Naša stručna literatura iz obiasti vinarstva nije siromašna. Uprkos tome, može se reći da su retke publikacije koje daju prikaz svih vina koja se proizvode u zemlji. Pogotovu nema takve publikacije koja bi pružila mogućnost da se upoznamo s komercijalnim nazivima vina, što je za zainteresovane od posebnog značaja. Ova publikacija je prva te vrste u nas. Ona popunjava pomenutu prazninu i nema drugih pretenzija nego da nas upozna s bogatstvom asortimana vina, koji u pogledu broja svakako prevazilazi očekivanja. Pregled vina koji daje ova publikacija učiniće vina pristupačnijim. Tome cilju je podređena i kompozicija prikaza vina, pa su ona svrstana po boji, kako se obično i dele, kao i po područjima iz kojih potiču, tako da se na lak način može brzo imati pregled vina koja se nalaze u prometu u zemlji i njihovih proizvođača. Uz to, knjiga daje i neke osnovne podatke o vinima, kao što su pođaci o osobinama vina, uslovima i obimu proizvodnje, o poreklu naziva vina itd.

Za vina koja proizvode društvene organizacije naveden je proizvođač i njegova adresa. Vina čiji proizvođači nisu navedeni jesu vina masovnih privatnih poljoprivrednih proizvođača određenih rejona, odnosno vinogorja. Podaci o sadržaju vina u određenoj godini su podaci samih proizvođača, ili su uzeti iz publikacija i studija navedenih na kraju knjige u spisku literature. Za izvesna vina nije bilo moguće doći do ovih podataka, što važi naročito za vina privatnih proizvođača. Od predaje rukopisa izdavaču do izlaska knjige pojavila su se na tržištu i izvesna nova vina, a neka se više i ne proizvode ili se proizvode pod drugim imenom. Takođe su izmenjeni i nazivi nekih organizacija.

Iz samog prikaza bogatstva asortimana proizlaze i određeni problemi koji nisu posebno naznačeni, ali koji se sami nameću. Publikacija će sigurno biti interesantna i korisna za organizacije unutrašnje i spoljne trgovine, za strane kupce, za turističke i ugostiteljske organizacije, vinarske kuće, kao i za najširi krug ljudi koji se interesuju za vino.

Inž. Milorad Gojković

Sadržaj

Predgovor
Šta je vino
Uslovi za proizvodnju vina u Jugoslaviji
Obim proizvodnje
Osobine jugoslovenskih vina
Imena jugoslovenskih vina

Bela vina
Crna vina
Ružičasta vina
Specijalna vina
Vina republika i pokrajina
Vina Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine
Vina Socijalističke Republike Crne Gore
Vina Socijalističke Republike Hrvatske

Vina Istre
Vina Kvarnera
Vina Dalmacije
Vina Hrvatskog zagorja
Vina Plješivičkog vinogorja
Vina Prigorskog vinogorja
Vina vinogorja Moslavine
Vina Slavonskih vinogorja
Vina podunavlja
Vina podunavlja-podravine
Vina Socijalističke Republike Makedonije
Vina centralnog, istočnog i zapadnog vinogradarskog rejona
Vina Socijalističke Republike Slovenije

Vina podravskog rejona
Vina posavskog rejona
Vina primorsko-kraškog rejona
Vina Socijalističke Republike Srbije — uža Srbija
Vina Timočko-krajinsko vinogorja
Vina Smederevskog vinogorja
Vina Oplenačkog vinogorja
Vina podunavsko-mlavskog vinogorja
Vina Župe i vinogorja Zapadne Morave
Vina Nišavsko-južnomoravskog vinogorja
Vina Socijalističke autonomne pokrajine Vojvodine
Vina Socijalističke autonomne pokrajine Kosovo

Šta je vino?

Privrednici, sociolozi, lekari, nauka, narodi, religija, naklonjeni, protivnici, itd. imaju svaki svoje mišljenje i svoju definiciju vina. Ima u tim brojnim mišljenjima i definicijama i istine i realnosti, ali i dosta naivnosti, uprošćenosti, zablude, preteranosti i — od svega najviše — mnogo naklonosti. Jedni mu, kako kaže jedan naš poznati vinarski stručnjak, pripisuju osobine koje nema, a drugi, malobrojniji, osporavaju one koje ima.

Po privrednicima i sociolozima vino je proizvod koji obezbeđuje egzistenciju, donosi bogatstvo, ili je, pak, mukotrpan izvor dohodaka.

Psihoanalitičar Bašlar kaže da je vino sok sunca i zemlje. Ono je supstancija za preobraćanje, kadra da obrne situaciju i stanja, da slabića učini jakim, i da od ćutljivca načini pričalicu.

Neki francuski lekari smatraju da vino u razumnim količinama daje Ijudima izvesne karakterne osobine: živahan duh, ljubaznost, senzibilnost, ponositost, poverenje u sebe, asimilacionu sposobnost. Ono stvara oduševljenje, favorizuje umetnost, pojačava maštu. Slično kaže prorok i car David u psalmu 104: „Vino, kad se kao što treba pije, veseli telo i dušu“.

Pitagora je bio protiv vina.

U pohvali vinu Francuzi su sigurno najizdašniji.

Po odnosu prema vinu Francuzi cene čoveka. „Čovek degustira, životinja pije“, kažu oni. „Umeti piti“, pisao je Rolan Bart u svom eseju Tri mitologije, ,,to je nacionalna tehnika koja služi kao kvalifikovanje Francuza, kao proveravanje njegove sposobnosti za uspeh, njegove kontrole i njegove društvenosti u isti mah“. Koliki značaj Francuzi pridaju vinu vidi se i po tome što kažu: „Naša vina su naši nevidljivi ambasadori“.

„Francuska nacija“, kaže Rolan Bart, „smatra vino kao jedno njoj svojstveno dobro, u istoj meri u kojoj to misli za svojih tri stotine šezdeset vrsta sireva i za svoju kulturu. To je piće-totem, koje odgovara mleku holandske krave, ili čaju koji svečano pije engleska kraljevska porodica“.

Rolan Bart upotpunjuje mišljenje Francuza o vinu sledećim rečima: „Vino je podruštvljeno, jer na njemu se zasniva ne samo izvestan moral već i izvestan dekor; ono ukrašava najsitnije svetkovine svakidašnjeg francuskog života, od običnog pre zalogajivanja do gozbe, od razgovora u kafanici do svečanog govora na banketu. Ono raspaljuje svaku klimu. Nema te fizičke prisile (temperatura, glad, dosada, robovanje, tuđinstvo) koja ne podstiče pomisao na vino.“

Vinu se pripisuju lekovita svojstva. Plutarh je, na primer, tvrdio da je vino pomešano s vodom najefikasniji lek („otvara apetit, snaži udove, ubrzava varenje, okrepljuje mozak“). I danas mnogi ljudi pridaju vinu lekovite osobine.

Neki naučnici smatraju da vino treba piti pomešano s vodom, a drugi da ga treba piti čisto, ,,a la barbaro“, kako su govorili Rimljani.

Piti vino nije isto što i piti druga pića. To je jedino piće koje se pije s ritualom: prvo se osmotri, zatim pomiriše, a tek onda pije. Onaj koji ga pije uživa u njemu i ocenjuje ga, pri čemu učestvuju čula: vida, ukusa i mirisa.

Crno vino podseća na krv. Hrišćanska religija ga tako i tretira dajući ga pri pričešćivanju svojim vernicima kao krv Hristovu.

Sentimentalni kažu o vinu: „Gđe ga nema, tamo umire draž Venere, tamo je život pust i neveseo.“ Ili: „penicilin leči, a vino usrećuje.“

O vinu se ponekad i vrlo naivno sudilo. „Crno, zagasito, gusto vino teško se u želucu vari i sporo u bešiku ide, otežava glavu i brzo opija, zatvara žile u crnoj džigerici i slezini, steže želudac i krv deblja“ — kaže jedan naš pisac knjige o vinu iz treće decenije ovog veka.

Najzad, po nauci, vino je proizvod dobijen alkoholnim vrenjem šire ili kljuka od svežeg grožđa vinove loze. Prerada grožđa u vino i nega vina mogu se vršiti samo onim postupcima i radnjama kojima se u vino ne unosi nikakva strana materija i kojima se ne menja njegov sastav. Unošenje stranih materija u vino je nepotrebno, štetno i suvišno, jer je vino vrlo bogato sopstvenim sastojcima. Od tih sastojaka glavni su: alkohol, organske i mineralne kiseline i njihove soli, glicerin i tanin, a sporedni: belančevine, ulja i druge materije. Pored glavnog alkohola (etilalkohol) ima i drugih alkohola, a zajedno s nekoliko glavnih kiselina ima u manjoj meri i nekoliko sporednih. Kiseline u vinu sačinjavaju isparljive (ugljena, sirćetna, propionska, buterna i dr.) i neisparljive kiseline (slobodna vinska kiselina i njene soli [streš], jabučna, mlečna, ćilibarna i taninska kiselina). Kao što se vidi, vino ima vrlo složen hemijski sastav. Od količine ovih elemenata i njihovih međusobnih odnosa zavisi punoća vina, ukus, pitost, harmoničnost, svežina, aroma, buke, oporost i druge osobine koje vino čine specifičnim pićem.

Zahvaljujući količini i kvalitetu vina, Jugoslavija spada u red vrlo poznatih vinarskih zemalja. Njeni prirodni uslovi i sve ono što su njeni ljudi stvorili na polju vinogradarstva i vinarstva učinili su da se Jugoslavija ubraja među prvih deset vinarskih zemalja sveta.

Bela vina

Antigona Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Povardarje“ — Negotino na Vardaru, Makedonija. Sadrži 11,5 volumnih % alkohola.*)

Bagrina iz krajinskog vinogradarskog područja (Srbija). Specifično vino od sorte grožđa prenete iz Rumunije. Ova sorta gaji se isključivo u Negotinskoj krajini. Kvalitetno vino. Neobične je boje — crvenkastomrke. Može da sadrži visok procent alkohola (13,0 i više vol. %). Izrazitog je mirisa i bukea.

Bagrina. Belo stono vino. Proizvodi ga ,,Krajina-vino“ — Negotin u sastavu preduzeća ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana. Sadrži 12 vol. % alkohola.

Bakator iz Subotičke peščare.

Barbera. Poreklo: primorsko-kraški rejon Slovenije. Vino Barbera, koje proizvodi Kmetijski kombinat ,,Vipava“ (1894), sadrži 11,2 vol. % alkohola. Vrhunsko vino. Dobiva se od grožđa proizvedenog u vipavskom vinogorju — Biljenski griči.

Bela klevna. Poreklo: Kozjak — Slovenske gorice. Lako i pitko vino.

Belo vino plješivičko. Proizvodi Vinarstvo ,,Bizeljsko“ — Brežice, u sastavu preduzeća ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana.

Bijelo stolno vino. Proizvodi se u okolini Zadra, Benkovca, Biograda, Stankovca i Šibenika (severna Dalmacija). Spravlja se od mešavine belih komzumnih sorta sa kvalitetnom maraštinom. Sadrži 11—12,5 vol. % alkohola, 18—22 g/l suvog ekstrakta i 4—5 g/l ukupne kiseline.

Dalmatinsko bijelo vino „Veseli Jure“. Sadrži 11,0 vol. % alkohola. Puni ,,Badel-vinarija“ — Šibenik.
* Volumnim procentima alkohola odgovaraju sledeće vrednosti izražene u gramima na 1 litar:

9,0 vol. % = 71,45 grama	14,0 vol. % = 111,10 grama
9,5 vol. % = 75,40 grama	14,5 vol. % = 115,10 grama
10,0 vol. % = 79,30 grama	15,0 vol. % = 119,00 grama
10,5 vol. % = 83.30 grama	15,5 vol. % = 123,00 grama
11,0 vol. % = 87,30 grama	16,0 vol. % = 127,00 grama
11,5 vol. % = 91,20 grama	16,5 vol. % = 129,90 grama
12,0 vol. % = 95,20 grama	17,0 vol. % = 134.90 grama
12,5 vol. % = 99,15 grama	17,5 vol. % = 138,85 grama
13,0 vol. % = 103,15 grama	18,0 vol. % = 142,85 grama
13,5 vol. % = 107,15 grama	–

Bijela vina sa ostrva Krka — Dalmacija.

Bijela vina sa Cresa, Lošinja i Suska. Proizvode se na Cresu, Lošinju i Sisku. To su pitka vina priređena od sorta draganela, opačevina, trbljan, žlahtina i drugih.

Bijela vina od sorta kraljevina, lipovina, beljak, svetljak, kleščec — tipičnog sortimana prigorskog vinogorja severne Hrvatske — okolina Zagreba. To su laka, kiselkasta vina, tražena u Zagrebu i okolini.

Bijelo stolno vino od sorte ružice. Proizvodi se u severoistočnom vinogorju Hrvatske. Lako vino, sa svim karakteristikama vina severnih vinogorja.

Bijela vina od starih kvalitetnih sorta: beline, lipovine, plaveca žutog i kraljevine. Imaju karakteristike ostalih zagorskih vina. Poreklo: severna Hrvatska. To su svetla, laka, kiselkasta, a u lošijim godinama dosta kisela vina. Pitka su i piju se uglavnom tamo gde se i proizvode.

Stolno bijelo vino. Proizvodi ga Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Belje“ od grožđa iz Kneževih vinograda. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Belo fruškogorsko vino Iriškog podruma Zemljoradničke zadruge — Irig, Vojvodina. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Belo stono, čokino vino. Proizvodi ga Poljoprivredni kombinat ,,Beograd“, gazdinstvo ,,Čoka“. Sadrži 11,0 vol. %> alkohola.

Belo vršačko. Proizvodi ga Poljoprivredni kombinat „Beograd“, gazdinstvo „Vršački vinogradi“ — Vršac. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Bela stona vina od više banatskih stonih sorta grožđa. Proizvode se u raznim delovima južnog Banata (Vojvodina).

Belo vino vinarske organizacije ,,Prokupac“ — Prokuplje. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Belo stono makedonsko vino. Proizvodi se u istočnom vinogradarskom rejonu Makedonije. Ima nešto manje alkohola i ekstrakta, a više kiseline nego druga prosečna makedonska vina. Pitko je i deluje osvežavajuće.

Belo knjaževačko vino iz knjaževačkog vinogorja — timočko područje. Proizvodi ga Poljoprivredni kombinat ,,Džervin“ — Knjaževac. Sadrži 10,5 vol. % alkohola.

Belan. Proizvodi se u centralnom vinogradarskom rejonu Makedonije. Sortno vino. Pravi se od španske sorte grožđa grenaš prenete u Jugoslaviju posle drugog svetskog rata. Sadrži 12,0— 14,0 vol. % alkohola, ukupne kiseline 6,0—6,5 g/l, ekstrakta 25—28 g/l. Jako vino, bogato ekstraktom, izrazitog bukea.

Boja mu je žutozelena. Ovo vino stiče sve veći renome zahvaljujući radu naučnih vinogradarsko-vinarskih instituta Makedonije.

Belan Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavadarci, Makedonija. Sadrži 12,5 vol. % alkohola. Visokokvalitetno vino.

Belan Zemjodelsko-industrijskog kombinata ,,Povardarje“ — Negotino na Vardaru. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Bijeli medenac. Poreklo: Subotička peščara (Vojvodina).

Belina. Proizvodi se u severnoj Hrvatskoj — Hrvatskom zagorju, Zagrebačkoj gori, na padinama prema Krapini, u podnožju Ivančice i Strahinjčice.

Belikum, bijelo stolno vino. Priprema ga ,,Vinoprodukt“ — Eksport-import, Zagreb križanjem običnih vina iz Slavonije sa dalmatinskim vinima. Lako i ugodne arome.

Belkamenka. Poreklo: tikveško vinogorje, centralni vinogradski rejon Makedonije.

Belovina. Proizvodi Agrokombinat ,,Tikveš“ — Kavadarci, Makedonija. Sadrži 13,0 vol. %> alkohola.

Beljak. Poreklo: Dugo Selo, Križevci, Kalnik, Sveti Petar, Orehovac (prigorsko vinogorje — severna Hrvatska).

Bena. Poreklo: južna Hercegovina. Jakog je mirisa, pa se zbog toga češće meša s drugim vinima, ili kao sorta grožđa sa drugim sortama.

Bijelo hercegovačko vino. Sadrži 11,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga ,,Hepok“ — Mostar.

Bizeljsko belo vino. Poreklo: posavski rejon (jugoistočna Slovenija). Kiselkasto, sa diskretnom aromom. Pravi se od sorta plavec beli i lakši rizling.

Bogdanuša. Proizvodi se najviše na ostrvima Hvaru, Korčuli, Mljetu, Lastovu i Visu. Bogdanuša sa ostrva Hvara sadrži 12,5 vol. % alkohola, 23,7 g/l ukupnog ekstrakta, šećera 1 g/l, ukupne kiseline 6,3 g/l, pepela 1,4 g/l, pH = 3,6.

Bogumil. Proizvodi ga ,,Hepok“, Mostar, od belih domaćih sorta grožđa.

Bratkovina. Pravi se od grožđa koja češće služe za mešanje sa drugim sortama. Poreklo: Imotski, južna Dalmacija.

Burgundac beli iz Pohorja, Kozjaka, sređnjih Slovenskih gorica, Gornjoradgonskih gorica, Ljutomersko-ormoških gorica,

Prekmurskih gorica, Haloza (Slovenija). Sadrži 11,0—13,0 vol. % alkohola, ekstrakta 30,0 i više g/l, kiseline 7,5—8,0 g/l.

Burgundac beli ,,Litmerk“. Proizvodi ga ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana, pogon ,,Jeruzalem“.

Burgundac beli. Poreklo: primorsko-kraški rejon, Brda — Vipolže, Slovenska Istra — Črni kal (Slovenija).

Beli burgundac — „Senator izbrano vino“. Proizvodi Agrokombinat ,,Maribor“ — Maribor.

Burgundac bijeli. Poreklo: severozapadna Hrvatska — plješivičko vinogorje, Mladina kod Jastrebarskog. Veoma kvalitetno vino. Sadrži 12,0 vol. % alkohola, preko 20,0 g/l ukupnog ekstrakta, šećera < 1 g/l) ukupne kiseline 6,7 g/l, pepela 1,4 g/l, pH = 3,64. Burgundac bijeli iz severozapadnog vinogorja Hrvatske. Kvalitetno vino, harmonično, vrlo aromatično, kiselkasto, puno, sa dosta ekstrakta. Burgundac. Poreklo: varaždinsko vinogorje — Varaždinski breg. To je tipično područje kvalitetnog vina Hrvatskog zagorja. Kvalitetno je, jako vino, fine arome. Burgundac bijeli proizvodi se u slavonskom regionu, Podravini, na obroncima Bilogore, Papuka, Krndije, oko Podravske Slatine, Našica, Feričanca, Orahovice (Hrvatska). Kvalitetno vino. Burgundac bijeli iz slavonskog rejona, zapadno od Đakova, brežuljci Mandićevca. Visokokvalitetno vino proizvedeno od grožđa iz savremenih plantažnih vinograda. Burgundac bijeli vukovarskog vinogorja (Hrvatska). Visokokvalitetno vino. Bijeli burgundac. Proizvodi ga ,,Istra-vino-eksport“ — Rijeka. Sadrži oko 12,0 vol. %> alkohola.

Bijeli burgundac (pinot blanck). Proizvodi ga „Vinoprodukt“ — eksport-import — Zagreb. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Bijeli burgundac Poljoprivredno-industrijskog kombinata ,,Vukovar“ — Vukovar. Sadrži do 13,5 vol. % alkohola. Kvalitetno vino.

Burgundac bijeli. Proizvodi se u Podunavlju — Baranja (Karanac, Suza, Zmajevac), Kneževi vinogradi (Hrvatska). Kvalitetno vino proizvedeno od grožđa iz plantažnih vinograda. Proizvodi se u vinariji u Kneževim vinogradima i drugim podrumima ovog vinogorja.

Burgundac bijeli. Poreklo: slavonski rejon — kutjevsko vinogorje — Vallis aurea. Visokokvalitetno belo vino. Sadrži 13,0— 14,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 23,5 g/l, šećera 1,40 g/l, ukupne kiseline 6,22 g/l, pepela 2,6 g/l, pH = 4,10. Proizvodi se u podrumarstvu Kutjeva.

Bijeli burgundac. Proizvodi ga Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Belje“, Mece kod Osijeka, od grožđa iz beljskih vinograda i Kneževih vinograda. Sadrži preko 13,0 vol. % alkohola. Vrlo kvalitetno vino.

Bijeli burgundac. Proizvodi ga Industrijsko-poljoprivredni kombinat ,,Osijek“ od grožđa iz Erduta. Sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Burgundac bijeli iz Podunavlja — vinogorje Ilok, zapadne padine Fruške gore. Visokokvalitetno vino, jako, s izraženom aromom, harmonično.

Burgundac bijeli iz Podunavlja, erdutsko vinogorje (Hrvatska). Kvalitetno vino, fine arome, s velikim procentom alkohola i osvežavajućom kiselinom.

Burgundac beli iz zapadnog Srema, Erdevika i Bikića (Vojvodina).

Beli burgundac Poljoprivredno-industrijskog kombinata ,,Šid“ — Šid (Vojvodina). Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Visokokvalitetno vino.

Burgundac beli iz oplenačko-venčačkog vinogorja (Srbija). Visokokvalitetno vino.

Burgundac sivi. Poreklo: severna Hrvatska, severozapadna vinogorja Hrvatske. Aromatično vino, puno, s priličnom količinom ekstrakta, slatkasto.

Burgundac sivi. Proizvodi se u Podunavlju — Baranja (Karanac, Suza, Zmajevac), Kneževi vinogradi (Hrvatska). Kvalitetno vino, iz savremenih plantaža vinograda, proizvodi se u Kneževim vinogradima i drugim podrumima ovog vinogorja.

Sivi burgundac — beljski. Proizvodi ga Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Belje“ — Mece kod Osijeka. Podrumi su osnovani još 1692. godine. Sadrži do 14,0 vol. % alkohola.

Buvije. Proizvodi ga Iriški podrum Zemljoradničke zadruge — Irig. Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Buvije. Proizvodi se u Sremskim Karlovcima, Beški, Krčedinu, Bešenovu, Erdeviku, Bikiću, Petrovaradinu (Vojvodina). Spada u bolja vina.

Buvije iz južnog Banata.

Buvije iz smederevskog vinogorja (Srbija). Spada u bolja vina.

Ciganj baro. Poreklo: Subotička peščara (Vojvodina). Proizvodi ga „Subotička peščara“ — Subotica, u sastavu „Slovenija-vina“ — Ljubljana. Stono belo vino sa 11,0 vol. % alkohola.

Crvena slankamenka iz Subotičke peščare (Vojvodina).

Dalmatinsko bijelo vino. Poreklo: severna Dalmacija. Spravlja se od raznih sorta grožđa. Stono vino.

Debit ili puljižanac. Proizvodi se u šibenskom vinogorju (Dalmacija).

Demirkapijsko belo. Poreklo: centralni vinogradarski rejon Makedonije. Proizvodi se od smederevke, žilavke i drugih belih sorta zastupljenih u ovom rejonu. Konzumno vino. Sadrži oko 11,0 vol. % alkohola.

Draganela. Poreklo: Kvarner Cres (severozapadna Dalmacija) Sadrži 9,0—12,0 vol. % alkohola, preko 15 g/l ukupnog ekstrakta, < 1 g/l šećera, oko 5,5 g/l ukupne kiseline, preko 6,5 g/l glicerna, oko 2,0 g/l pepela. Dubravka. Prozvodi se u timočkom području (knjaževačko timočko, zaječarsko vinogorje). Komponovano od više sorta grožđa. Ima vrlo skladan odnos sastojaka. U ovom vinu se oseća diskretna aroma rizlinga. Belo vino. Sadrži 11,0 vol. %> alkohola.

Elafos iz vinogorja Ilok (Hrvatska). Belo kvalitetno vino. Proizvodi se u podrumima Lovno-šumskog gazdinstva ,,Jelen“ — Ilok, u Sarengradu.

En starček — namizno (stono) belo vino. Puni ,,Slovin“ — Ljubljana, TOZD ,,Bizeljsko“ — Brežice, Slovenija. Sadrži 10,0 vol. % alkohola.

Ezerjo — kvalitetno belo vino iz Subotičke peščare. Proizvodi ga pogon ,,Palić“ kod Subotice u sastavu preduzeća „Slovenija-vino“ — Ljubljana. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Fruškogorsko belo. Proizvodi ga Iriški podrum Zemljoradničke zadruge — Irig (Vojvodina). Sadrži 11,0 vol. %> alkohola.

Furmint iz južnog Banata (Vojvodina).

Grk. Visokokvalitetno belo vino. Sadrži 13,5 vol. % alkohola. Proizvodi ga ,,Dalmacija-vino“ — Split.

Grk. Poreklo: Korčula (Cara Smokvica), Dalmacija. Visokokvalitetno vino.

Grk. Poreklo: Lumbarda — Dalmacija. Visokokvalitetno vino. Ima čak i preko 15,0 vol % alkohola, ekstrakta 31,0 do 38,0 g/l, šećera 2,5 pa čak do 9,0 g/l, ukupne kiseline 5,0 — 5,5 g/l, pepela 2,0 do 3,4 g/l, pH = 3,8.

Haložan. Poreklo: podravski rejon, područje Haloze (Slovenija). To je skup najrazličitijih sortnih vina, vrlo osvežavajućeg ukusa. Sadrže oko 11,0 vol. % alkohola, kiseline 6—7,5 g/l i veće količine ekstrakta. Sazrevanje i nega vina vrše se najčešće u Ptuju.

Hrvatsko bijelo. Spravlja se pretežno od sorte kuč (trbljan) i drugih belih sorta (mekuje, cetinjke, bogdanuše).

Herceg Stjepan. Proizvodi Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Hercegovina“ — Mostar. Stono-vino.

Imbrina (Kraljevina). Poreklo: Kutjevo, severna Hrvatska.

Jeruzalemčan. Poreklo: Slovenija, podravski rejon, Vrh Jeruzalem i Svetinje u Ljutomersko-ormoškim goricama. Zelenkaste boje izrazitog svojstvenog bukea, harmoničnih vinskih sastojaka.

Joska. Poreklo: Makedonija, centralni vinogradarski rejon — đevđelijsko vinogorje. Konzumno vino. Proizvodi se od plovdine i belih sorta grožđa raširenih u đevđelijskom vinogorju do Valandova. Pitko je i lako. Dobro vino joska proizvodi Zemjodelsko-industrijski kombinat ,,Vinojug“ — Đevđelija. Sadrži 11,0— 12,0 vol. %> alkohola.

Kastavsko bijelo sa Kvarnera (Cres, Lošinj, Susak, Krk), Dalamcija. Proizvodi se od sorta brajkovac, jarbola i plavac.

Kevedinka. Blago belo vino od grožđa iz Subotičko-horgoške peščare. Pitko, prijatnog ukusa. Proizvodi ga „Slovenija-vino“ — Ljubljana, pogon ,,Palić“ kod Subotice. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Kleščec. Proizvodi se u Dugom Selu, Križevcima, Kalniku, Svetom Petru, Orehovcu — severna Hrvatska, prigorsko vinogorje.

Klikun požeški. Proizvodi se u okolini Slavonske Požege od sorta grožđa graševina i ranina bijela. Ranije je bilo vrlo cenjeno vino beli klikun, koji je dobijan od sorta grožđa ranine i lipolista, kao i crni klikun, koji je pravljen od sorta burgundac crni i kadarka. Klikun je kvalitetno i poznato vino.

Najbolji Klikun proizvodi, neguje i puni podrumarstvo ,,Kutjevo“ — Kutjevo (Hrvatska).

Korčulansko Bijelo. Dobiva se od sorte cetinjke (pretežno), zatim od bratkovine, zlatarice i drugih.

Kosovsko belo. Proizvodi Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Progres-eksport“ — Prizren (Kosovo). Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Stolna bijela vina od sorte grožđa kraljevina. Proizvode se u severnoj Hrvatskoj.

Kraljevina. Proizvodi je posavski rejon, novomeško-mokronoško vinogorje — Trška gora, belokrajinski okoliš (Slovenija). Sadrži oko 10,0 vol. % alkohola, ekstrata oko 18.0 g/l, kiseline oko 6,0 — 7,0 g/l.

Krajinski dukat — negotinsko belo vino. Proizvodi se i puni u podrumu ,,Slovin“ — OOUR ,,Krajina-vino“ — Negotin. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Kraljevina. Proizvodnja: severna Hrvatska, Prigorje — Kašina, Moravče, Zelina — severoistočno od Zagrebačke gore. Slabo do srednje jako. Sadrži 9—10,5 vol. % alkohola. Svetložute boje, srednje puno, lako, sadrži dosta kiseline, pitko.

Kraljevina (Imbrina). Proizvodnja: severna Hrvatska, Hrvatsko zagorje — Zagrebačka gora, padine prema Krapini, podnožje Ivančice i Strahinjčice.

Kraljevina. Proizvodnja: severna Hrvatska, Hrvatsko zagorje — poznato vinogorje Vinica. Buketno, srednje jako, kiselasto, dobro vino.

Kraljevina (Imbrina). Proizvodnja: severna Hrvatska, plješivičko vinogorje. Jedno od poznatih vina Plješivice. Harmonično, srednje jačine, prijatno, osrednje kiselo, prijatnog mirisa.

Kraljevina iz prigorskog vinogorja — Dugo Selo, Križevci, Kalnik, Sveti Petar, Orehovac — okolina Zagreba.

Kraljevina iz Moslavine (severna Hrvatska).

Kraljevina (Imbrina). Proizvodnja: Slavonija (Kutjevo). Ima 12,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 18,0 do 24,0 g/l, šećera < 1 g/l, ali i 1,4 g/l, ukupne kiseline 6,7 do 4,8 g/l, pepela 2,11 g/l.

Kreace — Banatski rizling. Proizvodi se u severnom Banatu — Vojvodina.

Krkošija. Proizvodi se u južnoj Hercegovini — ljubuško vinogorje. Sadrži 12,0—12,5 vol. % alkohola, oko 21,0 g/l ukupnog ekstrakta, < 1 g/l šećera, ukupne kiseline oko 6,5 g/l, glicerina oko 6 g/l, pH = 3,5, pepela oko 2,0 g/l.

Krstač —crnogorsko bijelo vino. Proizvodi ga Agrokombinat „13. jul“ — Titograd. Sadrži 11,5 vol. % alkohola. Kvalitetno vino.

Kujundžuša — Proizvodi se u Imotskom — Dalmacija. Kvalitetno vino. Sadrži 12,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta skoro 19,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 4,5 g/l, pepela 1,9 g/l.

Kujundžuša — imotsko bijelo stolno vino Poljoprivrednog kombinata ,,Vino-duhan-voće“, Imotski. Lako vino ugodnog mirisa. Puni se u podrumu ,,Vinoprodukta“ — Eksport-import, Zagreb. Sadrži 11,5 vol. % alkohola. Kurtelaška ili viško bijelo od sorte kuč (pretežno) sa sortom kurtelaška i uz mali deo ostalih belih vina. Proizvodi se na ostrvu Visu. Lipovina. Proizvodi se u zagorskom vinogorju — Zagrebačka gora, padine prema Krapini, podnožje Ivančice i Strahinjčice. Lipovina prigorskog vinogorja — Dugo Selo, Križevci, Kalnik, Sveti Petar, Orehovac (severna Hrvatska). Lovačko vino ,,jelenovo“ iz iločkog vinogorja. Sortno belo vino, proizvodi se u Lovno-šumskom gazdinstvu ,,Jelen“ u Sarengradu od grožđa odgajenog u Dunavki kod Iloka. Sadrži 12,8 vol. % alkohola. Ljutomerčan — kakovostno (kvalitetno) vino. Poreklo: Ljutomersko-ormoške gorice. Donegovano u ,,Slovenija-vinu“ — klet ,,Ljutomer“, Slovenija. Sadrži 11,0 vol. %> alkohola.

Malvazija. Proizvodi se u kraško-primorskom rejonu — Vipava, Sempeter, Brda — Vipolže, Skocijan, Koper, Brič (Slovenija). Staro poznato vino. Sadrži 12,0—13,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 24,80 g/l, šećera 4,68 g/l, ukupne kiseline 4,5—5,5 g/l, glicerina 9,3 g/l, pepela 1,85 g/l, pH = 3,40.

Malvazija iz Siovenačkog primorja, Slovenske Istre (Črni kal). Suvo, zlatnožute boje, specifične arome i mirisa. U dobrim godinama ova sorta daje dezertno vino poznato kao slatka malvazija.

Malvazija iz Istre — Pazin, Motovun, Buzet. Visokokvalitetno vino specifične arome.

Malvazija istarska. Proizvodi je Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Umag“ — Umag. Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Malvazija Istarska — suha. Poreklo: Istra. Suvo vino. Svetlo-slamaste boje sa zelenkastim odbleskom, ugodne arome koja podseća na miris bagremovog cveta. Kvalitetno vino. Sadrži 11,0 do 13,0 vol. % alkohola, 5,5 g/l kiseline.

Malvazija suha. Proizvodi je ,,Istra-vino“ — Rijeka. Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Kvalitetno belo vino.

Malvazija iz Poreča — Istra. Sadrži oko 12,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 22,4 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,0 g/l, pepela 1,8 g/l, pH = 3,28.

Malvazija iz Višnjana — Istra. Sadrži alkohola i preko 14 vol. %, ukupnog ekstrakta preko 30 g/l, ukupne kiseline oko 5,5 g/l, tanina oko 0,2 g/l, pH = 3,50, pepela preko 1,5 g/l.

Malvazija iz rejona od Plomina do Opatije (Labin), Istra. Malvazija je glavna sorta grožđa od koje se ovde pravi ovo vino, a prateće sorte su belina, brajdenica i trbljan.

Malvazija Dubrovačka. Poreklo: Konavlje (Cilipi), južna Dalmacija. Vino od stare dubrovačke sorte koja se posle dugogodišnjeg zapostavljanja ponovo proširuje. Sadrži i do 16,0 do 17 vol. % alkohola, ekstrakta skoro 30 g/l, šećera 2,3 g/I, ukupne kiesline 5,0 g/l, pH = 3,7, pepela 2,6 g/l.

Maraština — Čara smokvica je čuveno zakonom zaštićeno vino. Proizvodi ga Poljoprivredna zadruga ,,Jedinstvo“ iz Smokvice, ostrvo Korčula, u kooperaciji sa vinarijom „Dalmacija-vino“, Split, gde se ovo vino neguje.

Vino maraština – Čara Smokvica proizvodi se od grožđa sorte maraština, sa položaja Čara, katastarska opština Smokvica, ostrvo Korčula. Zadruga može koristiti za proizvodnju ovog grožđa samo 40 ha rodnih vinograda od ukupno 85 ha na kojima se gaji ova sorta. Maksimalni prinos grožđa po jednom hektaru je 60 mc, odnosno ukupni prinos grožđa sa 40 hektara je 2400 mc. Randman vina iznosi do 60%. Iz ovoga proizilazi da je ukupna dozvoljena godišnja proizvodnja vina maraština-Čara Smokvica najviše 150.000 litara.

Ovo vino ima sledeće osobine: boja svetlo slamnastožuta sa nijansom zelenkaste, kristalno bistro, miris razvijen, karakterističan za sortu i položaj, ukus pun, gorkast, harmoničan. Sastojci: 12,50 do 14,50 vol. % alkohola, 22,00 do 32,00 g/l ukupnog ekstrakta. 1,00 do 3,00 g/l ukupnog šećera (kao invertnog), 5,00 do 7,50 g/l ukupne kiseline (kao vinske).

Vino se puni u boce od svetlozelenog stakla, zapremine 700 cm3.

Maraština suha iz severne Dalmacije, a naročito iz Privlake i okoline Zadra, Benkovca. Biograda, Stankovca i Šibenika, ima diskretnu zelenožutu boju. Aroma svojstvena sorti, finog bukea. Sadrži prosečno 12—14 vol. % alkohola, suvog ekstrakta 21—26 g/l i ukupne kiseline 5,0 do 6,5 g/l.

Maraština iz Sibenika i okoline (Dalmacija).

Maraština (Rukatac) sa Visa, Hvara, Korčule, Mljeta, Lastova.

Mešano belo. Proizvodi se u šmarsko-savinjskom rejonu, bizeljsko, novomeško-mokronoško i belokrajinsko vinogorje, Gorenjsko sa Posavljem.

Miješano bijelo sa Kvarnera, Kastav — severno Primorje — Hrvatska. Sadrži 9,0 i više vol. % alkohola, ekstrakta oko 16 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline oko 5,0 g/l, pepela oko 1,2 g/l.

Miješano bijelo sa ostrva Paga. Sadrži 11,0 vol. % alkohola, preko 30,0 g/l ukupnog ekstrakta, < 1 g/l šećera, 5—5,5 g/l ukupne kiseline, oko 7,0 g/l glicerina, pH = 4, pepela skoro 5,0 g/l.

Miješano bijelo iz Šibenika i okoline. Sadrži preko 12,0 vol. % alkohola, 18—19,0 g/l ukupnog ekstrakta, < 1 g/l šećera, ukupne kiseline 4,0—5,0 g/l, skoro 2,0 g/l pepela.

Miješano bijelo iz Kaštela. Sadrži 12,0 vol. % alkohola, preko 20,0 g/l ukupnog ekstrakta, šećera < 1 g/l, oko 5,0 g/l ukupne kiseline, pepela oko 2,0 g/l.

Miješano bijelo sa Hvara, iz Jelse. Sadrži oko 11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 20,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 5,7—6,0 g/l, pepela oko 1,5 g/l.

Miješano bijelo sa Visa. Sadrži skoro 14,0 vol. % alkohola, ukupnog .ekstrakta 22,5 g/’l, šećera < 1,0 g/l, ukupne kiseline oko 5,0 g/l, pepela 2,1 g/l.

Miješano bijelo iz imotskog vinogorja. Sadrži oko 11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 17,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 5,2 g/l, pepela 1,6 g/l.

Mešano belo iz Slovenačkog primorja. Sadrži 9,0—11,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 18,0—30,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,0—7,2 g/l, glicerina 8,2 g/l, pepela 1,4 g/l.

Mešano belo iz Vipave (Slovenija). Sadrži oko 11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 16,5 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 5,9 g/l, glicerina 6,3 g/l, pepela 1,9 g/l.

Mešano belo. Proizvodi se u Sloveniji u podravskom i posavskom rejonu. Sadrži 9,0—12,0 vol. % alkohola, ekstrakta 17,0—22,0, kiseline 7,0 do 9,0 g/l.

Miješano bijelo iz okoline Zagreba. Sadrži 9,0—11,0 vol. % alkohola, 19,0—20,5 g/l ukupnog ekstrakta, šećera i ukupne kiseline 6,5——’7,2 g/l, glicerina 4,0 g/l, pepela 1,5 g/l.

Mešano belo vino iz vršačkog vinogorja — Vojvodina. Sadrži preko 11,0 vol. % alkohola, ukupnog eksrakta 18,0 g/l, šećera 1,30 g/l, ukupne kiseline 6,0 g/l, pepela oko 2,0 g/l.

Moslavac Poljoprivredno-zadružnog kombinata — Čakovec, Hrvatska. Sadrži 10,5 vol. % alkohola.

Moslavac iz Hrvatskog zagorja — Vinica. Srednje jako, buketno, kiselkasto.

Moslovac iz Moslavine, severna Hrvatska.

Moslavac iz Međumurja. Sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, oko 20,0 g/l ukupnog ekstrakta, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 7,2 g/l, pepela 1,7 g/l, pH = 3,27.

Moslavac iz pećko-istočnog vinogorja (Kosovo).

Muškat damascenski. Poreklo: Kozjak i gornje Slovenske gorice (Slovenija).

Muškat bijeli iz Istre — Buje. Sadrži oko 12,0 vol % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 18,0 g/l, šećera 3,7 g/l, ukupne kiseline 6,8 g/l, glicerina 6,6 g/l, pepela 1,8 g/l.

Muškat krokan iz severnog Banata — Biserno ostrvo. Visokokvalitetno vino. Sadrži oko 12,5 vol. % alkohola. Proizvodi Poljoprivredni kombinat „Biserno ostrvo“ — Novi Bečej. Veoma cenjeno vino.

Muškat madame mathias iz Ljutomersko-ormoških gorica, Slovenija.

Muškat otonel. Proizvodi ,,Jeruzalem“, proizvodna organizacija u sastavu ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana. Sadrži 11,5—12.0 vol. % alkohola.

Muškat otonel nunska graba. Vrhunsko vino iz Ljutomersko-ormoških gorica. Proizvodi Vinogradniško-živinorejski kombinat — Ljutomer u sastavu ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana. Sadrži 11,3 vol. % alkohola.

Muškat otonel iz Baranje. Sadrži 12,0—14,0 vol. % alkohola, 17.0 do 22,0 g/l ukupnog ekstrakta, šećera od 2,0 g/l pa do < 1 g/l, ukupne kiseline 4,5 do 5,0 g/l, pepela 1,5—1,8 g/l, pH = 3,70—3,90.

Muskat otonel Poljoprivredno-industrijskog kombinata ,,Belje“ — Mece.

Muskat otonel iz Subotičke peščare. Proizvodi Poljoprivredni kombinat ,,Beograd“, gazdinstvo ,,Čoka“. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Muskat otonel iz Iriškog podruma Zemljoradničke zadruge — Irig, Vojvodina.

Muskat otonel iz južnog Banata. Proizvodi pogon „Vršački vinogradi“ u sastavu Poljoprivrednog kombinata ,,Beograd“. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Muskat otonel iz negotinskog vinogorja (Srbija). Proizvodi ga ,,Krajina-vino“ — Negotin u sastavu ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana. Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Muskat otonel iz leskovačkog vinogorja (Srbija).

Muskat otonel iz Makedonije — centralni vinograđarski rejon. Proizvodi se u manjim količinama.

Muskat žuti iz podravskog rejona — Kozjak i Kalvarija — Slovenija.

Neoplanta. Sortu grožđa neoplanta stvorio je poznati jugoslovenski ekspert za vinogradarstvo i vinarstvo profesor dr Dragoslav Milisavljević. Ova sorta je stvorena ukrštanjem smederevke i traminca. Ima veću rodnost od sorta od kojih je stvorena, a vino je slično tramincu, koji inače važi kao vino vrhunskog kvaliteta. Vino Neoplanta proizvodi Institut za vinogradarstvo i voćarstvo — Sremski Karlovci. Sadrži do 15% alkohola.

Neuburgovec. Poreklo: Slovenija — Kozjak, Kalvarija, Gornjoradgonske gorice, Haloze. Sadrži oko 11,0 vol. % alkohola, preko 25,0 g/l ekstrakta i oko 7,0 g/l kiseline.

Niško belo stono vino. Poreklo: područje Niša. Sadrži 11,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga i puni ,,Prokupac“ — Prokuplje.

Niška plemenka, poreklom iz niškog vinogorja. Stono vino. Proizvodi i puni ,,Prokupac“ — Prokuplje. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Oplenka iz oplenačkog vinogorja — Srbija.

Ovnek žuti. Poreklo: severna Hrvatska, Petrinja. Sadrži preko 11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 24,0 g/l, šećera 1,48 g/l, ukupne kiseline 7,80 g/l, pepela 1,40 g/l, pH = 3,50.

Palićko belo stono vino. Proizvodi ga ,,Palić“ — Palić kod Subotice, u sastavu ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Paška bela vina sa Paga (Kvarner) severno Primorje (Hrvatska). Ističu se naročito novaljska vina sa Paga.

Pekrčan. Poreklo: podravski rejon, obronci Pohorja (Slovenija). Vanredno harmonično. U njemu se najviše osećaju osobine laškog rizlinga iako se dobija od više kvalitetnih sorta.

Pekrčan. Proizvodi ,,Vinag“ — Maribor u sastavu „Slovenija-vina“ — Ljubljana. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Pinela. Proizvodi se u primorsko-kraškom rejonu — Vipavska dolina, Slovenija. Zelenkastožute boje. Sadrži kiseline 5,5 do 6,5 g/l, oko 12,0 vol. % alkohola, ekstrakta oko 53,0 g/l. Ima karakterističnu aromu.

Beli pino. Proizvodi se u podravskom rejonu, vinorodnom području Haloze — Turski vrh, Hrastovica, Podlehnik, Gorca, Dravinjski i Janški vrh (Slovenija). Ovo su vinogorja mirisnih vina.

Beli pino iz Ljutomersko-ormoških gorica (Slovenija).

Bijeli pino iz vinogorja Svetinje (Slovenija). Finog mirisa i ukusa, svetložute boje, umerene kiseline i tanina.

Beli pino iz Malačnika, Vajgena i Vukovja (Slovenija). Visokokvalitetno vino sa 10—12,5 vol. % alkohola, 5—7 g/l kiseline, 20—25 g/l ekstrakta.

Beli pino iz vinogorja Kapela (Slovenija). Stono, buketno i ljupko sortno vino.

Pino iz Istre (Pazin, Motovun, Buzet, Poreč, Buje). Ima prijatnu specifičnu aromu. Sadrži 11,0—12,5 vol. % alkohola, šećera < 1 g/l do 2,3 g/l, ukupne kiseline 5,5—-7,0 g/l, glicerina 9,5 g/l, pepela oko 1,8 g/l, pH = 3,6.

Pino — burgundac sivi iz Makedonije — centralni vinogradarski rejon. Sortno vino. Proizvodi se u manjim količinama. Plavec žuti. Proizvodni rejon: severna Hrvatska, Hrvatsko zagorje, Zagrebačka gora, padine prema Krapini i podnožje Ivančice i Strahinjčice. Plemenka. Proizvodni rejon: Prigorje — Kašina, Moravče, Zelina, severoistočno od Zagrebačke gore (Hrvatska). Sadrži mali procenat alkohola (9—10 vol. %), sa izraženom je kiselinom, srednje punoće, lako. Plemenka iz Moslavine (severna Hrvatska). Plemenka iz Slavonije. Pitko, prijatno vino. Plemenka Poljoprivredno-industrijskog kombinata ,,Šid“ — Šid. Sadrži 10,5 vol. % alkohola. Proizvodi se u podrumu Bikić. Plemenka iz Fruške gore. Pravi se od slankamenke crvene, buvijea, plemenke bele i plemenke crvene i od izvesnih stonih grožđa. Plemenka. Proizvodi gazdinstvo „Vršački vinogradi“ — Vršac. Sadrži 11,0 vol. % alkohola. Plemenka bela iz Fruške gore. Plemenka crvena iz Fruške gore. Plemenka ,,Navipa“, Beograd. Sadrži 12 vol. %> alkohola.

Plemenka oplenačka. Proizvodi ,,Oplenac“ — Topola. Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Pitko vino.

Plemenka — belo vino. Proizvodi ,,Vino-Župa“ export — Aleksandrovac, Srbija. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Plemenka iz topličkog vinogorja. Proizvodi ,,Prokupac“ — Prokuplje. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Plemenka vlasotinačka iz vlasotinačko-leskovačkog vinogorja. Poznato vino, meko, blagog ukusa, vrlo pitko. Boje je žućkastozlatne. Sadrži 11,5—12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga Vinarska zemljoradnička zadruga — Vlasotince.

Plemenka džervinova Poljoprivrednog kombinata „Džervin“ — Knjaževac. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Bela vina od sorte plovdina. Proizvode se u timočkom području (knjaževački, timočki, zaječarski rejon), zatim u nišavskojužnomoravskom vinogorju, u topličkom vinogorju, u vlasotinačko-leskovačkom vinogorju, u okolini Niša (vinogradi Matejevca, Kamenice, Niške Banje, Malče, Sićeva). Sadrže 10—11 vol. % alkohola, ukupne kiseline oko 5 g/l. Boja im je žućkasta. Mekana su, pitka, umereno jaka. Plovdina kao sorta zastupljena je u pomenutim vinogorjima sa velikim procentom. U timočkom području zastupljena je sa oko 35%.

Plješivičko stono vino plješivičkog vinogorja (severozapadna Hrvatska). Proizvodi se od gotovo svih plješivičkih sorta grožđa (štajerska belina, kraljevina, graševina, silvanac, burgundac, traminac, rajnski rizling). Specifičnog je ukusa i sastava. Srednje jako, oko 10 vol. % alkohola, i sa jače izraženom kiselošću.

Pošip-Čara Smokvica, čuveno, zakonom zaštićeno vino, proizvodi Poljoprivredna zadruga ,,Jedinstvo“ iz Smokvice od grožđa sa položaja Čara Smokvice — centralni deo ostrva Korčula (Hrvatska).

Proizvodi se od sorta grožđa pošip, maraština i bratkovina, u približnom odnosu 50 : 40 : 10. Zadruga koristi 140—150 ha rodnih vinograda koje bira za proizvodnju ovog vina od ukupno 204 ha rodnih vinograda na kojima se gaje spomenute sorte.

Optimalni godišnji prinos grožđa po hektaru, na položaju na kome se gaje pomenute sorte, iznosi 60 mc. Iz ovoga proizilazi da se može postići ukupna jednogodišnja proizvodnja grožđa od 8.400 do 9.000 mc. Randman vina pri preradi iznosi do 60%. Ukupna godišnja proizvodnja vina može, znači, da iznosi najviše 550.000 litara.

S obzirom na mikroklimatske uslove, posebnu temperaturu, insolaciju, raspored padavina, zemljište, reljef i ekspoziciju terena, postoje veoma dobri prirodni uslovi za proizvodnju grožđa za ovo visokokvalitetno vino.

U proizvodnji ovog čuvenog vina zadruga kooperira sa vinarijom ,,Dalmacija-vino“ — Split, gde se ono neguje.

Ovo vino ima sledeće organoleptičke osobine: boja svetložuta sa nijansom zelenkaste, bistro i kristalno bistro, miris razvijen i karakterističan, ukus pun, suv ili neznatno slatkast i harmoničan. Ima 13,00 do 15,00 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 22,00 do 32,50 g/l, ukupnog šećera (invertnog) 1,00 do 5.0 g/l, ukupne kiseline 5,50 do 8,00 g/l.

Šećera u širi ima 22% (po Babou). Vino se puni u boce od svetlozelenog stakla, zapremine 700 cm:!.

Probusovo solnce. Proizvodi Agrokombinat — Maribor.

Rapska bela vina sa ostrva Raba (severna Dalamcija). Ističu se naročito barbatska bela vina sa Raba.

Radgonska ranina. Proizvodi se u podravskom rejonu — Pohorje (Limbuš), Kozjak, Gornjoradgonske gorice, Prekmurske gorice, Ljutomersko-ormoške gorice (Slovenija). Sadrži 11,0 do 13.0 vol. % alkohola, ekstrakta 25,0 do preko 35,0 g/l.

Ranina. Vrhunsko vino. Poreklo: Ljutomersko-ormoške gorice — Jeruzalem (Slovenija). Sadrži 11,3 vol. % alkohola.

Rebula. Poreklo: primorsko-kraški rejon (područje Brda, krajnji zapad Slovenije). Slatkasto vino (pominje se još u srednjem veku kao santonino), kvalitetno, zlatnožuto, diskretnog mirisa, prijatne kiseline (5—6 g/l). Naročito je cenjeno mlado slatkasto vino, bogato ugljen-dioksidom i osvežavajuće. Sadrži 10—12 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 16,0—24,0 g/l, ukupne kiseline 4,5 a najčešće oko 6,0 g/l, glicerina 7,0 g/l do 9,5 g/l, pepela oko 1,6 g/l.

Rebula briška — Grand vin de Brda. Poreklo: kraški rejon, Vipava. Proizvodi Kmetijska zadruga ,,Brda“ — Dobrova.

Zlata briška rebula, suha. Poreklo: Goriška brda. Proizvodi Zadružna klet — Dobrova.

Rebula briška, kakovostno (kvalitetno) vino iz vinogorja Goriška brda. Proizvodi Zadružna klet — Dobrova.

Rebula žuta. Poreklo: primorsko-kraški rejon, Gorica, Brda (Slovenija). Sadrži 9,0—11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 17,5—18,5 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,0—6,5 g/l, glicerina 6,0—8,0 g/l, pepela 1,6 g/l.

Rebula žuta. Poreklo: Slovenačko primorje, Vipava. Sadrži oko 10,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 21,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 8,7 g/l, glicerina 7,2 g/l, pepela 1,6 g/l.

Rebula Kmetijskog kombinata — Vipava. Sadrži 11,3 vol. % alkohola.

Rizling laški je vino koje se u Sloveniji proizvodi u mnogim vinogorjima. To je vino koje u podravskom i posavskom području sadrži obično oko 11,0 vol. % alkohola, a u nekim vinogorjima 12,0 pa i 13,0 vol. % alkohola. Procent alkohola veći je u vinu iz kraško-primorskog rejona i iz Slovenske Istre. Obično sadrži preko 12,0 vol. % alkohola (dostiže i preko 13,0 pa i 14,0 vol. %). Količina ekstrakta jako varira prema vinogorjima i ide od 20,1 g/l pa do preko 70,0 g/l. To je vino sa dosta izraženom kiselinom koja redovno prelazi 7,0 g/l, obično je oko 8,0 g/l, a dostiže i 9,0 g/l i više. Samo vino sa naročito povoljnih položaja ima oko 6,0 g/l kiseline. Laški rizling iz kraško-primorskog rejona, Brda, Slovenske Istre i Vipave ima manji procent kiseline (oko 5,0 do 6,0, a ređe preko 6,0 g/l.

Laški rizling — Jeruzalem, kvalitetno vino iz vinogorja Ljutomersko-ormoških gorica. Sadrži 11,0 vol. % alkohola. Laški Rizling — kvalitetno vino iz Kneževih vinograda — Hrvatska. Proizvođač je vinarstvo Kneževi vinogradi — PIK ,,Belje“. Dorađuje ga i puni ,,Slovin“, TOZD ,,Vinag“ — Maribor. Sadrži 10,7 vol. % alkohola, suvo.

Železne dveri slamnjak — Laški rizling. Vrhunsko vino iz Ljutomersko-ormoških gorica — Slovenija. Proizvodi Vinogradniško-živinorejski kombinat — Ljutomer. Pravi se od laškog rizlinga. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Laški rizling. Poreklo: podravski rejon — Pohorje, Ljutomersko-ormoške gorice, Primorske gorice, Kozjak, srednje Slovenske gorice, Gornjoradgonske gorice.

Laški rizling. Poreklo: podravski rejon, područje Bukovec, Kovača vas, Vinarje, Skalce, Ritoznoj (Slovenija). Dobro je naročito suvo vino sa padina Ritoznoja i Kovača vasa. Ima prijatan buke, specifičan svež ukus. Sadrži 10—12 vol. % alkohola. Upotrebljava se za proizvodnju pohorskog bisera.

Laški rizling iz novomeško-mokronoškog vinogorja (Slovenija). Ljutomerski rizling iz Ljutomersko-ormoških gorica (Slovenija). Zelenkaste boje, sortnog mirisa, osvežavajuće kiseline (6,0 do 6,5 g/l). Sadrži 11—12,5 vol. % alkohola.

Laški rizling iz vinogorja Pekre i Limbuš (Slovenija). Žutozelene boje, finog mirisa, suvo, sa 11—12 vol. % alkohola, puno, aromatično. Sadrži 6—8 g/l kiseline. Laški rizling iz vinorodnog područja Haloza (Turski vrh, Hrastavica, Podlehnik, Gorca, Dravinjski i Janški vrh — Slovenija). Ovo su vinogorja mirisnih vina.

Laški rizling iz vinogorja Kapela (Slovenija). Stono vino, buketno, ljupko. Laški rizling iz mariborskog okoliša i okoliša Pohorja (Slovenija). Proizvodi ga Agrokombinat ,,Maribor“ — ,,Vinag“ — eksport-import — Maribor, u sastavu ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Laški rizling iz Malečnika, Vajgena, Vukovja (Slovenija). Vrlo kvalitetno. Sadrži 10—12,5 vol. % alkohola, 5,0 do 7,0 g/l kiselina, 20,0 do 25,0 g/l ekstrakta. Laški rizling iz kraško-primorskog rejona — Vipave. Sadrži 12,0—13,0 vol. % alkohola, ekstrakta oko 21,0 g/l, kiseline 6.0 g/l.

Rizling iveks iz Istre. Sadrži 12 vol. % alkohola. Neguje ga i puni ,,Istra-vino“ eksport — Rijeka, a proizvodi vinarija Feričanac. Rizling italijanski-Graševina italijanska ). Jedno od kvalitetnijih belih vina kontinentalnog dela Hrvatske, a proizvodi se vrlo uspešno i u Sloveniji, Srbiji i Makedoniji. Proizvodi se i u severnom i južnom delu kontinentalnog dela Hrvatske, na primer u vinogorjima Plješivice, Zagorja, Moslavine, Kutjeva, Erduta, Iloka. Sadrži 11,5 do preko 12,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 19,0 do 25,0 g/l.

Graševina italijanska iz primorskog rejona — Gorica, Vipava (Slovenija). Sadrži 9,5—11,4 vol. *Vo alkohola, ukupnog ekstrakta 17,5—22,5 g/l, šećera 1,0—1,40 g/l, ukupne kiseline oko 6,5 g/l, glicerina 5,8—7,7 g/l, pepela 1,6—2,2 g/l. Graševina italijanska. Poreklo: Radenci (Slovenija). Sadrži oko 10,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 22,6 g/l, šećera > 1 g/l, ukupne kiseline 8,6 g/l, glicerina 7,8 g/l, pepela 1,84 g/l, pH = 2,98.

Graševina italijanska iz Ljutomera (Slovenija). Sadrži oko 12.0 vol. % alkohola, preko 30,0 g/l ukupnog ekstrakta, oko 3,0 g/l šećera, ukupne kiseline oko 8,6 g/l, glicerina 9,30 g/l, pepela 1,5 g/l, pH = 2,98.

Graševina italijanska. Poreklo: Slovenske gorice. Neguje ga i puni ,,Istra-vino“ eksport — Rijeka. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Graševina Poljoprivredno-zadružnog kombinata ,,Čakovec“ — Čakovec (severna Hrvatska). Sadrži oko 12,0 vol. % alkohola.

Graševina bijela. Proizvođač: severozapadna vinogorja Hrvatske, Hrvatsko zagorje, Varaždinski breg. Kvalitetno vino severne Hrvatske. Lako, kiselkasto, blago izražene arome.

Graševina. Proizvođač: severna Hrvatska, Hrvatsko zagorje, vinogorja oko Vinice. Srednje jako, kiselkasto, buketno, kvalitetno vino, dosta aromatično, puno.

Graševina. Proizvodi se u Prigorju, severoistočno od Zagrebačke gore (Hrvatska).

Graševina. Proizvođač: severna Hrvatska, Hrvatsko zagorje, Zagrebačka gora. Kvalitetnije zagorsko vino iz vinogorja Zagrebačke gore, sa padina prema Krapini, podnožja Ivančice i Strahinjčice.

Graševina iz varaždinskog vinogorja — Varaždinski breg. Kvalitetno vino, blage arome.

Graševina iz plješivičkog vinogorja. Harmonično vino, blage arome, prijatno, jačine oko 12,0 vol. % alkohola, sa nešto više kiseline, što mu daje uvek svež ukus.

Graševina iz Moslavine.

Graševina. Proizvodi se u slavonskom rejonu — Podravina, obronci Bilogore, Papuka, Krndije, okolina Podravske Slatine, Našica, Feričanca, Orahovice. Kvalitetno vino.

Graševina (italijanski rizling). Proizvodi se od grožđa iz vinograda na sunčanim terenima između Save i Drave. Puni se u podrumu ,,Vinoprodukta“ — eksport-import, Zagreb. To je lako vino zelenkaste boje, naglašene arome. Sadrži 11,5 vol. M/o alkhoola.

Graševina iz okoline Slavonske Požege. Kvalitetno vino, jako i puno.

Graševina Agrokombinata ,,Jasinje“ — Slavonski Brod. Kvalitetno vino. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Graševina iz poznatog vinogradarskog kraja — kutjevskog vinogorja. Kvalitetno vino. Ima preko 11,0 vol. % alkohola.

Graševina. Proizvodi vinarija ,,Kutjevo“ od grožđa iz Zlatne doline (Vallis aurea), poznate još od XIII veka.

Graševina. Proizvodi se u Podunavlju — Baranja, Karanac, Suza, Zmajevac — Kneževi vinogradi (Hrvatska). Kvalitetno vino iz savremenih plantažnih vinograda. Proizvodi ga vinarija „Kneževi vinogradi“ i drugi podrumi ovog vinogorja.

Graševina iz vukovarskog vinogorja (Hrvatska). Jako vino, blage arome, sa osrednjom količinom kiseline. Fine, zelenkastožute boje.

Graševina Poljoprivredno-industrijskog kombinata „Vukovar“ — Vukovar, Slavonija. Sadrži 12,0—13,0 vol. % alkohola.

Graševina Đakovačka. Proizvodi se u slavonskom rejonu, zapadno od Đakova, brežuljci Mandićevca (Hrvatska). Kvalitetno vino iz savremenih plantaža vinograda. Proizvodi ga Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Đakovo“ — Đakovo.

Graševina iz erdutskog vinogorja (Hrvatska). Vino odličnog kvaliteta. Graševina Industrijsko-poljoprivrednog kombinata ,,Osijek“ — Osijek sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Graševina iz Podunavlja — vinogorje Ilok, krajnje zapadne .padine Fruške gore. Kvalitetno vino, jako, sa izraženom aromom, harmonično.

Graševina gazdinstva ,,Čoka“ u Čoki, u sastavu Poljoprivrednog kombinata ,,Beograd“. Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Vrlo kvalitetno vino.

Graševina ,,Jelenova“. Proizvodnja grožđa u Podunavlju, vinogradi u Sarengradu kod Iloka. Proizvođač vina ,,Jelen“ — Ilok. Kvalitetno sortno belo vino. Sadrži 13—14,0 vol. % alkohola, oko 6 g/l kiseline.

Rizling beljski Popljoprivredno-industrijskog kombinata „Beljski vinogradi“. Sadrži 12,5—13,0 vol. % alkohola.

Rizling proizvodnje ,,Palića“ — Subotica, u sastavu „Sloveniija-vina“. Kvalitetno belo vino. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Italijanski rizling iz Subotičke peščare.

Italijanski rizling (Graševina). Proizvođač: ,,Čoka“ i „Biserno ostrvo“, severni Banat. Ovaj rizling sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Italijanski rizling (Graševina) fruškogorskog vinogorja, Sremskih Karlovaca i Vrdnika.

Rizling Iriškog podruma Zemljoradničke zadruge — Irig (Vojvodina) sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Italijanski rizling Instituta za vinogradarstvo i voćarstvo — Sremski Karlovci sadrži 13,0 vol. % alkohola. Vrlo kvalitetno vino.

Italijanski rizling vršačkog vinogorja. Proizvodi i puni gazdinstvo „Vršački vinogradi“ — Vršac, u sastavu Poljoprivrednog kombinata ,,Beograd“. Sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Italijanski rizling (Graševina). Proizvodi se u južnom i severnom Banatu, okolina Vršca, Bele Crkve i Morgana. Sadrži 11,5 do 14,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 24,0—25,0 g/l, šećera 1,4 g/l, ukupne kiseline oko 4,7 g/l, glicerina 8,0 do 11,0 g/l, tanina oko 0,7 g/l, pepela oko 2,50 g/l.

Italijanski rizling smederevskog vinogorja. Proizvodi se od kvalitetnih sorta grožđa i najviše je zastupljen u ovom vinogorju. Popravlja kvalitet pojedinih varijeteta smederevke. Vino rizling iz ovog vinogorja dolazi u red kvalitetnih jugoslovenskih vina. Sadrži 12,0—12,5 vol. % alkohola, ukupne kiseline oko 6 g/l. Buke mu je pun, ukus veoma prijatan i skladan.

Rizling italijanski iz timočko-krajinskog vinogorja (Srbija). Sorta grožđa rizling gaji se u plantažnim vinogradima i na sitnijim parcelama. Vino je vrlo ugodnog i prijatnog ukusa, umereno jako. Sadrži 5,0—6,0 g/l ukupne kiseline.

Rizling Poljoprivrednog kombinata ,,Džervin“ — Knjaževac sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Rizling italijanski oplenačko-venčačkog vinogorja.

Rizling oplenački. Proizvodi ga ,,Oplenac“ — Topola (Srbija) Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Cenjeno vino.

Rizling italijanski. Proizvodi se u Župi (Srbija). Kvalitetno vino. Sadrži do 14,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 22.0 g/l, šećera 0,96 g/l, ukupne kiseline oko 5,0 g/l, glicerina 9,94 g/l, pepela 2,21 g/l, pH = 3,60.

Rizling italijanski nišavsko-južnomoravskog vinogorja (Srbija).

Rizling italijanski leskovačkog vinogorja (Srbija).

Rizling italijanski. Proizvodi se u suvorečkom, prizrenskom, orahovačkom i pećko-istočkom vinogorju. Veoma je ugodno i pitko vino. Posebno je čuven rizling Kombinata „Progres-eksport“ — Prizren (Kosovo).

Rizling italijanski iz Makedonije — centralni vinogradarski rejon. Kvalitetno belo vino. Proizvodi se od italijanskog rizlinga (graševine) i u nešto manjem obimu od rajnskog rizlinka. Količina alkohola kreće se od 12,5 do 13,5 vol. %>, ukupnih kiselina od 4,5 do 5,8 g/l, a ekstrakta od 20 do 25 g/l.

Renski rizling je zastupljen u mnogim vinogorjima Slovenije. Sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, a u nekim vinogorjima i preko 14 vol. %. Kiselina je dosta izražena (obično sadrži oko 7.0 g/l, a i preko 9,0 g/l). Količina ekstrakta jako varira, a pH iznosi oko 3,5.

Rajnski rizling iz primorsko-kraškog rejona, Vipava. Sadrži oko 10,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 17,8 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,4 g/l, glicerina 6,5 g/l, pepela 2,0 g/l. Rajnski rizling. Proizvodi se u podravskom rejonu — vinogorje Mursko polje, Kapelske vinske gorice (Slovenija). Zelenkastožute boje, sortnog bukea, bez traga šećera, sa osvežavajućom kiselinom (6,0—7,0 g/l) i sa 11,0—12,5 vol. M/o alkohola.

Rajnski rizling — ljutomerski rizling. Poreklo: podravski rejon, Ljutomersko-ormoške gorice (Slovenija). Rajnski rizling iz vinogorja Pekre i Limbuš (Slovenija). Zelenožute boje, prefinjenog mirisa, suvo i poluslatko, sveže, puno i aromatičnog ukusa. Sadrži 6,0 do 8,0 g/l kiseline i 11,0 do 12,5 vol. % alkohola. Renski rizling nunska graba. Sadrži 11,0 vol. % alkohola. Rajnski rizling. Proizvodi ga podravski rejon, područja: Bukovec, Kovača vas, Vinarje, Skalce, Ritoznoj (Slovenija). Punog bukea i specifičnog ukusa. Sadrži 10,0—12,0 vol. % alkohola.

Rajnski rizling vinogorja Haloze (Turski vrh, Hrastavica, Pođlehnik, Gorca, Dravinjski i Janški vrh — područje jakih mirisnih vina Slovenije).

Rajnski rizling vinorodnih područja Bresternice, Kalvarije, Košaka (Slovenija). Kvalitetno vino. Sadrži 10,0—12,5 vol. % alkohola, 5,0—7,0 g/l kiseline, 20,0—25,0 g/l ekstrakta. Renski rizling iz ljutomersko-ormoškog okoliša. Punjeno u ,,Slovenija-vinu“ — Ljubljana. Sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Renski rizling iz vinogorja Pohorje, Gornjoradgonske gorice, Ljutomersko-ormoške gorice, Haloze. Sadrži 11,0—12,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 21,0—32,0 g/l, šećera preko 1 do 4,0 g/l, ukupne kiseline 8,5—9,5 g/l, glicerina 8,0—9,3 g/l, pepela 1,6 g/l, pH = 3,0.

Renski rizling. Proizvodi ga ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana. Rizling rajnski iz severozapadne Hrvatske, plješivičko vinogorje, Mladina kod Jastrebarskog. U dobrim godinama ovo vino može da bude vrlo kvalitetno. Nežne arome i bukea. Rajnski rizling. Proizvodi se u severozapadnim vinogorjima Hrvatske. Kvalitetno vino, blage arome, kiselkasto, harmonično. Rizling rajnski. Poreklo: severna Hrvatska, Hrvatsko zagorje — Vinica. Kao i ostala vina vinogorja Vinice smatra se kvalitetnim vinom. Buketno, srednje jako, kiselkasto. Rizling rajnski. Proizvodi se u severnoj Hrvatskoj — Hrvatsko zagorje — varaždinsko vinogorje, Varaždinski breg (vinogorja kvalitetnih vina Hrvatskog zagorja). Kvalitetno vino, nežne arome.

Rajnski rizling Industrijsko-poljoprivrednog kombinata ,,Osijek“ — Osijek. Proizvodi se od grožđa iz Feričanca. Sadrži 12.0 vol. % alkohola. Rajnski rizling Industrijsko-poljoprivrednog kombinata ,,Osijek“ od grožđa iz Erduta sadrži 13,0 vol.% alkohola.

Rizling palićki. Proizvodi ga ,,Palić“ — Palić kod Subotice (u sastavu ,,SIovenija-vina“ — Ljubljana). Sadrži 11,5 vol. % alkohola. Kvalitetno belo vino. Metropolov rizling. Proizvodi ga hotel ,,Metropol“ — Beograd. Rrizling Poljoprivredno-industrijskog kombinata ,,Sid“ — Sid sadrži oko 11,5 vol. % alkohola. Rizling ,,Za moju dušu“ proizvodi privatni proizvođač u okolini Grocke od grožđa dobivenog u potesu „Donje strnjike“. Sadrži oko 13,0 vol. % alkohola. Kvalitetno belo vino.

Rizling župski iz župskog vinogorja (Srbija). Proizvodi ,,Vino-župa“ — eksport — Aleksandrovac. Sadrži oko 12,5 vol. % alkohola, ukupne kiseline oko 5,5 g/l. Rizling Poljoprivrednog kombinata „Biserno ostrvo“ — Novi Bečej. Poznato i traženo vino. Sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Rizling banatski — Kreace. Proizvodi se u okolini Vršca i Bele Crkve, na Banatskoj peščari (kod sušare ,,Morgana“), u okolini Dolova, Banatskog Karlovca, Vladimiraca. Sadrži oko 11.0 vol. % alkohola, 19,0—20,0 g/l ukupnog ekstrakta, šećera 1,0— 2,0 g/l, ukupne kiseline 4,5—6,5 g/l, glicerina oko 8,0 g/l, pepela 1,5—1,8 g/l.

Rizling banatski. Proizvode ga „Vršački vinogradi“ — Vršac. Sadrži 11,5 vol. % alkohola. Karlovački rizling iz fruškogorskog vinogorja. Proizvodi ga i puni ,,Fruškogorac“ — Petrovaradin, u sastavu preduzeća ,,Navip“ — Beograd. Sadrži 12,0—12,5 vol. % alkohola.

Rizling smederevski. Proizvodi ga Poljoprivredni kombinat ,,Godomin“ — Smederevo, u vinarskom podrumu osnovanom 1909. godine. Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Veoma cenjeno vino. Rubinov rizling iz kruševačkog vinogorja. Kvalitetno vino. Proizvodi ga „Župski rubin“, eksport-import — Kruševac. Sadrži 12,0 vol. %> alkohola.

Rizling iz topličkog vinogorja. Kvalitetno belo vino. Proizvodi ga i puni „Prokupac“ — Prokuplje.

Rizling vinarske organizacije „Prokupac“ — Prokuplje. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Rizling Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavadarci. Sadrži 13,0 vol. %> alkohola.

Rizling Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Povardarje“, Negotino na Vardaru. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Rizling Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Crvena zvezda — Stip. Sadrži preko 12,0 vol. % alkohola.

Rizling Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Kumanovo“ — Kumanovo. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Rizling Vinarske zemljoradničke zadruge — Vlasotince, Srbija. Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Ritoznojčan. Proizvodi se u mariborskom vinogorju — obronci Pohorja, područja: Bukovec, Ritoznoj, Kovača vas, Vinarje, Škalce, Slovenska Bistrica (Slovenija). Vrhunsko vino, sadrži 10,3 vol. % alkohola. Slatkasto. Neguje ga i puni ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana — TOZD ,,Vinag“ — Maribor, a proizvodi KZ Slovenska Bistrica.

Rizvanac đakovački. Poreklo: slavonski rejon — zapadno od Đakova, brežuljci Mandićevca (Hrvatska). Visokokvalitetno vino. Proizvodi ga Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Đakovo“.

Rulandac. Proizvodi se u podrvaskom rejonu, vinogorje Pekre i Limbuš, Pohorje, Ljutomersko-ormoške gorice, Haloze. Zelenožute žive boje, finog mirisa, suvo i poluslatko, svežeg, punog, aromatičnog ukusa, sa 11,0—12,5 vol. % alkohola, 6,0—8.0 g/l kiseline i oko 30,0 g/l ekstrakta.

Semijon. Proizvodi ga gazdinstvo ,,Čoka“ u Čoki, u sastavu Poljoprivrednog kombinata ,,Beograd“. Sadrži alkohola 11,5—12.5 vol. %, ukupne kiseline oko 5,0 g/l, a ekstrakta 20,0 do 22.0 g/l. Vrlo ugodno vino.

Semijon Iriškog podruma Zemljoradničke zadruge — Irig. Sadrži 11,0 vol. % alkohola, ukupne kiseline 6,0—6,5 g/l, a ekstrakta 18,0—22,0 g/l. Sveže i pitko vino.

Semijon iz okoline Slavonske Požege. Kvalitetno, jako i puno vino.

Semijon fruškogorskog vinogorja i semijon „Vršačkih vinograda“ u sastavu Poljoprivrednog kombinata „Beograd“ sadrže oko 12,5 vol. % alkohola.

Semijon smederevskog vinogorja. Kvalitetno i vosokokvalitetno vino. Proizvodi se u podrumu PK ,,Godomin“ — Smederevo.

Semijon „Navipov“ proizvodi ,,Navip“ — Beograd. Sadrži 12.5 vol. % alkohola.

Semijon ,,Džervinov“, eksport-kvalitet. Proizvodi ga Poljoprviredni kombinat ,,Džervin“ u Knjaževcu, a promet vrši ,,Voćar“ eksport-import — Beograd. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Semijon iz timočko-krajinskog vinogorja. Kvalitetno vino, umereno jako, vrlo ugodnog ukusa, pitko. Sadrži oko 5,0 g/l ukupne kiseline.

Semijon proizvodne organizacije ,,Krajina-vino“ — Negotin u sastavu ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana. Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Semijon oplenačko-venčačkog vinogorja — Srbija. Kvalitetno vino.

Semijon iz Zupe — Srbija. Kvalitetno belo vino. Sadrži visok procent alkohola (12,5—14 vol. %).

Semijon župski. Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga ,,Vino-Župa“ — Aleksandrovac.

Semijon nišavsko-južnomoravskog vinogorja, Srbija.

Semijon Vinarske zemljoradničke zadruge — Vlasotince. Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Semijon leskovačkog vinogorja — Srbija.

Semijon kosovski. Proizvodi ga Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Progres-eksport“ — Prizren, Kosovo.

Semijon iz prizrenskog, suvorečkog, orahovačkog, đakovičkog i pećko-istočkog vinogorja (Kosovo).

Semijon iz Makedonije, centralni vinogradarski rejon. Proizvodi se u manjim količinama.

Silvanac zeleni. Proizvodi se u podravskom i posavskom rejonu — šmarsko-savinjsko vinogorje, Pohorje, Kozjak i Gorica, Slovenske gorice, Ljutomersko-ormoške gorice, Prekmurske gorice, Gornjoradgonske gorice, Haloze (Slovenija). Sadrži 11,0 do 13,0 vol. % alkohola, ekstrakta oko 25,0 g/l u Slovenskim goricama, a do 35,0 g/l u vinogorju Haloze, kiseline 7,0—9,0 g/l.

Silvanac iz okoline Novog Mesta (Slovenija). Sadrži 12,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 23,25 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,45 g/l, glicerina 9,4 g/l, pepela 1,84 g/l, pH = 3,1.

Silvanac iz podravskog rejona — područja Bukovec, Kovača vas, Vinarje, Skalce, Ritoznoj (Slovenija). Osvežavajuće vino specifičnog ukusa. Sadrži 10,0—12,0 vol. % alkohola.

Silvanac iz vinorodnog područja Haloze — Turski vrh, Hrastavica, Podlehnik, Gorca, Dravinjski i Janški vrh, (Slovenija).

Silvanac muškatni — Grand Favorit Talis ,,Vinag“ — eksport. Proizvodi Agrokombinat ,,Maribor“ — Maribor. Visokokvalitetno vino od grožđa sa obronaka Pohorja. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Muškatni silvanac — ,,Kajžar“. Proizvodi ga ,,Jeruzalem“, proizvodna organizacija u sastavu ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Silvanac iz severozapadnih vinogorja Hrvatske — plješivičko vinogorje. Kiselkasto, blage arome, harmonično.

Silvanac iz Hrvatskog zagorja, Vinice. Spada u dobra vina. Srednje jako, buketno, kiselkasto.

Silvanac muškatni vinarske kuće ,,Istra-vino“ eksport — Rijeka. Sadrži 12,5 vol. % alkohola. Kvalitetno vino.

Silvanac zeleni. Proizvodi ga vinogorje Ilok. Visokokvalitetno vino, harmonično, jako, sa izraženom aromom.

Silvanac zeleni Poljoprivredno-zadružnog kombinata — Čakovec (Hrvatska) sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Silvanac „Jelenov“. Poreklo: vinogorje Ilok. Proizvodi ga ,,Jelen“ — Lovno-šumsko i poljoprivredno gazdinstvo — Ilok. Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Silvanac zeleni u proizvodnji Erdevika i Bikića.

Silvanac zeleni iz južnog Banata.

Sirmijum. Vino sirmijum proizvodi Institut za vinogradarstvo i voćarstvo — Sremski Karlovci od sorte grožđa sirmijum, koju je dobio profesor Dragoslav Milisavljević ukrštavanjem sovinjona sa smederevkom. Visokokvalitetno vino. Sadrži oko 14 vol. % alkohola.

Skradinsko belo. Proizvodi se u srednjoj Dalmaciji i na ostrvima Hvaru i Visu.

Skadarka proizvodi se naročito u okolini Vršca. Sadrži 9,0—11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 26,0—32,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,0—7,5 g/l, glicerina 6,0—9,0 g/l, tanina 0,3—1,0 g/l, pepela 3,5—4,5 g/l.

Skadarka krajinskog vinogorja sadrži 11,0—14,0 vol. % alkohola, šećera 2,0—4,0 g/l, ekstrakta 25,0—42,0 g/l, ukupne kiseline oko 6,0 g/l, pepela 2,5 g/l, tanina oko 1,0 g/l. Cenjeno vino.

Slamnjak — vrhunsko vino iz Ljutomersko-ormoških gorica. Proizvodi se od laškog rizlinga. Sadrži 11,0 vol % alkohola.

Slankamenka iz vršačkog vinogorja sadrži 8,7 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 19,6 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline oko 6,5 g/l, glicerina 6,1 g/l, tanina 0,28 g/l, pepela 3,20 g/l.

Slankamenka sremskokarlovačkog vinogorja sadrži 11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 2,1 g/l, šećera 1,6 g/l, ukupne kiseilne 5,6 g/l, pepela 1,35 g/l.

Slavček Vinogradniško-živinorejskog kombinata — Ljutomer (Slovenija). Sadrži 10,0 vol. % alkohola.

Smederevka iz smederevskog vinogorja, jedno od najpoznatijih vina Srbije. Proizvodi se i u drugim vinogorjima, a naročito u Makedoniji. Ima više varijeteta smederevke, a najkvalitetniji je od grožđa sa Zlatnog brega kod Smedereva. Vino je zelenkaste boje, osvežavajućeg, prijatnog ukusa. Sadrži 10,0— 12.0 vol. % alkohola, najčešće 5,5—6,5 g/l ukupne kiseline, oko 20.0 g/l ukupnog ekstrakta, oko 8,0 g/l glicerina, oko 1,6 g/l pepela, pH = 3,2. Pomešana s malim procentom semijona i rizlinga smederevka je po kvalitetu slična francuskom vinu šabli.

Smederevka Poljorpivrednog kombinata ,,Godomin“ — Smederevo sadrži 12,0 vol. % alkohola. Cenjeno vino.

Smederevka iz timočko-krajinskog vinogorja ima manje organskih kiselina nego smederevka iz okoline Smedereva. Vrlo prijatne arome.

Smederevka iz oplenačko-venčačkog vinogorja. Nema svežinu smeđerevke iz Smedereva, ali je jače po alkoholu i punije. Sadrži ispod 6 g/l ukupne kiseline. Boje je zelenkastožute. Smederevka iz nišavsko-južnomoravskog vinogorja.

Smederevka prizrenskog, suvorečkog, orahovačkog i đakovičkog vinogorja (Kosovo).

Smederevka iz Makedonije — centralni i istočni vinogradarski rejon. Najraširenije belo vino u Makedoniji. Sadrži 11,5 do 12,7 vol. % alkohola, ukupne kiseline 4,5—5,5 g/l, a ekstrakta 20.0 do 24,0 g/l. Spada u grupu konzumnih vina. Vrlo je harmonično, boje tipične za sortu, žutozelene, lako, sa malo ukupne kiseline.

Smederevka Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavadarci. Sadrži 12.0 vol. % alkohola.

Smederevka Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Kumanovo“ sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Smederevka Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Povardarje“ — Negotino na Vardaru sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Smederevka Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Crvena zvezda“ Stip sadrži oko 12,0 vol. % alkohola.

Smederevka Zemjođelsko-industrijskog kombinata „Vinojug“ — Đevđelija. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Smederevsko belo iz smederevskog vinogorja. Stono vino. Sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 20,0 g/l, šećera 0,7 g/l, ukupne kiseline 5,6 g/l, pepela 1,83 g/l.

Sovinjon iz primorsko-kraškog rejona, Vipava, Lože, sadrži 12,0— 13,0 vol. % alkohola, oko 20,0 g/l ekstrakta, oko 6,5 g/l kiseline.

Sovinjon iz podravskog rejona, vinogorja Pekre i Lumbuš (Slovenija). Finog mirisa, suvo i polusuvo, aromatično, sa 11,0— 12,0 vol. l0/o alkohola i 6,0—8,0 g/l kiseline.

Sovinjon iz Ljutomersko-ormoških gorica (Slovenija). Jedno od najkvalitetnijih vina ovog kraja. Naročitog je bukea i arome. Sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, 25,0—-30,0 g/l ekstrakta, kiseline 7,0—8,0 g/l.

Sovinjon jeruzalemski iz Ljutomersko-ormoških gorica, Vrh Jeruzalem i Svetinje. Zelenkaste boje, izrazitog svojstvenog bukea, sa osvežavajućom kiselinom, harmoničnih sastojaka.

Sovinjon iz vinorodnog područja Haloze — Turski vrh, Hrastavica, Pođlehnik, Gorca, Dravinjski i Janški vrh (Slovenija). Jako, mirisno vino.

Sovinjon iz vinogorja Mursko polje, Kapelske vinske gorice„ Radenci (Slovenija). Zelenkastožute boje, finog sortnog bukea, bez traga šećera, sa osvežavajućom kiselinom (6—7 g/l) i sa 11,0—12,5 vol. % alkohola.

Sovinjon iz Bizeljskog (Slovenija) sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, 25,0 g/l ekstrakta, kiseline oko 8,0 g/l.

Sovinjon iz Bresternice, Kalvarije, Košaka (Slovenija) sadrži 11,0—12,0 vol. % alkohola, osvežavajuće kiseline, bogat ekstraktima.

Sovinjon iz severozapadnog vinogorja Hrvatske. Kvalitetno vino, harmonično, kiselkasto, blage arome, puno, sa većom količinom ekstrakta, ponekad slatkasto.

Sovinjon iz Podravine, sa obronaka Bilogore, Papuka, Krndije, zatim iz okoline Podravske Slatine, Našica, Feričanca, Orahovice. Kvalitetno vino.

Sovinjon iz Moslavine — severna Hrvatska.

Sovinjon iz okoline Slavonske Požege. Jako, puno, kvalitetno vino.

Sovinjon iz Baranje (Karanac, Suza, Zmajevac), Kneževi vinogradi. Kvalitetno vino koje najviše proizvodi vinarija u Kneževim vinogradima, kao i drugi podrumi ovog vinogorja.

Sovinjon beljski Poljoprivredno-industrijskog kombinata ,,Belje“ — Mece — Darda.

Sovinjon Agrokombinata ,,Jasinje“ — Slavonski Brod (Hrvatska) sadrži 11,5 vol % alkohola.

Sovinjon Poljoprivredno-industrijskog kombinata ,,3id“ — 3iđ sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Sovinjon ,,Vinoprodukta“ — eksport-import — Zagreb, sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Sovinjon iz južnog Banata (Vojvodina).

Sovinjon iz smederevskog vinogorja. Kvalitetno i visokokvalitetno vino. Proizvodi se naročito u društvenim podrumima.

Sovinjon iz timočko-krajinskog vinogorja, kao i italijanski rizling, kvalitetno je vino ovog područja. Pitko, umereno jako, sadrži oko 5,0 g/l kiseline.

Sovinjon centralnog vinogradarskog rejona Makedonije proizvodi se u manjim količinama.

Sovinjon zemjođelsko-industrijskog kombinata „Kumanovo“ sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Srpsko belo stono vino topličkog vinogorja (Srbija) sadrži 11,0— 11,5 vol. % alkohola. Proizvodi se u Prokuplju.

Srpsko belo vino iz Aleksandrovca sadrži 11,0—11,5 vol. % alkohola. Proizvodi ga ,,Vino-Župa“.

Stono belo Vinogradarsko-voćarske proizvođačko-prerađivačke zemljoradničke zadruge — Aleksinac.

Stolno bijelo Agrokombinata ,,Jasinje“ — Slavonski Brod, sadrži 10,5 vol. % alkohola.

Šentjanževec — namizno (stono) belo vino. Poreklo: mariborsko vinogorje i Haloze. Proizvodi ga ,,Slovin“ — Ljubljana, TOZD ,,Vimag“ — Maribor. Sadrži 10,0 vol. % alkohola.

Šipelj iz plješivičkog vinogorja (Hrvatska). Vino sa izraženom kiselinom.

Šipon iz područja Bukovec, Kovača, vas, Vinarje, Škalce, Ritoznoj (Slovenija). Prijatnog bukea i svežeg, specifičnog ukusa. Sadrži oko 12,0 vol. % alkohola.

Šipon iz vinorodnog područja Haloze — Turski vrh, Hrastavica, Podlehnik, Gorca, Dravinjski i Janški vrh (Slovenija). Kvalitetno vino sa 10,0—12,5 vol. % alkohola, 5,0—7,0 g/l kiseline i 20,0—25,0 g/l ekstrakta.

Šipon iz Radenaca, Gornjoradgonskih gorica, Pohorja, Kozjaka (Slovenija), sadrži 11,0—12,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 25,0—30,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,5—9,0 g/l, glicerina oko 9,0 g/l, pepela 1,8 g/l, pH = 3,1. Šipon (lokalna varijanta furminta) iz Ljutomersko-ormoških gorica (Slovenija) poznat i van granica naše zemlje. U dobrim godinama je izvanrednog kvaliteta. Harmonično, odlikuje se priličnom količinom kiseline, a alkohola sadrži 10—13 vol. %. Bogato je ekstraktom, blagog je bukea, lepe zelenkaste boje. Vremenom gubi kiselinu.

Šipon — kakovostno (kvalitetno) vino iz Ljutomersko-ormoških gorica — Ljutomer (Slovenija) sadrži 10,7 vol. % alkohola. Šipon 1973 — Železne dveri — vrhunsko vino iz Ljutomersko-ormoških gorica. Proizvodi ga Vinogradniško-živinorejski kombinat — Ljutomer. Sadrži 10,8 vol. % alkohola.

Šipon — Jeruzalem — Domatine viticole. Sadrži 11,0 vol. % alkohola. Proizvodi Kombinat ,,Jeruzalem“ — Slovenija.

Šipon iz Župe. Visokokvalitetno belo vino. Sadrži 12,5—14,0 vol. % alkohola. Šipon iz Makedonije, istočni vinogradarski rejon. Šipon iz centralnog vinogradarskog rejona Makedonije. Proizvodi se kao sortno u manjim količinama. Šjor Bepo. Dalmatinsko belo vino. Proizvodi ga „Dalmacija-vino“ — Split. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Štajerska belina iz plješivičkog vinogorja, okoline Samobora i Jastrebarskog. Svetložuto, kiselkasto vino. Svetljak iz Dugog Sela, Križevaca, Kalnika, Svetog Petra, Orehovca (Hrvatska). Tamnjanika (kao suvarak) iz krajinskog vinogorja sadrži 14,0— 15,0 vol. % alkohola, ekstrakta 26,0 g/l, ukupne kiseline 4,8 g/l, pepela 2,4 g/l.

Visokokvalitetno vino. Tamnjanuga, belo sortno vino, sadrži oko 14,0 vol. % alkohola. Proizvodi Agrokombinat ,,Tikveš“ — Kavadarci. Tibela — vino centralnog vinogradarskog rejona Makedonije. Proizvodi se od grožđa ranih belih sorta zastupljenih u tikveškom vinogorju. Stono vino. Lako, sa diskretnim mirisom, harmonično i pitko. Tibela Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavadarci. Sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Tigrovo mleko — belo vino, proizvodi ga ,,Vinag“ — Maribor u integraciji sa ,,Slovenija-vinom“ — Ljubljana. Tokaj iz kraško-primorskog rejona — Vipava, Lože, Slovenska Istra, Črni kal, područje Brda, Vipolže (Slovenija). Tokaj briški iz primorsko-kraškog rejona (područje Brda, Dobrova, krajnji zapad Slovenije, Slovenska Istra — Brič). Visokokvalitetno belo vino, aromatično, izraženog mirisa, blagog ukusa. Sadrži oko 13,0 vol. %> alkohola i oko 5,0 g/l kiseline.

Tokaj briški (Tokay of Brda, Still white wine — Grand vin de Brda). Proizvodi ga Kmetijska zadruga ,,Brda“ — Dobrova (Slovenija — primorsko-kraški rejon). Sadrži 11,8 vol. % alkohola.

Traminac spada u red najkvalitetnijih vina Jugoslavije. Ima ga gotovo u svim vinogorjima Jugoslavije: u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji. Ima izvanredan buke i miris i druge osobine.

Traminec iz šmarsko-savinjskog i novomeško-mokronoškog vinogorja (Slovenija).

Traminec iz Novog Mesta sadrži 13,0—14,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 20,0—30,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,0—7,0 g/l, glicerina 9,4 g/l, pepela 1,35 g/l, pH = 3,17.

Traminec iz vinorodnog područja Haloze — Turski vrh, Hrastavica, Podlehnik, Gorca, Dravinjski i Janški vrh (Slovenija).

Traminec iz Bresternice, Kalvarije i Košaka (Slovenija) sadrži 11,0—12,0 vol-% alkohola i osvežavajućih kiselina. Bogat ekstraktom.

Traminec iz Ljutomersko-ormoških gorica (Slovenija). Traminec iz Pohorja, Kozjaka, Prekmurskih gorica (Slovenija).

Traminec dišeči (mirisni) iz Pohorja, Limbuške grabe, Kozjaka (Slovenija). Sadrži 12,0—13,0 vol. % alkohola, oko 25,0 g/l ekstrakta i oko 6,5—7,0 g/l kiseline.

Traminec (vrhunsko vino) iz Ljutomersko-ormoških gorica — Nunska Graba, sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Traminec železne dveri (vrhunsko vino) iz Ljutomersko-ormoških gorica u proizvodnji Vinogradniško-živinorejskog kombinata — Ljutomer. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Traminec mirisni iz Polica (Slovenija). Punog ukusa i plemenite arome. Sadrži 12,0—13,0 vol. % alkohola, kiseline 5,0—6,0 g/l i veću količinu ekstrakta.

Traminec iz vinogorja Kapela (Slovenija). Sortno, stono, buketno i ljupko vino.

Traminec ,,Slovin“ sadrži 12,5 vol. % alkohola. Proizvodi ga ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana. Traminec Kmetijskog kombinata — Vipava sadrži 12,0 vol. % alkohola. Vrhunsko vino traminec iz mariborskog rejona — Kozjak i gornje Slovenske gorice. Proizvodi ga Agrokombinat „Maribor“ i klet ,,Vinag“. Traminec ,,Vinaga“ — Maribor i ,,Slovenija-vina“ — LjubIjana. Sadrži 11,0—12,0 vol. % alkohola.

Traminac vinarske kuće ,,Istra-vino“ eksport — Rijeka, sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Traminac iz Hrvatskog zagorja — Zagrebačke gore. Kvalitetno zagorsko vino iz vinogorja Zagrebačke gore, padina prema Krapini, sa podnožja Ivančice i Strahinjčice.

Traminac iz severne Hrvatske, severozapadnih vinogorja Hrvatske. Kvalitetno vino, kiselkasto, blage arome, harmonično, puno, sa većom količinom ekstrakta.

Traminac iz plješivičkog vinogorja — Mladina kod Jastrebarskog. Kvalitetno vino. Traminac iz slavonskog rejona — Podravina, obronci Bilogore, Papuka i Krndije, Podravska Slatina, Našice, Feričanac, Orahovica (Hrvatska). Kvalitetno vino. Traminac iz slavonskog rejona, zapadno od Đakova — brežuljci Mandićevca (Hrvatska). Visokokvalitetno vino iz modernih plantaža vinograda.

Traminac iz Baranje, područja sela Karanac, Suza i Zmajevac (Hrvatska). Visokokvalitetno vino. Proizvodi se najviše u poznatoj vinariji u Kneževim vinogradima, kao i u drugim podrumima ovog vinogorja. Traminac iz okoline Slavonske Požege — visokokvalitetno vino, jako i puno.

Traminac beljski Kombinata ,,Belje“ sadrži oko 13,0 vol % alkohola. Cenjeno vino. Traminac iz vukovarskog vinogorja (Hrvatska). Visokokvalitetno vino.

Traminac iz vinogorja Ilok, krajnje zapadne padine Fruške gore. Visokokvalitetno, aromatično vino, visokog procenta alkohola (do 15,0 vol. %), umerene kiseline, harmonično, sa ostatkom neprevrelog šećera, ljupko.

Traminac „Jelenov“ iz vinogorja Ilok. Proizvodi ga Lovno-šumsko i poljoprivredno gazdinstvo ,,Jelen“ — Ilok. Sadrži do 14,4 vol. %> alkohola.

Traminac iz erdutskog vinogorja (severna Hrvatska), visokokvalitetno vino,

Traminac, visokokvalitetno vino od grožđa iz okoline Iloka i Đakova. Puni se u podrumu ,,Vinoprodukta“ — eksport-import. Zagreb.

Traminac iz proizvodnje gazdinstva ,,Čoka“ u Čoki — u sastavu Poljoprivrednog kombinata ,,Beograd“, Sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Traminac iz Iriškog podruma Zemljoradničke zadruge — Irig, sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Traminac iz Sremskih Karlovaca, Inđije, Bešenove, Erdevika (Vojvodina) — visokokvalitetno vino.

Traminac iz vršačkog vinogorja (južni Banat). Traminac „Vršačkih vinograda“ sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Traminac vinarskog preduzeća ,,Navip“ — Zemun sadrži 13,0 vol. % alkohola. Visokokvalitetno vino.

Traminac smederevskog vinogorja — visokokvalitetno vino, jedno od najboljih vina ovog vinogorja, naročito iz proizvođnje u društvenim podrumima.

Traminac iz nišavsko-južnomoravskog vinogorja — visokokvalitetno vino.

Trbljan, vino severne Dalmacije — Šibenik i okolina. Sadrži 11,6 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 22,2 g/l, šećera —1,0 g/l, ukupne kiseline 5,7 g/l, glicerina 7,4 g/l, pepela 1,5 g/l, pH = 2,90.

Trbljan (Kuč). Poreklo: Srednja Dalmacija.

Venerino mleko — kakovostno (kvalitetno) vino. Poreklo: mariborsko vinogorje. Proizvodi „Slovin“ — Ljubljana, TOZD ,,Vinag“ — Maribor. Sadrži 11,0—12,0 vol. % alkohola.

Veseli martin — namizno (stono) belo vino, sadrži 10,6 vol. % alkohola.

Veseli kraševec, namizno (stono) belo vino, sadrži 11,0 vol. % alkohola. Puni se u podrumu Kras — Sežana.

Vinodolsko bijelo iz Novog Vinođola i Kvarnera (severno Primorje). Proizvodi se od sorta: žlahtina, žumić, malvazija i druge.

Vipavec iz primorsko-kraškog rejona (Vipavska dolina, Goriško). Kvalitetno, suvo, stono vino. Proizvodi se od više sorta, a najviše od rebule, pimele i laškog rizlinga. Zlatnožute boje, ugodno kiselo, sadrži oko 6,0 g/l kiseline, malo je trpko, sa svojstvenom aromom i sa 11,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga Kmetijski kombinat — Vipava.

Vipavsko vino proizvodi se u primorsko-kraškom rejonu Slovenije (položaji Dornberk, Branik, Zavino, Podraga, Slape, Vrhoplje). Izvoženo nekad za bečki dvor.

Viško bijelo vino sa ostrva Visa — Dalmacija.

Vršačko belo proizvode „Vršački vinogradi“ u sastavu Poljoprivrednog kombinata ,,Beograd“. Sadrži 10,5 vol. % alkohola.

Vugava proizvodi se na zapadnom delu ostrva Visa (Komiža, Puštica, Podšpilje), zatim na Hvaru, Korčuli, Mljetu, Lastovu. Sadrži 12,2 do 14,8 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 23,5 —25,0 g/l, šećera < 1 g/l ali i 1,4 g/l, kiseline nešto preko 5,0 g/l, pepela 1,90 do 3,20 g/l, pH = 3,56. Kvalitetno vino.

Vugava, visokokvalitetno vino, proizvodi se u vinogorjima ostrva Visa, a neguje i puni u centralnoj vinariji „Dalmacija-vino“ — Split. Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Zagorec, stolno vino. Proizvodi ga i puni ,,Vinoprodukt“ — eksport-import, Zagreb, od grožđa iz vinograda u okolini Zagreba. To je sveže belo vino sa 11.0 vol. % alkohola i većom količinom kiseline.

Zelen — vino primorsko-kraškog rejona (Vipavska dolina, Goriško). Veoma aromatično i suvo vino. Može da sadrži visok procent alkohola (i preko 14,0 vol. %) ekstrakta oko 25,0 g/l, kiseline oko 5,0 g/l.

Zeleni silvanac iz posavskog rejona Slovenije.

Zeleni silvanac iz podravskog rejona Slovenije (Pohorje, Kozjak, Ljutomersko-ormoške gorice, Prekmurske gorice, Haloze). Sadrži 11,0—12,0 vol. % alkohola, ekstrakta 22,0—28,0 g/l, kiseline 8,0—10,0 g/l.

Zeleni veltlinac iz Subotičke peščare.

Zlatna jesen — ,,Slovin“, plemenito namizno (stono) vino, sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana.

Žilavka. Žilavka se kao autohtona sorta vinove loze gaji u Hercegovini od davnina. Od ove sorte proizvodi se jedno od najkvalitetnijih belih vina. Bosanski kralj Tvrtko 1353. godine u svojoj povelji Čitluku spominje ovo vino.

Žilavka je stekla svetski renome kao visokokvalitetno vino u toku poslednjih 90 godina. Bila je poznata još u vreme Austro-Ugarske. Bečki dvor je 1886. godine osnovao kod Mostara vinogradarsko-vinarsku stanicu ,sa podrumom koja je bila isključivi snabdevač bečkog dvora ovim vinom. Sem donje Hercegovine gajenje sorte žilavka proširilo se i u mnoge druge krajeve.

Između dva rata vino žilavka je prodavano u zemlji, a u manjim količinama izvoženo je u Čehoslovačku, Nemačku i Italiju. Posle drugog svetskog rata žilavka je izvožena u sve krajeve sveta.

Žilavka je nagrađivana na sajmovima i izložbama još od 1909. godine i dobila je do sada 16 medalja domaćih i stranih.

Mediteranska klima, lako, toplo i krečno zemljište dali su ovoj sorti specifične osobine i visok kvalitet, a vinu zelenkastožutu boju, posebnu aromu i harmoničan odnos alkohola i kiseline. Buke ovog vina nije nametljiv, nije ni sladunjav, ni kiseo. Mlado vino ima lepu svetlozelenkastožutu boju, a staro vino slamnastožutu sa nijansama zelenkaste boje — boju rastopljenog zlata, kako kažu njegovi poklonici.

Sa svojom osobitom aromom i zlatnom bojom, pitkošću i drugim osobinama žilavka dolazi u red najboljih jugoslovenskih vina. Na evropskom, odnosno svetskom tržištu, takođe uživa vrlo dobar glas. Međutim, u praksi je često zloupotrebljavano ime žilavke, pa su pod tim nazivom prodavana u mnogim krajevima zemlje i druga bela vina.

Može se smatrati da vinogradarsko područje donje Hercegovine dolazi u red najtoplijih i suncem najbogatijih područja Jugoslavije. Na terenima sa takvim uslovima su četiri glavna vinogorja donje Hercegovine: mostarsko, bročansko, ljubuško i dubrovsko, u pet opština u kojima je 80% površina vinograda zasađeno žilavkom kao najraširenijom sortom. Poljoprivredni kombinat ,,Hercegovina“ ulaže ozbiljne napore za što kvalitetniju proizvodnju vina žilavke. Ovi napori ogledaju se u podizanju modernih plantaža, selekciji loze, specifičnoj agrotehnici, u preradi grožđa u vino, vinifikaciji i modernizaciji podruma i podrumske opreme itd.

Žilavka je autohtona vinska sorta Hercegovine. Vrlo je otporna na loše zemljišne uslove. Smatra se da je dobila ime po svojoj otpornosti (žilavosti) prema plitkom, kamenitom i siromašnom hercegovačkom tlu ili, pak, po svom žilavom mesu.

Žilavka-Mostar je čuveno, zakonom zaštićeno vino koje se proizvodi od žilavke (oko 70%) i pratećih sorta krkošije i bene (30%). Mešanjem žilavke sa krkošijom i benom razređuje se prejaki miris žilavke i dobija vino vrlo usklađenih osobina.

Vino žilavka-Mostar koje se stavlja u promet kao čuveno vino mora imati sledeće organoleptičke osobine i specifičnu težinu — boja: svetložutozelenkasta, bistrina: kristalno bistro, miris: razvijen i karakterističan za sortu, ukus: pun i harmoničan. Specifična težina: minimalna 0,9885, a maksimalna 0,9921. Sastojci: alkohola 12,00—13,00 vol. %, ukupnog ekstrakta 20,00 do 27,00 g/l, ukupnog šećera (kao invertnog) 1,00—1,40 g/l, ukupne kiseline (kao vinske) 5,00—6,20 g/l, slobodne vinske kiseline 1,02 do 2,48 g/l, pepela 1,55 do 2,70 g/l, glicerina 7,40 do 10,50 g/l, fosforne kiseline 0,23 do 0,56 g/l.

Žilavka-Mostar može se stavljati u promet samo u bocama tipa rajnske boce izrađene od svetlije zelenog stakla, zapremine 0,70 ili 0,35 litara, sa etiketom na kojoj moraju biti označeni: naziv čuvenog vina, reči „čuveno vino“, mesto porekla, naziv proizvođača — Poljoprivredni kombinat ,,Hercegovina“ — Mostar, ili skraćeni naslov i drugi podaci prema propisima. Na opremi boce (ogrlici ili etiketi) moraju biti označeni: godina berbe grožđa i redni broj boce za vino jednog godišta. Cep boce mora biti prvoklasnog kvaliteta sa utisnutim skraćenim nazivom proizvođača.

Ukupna proizvodnja čuvenog vina žilavka — Mostar iz jednogodišnje berbe iznosi oko 3.640 tona.

Ako usled nepovoljne godine ili drugih razloga vino žilavka — Mostar ne bi ispunjavalo propisane uslove, ne sme se stavljati u promet pod nazivom čuvenog vina žilavka — Mostar, ili pod sličnim nazivom koji bi potrošače mogao dovesti u zabludu.

Konavoska žilavka — proizvodi je vinarija ,,Agrum“ — Gruda, a neguje i puni ,,Istra-vino“ eksport — Rijeka. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Žilavka. Puni i neguje ,,Istra-vino-Eksport“ — Rijeka. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Žilavka oplenačka. Proizvodi se u okolini Oplenca — Srbija.

Žilavka prokupačka — proizvodi je i puni vinarska organizacija ,,Prokupac“ — Prokuplje. Kvalitetno vino sa 12,0 vol. % alkohola.

Žilavka župska iz Župe je kvalitetno belo vino. Sadrži 12,5 do 14 vol. % alkohola.

Žilavka rubinova — proizvodi je „Župski rubin“ — Kruševac — Beograd.

Žilavka sa Kosova — prizrensko, suvorečko, orahovačko, đakovičko vinogorje — sadrži oko 12,0 vol. % alkohola i ukupne kiseline 6—7,0 g/l.

Žilavka iz Makedonije, centralni vinogradarski rejon, sadrži 11,5—12,5 vol. % alkohola, ukupne kiseline od 5,5 do 6,5 g/l i ekstrakta 20,0 do 25,0 g/l. Važi kao pitko i sveže vino sa izrazitim sortnim bukeom. Proizvodi se u mnogim vinarskim podrumima Makedonije, a naročito u podrumima duž Vardara. Naročito je kvalitetna žilavka iz tikveškog vinogorja.

Žilavka poreklom iz Istočnog vinogradarskog rejona — Makedonija.

Žilavka Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Povardarje“ — Negotino na Vardaru, sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Žilavka Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavađarci, vrlo je pitko, sortno vino.

Žilavka Zemjodelsko-industrijskog kombinata ,,Vinojug“ — Đevđelija, sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Žilavka — Ohrid. Proizvodi je Vinarska vizba — Ohrid u sastavu ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana.

Žlahtina iz Kozjaka, ljutomersko-ormoškog, šmarsko-savinjskog i novomeško-mokronoškog vinogorja (Slovenija).

Žlahtina vrbnička iz Kvarenera, odnosno Krka — Vrbnika — severno Primorje, sadrži 9,0—10,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 18,0—18,5 g/l, šećera < 1,0, ukupne kiseline 6,0—-6,5 g/l, glicerina 6,0—7,0 g/l, pepela 1,8—2,5 g/l, pH = 3,30.

Žlalitina muškatna iz Kozjaka, gornje Slovenske gorice i ljutomersko-ormoško vinogorje (Slovenija).

Žlahtina iz posavskog rejona, šmarsko-savinjsko i novomeško-ormoško vinogorje (Slovenija).

Župsko belo sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, 1,60—2,10 g/l ukupnog ekstrakta, 1,0 do 3,0 g/l šećera, oko 5,5 g/l ukupne kiseline, 6,6 g/l glicerina, pepela 1,70 g/l. Poreklo Srbija.

Župljanka. Visokokvalitetno vino koje se dobija od sorte grožđa župljanka, nastale ukrštanjem crnih sorta prokupac i burgundac. Kreator ove sorte je poznati jugoslovenski naučnik profesor dr Dragoslav Milisavljević. Interesantno je da je župljanka belo grožđe iako je nastala od crnih sorta. Ovo se može objasniti time što je prokupac nastao prirodnim ukrštanjem jedne bele i jedne crne sorte, pa se u novoj sorti — župljanki pojavio beli predak.

Crna vina

Aleksinačko crno vino. Poreklo: aleksinačko područje — Srbija. Za proizvodnju ovog vina pored prokupca upotrebljava se u izvesnom procentu i plovdina. Sadrži 12,0 vol. % alkohola, ukupne kiseline oko 5,0 g/l. Zbog učešća plovdine ovo vino je nešto mekše od župskih vina. Boje je zagasite.

Babić iz područja Šibenika i Primoštena. Konzumno vino, srednje do jače obojeno, sadrži 9,0—11,0 vol. % alkohola, 22,0— 26,0 g/l suvog ekstrakta, 4,5—6,0 g/l ukupnih kiselina.

Vina od sorte babić proizvode se u Trogiru, Kaštelu, Braču i zapadnom delu Korčule. Ovo vino je punog ukusa i odličnog kvaliteta.

Ban tvrtko — Čitluk, južna Hercegovina, proizvodi ,,Hepok“ — Mostar od istog grožđa od kojeg se proizvodi i blatina. Po kvalitetu je iza blatine.

Barba. Odnegovano i punjeno u vinariji ,,Dalmacija-vino“ — Split. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Barba marin — dalmatinsko crno vino, proizvodi se u dalmatinskim vinarijama, a neguje i puni u centralnoj vinariji ,,Dalmacija-vino“ — Split. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Baranja iz Baranje sadrži 12,4 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 19,0 g/l, šećera 1,5 g/l, ukupne kiseline 4,7 g/l, pepela 1,5 g/l, pH = 3,83.

Bitoljski rubin iz Makedonije — zapadni vinogradarski rejon, sadrži 11,0—12,0 vol. % alkohola, ukupne kiseline 4,5 do 5,0, a ekstrakta 19,0—25,0 g/l. Bitoljski rubin je konzumno vino, lako, harmonično, pitko i sa izrazitom sortnom aromom. Proizvodi se od prokupca i muskat-hamburga.

Blatina iz južne Hercegovine, Mostar, sadrži oko 11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 30,0 g/l, šećera oko 1,5 g/l, ukupne kiseline oko 6,0 g/l, glicerina oko 8,0 g/l, pepela oko 2,0 g/l. Proizvodi se od sorte blatine i pratećih sorta: skadarska, alikant-buše, trnjak i plavka.

Blatina iz Zitomislića (južna Hercegovina) sadrži oko 11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 38,0 g/l, šećera oko 2,0 g/l, kiseline oko 6,5 g/l, glicerina oko 14,0 g/l, pepela oko 2,25 g/l.

Blatina-Mostar čuveno, zakonom zaštićeno vino Poljoprivrednog kombinata ,,Hercegovina“ — Mostar. Proizvodi se od mešavine sorta (blatina 70%, alikant-buše i game 20%, merlo i vranac 10%). Ukupna proizvodnja Blatine-Mostar može iznositi najviše 1850 tona godišnje. Po rešenju o proglašenju ovog vina za čuveno ono mora imati sledeće organoleptičke osobine i granične vrednosti pojedinih elemenata: boja tamno rubin-crvena, kristalno bistro, miris razvijen, ukus pun i harmoničan. Sadrži 12—13 vol. % alkohola, ukupnog šećera 1,0—1,5 g/l, ukupne kiseline 5,0—7,0 g/l.

Blatina iz Makedonije — centralni vinogradarski rejon, proizvodi se u manjim količinama. Sortno vino.

Bogumil — ekstra stolno crno vino iz južne Hercegovine, proizvodi ,,Hepok“ — Mostar. Puni se u vinariji ,,Ljubuško“. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Borgonja — vino Istre (Vrsar, Višnjan, Poreč i Kvarner — severno Primorje). Crvene do tamnocrvene boje. Vrlo izraženog vinskog mirisa. Sadrži 12,0—13,0 vol. % alkohola, 6,0 do 7.0 g/l kiseline. Starenjem poprima žućkaste reflekse. Posebne kvalitete ima vino borgonja Poljoprivredno-industrijskog kombinata — Umag.

Borje, župsko crno vino odličnog kvaliteta, sadrži 12,5 vol. ®/o alkohola. Proizvodi i puni ,,Vino-Župa“ — Aleksandrovac.

Burgundac modri proizvodi Pohorje, Gornjoradgonske gorice, ljutomersko-ormoško vinogorje, Haloze, Bizeljsko.

Burgundac modri iz Bizeljskog sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, ekstrakta oko 30,0 g/l, kiseline oko 9,0 g/l.

Burgundac crni iz severne Hrvatske, Plješivica. Kvalitetno vino, sadrži oko 12,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 27,4 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,8 g/l, tanina nešto preko 2,0 g/l, pepela 2,0 g/l, pH = 3,6.

Modri burgundac (pinot noir), vrhunsko kvalitetno vino od grožđa iz okoline Đakova, Požege, iz Moslavine i Zagorske gorice. Puni se u podrumu ,,Vinoprodukta“ — eksport-import, Zagreb.

Burgundac crni proizvodi se u severnoj Hrvatskoj, severoistočna vinogorja.

Burgundac crni iz slavonskog rejona — Podravina, obronci Bilogore, Papuka, Krndije, okolina Podravske Slatine, Našica, Feričanca i Orahovice. Kvalitetno vino.

Burgundac crni iz Požeške kotline, Vallis aurea, kutjevsko vinogorje. Visokokvalitetno crno vino, sadrži oko 13,0 vol. % alkohola, oko 29,5 g/l ekstrakta, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6.0 g/l, tanina 1,25 g/l, pepela 3,35 g/l, pH = 4,30. Burgundac iz podrumarstva ,,Kutjevo“. Crni burgundac iz Subotičke peščare — Vojvodina. Burgundac crni iz Fruške gore. Burgundac crni iz južnog Banata. Burgundac crni iz oplenačko-venčačkog vinogorja sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Oplenac“ — Topola. Burgundac crni iz 2upe (Srbija) izvanrednog je kvaliteta, sadrži i preko 14,0 vol. % alkohola. To je vino čija se proizvodnja stalno povećava. Burgundac leskovačkog vinogorja. Burgundac iz prizrensko-suvorečkog, orahovačkog, đakovičkog, pećko-istočnog vinogorja (Kosovo) sadrži oko 12,5 vol. %> alkohola, ukupne kiseline 4,8 g/l, ekstrakta bez šećera 30,0 g/l. Velika količina ekstrakta daje ovom vinu punoću ukrašenu i oplemenjenu izvanrednim bukeom. Ovo vino je poznato ne samo na jugoslovenskom već i na inostranom tržištu, naročito na zapadnonemačkom. Proizvodi se najviše od grožđa sa društvenih plantaža.

Burgundac crni Poljoprivredno-industrijskog kombinata ,,Progres-export“ — Prizren, sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Car lazar, visokokvalitetno crno vino, sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga „Župski rubin“ — Kruševac od grožđa kruševačkog vinogorja.

Crna vina od sorta portugizac i crnina iz Hrvatskog zagorja. To su lakša crna vina, pitka i kiselkasta. Imaju karakteristike ostalih zagorskih vina.

Crno vino iz Benkovca sadrži preko 11,5—12,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 24,0—25,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 5,5—6,0 g/l, pepela 2,5 g/l.

Crno vino iz Vinodola (Hrvatska).

Crno vino sa ostrva Lošinja — Dalmacija.

Crno vino sa ostrva Suska — Dalmacija.

Crna vina sa Kvarnera — sa ostrva Lošinja i Suska, sadrže 9,0 i više vol. % alkohola, oko 20,0 g/l ukupnog ekstrakta, oko 1,0 g/l šećera, 5,0—6,0 g/l ukupne kiseline, oko 7,0 g/l glicerina, oko 2,5 g/l pepela.

Crno vino sa ostrva Solte sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, oko 28,0 g/l ukupnog ekstrakta, šećera 1,2 g/l, ukupne kiseline oko 5,5 g/l, pepela oko 3,5 g/l.

Crna vina sa Krka.

Crno vino iz Šibenika sadrži 12,0—15,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 30,0 g/l, šećera preko 5,0 g/l, ukupne kiseline više od 5,0 g/l, tanina 2,9 g/l, pepela 2,4 g/l.

Crno vino sa ostrva Hvara sadrži alkohola 13,0 vol. %, ukupnog ekstrakta 25,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 4,6 g/l, tanina 1,9 g/l, pepela 2,4 g/l.

Crno vino sa ostrva Korčule odlikuje se punoćom i jačinom. Sadrži oko 14,0 vol. % alkohola, oko 24,0 g/l ukupnog ekstrakta, šećera 4,8 g/l, ukupne kiseline preko 6,0 g/l, pepela oko 2,2 g/l.

Crno vino sa ostrva Visa može da ima alkohola oko 15,0 vol. %, šećera skoro 6,0 g/l, ukupnog ekstrakta 28,0 g/l, ukupne kiseline oko 5,0 g/l, pepela 2,9 g/l.

Crna kvalitetna vina iz Mimice i Brela ispod Biokova, područje Makarske.

Crno stolno vino iz okoline Dubrovnika.

Crno vino iz okoline Metkovića sadrži 11,0 vol. % alkohola, 29,0 g/l ukupnog ekstrakta, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline oko 6,3 g/l, pepela 2,2 g/l.

Crno vino Iriškog podruma Zemljoradničke zađdruge — Irig, sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Crno vino iz okoline Vršca sadrži oko 8,6 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 30,0 g/l, šećera 1,0 g/l, ukupne kiseline 5,4 g/l, pepela 3,70 g/l.

Crna vina i ružice iz oplenačko-venčačkog vinogorja proizvode se od prokupca sa malim učešćem plovdine. To su najpoznatija vina Srbije.

Crna vina iz vinogorja Gornje i Donje Satornje, oplenačko vinogorje (Srbija).

Crna vina iz Rogljeva, Rajca, Smedereva i Negotina proizvode se od sorta grožđa game i burgundac. Boja im je veoma tamna. Sadrže 13,0—14,0 vol. % alkohola, ukupne kiseline 6.0 do 7,0 g/l. Spadaju u najbolja crna vina Srbije. Vrlo su harmonična i pitka. Imaju karaktersitičan ukus zrelog grožđa.

Crno krajinsko vino iz negotinsko-krajinskog vinogorja dobija se mešanjem skadarke sa prokupcem i začinkom. Sadrži oko 12.0 vol. % alkohola, kiseline 5,0—5,5 g/l. Ima izrazit buke. Vrlo prijatno.

Crna vina iz okoline Svetozareva, Jovca, Levča (Komarane, Motrić, Belušić, Oparić, Lepojević, Dragovo, Trstenik, Bogdanj). Sadrže 12—13 vol. % alkohola, ukupne kiseline oko 5,0 g/l. Puna i vrlo skladna vina.

Crna vina iz braničevskog vinogorja, rejon oko Požarevca i Crkvenca.

Crna vina oreovačkog vinogorja.

Crna vina iz braničevskog, oreovačkog i mlavskog vinogorja (Perovac, Kamenovo, Trnovče, Knežica, Zabrđe, Oreškovica — Srbija) proizvode se najvećim delom od prokupca.

Župsko crno — vrlo kvalitetno vino. Sadrži 10,5 do preko 13.0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 31,0 g/l, visok procent šećera, ukupne kiseline 6,5 g/l, glicerina preko 7,0 g/l, pepela preko 3,0 g/l.

Crmničko crno vino iz Crmnice — Crna Gora, ima specifičnu aromu i veoma crnu boju. Sadrži 12—15 vol. % alkohola. Proizvodi se od sorta vranac i kratošija. Vrlo kvalitetno vino.

Crno vino iz okoline Titograda odlikuje se punoćom sastojaka. Sadrži skoro 14,0 vol. % alkohola, oko 35,0 g/l ukupnog ekstrakta, < 1 g/l ukupnog šećera, oko 6,50 g/l ukupne kiseline, 3,50—4,50 g/l tanina, pepela 2,0 g/l, pH = 3,60.

Tikveško crno iz Makedonije — centralni vinogradarski rejon, sadrži oko 13,0 vol. % alkohola, preko 42,0 g/l ukupnog ekstrakta, 1 g/l šećera, 4,0—4,5 g/l ukupne kiseline, 5,7 g/l pepela.

Crnina proizvodi se u Zagorju, Zagrebačkoj gori, na padinama prema Krapini, u podnožju Ivančice i Strahinjčice.

Crna vina od kadarke, severna Hrvatska, istočna vinogorja Hrvatske.

Dingač, prvo jugoslovensko čuveno, zakonom zaštićeno vino. Za čuveno vino proglašeno je 1961. godine. Proizvodi se od grožđa koje se dobija na vrlo malom lokalitetu, položaju Dingač, na južnim padinama poluostrva Pelješca, ili, bliže rečeno, na terasastim padinama brda Zelenica. Ovo vino proizvodi Poljoprivredna zađruga ,,Dingač“ iz Potomja, opština Trpanj, na Pelješcu. Vino se neguje u vinariji ,,Dalmacija-vino“ — Split. Grožđe za proizvodnju dingača dobija se sa ukupno 28,2 hektara. Ove se površine nalaze u tri katastarske opštine i poseduje ih 128 privatnih vlasnika. Veličina parcela iznosi 72 m2 do 12.0 m2. Broj čokota po 1 ha iznosi prosečno 9.500 do 11.000. Zemljište je plitko, kamenito, skeletno. Obrada je ručna. Srednja godišnja temperatura od 16,3° i ukupna suma toplotnih stepeni od 4418° u vegetacionom periodu, zemljišni uslovi i položaj, kao i specifične biohemijske promene za vreme dozrevanja vina, doprinose da se dobije vino izvanrednog kvaliteta.

Vino dingač proizvodi se isključivo od crnih sorta u kojima sorta plavac mali zauzima preko 95%. Ostale sorte su plavac veliki i plavka. Ukupna moguća proizvodnja grožđa na 28,2 ha s prinosom 40—50 mc/ha iznosi maksilamno od 110 do 140 tona. Od te količine moguće je dobiti 73.000 do 81.000 litara vina.

Grožđe za proizvodnju dingača zrelo je za preradu ako je delimično suvo, tj. ako ima najmanje 15% prosuvih zrna sa 50% šećera i 85% nepresušenih zrna sa 22% šećera. Šećera sadrži oko 26,2%. Pri muljanju grožđa peteljke se odstranjuju. Tiho vrenje šire traje 3 meseca i duže.

Čuveno vino dingač mora imati sledeće organoleptičke osobine: boja tamnocrvenoljubičasta; bistro; miris razvijen, izrazit i karakterističan; ukus tipičan, pun, neznatno slatkast, trpkast, svež i harmoničan. Sastojci 15,0—17,0 vol. % alkohola, ukupnog suvog ekstrakta 32,0 do 50,0 g/l, ukupnog prirodnog neprevrelog šećera (kao invertnog) 3,0—10,0 g/l, ukupne kiseline (kao vinske) 5,0—8,0 g/l.

Vino dingač puni se u boce isključivo tipa ,,bordo“ od tamnozelenog stakla, zapremine 700 cm:! i 350 cm3.

Dingač je visokokvalitetno vino, poznato kako u zemlji tako i u inostranstvu. Servira se naročito uz sireve i divljač.

Dobričić sa ostrva Solte i Brača. Veoma dobro, crno vino, puno ekstrakta.

Draganela sa ostrva Cresa.

Frankopan. Crno stolno vino dobiveno kupažom vina od raznih sorta grožđa/. Neguje i puni vinarija ,,Istra-vino“ — eksport — Rijeka.

Frankovka iz kraško-primorskog rejona — Brda i Vipava, sadrži 10,0—11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 22,0—26,0 g/l, šećera 1,9 g/l, ukupne kiseline 6,0—6,5 g/l, glicerina oko 8,0 g/l, pepela 1,8 g/l.

Frankinja modra iz Prekmurskih gorica, Pohorja, šmarsko-savinjskog vinogorja, Bizeljskog, Gornjanskog sa Posavljem, novomeško-ormoškog i belokrajinskog vinogorja i sređnjih Slovenskih gorica. Sadrži 13,0—14,0 vol. % alkohola, ekstrakta 25,0 do 39,0 g/l, kiseline 6,0—8,0 g/l.

Frankovka iz severnohrvatskog vinogorja (Sveti Petar, Orehovac, Kalnik i okolina Zagreba) — lako i đosta kiselo vino.

Crna vina od frankovke proizvode se u severozapadnom vinogorju Hrvatske.

Frankovka iz severne Hrvatske (Kalnik) sadrži 9,6 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 22,7 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 5,7 g/l, tanina 1,0 g/l, pepela 1,8 g/l.

Frankovka iz okoline Zagreba sadrži 10,9 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 18,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 6,6 g/l, pepela 1,52 g/l, tanina 1,0 g/l.

Frankovka iz Moslavine (severna Hrvatska) sadrži 11,25 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 24,5 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 7,2 g/l, tanina 0,80 g/l, pepela 1,90 g/l, pH = 3,34.

Frankovka iz Podravine — obronci Bilogore, Papuka i Krndije, okolina Podravske Slatine, Našica, Feričanca i Orehovca. Kvalitetno vino.

Frankovka iz slavonskog rejoria, zapadno od Đakova, brežuljci Mandićevca. Kvalitetno crno vino iz savremenih plantaža i vinograda.

Frankovka iz Subotičke peščare. Kvalitetno crno vino.

Frankovka iz fruškogorskog vinogorja. Kvalitetno crno vino.

Frankovka Industrijsko-poljoprivrednog kombinata — Osijek. Sadrži 12,5 vol. % alkohola. Dobija se od grožđa iz Feričanca.

Game modri iz posavskog rejona — Bizeljsko, obronci Orlice (Slovenija). Sadrži oko 13,0 vol. % alkohola, oko 24,0 g/l ekstrakta, oko 9,0 g/l kiseline.

Game iz Istre — Poreč, sadrži 12,0—13,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 25,0—38,0 g/l, šećera < 1,0 g/l, ukupne kiseline 6,0—6,5 g/l, pH = 3,5.

Game čokanski iz Čoke, severni Banat. Poznato kvalitetno crno vino, harmonično i pitko.

Game iz Fruške gore.

Game iz južnog Banata.

Game iz „Vršačkih vinograda“ — Vršac sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Gamay — red wine. Proizvodi ,,Navip“ — Beograd-Zemun.

Game iz krajinskog područja (Srbija). Kvalitetno vino, vrlo harmonično i pitko.

Crna vina od sorta game i burgundac crni iz timočko-krajinskog vinogorja. To su vina koja se proizvode mešanjem sorta game i burgundac crni. Vinifikacijom dobivaju karakterističan ukus. Aroma im je vrlo prijatna. Sadrže 12,5 vol. % alkohola, ekstrakta oko 26,0 g/l, ukupne kiseline oko 6,0 g/l. Game kao kvalitetna sorta grožđa dominira u ovom kraju.

Game iz oplenačko-venčačkog vinogorja u godinama kada su povoljni uslovi sazrevanja sadrži do 15,0 vol. % alkohola i nešto neprevrelog šećera, pa ima karakter prirodnog dezertnog vina. Ima vrlo prijatnu aromu. Najveći proizvođač gamea u ovom vinogorju je ,,Oplenac“ — Topola. Njegov game sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Game iz Župe proizvodi se u manjim količinama. Game kao sorta grožđa postepeno se širi u ovom vinogorju zajedno sa kaberneom i merloom. Sve ove sorte mešaju se i sa prokupcem.

Game iz leskovačkog vinogorja — Srbija.

Game iz suvorečkog, orahovačkog, đakovičkog, pećko-istočkog vinogorja — najbolje vino ovih vinogorja i jedno od vrlo kvalitetnih vina Jugoslavije. Sadrži 12,0—13,0 vol. #/o alkohola, ukupne kiseline oko 6,0 g/l. Ugodnog je mirisa, veoma pitko. Po svojim aromatičnim osobinama podseća na kvalitetna francuska vina.

Kosovski game proizvodi Kombinat ,,Progres-eksport“ — Prizren.

Game iz centralnog vinogradarskog rejona Makedonije proizvodi se u manjim količinama. Sortno vino.

Gmza iz Makedonije — centralni vinogradarski rejon. Sortno vino. Proizvodi se u manjim količinama. Gmza Agrokombinata „Tikveš — Kavadarci sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Grajsko črno — namizno (stono) rdeče (crveno) vino. Puni ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana.

Grom — crno vino iz vlasotinačkog vinogorja proizvodi se od prokupca. Poznato vino. Sadrži 12,5—14,0 vol. % alkohola, dosta ekstrakta, relativno malo kiseline. Boja mu je tamna. Proizvodi i puni Vinarska zemljoradnička zadruga — Vlasotince (Srbija). Grganija, proizvodi se u Slovenskoj Istri.

Hajduk veljko — crno vino iz Negotinske krajine sadrži oko 12,0 vol. % alkohola. Zahvaljujući dobrom kvalitetu brzo je postalo popularno. Proizvodi ga ,,Krajina-vino“ — Negotin, u sastavu ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana.

Hamburg Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Crvena zvezda — Stip, Makedonija. Sadrži oko 13,0 vol. #/o alkohola.

Hercegovka, crno vino hercegovačko sadrži 11,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga ,,Hepok“ — Mostar.

Jeličko crno vino iz okoline Čačka pravi se od prokupca. Visokokvalitetno i vrlo cenjeno vino.

Jovačko crno vino proizvodi ,,Navip“ — Zemun. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Kaberne proizvodi se u primorsko-kraškom rejonu — Slovenska Istra (Skocijan, Ankaran, Črni kal). Visokog kvaliteta, skladno, tamno rubin-crveno, prijatne arome i mirisa. Neguje se u Kopru u modernom podrumu. Sadrži oko 12,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 28,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline oko 6,5 g/l, pepela 2,0 g/l.

Kaberne iz Poreča (Istra). Crno vino visokog kvaliteta. Sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 25,0 g/l, šećera < 1,0, ukupne kiseline 7,0 g/l, glicerina preko 10,0 g/l, pepela 2,0 g/l, pH = 3,45.

Kaberne slovin iz Istre, proizvodi ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Kaberne iz Baranje sadrži 12,7 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 22,2 g/l, šećera < 1,0 g/l, ukupne kiseline 5,8 g/l, tanina 1,0 g/l, pepela 1,8 g/l. Visokokvalitetno vino koje se proizvodi u poznatoj vinariji u Kneževim vinogradima, kao i u drugim podrumima ovog vinogorja. Kaberne iz južnog Banata. Kaberne iz Župe. Kaberne kosovski proizvodi Poljoprivredni kombinat „Progres-eksport“ — Prizren. Sadrži oko 13,0 vol. % alkohola. Kaberne frank iz prizrenskog i suvorečkog vinogorja. Vino izvanrednog kvaliteta. Sadrži manju količinu alkohola i ekstrakta nego burgundac — oko 11,0 vol.%> alkohola, ukupne kiseline 5.0 g/l, ekstrakta 22,0 g/l. Ima svež ukus i lep buke. Kaberne kao sorta grožđa proizvodi se na društvenim plantažama.

Kadarka iz Subotičke peščare sve više se proizvodi sa burguncem i frankovkom.

Vina od sorte kadarun iz Konavlja (krajnji jug Dalmacije) dobra su konzumna vina.

Kadarun iz Crnogorskog primorja (od Boke Kotorske do Ulcinja).

Kaštelet je kvalitetno crno vino. Sadrži do 14,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga ,,Dalmacija-vino“ — Split.

Kadarka Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavadarci. Sadrži 12.0 vol. % alkohola.

Klikun crni iz Slavonije. Dobija se od burgunca crnog i kadarke

Kosovski božur proizvodi Poljoprivredni kombinat „Progres-eksport“ — Prizren. Kvalitetno crno vino.

Kosovsko-amselfelder — crno vino. Kvalitetno crno vino od plemenitih sorta vinove loze Kosova. Skladnog i punog ukusa. Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ,,Progres-Eksport“, a neguje i puni ,,Navip“ — Beograd-Zemun.

Kraljević maiko — vino iz Crnogorskog primorja.

Krajinski top — crno stono vino. Proizvodi se i puni u podrumu ,,Slovin“ — OOUR ,,Krajina-vino“ — Negotin. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Krater iz Makedonije — centralni vinogradarski rejon, tikveško vinogorje. Crno vino južnog tipa, pitko, sveže i harmonično. Slično je kratošiji. Krater Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavadarci sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Kratošija iz bazena Skadarskog jezera, crmničko vinogorje — Crna Gora.

Kratošija iz Makedonije — centralni vinogradarski rejon — tikveško vinogorje. Sortno vino. Proizvodi se od sorte kratošija. Sadrži 12,5—14,7 vol % alkohola, ukupnih kiselina 5,0 do 7,0 g/l, ekstrakta 27,0—35,0 g/l. Kvalitetno crno vino južnog tipa, jako obojeno, puno, sa izrazitim sortnim bukeom, pitko i harmonično.

Kratošija Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Povardarje“ — Negotino na Vardaru sadrži 13,5 vol. % alkohola.

Kratošija Zemjodelsko-industrijskog kombinata ,,Vinojug“ — Đevđelija, Makedonija.

Krpan — namizno (stono) crno vino. Proizvodi Agrarija — Koper, Slovenija. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Lašina iz severne Dalmacije. Služi za popravku kvaliteta drugih vina, uz plavinu, svrdlovinu i druge sorte sa ovog područja. Sadrži alkohola preko 14,0 vol. % i ekstrakta preko 26,0 g/l.

Kratošija Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavadarci. Sortno vino. Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Ljubostinjsko crno vino iz vinograda manastira Ljubostinje (okolina Kruševca, Srbija). Proizvodi se u podrumu manastira Ljubostinje. Kvalitetno vino.

Ljutam — poznato crno vino iz srednje Dalmacije.

Maestozo, kvalitetno vino, proizvodi Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Đakovo“ — Đakovo.

Merlo proizvodi se u primorskom i kraškom rejonu Slovenije (Slovenska Istra, Goriško, Vipava, Lože, Črni kal, Skočijan, Ankaran). Visokokvalitetno crveno vino, tamno rubin boje, svojstvene arome i mirisa. Dobro negovano vino može se takmičiti s najboljim crnim vinima.

Merlo iz vipavskog vinorodnog okoliša (Biljenski griči). Poreklo kontrolisano. Sadrži 11,2 vol. % alkohola. Proizvodi Kmetijski kombinat — Vipava (1894), Slovenija.

Briški merlo — Grand vin de Brda — proizvodi se u primorsko-kraškom rejonu — Brda, selo Dobrova, Vipolže i Neblo (Slovenija). Proizvodi ga Kmetijska zadruga ,,Brda“, Dobrova.

Slovin merlo iz Istre — Grand vin de Vougoslavie — sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana.

Čokanski merlo iz Čoke, Vojvodina. Visokokvalitetno crno vino. Proizvodi Poljoprivredni kombinat ,,Beograd“, gazdinstvo ,,Čoka“ Sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Merlo iz južnog Banata. Merlo still red wine proizvode „Vršački vinogradi“. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Merlo iz proizvodnje ,,Navipa“ sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Merlo iz Župe — kvalitetno vino.

Merlo iz leskovačkog vinogorja.

Merlo iz prizrenskog i suvorečkog vinogorja.

Miješano crno iz severne Hrvatske — Kalnik. Lakše crno vino. Sadrži oko 9,0 vol. % alkohola, oko 20,0 g/l ukupnog ekstrakta, 1,0 g/l šećera, preko 6,0 g/l ukupne kiselne, 1,0 g/l tanina, oko 1,5 g/’l pepela, pH = 3,57.

Milan toplica — topličko crno vino, sadrži 12,5 vol. n/o alkohola. Proizvodi i puni ,,Prokupac“, Propuplje.

Crno mešano iz okoline Pirota sadrži 12,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 27,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 4,75 g/l, glicerina 7,65 g/l, pepela 2,25 g/l, pH = 3,78.

Muškat iz primorsko-kraškog rejona, Slovenska Istra — okolina Kopra.

Slovin muškat hamburg proizvodi ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana od grožđa iz Srbije. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Muskat hamburg iz timočkog područja — negotinsko i krajinsko vinogorje. Proizvodi ga Poljoprivredni kombinat „Džervin“ — Knjaževac. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Muskat hamburg iz knjaževačkog, timočkog i zaječarskog rejona. To je traženo vino, vrlo ugodnog mirisa. Proizvodi ga ,,Krajina-vino“ — Negotin.

Muskat hamburg iz oplenačko-venčačkog vinogorja proizvodi se od sorte muškat hamburg. Jedno od boljih vina ovog imena.

Muskat hamburg iz vlasotinačkog vinogorja. Crno vino jačine 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi i puni Vinarska zemljoradnička zadruga — Vlasotince.

Muskat hamburg, crno stono vino iz Makedonije, centralni vinogradarski rejon, tikveško vinogorje. Svetlocrvene boje, muskatnog mirisa i pitko.

Muskat hamburg iz zapadnog vinogradarskog rejona Makedonije. Sortno vino. Sadrži 11,5 do 12,5 vol. % alkohola, ukupne kiseline 4,5—5,5 g/l, ekstrakta 22,0 do 24,0 g/l. Svetlo-rubin boje, harmonično, pitko, sa izrazitom sortnom aromom.

Muskat hamburg iz istočnog vinogradarskog rejona Makedonije.

Muskat hamburg Zemjodelsko-industrijskog kombinata ,,Vinojug“ — Đevđelija. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Muškat rumeni iz Slovenije, podravski rejon — Kozjak, Kalvarija, Urban, Ljutomersko-ormoške gorice, Haloze. Sadrži 11,5 do 13,0 vol % alkohola, ekstrakta čak 25,0—35,0 g/l, kiseline 6,5—8,0 g/l.

Negotinsko crno vino Zemjodelsko-industrijskog kombinata ,,Povardarje“ — Negotino na Vardaru. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Ninčuša iz okoline Splita i sa Brača. Crno vino vrlo dobrog kvaliteta.

Okatac proizvodi se u Dalmaciji od sorta babić, plavka i kadarun.

Pino crni proizvodi se u Istri. Sadrži alkohola oko 12,5 vol. %, ukupnog ekstrakta 24,5 g/l, šećera oko 1,0 g/l, kiseline oko 6,5 g/l, giicerina oko 9,0 g/l, pepela oko 2,0 g/l, pH = 3,4.

Plavac. Proizvodi se na dalmatinskim ostrvima — polja Smokava, Tihobrača, polje Jubišće i Zlopolje na Visu, ostrvo Biševo, Bol na Braču, Sv. Nedelja i Pitovske plaže na Hvaru, južne padine Pelješca (a posebno položaji Postup, Trstenik, Dranče, Motoružmce), zatim Omiška Jtiogoznica i Poljica, istočno od Splita. Dobija se od sorte plavac mali koja je raširena u srednjoj i južnoj Dalmaciji i ima dominantno mesto u ovom području. Sadrži alkohola 12,0—14,0 vol. %, šećera oko 1 g/l, suvog ekstrakta 24,0—28,0 g/l, pa i više, ukupnih kiselina 5,—6,0 g/l, pepela 1,95 g/l. Boje je tamnorubin-crvene do ljubičaste, mirisa posebnog, a ukus je sređnje do izražene punoće, harmoničan, trpkast. To je tipično dalmatinsko crno vino.

Plavac Poljoprivrednog kombinata ,,Vino-duhan-voće“ — Imotski sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Plavac, visokokvalitetno dalmatinsko crno vino od sorte mali plavac. Puno, jako crvene boje, proizvedeno od grožđa sa Visa, Lastova, Hvara, Brača i sa Pelješca. Puni se u podrumu ,,Vinoprodukta“ — export-import, Zagreb.

Bolski plavac sadrži 13,0 vol. % alkohola. Neguje se i puni u podrumima ,,Istra-vino“ — eksport — Rijeka. Kvalitetno crno vino.

Dalmatinski plavac marjan — crno, kvalitetno vino. Proizvodi se u dalmatinskim vinarijama, a neguje i puni u centralnoj vinariji ,,Dalmacija-vino“ — Split. Sadrži 12,5—13,0 vol. % alkohola.

Plavac iz Crnogorskog primorja.

Plavina iz Istre i Dalmacije — Buje, Benkovac. Sadrži preko 12,5 vol. % alkohola, oko 30,0 g/l ukupnog ekstrakta, oko 1,7 g/l šećera, ukupne kiseline 4,5—5,0 g/l, tanina oko 2,6 g/l, pepela 3,0 g/l, pH = 4,4.

Plavina iz šibenskog rejona, zatim sa Paga, Raba i drugih ostrva severne Dalmacije i Kvarnera. Glavni je tip crnog vina sa područja od Raba do rta Planke. Pitko i umereno obojeno vino. Sadrži 10,5—12,5 vol. % alkohola, a na boljim položajima i više, suvog ekstrakta 21,0—26,0 g/l, ukupne kiseline 4,5 do 6.0 g/l.

Plavina — plavka sa Korčule — Čara Smokvica, srednja Dalmacija.

Plavka iz Metkovića, južna Dalmacija, sadrži alkohola 12,0 vol. %, ukupnog ekstrakta oko 26,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 5,0 g/l, pepela 2,7 g/l.

Portugalka modra iz Slovenije — šmarsko-savinjsko, bizeljsko i belokrajinsko vinogorje, Kozjak, Haloze. Sadrži oko 12.0 vol. % alkohola, oko 28,0 g/l ekstrakta, oko 7,0—8,0 g/l kiseline.

Portugizac crni (Portugalka) iz posavskog rejona Slovenije. Popije se najviše kao mošt početkom septembra. Ljubičasto-crvene boje, ugodno kiselo, osvežavajuće. Sadrži 12,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 25,0 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 5,7 g/l, glicerina 10,2 g/l, pepela 2,0 g/l, pH = 3,4.

Portugizac iz severozapadne Hrvatske — plješivičko vinogorje, područje Svete Jane. Srednje jako, puno crno vino sa dosta ekstrakta, harmonično. Ima specifičan ukus i miris, karakterističan naročito za mlado vino. Prilikom prerade grožđe se podvrgava specifičnom tehnološkom procesu. j

Portugizac iz prigorskog vinogorja — Sveti Petar, Orehovac, Kalnik i okolina Zagreba. Lako, dosta kiselo crno vino.

Portugizac iz vinogorja Zagrebačke gore, padina prema Krapini, podnožja Ivančice i Strahinjčice.

Portugizac iz Zeline — severna Hrvatska, sadrži oko 10,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 19,1 g/l, šećera< 1 g/l, ukupne kiseline 5,0—6,0 g/l, tanina 1,29 g/l, pepela 2,0 g/l. pH = 3,78.

Portugizac iz okoline Vinkovaca — severna Hrvatska, sadrži visok procent alkohola (14,47 vol. %), ukupnog ekstrakta 26,6 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 4,95 g/l, tanina 1,22 g/l, pepela 3,46 g/l, pH = 3,90.

Portugizac iz Moslavine — severna Hrvatska. Crno vino, srednje jako, kiselkasto.

Crna vina od portugisca iz severozapadnih vinogorja Hrvatske.

Portugizac iz Baranje, severna Hrvatska, sadrži oko 12,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 22,4 g/l, šećera < 1 g/l, ukupne kiseline 5,5 g/l, tanina 1,10 g/l, pepela 2,0 g/l, pH = 3,64.

Portugizac iz Erduta — severna Hrvatska, sadrži preko 9.0 vol. % alkohola, ukupne kiseline 5,0 g/l, tanina 0,60 g/l, pepela 2,40 g/l.

Postup — Donja Banda. Čuveno, zakonom zaštićeno vino, proizvodi Poljoprivredna zadruga ,,Postup“ iz Donje Bande na poluostrvu Pelješcu — Dalmacija.

Proizvodi se od prosušenog grožđa sorte plavac mali crni isključivo u vinogorju na južnim padinama Pelješca, na položaju Postup, zapadno od položaja Dingač. Na ovom položaju zadruga koristi 27,4 ha vinograda za proizvodnju grožđa od koga pravi čuveno vino postup — Donja Banda.

Maksimalni prinos ovog grožđa po 1 ha na položaju Postup može iznositi, po rešenju kojim je ovo vino proglašeno za čuveno, 50 mc, odnosno zadruga može dobiti ukupno 1235 mc grožđa u jednoj godini. Randman vina pri preradi grožđa iznosi do 60%, tako da ukupna proizvodnja ovog vina može biti najviše 74.100 litara.

Vinarija zadruge kooperira sa vinarijom ,,Dalmacija-vino“ — Split, gde se ovo vino neguje i puni.

Postup — Donja Banda je visokokvalitetno crno vino. Odlikuje se naročitim ukusom i mirisom. Rešenjem o proglašenju ovog vina za čuveno predviđa se da ono mora imati sledeće organoleptičke osobine: boja tamnocrvenoljubičasta, bistro, miris razvijen, karakterističan za plavac mali crni sa položaja Postup, ukus tipičan za plavac mali crni sa pomenutog položaja, pun, trpkast, na prezrelo grožđe, suv i polusuv. Sadrži: alkohola 14.0 do 17,03 vol. %, ukupnog ekstrakta 30,00 do 49,00 g/l, ukupnog šećera (kao invertnog) 1,00 do 10,00 g/l, ukupne kiseline (kao vinske) 5,00 do 8,00 g/l. Prosušenih bobica na grožđu treba da bude najmanje 15%, a šećera u širi 22% (po Babou). Vino se puni u boce tamnozelene boje, zapremine 800 cm3.

Postup — Potomje je čuveno, zakonom zaštićeno vino koje proizvodi Poljoprivredna zadruga ,,Dingač“ iz Potomja, poluostrvo Pelješac. Vino se neguje u vinariji ,,Dalmacija-vino“ — Split, I ovo se vino proizvodi od grožđa plavac mali crni koje se dobija u vinogradima na širem položaju Postup — jugozapadne padine poluostrva. Na ovom položaju zadruga gaji ovu sortu grožđa na površini od 34,3 ha. Maksimalni prinos grožđa po jednom hektaru na širem položaju Postup može biti 50 mc. Takvog grožđa zadruga može proizvesti ukupno 1715 m3 godišnje. Radman vina pri preradi grožđa iznosi do 60%, tako da ukupna godišnja proizvodnja ovog vina može biti najviše 102.000 litara. Prema rešenju o proglašenju ovog vina za čuveno, ono mora imati sledeće organoleptičke osobine: boja tamnocrvenoljubičasta, bistro, miris razvijen, karakterističan za plavac mali crni sa položaja Postup, ukus tipičan za plavac mali crni sa pomenutog položaja, pun, trpkast, na prezrelo grožđe, suv i polusuv. Sadrži: alkohola 14,0 do 17,0 vol. %>, ukupnog ekstrakta 30,00 do 50,00 g/l, ukupnog šećera (kao invertnog) 1,00 do 10,00 g/l, ukupne kiseline (kao vinske) 5,00 do 8,00 g/l.

Prosušenih bobica na grožđu treba da bude 15%, a šećera u širi 22% (po Babou).

Vino se puni u boce tamnozelenog stakla, zapremine 700 cm3.

Kao što pokazuje opis čuvenih vina postup — Potomje i postup — Donja Banda, oba ova vina su vrlo slična čuvenom vinu dingač. Sva ova tri vina proizvode se od iste sorte — plavac mali crni, koji se gaji u istim klimatskim uslovima, na sličnom zemljištu i položaju (jugozapadni položaj Pelješca). Vrenje se vrši sa istom mikroflorom. I dingač i postup imaju skoro iste organoleptičke osobine, istu količinu određenih sastojaka i istu tehnologiju proizvodnje.

Prokupac iz Vojvodine sadrži oko 11,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 28,7 g/l, kiseline oko 4,5 g/l, glicerina 7,2 g/l, tanina 3,2 g/l, pepela 3,0 g/l.

Prokupac iz Fruške gore.

Prokupac iz južnog Banata — Still red wine proizvode ,,Vršački vinogradi“ — organizacija u sastavu Poljoprivrednog kombinata ,,Beograd“.

Prokupac ,,Navipa“ — Zemun, sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Prokupac iz oplenačko-venčačkog vinogorja sadrži 12,0—13,0 vol. % alkohola, ukupne kiseline 5,0 g/l, ekstrakta 26,0 g/l. Proizvodi se od sorte grožđa prokupac. Prokupac je najraširenija sorta grožđa u ovom vinogorju s učešćem od oko 50%. To je autohtona sorta mnogostrukih priznatih kvalitetnih osobina. Sorta prokupac daje vina bogata ekstraktnim i obojenim materijama. Vino prokupac proizvodi se u svim vinogorjima Srbije, pa je različitog kvaliteta.

Prokupac iz krajinskog područja (rejoni rajačko-rogljevski, negotinski, mihajlovački i ključki). Kao sorta grožđa prokupac učestvuje u krajinskom području sa 55%. Vino sadrži 13,0—13,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 23,0—31,0 g/l, šećera < 1—3,5 g/l, ukupne kiseline 4,0—5,5 g/l, glicerina 9,2 g/l, pepela 3,0—3,5 g/l, pH = 3,5.

Prokupac iz timočkog područja (knjaževački, timočki, zaječarski rejon). U sortimentu grožđa ovog područja ima oko 50% obojenih vinskih sorta, a u tome prokupac čini 50%. Prokupac iz pomoravsko-mlavskog vinogorja. Prokupac kao sorta grožđa zastupljen je u ovom vinogorju sa oko 90%.

Prokupac — župski prokupac. Župa je domovina prokupca. Ova sorta je tu našla najbolje klimatske i zemljišne uslove i zahvaljujući tome daje vina odličnog kvaliteta, koja spadaju u prvu grupu sortnih vina. Sadrži oko 13,0 pa i preko 14,0 vol. % alkohola, ekstrakta 23,0—27,0 g/l, ukupne kiseline 4,0—5,0 g/l. Ima tamnocrvenu boju. Ukus mu je blag, ali nešto opor. Cenjeno vino.

Prokupac iz doline Zapadne Morave. Proizvodi se od prokupca uz izvesno veće učešće plovdine.

Prokupac Vinogradarsko-voćarske proizvođačko-prerađivačke zadruge — Aleksinac. Prokupac iz topličkog vinogorja, Srbija. Prokupac, crno vino topličkog vinogorja proizvodi „Prokupac“ — Prokuplje. Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Prokupac vlasotinačko-leskovačkog vinogorja.

Prokupac iz prizrenskog, suvorečkog, orahovačkog, pećko-istočnog vinogorja (Kosovo). Sorta grožđa prokupac dominira u vinogradarstvu privatnog sektora. Prokupac iz centralnog vinogradarskog rejona Makedonije sadrži 11,0—13,5 vol. % alkohola, ukupne kiseline 4,5 do 6,0 g/l, ekstrakta 26,0—30,0 g/l. Tamnocrvene boje, harmonično i prijatnog ukusa. Najraširenije crno vino Makedonije.

Prokupac iz Pelagonije, Prespe, Ohridskog bazena, Debra, Kičeva i Pologa (Gostivar, Tetovo). Kao sorta grožđa prokupac učestvuje sa oko 23% u makedonskom vinogradarstvu. U ukupnom sortimentu ovog rejona prokupac sa plovdinom učestvuje sa 85—90%, a ostalo je italijanski rizling, graševina, šipon i dr.

Prokupac iz istočnog vinogradarskog rejona Makedonije — kumanovskog, osogovoskog i pijaničkog vinogorja. U ovom rejonu učestvuje u velikom procentu. Vina istočnog vinogradarskog rejona slična su vinima ostalih rejona Makedonije, ali imaju nešto manje alkohola i ekstrakta, a veću količinu kiselina, pa su zbog toga svežija i pitkija. Prokupac Zemjodelsko-industrijskog kombinata „Kumanovo“ — Kumanovo, sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Prokupac Zemjodelsko-industrijskog kombinata ,,Vinojug“ — Đevđelija, sadrži 12,0 vol. % alkohola. Refoško — vino Slovenačkog primorja — Slovenska Istra (Skocijan, Izola). Vrlo traženo vino, tamnoljubičastocrvene boje, specifičnog ukusa, puno. Sadrži 12,0 vol. % alkohola, oko 5,0—7.0 g/l kiseline. Najbolji kvalitet grožđa dobija se u vinogradima iznad Izole. Refoško iz Slovenske Istre (Buje, Vižinada) sadrži preko 13.0 vol. % alkohola, oko 27,0 g/l ukupnog ekstrakta, dosta šećera — skoro 3 g/l, 6,0—7,0 g/l ukupne kiseline, oko 8,0 g/l glicerina, blizu 2,0 g/l tanina, pepela 1,7 g/l, pH = 3,2.

Rekord — vino timočkog područja — knjaževački, timočki, zaječarski rejon. Kvalitetno crno vino. Dobiva se od prokupca. Ima skladan ukus i izrazit buke. Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga Poljoprivredni kombinat ,,Džervin“ — Knjaževac.

Royal, navipovo crno vino, proizvedeno od sorta prokupac, game, burgundac i merlo iz poznatih vinogorja Srbije. Rudežuša. Slično vinu od sorte okatac, proizvodi se u Dalmaciji. Rubinovo ekstra crno vino. Proizvodi „Župski rubin“ — Kruševac—Beograd. Sadrži 12,0 vol. %> alkohola.

Strumičko crno iz eentralnog vinogradarskog rejona Makedonije — strumičko vinogorje. Prozivodi se od crnih sorta zastupljenih u strumičkom vinogorju, ali pretežno od prokupca. Konzumno vino, lako, pitko.

Serdar, crno stolno vino. Proizvodi Badel — dubrovački podrum — Dubrovnik. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Stari ribar dalmatinsko crno vino punjeno u podrumu ,,Vinoprodukta“ — eksport-import, Zagreb. Pravi se od dobrih običnih dalmatinskih vina križanih sa plavcem.

Svrdlovina iz severne Dalmacije služi za popravku kvaliteta uz plavinu i druge sorte ovog područja.

Teran iz Istre, rejon od Plomina do Opatije (Labin, Pazin, Motovun, Buzet, Vrsar, Vižinada, Umag, Novigrad, Poreč). Sadrži 9,0—12,0 vol. % alkohola, 24,0—26,0 g/l ekstrakta, oko 1,0 g/l šećera, 7,0 i više g/l ukupne kiseline, oko 7,0 g/l glicerina, oko 2,5 g/’l pepela. Kvalitetno vino, intenzivno crveno, odnosno rubin-ljubičaste boje, ugodnog mirisa, izražene arome koja podseća na sok višnje maraske.

Teran istarski proizvodi Poljoprivredno-industrijski kombinat — Umag.

Kraški teran iz primorsko-kraškog rejona važi kao lekovito crno vino još iz rimskog doba. Kraški teran kao sorta grožđa uspeva samo u ovom lokalitetu. Kvalitetno crno vino, ljubičastocrvene boje, s malom količinom mlečne i ugljene kiseline, zbog koje ima nešto rezeći ukus. Sadrži 24,0—30,0 g/l ukupnog ekstrakta, šećera < 1 g/l, glicerina 7,7 g/l, alkohola 9,0—12,0 vol. %, kiseline najčešće 7,0—8,0 g/l, pa i do 14,0 g/l.

Teran iz centralnog vinogradarskog rejona Makedonije — tikveško vinogorje, sadrži alkohola 11,5 do 13,5 vol. %, ukupne kiseline 6,0—8,0 g/l, ekstrakta 23,0 do 30 g/l. Vino ima lepu boju, sadrži dosta gvožđa, tanina i dr. Vrlo pogodno za kupažu sa drugim vinima zahvaljujući većem procentu kiseline, što nije karakteristično za druga vina ovog kraja Makedonije. Teran Zemjodelsko-industrijskog kombinata ,,Vinojug“ — Đevđelija, sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Tikveško crno vino iz Makedonije — centralni vinogradarski rejon, tikveško vinogorje, proizvodi se od različitih sorta grožđa. Vrlo pitko, jako obojeno i harmonično vino.

Tikveško crno vino Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavadarci, sadrži 12,5 vol. % alkohola.

Trijumf iz venčačkog vinogorja proizvodi Venčačka vinarska zadruga. Sadrži umerenu količinu tanina, pa je zbog toga meko, prijatno i harmonično. Trnjak iz Hercegovine i južne Dalmacije u privatnom sektoru koristi se kao pratilac blatine. Rudežuša je sinonim Trnjaka. Trsteničko crno proizvodi ,,Navip“, sadrži 11,0 vol. %> alkohola.

Vitač iz tikveškog vinogorja.

Vitač Agrokombinata ,,Tikveš“ — Kavadarci, sadrži 13,0 vol. % alkohola.

Vranac iz Crnogorskog primorja i vranac iz bazena Skadarskog jezera i Crmnice. Visokokvalitetno crno vino, jako, skladnih osobina. Sadrži i do 16 vol. % alkohola, oko 40,0 g/l ekstrakta, šećera oko 2,5 g/l, glicerina 6,9 g/l, pepela 2 g/l, ukupne kiseline oko 7 g/l.

Vranac crmnički — The black mustang, iz bazena Skadarskog jezera. Sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ga Agrokombinat „13, jul“ — Titograd. Visokokvalitetno vino.

Vranac iz istočnog vinogradarskog rejona Makedonije.

Vranek iz novomeško-mokronoškog vinogorja Slovenije.

Ždrepčeva krv iz Čoke — severni Banat — sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi Poljoprivredni kombinat ,,Beograd“, gazdinstvo ,,Coka“. Kvalitetno vino.

Župsko crno proizvodi župsko vinogorje, zapadnomoravsko vinogorje i vinogorje uže Župe. Odličnog kvaliteta.

Župski suvarak proizvodi se u vinogorju Župe. To je u stvari župski prokupac koji sadrži ostatke neprevrelog šećera. Proizvodi i puni ,,Vino-Župa“ — Aleksandrovac. Sadrži 15,0 vol. % alkohola.

Ružičasta vina

Ružičasta vina se dobijaju od crnog grožđa ili mešanjem crnog i belog grožđa.

Vino Beograd—Bar proizvodi i puni podrum Oreovica, pogon Voćarskog kombinata — Požarevac. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Bizeljsko svetlocrveno vino iz jugoistočne Slovenije, posavski rejon.

Bizeljčan, ružica, crveno vino sa 9,0 vol. % alkohola. Puni ,,Slovenija-vino“ — Ljubljana, TOZD ,,Bizeljsko“ — Brežice.

Briški merlo iz primorsko-kraškog rejona (Brda, sela Dobrova, Vipolže, Neblo). Cenjeno vino, rubin-crvene boje ugodne svojstvene arome, bogatog bukea, umereno kiselo, Sadrži 12,U vol. % alkohola, oko 5,0 g/l ukupne kiseline.

Brodska ružica iz južne Slavonije, obronci Bilogore — brodsko vinogorje. Proizvodi se od sorte kadarka. Cenjeno vino.

Carica milica — ružica iz rejona Kruševca sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi je Župski rubin — Kruševac.

Kaberne — beljska ružica proizvodi Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Belje“ — Mece.

Cviček iz posavskog rejona (između Save i šuma na Gorjancima i Rogu). Dobija se od sorta žanetna črnina, kraljevina i frankovka crna. Svetlo rubin-crvene boje, ugodne arome, kiselkasto. Sadrži 10,0—11,0 vol. % alkohola, 1,9 g/l šećera, oko 14,0 g/l ekstrakta, 6,5 g/l kiseline.

Cviček Agrokombinata ,,Krško“, namizno (stono) crveno vino. Poreklo: krško-gorjansko vinogorje i Bizeljsko sa obroncima Orlice. Sadrži 8,2 vol. % alkohola. suvo. Puni klet „Kostajnica“ na Krki.

Cviček marvi stono crveno vino posebnog kvaliteta. Poreklo: krško-gorjansko i novomeško-mokronoško vinogorje i Bizeljsko sa obroncima Orlice (Slovenija). Sadrži 8,2 vol. % alkohola. Neguje ,,Slovin“ — Ljubljana, TOZD ,,Bizeljsko“ — Brežice. Puni ,,Slovin“ — Ljubljana. TOZD ,,Vinag“ — Maribor.

En starček — stono crveno vino. Sadrži 10,0 vol. % alkohola. Puni ,,Slovin“ — Ljubljana, TOZD ,,Bizeljsko“ — Brežice, Slovenija.

Griček — stono crveno vino punjeno u podrumu Vinogradinško-živinorejskog kombinata — Ljutomer, Slovenija. Sadrži 10,5 vol. % alkohola.

Hrvaština iz Sinja, Dalmacija. Poseban tip opola. Sadrži 11,2 vol. % alkohola. ukupnog ekstrakta 16,5 g/l, šećera 1,4 g/l, ukupne kiseline 5,5 g/l, glicerina 6,35 g/l, pepela 2,0 g/l, pH = 3,25.

Jovačka ružica iz sela Jovea kod Svetozareva. Najpoznatija ružica u Srbiji. Ima neobično lepu boju rubina. Mirisavo vino. Sadrži oko 13,0 vol. % alkohola. Odlikuje se punoćom i izvanrednom aromom.

Kadarka iz Podravine. Ima lepu ružičastu boju. Sadrži alkohola oko 11,5 vol. %, ekstrakta preko 24 g/l, šećera < 1 g/l, kiseline 5,90 g/l, pepela 1,60 g/l, pH = 3,70.

Kavadarka (ružica) iz centralnog vinogradarskog rejona Makedonije. Najraširenija makedonska ružica. Proizvodi se od grožđa sorte stanušina. Sadrži 12,0—12,5 vol. % alkohola, ukupne kiseline 4,7—5,2 g/l, ekstrakta 22,0—24,0 g/l. Konzumno vino, vrlo pitko i lako.

Jagodinska ružica ,,Navipova“. Proizvodi je ,,Navip“, sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Kladovska ružica iz okoline Kladova sadrži 10,0—11,0 vol. % alkohola. Ima vrlo izrazit buke i specijalnog je ukusa.

Kneževa ružica od grožđa topličkog vinogorja sadrži 12,0—12,5 vol. % alkohola. Proizvodi i puni ,,Prokupac“ — Prokuplje.

Ružica prokupačka — proizvodi je vinarska kuća „Prokupac“ — Prokuplje, Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Kosovska ružica Kombinata ,,Progres-eksport“ — Prizren, Kosovo. Kvalitetno vino, vrlo skladnih osobina.

Krajinska ružica iz Krajine, Negotin. Dobija se od nekoliko sorta grožđa. Vrlo prijatnog mirisa i ukusa.

Mešano rdeče vino. Poreklo: Slovenija, podravski i posavski rejon, Pohorje, Krško, gorjansko vinogorje sa Posavljem, belokrajinsko i bizeljsko vinogorje. Sadrži oko 10,0 vol. % alkohola, oko 22,0 g/l ekstrakta, oko 6,0—7,5 g/l kiseline.

Metliška črnina iz posavskog rejona, Slovenija. Pravi se od sorta žametovke, kraljevine, frankovke i lovrenca. Tamnije boje i jače od cvičeka.

Miješano vino iz Međumurja, severna Hrvatska. Sadrži do 12,0 vol. % alkohola, oko 29,0 g/l ukupnog ekstrakta, < 1 g/l šećera, kiseline 7,25 g/i, pepela 1,52 g/l, pH = 3,15.

Muškat hamburg iz centralnog vinogradarskog rejona Makedonije. Svetlocrvene boje, muškatno, pitko.

Muškat rumeni. Poreklo: Kozjak, Kalvarija, Urban, Ljutomersko-ormoške gorice, Haloze (Slovenija).

Muškat ruža iz vukovarskog vinogorja, Hrvatska. Vino fine crvene boje, kvalitetno.

Muškat ruža iz Kutjeva, Hrvatska. Lepe ružičaste boje. Sadrži alkohola 14,0—15,0 vol. %, ekstrakta ukupno 26,0 g/l, dosta šećera, kiseline ukupno 7,20 g/l, tanina 1,20 g/l, pepela oko 2,5 g/l, pH = 4,20.

Oplenačka ružica iz oplenačko-venčačkog vinogorja, poznato vino u zemlji i inostranstvu. Sadrži oko 12,5 vol. % alkohola, ukupne kiseline oko 5,0 g/l. Ima boju rubina. Izvanrednog je ukusa, vrlo skladno, harmonično i pitko.

Opol iz šibenskog vinogorja. Spravlja se od plavine. Boja mu je rubin-crvena. Harmonično i pitko.

Opol sa Visa. Opol sa Hvara. Opol sa Brača. Opol iz Kaštela. Opol iz Sinja.

Opol Poljoprivrednog kombinata ,,Vino-duhan-voće“ — Imotski. Sadrži 11,5 vol. % alkohola. Opol iz Ravnih Kotara — Dalmacija.

Naš roko — opolo roze. Dalmatinsko vino. Proizvodi ga vinarija ,,Dalmacija-vino“ — Split. Sadrži 11,5—12,0 vol. % alkohola.

Opoli vina su ružičasta vina, pitka, sa dosta velikim procentom alkohola, često bez dovoljno kiseline, sladunjava, sa lepom vinskom aromom. Naročito poznati su viški, korčulanski, šibenski i kaštelanski opol. Proizvode se najčešće od sorte plavac mali, a izuzetno od drugih crnih sorta grožđa. Najbolji opol daju sorte mali plavac, plavka i crljenak.

Sva opolo vina su slična po sadržaju: sadrže, kako koje, 11,0— 13,0 procenata alkohola (brački opol sadrži, na primer, oko 11,0, viški oko 13,0), šećera 1,0—1,7 g/’l (viški 1,7, šibenski < 1,0), i ukupne kiseline 4,50—6,50 g/l, pepela 1,7 do 2,7 g/l. To su omiljena i tražena dalmatinska vina.

Plavec rumeni. Slovenačko vino iz vinogorja Bizeljsko, Žalce, Bukovje.

Plavina iz primorsko-kraškog rejona i Istre. Sadrži 10,5 vol. % alkohola, 17,6 g/l ekstrakta, oko 1,2 g/l šećera, ukupne kiseline 7,5 g/l, glicerina 5,9 g/l, pepela 1,3 g/l.

Plemenka crvena iz fruškogorskog vinogorja.

Prokupac ružica. Proizvodi se u raznim vinogorjima Srbije. Sadrži 12,5 vol. % alkohola, oko 23,0 g/l ekstrakta, oko 7,5 g/l kiseline, oko 3,0 šećera i oko 1,8 g/l pepela.

Refoško iz Istre sadrži 8,7 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta oko 23,2, šećera 1,0 g/l, kiseline preko 10,0 g/l, glicerina 6,6 g/l, pepela 1,9 g/l.

Ružica Kutjevo. Neguje i puni podrumarstvo ,,Kutjevo“. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Ružica Poljoprivredno-industrijskog kombinata ,,Belje“. Ružica iz negotinskog, krajinskog vinogorja. Omiljeno vino. Sadrži oko 13,0 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 22,7 g/l, šećera 2,8, ukupne kiseline 5,3 g/l, glicerina 8,0 g/l, tanina 0,4 g/l, pepela 2,44 g/l.

Ružica Iriškog podruma Zemljoradničke zadruge — Irig sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Ružica koju proizvodi ,,Palić“ kod Subotice sadrži 11,0—12.0 vol. % alkohola.

Ružica od prokupca, stanušine i plovdine sadrži 11,5—12,5 vol. % alkohola, ukupne kiseline 4,0—5,0 g/l, a ekstrakta 22,0—25.0 g/l. Proizvodi se u mnogim podrumima Jugoslavije.

Ružica iz severne Hrvatske, slavonski rejon — Požeška kotlina (Vallis aurea). Kvalitetno vino.

Ružica iz Sremskih Karlovaca sadrži 11,65 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 26,0 g/l, šećera 3,0 g/l, ukupne kiseline oko 6.0 g/l, pepela skoro 2,0 g/l.

Ružica iz proizvodnje gazdinstva ,,Čoka“ u Čoki sadrži 11,0 vol.% alkohola.

Ružica vršačkih vinograda. Proizvode je „Vršački vinogradi“ — proizvodna organizacija u sastavu Poljoprivrednog kombinata ,,Beograd“. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Ružica iz erdutskog vinogorja, severna Hrvatska. Vino prijatne arome, dosta jako i ugodne kiselosti.

Ružica smederevska iz smederevskog vinogorja. Proizvodi je Poljoprivredni kombinat ,,Godomin“ — Smederevo. Vrlo pitko vino iz poznatog vinogorja. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Ružica krajinska. Proizvodi ,,Krajina-vino“ — Negotin, OOUR ,,Slovenija-vina“ — Ljubljana. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Ružičasta vina iz okoline Braničeva, Crkvenca i Oreovice — mlavsko vinogorje (Srbija). Proizvode se najviše od prokupca. Sadrže oko 11,0 vol. % alkohola. Svežija su po ukusu od drugih vina ovog tipa. To su mahom laka vina.

Ružica — ,,Navipovo“ stono vino, sadrži 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi ,,Navip“ — Beograd.

Ružica Poljoprivrednog kombinata ,,Džervin“ — Knjaževac, sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Župska ružica sadrži 12,0 vol. % alkohola, ukupne kiseline 5.0 g/l. Važi kao vino vrlo dobrog kvaliteta. Proizvodi i puni ,,Vino-2upa“ — eksport — Aleksandrovac.

Trstenička ružica. Proizvodi ,,Navipov“ pogon ,,Razvitak“ — Trstenik. Sadrži oko 12,0 vol. % alkohola.

Rubinova ekstra ružica. Proizvodi je i puni „Župski rubin“ — eksport-import — Kruševac. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Vlasotinačka ružica, stono vino, jačine 12,0 vol. % alkohola. Proizvodi i puni Vinarska zadruga — Vlasotince.

Ružica vino iz prokupačkog vinogorja. Proizvodi i puni ,,Prokupac“ — Prokuplje.

Royal ružica ,,Navipova“, crveno vino proizvedeno od grožđa venčačkog, oplenačkog, jagodinsko-jovačkog i vranjskog vinogorja. Sadrži 11,0—11,5 vol. % alkohola.

Ružice makedonske proizvode se od rasprostranjenih obojenih sorta, pretežno od prokupca, stanušine i plovdine. Ovaj tip vina proizvodi se gotovo u svim podrumima Makedonije, a naročito u centralnom vinogradarskom rejonu. Sadrži 11,5—12,5 vol. #/o alkohola, ukupnih kiselina 4,0—5,0 g/l, ekstrakta 22,0— 25.0 g/l.

Ružica iz zapadnog vinogradarskog područja Makedonije proizvodi se od obojenih sorta grožđa. Sadrži 10,5—11,5 vol. % alkohola, ukupne kiseline 6,0—7,0 g/l, ekstrakta 18,0—20,0 g/l. Konzumno vino, lako i sveže, pogodno za konzumaciju u letnjim mesecima.

Samotok ružica iz tikveškog vinogorja. Proizvodi se od grožđa belih i obojenih sorta. Količina alkohola kreće se od 11,5 do 12,5 vol. %, ukupne kiseline oko 5,0 g/l, a ekstrakta 20,0—22,0 g/l. Ugodno konzumno vino.

Ružica Zemjodelsko-industrijskog kombinata ,,Kumanovo“ — Kumanovo, sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Samotok ohvin proizvodi ,,Slovenija-vino“ — proizvodna organizacija Vinarska vizba — Ohrid.

Ružičasto vino južne Hercegovine sadrži oko 12,5 vol. % alkohola, ekstrakta oko 20,0 g/l, šećera oko 1,2 g/l, ukupne kiseline oko 5,5 g/l, glicerina oko 7,0 g/l, pepela oko 2,2 g/l.

Slankamenka iz vinkovačkog vinogorja (severna Hrvatska) ima lepu ružičastu boju. Sadrži relativno malo alkohola (10,0 do 10,5 g/l), ekstrakta ukupno oko 19,0 g/l, šećera < 1 g/l, kiseline ukupno 5,5 g/l, pepela 1,80 g/l, pH = 3,50.

Slankamenka crvena iz fruškogorskog vinogorja — Sremski Karlovci. Toti vinček — osvežujuće namizno (stono) rdeče (crveno) vino. Sadrži 9,3 vol. % alkohola. Puni ,,Slovin“, TOZD ,,Vinag“ — Maribor.

Župska ružica — proizvodi je ,,Vino-Župa“ eksport-import — Aleksandrovac. Ima blag ukus, skladan buke, lepu boju. Sadrži 12,0 vol. % alkohola.

Vino roze slovin, rdeče namizno vino. Sadrži 11,5 vol. % alkohola. Rdeči vršič. Poreklo: Ljutomersko-ormoške gorice, Haloze (Slovenija). Rdeče vino — veltlinac rdeči iz Pohorja, Kozjaka, Gornjoradgonskih gorica, šmarsko-savinjskog, bizeljsko-gorenjskog i novomeško-mokronoškog vinogorja (Slovenija). Veltliner trauba. Proizvodi se u Sloveniji. Veltlinac rdeči. Poreklo: primorsko-kraški rejon.

Rrdeče vino. Poreklo: primorsko-kraški rejon, Kras, Slovenska Istra (Slovenija).

Specijalna vina

Ima više vrsta specijalnih vina. Ona se razlikuju po količini alkohola, šećera, po mirišljavim materijama, itd., to jest prema tome kakav je sadržaj tih vina. Mogu se svrstati u 3 glavne grupe: penušava, dezertna i aromatizovana vina.

Penušava vina se spravljaju dodavanjem ugljen-dioksida, ili se ugljen-dioksid proizvodi u njima samim (šampanjski način).

Dezertna vina se dele na prirodna, pečena i likerska dezertna vina. Prirodna dezertna vina dobijaju se od suvarka. Pečena dezertna vina spravljaju se od zgusnute šire.

Likerska vina se spravljaju na taj način što se veći deo alkohola, ili sva količina potrebnog alkohola, vinskog destilata dodaje slatkoj širi, običnoj ili zgusnutoj, ili zaslađenoj šećerom.

Aromatizovana dezertna vina su dezertna ili obična vina kojima se dodaju mirišljave biljke, na primer pelinkovac (bermet, vermut), da bi vino dobilo karakterističan ukus ili miris tih biljaka. Zbog toga se zovu aromatična vina, a pošto otvaraju apetit zovu se i aperitivna. Ova vina sadrže najmanje 16 vol. %> alkohola.

Bakarska vodica — specijalno penušavo vino. Sadrži 8,0 do 11.0 vol. % alkohola, šećera 36,0 do 37,0 g/l, ukupnog ekstrakta oko 58,0 g/l, kiseline 5,0 g/l, glicerina oko 8,6 g/l, pepela 2,0 g/l. Vina specijal i ekstra bakarska vodica proizvode se od odabranih vina. Međusobno se razlikuju po količini šećera (specijal je polusladak, a ekstra je suv). Bakarska vođica je slamastozlatne boje sa zelenkastim odsjajem, ugodnog ukusa i diskretnog, vrlo prijatnog mirisa. Bakarska vodica rubin poluslatki penušac (demi sec) pravi se od crnog istarskog vina dobivenog kupažom sorte refoško i drugih autohtonih sorta. Ima specijalan miris na malinu, rubin boju i pun ukus. Deluje osvežavajuće. Bakarsku vodicu proizvodi ,,Istra-vino“ — Rijeka.

Baranjac — penušavo vino, proizvodi Poljoprivredno industrijski kombinat ,,Belje“.

Bermet, specijalno vino — crno, aromatično. Osnovu čini game, frankovka ili burgundac crni. Poreklo: Sremski Karlovci.

Banatski biser proizvodi Poljoprivredno-industrijski kombinat ,,Beograd“, gazdinstvo ,,Čoka“.

Beli slovin — kakovostno (kvalitetno) peneće vino proizvodi ,,Slovenija-vino“, obrat ,,Jeruzalem“ — Ormož (Slovenija). Sadrži 11,0—11,3 vol. %> alkohola.

Biser ,,Palić“ slovin proizvodi ,,Palić“ proizvodna organizacija u sastavu ,,Slovenija-vina“. Sadrži 11,0 vol. % alkohola, 20.0 g/l šećera, 6,0 g/l Co2.

Cuvee rezervee. Penušavo vino od laškog rizlinga i belog pinoa. Poluslatko. Sadrži oko 12,5 vol. ‘% alkohola. Proizvodi Kmetijski kombinat ,,Radgona“ — Gornja Radgona.

Dalmatinska kapljica, specijalno, slatko, aromatizovano crno vino. Proizvodi ga vinarija ,,Dalmacija-vino“ — Split.

Duc de slovenie. Belo, poluslatko, penušavo vino od laškog rizlinga i belog pinoa. Proizvodi Kmetijski kombinat „Rađgona“ — Gornja Radgona. Sadrži 12,2 vol. %> alkohola.

Excellente cuvee — Sparking wine demi sec. Penušavo vino, proizvodi ga Kmetijski kombinat ,,Radgona“ — Gornja Radgona. Sadrži 12,0 vol. %> alkohola.

Kumanovski biser — penušavo vino Zemjodelskog kombinata ,,Kumanovo“ — Kumanovo. Sadrži 11,5 vol. % alkohola.

Fruškogorski biser. Specijalno vino ,,Navipa“. Sadrži 11,5 vol. % alkohola i 3,0 % šećera.

Gold sekt. Penušavo vino. Proizvodi se od grožđa iz Subotičko-horgoške peščare u proizvodnoj organizaciji ,,Palić“ u sastavu ,,Slovenija-vina“. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Grajski biser — peneće vino, od grožđa iz Ljutomersko-ormoških gorica. Proizvodi ,,Slovenija-vino“, klet ,,Jeruzalem“ — Ormož (Slovenija).

Kosovski božur. Specijalno likersko vino. Proizvodi ga ,,Progres“ iz Prizrena.

Crement rose. Penušavo vino industrijske proizvodnje, iz podravskog rejona Slovenije. Odličnih organoleptičkih osobina.

Kuša. Penušavo vino Zemjodelskog kombinata „Kumanovo“ — Kumanovo.

Malvazija slatka iz Slovenačkog primorja, Slovenske Istre — Crni kal.

Dezertno belo vino. Sadrži alkohola 17,30 vol. %, ekstrakta ukupno 55,20 g/l, kiseline ukupno 5,40 g/l, glicerina 12,50 g/l, tanina 0,35 g/l, pepela 1,80 g/l, pH = 3,80. Proizvodi se od obične malvazije u suvim i sunčanim godinama.

Muskat Gold special dessert proizvodi ,,Vinoprodukt“ Eksport-import, Zagreb. Sadrži 16,5—17,0 vol. Vo alkohola, šećera oko 150 g/l. Pravi se od zlatnog muskata i hamborg muskata.

Milion. Sampanjsko penušavo vino. Sadrži 11,5 vol. % alkohola. Proizvodi ,,Navip“ — Beograd.

Mistela. Specijalno belo bujsko vino. Proizvodi Poljoprivredno-industrijski kombinat u Umagu.

Muškat crveni (muskat ruža) iz Istre — Poreč, Vodnjan, Vižinada, Bujština. Dezertno vino žive rubin boje, originalne, diskretne muškatne arome, bukea koji podseća na miris cveta ruže. Ukusa slatkog i harmoničnog. Kvalitet mu raste dužim sazrevanjem. Grožđe za ovo vino mora dobro sazreti. Posebnom vinifikacijom postiže se sledeći sastav: 15,0—16,0 vol. % alkohola i 5—8% šećera, odnosno 78,0 g/l. Sadrži 5,35 g/l kiseline, glicerina 11,60 g/l, tanina 0,83 g/l, pepela 1,70 g/l, pH = 3,50.

Muškat bijeli iz Kvarnera i Istre — Vrsar, Umag, Poreč. Dezertno vino. Sadrži 14,40 vol. ‘%> alkohola, 86,0 g/l šećera, kiseline 7,0 g/l, glicerina 17,40 g/l, pepela 1,95 g/l, pH = 3,35.

Muškat ruža iz Kutjeva sadrži oko 14,5 vol. % alkohola, ukupnog ekstrakta 76,0 g/l, oko 42,0 g/l šećera, ukupne kiseline 7,0— 7,5 g/l, tanina 1,20 g/l, pepela 2,60 g/l, pH = 4,20.

Naše sunce. Specijalno dezertno vino mediteranskog tipa. Proizvodi ga ,,Hepok“ — Mostar. Sadrži 17,5 vol. % alkohola.

Pohorski biser iz pohorskog rejona, Slovenska Bistrica. Proizvodi se od laškog rizlinga, rajnskog rizlinga, silvanca i šipona.

Dalmatinski prošek pravi se od belih vina — maraštine, vugave, grka i pošipa, a od crnih — plavca i okatca. Varira po boji, ali je pretežno zlatnobakarne, svetlije i tamnije boje.

Prošek. Prirodno dezertno vino. Proizvodi ga ,,Istra-vino“ — eksport — Rijeka. Sadrži oko 120 g/l šećera, alkohola 15,5 — 17,0 vol. %>.

Prošek iz Baške — Istra. Dezertno vino. Sadrži 15,10 vol. %> alkohola, ekstrakta 85,0 g/l, šećera 50,0 g/l, kiseline ukupno 6,5 g/l, glicerina 12,3 g/l, pepela 4,0 g/l.

Prošek sa Paga. Dezertno vino s većim procentom alkohola nego kod nekih drugih vina ove vrste (16,35 vol, %). Sadrži ukupnog ekstrakta 199,5 g/l, šećera 138,0 g/l, ukupne kiseline 5,4 g/l, glicerina 12,1 g/l, pepela 5,07 g/l.

Prošek iz Šibenika i okoline proizvodi se dosta masovno u privatnim podrumima. Sadrži 14,90 vol. % alkohola, 148,8 g/l ekstrakta ukupno, 116,5 g/l šećera, 5,8 g/l ukupne kiseline i 2,4 g/l pepela.

Prošek — Maraština iz Šibenika i okoline odlikuje se visokim sadržajem raznih sastojaka.

Dalmatinski prošek „Dioklecijan“ — prirodno dezertno vino. Proizvodi vinarija ,,Dalmacija-vino“ — Split.

Prošek sa ostrva Pelješca (položaj Dingač) sadrži 13,2 do 16,2 vol. % alkohola, ekstrakta ukupno 111,0—238,0 g/l, šećera 72,0— 198,0 g/l, ukupne kiseline 5,5—6,5 g/l, glicerina 9,0—19,0 g/l, tanina do 2,0 g/l, pepela oko 3,0 g/l.

Prošek prosecco, dalmatinsko prirodno dezertno vino proizvodi Poljoprivredni kombinat ,,Neretva“ — Opuzen.

Prošek dalmatinski ,,Vinoprodukta“ — Eksport-import Zagreb. Dezertno vino. Sadrži 16,5—17,0 vol. % alkohola, šećera oko 150 g/l. Pravi se od maraštine i drugih kvalitetnih sorta. Zlatno žute boje.

Radgonski biser briljant kvalitetno peneće vino, proizvodi Kmetijski kombinat ,,Radgona“ — Donja Radgona. Sadrži 11,0 vol. % alkohola.

Radgona cuvee iz Slovenije, podravski rejon. Penušavo vino, proizvodi se industrijski u metalnim cisternama. Odličnih organoleptičkih osobina.

Radgona muškat iz Slovenije, podravski rejon. Prirodno penušavo vino industrijske proizvodnje, odličnih organoleptičkih osobina. Pravi se od grožđa iz vinograda Radgone.

Razni tipovi makedonskih dezertnih vina proizvode se u Makedoniji, u centralnom vinogradarskom rejonu.

Rizling — dezertno vino Makedonije, centralni vinogradarski rejon. U godinama kada grožđe sorte rizling sadrži veći procent šećera, od njega se proizvodi prirodno dezertno vino rizling.

Refoško sa Kvarnera. Penušavo vino.

Semijon slatki. Dezertno vino Istre — Poreč. Sadrži 15,90 vol. % alkohola, ekstrakta ukupno 107,70 g/l, šećera oko 80,0 g/l, kiseline ukupno 5,50 g/l, glicerina 10,25 g/l, tanina 0,25 g/l, pepela 1,45 g/l, pH = 3,50.

Smederevski biser. Polupenušac ekstra kvaliteta. Proizvodi Poljoprivredni kombinat ,,Godomin“ — Smederevo.

Tigrovo mleko iz Slovenije, podravski rejon. U dobrim, sušnim godinama dobiva se od radgonske ranine. Dezertno vino, često sa preko 14,0 vol. % alkohola. Sadrži neprevrelog šećera.

Zlatna kapljica — specijalno likersko vino sa 17 vol. % alkohola i 12,0 % šećera. Proizvodi ga „Dubrovački podrum“ — Dubrovnik.

Vardarski biser. Kvalitetno penušavo vino Zemjodelskoindustrijskog kombinata ,,Povardarje“ — Negotino na Vardaru. Sadrži oko 11,5 vol. % alkohola i 33 g/l šećera.

Teškoto. Makedonsko dezertno crno vino. Sadrži 15 vol. % alkohola.