Namera ove knjige UZGOJ GOVEDA je, da se u celovitom obimu prikažu savremeni uzgojni programi za genetsko unapređenje goveda, koji se već praktično sprovode u zemljama sa razvijenim govedarstvom.

Pojedinačno prikazivanje i upoređivanje organizacije i nadležnosti stručnih službi i načina rada u raznim zemljama namerno je izbegnuto, jer bi takav pristup stvorio prividne dileme u shvatanjima i učinio celu materiju necelishodnom. To je osnovni raziog da se u celosti , kao primer nastoji prikazati način rada za unapređenje nacionalnog govedarstva i selekcijske službe Danske, kao jedne od vodećih zemalja u tom pogledu u svetu.

Govedarstvo čini značajan resurs mnogih zemalja u nastojanjima da se doprinese kako u pogledu sopstvenog razvoja, tako i u obezbeđenju potreba hrane stalnog priraštaja stanovništva u svetu. Umešnost u uzgoju goveda zauzima veoma važno mesto, jer su goveda u stanju da iskorišćavaju velike količine kabaste hrane i razne otpatke prehrambene industrije koje pretvaraju u hraniva visoke energetske i proteinske vrednosti. Efikasnost goveda može se u procesu proizvodnje poboljšati zahvaljujući tehnološkom razvoju i primeni kvantitativne genetike, gde je učinjen niz poboljšanja koja daju relativno brzo efekte u proizvodnji bez dodatnih napora samih uzgajivača goveda.

U cilju boljeg razumevanja međusobno povezanih postupaka, sadržaj knjige je izložen u pet glava, koja svaka zasebno čini određenu celinu. Radi inicijalnog upoznavanja sa sadržajem ove knjige izložen je kratak pregled njenog sadržaja:

GLAVA I. PRINCIPI UZGOJA GOVEDA I ORGANIZACIJA STRUČNIH SLUŽBI

Prikazana je organizacija i međusobna povezanost stručnih službi i njihove nadležnosti u pogledu kontrole proizvodnih podataka, uzgojnog rada, zdravstvene zaštite, metode izračunavanja uzgojnih vrednosti koje su u tom poglavlju uopšteno prikazane.

Podloga uzgoja goveda u Danskoj se zasniva na stogodišnjoj tradiciji. Jedna od najvažnijih komponenti te tradicije jeste vrlo intenzivna saradnja sa farmerima – uzgajivačima goveda, njihovim udruženjima, zadrugama za V.O, poljoprivrednom savetodavnom službom i istraživačkim institucijama.

Za skoro 80% ukupne populacije goveda postoji evidencija kontrole (proizvodnje) mleka, a 85% populacije istih rasa se osemenjava bikovima za V.O., tako da čak i obična komercijalna stada raspolažu zanimljivim selekcijsko-uzgojnim potencijalima.

Sistem ocene uzgojnih (tj. rasnih karakteristika) je u skladu sa međunarodnim pravilima za registraciju, dokumentaciju, kalkulacije itd. Međutim, u mnogim oblastima danski sistem je otišao dalje, koristeći moderne tehnološke i teoretske metode koje po našem mišljenju daju veću pouzdanost u oceni uzgojnih vrednosti za dokazane V.O. bikove, krave – davaoce embriona kao i priplodna grla.

GLAVA II. METODE PROCENJIVANJA UZGOJNIH VREDNOSTI

Svrha ove glave je, da pruži sistematski opis postupaka za procenjivanje uzgojnih vrednosti osobina kod goveda, koje se primenjuju u uzgoju danskog govedarstva od 1981. godine.
Prikazani su osnovni principi koji se odnose na izračunavanje uzgojnih vrednosti. Opisana su izračunavanja uzgojnih vrednosti pri individualnom ispitivanju grla, progenom testiranju na proizvodnju mesa, ispitivanja plodnosti, osobina pri telenju, mlečnost krava-bikovskih majki, progenog testiranja bikova na osobine mlečnosti i ostalih svojstava kao i ocene eksterijera.

U svakom od ovih odeljaka analizirana je konstrukcija uzgojnih vrednosti i prikazani su primeri njihovih izračunavanja. Zatim je opisana devijacija svojstava, srednja greška kao i njihov proizvodno-ekonomski značaj. Svaki odeljak zaključuje se sa procenama i potrebama mogućih poboljšanja. Nagoveštena su moguća poboljšanja kod procenjivanja pojedinih uzgojnih svojstava, a neka od njih opisana su u narednim izlaganjima, pa i u odeljku Izveštaji. Takvim postupkom se želi ukazati da je i u budućem radu težnja na poboljšanjima u skladu sa novim saznanjima.

GLAVA III. DIREKTNO AŽURIRANJE KAO METODA ZA PROCENU UZGOJNIH VREDNOSTI ZA SVOJSTVA MLEČNOSTI KOD GOVEDA

Opisana je metoda direktno ažuriranje kao postupak za procenu uzgojnih vrednosti goveda. Ova veoma složena materija odnosi se prvenstveno za svojstva mlečnosti.

Autor ove metode Lars Gjol Christensen je na osnovu dugogodišnjih podataka za uzgojne vrednosti mlečnosti krava, zasnovanoj na podacima Statens Husdyrbrugfosog, Afdeling for forsog med kvaeg i faar (Državni institut za istraživanje kod domaćih životinja, Odeljenje za istraživanje kod goveda i ovaca), razradio pomenutu metodu, koja je s obzirom na osnovne primenjene principe procenjivanja uzgojnih vrednosti i njene posebne tehnike nazvana direktno ažuriranje. Autor je takođe konsultovao veoma obimnu svetsku literaturu u razradi navedene metode.

Navedena metoda upoređena sa primenjivanim metodama u svetu kao i ranije primenjenom metodom u Danskoj. Ona se može primeniti bez zahteva za obezbeđenje posebnih uslova, a osim toga uz povećanu prikupljenu količinu informacija pruža povećanu sigurnost u procenjivanju uzgojnih vrednosti. Kao takva ima značajnu prednost u odnosu na druge slične metode, naročito kada se pristupa programiranju i uvođenju savremene metode za genetsko unapređenje goveda.

GLAVA IV. ISPITIVANJE BIKOVA NA PROIZVODNJU MESA, INDIVIDUALNI (performans) TESTI PROGENI TEST (ispitivanje po potomstvu).

Uzgojni cilj u uzgoju rasa dvojnih proizvodnih namena je istovremeno unapređenje osobina za proizvpodnju mleka, kao i osobina za proizvodnju mesa. Uzgojni program, prema tome, mora biti planiran za postizanje tog cilja.

Ne postoji genetski antagonizam između mleka i mesa. Brojna istraživanja ukazuju na slabu pozitivnu genetsku povezanost između dnevnog prirasta i prinosa mleka (rg ≅ 0,2) i slabu negativnu povezanost izmedu kvaliteta trupa i prinosa mleka (rg ≅ -0,2) (Andersen i Andersen, 1975). Iskazana povezanost je tako neznatna, da ni jedno od ova dva svojstva ni njihovim značajnim unapređenjem ne ugrožavaju kod istovremenog genetskog unapređenje mleka i mesa kod uzgoja goveda dvojnih proizvodnih svojstava.

U savremenom uzgoju goveda, individualno ispitivanje bikova zauzima centralno mesto u uzgojnom planu i nalaže da svi potencijalni priplodni bikovi moraju biti ispitani kao sinovi najboljih majki i očeva u populaciji. Samo oni koji su postigli najbolje rezultate mogu biti korišćeni kao mladi bikovi (za probno osemenjavanje).

Selekcija majki bikova i očeva bikova doprinosi 70-80% u genetskom napretku za svojstva proizvodnje mleka dok selekcija kod individualnog ispitivanja prema striktno sprovedenom uzgojnom planu, u celosti rešava genetski napredak kod svojstva za proizvodnju mesa. Iz tih razloga je od vanrednog značaja da preduzete mere u uzgoju u vezi sa individualnim ispitivanjem bikova se obavljaju prema postavljenim ciljevima. Pored iskazanih proizvodnih svojstava kod bikova u individualnom ispitivanju obavlja se selekcija i na iskazana ostala, nepoželjna svojstva.

Proizvodnja mesa kod goveda obuhvata kompleks svojstava, naime: kapacitet porasta, iskorišćavanje hrane, klanični randman (%), sastav trupa, oblik i izgled trupa, kvalitet mesa i kvalitet loja.

Genetsko unapređenje kapaciteta porasta će doprineti jeftinijoj proizvodnji kod tovne junadi i junica u tovu, kao i uštedi u hrani, radnoj snazi, a takođe i umanjenju troškova smeštaja i investicija.

Genetsko unapređenje kvaliteta trupa biće izvor više prodajne cene za utovljenu junad i izlučene krave.

Genetsko unapređenje kvaliteta mesa doprinosi većem udovoljavanju potrošača i onih, posmatrano dugoročno, koji mogu doprineti unapređenju potrošnje kao i prodajne cene. U tom cilju se i vrši progeno testiranje bikova na proizvodnju mesa.

IZVEŠTAJI

U odeljku „Izveštaji“ je prikazano u kojoj formi i sadržini se izlažu rezultati rada na genetskom unapređenju goveda. Kao primer naveden je jedan Statistički godišnjak 1990-91 sa određenim opisima i tabelama, od kojih su one koje se odnose na pojedina grla, u skraćenom obimu. Takođe je prikazan jedan izveštaj od uobičajenih 6 izveštaja u toku godine sa nazivom: Uzgojne vrednosti za bikove br. 4, 1991-92. U tim izveštajima su izvršena i izvesna poboljšanja, kao npr. izračunavanje Indeksa mladog bika.

Konačno, mora se naglasiti da se poboljšanje uzgojnih svojstava rasa goveda i njihova efikasnost u proizvodnji može realizovati samo ako se u tom pogledu tačno izraze očekivane uzgojne vrednosti potencijalnih priplodnih goveda. Time bi se mogla ubrzano unaprediti željena svojstva u korist društva uopšte, a posebno za uzgajivače-korisnike goveda.

Sigurnost odredivanja uzgojnih vrednosti za pojedino grlo je veoma složen zadatak, delimično zato jer se mora uzeti u obzir uzgojna vrednost predaka životinje i delimično zato jer informacije na kojima se temelji procena uzgojne vrednosti su često u praksi registrovane u veoma različitim uslovima okoline, koja zamagljuju uzgojni značaj pojedinih svojstava. Dalje, u prethodnim godinama postojale su velike uzgojne razlike izmedu pojednih kategorija priplodnih goveda kao i između goveda sa različitim godištima, čija ispoljena svojstva komplikuju procenu uzgojnih vrednosti.

Da bi se stupilo u korak sa vremenom neminovno je učiniti programirani celovit pristup u organizacionom i stručnom pogledu, u cilju objedinjenog i efikasnog rada, što zahteva ođređenu organizacionu usklađenost, podelu nadležnosti i sveopštu društvenu podršku i efikasnu potporu Vlade.

Programi genetskog unapređenja goveda ne mogu se posmatrati samo u nacionalnim okvirima privrede odredene zemlje, pa je i sa tog stanovišta značajno razumevanje postupaka u radu na genetskom unapređenju goveda i publikovanih rezultata pojedinih zemalja, kako bi se njihova dostignuća mogla uspešno koristiti i u sopstvenom radu.

GLAVA V. – KLASIFIKACIJA GOVEĐIH TRUPOVA

Da bi bili potpuno spremni u ispunjavanju zahtevanih uslova kvaliteta na međunarodnom tržištu, u GLAVI V je izložen sažet prikaz savremenog postupka objektivne klasifikacije goveđih trupova kao i principi načina obračunavanja prema pripadajućoj kategoriji i njihovoj objektivnoj vrednosti.

Za obračun goveđih trupova su značajni: veličina trupa, forma i sastav trupa. Klanični kvalitet i kvalitet mesa su značajni kod objektivne klasifikacije trupova, na osnovu kojih se određuju u preradi postupci sa mesom.

Institut za klanična istraživanja (Slagteriernes Forskniginstitut, Roskilde, Danska ) je nakon dugogodišnjih istraživanja u zajednici sa Egteved – uzgojnom stanicom, konstruisao opremu, nazvanu Centar za klasifikaciju goveda (CKG) ili na danskom jeziku Kreaturklassificering centar (KKC) , koja je nakon obimnih ogleda (tačno 3000 trupova ) u 1990 godini ugrađena u klanicama na liniji klanja (čiji je kapacitet 60 – 70 trupova na sat). Oprema se satoji iz tri glavna elementa: video-kamernog sistema , koji automatski odmerava trup životinje, pištolj-merne sonde, koji meri debljinu loja i mesa i elektronske vage, što je sve povezano sa računarom za direktnu evidenciju merenja.

Nadam se da će izloženi postupci pružiti svoj doprinos u boljem poznavanju ove složene materije, čija realizacija zahteva dugogodišnji, uporan i precizan rad na unapređenju i procenjivanju uzgojnih svojstava kod goveda, i da će podstaći mlađe istraživače da sprovedu u život izložene metode, dalje ih usavršavati u dobrobit društvene ekonomije kao celine, a posebno u korist uzgajivača goveda.

Državnom institutu za istraživanja kod domaćih životinja (STATES HUSDYRBRUGFGRSOG) u Kopenhagenu, zahvaljujem se na obimnoj literaturi, kao i njihovim stručnjacima koji su na svako moje pitanje pružili veoma iscrpne odgovore i objašnjenja.

Dr Srećko Pečar

SADRŽAJ
GLAVA I
PRINCIPI UZGOJA GOVEDA I ORGANIZACIJA STRUČNIH SLUŽBI U DANSKOJ

1. UVOD

2. ORGANIZACIJA POLJOPRIVREDNOG SAVETODAVNOG CENTRA I SAVETODAVNOG SERVISA ZA GOVEDARSTVO DANSKE
2.1 Poljoprivredni savetodavni centar Danske
2.2 Nacionalni komitet za govedarstvo Danske
2.3 Nacionalno odeljenje za govedarstvo Danske
2.4 Ekonomija
2.5 Savetodavni centar za govedarstvo Danske

3. IDENTIFIKACIJA
3.1 Organizacija
3.2 Pravila identifikacije
3.3 Primena i pouzdanost

4. PRIKUPLJANJE PODATAKA I OBRADA
4.1 Mlečna goveda
4.1.1 Organizacija
4.1.2 Pravila u vezi evidencije kontrole mlečnosti
4.1.3 Primena i pouzdanost
4.2 Tovna goveda
4.2.1 Organizacija
4.2.2 Pravila u vezi organizacije i vođenja evidencije
4.2.3 Primena i pouzdanost
4.3 Suzbijanje naslednih bolesti
4.4 Danska udruženja za V.O.
4.4.1 Organizacija
4.4.2 Primena i pouzdanost

5. KLASIFIKACIJA
4.1 Mlečna goveda
4.1.1 Organizacija
4.1.2 Pravila u vezi klasifikacije
4.1.3 Primena i pouzdanost
5.2 Tovna goveda
5.2.1 Organizacija
5.2.2 Pravila
5.2.3 Primena i pouzdanost

6. MATIČNA EVIDENCIJA
6.1 Organizacija
6.2 Pravila
6.3 Primena i pouzdanost

7. IZVOZNE POTVRDE
7.1 Mlečna i tovna goveda

8. IZRAČUNAVANJE UZGOJNIH VREDNOSTI
8.1 Mlečna goveda
8.1.1 Prinos mleka
8.1.2 Tovne proizvodne osobine
8.1.3 Reprodukcija
8.1.4 Konformacija i sekundarna svojstva
8.1.5 S-indeksi za bikove i krave
8.2 Tovna goveda

9. ZAKLJUČAK I DISKUSIJA

GLAVA II
METODE PROCENJIVANJA UZGOJNIH VREDNOSTI PRIMENJENE U DANSKOM GOVEDARSTVU OD 1981 GODINE
UVOD

SAŽETAK
1. OSNOVNI PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA IZRAČUNAVANJE UZGOJNIH VREDNOSTI
1.1 Procena uzgojnih vrednosti za pojedina svojstva
1.2 Ocena uzgojnih vrednosti pomoću metode selekcijskog indeksa
1.3 Prezentacija uzgojne vrednosti

2. UZGOJNA VREDNOST U INDIVIDUALNOM TESTU (T-indeks, U-indeks, I-indeks)
2.1 Izračunavanje T-indeksa, U-indeksa i I-indeksa
2.2 Standardna devijacija i srednja greška kod obračunatih uzgojnih vrednosti
2.3 Ekonomska vrednost za prirast i površinu izmerenu ultra zvukom
2.4 Mogućnosti za poboljšanja

3. UZGOJNA VREDNOST KOD POTOMSTVA ZA PROIZVODNJU MESA (K-INDEKS)
3.1 Izračunavanje K-indeksa
3.2 Osnovni parametri za konstrukciju K-indeksa (vrednosti)
3.3 Izračunavanje ekonomske vrednosti K-indeksa

4. UZGOJNA VREDNOST ZA PLODNOST (F-indeks i dr.)
4.1 Izračunavanje F-indeksa za plodnost ženki (fertilnost)
4.2 Odstupanje i srednja greška za F-indeks
4.3 Ekonomski značaj plodnosti

5. UZGOJNA VREDNOST PORODNOG TOKA (porodni indeks i dr.)
5.1 Izračunavanje porodnog indeksa
5.2 Osnovni parametri za konstrukciju porodnog indeksa
5.3 Ekonomski značaj porodnog indeksa
5.4 Mogućnosti za poboljšanje

6. UZGOJNA VREDNOST ZA MLEČNOST KRAVA (Y-indeks i dr.)
6.1 Izračunavanje Y-indeksa
6.2 Osnovni parametri za Y-indeks
6.3 Ekonomski značaj Y-indeksa
6.4 Mogućnosti za poboljšanja

7. UZGOJNA VREDNOST ZA PRINOS BIKOVA (R-indeks i dr.)
7.1 Izračunavanje R- indeksa
7.2 Ekonomski značaj R- indeka
7.3 Odstupanje i srednja greška za R- indeks
7.4 Mogućnosti za poboljšanje

8. OCENA EKSTERIJERA
8.1 Ocena eksterijera grupa kćeri
8.2 Ocena eksterijera majki bikova
8.3 Osnovni parametri za ocene eksterijera
8.4 Mogućnosti i potrebe za poboljšanja

9. ZAKLJUČAK

GLAVA III
DIREKTNO AŽURIRANJE
kao metoda za procenu uzgojnih vrednosti u goveda
I POGLAVLJE

1. UVOD
II POGLAVLJE
UZGOJNI CILJ
2.1 Uzgojni cilj za prinos-mlečnosti
2.1.1 Mleko,mlečna mast ili proteini
2.1.2 Jedna ili više laktacija
2.2 Zaključak

III POGLAVLJE
3. DIREKTNO AŽURIRANJE
3.1 Test-indeks (I2)
3.1.1 Ažuriranje test indeksa krave
3.1.2 Ažuriranje test indeksa bika
3.1.2.1 Ulazak novih kćeri sa njihovim razlikama u prinosu
3.1.2.2 Ulazak novih kćeri sa njenim test indeksima
3.1.2.3 Uzimanje u obzir vrednosti majki bikovih kćeri
3.2 Pedigre-indeks(I1)
3.3 Kombinovani indeks (I3)
3.3.1 Generalna formula za (I3)
3.4 Rutinsko ažuriranje u banci podataka
3.5 Numerički primer
3.5.1 Kombinovana procena nasleđa
3.5.2 Zasnivanje banke podataka
3.6 Zaključak

IV POGLAVLJE
4. ZAJEDNIČKE OSNOVE ZA PREPORUKU
4.1 Uzgojna vrednost i uzgojna nadmoćnost
4.2 Realizovani uzgojni napredak
4.3 Upoređenje različitih kategorija priplodnih goveda
4.3.1 Genetski nivo pojedinih kategorija
4.4 Izbor zajedničke referentne osnove
4.4.1 Čvrsta osnova populacije
4.4.2 Pokretna osnova populacije
4.5 Podcenjivanje rezultata ispitivanja po potomstvu
4.6 Relativna uzgojna vrednost
4.7 Zaključak

V POGLAVLJE
5. KORIGOVANJE PRINOSA, VELIČINA ZAPATA I NIVO ZAPATA
5.1 Veličina zapata,prosek zapata i odstupanja u prinosima mlečnosti
5.1.1 Studija stimulacije
5.2 Procena uzgojnog nivoa i nivoa uticaja okoline na zapat
5.2.1 Heritabilitet zapata
5.2.2 Indeks zapata
5.2.3 Nivo okoline zapata
5.3 Efekat gradiranja nivoa uzgoja i razlike u heritabilitetu kod različitih nivoa zapata
5.4 Zaključak

VI POGLAVLJE
6. NEPOTPUNE LAKTACIJE
6.1 Heritabilitet za nepotpune laktacije
6.2 Korelacije između nepotpunih i potpunih laktacija
6.3 Procena uzgojnih vrednosti na osnovu nepotpunih i potpunih laktacija
6.3.1 Procenjivanje krava
6.3.2 Procenjivanje bikova na osnovu nepotpunih laktacija
6.3.3 Procenjivanje bikova na osnovu kombinovanja potpunih i nepotpunih laktacija
6.3.4 Rezultati simulacije u odnosu na trajanje ispitivanja po potomstvu
6.3.5 Optimalni trenutak selekcije
6.4 Zaključak