Udžbeiik Vinogrаdаrstvo zа IV rаzred srednjih poljoprivrednih školа obuhvаtа mаteriju iz oblаsti gаjenjа i nege vinove loze, berbe i čuvаnjа grožđа, osnove selekcije i аmpelogrаfije. Premа tome, ovаj udžbenik, koji je inаče nаstаvаk Vinogrаdаrstvа zа III rаzred srednjih poljoprivrednih školа, trebа dа pruži učenicimа svа onа znаnjа kojа su im neophodnа dа bi se što brže uključili u proizvodni proces intenzivnog vinogrаdаrstvа.

Ovo utoliko pre, jer se u Perspektivnom plаnu privrednog rаzvojа nаše zemlje u oblаsti vinogrаdаrstvа predviđа orijentаcijа nа visokointenzivno vinogrаdаrstvo, kаko nа društvenom sektoru, tаko i u kooperаciji sа poljoprivrednim gаzdinstvimа privаtnog sektorа. S obzirom nа ovu orijentаciju, kаo i ogromnа investii,ionа sredstvа kojа se morаju uložiti pri podizаnju intenzivnih vinogrаdа, srednje stručni kаdаr tаkođe morа biti osposobljen dа može nаjаktivnije učestovаti u аkciji zа povećаnje prinosа i dobijаnjа visokog kvаlitetа proizvodа u vinogrаdаrstvu, jer je to jedаn od bitnih preduslovа dа se ovа grаnа podigne nа onаj stepen rаzvojа, koji to sаvremenа nаukа i tehnikа omogućаvаju.

Dr Lazar M. Avramov

Sadržaj

Predgovor

I. REZIDBE VINOVE LOZE

A Rezidbа nа zrelo
Oblici čokotа i nаčin rezidbe
Župski nаčin rezidbe
Krаjinski nаčin rezidbe
Gijez jednogubi nаčin rezidbe
Gijev — Pusаrev nаčin rezidbe
Gijev dvogubi nаčin rezidbe
Roаjаtskа kordunicа
Skljаrovа kordunicа
Visokа kordunicа
Silvoz kordunicа
Višesprаtnа kordunicа
Arаđi sistem
Obnovа i rekonstrukcijа čokotа
Rezidbа nа zeleno
Lаčenje lаstаrа
Prekrаćivаnje lаstаrа
Uklаnjаnje i zаkidаnje zаperаkа
Prstenovаnje lаstаrа
Proređivаnje grozdovа i bobicа
Veštаčko i dopunsko oprаšivаnje
Vezivаnje loze

II. OBRAĐIVANJE ZEMLJIŠTA U VINOGRADU

Jesenjа obrаdа zemljištа
Prolećnа obrаdа zemljištа
Letnjа obrаdа zemljištа
Borbа protiv korovskih biljаkа
Mulčirаnje zemljištа
Podrivаnje zemljištа
Gаjenje međukulturа u vinogrаdu

III. ORUĐA I MAŠINE U VINOGRADARSTVU

Pribor i аlаt zа ručnu obrаdu zemljištа
Oruđа i mаšine zа zаprežnu obrаdu
Vučne mаšine zа mehаnizovаnu obrаdu zemljištа
Mаšine zа moto-mehаnizovаnu obrаdu zemljištа i ostаle rаdove u vinogrаdаrstvu

IV. ĐUBRENJE VINOGRADA

Potrebа zа đubrenjem vinogrаdа
Ulogа pojedinih elemenаtа u životu vinove lozze
Uticаj đubrenjа nа prinos vinove loze
Uticаj đubrenjа nа kvаlitet grožđа i vinа
Izbor đubrivа u vinogrаdаrstvu
Osnovnа nаčelа đubrenjа
Vreme đubrenjа
Nаčini rаsturаnjа đubrivа
Potrebne količine đubrivа i perioditet đubrenjа
Količine đubrivа zа đubrenje mаtičnjаkа
Količine đubrivа zа đubrenje loznog prporištа

V. ZALIVANJE VINOVE LOZE

Uticаj zаlivаnjа nа vinovu lozu
Vreme zаlivаnjа
Zаlivne norme
Nаčini zаlivаnjа

VI. POVREDE VINOVE LOZE

Povrede od grаdа
Povrede od gromа
Povrede od mrаzа i slаne
Povrede od visoke temperаture
Povrede nаstаle prilikom obrаde zemljištа i nege loze

VII. BERBA, PAKOVANJE, TRANSPORT I ČUVANJE STONOG GROŽĐA

Utvrđivаnje zrelosti grožđe
Berbа grožđа
Klаsirаnje i pаkovаnje stonog grožđа
Trаnsport stonog grožđа
Čuvаnje stonog grožđа

VIII. SELEKCIJA VINOVE LOZE

Uvod
Ukrštаnje — polnа hibridizаcijа
Dobijаnje novih sorti mutаcijom pupoljаkа
Vegetаtivno odаbirаnje
Introdukcijа sorti

AMPELOGRAFIJA

(Specijаlno vinogrаdаrstvo)

I. OPŠTI DEO

II. LOZNE PODLOGE OTPORNE PREMA FILOKSERI

Američke vrste i njihovi vаrijeteti
Američko-аmerički hibridi
Evropsko-аmerički hibridi

III. VAŽNIJE SORTE VITIS VINIFEREAE KOJE SE GAJE U FNRJ

A. Vinske sorte
а) Sorte zа crnа vinа visokog kvаlitetа
b) Sorte zа dobrа crnа vinа
v) Sorte zа slаbа crnа vinа
g) Sorte zа kvаlitetnа belа vinа
d) Sorte zа belа muskаtnа vinа
đ) Sorte zа dobrа belа vinа
e) Sorte zа slаbijа belа vinа
B. Stone sorte
а) Grupа nаjrаnijih stonih sorti
b) Rаne stone sorte
v) Srednje pozne stone sorte
g) Pozne stone sorte
B. Besemene sorte

IV. DIREKTNO RODNI HIBRIDI

а) Stаri direktno rodni hibridi
b) Novi rodni hibridi
Orijentаcioni normаtivi zа podizаnje i održаvаnje 1 hа intenzivnog vinogrаdа
Literаturа

VII. Berba, pakovanje, transport i čuvanje stonog grožđa

Kada grožđe stonih sorti sazri i sposobno je za potrošnju u svežem stanju, pristupa se berbi.

Utvrđivanje zrelosti grožđa

Zrelost grožđa se određuje na razne načine: organoleptički, hemijskim putem, pomoću širomera i refraktomerom.

Organoleptička metoda se sastoji u konstatovanju promena na lišću, šepurini, peteljčici, bobici, po ukusu soka koji je karakterističan za svaku sortu, po slasti i kiselosti soka itd.

Hemijskim putem se najtačnije može utvrditi sadržaj šećera i kiseline u grožđu, i ovo se čini u laboratoriji.

Međutim, u praksi se sadržaj šećera određuje pomoću širomera i refraktometra. Od širomera su najpoznatiji: Babov širomer koji direktno pokazuje procenat šećera, i Ekslov širomer koji pokazuje specifičnu težinu soka na osnovu koje se pomoću tablice izračunava procenat šećera.

Ukupna kiselina se određuje, tirtracijom sa NaOH. n-4 i izražava se u vinskoj kiselini.

Zrelost grožđa se utvrđuje na osnovu kretanja sadržaja šećera i kiseline.

Kod stonog grožđa se zrelost i vreme berbe ustanovljava i na bazi indeksa zrelosti. Naime, pokazalo se da svaka sorta ima određeni indeks koji se izražava sledećom formulom:

indeks zrelosti = % šećera / % kiseline

Prema ispitivanjima Poljoprivrednog fakulteta u Sofiji da bi se afuz-ali mogao brati, treba da ima indeks zrelosti 2,2 a smederevka 3,6.

Berba grožđa

Pošto se od stonog grožđa traži da zadovolji određene uslove, to se kod ovih sorti berba ne vrši u jednom navratu kao kod vinskih, već se ona vrši najmanje u dva ili tri navrata. Prema tome berbi se pristupa kada grozdovi i bobice ispune sledeće uslove:

• da je grožđe prijatnog ukusa i arome;
• da je dovoljno zrelo;
• da su grozdovi pravilno razvijeni i privlačnog izgleda;
• da su bobice ujednačene veličine, krupne, privlačne boje i da je pepeljak sačuvan;
• da je grožđe transportabilno;
• da je postignuta zrelost koja he odgovarati uslovima čuvanja grožđa.

Berbu treba obavljati po suvom i umereno toplom vremenu. Vlažno grožđe se ne sme brati jer brzo truli. Oštećeno grožđe od grada, bolesti i štetočina ne može se koristiti za potrošnju u svežem stanju, već se ono prerađuje u alkoholne i bezalkoholne proizvode.

Berba se vrši pomoću oštrog noža ili makaza. Postoje i specijalne makaze koje pri odsecanju grozda odmah ga prihvataju tako da se rukom on uopšte ne mora pridržavati. Prilikom berbe naročita pažnja se mora obratiti da se pepeljak ne skine, jer tada grožđe gubi u kvalitetu. Obrani grozdovi se slažu u gajbice položeno ili sa drškom (peteljkom) nagore. Kada se gajba napuni, odnosi se do mesta za klasiranje i pakovanje. Ako je mesto za klasiranje udaljeno od mesta berbe, onda se za prenos grožđa koriste specijalna vozila kao što su prikolice sa gumenim točkovima, kamioni i dr.

Grožđe ne sme dugo stajati posle berbe u vinogradu već se moraju odmah preduzeti mere da se ono klasira, pakuje i odprema na tržište ili u prostorije za čuvanje.

Klasiranje i pakovanje grožđa

Obrano grožđe se mora klasirati i pakovati. Ovo se naročito preduzima ako se ono šalje na udaljena tržišta ili će se duže čuvati. Vrši se u specijalnim prostorijama tzv. pakernicama. U njima, prijem i otprema grožđa mogu biti mehanizovani. Radnici koji su posebno obučavani za ovaj posao, pregledaju svaki grozd pri čemu odbacuju ozleđene, sitne, nedozrele i natrule bobice. Zatim grozdove ređaju u odgovarajuću ambalažu.

Za svaku sortu predviđeno je nekoliko kvaliteta koji su regulisani i određeni posebnim propisima (JUS).

Uporedo sa klasiranjem se vrši i pakovanje grozdova. Oni se ređaju položeno ili da im je peteljka okrenuta nagore. Ređanje se može obaviti u jedan ili dva i više reda, što zavisi od dužine transporta, da li će se duže čuvati itd. Najbolje je ako se grozdovi ređaju u jedan red. Da grožđe ne bi došlo u dodir sa zidovima drvene ambalaže i na taj način se oštetilo, treba postaviti specijalnu „masnu“ hartiju.

Ambalaža za pakovanje grožđa

Za pakovanje grožđa najčešće se upotrebljava sledeća ambalaža:

• mala otvorena plitka letvarica (holandez) dužine 45 cm, širine 28 cm, visine 9,5 cm, težine oko 0,5 kg, a zapremine 5,5 do 6,5 kg grožđa (sl. 49).
• srednja otvorena plitka letvarica (holandez) dužine 50 cm, širine 30 cm, visine 10 do 13 cm, težine oko 0,8 kg, a zapremine od 7 do 10 kg grožđa;
• velika otvorena plitka letvarica (holandez) dužine 56 cm, širine 37 cm, visine od 10 do 15 cm, težine 1 kg, a zapremine do 16 kg grožđa;
• zatvorena plitka letvarica dužine 52 cm, širine 30 cm, visine 9—11 cm, težine oko 0,9 kg, zapremine 8 do 12 kg grožđa;
• kosa mala letvarica (štajgna) sa razmaknutim letvicama, dno dužine 32 cm, širine 18 cm, sastavljene od jedne ili najviše dve daščice, poklopac dužine 48 om, širine 35 cm, visina letvarice 17,5 cm, težina iznosi oko 1,2 kg, a zapremina od 8 do 10 kg grožđa;

Pomenute letvarice se izdrveta (jela, smreča, topola).

Transport stonog grožđa

Stono grožđe je veoma osetljivo i nežno. Zbog toga se u toku transporta od mesta berbe i manipulativnih prostorija pa do tržišta ili skladišta mora obratiti posebna pažnja. Ukoliko se ovo zapostavi, grožđe se može u putu oštetiti i onesposobiti za potrošnju u svežem stanju. U toku transporta grožđe treba da sačuva svoju svežinu i da po izgledu podseća na sveže ubrano. Zbog toga, transportna sredstva treba da omoguće da se na najbrži način grožđe dostavi do mesta potrošnje, odnosno do mesta skladištenja. Ako su transportna sredstva neprikladna, grožđe se u putu ,,zamori“ (trgovački izraz) i kao takvo je bez veće trgovačke vrednosti.

Transportovanje grožđa se može obaviti na jedan od sledećih načina:

• ručnim nosilom za male količine grožđa i za neznatna rastojanja;
• manjim ručnim kolicima za transport na mala rastojanja sa kapacitetom od 100—200 kg;
• zaprežnim kolima sa gumenim točkovima i amortizerima sa kapacitetom od 300—800 kg;
• motornim vozilima za veća rastojanja, kao što su kamioni, kamionske ili traktorske prikolice ili kamioni hladnjače (sl. 50). Kapaciteti običnih motornih vozila se kreću od 1 000—3 000 kg, a kamiona hladnjača od 3 000—25 000 kg;
• železničkim transportnim uređajima. Vagoni mogu biti: obični, teretni, specijalni vagoni za transport voća i grožđa, vagoni hladnjače. Kapacitet jednog vozila se kreće od 6 000—10 000 kg grožđa;
• brodovima na rekama i morima, koji imaju za ove svrhe obične komore i komore sa rashladnim uređajima;
• transportnim avionima koji takođe mogu imati rashladne uređaje. Upotreba aviona za transport grožđa je neznatna.

Sl. 50. Kamion hladnjača

Izostavljeno iz prikaza

Čuvanje stonog grožđa

Da bi se produžila sezona potrošnje grožđa u svežem stanju pristupa se njegovom čuvanju. Postupci čuvanja stonog grožđa su danas toliko usavršeni, da se grožđe nekih sorti može sačuvati u svežem stanju i 6 do 8 meseci posle berbe.

Sve sorte se ne mogu podjednako dugo čuvati. Rane i srednje pozne sorte se mogu samo kraće vremena čuvati. Suprotno njima, pozne sorte se mogu mnogo duže čuvati.

Podatke koje imamo, pokazuju da se grožđe nekih naših sorti može čuvati izvesno vreme u hladnjači:

• afuz ali 1—2 meseca
• muskat hamburg 1—2 meseca
• smederevka 1—2 meseca
• zimsko belo 3—4 meseca
• crveni valandovski drenak 3—4 meseca

Na dužinu čuvanja stonog grožđa utiču razni činioci, među kojima su najvažniji: ekološki uslovi područja, lozna podloga, način proređivanja grozdova, navodnjavanje, zaštita od bolesti i štetočina, vreme berbe, priprema i transport do skladišta, temperatura skladišta, dezinfekcija protiv bolesti u skladištu i dr.

Načini čuvanja stonog grožđa

Stono grožđe se može čuvati:

• u evenkama;
• stratifikovano u poroznom materijalu (suvi pesak, isitnjena pluta, drvena strugotina);
• držanjem u prostorijama sa temperaturom od 4—8°C, pri čemu se deo lastara za koji je pričvršćen grozd potopi u posudu sa vodom;
• čuvanje u rashladnim prostorijama—hladnjačama.

Načini kao što su čuvanje u evenkama, stratifikovanjem, zatim držanje u prostorijama i potapanjem lastara u vodu, nemaju značaja za trgovinu i promet.

Međutim, danas se najviše primenjuje čuvanje grožđa u hladnjačama (sl. 51). Prednosti čuvanja u hladnjači su sledeće:

• hranljiva vrednost grožđa može se u potpunosti sačuvati;
• lakša je borba protiv prouzrokovača bolesti;
• gubici su neznatni;
• lakše se reguliše priliv stonog grožđa na tržište;
• moguće je skladirati velike količine, koje se lako kontrolišu.

Sl. 51. Čuvanje grožđa u hladnjači

Izostavljeno iz prikaza

Temperatura u hladnjači se kreće od 0 do —2°C što se utvrđuje za svaku sortu posebno.

Da bi se grožđe uspešno čuvalo, pre unošenja u hladnjaču mora se izvršiti njegovo predhlađivanje. Uporedo sa predhlađivanjem se vrši i dezinfekcija grožđa sa gasovitim sumporom (SO2).

III Važnije sorte

B. Besemene sorte

Sultanina bela

Sinonimi: čikarda, kišmiš beli, koshmich blanc, sultainino blanche, snltanma biainca, Cekirdeksiiz uznim, Thompson seedlesis. Poreklo: Potiče iz prednje Azije.

Rasprostranjenost: Gaji se u Turskoj, Grčkoj, Iranu, SSSR-u, Južnoj Africi, Australiji, Argentini, Čileu, Kaliforniji i mestimično u nekim drugim zemljama. Kod nas se gaji u NR Makedoniji, zatim u Dalmaciji, a može se naći i po koji čokot u NR Srbiji i NR Hrvatskoj.

Botanički opis: Čokot vrlo bujan. List je srednje veličine, okruglast, nekad nesimetričan, ceo ili trodelan. Zbog defekta u plodniku ne dolazi do obrazovanja semenki. Bobice su sitne do srednje krupnoće, duguljaste. Pokožica debela, zelenožute boje ili zelenoćilibarne, sa retkim sitnim crnim tačkicama. Sok bezbojan i bez izrazitog ukusa. Grozd je krupan, razgranat, obično sa dva krila, cilindričan, zbiven ili rastresit (sl. 95).

Agrobiološke karakteristike: Sazreva u III epohi. Težina grozda varira od 200—450 grama. Prinos je neredovan. Inače kada je zametanje bobica normalno, može dati veoma dobre prinose. Pri kratkoj rezidbi malo rađa. Najprikladnija je duga rezidba, jer su niža okca nerodna. Najbolje rezultate daje na plodnim, propusnim i toplim zemljištima. Vrlo povoljno reaguje na zalivanje. Okca izmrzavaju na — 16°C. Afinitet prema loznim podlogama je dobar.

Sl. 95. Sultanina bela

Izostavljeno iz prikaza

Privredno-tehnološke karakteristike: Sadržaj šećera varira od 18—24% a kiseline 4—5%o. Tipična stona sorta koja se zbog besemenosti prvegastveno suši. Grožđe u svežem stanju nema poseban ukus, ali osvežava i prija svojom sadržinom šećera. Osim toga, veoma je transportabilna, a može se držati i u hladnjači 2—3 meseca. Za preradu u slatko i kompot je takođe vrlo prikladna. Za sušenje se naročito gaji u Turskoj, SSSR-u, Grčkoj, Kaliforniji i drugim zemljama. Predstavlja jednu od najboljih besemenih sorti za sušenje.

Opšta ocena sorte: U našoj zemlji gaji se mestimično, a u poslednje vreme ozbiljno se pokušava sa njenim uvođenjem, u cilju oslobođavanja od uvoza suvog grožđa iz inostranstva. Najviše uslova za njeno gajenje ima u NR Makedoniji i na Primorju. Zbog toga što nema semenki, u nekim zemljama se rado troši i u svežem stanju.

Ostale poznate besemene sorte

Danas se u raznim zemljama čine sve ozbiljniji pokušaji na stvaranju novih besemenih sorti, koje će se koristiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, ili pak za razne prerađevine. Najpoznatije sorte iz ove grupe su:

1. Besemeni hibrid B-6. — Proizveden je u Bugarskoj ukrštanjem sultanije sa Italijom.
2. Korint. — Stara besemena sorta. Bobice su vrlo sitne i najviše se gaji u Grčkoj.
3. Perlet. — Međusortni hibrid proizveden u Kaliforniji. Sazreva nešto posle julskog muskata. Troši se u svežem stanju. Bobica ima veoma lepu ćilibarnu boju, meso vrlo ukusno. Vrlo je rodna i perspektivna sorta (sl. 96). Ima veoma lepu ćilibarnu boju, meso vrlo ukusno. Vrlo je rodna i perspektivna sorta (sl. 96).
4. Dilajt. — Međusortni hibrid proizveden u Kaliforniji. Sazreva posle julskog muskata.
5. Marija Pirovano. — Međusortni hibrid proizveden u Italiji, itd.