Savremena poljoprivredna praksa u svetu i kod nas potvrđuje da pčelarstvo u poljoprivredi i u agroindustrijskorn kompleksu u celini ima višestruki proizvodni i ekonomski značaj. Poslednjih godina u jugoslovenskoj poljoprivredi, s pravom se poklanja sve veća društvena pažnja i na toj osnovi postavljaju ambiciozniji razvojni programi pčelarske proizvodnje. Ova proizvodnja ima značajno mesto i u ostvarivanju politike i programa ekonomske stabilizacije. U tom cilju treba stvarati sve potpunije uslove i preduzimati adekvatne podsticajne ekonomske mere, koje će omogućiti da se postiže, pre svega visoko produktivna proizvodnja meda. Ovakav zahtev pored ostalog proizilazi iz stalno rastućih društvenih potreba za ovim proizvodom.

Med predstavlja posebno značajan i kvalitetan proizvod u ishrani jugoslovenskog stanovništva, jer ima svojstva preventivnog i dijetoterapeutskog sredstva u ishrani Ijudi. U njemu su sadržani voćni i grožđani šećer, mikroelementi, enzimi, vitamini i dr.

Pored toga, moguće je preko ostvarivanja visokih prinosa meda, postići i veću proizvodnju pratećih, takođe, značajnih pčelinjih proizvoda, kao što su: vosak, polenov prah, matični mleč, pmpolis, pčelinji otrov i dr. Ovi proizvodi predstavljaju dragocene sirovine za kozmetičku, farmaceutsku industriju, industriju kože i druge. Na primer vosak se kao sirovina koristi u proizvodnji oko 40 prerađevina.

Za medom i drugim pčelinjim proizvodima značajno je povećana tražnja i na svetskom tržištu, posebno u razvijenim zemIjama.

Pored neposrednih ekonomskih efekata koji nastaju proizvodnjom meda i drugih pčelinjih proizvoda, pčelarstvo ima i veliki agrotehnički i ekonomski značaj u poljoprivredi. Kao oprašivač biljaka pčela ima veliki uticaj na razvoj voćarske, ratarske i povrtarske proizvodnje. Svetska i naša naučna saznanja pokazala su da se razmeštanjem košnica sa pčelama u plantažnim voćnjacima ili na poljima suncokreta, krmnog i lekovitog bilja i povrtnjacima, mogu postići znatno veći efekti oprašivanja pojedinih biljnih vrsta i na toj osnovi ostvariti znatno veći prinosi po jedinici proizvoda kod ovih kultura.

Uz pomoć pčelarstva neposredno i posredno moguće je kod oko 50% biljnih vrsta uticati na porast prinosa i veći rast proizVodnje. Takode, pčelarska proizvodnja ima izuzetni strategijski značaj, naročito u brdsko-planinskim područjima naše zemlje.

Ovo proizilazi iz činjenice što se med može lako i dugotrajno čuvati kao rezerva hrane. Takođe, pčelinji proizvodi se mogu uspešno koristiti u terapeutsko rekonvalescentne svrhe.

Pojačana orijentacija u razvoju pčelarstva u našoj poljoprivredi, predstavlja značajnu šansu i u pogledu uslova za povećanje dohotka i poboljšanje ekonomskog položaja individualnih zemIjoradnika i radnika u društvenom sektoru poljoprivrede. Važno je istaći i činjenicu da pčelarstvo sve više predstavlja veoma značajno dopunsko zanimanje brojnih nepoljoprivrednika, pošto im ova proizvodnja omogućava da stiču dopunski dohodak a posebno uslove za veću rekreativnu aktivnost, koju sve više potencira ekonomski razvoj i rast životnog standarda. U tom smislu pčelarstvo pruža velike mogućnosti, jer predstavlja atraktivnu delatnost u kojoj se Ijudski rad postepeno afirmiše i kao životna potreba u Marksovom smislu reči.

Pri sagledavanju već iskorišćenih mogućnosti za dalji razvoj pčelarstva treba podsetiti i na činjenicu da naša zemlja raspolaže sa povoljnim prirodnim uslovima. Pored toga za razvoj u pčelarstvu značajno doprinosi skladna i raznovrsna struktura korišćenja zemljišta.

U razvoju i širenju pčelarstva neophodno je stalno obogaćivanje stručne literature, za osposobljavanje i obrazovanje sve brojnijih pčelara među individualnim zemljoradnicima kao i kod nepoljoprivrednika kojima je pčelarstvo dopunsko zanimanje, pa i zabava.

Knjiga dipl. inž. Božidara Veskovića, koju objavljujemo pod naslovom „Visoki prinosi meda“ u okviru biblioteke „Savremena poljoprivreda“ svakako predstavlja vidan doprinos obogaćivanju, stručne literature u oblasti pčelarstva. Sa stručnim knjigama do sada objavljenim u ovoj izdavačkoj kući, popularnim člancima u listu „Zadruga“ i reviji „Selo“, kao i po svojoj predavačkoj aktivnosti ovaj autor je poznat brojnim pčelarima širom Jugoslavije.
Polazeći od naučnih i tehnoloških dostignuća u pčelarskoj proizvodnji, Vesković, je u ovoj knjizi obradio uglavnom sva relevantna pitanja od kojih zavisi pčelarska proizvodnja u našoj zemlji.

U knjizi su razrađena uputstva za razrešavanje određenih tehničko-tehnoloških pitanja u savremenom pčelarstvu. Objašnjavaju se stručni postupci i metode podizanja, održavanja i repro- dukcije jakih pčelinjih društava. Ukazuje se na savremene postupke pripreme hrane, prihranjivanja, zaštite od bolesti i štetočina pčelinjih društava.

Tu su pored ostalog posebno obrađena i pitanja boljeg korišćenja pčela za oprašivanje bilja. To je osnova za povećanje prinosa i postizanje kvaliteta plodova i semena gajenih biljnih vrsta. Uz to se takođe obrađuju i drugi aspekti savremene agrotehnike u pčelarskoj proizvodnji.

Prof. dr JEREMIJA SIMIĆ

Sadržaj

Neka osnovna pravila gajenja pčela
Jako pčelinje društvo kao bitan faktor za visoku proizvodnju meda
Kako se stvaraju jaka pčelinja društva
Izimljavanje pčelinjih društava
Pčeliinja društva ne smeju gladovati
Frihranjivanje pčelinjih društava
Značaj polenovog praha
Hemljski sastav polenovog praha
Spravljanje pčelinje hrane od polenovog praha

Obezbeđenje polenovog praha
Dopuna nedostatka polenovog praha
Sakupljanje polenovog praha
Čuvanje polenovog praha
Neka mišljenja o polenovom prahu u ishrani ljudi
Način korišćenja polenovog praha
Prvi proletnji pregled pčelinjih društava
Saniranje pčelinjih društava
Pojava grabeži i borba protiv nje
Dodavanje matice
Uslovi za prijem matica

Mane matica
Kako se matica dodaje
Sređivanje pčelinjih društava sa lažnim maticama
Kako poznati društvo bez matice
Spajanje pčelinjih društava
Kvalitetno saće više meda
Aktiviranje pojilice na pčelinjaku
Proširivanje gnezda
Izjednačavanje pčelinjiih društava
Stvaranje jakih društava spajanjem
Dvomatični metod pčelarenja
Pčelarenje sa nukleusom

Samo jaka društva pred glavnu pašu
Još neke značajne mere do glavne paše
Osnovni uslovi za lučenje nektara
Faktori za lučenje nektara
Toplota vazduha i lučenje nektara
Sunčeva svetlost
Vlažnost vazduha i lučenje nektara
Vetrovi i lučenje nektara
Padavine

Vrsta i obrada zemljišta i ostale agrotehničke mere
Glavne pčelinje paše
Bagremova paša
Livadska paša
Suncokretova paša
Voćna paša
Lavanda
Kadulja
Primorski vresak
Ruzmanin
Uljana repica
Medljika

Važni poslovi na pčelinjaku za vreme glavne paše
Približavanje pčelinjih društava glavnoj paši
Neiskorišćena prva glavna paša
Proizvodnja matica
Kako se izvode matice
Kad se izvode kvalitetne, a kad lošije matice
Kad pčele radilice ubijaju maticu
Kad pčele same izvode maticu
Kad proizvoditi matice
Kako proizvoditi matice
Proizvodnja matica obezmatičavanjem pčelinjih društava
Proizvodnja matica rojidbenim matičnjacima
Tiha smena matice
Milerov metod proizvodnje i smene matica
Formiranje nukleusa
Nasleđivanje nukleusa

Nega nukleusa
Ilejev način proizvodnje matica
Dulitlov metod proizvodnje matica
Izgradnja osnova matičnjaka
Presađivanje larvi
Dvostruko presađivanje larvi
Umnožavanje pčelinjih društava
Prirodno rojenje
Veštačko izrojavanje
Nega rojeva
Priprema pčelinjih društava za prezimljavanje
Sklanjanje medišta
Detaljan pregled pčelinjih društava
Hrana za prezimljavanje
Izvođenje mladih pčela radilica

Kako pčele zimuju
Uzimljavanje pčelinjih društava
Nega pčelinjih društava preko zime
Najopasnije i najčešće bolesti i štetočina pčelinjih društava
Preventive protiv bolesti i štetočina
Bolesti i njihovo suzbijanje
Bolesti koje napadaju odrasle pčele i pčelinje leglo
Varoatoza
Širenje bolesti
Razmnožavanje varoe
Oštećenja legla
Oštećenja odraslih pčela
Kako prepoznati zaraženo pčelinje leglo
Suzbijanje varoe

Bolesti koje napadaju samo pčelinje leglo
Američka trulež legla
Evropska trulež legla
Bolesti odraslih pčela
Nozema ili nozemoza
Akarioza
Crna bolest pčela
Mane i bolesti matice
Bolesti matica
Katalepsija-oduzetost matica
Štetočine pčela
Voskov moljac (moljci voska)
Osice i stršljenovi
Pčelinja vaš

Miševi
Trovanje pčela hemijskim sredstvima za zaštitu bilja
Pčele doprinose većoj proizvodnji i boljem kvalitetu plodova i semena
Kako se oplodi biljka
Dresiranje pčela
Približavanje pčela plantažama
Broj pčelinjih društava po hektaru
Koliko se mogu povećati prinosi uticajem pčela kao oprašivača

Literatura

Neka osnovna pravila gajenja pčela

Postoje osnovna pravila — načela kojih se obavezno treba pridržavati pri gajenju pčela. Po redosledu, njih bi trebalo izneti na kraju ove knjižice. Međutim, ona se iznose ovde na početku, kako bi ih pčelari prvo pročitali. To činimo iz dva razloga:

Prvo, da se čitaoci sa njima upoznaju i da ih odmah počnu primenjivati, i

Drugo, što smatramo da će ona inicirati pčelare na dalje proučavanje ove materije.

Ta osnovna pravila su sledeća:

1. Pčelama treba stvoriti najpovoljnije uslove života, razvoja i rada, prema njihovim prirodnim osobinama. Naime, čovek se vekovima trudio da pčele pripitomi, kao što je to učinio sa brojnim1 domaćim životinjama, i da njihov način života i ponašanja potčini svojoj volji, ali u tome nije uspeo. Pčele i dalje žive, uglavnom, onako kako su živele od iskona, uz samostalno organizovanu borbu za opstanak bez uticaja sa strane, pa i bez uticaja čoveka, odnosno pčelara koji sa njima radi. Pčele ne poznaju ni svoga gazdu — pčelara, za razliku od ostalih domaćih ili drugih pripitomljenih životinja, već se prema njemu ponašaju kao i prema svakom drugom licu koje im prilazi. Ponašanje pčela zavisi isključivo od postupaka onih koji im se približavaju ili sa njima rade. Na njihovo ponašanje značajno utiču klimatski uslovi, da li je pašni ili bezpašni period, nasledni faktori i đr., ali nikako da li sa njima radi njihov gazda pčelar ili neko drugi. Znači, čovek je uspeo da nametne svoju volju i najkrupnijim životinjama, međutim, sa pčelama to još uvek nije uspeo. Pčele se instiktivno bore da ostanu onakve kakve su bile hiljadama godina i u tome uglavnom uspevaju.

Uvidevši pčelinju upornost u održavanju iskonskog oblika i života, čovek je, prevashodno iz ekonomskog interesa, celokupnu nauku i praksu gajenja-međonosnih pčela, podredio što je moguće većem iskorišoavanju njihovog prirodnog načina života, razvoja i rada. I danas je praktičan cilj svakog pčelara što veća proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda. Da bi želje bile ostvarene, potrebno je u detalje poznavati sastav, život i rad pčelinjeg društva kao celine, kao i svakog njegovog člana, a to znači matice, pčela radilica i trutova, a naročito njihovih uloga u toj zajednici. Razumljivo, potrebno je poznavati i sva druga naučna i praktična dostignuća u tehnologiji i tehnici pčelarske proizvodnje, koja se, ustvari i zasniva na osnovnim principima načina života pčelinjih društava.

Taj pčelinji -način života pčelari moraju što je moguće više respektovati i iskoristiti za povećanje proizvodnje meda i ostalih pčelinjih proizvoda.

2. Radove na pčelinjaku treba programirati najmanje za jednu proizvodnu godinu i nastojati da se svaki posao iz kompleksa celokupne tehnologije, obavezno o-bavi. Ako se ne ur-adi na prvi pogled i najsitniji posao, često to može uticati na umanjenje proizvodnje.

3. Za pčelinjake treba izabrati najpogodnije mesto, razumljivo, u granicama mogućnosti. To mesto treba da bude zaklonjeno od jakih vetrova, da ne bude blizu đubrišta, skladišta, džibre, rafinerija, pecara i sličnih objekata sa neprijatnim i izrazito jakim mirisom, zatim da ne bude u blizini opterećenih saobraćajnica, zidova, ili pored velikih reka i dr.

Košnice ne treba da budu zbijene jedna uz drugu i niti više njih na jednom postolju. Najbolje je da se košnicc postave po grupama, od tri do pet u jednoj grupi, ali ne u jednom redu, već u šah poretku, što znači prva grupa napred, a druga grupa povučena nazad i tako redom, ali sa što više rastojanja između grupa, a košnica od košnice u grupi da bude odmaknuta najmanje 30 santimetara.

Prilikom postavljanja košnica na postolje treba voditi računa da leta budu podignuta 30 do 50 santimetara od zemlje, i da budu okrenuta jugu ili jugoistoku.

Košnice sa pčelinjim društvima ne treba postavljati blizu visokonaponske mreže. Nije još sasvim razjašnjeno na koji način dalekovodi, odnosno visoki napon struje, nepovoljno deluje na pčelinja društva, ali se sa sigurnošću zna, da pčelinja društva postavljena ispod ili u neposrednoj blizini dalekovoda, proizvode manje meda, znatno se sporije razvijaju, naročito u vreme kada treba da imaju najviše legla, a tokom zime imaju veće gubitke. Međutim, proizvođnja propolisa kod ovih društava je znatno veća, jer intezivnije zatvaraju propolisom eventualne otvore na košnici, pa čak i sužavaju leto i otvore za ventilaciju. Pretpostavlja se da pčele ovim pokušavaju da se zaštite od delovanja elektromagnetskog polja u kome se nalaze.

Neki autori ukazuju da pčele na ovakvim mestima gube orijentaciju, jer su prilikom izletanja i povratka u košnicu izložene manjim elektro šokovima. Uz sve to, pčele su kad se nalaze u blizini dalekovoda sa visokim naponom struje, veoma uznemirene, snažno zuje i ubadaju. Istina, pčele su slično uznemirene, mada u manjem obimu, neposredno pred veće vremenske nepogode. To je, takođe, posledica veće koncentracije negativnihv jona u vazduhu nego što je normalno, pa se pčele neposredno pred vremenske nepogode užurbano vraćaju u košnicu. To je, istovremeno, znak pčelaru da će ubrzo nevreme, ili obična kiša. Pošto su pčelinja društva smeštena u neposrednoj blizini dalekovoda stalno izložene nenormalnim uslovima, poremećen je njihov život i rad, pa se ne može ostvariti ni visoka proizvodnja meda.

4. Sve poslove na pčelinjaku treba obavljati na vreme, onda kada je to potrebno, a ne kada se stigne. Svako odlaganje poslova na pčelinjaku, naročito nekih, veoma se štetno odražava na visinu proizvodnje.

5. Matice treba blagovremeno zamenjivati mladim, zdravim, plodnim i selekcionisanim. Najbolje je ako se matice zamenjuju svake godine, a one kvalitetnije mogu se zamenjivati i svake druge godine.

Nikada ne treba dozvoliti da pčelinja društva sama menjaju maticu, ili da se ona ne menja više godina.

Matica je jedan od najbitnijih faktora za stvaranje jakih pčelinjih društava. Pored funkcije razmnožavanja, matica ima i niz drugih veoma važnih funkcija u pčelinjem društvu, među kojima poseban značaj ima njeno delovanje na skladan i produktivan život i rad pčelinjeg društva kao biološke celine. Ona to postiže, u prvom redu lučenjem određenih matičnih supstanci — feromona, koji veoma snažno deluju na pčele radilice i trutove, kao i na društvo u celini, da se u određenim momentima, odnosno u određenim vremenskim periodima ponašaju onako kako je to najkorisnije po pčelinju zajednicu.

Sve svoje funkcije u pčelinjem društvu matica najbolje obavlja dok je mlada. Zato se u savremenom načinu pčelarenja matice menjaju svake godine. Samo izuzetno kvalitetne, odnosno selekcionisane matice, koje služe za dalju proizvodnju matica, mogu se menjati svake druge godine, ali ih duže ne treba ostavljati.

U odnosu na mlađe, starije matice imaju niz slabosti, kao na primer:

• Polažu manji broj oplođenih jaja, pa nisu u stanju da razvijaju pčelinja društva u potrebnoj meri, tako da ona budu najjača onda kad je to najkorisnije.
• Polažu veći broj neoplođenih jaja, pa se izvodi veći broj trutova nego što je potrebno.
• Starije matice teže prezimljavaju, pa zato veći broj pčelinjih društava izlazi iz zime bez matice, što izaziva veoma velike štete.
• Starije matice ne luče u dovoljnoj meri matične supstance (feromone), pa time gube moć da u potrebnoj meri deluju na skladan život i rad pčelinjeg društva kao cebne.
• Društva sa starijim maticama znatno su više naklonjena rojenju, pa se najčešće dešava da se nagon za rojenje i rojenje pojave u vreme kada ta pojava izaziva najveće štete.
• Intenzitet ubadanja pčela radilica u nekom pčelinjem društvu zavisi gotovo isključivo od matice. Ako se iz najljućeg pčelinjeg društva odstrani matica, pa mu se doda druga iz društva koje je bilo mirno i nije bilo agresivno, bivše ljuto društvo postaje uskoro mirno i to pre nego što se zamene sve pčele radilice izvođenjem mladih od novododate matice iz mirnog društva.
• Pošto je matica jedino normalno razvijena ženka u pčelinjem društvu, to se samo iz jaja koje ona položi izvodi potomstvo. Ako je matica visokokvalitetna-selekcionisana na mirnoću, na visoku proizvodnju pčelinjih proizvoda, na otpornost prema bolestima i štetočinama i dr., uz ostale uslove, izvodi se potomstvo koje je takođe visokokvalitetno, brzo se razvija i ostvaruje visoku proizvodnju meda i drugih pčelinjih proizvoda, otporno je prema bolestima i štetočinama, nije sklono grabeži i dr. Međutim, ako je matica loša i stara onda je rizik pčelarenja veći, te je blagovremena zamena matica zaista neophodna, ako se želi ostvarivanje visoke proizvodnje meda.

Neki pčelari, praktično, nikad ne smenjuju matice, pa postavljaju pitanje kako oni mogu godinama da pčelare na taj način. Njima odgovaramo:

Matica može da živi i do sedam godina, a u literaturi se pominje i do 10 godina. Ako ne dođe do njene zamene na bilo koji način, takvo društvo će živeti, ali će posle dve godine proizvodnja meda biti sve manja.

Prilikom rojenja, stara matica odlazi sa rojem, a u osnovnom društvu ostaje mlađa matica. Na taj način društvo je samo zamenilo maticu.

Pojedina društva, kad osete da im matica nije sposobna za normalno obavljanje svoje funkcije, sama vrše takozvanu tihu zamenu matice. U ovom slučaju pčele radilice izgrade nekoliko osnova za matičnjake u koje matica polaže jaja. Pošto kod tihe smene matica pčelinje društvo ne izgrađuje mnogo matičnjaka, obično tri do pet, pčele radilice su u stanju da odlično neguju i hrane leglo tako malog broja matičnjaka, pa se izvode veoma kvalitetne matice. Interesantno je da kod ovakvog načina izvođenja matica, ako ima bogatije paše, matica majka i matica ćerka ostaju zajedno u pčelinjem društvu i normalno obe polažu jaja, ali samo dok traje bogata paša. Čim paša počne da se smanjuje, matica majka biva likvidirana, a mlada matica produžava da živi i radi u društvu.

Eto, to su, uglavnom, slučajevi u kojima pčelinja društva mogu duže živeti i raditi, i ako mu pčelar ne menja redovno maticu.

6. Na pčelinjaku treba držati samo jaka i izrazito jaka pčelinja društva. Slaba pčelinja društva treba što pre sanirati, a formirane rojeve intenzivno negovati i prihranjivati da se što pre razviju u normalno jaka pčelinja društva.

Samo jaka i izrazito jaka pčelinja društva u stanju su da ostvare visoku proizvodnju meda. Da bi društva postala takva, treba im u tome pomoći. Najznačajnije je uredno i kvalitetno prihranjivanje, u kome šećer igra važnu ulogu. Posebno je značajan za obezbeđivanje dovoljnih količina meda pčelinjim društvima za prezimljavanje, i kao pomoć društvima da se u proleće razviju u jaka i izrazito jaka proizvodna društva, koja će biti u stanju da sa velikim uspehom iskoriste pčelinju pašu, u prvom redu glavnu. Mnogi pčelari ne koriste šećer u proizvodnji ili ga ne koriste dovoljno, smatrajući da je skup. To je, međutim, velika greška. Med koji potiče od šećera odličan je za prezimljavanje pčelinjih društava, a od jednog kilograma šećera u kristalu pčelinja društva proizvedu najčešće oko 650 grama meda. Ta količina meda u paritetu sa cenom utrošenog šećera za njegovu proizvodnju, uvek je veća najmanje za 2,6 do 3 puta, ne računajući vrednost koja se dobija zbog svih prednosti u tehničko tehnološkom procesu, odnosno vrednost povećane proizvodnje meda zbog korišćenja šećera kao reprodukcionog materijala. Iz toga se jasno vidi da šećer nije skup i kad se kupuje za ove svrhe i po maloprodajnim cenama.

7. Sva društva na pčelinjaku u svako doba godine treba da imaju dovoljno kvalitetne rezervne hrane. Narodna izreka kaže: »med na medu rađa«. Naročito je štetno kad pčelinja društva nemaju dovoljne rezervne hrane neposredno’ posle izimljavanja, pa dok ne pristigne prva značajnija prolećna paša, jer se u to vreme počinje naglo razvijati pčelinje leglo, za šta je potrebno dosta hrane, pre svega meda i polenovog praha.

8. Visina prinosa meda bitno zavisi od toga kako je iskorišćena glavna paša. Zato se pitanju iskorišćenja glavne paše, odnosno glavnih paša, mora svake godine posvećivati posebna pažnja, jer ko ume pravilno da iskoristi glavnu pašu, taj ume da pčelari.

9. Poznavanje životne snage — vitalnosti pčela radilica je važan faktor za usmeravanje pčelinjih društava na postizanje visoke proizvodnje meda. Zivotna snaga pčela radihca zavisi od niza faktora:

• Od uslova pod kojima su se pčele radiliee izvođile: starosti saća, temperature u neposrednoj blizini legla, količina i kvaliteta meda i polenovog praha u vreme nege i ishrane legla, jačine pčelinjeg društva u vreme razvoja legla i izvođenja mladih pčela radilica, zdravstvenog stanja pčela radilica, zdravstvenog stanja legla, a naročito da li je leglo napadnuto varoom i u kojoj meri, od klimatskih uslova pri razvoju legla, od obima i kvaliteta pčelinje paše i dr.
• Od rase pčela i posebnih odlika pojedinih društava iste rase. Pčele radilice pojedinih rasa su vitalnije od drugih, a često se zapaža da su pčele radilice nekih društava na istom pčelinjaku i iste rase znatno vitalnije od drugih.
• Od godišnjeg doba u kome su pčele radilice izvedene. Pčele radilice izvedene u jesen su znatno vitalnije od onih koje su izvedene u proleće i u rano leto.
• Od načina ishrane. Pčele radilice koje su prerađivale veće količkie šećera — saharoze u med, znatno gube od svoje vitalnosti i obrnuto.
• Od aktivnosti na obavljanju pojedinih poslova u pčelinjem društvu. Pčele radilice koje, na primer, intenzivno greju, neguju i hrane pčelinje leglo, znatno gube od svoje vitalnosti i obrnuto. Pčele izvedene u jesen, ukoliko nisu prerađivale veće koiičine šećera u med, niti se mnogo trošile oko grejanja, nege i ishrane legla, svoju vitalnost zadržavaju sve do proleća i tada su sposobne za sve poslove koje obavljaju i najmlađe pčele radilice. One mogu veoma brzo da razviju jako pčelinje društvo koje može da ostvari visoku proizvodnju meda.

Karakteristično je da kad pčele radilice najintenzivnije rade najkraće žive, i obrnuto. Pčele radilice tokom godine najkraće žive u vreme glavne paše, ali tada matica polaže najveći broj jaja, pa se pčelinje društvo brzo i obnavlja. Međutim, kako se krajem leta i u jesen pčelinja paša smanjuje, tako se dužina života pčela radilica produžava.

• Uticaj raznovrsnih faktora, a u prvom redu korišćenje većih količina polenovog praha u ishrani, manje radno opterećenje, neki biološki faktori čine da se pčele uspešnije pripreme za prezimljavanje i dr. Krajem leta i u jesen izvode se nešto krupnije i teže pčele radilice, koje su znatno sposobnije da proizvode, održavaju i koriste toplotu, sposobnije su da pod težim uslovima uspešnije hrane i neguju leglo, mnogo su otpornije prema hladnoći itd. Sumirano, one imaju više životne snage — vitalnije su od svojih starijih sestara koje su se izvele tokom proleća i u prvoj polovini letnjeg perioda.
• Pčele radilice koje ulaze u zimu imaju najveću životnu snagu, ili kako se to obično kaže, one su najvitalnije. Ovo pod uslovom da su pčelinja društva pravilno negovana, pravilno pripremljena za prezimljavanje i pravilno uzimljena. Međutim, pčelinje društvo kao celina, pa i njegovi članovi — pčele radilice i matica (u zimskom periodu u pčelinjem društvu nema trutova), najosetljiviji su baš u zimskom periodu. To pčelari treba da znaju i da se staraju da u zimskom periodu ne dođe kod pčelinjih društava do takvih nepogodnosti koje će im bitno smetati da normalno prezime.

Nepogodnosti koje najčešće i najviše mogu da poremete i oštete pčelinja društva tokom prezimljavanja su:

• Jači potresi košnica koji mogu da prouzrokuju otkačinjanje pčela sa klubeta u kome zimuju, i da se te pčele nađu na podnjači. Kada je hladno, pčele koje spadnu sa klubeta ne mogu da se vrate na njega, i tako na podnjači uginu. Ukoliko više pčela padne sa klubeta i ugine, utobko teže prezimljuje ostatak pčela na klubetu. Usled jačih potresa košnice može doći i do uginuća celog pčelinjeg društva.
• Prisustvo varooe u pčelinjem društvu u većem obimu veoma se štetno odražava na prezimljavanje pčelinjeg društva.
• Ukoliko miševi, rovčice i druge štetočine tokom zime uđu u košnicu, mogu prouzrokovati velike štete, što zavisi od intenziteta njihovog napada.
• Nozemoza — bolest odraslih pčela, takođe, može tokom prezimljavanja da nanese velike štete pčelinjim društvima. Ukoliko je intenzitet oboljenja veći, utoliko su štete, po pravilu, veće.
• Većem broju pčelara je nedovoljno poznato da češće i značajnije promene klimatskih prilika tokom zimovanja mogu dosta da štete pčelinjim društvima. Ukoliko se tokom zimskog perioda češće i duže pojavljuju topli, lepi i sunčani dani, a zatim se opet vrate hladni, vetroviti sa snežnim padavinama, utoliko nastaju veće štete kod pčelinjih društava. Kad se desi da sredinom januara, na primer, jako otopli i budu lepi sunčani dani, celo pčelinje društvo se aktivira, povećava se potrošnja hrane, menja se mikroklima u košnici, matica počinje da polaže jaja, pa se pojavi i pčelinje leglo itd. Kad kasnije zahladni, pčelinje društvo’ se vraća u prvobitno stanje, sa nizom posledica, a najgore je što pčele gube životnu snagu — vitalnost.

Sve ove i niz drugih pojava koje remete normalan tok zimovanja pčelinjih društava, izazivaju njihovo uznemiravanje, zbog čega se pčele radilice, ukoliko ne uginu, mnogo iznuravaju i gube od svoje životne snage. Takve radilice posle izimljavanja, kad im je vitalnost najpotrebnija za zagrevanje, negu i ishranu legla, odnosno za brži prolećni razvoj pčelinjeg društva, nemaju dovoljno životne snage, što uzrokuje nemogućnost visoke proizvodnje meda. Zato pripremama za prezimljavanje, uzimljavanju i nezi pčelinjih društava preko zime mora se posvetiti posebna pažnja.

10. Kad se pčele prihranjuju šećerom u bilo kom obliku, u cilju obezbeđenja rezervne hrane za prezimljavanje, najbolje je to uraditi pre nego što se izvedu mlade pčele radilice koje će prezimiti, da ne bi one prerađivale šećer u med, i tako smanjile vitalnost, o čijem značaju smo se već obavestili. To bi se naročito štetno odrazilo u slučajevima kad>a je u pčelinjim društvima prisutna varoa u većem obimu.

11. Saće u košnicama treba redovno i blagovremeno zamenjivati. U savremenom procesu proizvodnje saće u plodištu ne treba da ostane duže od četiri godine. To znači svake godine u plodištu treba menjati jednu četvrtinu ramova sa starim, dotrajalim i pocrnelim saćem. Ako u plodištu ima, na primer, 12 ramova, onda svake godine treba zameniti po tri rama sa starim saćem. Tako će u normalnoj proizvodnji u ovakvom plodištu biti tri rama sa jednogodišnjim, tri sa dvogodišnjim, tri sa trogodišnjim i tri rama sa četvorogodišnjim saćem.

Mlado saće uvek treba proizvoditi na jednoj od ranih paša: uljana repica, voćna paša, maslačak i dr. Nikad ne treba proizvoditi mlado saće na glavnoj paši, jer bi to bitno’ delovalo na smanjenje proizvodnje meda, a i na kvalitet saća.

12. Svaki pčelar treba da do pred prvu glavnu pašu u godini obezbedi dovoljne količine izgrađenog saća. Velika je greška ako se u vreme glavne paše u ,medište stavljaju ramovi sa ožičenim voštanim osnovama, da bi pčele prvo izgrade saće pa ga tek onda punile medom. Pčele mnogo dangube i troše materijal i energiju za izgradnju saća, a za toliko se smanjuje proizvodnja meda. Zato proizvodnju rezervnog saća treba izvršiti na nekoj od ranijih pčelinjih paša, da bi kad pristigne glavna paša pčelinja društva radila samo na sakupljanju nektara i na njegovoj preradi u međ. Na taj način se proizvodi znatno više meda.

13. Kroz ceo proces rada na pčelinjaku u vreme izletanja pčela radilica, a naročito u rano proleće i u jesen kad nastupi bespašni period, treba preduzimati preventivne mere da ne dođe do pojave grabeži. Najbitnije je da se na pčelinjaku uvek drže samo jaka i zdrava pčelinja društva, slaba i bolesna što pre sanirati, da se prilikom prihranjivanja pčelinjih društava strogo vodi računa da se hrana ne rasipa po pčelinjaku i sa spoljne strane košnica, da se pčelinja društva pregledaju pažljivo i u pogodno vreme i dr.

14. Suvišno nadimljavanje škodi pčelama, naročito kada se radi sa materijalom koji stvara ljut dim, ako se ubacuje vruć dim, a još više ako dimilica nema rešetku za sprečavanje izlaska varnica iz dimilice. Nestručno i suvišno nadimljavanje može da izazove čak i gubitak matice. Zato pčelinja društva treba nadimljavati što je moguće manje, odnosno samo onoliko koliko je neophodno za normalan rad.

U poslednje vreme naučnici ukazuju da jačim nadimljenjem pčele gube moć orijentacije, odnosno teško nalaze pašu.

Sprovedeni su ogledi o visini proizvodnje meda na naddmljavanim i nenadimljavanim pčelinjim društvima, i to četiri uzastopne godine. Nadimljavana pčelinja društva dala su nižu proizvodnju meda od nenadimljavanih, u proseku za četiri godine za oko 30%. To praktično znači da su nenadimljavana pčelinja društva ostvarila veću proizvodnju meda za oko jednu trećinu. Bez obzira na uslove pod kojima su ovi ogledi vršeni, i bez obzira na niz drugih faktora, sigurno je da se nadimljavanjem dobija niža proizvodnja meda. Ukoliko je intenzitet nadimljavanja veći, ukoliko je dim ljući sa više čađi i smola, i ukoliko topliji dim dolazi u dodir sa pčelama, utoliko će proizvodnja meda biti niža.

Nadimljavanje umiruje pčele tako da se sa njima može lakše raditi, ali su zato štetne posledice jačeg nadimljavanja velike. Pored toga što nadimljeno pčelinje društvo potroši više meda za ishranu, a znatno ga manje proizvodi, dim može negativno da deluje na med sa kojim dođe u dodir. Med pod uticajem dima može da promeni boju, miris i ukus, a time gubi u kvalitetu i ceni. U kojoj će meri doći do ovih promena kod meda zavisi od intenziteta nadimljavanja, od materijala koji je zapaljen, i u kom obimu je med zatvoren voštanim poklopcima itd.

Da bi se izbegle takve štetne posledice prilikom pregleda pčelinja društva treba nadimljavati što je moguće manje, a koristiti materijal koji ne daje ljut dim i koji prilikom sagorevanja daje što manje čađi i što manje smolastih materija. Konačno, treba izbegavati nepotrebne preglede, a to se može postići na više načina. U vreme bogate pčelinje paše, bezmalo, nije ni potrebno nadimljavanje pčela kad se dodaju polunastavci ili kad se oduzimaju ramovi napunjeni medom, ili je potrebno sasvim malo nadimiti, takO’ da to ne nanosi nikakve štete. Umesto nadimljavanja mogu se koristiti raspršivači vode. Pošto se pčele ovom napravom poprskaju one se umire, a vrlo brzo se posle toga osuše, i to ne ostavlja nikakve štetne posledice, posebno ne na njihovu orijentaciju.

15. Pčelinja društva treba pregledati samo kad je to zaista neophodno i onoliko koliko je to potrebno. Greše pojedini pčelari, a naročito početnici, što često otvaraju košnice, obično iz radoznalosti i na taj način nepotrebno uznemiravaju pčelinja društva.

Preterano uznemiravanje pčelinjih društava čestim pregledima, sasvim sigurno utiče na smanjeno unošenje nektara i polenovog praha i na povećanje potrošnje meda za ishranu pčelinjeg društva. To praktično znači da se smanjuje ukupna proizvodnja meda. Zato pčelinja društva treba pregledati samo onda kada je to zaista neophodno, a izbegavati česte preglede, naročito detaljne, vađenje ili pomeranje ramova. Takvi pregledi mogu da izazovu oštećenje matice, pogotovu ako se nestručno i nepažljivo radi, i po nepovoljnim klimatskim i drugim uslovima, koji ponekad dovode do uklupčavanja matice zbog čega ona često i ugine.

Preporučuje se da se detaljni pregledi, sa vađenjem : osmatranjem svih ramova u plodištu obave uglavnom dva puta u godini i to prvo posle izimljavanja i drugo pred pripremu pčelinjih društava za prezimljavanje.

Laki — rutinski pregledi — bez pomeranja ramova u plodištu mogu se obavljati prema potrebi i češće, i pomoću njih se može, između pomenuta dva detaljna pregleda, ustanoviti stanje u pčelinjem društvu. Najbitnije je da se radi pažljivo i brzo, tako da košnica bude što manje otvorena. Naročito je štetno uznemiravati društva u vreme glavne paše.

16. Povoljna starosna struktura pčela radilica ima značajan uticaj na visinu pčelinje proizvodnje, pa treba preduzimati mere da u pašnom periodu, a naročito za vreme glavne paše, bude najpovoljnija starosna struktura pčela radilica u svakom pčelinjem društvu.

U životu pčelinieg društva tokom godine postoje dva osnovna perioda koji se međusobno bitno razlikuiu. To su period mirovanja i period aktivnog života i rada. Period mirovania je vreme u kome pčelinje društvo uglavnom živi u klubetu. Samo kad je toplije pčele se nešto razrede i izleću iz košnice radi pročišćavanja. To je, praktično, period prezimljavanja pčelinjiih društava. U to vreme u pčelinjem društvu nema trutova i nema legla, ili ga ima vrlo malo. Period mirovanja obično traje od kraja oktobra do kraja februara, nekad kraće, nekad duže. To bitno zavisi od klimatskih uslova. Pčele radilice koje uđu u period mirovanja žive dosta dugo — sve đo1 ranog proleća, nekad i duže, odnosno sve dok se posle izimliavanja ne izvedu mlade pčele radilice koje će ih zameniti.

U periodu mirovanja pčelinje društvo živi posebnim načinom života, koji ovom prilikom nećemo opisivati, a starosna struktura pčela radilica u tom periodu nema nikakvog praktičnog značaja.

Period aktivnog života i rada pčelinjeg društva počinje ubrzo posle izimljavanja. Tada pčele radilice užurbano izleću iz košnice i donose u nju nektar, polenov orah, lepljive materije i vodu, a u košnici nastaje velika aktivnost na preradi ovih sirovina u pčelinje proizvode i na razvoju pčelinjeg legla. Zbog veoma aktivnog života i rada u tom periodu, životni vek pčela radilica se skraćuje na 35 do 50 dana. To praktično znači da u tom periodu svakog dana ugine izvestan broj pčela radilica kojima je životni vek prošao, a svakog dana se izvede odgovarajući broj mladih pčela radilica koje nastavljaju rad u pčelinjem društvu. Veoma je važno za skladan i produktivan rad pčelinjeg društva u tom periodu da starosna struktura pčela radilica bude povoljna.

Za ostvarivanje visoke proizvodnje meda i ostalih pčelinjih proizvoda, povoljna starosna struktura pčela radilica ima poseban značaj baš u ovom periodu laktivnog života i rada pčela radilica, jer se i podela rada u pčelinjem društvu zasniva na starosti pčela radilica.

Pčele radilice do tri dana starosti čiste i uređuju ćelije na saću iz kojih su se izlegle. Posle tri dana mlade pčele radilice počinju bogatije da se hrane, a naročito uzimaju dosta polenovog praha. One tada od meda, polenovog praha i sopstvenog sekreta prave kašu kojom se hrane, a tom istom hranom hrane starije larve u pčelinjem leglu. Za ishranu i negu starijih larvi u pčelinjem leglu one su zadužene od trećeg do petog dana svog života.

Za sve to vreme mladim pčelama radilicama osposobljavaju se pod ždrelne žljezde za lučenje sekreta koji se naziva mleč. To im omogućuje da od šestog do desetog dana starosti hrane mlade larve u pčelinjem leglu (od prvog do trećeg dana starosti). Kad su mlade pčele radilice osposobljene da proizvode mleč, preuzimaju da hrane matične larve i matice posebno spravljenim mlečom i to ne samo dok su matice mlade, već do kraja njihovog života.

Kad navrše 10 dana, radilicama počinju da kržljaju žlezde koje luče mleč, pa prestaje »dadiljska« funkcija i počinju da rade druge poslove.

Posle 10 dana starosti pčele radilice deponuju uneti nektar i polenov prah u ćelije saća. Ubrzo posle toga prerađuju nektar u med, dodajući im određene fermente.

U narednom periodu pčele radilice proizvode vosak i izgrađuju pčelinje saće bez koga pčelinje društvo ne bi moglo da živi. Pred kraj ove faze pčele radilice proizvode voštane poklopce kojima zatvaraju saće sa pčelinjim leglom. Ovi poklopci su porozni da bi lutke mogle da dišu, za razliku od poklopaca sa kojima se zatvaraju ćelije napunjene zrelim medom.

Čišćenje košnice i uređenje pčelinjeg gnezda takođe je zadatak mladih pčela radilica koje još nisu počele da izleću u prirodu radi prikupljanja sirovina za proizvodnju pčelinjih proizvoda.

U prelaznom periodu između poslova u košnici i izletničkog orijentisanja u okolini, javlja se funkcija stražarenja, čuvanja pčelinjeg društva od svakog ko ga na bilo’ koji način uznemirava.

Sa oko 18 dana pčele radilice postaju izletnice i do kraja života donose u košnicu nektar, polenov prah, lepljive materije i vodu, a to su sirovine od kojih se, uz dodavanje raznih sekreta iz njihovih žlezda, prave pčelinji proizvodi. Kod ovog posla, takođe, postoji određena podela rada, tako da izvestan broj pčela radilica dcnosi nektar, druge polenov prah, treće lepljive materije a četvrte vodu. Kad pčele radilice donesu dovoljno vode pčelinjem društvu, onda radilice iz košnice prestaju da preuzimaju vodu od pčela izletnica koje je donose. To je znak da one treba da se preorijentišu na donošenje nektara, ili polenovog praha. Slično je i kad izletnice donesu dovoljno nekog drugog proizvoda.

Kada nastupe velike vrućine, onda obično mlađe i starije pčele radilice lepezanjem (mahanjem krila), ubrzavaju strujanje vazduha i rashlađuju košnicu. Pčele radilice na isti način ođstranjuju suvišne količine vode iz nektara, odnosno iz gnezda.

U izuzetnim slučajevima mlađe pčele radilice mogu obavljati poslove starijih i obrnuto. Čak i zakržljale žlezde koje luče mleč mogu se pod određenim uslovima regenerisati. (V. Filipović)

Kad dođe do takvog stanja u pčelinjem društvu da mlađe pčele radilice obavljaju poslove starijih i obrnuto, ne može se računati na ostvarivanje visoke proizvodnje meda i drugih pčelinjih proizvoda. Zato treba preduzimati sve mere da starosna struktura pčela radilica u svako doba, a naročito pred glavnu pašu i za vreme nje, bude povoljna. To se najbolje postiže ako se omogući da matica neprekidno i u potrebnoj meri polaže jaja.

17. Za ostvarivanje visoke proizvodnje meda potrebno je da u pčelinjim društvima ima normalan broj trutova, naročito u vreme intenzivnog sakupljanja nektara i njegove prerade u med. Pčelinje društvo je biološka celina sastavljena od matice, pčela radilica i trutova, kojih ima samo u periodu od ranog proleća pa do kasne jeseni. Zato ono najbolje funkcioniše, živi i radi samo kada je ta biološka celina normalno sastavljena. Bilo je ogleda u kojima se u određenom broju košnica permanentno uništavalo trutovsko leglo, tako da se uopšte nije dozvoljavalo izvođenje trutova. Takva društva nisu mogla da se razviju u dovoljnoj meri i nisu proizvela med za ceđenje, dok su kontrolna društva ostvarila visoku proizvodnju meda. Normalan broj trutova u pčelinjem društvu kreće se od oko 200 do 600, što zavisi u prvom redu od jačine društva. Računa se da u normalnim uslovima treba da ima oko jedan odsto trutova u odnosu na ukupan broj pčela radilica. Normalno pčelinje društvo tokom jedne sezone (za vreme dok u pčelinjem društvu ima trutova), proizvede oko 2.000 trutova. Međutim. ako je u plodištu saće suviše staro, ili ako ie matica oštećena na polaže veći broj neoplođenih jaja iz kojih se izvode iskliučivo trutovi, onda će u pčeliniem društvu biti znatno veći broj trutova od normalnog, a to bitno deluje na smanjenje proizvodnje meda, jer što se izvodi veći broj trutova to se izvodi manji broj pčela radilica. Uz to, trutovi troše znatno više meda od pčela radilica. Za ishranu trutovskog legla troši se skoro tri puta više meda nego za leglo pčela radilica. Zato treba preduzimati sve potrebne mere da u pčelinjem društvu ne bude ni više ni manje trutova nego što je normalno.

18. Svaki pčelar treba obavezno da bude i selekcionar pčelinjih društava. To se najbolje postiže prilikom proizvodnje matičnjaka, i matica, kao i prilikom veštačkog izrojavanja. Naročitu pažnju treba obratiti đa se jaja, odnosno larve za proizvodnju matičnjaka i matiča, odnosno za veštačko izrojavanje uzimaju od onih pčelinjih društava koja ostvaruju najvišu proizvodnju meda na pčelinjaku i to za više godina, ako se o tome ima evidencija. Takođe je važno da društvo ima i druge prednosti, u prvom redu da nije naklonjeno rojenju, da je mirno, da pčele radilice iz tog društva što manje ubadaju, da su pčele što krupnije, da nema bolesti i štetočina i dr.

Da ne bi dolazilo do degeneracije zbog višegodišnje oplođnje matica trutovima iz istog pčelinjaka, pa možda i iz istog pčelinjeg društva iz kojeg potiču neoplođene matice, matice treba odneti na oplodnju daleko od sopstvenog pčelinjaka najmanje oko desetak kilometara vazdušnom linijom. Ako ne postoje mogućnosti prilikom svake zamene matica, ali to treba činiti bar svake druge ili treće zamene matica.

19. Kad god je moguće pčelinja društva treba što više približiti paši, a to znači seliti sa jednog na drugo mesto, gde isti, ili neka druga, paša tek počinje. Ne kaže se badava da »med na osovini rađa«, jer ako je paša bliža, pčele je efikasnije koriste. U tom slučaju manje lete u prazno, a kad su napunjene nektarom i polenovim prahom daleko se manje zamaraju.

Inače, pčele se udaljavaju od košnice na različite daljine, što u prvom redu zavisi od vremenskih uslova i od udaljenosti paše. Po lošem vremenu, pčele ne lete daleko; ako je, pak, vreme lepo, a paša blizu pčelinjaka, pčele ni onda ne lete daleko — obično do pola kilometra. Međutim, ako je paša daleko, a vreme lepo, pčele se udaljavaju od pčelinjaka i đo pet kilometara, ponekad i dalje.

Pokojni Jovan Momirovski, 1953. godine odselio je svoje pčele iz Tetova na kestenovu pašu u selo Lešak udaljeno po topografskoj karti sedam kilometara. On je utvrdio da se sutradan izvestan broj pčela radilica vratio na stari pčelinjak u Tetovo. Pčele su doletale tačno na mesta gde su bile njihove košnice, a zatim su, posle izvesnog vremena, uletale u druge obližnje košnice, koje nisu odseljene, jer su bile slabe.

Efekti rada pčela daleko su veći kad je paša bliža, a let kraći. Ako se paša nalazi, na primer, udaljena jedan kilometar od pčelinjaka, pčele će se sa punim tovarom nektara vraćati u košnicu za tri do pet minuta. Udaljenost od dva do tri kilometra, prevaliće za 20 do 25 minuta ili pet puta kasnije, a letovi na rastojanju od pet do deset kilometara mogu da traju od jedan do tri sata.

Ovi podaci jasno ukazuju koliko prinos meda zavisi od udaljenosti pčelinje paše od pčelinjaka.

Koliko je blizina paše značajna shvatićemo ako se upoznamo sa činjenicama iz pčelinjeg života. Da bi pčela proizvela 100 grama meda, mora da poseti oko milion cvetova. Za proizvodnju oko kilogram meda, pčela radilica treba da donese oko 140 hiljada svojih tovara nekcvetova. Za proizvodnju oko kilogram meda, pčela radilice treba da prelete oko 400 hiljada kilometara, pod pretpostavkom da je paša udaljena od pčelinjaka u proseku od 1,5 kilometar.

Međutim, izvestan broj pčelara nema mogućnosti za selidbu pčela. Uz dosta znanja i pažnje može se pčelariti i bez seobe. Oni pak koji pčelinja društva sele, moraju se strogo pridržavati svih propisa o seobi pčela, o čemu se najbolje informacije dobijaju od veterinarske inspekcije i društva pčelara u opštini.

20. U vreme izletanja pčela, na pčelinjaku uvek treba imati pojilicu sa čistom zdravom pijaćom vodom. Ne treba đozvoliti pčelama da dangube tražeći Vođu I da se izlažu opasnostima, da .se tope u brzacima, potocima i rečicama, a uz to mogu da naiđu na žagađenu vodu, na štetočine koje ih ishrane i slično

Što je voda udaljenija od pčelinjaka, angažuje se veći broj pčela radilica za donošenje vode, a to znači smanjenje broja pčela radilica koje donose nektar i polenov prah, što na kraju utiče na smanjenje proizvodnje pčelinjih proizvoda.

21. Da bi se ostvarila visoka proizvodnja meda, pčelinja društva treba da budu zdrava, odnosno da u njima nema bolesti pčelinjeg legla i bolesti odraslih pčela radilica i matice. Takođe ne treba da je napadnuto od štetočina, pčela, pčelinjeg legla i saća. O bo

Pravilno uzimljavanje jedan je od uslova za visok prinos meda po košnici

Bolesti i štetočine pčela i pčelinjeg legla treba obavezno prijavljivati društvu pčelara u opštini, nadležnoj veterinarskoj inspekciji, a ako ove nema onda poljoprivrednoj službi, pa odmah preduzimati najhitnije mere da se one suzbiju. Da nebi došlo do ovih pojava, treba redovno preduzimati odgovarajuće preventivne mere.

22. Pravilna priprema za prezimljavanje i pravilno uzimljavanje pčelinjih društava ima veliki značaj za ostvarivanje visoke proizvodnje meda. Najvažnije je da se krajem leta i u jesen do zazimljavanja izvede dovoljan broj mladih pčela radilica koje će prezimiti. Ove pčele radilice imaju niz prednosti nad ranije izvedenim, posebno u pogledu prezimljavanja i pretprolećnog i ranog prolećnog razvoja pčelinjih društava. Ovakvih pčela radilica u vreme zazimljavanja treba da bude najmanje oko 35.000 da bi se pčelinje društvo moglo do prve glavne paše u narednoj godini razvili u jako proizvodno.

Takođe je važno da se svakom društvu obezbede dovoljne količine kvalitetne hrane za prezimljavanje, pretprolećni i rani prolećni razvoj. Računa se da jednom pčelinjem društvu treba za ove svrhe obezbediti 18 do 25 kilograma meda, što zavisi od niza faktora, a u prvom Tedu od jačine društva.

23. Za čitanje pčelarske literature, posebno za pčelarske časopise, nikada ne treba žaliti vreme i sredstva. Sasvim je sigurno da se na to utrošeno vreme i sredstva najbolje isplate. Isto je sa posećivanjem predavanja, seminara, kongresa, izložbi, sajmova, raznih debatnih klubova i slično.

24. Poznata je izreka: »Više ljudi više zna«. Zato se slobodno treba obratiti kolegi pčelaru ili pčelarskom stručnjaku, 9a pitanjima koja su nam nejasna.

Shodno tome, svoje sopstveno znanje ne treba sakrivati, već ga prenositi drugim pčelarima da ga i oni koriste.

25. Svaki pčelar treba da ima svoju opremu i pribor. Uzimanje i davanje pčelarske opreme i pribora se ne preporučuje, pogotovu bez detaljne dezinfekcije, jer je to mogućnost za širenje bolesti i štetočine. Najbolje je ako se pčelari sa sopstvenom standardnom opremom i priborom, za koje je stručno i naučno dokazano da su najbolji, odnosno koji su urađeni kao domaći standardi. Posebnu pažnju treba posvetiti izboru košnica. Danas se najboljim smatraju savremeni tipovi košnica: Langstrot-Rutova, Dadan-Blatova I Pararova.

Najvažniji uslovi koje treba da ispuni dobra košnica su:

• da ima dovoljno prostora, ali da bude tako podešena da se prema potrebi prostor u njoj može povećavati i smanjivati.
• da nije osetljiva na nagle promene temperature, što znači da zimi može da štiti pčelinje društvo od velikih hladnoća, a leti od velikih vrućina.
• da ne propušta vlagu u unutrašnjost.
• da je praktična za rad, tj. što jednostavnija, da se lako može rastaviti i sastaviti, a da ne dođe do gnječenja pčela.
• da je pogodna za seobu, odnosno da ima mogućnosti za povezivanje i učvršćivanje pojedinih delova i da ima ventilaciju koja omogućuje život pčela u njima i kad se leta zatvore.
• da ima posebno plodište i posebno medište, kako prilikom lečenja ili prihranjivanja antibiotici ili običan šećer nebi dospeli u med za ljudsku ishranu.
• dobro je pčelariti sa istim tipom košnica, sa delovima istih dimenzija, kako bi se, na primer, ramovi, nastavci ili neki drugi delovi mogli lako premeštati iz jedne košnice u drugu.

Zbeg je veoma važan deo košnice koji poboljšava uslove života pčelinjih društava u košnici, ubrzava njihov razvoj, a tirne utiče i na povećanje proizvodnje meda. Zbeg ima više značajnih funkcija, među kojima i sledeće: Prva, što omogućuje da se pčelinja društva u košnicama sa zbegom mogu prihranjivati tečnom i suvom hranom, a da se poklopna daska, prilikom dodavanja hrane, ne mora skidati ni pomerati.

Druga, prilikom zaštite bilja otrovnim hemijskim sredstvima, pčelinja društva mogu se duže vremena držati zatvorena, pošto zbeg omogućuje solidnu ventilaciju i pojenje pčela.

Treća funkcija odnosi se na pogodniju seobu pčela, ne samo zbog dobre ventilacije, već i zato što zbeg omogućuje razređivanje pčela u košnici, jer može da primi znatan broj pčela, onih koje ne hrane i ne neguju leglo i maticu. Na taj način zbeg omogućuje seobu pčela i na veću daljinu, po toplijem vremenu.

Četvrto, zbeg omogućuje zaštitu pčela od suvišne toplote u vreme letnjih žega, posebno ako su košnice potpuno i stalno izložene dugotrajnim sunčanim pripekama.

Petu funkciju zbeg ispunjava prilikom uzimljavanja pčelinjih društava. On može da primi veliku količinu utopljavajućeg materijala, a pčelama se i tokom zimskog perioda može, za slučaj potrebe, dodavati suva hrana i to bez otvaranja poklopne daske.

Pored košnica koja se nalaze u proizvodnji i u rezervi, svaki pčelar treba da ima i potreban broj nukleusa veličine ramova kao i u proizvodnim košnicama. Ako se osnovna pčelinja društva pojačavaju pred glavnu pašu nukleusima, onda nukleusa treba imati isti broj koliko i proizvodnih društava. Međutim, ako to nije slučaj, onda je dovoljno da se ima na svakih 10 košnica po dva do tri nukleusa.

26. Med treba cediti kad je potpuno zreo, a to znači kada je najmanje dve trećine ćelija saća napunjenog medom zatvoreno voštanim poklopcima. Razumljivo da je bolje ako je još veća površina zatvorena voštanim poklopcima. Takav med je kvalitetniji. Sadrži manje vode i može se veoma dugo, skoro neograničeno čuvati.

27. Kad god je to moguće, svaki pčelar treba da se uključi u organizovano korišćenje pčela za oprašivanje bilja. Prkiosi pojedinih biljaka na ovaj način mogu se povećati ponekad i za dva do tri puta uz znatno poboljšanje kvaliteta plodova i semena. Na ovaj način daje se veliki doprinos povećanju proizvodnje hrane. Stručnjaci su izračunali da pri normalnom gajenju pčela, vrednost povećane proizvodnje i vrednost poboljšanog kvaliteta plodova i semena pojedinih biljaka uticajem pčela kao oprašivača, veća je za preko 20 puta od vrednosti svih pčelinjih proizvoda koje te iste pčele proizvedu. Međutim, organizovanim korišćenjem pčela kao oprašivača ta vrednost se znatno povećava.

28. Za ostvarivanje visoke proizvodnje meda, nije dovoljno da se postižu visoki prinosi po košnici, već je potrebno da se gaji što veći broj pčelinjih društava na pčelinjaku. Gajenje većeg broja pčelinjih društava ima opravdanja i sa tehničkog, tehnološkog, zdravstvenog i ekonomskog aspekta, a naročito je korisno za uspešnije oprašivanje gajenog bilja na većim površinama. Zato, pored preduzimanja mera za postizanje visoke proizvodnje meda po košnici, treba obavezno preduzimati mere da se gaji što veći broj pčelinjih društava na pčelinjaku.

29. Svaku priliku treba koristiti u pružanju pomoći onima koji žele da postanu pčelari. Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da oni umeju da budu veoma zahvalni. Uostalom, to nalaže i pčelarski kodeks, etika i humanost, a poznato je da su pčelari humani i vrlo dobri ljudi.

30. Pčelarsku proizvodnju treba planirati svake godine. Planovi se obično rade u decembru i januaru mesecu za naredni period. U planu treba predvideti sve što je potrebno za ostvarivanje planirane proizvodnje pčelinjih proizvoda, kao što su, na primer, nabavka pribora, opreme, reprodukcionog materijala i dr. Sve nabavke, odnosno izradu i popravke treba na vreme izvršiti.

Eto, to su, uglavnom, najvažnija osnovna pravila kojih se treba pridržavati pri gajenju pčela. Neka od njih biće u narednom izlaganju detaljnije razrađena.