. Zone sanitarne zaštite vodnih objekata
2.8. Snabdevanje vodom za piće u Jugoslaviji i SR Srbiji

3. OTPADNE MATERIJE (Z. Jevtić)
3.1. Poreklo, sasatav i količina otpadnih materija
3.2. Čvrste otpadne materije — smeće
3.2.1. Lokalno uklanjanje smeća
3.2.2. Centralno uklanjanje
3.2.3. Odvoženje i dispozicija smeća
3.2.4. Dispozicija životinjskih leševa
3.2.5. Uklanjanje srneća u vanrednim i ratnim uslovima
3.3. Otpadne vode
3.3.1. Lokalno uklanjanje otpadne vode
3.3.2. Uklanjanje otpadnih voda u vanrednim i ratnim uslovima
3.3.3. Centralno uklanjanje otpadnih voda — kanalizacija
3.3.4. Prečišćavanje i dispozicija otpadnih voda
3.3.5. Obrada i dispozicija mulja iz taložnika
3.3.6. Karakteristike i prečišćavanje industrijskih otpadnih voda
3.4. Zagađivanje vodotoka otpadnim vodama naselja i industrije
3.5. Uklanjanje otpadnih materija u Jugoslaviji

4. VAZDUH (Z. Jevtić)
4.1. Sastav vazduha
Značaj i delovanje pojedinih gasova
4.2. Pritisak vazduha — atmosferski pritisak
4.2.1. Povećani atmosferski pritisak
4.2.2. Sniženi atmosferski pritisak

5. KLIMA I MIKROKLIMA (Ž. Kostić)
5.1. Klima i vreme
5.1.1. Električni sastav vazdušne sredine
5.1.2. Uticaj klime na čoveka
5.1.3. Higijenski problemi aklimatizacije čoveka
5.2. Mikroklima
5.2.1. Termoregulacija
5.2.2. Uticaj temperature na organizam
5.2.3. Kompleksno dejstvo faktora mikroklime na organizam i termaini standardi
5.2.4. Uticaj vlažnosti vazduha na organizam
5.2.5. Uticaj strujanja vazduha na organizam
5.3. Ventilacija
5.3.1. Prirodna ventilacija
5.3.2. Veštačka ventilacija
5.4.1. Optimalni termalni uslovi
5.4.2. Lokalni grejni uređaji
5.4.3. Centralno grejanje
5.4.4. Mere zaštite od pregrejavanja prostorija

6. ZAGAĐIVANJE VAZDUHA U KOMUNALNOJ SREDINI
6.1. lzvori i sastav zagađenja vazduha
6.1.1. Izvori zagađenja vazduha u komunalnoj sredini
6.1.2. Prašina — aerosediment
6.1.3. Aerosoli
6.1.4. Gasovi i pare
6.1.5. Zagađenje vazduha u prostorijama
6.2. Faktori koji utiču na zagađenje vazduha
6.2.1. lzvori zagađenja vazduha
6.2.2. Uticaj reljefa, meteoroloških i klimatskih uslova
6.3. Delovanje aerozagađenja
6.3.2. Delovanje aerozagađenja na vegetaciju
6.3.3. Ostala delovanja aerozagađenja
6.4. Ispitivanje vrste i stepena zagađenja vazduha u komunalnoj sredini. Maksimalno dozvoljene koncentracije pojedinih sastojaka
6.4.1. Ispitivanje vrste i stepena zagađenja
6.4.2. Maksimalno dozvoljene koncentracije zagađenja vazduha
6.5. Mere za smanjenje i sprečavanje zagađenja vazduha
6.5.1. Urbanističke mere
6.5.2. Tehničke i tehnološke mere
6.6. Mirisi koji smetaju ili štetno deluju na ljude

7. RADIJACIJE (R. Mitrović)
7.1. Prirodna radijacija i spektar elektromagnetnog zračenja
7.2. Nejonizujuća zračenja
7.3. Svetlost
7.3.1. Fiziološki i higijenski značaj svetlosti
7.3.2. Jedinice merenja
7.3.3. Faktori viđenja i vidljivosti
7.3.4. Pravila dobrog osvetljenja
7.3.5. Izvori svetlosti
7.3.6. Svetlost i boje
7.4. Ultraljubičasto zračenje
7.4.1. Izvori ultraljubičastog zračenja
7.4.2. Biološko delovanje ultraljubičastih zraka
7.5. Jonizujuća zračenja
7.5.1. Primena i značaj jonizujućih zračenja
7.5.2. Priroda i izvori jonizujućeg zračenja
7.5.3. Doze i jedinice merenja radioaktivnog zračenja
7.5.4. lnterakcija jonizujućeg zračenja sa živom materijom
7.5.5. Specifičnosti dejstva jonizujućeg zračenja na organizam
7.5.6. Maksimalno dozvoljene doze zračenja
7.5.7. Zaštita od jonizujućeg zračenja
7.5.8. Kontaminacija životne sredine jonizujućim zračenjem

8. BUKA, VIBRACIJA I ULTRAZVUK (Ž. Kostić)
8.1. Buka
8.1.1. Definicija i fizička priroda buke
8.1.2. Izvori buke
8.1.3. Merenje buke
8.1.4. Delovanje buke na čoveka
8.1.5. Mere zaštite od buke
8.2. Vibracije
8.2.1. Fizička priroda vibracije
8.2.2. Merenje vibracija
8.2.3. Delovanje vibracija na organizam
8.2.4. Zaštita od vibracija
8.3. Ultrazvuk
8.3.1. Primena i delovanje ultrazvuka na ljudski organizam
8.3.2. Zaštita od ultrazvuka

9. HEMIJSKE NOKSE U ŽIVOTNOJ SREDINI (Z. Jevtić)
9.1. Klasifikacija hemijskih noksi
9.1.1. Štetne hemijske nokse u radnoj sredini
9.1.2. Štetne hemijske nokse u poljoprivredi
9.1.3. Štetne hemijske nokse u namimicama i hrani
9.1.4. Štetne hemijske nokse primenjene u zdravstvu
9.1.5. Ostale primene hemijskih sredstava
9.2. Pesticidi
9.2.1. Podela pesticida
9.2.2. Insekticidi
9.2.3. Herbicidi
9.2.4. Fungicidi
9.2.5. Rodenticidi
9.2.6. Mere zaštite kod primene pesticida
9.3. Hemijske materije u namirnicama i hrani — štetnost po zdravlje
9.3.1. Pesticidi
9.3.2. Veštačka đubriva
9.3.3. Dodaci hrani domaćih životinja
9.3.4. Supstance iz ambalaže i drugi hemijski kontaminanti
9.3.5. Radioaktivna kontaminacija hrane
9.3.6. Aditivi u hrani
9.4. Ostale primene štetnih noksi
9.4.1. Sredstva za dezinfekciju
9.4.2. Sredstva za pranje i čišćenje
9.5. Kancerogene i alergene materije
9.5.1. Kancerogene materije
9.5.2. Alergene materije

10. HIGIJENA NASELJA (M. Radovanović)
10.1. Uticaj naselja na zdravlje
10.2. Planiranje i izgradnja naselja uz realizaciju komunalno-higijenskih principa
10.3. Lokacija naselja
10.4. Zoniranje naselja
10.5. Održavanje naselja
10.6. Higijenski minimum za seoska naselja

11. HIGIJENA STANOVANJA (M. Radovanović)
11.1. Uslovi zdravog stanovanja
11.2. Obezbeđenje higijenskog minimuma stanovanja
11.3. Tipovi stambenih zgrada
11.4. Vrste prostorija u stanu
11.5. Unutrašnje uređenje stana i nameštaj
11.6. Mansardni i suterenski stanovi
11.7. Održavanje stana
11.8. Higijena stanovanja na selu

12. HIGIJENA JAVNIH KOMUNALNIH OBJEKATA (M. Radovanović)
12.1. Opšti higijenski zahtevi
12.2. Uži komunalni objekti
12.2.1. Ljudska groblja
12.2.2. Stočna groblja
12.3. Kulturno-prosvetno-zabavni javni komunalni objekti
12.4. Poslovni javni komunalni objekti

13. HIGIJENA SAOBRAĆAJA (M. Kristiforović-Ilić)
13.1. Uvod
13.2. Karakteristike sistema saobraćaja
13.2.1. Saobraćajne stanice — nepokretni objekti
13.2.2. Mobilni objekti javnog saobraćaja
13.3. Železnički saobraćaj
13.3.1. Železničke stanice
13.2.2. Železničke linije — pruge
13.3.3. Mobilni objekti u železničkom saobraćaju
13.4. Drumski saobraćaj
13.4.1. Autobuske stanice
13.4.2. Vozila u drumskom prevozu
13.5. Rečno-jezersko-pomorski saobraćaj
13.5.1. Luke — pristaništa
13.5.2. Brodovi
13.6. Vazdušni saobraćaj
13.6.1. Aerodromi
13.6.2. Avioni
13.7. Uticaj saobraćaja na zdravlje

14. HIGIJENA ZDRAVSTVENIH USTANOVA (M. Radovanović)
14.1. Bolnice
14.2. Dom zdravlja
14.2.1. Zdravstvena stanica

III HIGIJENA ŠKOLA, PREDŠKOLSKIH USTANOVA I USTANOVA ZA BORAVAK DECE I OMLADINE

1. HIGIJENA ŠKOLA (R. ćosić)
1.1. Školska sredina i zdravlje učenika
1.2. Kapaciteti i tipovi školskih zgrada
1.3. Lokacija školske zgrade
1.4. Konstruktivne i građevinske karakteristike školskih zgrada
1.5. Školske prostorije
1.6. Snabdevanje vodom u školi
1.7. Održavanje čistoće školskih prostorija
1.8. Školski nameštaj
1.9. Školska učila
1.10. Režim nastave
1.11. Specijalni razredi i škole
1.12. Vanškolske ustanove za rekreaciju, oporavak i odmor učenika
1.13. Fizičko vaspitanje učenika
1.14. Karakteristike morbiditeta školske dece i omladine

2. HIGIJENA PREDŠKOLSKIH USTANOVA (R. Ćosić)
2.1. Dečje jasle
2.2. Dečji vrtići
2.3. Vaspitne grupe predškolske dece pri osnovnim školama

3. HIGIJENA DOMOVA ZA VASPITNO-ZAPUŠTENU DECU I DOMOVA ZA INTERNATSKI SMEŠTAJ DECE I OMLADINE
3.1. Dom za vaspitno-zapuštenu decu i maloletne prestupnike
3.2. Domovi za internatski smeštaj školske dece i omladine

IV HIGIJENA RADNE SREDINE

1. HIGIJENA RADNE SREDINE (R. Ćosić)
1.1. Predmet i zadaci higijene rada
1.2. Vrste i podela noksi u radnoj sredini
1.2.1. Klasifikacija profesionalnih štetnosti
1.3. Fiziologija rada
1.3.1. Rad i radna sposobnost
1.3.2. Preventivne mere za smanjenje zamora i povećanje radne sposobnosti
1.4. Toksične materije u radnoj sredini
1.4.1. Klasifikacija otrova
1.4.2. Putevi prodiranja otrova u organizam
1.4.3. Sudbina otrova u organizmu
1.4.4. Faktori koji utiču na toksičnost i oblici trovanja
1.4.5. Maksimalno dozvoljene koncentracije i izražavanje toksičnosti
1.4.6. Mere za sprečavanje profesionalnih trovanja
1.5. Prašina
1.5.1. Klasifikacija prašine
1.5.2. Oboljenja izazvana dejstvom prašine
1.6. Sanitacija radne sredine
1.6.1. Lokacija objekta
1.6.2. Konfiguracija terena i površina zemljišta
1.6.3. Građevinske karakteristike
1.6.4. Snabdevanje vodom
1.6.5. Uklanjanje otpadnih materija
1.6.6. Prirodno i veštačko osvetljenje
1.6.7. Zagrevanje radnih prostorija
1.6.8. Ventilacija radnih prostorija
1.6.9. Sanitarno-higijenske prostorije

V LIČNA HIGIJENA

1. LIČNA HIGIJENA (R. Ćosić)
1.1. Značaj telesne lične higijene
1.2. Građa i uloga kože
1.3. Održavanje telesne čistoće — kupanje
1.4. Higijena zuba i usne šupljine
1.5. Higijena ruku i nogu
1.6. Higijena kose i kože glave
1.7. Higijena odmora i sna

2. HIGIJENA ODEĆE I OBUĆE (R. Ćosić)
2.1. Materijali za odeću i njihove osobine
2.2. Način odevanja
2.3. Higijena rublja i posteljine
2.4. Higijena zaštitne i radne odeće
2.5. Higijena obuće

3. HIGIJENA SPORTA I REKREACIJE (Z. Jevtić)
3.1. Higijena sportskih objekata
3.1.1. Opšti sanitarno-higijenski zahtevi
3.2. Posebni higijenski zahtevi za sportske, rekreativne objekte i igrališta
3.2.1. Otvoreni bazeni za kupanje i kupališta – plaže
3.2.2. Zatvoreni bazeni za kupanje
3.2.3. Sportska borilišta
3.2.4. Sale za telesno vežbanje
3.2.5. Rekreativne površine i površine za sportske igre
3.2.6. Sportski objekti i tereni za zimske sportove
3.3. Higijena sportskih rekvizita i opreme
3.4. Lična higijena sportista

VI MENTALNA HIGIJENA

1. MENTALNA HIGIJENA (M. Radovanović)
1.1. Duševno zdravlje
1.1.1. Stabilna zrela ličnost
1.1.2. Inteligencija
1.1.3. Formiranje ličnosti
1.2. Faktori koji uplivišu ljudsko ponašanje
1.2.1. Potreba za fizičkom sigurnošću
1.2.2. Potrebe za emocionalnom sigurnošću
1.2.3. Potreba za uspebom
1.2.4. Potreba za statusom
1.3. Mehanizam prilagođavanja frustracijama
1.3.1. Psihopatsko prilagođavanje
1.3.2. Neurotično prilagođavanje
1.3.3. Psihotično prilagođavanje
1.4. Socijalna etiologija mentalnih poremećaja
1.5. Profilaksa duševnih poremećaja
1.6. Mentalna higijena u praksi
1.6.1. Mentalna higijena u porodici
1.6.2. Mentatna higijena u školi
1.6.3. Mentalna higijena u radnoj sredini
1.6.4. Mentalna higijena u vojsci
1.6.5. Mentalna higijena u zdravstvenoj zaštiti

VII VOJNA HIGIJENA

1. VOJNA HIGIJENA (M. Radovanović)
1.1. Organizacija i sprovođenje sveobuhvatnih preventivnih mera u elementarnim katastrofama i ratu
1.1.1. Civilna zaštita
1.2. Specifičnosti vojne higijene
1.2.1. Higijenske i epidemiološke karakteristike vojnog kolektiva
1.2.2. Izloženest vojnih kolektiva na razne nokse
1.2.3. Neophodnost improvizacije u praksi vojne higijene
1.3. Organizacija preventivnih mera u armiji
1.3.1. Odabiranje ljudstva za armiju
1.3.2. Sprečavanje unošenja zaraze u vojne kolektive
1.3.3. Sanitetski pregledi ljudstva
1.3.4. Odgovornost za sprovođenje HE mera u armiji
1.3.5. RHB zaštita
1.3.6. Zdravstveno vaspitanje vojnika
1.4. Higijena vojne obuke
1.4.1. Adaptacija vojnika na kolektiv i obuku
1.4.2. Medicinska kontrola obuke
1.4.3. Higijena marša i transporta
1.5. Higijena vojničkog smeštaja
1.5.1. Kasarna
1.5.2. Logor
1.5.3. Bivak
1.5.4. Kantonman
1.5.5. Skloništa i fortifikacijski objekti
1.6. Improvizacije u vojnoj higijeni
1.6.1. Improvizacija vodosnabdevanja
1.6.2. Improvizacije uklanjanja otpadaka
1.7. Lična higijena vojnika
1.7.1. Improvizovani umivaonici
1.7.2. Improvizovana kupatila
1.7.3. Sanitarna obrada vojnika
1.7.4. Radiološka dekontaminacija
1.7.5. Hemijska dekontaminacija
1.7.6. Biološka dekontaminacija
1.8. Ishrana vojnika
1.8.1. Norme vojničke ishrane
1.8.2. Vojnički obroci
1.8.3. Sanitarno-higijenska kontrola ishrane
1.8.4. Improvizacija prehrambenih objekata
1.8.5. Kontaminacija i dekontaminacija hrane
1.9. Higijenski i zdravstveni problemi pojedinih jedinica armije

VIII HIGIJENA ISHRANE

1. ULOGA ISHRANE U ZDRAVUU (M. Radovanović)
1.1. Opšti pregled
1.2. Hranjive i zaštitne materije i njihove potrebe
1.2.1. Potrebe u energiji
1.2.2. Proteini
1.2.3. Glucidi
1.2.4. Lipidi
1.2.5. Mineralne materije
1.2.6. Vitamini
1.2.7. Celuloza
1.2.8. Voda
1.2.9. Korelacija hranjivih i zaštitnih materija

2. ŽIVOTNE NAMIRNICE (M. Radovanović)
2.1. Namirnice animalnog porekla
2.1.1. Meso
2.1.2. Mleko
2.1.3. Jaja
2.1.4. Masti i ulja
2.2. Namirnice vegetalnog porekla
2.2.1. Žitarice i brašno
2.2.2. Hleb i testenine
2.2.3. Povrće
2.2.4. Voće
2.3. Konzervisanje namimica
2.4. Med
2.5. Alkaloidni napici
2.6. Začini

3. UNAPREĐIVANJE ISHRANE STANOVNIŠTVA (M. Radovanović)
3.1. Utvrđivanje postojećeg stanja ishrane
3.2. Utvrđivanje stanja ishranjenosti (M. Mirilov)
3.2.1. Antropometrijski pokazatelji
3.2.2. Fiziološki pokazatelji
3.2.3. Biohemijski pokazatelji
3.2.4. Klinički pokazatelji
3.3. Obezbeđenje potrebnog fonda hrane
3.4. Borba protiv kvarenja i propadanja hrane
3.5. Kontrola kvaliteta i higijenske ispravnosti hrane
3.6. Vaspitanje naroda u racionalnoj ishrani
3.7. Vaspitanje za racionalno planiranje dnevne ishrane

4. ISHRANA NEKIH KATEGORIJA ZDRAVIH LJUDI (M. Mirilov)
4.1. Ishrana trudnica i dojilja
4.2. Ishrana dece i omladine
4.3. Ishrana radnika
4.4. Ishrana fiskulturnika
4.5. Ishrana starih ljudi

5. BOLESTI NEADEKVATNE ISHRANE (M. Radovanović)
5.1. Uvod
5.2. Bolesti deficitarne ishrane
5.2.1. Opšta epidemiologija deficitarnih bolesti
5.2.2. Opšte mere prevencije deficitarnih bolesti
5.3. Specijalna epidemiologija deficitarnih bolesti
5.3.1. Polikarencije, pothranjivanje i glad
5.3.2. Monokarencije
Energetski deficit
Proteinski deficit
Deficit vitamina
Deficit mineralnih materija
5.4. Bolesti suficitarne ishrane
5.4.1. Gojaznost (M. Mirilov)
5.5. Bolesti koje nastaju zagađenom hranom (M. Mirilov)
5.5.1. Nebakterijska trovanja hranom
5.5.2. Ostala trovanja hranom
5.5.3. Bakterijska trovanja hranom

6. HIGIJENA OBJEKATA ZA PROIZVODNJU, PRERADU I PROMET NAMIRNICA (M. Radovanović) 6.1. Opšti principi
6.2. Higijensko snabdevanje mlekom
6.3. Higijensko snabdevanje mesom
6.4. Snabdevanje hlebom i pecivom
6.5. Objekti javne ishrane
6.6. Skladišta hrane
6.7. Transport namirnica
6.8. Zaštita hrane od RHB agenasa

7. OSNOVI DIJETALNE ISHRANE (Z. Jevtić)
7.1. Osnovni principi dijetalne ishrane
7.2 Dijete kod obolenja izazvanih nedovoljnom i preobilnom ishranom
7.2.1. Dijeta kod pothranjenosti i gladovanja
7.2.2. Dijete kod gojaznosti
7.2.3. Dijeta kod deficita belančevina
7.2.4. Dijete kod vitaminskih deficita
7.2.5. Dijete kod mineralnih deficita
7.3. Dijetalna ishrana kod akutnih i hroničnih obolenja
7.3.1. Dijete kod urođenih defekata metabolizma
7.3.2. Dijete kod obolenja srca i krvnih sudova
7.3.3. Dijete sa restrikcijom kuhinjske soli
7.3.4. Dijete kod šećerne bolesti
7.3.5. Dijeta kod gihta
7.3.6. Dijeta kod obolenja organa za varenje
7.3.7. Dijeta kod obolenja jetre, žučnih puteva i pankreasa
7.3.8. Dijeta kod obolenja bubrega i bubrežnih puteva
7.3.9. Dijete kod febrilnih stanja
7.3.10. Dijete kod alergija
7.3.11. Ishrana himrških bolesnika

8. ISHRANA U VANREDNIM PRILIKAMA (M. Radovanović)

9. HIGIJENA PREDMETA OPŠTE UPOTREBE (M. Radovanović)
9.1. Značaj predmeta opšte upotrebe
9.2. Predmeti opšte upotrebe namenjeni ličnoj higijeni
9.3. Kozmetička sredstva
9.4. Sredstva za održavanje čistoće odeće i obuće
9.5. Sredstva za pranje i čišćenje
9.6. Sredstva za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju u domaćinstvu
9.7. Posuđe i pribor
9.8. Ambalaža za pakovanje namirnica
9.9. Veštački ukrasni predmeti
9.10. Sveće i šibice
9.11. Petrolej, benzin i rastvarači
9.12. Duvanske prerađevine
9.13. Dečje igračke