Na poljoprivredno-Šumarskim fakultetima u našoj zemlji nastava je na poljoprivrednom otseku tako organizovana da studente upozna sa svim granama poljoprivredne proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. To zahtevaju prilike u kojima će budući svršeni inženjeri poljoprivrede da obavljaju svoj poziv, bilo kao savezni, republikanski, bilo kao zadružni nameštenici.
Retko koji student može da zna unapred sa kojom će granom poljoprivrede specijalno da se bavi po završenim studijama. To ne zavisi samo od lične želje i naklonosti, već od potrebe u stručnjacima po pojedinim granama poljoprivrede, a i od mnogih drugih faktora sa kojima mora da se računa.
Iz navedenih razloga zastupljen je od 1937 godine na našem Fakultetu kao zaseban predmet Vinogradarstvo sa podrumarstvom, koji je dotada predavan zajedno sa Voćarstvom pod nazivom Voćarstvo i vinogradarstvo.
Prema novoj fakultetskoj Uredbi, pored enciklopedijske spreme iz svih grana poljoprivrede, predviđa se i jedna vrsta specijalizacije, radi čega se nekoliko srodnih predmeta koji sačinjavaju posebne grupe. Tako se pored ratarske, stočarske i ekonomske predviđa i voćarsko-vinogradarska grupa na kojoj će biti proširena nastava iz sledećih predmeta:
1. Voćarstvo sa pomologijom;
2. Prerada voća;
3. Vinogradarstvo sa ampelografijom;
4. Prerada grožđa i enohemija.
Drugim rečima, od nekadašnjeg jednog predmeta — Voćarstvo i vinogradarstvo izdvojena su četiri posebna predmeta.
Ovo je učinjeno po ugledu na neke druge zemlje u kojima je vinogradarstvo kao i kod nas važna poljoprivredna grana. Na ovaj način se htelo, baš s obzirom na važnost vinogradarstva u našoj zemlji, da se budućim inženjerima poljoprivrede sa ratarskom, stočarskom i ekonomskom grupom pruži prilika da 55 upoznaju sa osnovnim principima iz vinogradarstva, dok bi se inženjeri sa voćarsko-vinogradarskom grupom upoznali što detaljnije teorski i praktično, kako sa vinogradarstvom, tj. sa proizvodnjom, tako i sa preradom grožđa. Na ovaj način se htelo da se ovi poslednji toliko osposobe kako bi sa sigurnošću mogli da se posvete vinogradarstvu, Ovo će biti vrlo često s obzirom da je vinogradarstvo u našoj zemlji doista raširena grana i s obzirom da je veliki broj poljoprivrednih gazdinstava tesno vezan sa njime, a u nekim krajevima je ono glavno pa i jedino zanimanje naših zemljoradnika.
Za osposobljavanje, pak, jedan od najvažnijih uslova je odgovarajući udžbenik odnosno literatura, koja je kod nas više nego skromna. Tako na pr. prošlo je punih osamnaest godina od kada je objavljeno prvo zdanje ove knjige. Za to vreme skoro dve decenije odigrale su se mnoge promene u našem vinogradarstvu. Iako je prolazilo kroz tešku krizu, koja ga je sputavala, ono je, zahvaljujući velikoj Ijubavi vinogradara prema svome pozivu i naporima koje je činilo Ministarstvo poljoprivrede, bilo stalno u porastu i 1940 godine dostiglo je površinu od 222.000 hektara.
Došao je rat 1941 godine sa teškom narodno-oslobodilačkom borbom, koja se svršila uništenjem neprijatelja, koji je pored ostalog naneo velike štete i našem vinogradarstvu.
U novoj narodnoj državi preduzete su mere za unapređenje i proširenje vinogradarstva. Već u prvom. Petogodišnjem planu predviđeno je znatno povećanje površine pod vinogradima, podizanje produkcije, a što je najglavnije Predviđeno je povećanje broja stručnjaka kako sa poljoprivrednim fakultetom, tako i sa srednjim i specijalnim vinogradarskim školama.
Prvo izdanje ove knjige poslužilo je skoro dve decenije vrlo dobro našem vinogradarstvu odnosno Studentima Poljoprivredno-Šumarskog fakulteta, i učenicima srednjih poljoprivrednih škola, nastavnicima poljoprivrednih škola i vinogradarskim stručnjacima, pa i mnogim vinogradarima.
Do prošle godine dobijali su se poslednji primerci, ali sa njihovim nestankom osetila se velika praznina u našoj vinogradarskoj literaturi. Iako nije bilo namenjeno isključivo za udžbenik, »Novo vinogradarstvo« je, uz dopunu na samim predavanjima, to u stvari bilo za studente na Poljoprivredno-Šumarskog fakulteta u Beogradu, na kome je pok. M. Stojanović bio i prvi nastavnik vinogradarstva. S jedne strane nedostatak knjige, a s druge strane veliki priliv studenata na pomenuti Fakultet, dali su mi povoda da kao bivši učenik poč. Stojanovića preradim prvo izdanje njegovog »Novog vinogradarstva« i da ga podesim za potrebe nastave na Poljoprivredno-Šumarskom fakultetu, odnosno da studentima pružim udžbenik iz vinogradarstva.
S obzirom da je prvo izdanje imalo višestruku namenu, u drugom izdanju učinjene su znatne izmene u vezi s predviđenim nastavnim programom. Na prvom mestu izvršena je podela na opšte i specijalno vinogradarstvo. U specijalni deo prebačeno je gradivo koje se odnosi na opis podloga i direktno-rodnih hibrida starih i novih. Učinjene su izvesne izmene i u pogledu rasporeda drugog gradiva. Tako, o hlorozi sada se govori u odeljku o bolestima, koje su posledice nenormalnog kruženja sokova; o hibridaciji i selekciji govori se u odeljku o razmnožavanju loze semenom. Izostavljeno je poglavlje o parazitnim gljivicama i štetočinama, a skraćeno je poglavlje koje se odnosi na filoksernu zarazu i klimu, tako da je zadržano u obimu neophodnom za celinu predmeta, s obzirom da to gradivo ulazi u nastavni program drugih predmeta.
S druge strane, dodati su novi delovi i poglavlja. Na prvom mestu do dat je jedan veći uvod sa sledećim poglavljima: značaj vinogradarstva za našu zemlju; preistorijska (fosilna) loza; istorija kulture vinove loze; današnje vinogradarstvo u svetu; vinogradarstvo u pojedinim zemljama i kratak pregled vinogradarstva u FNRJ. U prvom delu »Poznavanje i razmnožavanje vinove loze« dodato je poglavlje: Familija Ampelideae. Trećem delu »Odgajivanje čokota i obrada vinograda« — dodato je poglavlje: »Gajenje stonog grožđa«.
U specijalnom delu dodata su poglavlja: »Kratak istorijat ampelografije«; klasifikacija loze za proizvodnju grožđa« i »Opis loznih podloga«.
U pojedinim poglavljima učinjene su veće dopune i izmene. Tako je poglavlje »Život vinove loze« prerađeno prema savremenom gledištu ruskih autora. U poglavlju »Razmnožavanje vinove loze semenom« razrađena je selekcija i hibridacija u vinogradarstvu. U poglavlju »Kalemljenje« prošireno je gradivo koje se odnosi na posledice kalemljenja, a radi preglednosti navedeni su načini kalemljenja, primenjivani u vinogradarstvu. Poglavlju »Pripremanje zemljišta« dodato je gradivo o izradi terasa. Poglavlje »Obrađivanje vinograda« dopunjeno je gradivom o mehanizaciji. U četvrtom delu poglavlje »Povrede vinove loze od nepogoda« dopunjeno je gradivom o proceni šteta od grada, s obzirom na uvođenje obaveznog osiguranja, a dodato je i poglavlje »Bolesti čiji su uzroci nepoznati«.
U specijalnom delu, pored već navedenih dopuna, dodata je grupa »Novije stone sorte« tj. opis novih sorata stvorenih hibridacijom u Madžarskoj, Italiji i SSSR-u.
Ovde su pomenute samo krupnije izmene. Međutim, kroz celo gradivo izvršene su manje ili veće dopune prema novijoj literaturi, koja mi je došla do ruku, iako u dosta skučenom obimu, što se vidi iz spiska literature upotrebljene pri izradi drugog izdanja.
Da bi, pak, studentima pružio što savremeniji udžbenik poslužili su mi za ugled, i široko sam se koristio drugim izdanjem »Lozarstva« od profesora N. Nedeljčeva, koje je štampano 1946 godine i »Ampelografije« koja je štampana 1938 godine u izdanju Univerziteta u Sofiji, i to kao udžbenik za studente tamošnjeg Poljoprivrednog fakulteta. S obzirom, pak, da između jugoslovenskog i bugarskog vinogradarstva ima mnogo dodirnih tačaka, to su se mnoga izlaganja i rezultati dobiveni u Bugarskoj mogli primeniti i na naše prilike. To mi je pak omogućio prof Nedeljčev koji mi je odobrio da se njegovim delima koristim, na čemu sam mu mnogo zahvalan.
Podvlačim da su poglavlja: Preistorijska fosilna loza, Istorija kulture vinove loze. Vinogradarstvo u pojedinim zemljama, Familija Ampelideae, Kratak ampelografije, Klasifikacija loze za proizvodnju grožđa i Opis loznih podloga, sa izvesnim izmenama uzeta iz gore navedenih dela. Prema gornjem autoru obrađena je i selekcija i hibridacija loze i izvršen je niz dopuna u drugim poglavljima. Isto tako, iz gornjeg dela pozajmljen je i veći broj, tabela što je u tekstu označeno.
30 avgusta 1947 godine Aleksandrovac — Župa.
Ing. Vukašin Toskić
Iz prvog i drugog predgovora vidi se, kako je nastao ovaj udžbenik. Do sada je i celo drugo izdanje rasprodato te se ukazala potreba da se štampa i treće izdanje.
U trećem izdanju izvršene su manje izmene i dopune i popravke grešaka.
Kako oba autora nisu više živi to je redakciju trećeg izdanja izvršio Dr. Milan Dragaš docent Poljoprivrednog Fakulteta u Beogradu.
Ovo izdanje neka bude i uspomena na oba autora koji su bili i nastavnici vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
12 juna 1954 god
Beograd Dr. Milan Dragaš
SADRŽAJ
Uvodni deo
I ZNAČAJ VINOGRADARSTVA ZA NAŠU ZEMLJU
II PREISTORISKA (FOSILNA LOZA)
III ISTORIJA KULTURE (GAJENJA) VINOVE LOZE
IV DANAŠNJE VINOGRADARSTVO U SVETU
A) POVRŠINA POD VINOVOM LOZOM NA ZEMALJSKIM POLULOPTAMA
1) Severna polulopta
a) Evropa (9). b) Severna Afrika (9). c) Azija (9). d) Severna Amerika (9).
2) Južna polulopta
a) Južna Amerika (10). b) Južna Afrika (10). c) Australija (10)
B) PRINOSI VINA NA POJEDINIM ZEMALJSKIM POLULOPTAMA
1. Severna polulopta
a) Evropa (11). b) Azija (11). c) Severna Afrika (11),
2. Južna polulopta
a) Južna Amerika (11). b) Južna Afrika (11). c) Australija (11).
C) SVETSKA PROIZVODNJA VINA
1. Severna polulopta
a) Evropa (12). b) Azija (12), c) Severna Afrika (12). d) Severna Amerika (12).
2. Južna polulopta
a) Južna Amerika (12). b) Južna Afrika (12). c) Australija (13).
V VINOGRADARSTVO U POJEDINIM ZEMLJAMA
1. Australija
2. Amerika
3. Afrika
4. Azija
a) Evropski deo SSSR (19). b) Rumunija (21). c) Bugarska (21). d) Grčka (22). e) Mađarska (23). f) Austrija (23). g) Čehoslovačka (24). h) Nemačka (24). i) Švajcarska (24). j) Italija (24). k) Francuska (25). 1) Španija (26). m) Portugalija (27).
VI PREGLED VINOGRADARSTVA U FEDERATIVNOJ NARODNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI
1. Narodna Republika Slovenija
2. Narodna Republika Hrvatska
3. Narodna Republika Bosna i Hercegovina
4. Narodna Republika Crna Gora
5. Narodna Republika Makedonija
6. Narodna Republika Srbija
a) Srbija (40). b) Autonomna Pokrajina Vojvodina (45). c) Autonomna Oblast Kosova i Metohije (Kosmet) (49).
7. Teškoće sa kojima se borilo vinogradarstvo u Jugoslaviji do 1941 god.
8. Vinogradarstvo pod okupacijom
9. Šta je preduzeto u FNR Jugoslaviji za plansko unapređenje vinogradarstva
Opšte vinogradarstvo
Prvi deo
POZNAVANJE I RAZMNOŽAVANJE VINOVE LOZE
I FAMILIJA AMPELIDEAE KUNTH (VITACEAE) VINJAGE
1. Rodovi s kojima su činjeni pokušaji da se iskoriste u vinogradarstvu
2. Vitis Vinifera L.
II DOMAĆA LOZA I FILOKSERNA ZARAZA
1. Stari vinogradi i njihova propast od filoksere
2. Važnije osobine domaće loze
3. Filoksera i njeno dejstva na lozu
4. Povrede od filoksere
5. Odbrana vinove loze od filoksere
III ORGANI VINOVE LOZE I NJIHOV RAD
1. Koren vinove loze
2. Stablo (krlja, glava)
3. Loza (rozgva)
4. Lišće vinove loze
5. Okca i zaperci
6. Grozd i rašljike
7. Cvet vinove loze
8. Fiziološke osobine cvasti — grozda i cveta
9. Bobica (puce, zrno)
IV ŽIVOT VINOVE LOZE
1. Biološki ciklus kod loze
2. Razne faze u razviću loze
a) Zimski odmor (83). b) Suženje (83). c) Kretanje i listanje (84). d) Cvetanje (86). e) Razvijanje bobice (88). f) Sazrevanje (90). g) Priprema za zimski odmor (92).
3. Trajanje vegetacije i klasifikacije sorata prema vremenu sazrevanja grožđa
4. Dužina života vinove loze
5. Fenološka posmatranja kod loze
V NAČIN RAZMNOŽAVANJA VINOVE LOZE
A) RAZMNOŽAVANJE LOZE SEMENOM
1. Mogućnost razmnožavanja loze semenom
2. Selekcija vinove loze
3. Hibridacija u vinogradarstvu
4. Obeležavanje hibrida
5. Tehnika hibridacije
6. Prenošenje osobina kod hibrida
7. Ksenija kod vinove loze
8. Dobijanje novih sorata mutacijom pupoljaka
B) RAZMNOŽAVANJE SEGMENTACIJOM
1. Položnica (grebenica)
2. Potapanje (povaljivanje) čokota
3. Reznice (ključići, prutići) i prporci (korenjaci)
a) Osobine i vrste reznica (112). b) Oživljavanje reznica i priprema za sađenje (114). c) Izbor lastara za reznice (115). d) Uslovi za oživljavanje reznica (116). e) Prporenje reznica (118). f) Odgajivanje, vađenje i klasiranje prporaka (120). g) Trapljenje prporaka (120).
VI VAŽNIJE PODLOGE ZA KALEMLJENJE LOZE
1. Traženje dobrih podloga
2. Osobine dobre podloge
3. Čiste američke podloge
4. Ameriko-američki hibridi
5. Evropsko-američki hibridi
VII PROIZVODNJA REZNICA AMERIČKE LOZE
1. Podizanje matičnjaka američke loze
2. Obrađivanje matičnjaka
3. Utvrđivanje potpornih predmeta za lozu
4. Skidanje i čišćenje reznica i njihov prinos
5. Trapljenje, reznica
6. Pakovanje i ekspedicija reznice
VIII KALEMLJENJE (CEPLJENJE, NAVRTANJE) VINOVE LOZE
1. Opšta pravila o kalemljenju loze
a) Kalemljenje loze i njihov cilj (137). b) Srašćivanje kalema (138). c) Uslovi za dobar prijem kalemova (139). d) Posledice kalemljenja (140). e) Skidanje vijoka (144). f) Razni načini kalemljenja (145). g) Vezivo i melemi (147).
2. Kalemljenje loze na stalnom mestu
IX PROIZVODNJA LOZNIH KALEMOVA
1. Izbor prporišta
2. Proizvodnja kalemova kalemljenjem na zrelo
3. Kalemljenje prporaka (korenjaka)
4. Proizvodnja kalemova kalemljenjem na zeleno (zaboci, štirljci)
Drugi deo
PODIZANJE VINOGRADA
I UTICAJ OKOLNE SREDINE NA VINOVU LOZU (EKOLOGIJA)
1. Klima (podneblje)
2. Uzroci raznolikosti klime
3. Klima (podneblje) naše države
4. Položaj
5. Zemljište
II IZBOR PODLOGE I RODNE LOZE ZA VINOGRAD
1. Izbor podloge za vinograd
2. Izbor sorte rodne loze za vinograd
III PRIPREMANJE ZEMLJIŠTA, ZASAĐIVANJE VINOGRADA I UTVRĐIVANJE NASLONA ZA LOZU
1. Pripremanje zemljišta za vinograd
2. Sađenje vinograda
3. Utvrđivanje naslona za lozu
Treći deo
ODGAJIVANJE ČOKOTA I OBRADA VINOGRADA
I RADOVI U VINOGRADU ZA PRVE TRI GODINE
1. Radovi u prvoj godini
2. Radovi u drugoj godini
3. Radovi u trećoj godini
II OREZIVANJE LOZE
1. Važnost rezidbe
2. Vrste loze na čokotu i rodnost okaca
3. Dejstvo vlage na način orezivanja loze
a) Razvijanje okaca pod pritiskom vode (260). b) Naterivanje vode u okca putem orezivanja lastara.(261). c) Uticaj bujnosti loze na njenu rodnost (262). d) Uticaj količine vlage na dužinu orezivanja (264).
4. Izbor visine i širine osnovnog oblika čokota
a) Uticaj visine okaca na bujnost i plodnost lastara (264). b) Visina krlje prema podneblju (265). c) Visina krlje prema zemljištu i bujnosti podloge (265). d) Visina krlje prema kvalitetu grožđa i načinu obrade vinograda (265).
5. Dužina orezivanja rodne loze
a) Orezivanje loze kod bujnog i kod slabog čokota (266). b) Orezivanje loze kod stonih i vinskih sorata (266). c) Savijanje lukova ostavljenih rezidbom (267).
6. Opterećenje čokota rodom putem rezidbe
a) Rodnost čokota i kvalitet vina (268). b) Odnos rodnosti loze prema jačini čokota (270). c) Utvrđivanja broja rodnih okaca na čokotu pri rezidbi (271).
7. Odabiranje rodne loze za rezidbu
8. O vremenu orezivanja loze
a.) Jesenja i prolećna rezidiba (273). b) Uticaj vremena rezidbe na kretanje (pupljanje) (273). c) Uticaj vremena rezidbe na bujnost čokota (275). d) Uticaj vremena rezidbe na rodnost (275). e) Uticaj vremena rezidbe na kvalitet grožđa (275). f) Kombinovana rezidba ili čišćenje vinograda (276). g) Orezivanje mladih i slabih vinograda (276).
9. Pribor za rezidbu i način otsecanja loze
III VAŽNIJI NAČIN REZIDBE
1. Niska krlja sa kratkim kondurima a) Rezidba na krakove (279). b) Rezidba „uglavu“ (282). c) Upoređenje Župske i Krajinske rezidbe (283),
2. Niska krlja s lukovima
a) Gijov način rezidbe (284). b) Splitska rezidba (286). c) Dvogubi Gijov način rezidbe (287). d) Gijov-Pusarev način rezidbe (287). e) Marožerova rezidba (288).
3. Visoka krlja sa kratkom ili dugačkom rezidbom
a) Foložena kordunica (288). b) Tomrijske kordunice (291). o) Mozerova kordunica (292). d) Čardaklije, osmanluci, loznice (293).
IV GAJENJE ČOKOTA ZA VREME VEGETACIJE
1. Uklanjanje površinskih žilica i izdanaka
2. Orezivanje zelenih delova loze (zelena rezidba)
a) Lačenje (očenjivanje, plijevljenje) (295). b) Prekraćivanje lastara (296). c) Uklanjanje i zakidanje zaperaka (301). d) Uklanjanje donjeg lišća ;(302).
3. Vezivanje loze
4. Dobijanje krupnijeg grožđa
a) Proređivanje grozdova (306). b) Proređivanje bobica na grožđu (306). c) Prstenovanje (307).
V OBRAĐIVANJE VINOGRADA
1. Opšte napomene o obradi zemljišta u vinogradu
2. Zagrtanje vinograda i duboka zimska kopnja
3. Odgrtanje
4. Proletnja duboka kopnja
5. Prišenje
6. Ručna obrada i pribor
7. Obrada zapregom
8. Motorna obrada
9. Sistem plitke obrade zemljišta
10. Obrada po sistemu Maroger
11. Duboka obrada bez prevrtanja zemljišta (Skaso)
12. Uništavanje korova prskanjem pomoću sumporne kiseline
VI ĐUBRENJE VINOGRADA
1. Način hranjenja vinove loze
2. Godišnja količina mineralne hrane, koju loza iz zemlje iscrpi i potreba đubrenja
3. Podela mineralne hrane na pojedine delove čokota
4. Uticaj đubrenja na jačinu i rodnost vinove loze
5. Uticaj đubrenja na kvalitet vina
6. Kretanje hranljivih sastojaka u čokotu u toku vegetacije i njihova uloga
7. Prirodma organska ili potpuna đubriva
a) Stajnjak (334). b) Komapost (mešanac, bunjište) (336). c) Zeleno đubre (podorina) (336).
8. Veštačka đubriva
a) Azotna đubriva (338). b) Fosforna đubriva (339). c) Kalijumova đubriva (339).
9. Osnovna načela za đubrenje vinograda
10. Izbor đubriva
11. Količina đubriva na jedan hektar vinograda
12. Đubrenje matičnjaka
13. Đubrenje prporišta
14. Mešanje raznih đubriva
15. Vreme đubrenja
16. Rasturanje đubriva
VII ZALIVANJE VINOVE LOZE
VIII GAJENJE STONOG GROŽĐA
1. Važnost gajenja stonog grožđa
2. Krajevi koji dolaze u obzir za gajenje stonog grožđa
3. Izbor položaja za gajenje stonog grožđa
4. Izbor zemljišta za gajenje stonog grožđa
5. Izbor podloga za stone sorte
6. Izbor sorata za gajenje stonog grožđa
7. Rastojanje piri gajenju stonog grožđa
8. Pravac redova i način sađenja vinograda pri gajenju stonog grožđa
9. Nasloni za lozu pri gajenju stonog grožđa
10. Rezidba stonih sorata loze
11. Nega čokota stonih sorata za vreme vegetacije
12. Berba stonog grožđa
13. Sortiranje i pakovanje stonog grožđa
14. Kontrola izvoza stonog grožđa
Četvrti deo
POVREDE VINOVE LOZE
I POVREDE VINOVE LOZE OD NEPOGODA, NISKE I VISOKE TEMPERATURE
1. Povrede od groma i grada
2. Procena štete od grada na vinogradima
3. Povrede od mraza i slane
4. Trajne povrede (bolesti) prouzrokovane mrazom
5. Povrede na lozi usled visoke temperature
II BOLESTI USLED NENORMALNOG KRUŽENJA SOKOVA
1. Hloroza (žutica)
2. Padavica, kaplja (apopleksija)
3. Crvenilo na lišću (Rougeot)
4. Rehuljavost (osipanje) i sitnozrnost grožđa
III BOLESTI ČIJI SU UZROCI NEPOZNATI
1. Potamnjivanje lišća (brunnissure)
2. Pocrnjivanje lastara
Specijalno vinogradarstvo (Ampelografija)
I KRATKA ISTORIJA I VAŽNOST AMPELOGRAFIJE
II KLASIFIKACIJA LOZE ZA PROIZVODNJU GROŽĐA
III OPIS LOZNIH PODLOGA
1. Karakteristični znaci
2. Koren
3. Stablo
a) Glava (389). b) Lastari (389). c) Okca (390). d) List (390). e) Rašljike (396). f) Grozd (396).
IV ČISTO AMERIČKE VRSTE I NJIHOVI VARIJETETI
1. Riparia (V. riparija mischaux)
2. Rupestris (Vitis rupestris scheele)
3. Berlandijeri (Vitis berlandieri)
V AMERIKO-AMERIČKI HIBRIDI
1. Riparija rupestris
2. Berlandijeri-riparija
3. Rupestris-berlandijeri
VI EVROPSKO-AMERIČKI HIBRIDI KAO PODLOGA
Prvobitna namena evropsko-američkih hibrida
VII DIREKTNO RODNE SORTE
1. Sta se očekivalo od direktno rodnih sorata
2. Stari direktno rodni hibridi
3. Novi direktno rodni hibridi
4. Mogućnost gajenja novih rodnih hibrida kod nas
VIII VAŽNIJE SORTE DOMAĆE LOZE V. VINIFERA KOJE SE GAJE U NAŠOJ ZEMLJI
A) SORTE ZA CRNA VINA VISOKOG KVALITETA
1. Blatina
2. Vranac
3. Kratošija
4. Burgundac crni
5. Kaberne
B) SORTE ZA DOBRA CRNA VINA
6. Frankovka
7. Prokupac
8. Začinak
9. Skadarka
10. Portugizac
11. Stanušina crna
12. Tikveška
13. Ohridsko crno
14. Plavac mali
15. Okatac (glavinuša)
16. Ninčuša
17. Plavka (plavina)
C) SORTE ZA SLABA CRNA VINA
18. Kadarun
19. Kavčina
D) SORTE ZA BELA VINA BOLJEG KVALITETA
20. Žilavka
21. Krkošija
22. Bena
23. Vugava (ugava, bugava)
24. Maraština
25. Bagrina
26. Semijon
27. Sovinjon (Muskatni silvanac)
28. Rizling talijanski (gravešina, laška)
29. Rizling rajnski
30. Burgundac beli
31. Burgundac sivi
32. Silvanac zeleni
33. Traminac crveni
E) SORTE ZA DOBRA BELA VINA
34. Šipon, moslavac
35. Smederevka
F) SORTE ZA SLABIJA BELA VINA
36. Plovdina
37. Ružica
38. Slankamenka
39. Kreaca
40. Kraljevina
41. Plavac žuti
G) RANE STONE SORTE
42. Madlen anževin
43. Carski biser
44. Beli medenac
45. Slatki marseljac
46. Bela šasla
H) MUSKATNE STONE SORTE
47. Bela tamnjanika
48. Crvena tamnjanika
49. Crna tamnjanika
50. Hamburški muskat
51. Malaga
I) POZNE STONE SORTE
52. Valandovski crveni drenak
53. Valandovski beli drenak
54. Afus-ali
55. Ćilibarka
56. Čikarda
57. Sultanija
58. Čauš
59. Adakalka crvena i bela
60. Drenkovi beli, crveni i crni
J) NOVIJE STONE SORTE
61. Muskat I. Oliver
62. Bernat Jovan
63. Muskat kraljica vinograda
64. Kraljica Jelisaveta
65. Muskat supruge Matijas Jovana
66. Italija
67. Rani VIR-a
68. Uzbekistanski muskat
69. Pobeda
Literatura