Na poljoprivredno-šumarskim fakultetima u našoj zemlji nastava je na poljoprivrednom odseku tako organizovana da studente upozna sa svim granama poljoprivredne proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. To zahtevaju prilike u kojima će budući svršeni inženjeri poljoprivrede da obavljaju svoj poziv, bilo kao savezni, republikanski, bilo kao zadružni nameštenici.
Retko koji student može da zna unapred sa kojom će granom poljoprivrede specijalno da se bavi po završenim studijama. To ne zavisi samo od lične želje i naklonosti, već od potrebe u stručnjacima po pojedinim granama poljoprivrede, a i od mnogih drugih faktora sa kojima mora da se računa.
Iz navedenih razloga zastupljen je od 1937 godine na našem Fakultetu kao zaseban predmet Vinogradarstvo sa podrumarstvom, koji je dotada predavan zajedno sa Voćarstvom pod nazivom Voćarstvo i vinogradarstvo.
Prema novoj fakultetskoj Uredbi, pored enciklopedijske spreme iz svih grana poljoprivrede. predviđa se i jedna vrsta specijalizacije, radi čega se pojačava nastava iz nekoliko srodnih predmeta koji sačinjavaju posebne grupe. Tako se pored ratarske, stočarske i ekonomske predviđa i Voćarsko-vinogradarska grupa, na kojoj će biti proširena nastava iz sledećih. predmeta:
1) Voćarstvo sa pomologijom;
2) Prerada voća;
3) Vinogradarstvo sa ampelografijom;
4) Prerada grožđa i enohemija.
Drugim rečima, od nekadašnjeg, jednog predmeta — Voćarstvo i vinogradarstvo — izdvojena su četiri posebna predmeta.
Ovo je učinjeno po ugledu na neke druge zemlje u kojima je vinogradarstvo kao i kod nas važna poljoprivredna grana. Na ovaj način se htelo, baš s obzirom na važnost vinogradarstva u našoj zemlji, da se budućim inženjerima poljoprivrede sa ratarskom, stočarskom i ekonomskom grupom pruži prilika da se upoznaju sa, osnovnim principima iz vinogradarstva, dok bi se budući inženjeri sa voćarsko-vinogradarskom – grupom upoznali što detaljnije teorijski i praktično, kako sa vinogradarstvom, tj. sa proizvodnjom, tako i sa preradom grožđa. Na ovaj način se htelo da se ovi poslednji toliko osposobe kako bi sa sigurnošću mogli da se posvete vinogradarstvu. Ovo će biti vrlo često s obzirom da je vinogradarstvo u našoj zemlji dosta raširena grana i s obzirom da je veliki broj poljoprivrednih gazdinstava tesno vezan sa njime, a u nekim krajevima je ono glavno pa i jedino zanimanje naših zemljoradnika.
Za osposobljavanje, pak, jedan od najvažnijih uslova je odgovarajući udžbenik odnosno literatura, koja je kod nas više nego skromna. Tako na pr. prošlo je punih osamnaest godina od kada je objavljeno prvo izdanje ove knjige. Za to vreme skoro dve decenije odigrale su se mnoge promene u našem vinogradarstvu. Iako je prolazio kroz tešku krizu, koja ga je sputavala, ono je, zahvaljujući velikoj ljubavi vinogradara prema svome pozivu i naporima koje je činilo Ministarstvo poljoprivrede, bilo stalno u porastu i 1940 godine dostiglo je površinu od 222.000 hektara.
Došao je rat 1941 godine sa teškom narodno-oslobodilačkom borbom, koja se svršila uništenjem neprijatelja, koji je pored ostalog naneo velike štete i našem vinogradarstvu.
U novoj narodnoj državi preduzete su mere za unapređenje i proširenje vinogradarstva. Već u prvom Petogodišnjem planu predviđeno je znatno povećanje površine pod vinogradima, podizanje produkcije, a što je najglavnije predviđeno je povećanje broja stručnjaka kako sa poljoprivrednim fakultetom. tako i sa Srednjim i specijalnim vinogradarskim školama.
Prvo izdanje ove knjige poslužilo je skoro dve decenije vrlo dobro našem vinogradarstvu odnosno studentima Poljoprivredno-Šumarskog fakulteta, i učenicima srednjih poljoprivrednih škola, nastavnicima poljoprivrednih škola i vinogradarskim stručnjacima, pa i mnogim vinogradarima.
Do prošle godine dobijali su se poslednji njeni primerci, ali sa njihovim nestankom osetila se velika praznina u našoj vinogradarskoj literaturi. Iako nije bilo namenjeno isključivo za udžbenik, „Novo vinogradarstvo“ je, uz dopunu na samim predavanjima, to u stvari bilo za studente na Poljoprivredno-Šumarskom fakultetu u Beogradu, na kome je pok. M. Stojanović bio i prvi nastavnik vinogradarstva. S jedne strane nedostatak knjige, a s druge strane veliki priliv studenata na pomenuti Fakultet, dali su mi povoda da kao bivši učenik pok. Stojanovića preradim prvo izdanje njegovog „Novog vinogradarstva“ i da ga podesim za potrebe nastave na Poljoprivredno-Šumarskom fakultetu, odnosno da studentima pružim udžbenik iz vinogradarstva.
S obzirom da je prvo izdanje imalo višestruku namenu, u drugom izdanju učinjene su znatne izmene u vezi s predviđenim nastavnim programom. Na prvom mestu izvršena je podela na opšte i specijalno vinogradarstvo. U specijalni deo prebačena je gradivo koje se odnosi na opis podloga i direktnorodnih hibrida starih i novih. Učinjene su izvesne izmene i u pogledu rasporeda drugog gradiva. Tako, o hlorozi sada se govori u odeljku o bolestima, koje su posledice nenormalnog kruženja sokova ; o hibridaciji i selekciji govori se u odeljku o razmnožavanju loze semenom. Izostavljeno je poglavlje o parazitnim gljivicama i štetočinama, a skraćeno je poglavlje koje se odnosi na filoksernu zarazu i klimu, tako da je zadržano u obimu neophodnom za celinu predmeta, s obzirom da to gradivo ulazi u nastavni program drugih predmeta.
S druge strane, dodati su novi delovi i poglavlja. Na prvom mestu dodat je jedan veći uvod sa sledećim poglavljima: značaj vinogradarstva za našu zemlju; preistorijska (fosilna) loza; istorija kulture vinove loze; današnje vinogradarstvo u svetu; vinogradarstvo u pojedinim zemljama i kratak pregled vinogradarstva u FNRJ. U prvom delu „Poznavanje i razmnožavanje vinove loze“ dodato je poglavlje: Familija Ampelideae. Trećem delu „Odgajivanje čokota i obrada vinograda“ dodato je poglavlje: „Gajenje stonog grožđa“.
U specijalnom su poglavlja: „Kratak istorijat ampelografije“; „Klasifikacija loze za proizvodnju grožđa“ i „Opis loznih podloga“.
U pojedinim poglavljima učinjene su veće dopune i izmene. Tako je poglavlje „Život vinove loze“ prerađeno prema savremenom gledištu ruskih autora. U poglavlju „Razmnožavanje vinove loze semenom“ razrađena je selekcija i hibridacija u vinogradarstvu. U poglavlju „Kalemljenje“ prošireno je gradivo koje se odnosi na posledice kalemljenja, a radi preglednosti navedeni su svi načini kalemljenja, primenjivani u vinogradarstvu. Poglavlju „Pripremanje zemljišta“ dodato je gradivo o izradi terasa. Poglavlje „Obrađivanje vinograda“ dopunjeno je gradivom o mehanizaciji. U četvrtom delu poglavlje „Povrede vinove loze od nepogoda“ dopunjeno je gradivom o proceni šteta od grada, s obzirom na uvođenje obaveznog osiguranja, a dodato je i poglavlje „Bolesti čiji su uzroci nepoznati“.
U specijalnom delu red već navedenih dopuna, dodata je grupa „Novije stone sorte“ tj. opis novih sorata stvorenih hibridacijom u Madžarskoj, Italiji i SSSR-u.
Ovde su pomenute krupnije izmene. Međutim, kroz celo gradivo izvršene su manje ili veće dopune prema novijoj literaturi, koja mi je došla do ruku, iako dosta u skučenom obimu, što se vidi iz spiska literature upotrebljene pri izradi drugog izdanja.
Da bi, pak, studentima pružio što savremeniji udžbenik poslužili su mi za ugled, i široko sam se koristio drugim izdanjem „Lozarstva“ od profesora N. Nedeljčeva, koje je štampano 1946 godine i „Ampelografije“ koja je štampana 1938 godine u izdanju Univerziteta u Sofiji, i to kao udžbenik za studente tamošnjeg Poljoprivrednog fakulteta.
S obzirom, pak, da između jugoslovenskog i bugarskog vinogradarstva ima mnogo dodirnih tačaka, to su se mnoga izlaganja i rezultati dobiveni u Bugarskoj mogli primeniti i na naše prilike. To mi je pak omogućio prof. Nedeljčev koji mi je odobrio da se njegovim delima koristim, na čemu sam mu mnogo zahvalan.
Podvlačim da su poglavlja: Preistorijska fosilna loza, Istorija kulture vinove loze, Vinogradarstvo u pojedinim zemljama, Familija Ampelideae, Kratak istorijat ampelografije, Klasifikacija loze za proizvodnju grožđa i Opis loznih podloga, sa izvesnim izmenama uzeta iz gore navedenih dela. Prema gornjem autoru obrađena je i selekcija i hibridacija loze i izvršen je niz dopuna u drugim poglavljima. Isto tako, iz gornjeg dela pozajmljen je i veći broj slika i tabela što je u tekstu označeno.
30 avgusta 1947 godine
Aleksandrovac — Župa.
Ing. Vukašin Toskić,
docent za vinogradarstvo i podrumarstvo na
Poljoprivredno-Šumarskom fakultetu u Beogradu
SADRŽAJ
Iz predgovora prvom izdanju
Predgovor drugom izdanju
UVODNI DEO
I Značaj vinogradarstva za našu zemlju
II Preistorijska (fosilna) loza
III Istorija kulture (gajenja) vinove loze
IV Današnje vinogradarstvo u svetu
A. Površina pod vinovom lozom na zemaljskim poluloptama
1) Severna polulopta: a) Evropa, b) Severna Afrika, c)Azija, d) Severna Amerika
2) Južna polulopta: a) Južna Amerika, Južna Afrika, c) Australija
B. Prinosi vina na pojedinim zemaljskim poluloptama
1) Severna polulopta: a) Evropa, b) Azija, c) Severna Afrika
2) Južna polulopta: a) Južna Amerika, b) Južna Afrika, c) Australija
C. Svetska proizvodnja vina
1) Severna polulopta: a) Evropa, b) Azija, c) Severna Afrika, d) Severna Amerika
2) Južna polulopta: a) Južna Amerika, b) Južna Afrika, c) Australija
V Vinogradarstvo u pojedinim zemljama
1) Australija
2) Amerika: a) Sjedinjene Američke Države, b) Kanada, c) Argentina, d) Čile, e) Brazilija, f) Urugvaj, g) Peru, h) Bolivija
3) Afrika: a) Maroko, b) Alžir, c) Tunis, d) Južno-afrička unija
4) Azija: a) Kipar, b) Palestina, c) Turska, d) Iran, e) Turkestan
f) Vinogradarstvo u SSSR-u
f-1) Azijski deo SSSR-a, Gruzijska SSR, Azerbejdžanska SSR, Jermenska SSR, Uzbekajska SSR, Tadžiska SSR, Kazahska SSR, Turkmenska SSR, Kirgiska SSR
5) Evropa: a) Evropski deo SSSR-a: Ukrajinska SSR, Moldavska SSR, Ruska SFSR, Dagestanska SSSR
Gajenje vinove loze u severnim rejonima SSSR
PlansEo unapređenje vinogradarstva u SSSR
b) Rumunija, c) Bugarska, d) Grčka, e) Mađarska, f) Austrija, g) Čehoslovačka, h) Nemačka, i) Švajcarska, j) Italija, k) Francuska, 1) Španija, m) Portugalija
VI Pregled vinogradarstva u FNRJ
1) Narodna Republika Slovenija
2) Narodna Republika Hrvatska: a) Hrvatska i Slavonija, b) Dalmacija, c) Istra
3) Narodna Republika Bosna i Hercegovina
4) Narodna Republika Crna Gora
5) Narodna Republika Makedonija
6) Narodna Republika Srbija: a) Srbija, b) Autonomna pokrajina Vojvodina, c) Autonomna oblast Kosova i Metohije
7) Teškoće sa kojima se borilo vinogradarstvo u Jugoslaviji do 1941 godine
8) Vinogradarstvo pod okupacijom
9) Šta je preduzeto u FNR Jugoslaviji za plansko unapređenje vinogradarstva
Opšte vinogradarstvo
PRVI DEO
Poznavanje i razmnožavanje vinove loze
I Familija Ampelideae Kunth (Vitaceae) vinjage
1) Rodovi loze sa kojima su činjeni pokušaji da se iskoriste u vinogradarstvu
2) Vitis vinifera L
II Domaća loza i filokserna zaraza
1) Stari vinogradi i njihova propast od filoksere
2) Važnije osobine domaće loze
3) Filoksera i njeno dejstvo na lozu
4) Povrede od filoksere: a) nodoziteti, b) tuberoziteti
5) Odbrana vinove loze od filoksere: a) odbrana hemijskim sredstvima, b) natapanje vinograda
III Organi vinove loze i njihov rad
1) Koren vinove loze: a) postanak i sastav korena, b) pravac rasprostiranja korena, c) adventivni koren
2) Stablo (krlja, glava)
3) Loza: a) vrste loze i njihov postanak, b) sastav loze
4) Lišće vinove loze: a) oblik lista, b) uloga lista
5) Okca i zaperci: a) vrste okaca, b) zaperci, c) sastav i razvijanje okca
6) Grozd i rašljike: a) grozd, b) rašljike
7) Cvet vinove loze
8) Fiziološke osobine cvasti – grozda i cveta
9) Bobica: a) pokožica, b) meso, c) semenke
IV Život vinove loze
1) Biološki ciklus loze
2) Razne faze u razviću loze: 1 faza — zimski odmor, 2 faza suzenje (plakanje) vinove loze, 3 faza — kretanje (pupljenje) i listanje (lastarenje) vinove loze, 4 faza — cvetanje i oplođavanje vinove loze, 5 faza — razvijanje bobice, 6 faza — sazrevanje grožđa, 7 faza -— priprema za zimski odmor
3) Trajanje vegetacije i klasifikacija sorata prema vremenu sazrevanja grožđa
4) Dužina života vinove loze
5) Fenološka posmatranja kod loze
V Način razmnožavanja vinove loze
A. Razmnožavanje loze smenom
1) Mogućnost razmnožavanja loze semenom
2) Selekcija loze: a) masena negativna selekcija, b) masena pozitivna selekcija, c) individualna selekcija
3) Hibridacija u vinogradarstvu: a) cilj hibridacije, b) rodni hibridi, c) stari rodni hibridi, d) novi rodni hibridi, e) noviji radovi u hibridaciji kod vinove loze
4) Obeležavanje hibrida
5) Tehnika hibridacije
6) Prenošenje osobina kod hibrida
7) Ksenija kod vinove loze
8) Dobijanje novih sorata mutacijom pupoljaka: a) promene na plodu, b) promene oblika lista
B. Razmnožavanje segmentacijom
1) Položnica: a) obična položnica, b) strmoglava položnica, kineska položnica
2) Potapanje — povaljivanje čokota
3) Reznice: a) osobine i vrste reznica (reznice sa 1 okcem, reznica sa 2 okca, obična reznica), b) ožiljavanje reznica i njihova priprema za sađenje, c) izbor lastara za reznice,
d) uslovi za ožiljavanje reznica, e) prporenje reznica (prporenje u jarkove, prporenje sadiljkom), f) odgajivanje, vađenje i klasiranje prporaka, g) trapljenje prporaka
VI Važnije podloge za kalemljenje loze
1) Traženje dobrih podloga
2) Osobine dobre podloge: a) otpornost prema filokseri, b) afinitet, c) izdržljivost podloge na krečnom zemljištu,d) izdržljivost podloge u zbijenom, vlažnom i suvom zemljištu, e) ožiljavanje podloga, f) bujnost podloge
3) Čiste američke podloge
4) Ameriko-američki hibridi
5) Evropsko-američki hibridi
VII Proizvodnja reznica američke loze
1) Podizanje matičnjaka američke loze: a) lozni rasadnik, b) izbor predela i položaja za matičnjak, c) izbor i priprema zemljišta, d) sađenje matičnjaka
2) Obrađivanje matičnjaka: a) radovi za prve 3 godine, b) rezidba američke loze (rezidba u glavu, rezidba na reznike), c) redovni radovi u matičnjaku
3) Utvrđivanje potpornih predmeta za lozu: a) kolje, b) stubovi sa žicom (u vidu piramide, u vidu kućnjeg krova), c) horizontalna žičana konstrukcija, d) krstovi
4) Skidanje i čišćenje reznica i njihov prinos
5) Trapljenje reznica: a) trapljenje u trapu, b) trapljenje napolju
6) Pakovanje i ekspedicija reznica
VIII Kalemljenje vinove loze
1) Opšta pravila o kalemljenju loze: a) kalemljenje loze i njegov cilj, b) srašćivanje kalemova, c) uslovi za dobar prijem kalemova (toplota, vlaga, vazduh), d) posledice kalemljenja (promene koje su posledica novog načina ishrane: 1) zadebljanje na spojnom mestu, 2) različita sposobnost za ishranu, 3) razlika u debljanju između vijoke i podloge, bujnost čokota; razlika u sadržini skroba, razlika u razgranjavanju, razlika u boji lišća, osetljivost prema kriptogamskim bolestima, rodnost čokota, kvalitet vina, specifične promene kao posledica kalemljenja), e) skidanje vijoka, f) razni načini kalemljenja (kalemljenje u procep, kalemljenje na sedlo, kalemljenje na izrezan procep, kalemljenje sa strane, englesko spajanje, kalemljenje očenjem), g) vezivo i melemi
2) Kalemljenje loze na stalnom mestu: a) kalemljenje na zrelo u vinogradu (kalemljenje u običan procep, kalemljenje u ceo procep, uslovi za srašćivanje kalema, nega okalemljene loze), b) kalemljenje na zeleno u vinogradu (vreme kalemljenja, odgajivanje podloge u drugoj godini, snabdevanje vijokama, izbor i spremanje podloga i vijoka, način zelenog kalemljenja: 1. kalemljenje preko članka, 2. kalemljenje preko zglavka, vezivanje kalema, visina spojnog mesta: 1 nisko kalemljenje, 2 visoko kalemljenje. Nega zelenih kalemova, uslovi za uspeh, c) kalemljenje zrelo na zeleno
IX Proizvodnja loznih kalemova
1) Izbor prporišta
2) Proizvodnja kalemova kalemljenjem na zrelo: a) stratifikala, pribor i materijal (sanduci, strugotina, mahovina, drveveni ugalj, sumporni prah), b) vreme kalemljenja, c) priprema reznica i vijoka, d) englesko spajanje, e) stratifikovanje, f) nega kalemova u stratifikali, g) prporenje kalemova (1 prporenje u jarkove, 2 prporenje pod kolac), h) nega kalemova u prporištu, i) vađenje i klasiranje kalemova, j) trapljenje kalemova, k) pakovanje i ekspedicija kalemova
3) Kalemljenje prporaka
4) Proizvodnja kalemova kalemljenjem na zeleno
DRUGI DEO
Podizanje vinograda
I Uticaj okolne sredine na lozu (ekologija)
1) Klima: a) toplota (toplotne sume), b) svetlost, c) vlaga, (raspored vlage na razne krajeve, sezonska podela vlage), d) vetrovi (vrste vetrova)
2) Uzroci raznolikosti klime: a) geografska širina, b) blizina mora i velikih voda, c) nadmorska visina
3) Klima (podneblje naše države: a) oblast visijske klime, b) oblast istočne klime, c) oblast Srednje-evropske klime, d) oblast srednje-evropske istočne klime, e) oblast istočno-visijske klime, f) oblast jadranske klime, g) oblast jadransko-visijske kiime, h) oblast jegejsko-istočne klime (1. zapadni pojas, 2. istočni pojas, 3. Metohija), i) uticaj klimatskih promena na lozu
4) Položaj: a) ravnica i brežuljak, b) odnos položaja prema suncu, c) nagib položaja, d) šuma, e) najpogodniji položaj za dobra vina, f) pristupačnost i bezbednost položaja
5) Zemljište: a) uticaj fizičkog sastava zemljišta na lozu, b) uticaj hemijskog sastava zemljišta na lozu (kreč, gvožđe, kuhinjska so, humusne materije, azotne materije, fosforne soli, kalijeve soli), c) uticaj boje zemljišta na uspevanje vinove loze
II Izbor podloge i rodne loze za vinograd
1) Izbor podloge za vinograd; skala za izbor podloga
2) Izbor sorte rodne loze za vinograd: a) izbor sorte prema cilju gajenja, b) izbor sorte prema klimi, c) izbor sorte prema zemljištu, d) rejoniranje i utvrđivanje loznog sortimenta
III Pripremanje zemljišta za zasađivanje vinograda i utvrđivanje naslona na lozu
1) Pripremanje zemljišta za vinograd: a) krčenje, b) niveliranje (planiranje, poravnanje), c) terasiranje, d) dreniranje (odvodnjavanje), e) planiranje u zadružnom vinogradarskom gazdinstvu, f) rigolovanje-riljanje (koristi od rigolovanja, vreme rigolovanja, dubina rigolovanja, način rigolovanja mekog zemljšta, rigolovanje kamenitog zemljišta, delimično rigolovanje, kopanje jama, kopanje rovova)
2) Sađenje vinograda: a) vreme sađenja, b) razdaljina sađenja (uticaj vlage na razdaljinu sađenja, razdaljina sadenja i kvalitet vina, uticaj vlažnosti i plodnosti zemljišta na razmak pri sađenju, uticaj bujnosti sorte, načina rezidbe i načina obrađivanja na razmak sađenja), c) pravac redova i razni načini sađenja (sadenje bez pravilnih redova, sađenje u obliku pravougaonika, sađenje u obliku kvadrata, sađenje u ravnostranom i ravnokrakom trouglu, sađenje u aleje), d) broj čokota na 1 hektar prema različitom razmaku i načinu sađenja, e) obeležavanje mesta za sađenje (obeležavanje za kvadrat, obeležavanje za ravnostrani trougao), f) dubina sađenja, g) sađenje loze (sađenje neožiljenih kalemova, sađenje ožiljenih kalemova), h) sađenje vinograda na živom pesku, i) popunjavanje praznih mesta, j) nega kalemova u novozasađenom vinogradu
3) Utvrđivanje naslona za lozu: a) kolje, b) špaliri (stubovi, žica), c) povećavanie trajašnosti naslona (nagorevanje, impergniranje u plavom kamenu, impregniranje u katranu)
TREĆI DEO
Odgajivanje čokota i obrada vinograda
I Radovi u vinogradu za, prve tri godine
1) Radovi u prvoj godini
2) Radovi u drugoj godini
3) Radovi u trećoj godini
II Orezivanje Ioze
1) Važnost rezidbe
2) Vrste loze na čokotu i rodnost okaca: a) vrste loze na čokotu, b) rodnost pojedinih okaca na lozi (uticaj sorte loze, uticaj zrelosti lastara, uticaj toplote za vreme razvića pupoljaka)
3) Dejstvo vlage na način orezivanja loze: a) razvijanje okaca pod pritiskom vode, b) naterivanje vode u okca putem orezivanje lastara, c) uticaj bujnosti loze na njenu rodnost, d) uticaj količine vlage na dužinu orezivanja
4) Izbor visine i širine osnovnog oblika čokota: a) uticaj visine okaca na bujnost i rodnost lastara, b) visina krlje prema podneblju, c) visina krlje prema zemljištu i bujnosti podloge, d) visina krlje prema kvalitetu grožđa i načinu obrade vinograda
5) Dužina orezivanja rodne loze: a) orezivanje loze kod bujnog i kod slabog čokota, b) orezivanje loze kod stonih i vinskih sorata, c) savijanje lukova ostavljenih rezidbom
6) Opterećenje čokota rodom putem rezidbe: a) rodnost čokota i kvalitet vina, b) odnos rodnosti loze prema jačini čokota, c) utvrđivanje broja rodnih okaca na čokotu pri rezidbi
7) Odabiranje rodne loze za rezidbu: a) izbor kondira prema položaju koji rodna loza zauzima, b) izbor kondira prema izgledu loze
8) O vremenu orezivanja loze: a) jesenja i prolećna rezidba, b) uticaj vremena rezidbe na kretanje (pupljenje), c) uticaj vremena rezidbe na bujnost čokota, d) uticaj vremena rezidbe na rodnost, e) uticaj vremena rezidbe na kvalitet grožđa, f) kombinovana rezidba ili čišćenje vinograda, e) orezivanje mladih i slabih vinograda
9) Pribor za rezidbu i način otsecanja loze: a) kosiri i makaze, izbor mesta na lozi za rez
III Važniji načini rezidbe
1) Niska krlja sa kratkim kondirima: a) rezidba na krakove (stvaranje oblika, redovna rezidba), lepezasti oblik rezidbe, b) rezidba „uglavu“ (stvaranje oblika, redovna rezidba), c) upoređenje župske i krajinske rezidbe
2) Niska krlja sa luokvima: a) Gijov način rezidbe (stvaranje oblika, redovna rezidba, gajenje loze na špalirima ili uz pritku), b) splitska rezidba, c) dvogubi Gijov način rezidbe, d) Gijov-Pusarev način rezidbe, c) Marožerova rezidba
3) Visoka krlja sa kratkom ili dugačkom rezidbom: a) položena kordunica (kordunica sa kratkom rezidbom — Roajatska rezidba ili jednostrana korđunica, kordunica sa dugačkom rezidbom — Kazenavljeva rezdba), b) Tomrijske kordunice (uspravna Tomrijska kordunica, horizontalna Tomrijska kordunica), c) Mozerova kordunica, d) Čardaklije, osmanluci, loznice IV Gajenje čokota, za vreme vegetacije
1) Uklanjanje površinskih žilica i izdanaka
2) Orezivanje zelenih delova loze (zelena rezidba) : a) lačenje (očenjivanje, plijevljenje), b) prekraćivanje lastara (zakidanje – pinsiranje rodnih lastara, zalamanje lastara), c) uklanjanje i zakidanje zaperaka, d) uklanjanje donjeg lišća (uticaj svetlosti na sazrevanje grožđa, uticaj temperature vazduha na sazrevanje grožđa)
3) Vezivanje lože: a) cilj vezivanja, b) vreme i način vezivanja loze
4) Dobijanje krupnijeg grožđa: a) proređivanje grozdova, b) proređivanje bobica na grožđu, c) prstenovanje
V Obrađivanje vinograda
1) Opšte napomene o obradi zemljišta u vinogradu
2) Zagrtanje vinograda i duboka zimska kopnja
3) Odgrtanje
4) Prolećna duboka kopnja
5) Prašenje: a) cilj prašenja, b) dubina prašenja, c) broj prašenja, d) opasnost od prašenja
6) Ručna obrada i pribor
7) Obrada zapregom
8) Motorna obrada
9) Sistem plitke obrade zemlje
10) Obrada po sistemu Moroger
11) Duboka obrada bez prevrtanja zemlje
12) Uništavanje korova prskanjem pomoću sumporne kiseline
VI Bubrenje vinograda
1) Način hranjenja vinove loze
2) Godišnja količina mineralne hrane koju loza iz zemlje iscrpi i potreba đubrenja
3) Podela mineralne hrane na pojedine delove čokota
4) Uticaj đubrenja na jačinu i rodnost vinove loze
5) Uticaj đubrenja na kvalitet vina
6) Kretanje hranljivih sastojaka u toku vegetacije i njihova uloga
7) Prirodna — organska ili potpuna đubriva: a) stajnjak, b) kompost, c) zeleno đubre (podorina)
8) Veštačka đubriva: a) azotna đubriva (čilska šalitra, amonium-sulfat, kalcijum-nitrat, kalcijum-cijanamid (karbamid), b) fosforna đubriva (superfosfat, Tomasovo brašno), c) kalijumova đubriva (kainit, kalijum-sulfat, kalijeva 40% so, kalijum-karbonat, kalijum-nitrat, pepeo),d) kreč i gips
9) Osnovna načela za đubrenje vinograda
10) Izbor đubriva
11) Količina đubriva na 1 ha vinograda
12) Đubrenje matičnjaka
13) Đubrenje prporišta
14) Mešanje raznih vrsta đubriva
15) Vreme đubrenja
16) Rasturanje đubriva
VII Zalivanje vinove loze
VIII Gajenje stonog grožđa
1) Važnost gajenja stonog grožđa
2) Krajevi koji dolaze u obzir za gajenje stonog grožđa
3) Izbor položaja za gajenje stonog grožđa
4) Izbor zemljišta za gajenje stonog grožđa
5) Izbor podloga za stone sorte
6) Izbor sorata za gajenje stonog grožđa
7) Rastojanje pri gajenju stonog grožđa
8) Pravac redova i način sađenja vinograda pri gajenju stonog grožđa
9) Nasloni za lozu pri gajenju stonog grožđa
10) Rezidba stonih sorata loze
11) Nega čokota stonih sorata za vreme vegetacije
12) Berba stonog grožđa
13) Sortiranje i pakovanje stonog grožđa
14) Kontrola izvoza stonog grožđa
ČETVRTI DEO
Povrede vinove loze
I Povreda vinove loze od nepogoda, niske i visoke temperature
1) Povrede od grada i groma: a) grom, b) grad
2) Procena štete od grada na vinogradima: a) opšti karakteristični znaci povreda od grada, b) povrede od grada, pre i toku i odmah posle cvetanja, c) povrede na peteljkama i zelenim bobicama, d) povrede na grožđu za vreme i posle šarka, e) od čega zavisi jačina štete pričinjene gradom, f) povrede od atmosferskih uzroka i uticaja, g) važnije bolesti koje izazivaju povrede na grožđu, h) metode za određivanje veličine štete od grada (metoda merenjem grožđa, metoda prebrojavanja grozdova, metoda procenom od oka), i) utvrđivanje štete u velikim vinogradima, j) utvrđivanje štete u prporištu, k) utvrđivanje štete u matičnjaku
3) Povrede od mrazeva i slane: a) osetljivost loze prema hladnoći, b) jesenji mrazevi, c) zimski mrazevi, d) prolećni mrazevi, e) sprečavanje prolećnih mrazeva (izbor položaja i zemljišta, izbor sorte loze, obrada zemijišta, rezidba, premazivanje čokota rastvorom zelene galice, zaklanjanje loze od vedrog neba, veštački oblaci), f) orezivanje zelenih lastara oštećenih mrazom
4) Trajne povrede prouzrokovane mrazom: a) šarenilo na lišću, b) guke na čokotu
5) Povrede na lozi usled visoke temperature
II Bolesti usled nenormalnog kruženja sokova
1) Hloroza: a) od čega zavisi jačina hloroze, b) sredstva protiv hloroze
2) Padavica — kaplja (apopleksija)
3) Crvenilo na lišću
4) Rehuljavost (osipanje) i sitnozrnost grožđa
III Bolesti čiji su uzroci nepoznati
1) Potamnjivanje lišća (brunnissure)
2) Pocrnjivanje lastara
Specijalno vinogradarstvo — ampelografija
I Kratka istorija | važnost ampelografije
II Klasifikacija loze za proizvodnju grožđa, (Vitis vimfera)
III Opis loznih podloga
1) Karakteristični znaci
2) Koren
3) Stablo: a) glava, b) lastari, c) okca, d) list, e) rašljike, f) grozd
IV Čiste američke podloge
1) Riparija: a) riparija portalis
2) Rupestris: a) rupestris di Lot, b) rupestris № 9 Gete
3) Berlandijeri: a) berlandijeri Rességuier №1, b) berlandijeri Rességuier №2
V Ameriko-američki hibridi
1) Riparija-rupestris: a) riparija X rupestris br. 3309, b) riparija X rupestris Švarcman
2) Berlandijeri – riparija: a) berlandijeri – riparija br. 420A. b) berlandijeri – riparija Teleki Na 8B, c) berlandijeri- riparija Kober 5BB, d) berlandijeri – riparija Teleki № 5A
3) Rupestris-berlandijeri
VI Evropsko-američki hibirdi kao podloge:
a) prvobitna namena evropsko-američkih hibrida, b) aramon rupestris Ganzen №1, c) murveder X rupestris br. 1202, d) šasia berlandijeri № 41B
VII Direktno rodne sorte
1) Šta se očekivalo od direktno rodnih sorata
2) Stari direktnorodni hibridi: a) otelo, b) herbemon, c) noa, d) aelavare i e) izabela
3) Novi rodni hibridi: a) Sajbel br. 1000, Sajbel br. 5409, b) Kuder №3, Kuder №4
4) Mogućnost gajenja novih rodnih hibrida kod nas
VIII Važnije sorte domaće vinove loze — Vitis vinifera, koje se gaje u našoj zemlji
A. Sorte za crna vina, visokog kvaliteta
1) Blatina
2) Vranac
3) Kratošija
4) Burgundac crni
5) Kaberne
B. Sorte za dobra crna vina
6) Frankovka
7) Prokupac
8) Začinak
9) Skadarka
10) Portugizac
11) Stanušina crna
12) Tikveška
13) Ohridsko crno
14) Plavac mali
15) Okatac (glavinuša)
16) Ninčuša
17) Plavka (plavina)
C. Sorte za slaba crna vina
18) Kadarun
19) Kavčina (ženetova crnina)
D. Sorte za bela vina boljeg kvaliteta
20) Žilavka
21) Krkošija
22) Bena
23) Vugava
24) Maraština
25) Bagrina
26) Semijon
27) Sovinjon
28) Rizling talijanski
29) Rizling rajnski
30) Burgundac beli
31) Burgundac sivi
32) Silvanac zeleni
33) Traminac crveni
E. Sorte za dobra bela vina
34) Šipon-moslavac
35) Smederevka
F. Sorte za slabija bela vina
36) Plovdina
37) Ružica
38) Slankamenka
39) Kreaca
40) Kraljevina
41) Plavac žuti
G. Rane stone sorte
42) Madlen anževin
43) Čabski biser
44) Beli medenac
45) Slatki marseljac
46) Bela šasla
H. Muskatne sorte
47) Bela tamnjanika
48) Crvena tamnjanika
49) Crna tamnjanika
50) Hamburški muskat
51) Malaga (Aleksandrijski muskat)
I. Pozne stone sorte
52) Valandovski crveni drenak
53) Valandovski beli drenak
54) Afus-ali
55) Gilibarka
56) Čikarda (sultanina)
57) Sultanija (razakija)
58) Čauš
59) Adakalka crvena i bela
60) Drenkovi beli, crveni i crni
J. Novije stone sorte
61) Muskat I. Oliver
62) Bernat Jovan
63) Muskat kraljica vinograda
64) Kraljica Jelisaveta
65) Muskat supruge Matijas Jovana
66) Italija
67) Rani VIR-a
68) Uzbekistanski muskat
69) Pobeda
Literatura