Proizvodnja voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića predstavlјa značajnu oblast prehrambene industrije. Poslednjih godina proizvodnja osvežavajućih bezalkoholnih pića naglo se razvija. Pored većih industrijskih kapaciteta, podignut je i otvoren veliki broj manjih objekata za proizvodnju ovih pića registrovanih kao preduzeća, samostalne zanatske i trgovinske radnje. U ovim objektima najčešće se proizvode osvežavajuća bezalkoholna pića tipa: „pomorandža“, „limun“, „kola“, „tonik“, „egzotik“ i slična.

Osim ovih osvežavajućih bezalkoholnih pića, ali u znatno manjim količinama, proizvode se i osvežavajuća bezalkoholna pića od baza kontinentalnog voća pod nazivima: jabuke, višnje, borovnice, maline i kupine. U pomenutim objektima proizvode se i značajne količine sirupa namenjenih proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Voćni sokovi uglavnom se danas proizvode u velikim industrijskim objektima, mada u skoroj budućnosti treba očekivati veću ekspanziju i proizvodnju ovih proizvoda i u manjim objektima, obzirom da se u našoj zemlјi proizvode značajne količine raznovrsnog voća i povrća, a i voćni sokovi imaju kao što je poznato izvanredno hranlјivu, biološku, pa i terapeutsku vrednost.

Pored domaćih proizvođača osvežavajućih bezalkoholnih pića, na našem tržištu u prometu se sve više nailazi i na uvezena osvežavajuća bezalkoholna pića i voćne sokove, i to pre svega iz Grčke, Izraela, Italije, Francuske, Nemačke i Austrije.

Imajući sve ovo u vidu u ovom materijalu je vrlo koncizno izložena zakonska regulativa kojom se regulišu uslovi koji moraju biti ispunjeni, kako u proizvodnji tako i u prometu ovih pića na domaćem tržištu.

Takođe, date su neophodne informacije i saveti kako budućim proizvođačima pića, tako i potrošačima kupcima ovih pića.

Na kraju, nadamo se da će ovaj priručnik, pored drugih udžbenika iz ove oblasti prehrambene industrije, korisno poslužiti proizvođačima, stručnjacima i potrošačima a sve u cilјu bolјe informisanosti i sticanja određenih saznanja i poznavanja zakonske regulative kojom se reguliše proizvodnja, kvalitet i promet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Autor

Sadržaj

PREDGOVOR

PROIZVODNјA VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

VRSTE VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA I PROPISANE NORME KVALITETA

Voćni sokovi

OSVEŽAVAJUĆA BEZALKOHOLNA PIĆA

Osvežavajuća bezalkoholna pića sa voćnim sokom
Osvežavajuća bezalkoholna pića od baza
Osvežavajuća bezalkoholna pića od bilјnih ekstrakata
Osvežavajuća bezalkoholnna pića od žitarica
Aromatizovana osvežavajuća bezalkoholna pića

NISKOENERGETSKA OSVEŽAVAJUĆA BEZALKOHOLNA PIĆA

PROPISANI USLOVI ZA OBAVLjANјE DELATNOSTI

PROIZVODNјE I PROMETA VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

Zakon o klasifikaciji delatnosti
Zakon o preduzećima
Zakon o privatnom preduzetništvu
Zakon o nadzoru nad prehrambernim proizvodima bilјnog porekla
Tehnološki postupci proizvodnje voćnih sokova
Bistri sokovi
Mutni sokovi
Kašasti sokovi
Gazirani sokovi
Koncetrisani voćni sokovi
Voćni sirupi
Tehnološki postupak proizvodnje osvežavajućih bezalkoholnih pića
Uslovi u pogledu stručne spreme za proizvodnju voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

SANITARNO-HIGIJENSKI USLOVI ZA PROIZVODNјU VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

Uslovi u pogledu prostorija
Magacinske prostorije
Pomoćne prostorije
Kvalitet opreme za proizvodnju voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

USLOVI ZA PROMET VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

USLOVI U POGLEDU ZAŠTITE NA RADU U PROCESU PROIZVODNјE VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

USLOVI U POGLEDU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U PROCESU PROIZVODNјE VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

TEHNIČKA (PROIZVOĐAČKA) SPECIFIKACIJA

Proizvođačka specifikacija za voćne sokove
Proizvođačka specifikacija za osvežavajuća bezalkoholna pića

KVALITET VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA U PROMETU

KVALITET VOĆNIH SOKOVA U PROMETU

Voćni nektar
Koncentrisani voćni sok
Voćni sok u prahu

KVALITET OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA U PROMETU

Kvalitet osvežavajućih bezalkoholnih pića od baza u prometu
Kvalitet osvežavajućih bezalkoholnih pića od bilјnih ekstrakata u prometu
Osvežavajuća bezalkoholna pića od žitarica u prometu
Kvalitet aromatizovanih osvežavajućih bezalkoholnih pića u prometu
Sirupi za osvežavajuća bezalkoholna pića
Praškovi i pastile

KONTROLA KVALITETA VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA U PROIZVODNјI I PROMETU

UREĐAJI ZA KONTROLU KVALITETA VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

UVOZ VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

SAVETI ZA OTVARANјE OBJEKTA ZA PROIZVODNјU I PROMET VOĆNIH SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

SAVETI POTROŠAČIMA-KUPCIMA VOĆNIH SOKOVA ILI OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

SPISAK PROPISA KOJIMA SE REGULIPGU USLOVI PROIZVODNјE, KVALITETA I PROMETA VOĆNIH

SOKOVA I OSVEŽAVAJUĆIH BEZALKOHOLNIH PIĆA

Zakoni:
Pravilnici:

LITERATURA

Uvezena osvežavajuća bezalkoholna pića i voćne sokove, i to pre svega iz Grčke, Izraela, Italije, Francuske, Nemačke i Austrije.

Imajući sve ovo u vidu u ovom materijalu je vrlo koncizno izložena zakonska regulativa kojom se regulišu uslovi koji moraju biti ispunjeni, kako u proizvodnji tako i u prometu ovih pića na domaćem tržištu.

Takođe, date su neophodne informacije i saveti kako budućim proizvođačima pića, tako i potrošačima ─ kupcima ovih pića.

Na kraju, nadamo se da he ovaj priručnik, pored drugih udžbenika iz ove oblasti prehrambene industrije, korisno poslužiti proizvođačima, stručnjacima i potrošačima a sve u cilјu bolјe informisanosti i sticanja određenih saznanja i poznavanja zakonske regulative kojom se reguliše proizvodnja, kvalitet i promet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Autor

Proizvodnјa voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Proizvodnja voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića u Jugoslaviji ima svoju dugu tradiciju, renome i potencijale koji mogu obezbediti kvalitet prihvatlјiv na domaćem i svetskom tržištu.

Jugoslavija raspolaže značajnim zasadima za proizvodnju voća, grožđa i povrća, kao sirovipi koja se može izvanredno iskoristiti u proizvodnji različitih vrsta sokova, od voća i povrća, a mogu se iskoristiti i u proizvodnji koncentrata, sirupa, aroma, boja, baza i drugih repromaterijala neophodnih za proizvodnju, kako sokova, tako i osvežavajućih bezalkoholnih pića. Na žalost, mora se istaći da se danas u Jugoslaviju, ipak uvozi dosta različitih sirovina u vidu aroma, boja, vitamina, zaslađujućih sredstava, a često i „koncentrati“ neodgovarajućeg sastava, koji su pre svega namenjeni proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Takođe, u poslednjih nekoliko godina, uvoze se značajne količine voćnih sokova i bezalkoholnih pića kojima bi trebalo da se poveća konkurentnost ovih proizvoda na domaćem tržištu u pogledu cene i kvaliteta. Međutim, mora se reći da su uvezeni proizvodi na donjoj granici propisanog kvaliteta, pa je efekat suprotan od želјenog, o čemu moraju voditi računa napišu uvoznici. Osvrćući se na ovaj uvoz, moramo konstatovati da naši uvoznici u suštini nedovolјno poznaju propise koji ovu značajnu oblast prehrambene industrije u potpunosti regulišu. Zbog toga je jedan od cilјeva ove publikacije da ukaže na propiss kojima se reguliše proizvodnja, promet i kvalitet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića. Reč je o heterogenim oblastima u pogledu vrste korišćenih sirovina i primenjenih tehnologija u proizvodnji voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Našeg potrošača, svakako, najviše interesuje da li je kvalitet pomenutih pića onakav kakav bi morao da bude: bezbedan u zdravstvenom pogledu, ukusan i prijatno osvežavajući u datom trenutku i određenim vremenskim prilikama, jednom rečju, kvalitetan, i da odgovara zakonski propisanim normama.

Jasno, naš potrošač je posebno zainteresovan za kvalitet i zdravstvenu ispravnost različitih vrsta osvežavajućih bezalkoholnih pića, koja se masovno konzumiraju pod sve većim uticajem atraktivnih naziva i prelepih reklama u sredstvima informisanja, štampi, radio emisijama i na televiziji.

Obično se postavlјa pitanje šta je to što ulazi u sastav ovih pića i kakav uticaj imaju na zdravlјe potrošača, odnosno onoga ko ih konzumira?

Odgovor na ovo pitanje nije lako dati, jer je veoma složen obzirom da se ista pića proizvode od različitih prirodnih i veštačkih sirovina, proizvedenih na domaćem tržištu ili uvezenih iz drugih zemalјa, a pre svega iz zemalјa Evropske unije. To se posebno odnosi na osvežavajuća bezalkoholna pića, gde se praktično više ne prave oštre razlike između osnovnih i pomoćnih sirovina i drugih dodataka (aditiva).

Posebno pri tome treba imati u vidu da se ova proizvodnja značajno povećala, kako u industrijskim objektima tako i u privatnim zanatskim radnjama.

S tim u vezi može se reći da je poslednjih godina na teritoriji Republike Srbije došlo do otvaranja velikog broja objekata (preko 1000) za proizvodnju, pre svega osvežavajućih bezalkoholnih pića od strane građana, najčešće u vidu zanatskih radnji i malih preduzeća u prigradskim naselјima i selima.

Proizvodnja osvežavajućih bezalkoholnih pića u pomenutim objektima najčešće se obavlјa u letnjoj sezoni i za potrebe određenih slavlјa: svadbe, slave, ispraćaj vojnih obveznika u vojsku i sl.

Otvaranje objekata za proizvodnju i promet osvežavajućih bezalkoholnih pića u vidu malih preduzeća i samostalnih zanatskih radnji naročito je došlo do izražaja u periodu od 1993. do 1996. godine. Drugim rečima, u nedostatku odgovarajućih zakona i propisa, i sa druge strane želјa da se što pre ostvari određena zarada, ovom proizvodnjom su počeli da se bave građani: pravnici, lekari, mašinski inženjeri, tehničari različitog profila, zatim bravari, automehaničari, električari, kao i selјaci koji su imali određena materijalna i finansijska sredstva potrebna za ovu proizvodnju. Nažalost, u toj proizvodnji najmanje je bilo diplomiranih inženjera prehrambenih struka, polјoprivrede ili hemije, koji na određenim visokoškolskim ustanovama (fakultetima) izučavaju, između ostalog, tehnologiju proizvodnje i sastav pomenutih pića. Pored toga, ova proizvodnja se često odvija u neodgovarajućim higijenskotehničkim uslovima. Rezultat takve proizvodnje je da na domaćem tržištu imamo osvežavajuća bezalkoholna pića i tzv. voćne sokove tipa: pomorandže, limuna, kokte, kole, egzotičnog voća, borovnice, višnje, kupine itd., koja po svojim hemijskim i organoleptičkim svojstvima često ne odgovaraju propisanom kvalitetu, o čemu će kasnije još biti reči.

Kada govorimo o proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića, mora se konstatovati da se ona iz dana u dan povećava, odnosno u stalnom je porastu, dok je proizvodnja voćnih sokova u blagom porastu (tabela 1).

Proizvodnja osvežavajćih bezalkoholnih pića i voćnih sokova u pogonima renomiranih preduzeća i samostalnim zanatskim radnjama na teritoriji Republike Srbije (u hektolitrima)

Tabela 1.

Izostavljeno iz prikaza

• 1996. godine
  osvežavajuća bezalkoholna pića 1.157.350
  voćni sokovi 386.886
• 1997. godine
  osvežavajuća bezalkoholna pića 1.704.000
  voćni sokovi 478.575

Na znatno povećanu proizvodnju i potrošnju osvežavajućih bezalkoholnih pića i smanjenu proizvodnju i potrošnju voćnih sokova, sigurno je znatno uticala i slabija kupovna moć potrošača u toku 1997. godine, u odnosu na 1996. godinu i ranije godine.

Ovome svakako treba dodati, kao što je već rečeno, i sistem izvanredno interesantnih i lepih reklama za osvežavajuća bezalkoholna pića, koje pripremaju i lansiraju najpoznatiji domaći i inostrani proizvođači.

Vrste voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića i propisane norme kvaliteta

Voćni sokovi

Pod voćnim sokovima, podrazumevaju se proizvodi dobijeni mehaničkom preradom voća, konzervisani isklјučivo fizičkim postupcima, koji nisu fermentisani ali su sposobni za fermentaciju i koji imaju karakterističnu boju, aromu i ukus tipične za voće od koga potiču.

Voćni sokovi mogu se dobiti i iz koncentrisanog voćnog soka uz dodatak određene količine vode za piće i takav voćni sok mora odgovarati soku dobijenom iz plodova voćaka iste vrste,

Voćni sok, zavisno od sadržaja nerastvorlјivih sastojaka može se staviti u promet kao:

1) bistri voćni sok
2) mutni voćni sok
3) kašasti voćni sok

Voćni sok se može i gazirati dodavanjem uglјen-dioksida.

Pod bistrim voćnim sokom, podrazumeva se proizvod dobijen bistrenjem i filtriranjem matičnog voćnog soka izdvojenog mehaničkim postupkom iz ćelija voća.
Pod mutnim voćnim sokom podrazumeva se proizvod koji pored soka izdvojenog iz ćelija voća sa rastvorlјivim sastojcima, sadrži i fino dispergovane koloidne čestice.
Pod kašastim voćnim sokom podrazumeva se proizvod koji, pored soka iz ćelija voća sa rastvorlјivim sastojcima, sadrži nerastvorlјive sastojke voća koji se mogu delimično taložiti.

U proizvodnji, voćnom soku mogu se dodavati šećer i aditivi, kao što su: limunska, jabučna i askorbinska kiselina radi pobolјšanja ukusa, i to u propisanim količinama, pri čemu je zabranjeno dodavanje šećera i kiseline u isti voćni sok.

Pored pomenutih voćnih sokova mogu se proizvoditi voćni nektari, koncentrisani voćni sok i voćni sok u prahu.

Pod voćnim nektarom podrazumeva se proizvod nefermentisan ali sposoban za fermentaciju, dobijen dodavanjem vode i šećera ili meda u matični voćni sok, voćni sok, koncentrisani voćni sok, voćnu kašu ili mešavinu tih proizvoda, konzervisan isklјučivo fizičkim putem.

U proizvodnji voćnog nektara može se dodavati propisana količina šećera, vode, limunska, jabučna kiselina, sok limuna i L-askorbinska kiselina.

Pod koncsntrisanim voćnim sokom smatra se proizvod dobijen iz voćnog soka, matičnog voćnog soka (ili voćne kaše) fizičkim uklanjanjem određene količine prirodno sadržane vode, konzervisan isklјučivo fizičkim postupcima. Koncentrisani voćni sok može se proizvoditi kao: bistar, mutan i kašasti.
Pod voćnim sokom u prahu podrazumeva se proizvod dobijen od voćnog soka, matičnog voćnog soka ili voćne kaše fizičkim uklanjanjem gotovo celokupnog sadržaja vode. U proizvodnji voćnog soka u prahu obavezno je dodavanje osnovnih isparlјivih materija iz voćnog soka.

Voćni sok u prahu ne sme da sadrži više od 5% vode, a rastvoren u vodi mora imati osnovna organoleptička svojstva voćnog soka voća od koga je proizveden.

Osvežavajuća bezalkoholna pića

Pod osvežavajućim bezalkoholnim pićima podrazumevaju se proizvodi dobijeni po odgovarajućem tehnološkom postupku od vode ili mineralne vode, šećera, voćnog soka, baze, bilјnih ekstrakata, žitarica, proizvoda od žitarica i aroma, odnosno sirupa za osvežavajuća bezalkoholna pića, uz dodatak uglјen-dioksida ili bez dozvolјenih aditiva.

Drugim rečima, osvežavajuća bezalkoholna pića u svom sastavu (sadržaju) mogu imati materije ─ hemijska jedinjenja koja ne potiču od voća, već se mogu proizvoditi i sintetičkim putem. Dok su, kao što je napred rečeno, voćni sokovi, tečni proizvodi dobijeni ceđenjem i drugim vidovima prerade voća. To moraju znati proizvođači ovih proizvoda, ugostitelјski radnici, potrošači, kao i predstavnici sredstava informisanja, koji često mešaju pojmove voćnih sokova i bezalkoholnih pića i pogrešno ih nazivaju.

U zavisnosti od pojedinih sastojaka i aditiva, osvežavajuća bezalkoholna pića se proizvode i stavlјaju u promet pod različitim nazivima i različitog sastava. U dalјem tekstu biće više reči o pojedinim vrstama osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Osvežavajuća bezalkoholna pića sa voćnim sokom

Pod osvežavajuća bezalkoholnim pićima sa voćnim sokom podrazumevaju se bistri ili mutni tečni proizvodi dobijeni od vode ili mineralne vode, šećera i voćnog soka, uklјučujući koncentrisani i dehidrisani voćni sok, uz dodatak uglјen dioksida i drugih dozvolјenih aditiva. U proizvodnji ovih bezalkoholnih pića mogu se pored voćnog soka, upotrebiti: šećer, šećerni sirup, glukozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup, zatim askorbinska kiselina, prirodne arome voća, dozvolјene prirodne boje, uglјen dioksid (u dozvolјenoj i propisanoj količini), benzoeva i sorbinska kiselina, sredstva za vezivanje i zgušnjavanje, pektin, prirodne bilјne gume, skrob, preparagi na bazi soje i drugi dozvolјeni dodaci.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od baza

Pod osvežavajućim bezalkoholnim pićima od baza podrazumevaju se bistri ili mutni tečni proizvodi dobijeni od vode ili mineralne vode, šećera i citrus-baza, odnosno voćnih baza, uz dodatak uglјen-dioksida i drugih dozvolјenih aditiva.

Ovi proizvodi, pored mineralne vode, mogu sadržati i sledeće osnovne sastojke: citrus-baze i voćne baze, šećer (saharozu), šećerni sirup, glukozu, glukozni sirup, dekstrozu, dekstrovni sirup, fruktozu, fruktozni sirup, maltozni sirup i glukovo-fruktozni sirup. U proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića od baza tipa „biter“ dozvolјava se upotreba kinin-hidrohlorida.

Pod bazama koje se koriste u proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića smatraju se proizvodi dobijeni mešanjem koncentrisanog soka odgovarajuće vrste voća i homogenizovanog čvrstog ostatka ploda (kora i pulpa).

Ovim bazama se mogu dodati potrebna prirodna sredstva za popravku boje, mirisa, ukusa i konzistencije.

U proizvodnji baza mogu se dodavati saharoza, glukoza, glukozni sirup, fruktoza, invsrtni šećer, limunska kiselina, dozvolјeni stabilizatori i emulgatori, prirodna eterična ulјa, prirodne arome i boje.

Kod citrus-baza, bilo da se radi o bazama od pomorandže ili limuna koje se inače proizvode od citrus voća i homogenizovanog čvrstog ostatka (kora i pulpa), određen je i tačan sadržaj suve materije u gotovom proizvodu i on iznosi 42%. Baze se mogu konzervisati upotrebom propisanih količina hemijskih konzervanasa, i to natrijum benzoata i kalijum sorbata.

Inače, citrus ─ baze kako u našoj tako i u drugim zemlјama, najčešće se koriste u proizvodnji raznovrsnih osvežavajućih bezalkoholnih pića pod različitim trgovinskim marketinškim nazivima. Ova pića često se poistovećuju sa voćnim sokovima od citrus-voća, a naročito od pomorandže, što je velika razlika, jer se zna način i postupak proizvodnje voćnog soka od pomorandže.

U prometu se osvežavajuća bezalkoholna pića na bazi pomorandže često nepravilno deklarišu i na etiketi ističu slike pomorandže, kao da se radi o voćnom soku pomorandže, a u suštini to je bezalkoholno piće koje ima sasvim malo voćnog soka pomorandže, ima ga u tragovima, ili ga čak uopšte nema. O ovome posebno treba da vode računa potrošači, kada ova pića, koja smatraju voćnim sokom kupuju deci radi osveženja i nadoknade pomorandže, limuna ili nekog drugog tropskog voća.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od bilјnih ekstrakata

Pod osvežavajućim bezalkoholnim pićima od bilјnih ekstrakata podrazumevaju se bistri ili mutni tečni proizvodi dobijeni od vode ili mineralne vode, šećera i bilјnih ekstrakata, uz dodatak uglјen-dioksida i drugih aditiva propisanih za osvežavajuća bezalkoholna pića od bilјnih ekstrakata.

Inače, bilјni ekstrakti namenjeni za proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih pića su u suštini aromatični ekstrakti isklјučivo bilјnog porekla, dozvolјeni za lјudsku ishranu. Mogu poticati od jedne ili više vrsta bilјaka, a dobijaju se vodenom ili alkoholnom ekstrakcijom, maceracijom ili destilacijom različitih delova bilјaka, citrus-plodova, začina, plodova kontinentalnog i južnog voća i različitih trava. Bilјni ekstrakti sadrže pored etarskih ulјa i druge prirodne bilјne sastojke kao što su organske kiseline, boje, mineralne materije i sl.

Bilјni ekstrakti koji se koriste za proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih pića mogu da sadrže sastojke kao što su kofein, kinin i ortofosforna kiselina, u kom slučaju se proizvode prema proizvođačkoj specifikaciji, koju je svaki proizvođač dužan da sačini pre početka proizvodnje.

U proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića od bilјnih ekstrakata, pored vode ili mineralne vode, koriste se aromatični bilјni ekstrakti dozvolјeni za lјudsku ishranu, zatim šećeri: šećer (saharoza), šećerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrovni sirup, fruktoza, fruktozni sirup, maltozni sirup i glukovo-fruktozni sirup.

Takođe, u proizvodnji ove vrste osvežavajućih bezalkoholnih pića, koriste se prirodne boje za prehrambene proizvode, dozvoljene veštačke boje, prirodne arome bilјaka koje nisu štetne za lјudsko zdravlјe, o čemu proizvođači ovih pića moraju strogo voditi računa.

Za proizvodnju se koriste i organske kiseline kao što su limunska, jabučna, vinska i mlsčna kao i L-askorbinska kisslina. Zatim benzoeva i sorbinska kiselina i njihove soli kao i uglјendioksid, u skladu sa jugoslovenskim standardom za ovaj gas.

U proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića od bilјnih ekstrakata mogu se koristiti i sredstva za vezivanje i zgušnjavanje, kao što su npr.: pektin, agar-agar, prirodne gume, mlevene koštice rogača, skrob, derivati skroba, preparati na bazi soje, gliceridi masnih kiselina i estri masnih kiselina sa saharidima.

U ovoj grupi osvežavajućih bezalkoholnih pića najpoznatija su pića tipa „kola“ i „tonik“ i za njihovu proizvodnju mogu se koristiti pored gore pomenutih aditiva, i kinin ─ hidrohlorid, zatim kofein, kao i ortofosforna kiselina, u određenim i propisanim količinama.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od žitarica

Pod osvežavajućim bezalkoholnim pićima od žitarica podrazumevaju se mutni tečni proizvodi dobijeni od vode, žitarica ili proizvoda od žitarica i šećera, uz dodatak uglјen-dioksida i drugih dozvolјenih aditiva za osvežavajuća bezalkoholna pića od žitarica.

Ovi proizvodi dobijaju se direktnom fermentacijom žitarica ili proizvoda od žitarica kao i od koncentrisanih ekstrakata proizvoda od žitarica. Kod nas su to odomaćena pića kvas i boza, koja se proizvode u industrijskim pogonima i zanatskim radionicama ─ tipa poslastičarnica.

U proizvodnji ovih pića pored vode ili mineralne vode, mogu se koristiti:

1. žitarice i proizvodi od žitarica;
2. koncentrisani ekstrakti proizvoda od žitarica;
3. šećeri kao što su: šećer (saharoza), šećerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrovni sirup, fruktoza, fruktozni sirup, maltozni sirup i glukovofruktozni (visokofruktozni) sirup;
4. pivarski kvasci;
5. hmelј i proizvodi od hmelјa;
6. karamel;
7. organske kiseline: limunska, jabučna i vinska;
8. uglјen-dioksid čiji je kvalitet u skladu sa jugoslovenskim standardom za kvalitet uglјen-dioksida.

Aromatizovana osvežavajuća bezalkoholna pića

Pod aromatizovanim osvežavajućim bezalkoholnim pićima podrazumevaju se tečni proizvodi dobijsni od vode ili mineralne vode, šećera i aroma, uz dodatak uglјen-dioksida i drugih dozvolјenih aditiva za aromatizovana osvežavajuća bezalkoholna pića.

Od aditiva odnosno dodataka u proizvodnji aromatizovanih osvežavajućih bezalkoholnih pića, pored vode ili mineralne vode mogu se koristiti:

1. veštačke arome dobijene hemijskom sintezom, dozvolјene za prehrambene proizvode;
2. prirodne i veštačke boje dozvolјene za prehrambene proizvode;
3. organske kiseline: limunska, jabučna, vinska i mlečna;
4. L-askorbinska kiselina;
5. šećeri: šećer (saharoza), šećerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrovni sirup, fruktoza, fruktozni sirup, maltozni sirup i visokofruktozni sirup;
6. benzoeva i sorbinska kiselina i njihove soli;
7. sredstva za vezivanje i zgušnjavanje, agar-agar, pektin, alginati, prirodne gume, mlevene koštice rogača, derivati celuloze, skrob i derivati skroba, preparati na bazi soje, gliceridi masnih kiselina i estri masnih kiselina sa saharidima;
8. uglјen-dioksid čiji je kvalitet u skladu sa jugoslovenskim standardom za kvalitet uglјen-dioksida.

Niskoenergetska osvežavajuća bezalkoholna pića

Osvežavajuća bezalkoholna pića sa voćnim sokom, zatim, osvežavajuća bezalkoholna pića od baza (citrus-baza i voćnih baza), osvežavajuća bezalkoholna pića od bilјnih ekstrakata i od žitarica mogu se proizvoditi i stavlјati u promet i kao niskoenergetska osvežavajuća bezalkoholna pića, pod uslovom da imaju najmanje 30% nižu energetsku vrednost od istovrsnog osvežavajućeg bezalkoholnog pića normalne energetske vrednosti.

Ova pića mogu se stavlјati u promet pod uslovom da se naziv niskoenergetsko osvežavajuće bezalkoholno piće jasno i vidno istakne na deklaraciji. Takođe, ova pića moraju ispunjavati minimalne uslove kvaliteta propisane Pravilnikom o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića sa voćnim sokom, od baza, pića od bilјnih ekstrakata i pića od žitarica. Samo sadržaj suve materije u ovoj vrsti pića može biti manji.

Posebno je interesantno da se u proizvodnji niskoenergetskih osvežavajućih bezalkoholnih pića mogu koristiti veštačka sredstva za zaslađivanje, s tim što vrsta i količina tih sredstava moraju biti usklađene sa odredbama Pravilnika o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se mogu stavlјati u promet („Službeni list SFRJ“, broj 4/85, 70/86 i 69/91), o čemu proizvođači ovih pića strogo moraju da vode računa.

Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se mogu stavlјati u promet predviđeno je da se one mogu stavlјati u promet samo u originalnom pakovanju, a to se odnosi i na niskoenergetska osvežavajuća bezalkoholna pića. Na svakom pakovanju mora biti odštampana oznaka: „Dijetetski proizvod“.

Na omotu, odnosno na deklaraciji na pakovanju za niskoenergetsko bezalkoholno piće moraju biti sledeći podaci:

1. naziv i namena proizvoda;
2. firma, odnosno naziv i sedište proizvođača;
3. datum do koga se proizvod može upotrebiti i kontrolni broj proizvođača na osnovu koga se identifikuje proizvod;
4. neto-količina (težina, zapremina) proizvoda;
5. vrsta, odnosno poreklo sastojaka koji proizvodu daju dijetetska svojstva;
6. hemijski sastav proizvoda, u 100 r;
7. energetska vrednost 100 g proizvoda;
8. broj obroka i količina pojedinih obroka;
9. vrsta i količina upotreblјenih dodataka;
10. uputstvo o načinu upotrebe i o načinu čuvanja proizvoda.

Kod niskoenergetskih osvežavajućih bezalkoholnih pića dopuštena su odstupanja od označenih neto-količina pojedinih originalnih pakovanja u granicama propisanim za srodna nedijetetska osvežavajuća bezalkoholna pića.

Niskoenergetska osvežavajuća bezalkoholna pića koja se stavlјaju u promet sa energetskom vrednošću umanjenom najmanje 30% u odnosu na istovrsno osvežavajuće bezalkoholno piće normalne energetske vrednosti, moraju da sadrže isti odnos vitamina i mineralnih materija kao i osvežavajuća bezalkoholna pića normalne energetske vrednosti.

Ovim pićima mogu se dodavati fruktoza, manitol, sorbitol, saharin, aspartam i ciklamat, u količinama uobičajenim u proizvođačkoj praksi.

Deklaracija dijetetskog osvežavajućeg bezalkoholpog pića namenjenog licima obolelim od šećerne bolesti, pored ostalih propisanih podataka za stavlјanje u promet, mora da sadrži i podatke o vrsti i količini sredstava za slađivanje upotreblјenih kao zamena za šećer.

U uputstvu, koje mora biti na vidnom mestu na deklaraciji, omotu, odnosno ambalaži u kojoj je upakovano osvežavajuće bezalkoholno piće, za upotrebu takve vrste pića koja su proizvedena sa zamenom za šećer, mora se navesti koja se količina pića sme upotrebiti, s tim da količina konzumiranog manitola ne bude veća od 12 g, a količina fruktoze i sorbitola 60 g, pojedinačno ili zajedno, u više obroka dnsvno.

Ovom prilikom želimo da upovorimo, kako proizvođače tako i potrošače, da dnevne količine konzumiranog saharina (izraženo kao natrijumova so) ne sme biti veća od 180 mg, ciklamata 700 mg (izraženo kao ciklaminska kiselina), a aspartama ─ 2800 mg, računato na 70 kg telesne težine lica koja konzumiraju piće proizvedeno sa saharinom, odnosno ciklamatom ili aspartamom.

Lica obolela od šećerne bolesti mogu koristiti ovakva pića s tim da saharin konzumiraju najviše do 1000 mg.

Drugim rečima, kod pića sa saharinom, odnosno sa ciklamatom ili aspartamom u uputstvu moraju jasno biti označene količine ovih aditiva, odnosno dodataka.

Na kraju kada se govori o niskoenergetskim osvežavajućim bezalkoholnim pićima, treba napomenuti da boja, ukus i miris moraju biti svojstveni sirovinama od kojih se proizvode. Takođe, sirovine, dodaci (aditivi) i vitamini koji se upotreblјavaju u proizvodnji niskoenergetskih bezalkoholnih pića, moraju u pogledu zdravstvene ispravnosti i sastava ispunjavati uslove koji su propisani bližim propisima o zdravstvenoj ispravnosti pojedinih životnih namirnica, odnosno uslove propisane u jugoslovsnskoj farmakologiji i drugim važećim propisima i standardima.

Propisani uslovi za obavljanјe delatnosti proizvodnјe i prometa voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Zakon o klasifikaciji delatnosti

Zakonom o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ“, br. 31/96) utvrđuje se klasifikaciona delatnost kao opšti standard prema kojem se vrši razvrstavanje u delatnosti i Registar jedinica razvrstavanja, kao uređena automatizovana evidencija jedinica razvrstavanja na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

Zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja između ostalog se primenjuje i za upis delatnosti u sudski ili poseban registar.

Obzirom da se u ovoj publikaciji govori o proizvodnji voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, proizvođači ovih pića moraju registrovati ove proizvodnje i promet pod sledećim šiframa:

1. Proizvodnja
   proizvodnju sokova od voća i povrća pod šifrom 15320, i
   proizvodnju osvežavajućih pića pod šifrom 15982.
2. Promet
   trgovina na malo u nespecijalizovanoj prodavnici, pretežno hrane, pića i duvana, pod šifrom 52110
   ostala trgovina na malo hrane, pića i duvana u specijalizovanim prodavnicama, pod šifrom 52270
   trgovina na veliko alkoholnim pićima i drugim pićima, pod šifrom 52340
   nespecijalizovana trgovina na veliko, hranom pićima i duvanom, pod šifrom 51380.

Proizvodnja i promet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića odvija se najčešće u preduzeću ili u samostalnoj zanatskoj radnji.

Ukoliko se proizvodnja i promet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića obavlјa u okviru preduzeća, moraju se ispuniti uslovi predviđeni Zakonom o preduzećima.

Zakon o preduzećima

Zakonom o preduzećima („Službeni list SRJ“, br. 29/96) u članu 18. propisano je: „Preduzeće može da otpočne obavlјanje delatnosti, da obavlјa delatnost i da menja uslove njenog obavlјanja kad nadležni organ donese rešenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremlјenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i drugi propisani uslovi“. Drugim rečima, sva preduzeća koja se bave proizvodnjom i prometom voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića, ili se bave proizvodnjom i jednih i drugih pića, ili nameravaju da otpočnu sa proizvodnjom ovih pića, moraju ispuniti uslove propisane:

Zakonom o nadzoru nad prehrambenim proizvodima bilјnog porekla,
Zakonom o sanitarnom nadzoru,
Zakonom o zaštiti na radu, i
Zakonom o uslovima za obavlјanje prometa robe, vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru.

Zakon o privatnom preduzetništvu

Kada su u pitanju zanatske radnje za proizvodnju i promet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, moraju se ispuniti uslovi po Zakonu o privatnom preduzetništvu.

Zakonom o privatnom preduzetništvu („Službeni glasnik RS“, br. 54/89, 9/90, 46/91 i 53/95) u članu 8. propisano je da fizičko lice može otvoriti radnju za proizvodnju voćnih sokova, odnosno osvežavajućih bezalkoholnih pića, pod uslovom:

da ima opštu zdravstvenu sposobnost,
da ima osnovno obrazovanje,
da je poslovno sposoban,
da mu pravosudnom sudskom odlukom nije zabranjeno bavljenje određenom delatnošću,
da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavJvanje delatnosti, kao i odgovarajući prostor.

Prostor u kome se obavlјa delatnost mora ispunjavati uslove u pogledu zaštite na radu, zaštite čovekove sredine, sanitarnih uslova i oprsmlјenosti, a koji su istim zakonom i drugim propisima utvrđeni za obavlјanje odgovarajuće delatnosti preduzeća i drugih organizacija.

Na osnovu ovih odredbi zakona proizilazi da je osnivač radnje dužan da ispuni i druge zakonom predviđene uslove. U konkretnom slučaju, znači osnivač radnje za proizvodnju voćnih sokova, odnosno osvežavajućih bezalkoholnih pića mora ispuniti uslovs predviđene Zakonom o privatnom preduzetništvu, kao i uslove propisane Zakonom o nadzoru nad prehrambenim proizvodima bilјnog porekla, Zakonom o sanitarnom nadzoru, Zakonom o zaštiti na radu, kao i propisane uslove u pogledu obavlјanja prometa roba.

Zakon o nadzoru nad prehrambenim proizvodima bilјnog porekla

Uslovi za proizvodnju voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića regulisani su Zakonom o nadzoru nad prehrambenim proizvodima bilјnog porskla („Službeni glasnik RS“, br. 25/96), kao i Pravilnikom o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda bilјnog porekla („Službeni glasnik RS“, br. 50/96).

Ovim zakonom i pravilnikom u suštini su obuhvaćena nekoliko poglavlјa kojima se regulišu uslovi proizvodnje i prometa voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića:

U prvom poglavlјu regulišu se uslovi u pogledu broja prostorija potrebnih za proizvodnju navedenih pića.
U drugom poglavlјu regulišu se uslovi u pogledu uređaja i opreme za proizvodnju i
u trećem poglavlјu regulišu se uslovi u pogledu stručne spreme za rukovođenje procesom proizvodnje.

Zakonom su pre svega definisani i propisani opšti uslovi za proizvodnju i promet ove grupe proizvoda u smislu broja i namene prostorija u objektu, zatim uređaja i opreme za proizvodnju i promet, kao i obaveza da svi proizvođači (preduzeća, zanatske radnje) koji se bave ovom proizvodnjom moraju imati zaposleno lice odgovarajuće stručne spreme za rukovođenje procesom proizvodnje osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Pravilnikom o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambsnih proizvoda bilјnog porekla, u odnosu na pomenuti zakon preciznije su propisani uslovi za proizvodnju i promet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Drugim rečima ovim Pravilnikom je određeno da preduzeća, preduzetnici koji nameravaju da se bave. proizvodnjom voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića obezbeđuju:

posebnu prostoriju za pranje povratne ambalaže, pre svega staklene;
prostorije za prijem, čuvanje i skladištenje sirovina;
prostorije za proizvodnju;
prostorije u kojoj se vrši pakovanje i deklarisanje i
prostorije u kojima se čuvaju i skladište, gotovi voćni sokovi ili osvežavajuća bezalkoholna pića.

Ukoliko se proizvođač opredeli za tehnološki postupak za proizvodnju i punjenje voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića u nepovratnu ambalažu (pet-boce, dojpak, i sl.) u tom slučaju nije potrebno obezbediti i posebnu prostoriju za pranje povratne ambalaže. Ovakav način punjenja osvežavajućih bezalkoholnih pića nije propisan pomenutim Pravilnikom.

Istim pravilnikom predviđeno je i propisano da se sve prostorije izgrađuju od čvrstog i nezapalјivog materijala.

Materijal od koga su izgrađene prostorije, kao i uređaj i aparati, moraju biti takvog sastava da ni u kom slučaju neće nepovolјno uticati na kvalitet sirovina, poluproizvoda i gotovog voćnog soka ili osvežavajućeg bezalkoholnog pića.

Prostorije moraju imati dobru ventilaciju, osvetlјenje i zaštitu od ulaska insekata, ptica i glodara.

U prostorijama u kojima ss vrši proizvodnja voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića ne sme se skladištiti upotreblјena ambalaža, proizvodi, predmeti i materijali koji svojim mirisom i nečistoćom mogu promeniti organoleptička svojstva (boju, miris i ukus) voćnog soka ili osvežavajućeg bezalkoholnog pića.

U drugom delu Pravilnika precizno i dosta detalјno je propisana minimalna potrebna oprema koju treba da ima objekat za proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih pića, dok je za proizvodnju voćnih sokova potrebna oprema dosta složenija i zavisi od vrste voćnih sokova koja se žsli proizvesti u pogonima, odnosno u proizvodnim objektima.

Tehnološki postupci proizvodnje voćnih sokova

Prema usvojenim međunarodnim i domaćim propisima proizvode se sledeće vrste voćnih sokova:

bistri sokovi, mutni ili opalescentni sokovi,
kašasti sokovi i
gazirani sokovi.

Bistri sokovi

Bistrim sokovima se nazivaju sokovi koji imaju kristalnu bistrinu. To se postiže bistrenjsm i filtriranjem sokova.

Tehnološki postupak proizvodnje bistrog soka je potpuno kontinuelan. Pojedine tehnološke operacije su mehanički povezane odgovarajućim transporterima čineći jednu, može se reći, automatizovanu liniju.

Šematski to se može predstaviti na sledeći način:

Prijem svežeg voća → pranje → inspekcija →sitnjenjemulјanje → kratkotrajno zagrevanje (blanširanje) → depektinizacija → ceđenje → centrifugiranje → bistrenje → filtriranje → korekcija → punjenje → pasterizacija → zatvaranje.

Slika 1.

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 1. Šematski prikaz tehnološkog postupka proizvodnje mutnog soka: 1. Rezervoar za sirovinu, 2. Elevator sa pranjem, 3. mlin ili mulјača, 4. rezervoar za klјuk, 5 pumpa za gustu masu, 6. hidraulična Buhner ─ cednica, 7. separator, 8. dezaerator, 9. pasterizator, 10. punjenje i zatvaranje

Izostavljeno iz prikaza

Mutni sokovi

Mutni ili opalescentni sokovi su vrlo slični bistrim, ali zadržavaju određeni stepen stabilne mutnoće, što im daje poseban izgled. U ovom tehnološkom postupku (Sl. 1) koji je isti kao i za proizvodnju bistrih voćiih sokova nema operacije bistrenja i filtriranja, a nestabilna faza se odstranjuje samo centrifugiranjem.

Kašasti sokovi

Kašasti sokovi pored tečne i čvrste faze, sadrže i nerastvorne supstancijs ploda. Po izgledu i viskovitetu podsećaju na kašu, po čemu su i nazvani.

Kompletna linija za proizvodnju kašastih sokova sastoji se iz sledećih tehnoloških operacija: prijem voća → pranje → inspekcija → droblјenje → blanširanje → pasiranje → kaša → korekcija → sok → deaeracija → homogenizacija → pasterizacija → punjenje ambalaže → zatvaranje ambalaže.

Linija proizvodnje kašastog soka prikazana je na sl. 2.

Sl. 2. Linija tehnološkog postupka proizvodnje kašastog soka: 1. uređaj za pranje i inspekciju, 2. elevator, 3. mulјača, 4. termobrik, 5. pasir mašina za odstranjivanje koštica, 6. pumpa, 7, 8 i 9. pasir mašine, 10. držač ─ ram, 11. sudovi za korekciju, 12. homogenizator, 13. dezaerator, 14. cevasti protočni pasterizator, 15. uređaj za punjenje i zatvaranje boca i 16. tabla sa komandnim uređajima za uklјučivanje i isklјučivanje pojedinih aparata i uređaja

Izostavljeno iz prikaza

Gazirani sokovi

Ovi sokovi su po tehnološkom postupku potpuno isti bistrim ili sa mutnim sokovima, samo što se proizvedeni bistri ili mutni sokovi koriguju dodatkom uglјene kiseline, u skladu sa važećim pravilnikom .

Gaziranje se obavlјa u specijalnom aparatu, neposredno pred punjenje.

Pored navedenih vrsta voćnih sokova proizvode se još koncentrisani voćni sokovi i voćni sirupi.

Koncentrisani voćni sokovi

U tehnološkom postupku proizvodnje koncentrisanih voćnih sokova glavni postupak je da se isparavanjem odstrani jedan deo vode. Smanjivanjem sadržaja vode postiže se koncentrisanje svih ostalih sastojaka i tako koncentrisana sadržina postane manje pogodna za razviće mikroorganizama.

Koncentrišu se samo bistri, a vrlo retko mutni sokovi. Drugim rečima, proizvodnja koncentrisanog voćnog soka podrazumeva najpre proizvodnju bistrog soka, a zatim se isti proizvod koncentriše u vakuumu na niskoj tački klјučanja, koja se kreće od 33° do 45°C.

Voćni sirupi

Voćni sirupi pripadaju proizvodima sa visokim sadržajem suve materije.

Po sadržaju suve materije sličan je koncentrisanom soku, ali se koncentracija postiže dodavanjem šećera. Voćni sirup se dobija iz jednog dela soka i dva dela šećera. Sadržaj suve materije ne sme biti ispod 65%.

Za proizvodnju sirupa kao koncentrisanog proizvoda najčešće se koriste vrste voća kao što su malina, pomorandža, limun, višnja i drugo voće koje ima aromatične i intenzivne bojene materije.

Tehnološki postupak proizvodnje bi najjednostavnije mogao da se predstavi sledećom gaemom tehnoloških operacija: prijem svežeg voća → pranje → inspekcija → mulјanje → zagrevanje → depektinizacija → ceđenje (sirovi voćni sok) → bistrenje → filtriranje → kuvanje uz dodatak šećera i kiselina → razlivanje u boce.

Proizvodnja (kuvanje sirupa) vrši se u otvorenom sudu sa duplim dnom ─ duplikatoru ili u vakuum aparatu sa ugrađenom mešalicom (Sl. 3).

Sl. 3. Baterija vakuum uparivača i duplikatora

Izostavljeno iz prikaza

Tehnološki postupak proizvodnje osvežavajućih bezalkoholnih pića

Osvežavajuća bezalkoholna pića proizvode se uglavnom od šećernog sirupa, pripremlјene baze i uglјen-dioksida. Šećerni sirup daje slatkoću ovim pićima, baze daju miris i boju koji podsećaju na određeno voće (npr. pomorandže, limuna, ananasa itd.), a uglјen-dioksid daje rezak ukus i povećava kiselost ovih pića.

Imajući ovo u vidu, može se reći ─ proizvodnja osvežavajućih bezalkoholnih pića može se obavlјati na dva načina:

1) gaziranjem vode koja se dodaje pripremlјenom sirupu u određenom odnosu;
2) gaziranjem smeše vode i sirupa.

Postupak gaziranja vode koja se dodaje pripremlјenom sirupu, u suštini je postupak u kome se čistoj vodi dodaje uglјen
dioksid, pa se tako gazirana voda meša sa potrebnom količinom sirupa.

Postupak proizvodnje osvežavajućih bezalkoholnih pića gaziranjem smeše vode i sirupa se smatra savremenijom, i prednost je u tome što se postiže bolјe, odnosno potpunije gaziranje, jer se gazira celokupna masa, postiže se bolјa dezaeracija i niža temperatura u fazi punjenja i zatvaranja boca i bolјe rastvaranje uglјen-dioksida u proizvodu. Takođe, gaziranjem smeše vode i sirupa postiže se bolјa fizičko-hemijska stabilnost ovih pića i manji gubitak uglјen-dioksida. Šema tehnološkog postupka proizvodnje osvežavajućih bezalkoholnih pića prikazana je na slici br. 4.

Sl. 4. Šema tehnološkog postupka proizvodnje osvežavajućih bezalkoholnih pića

Izostavljeno iz prikaza

Na osnovu navedenih načina proizvodnje osvežavajućih bezalkoholnih pića, propisani su uslovi u pogledu uređaja i opreme koje proizvođač mora prethodno da obezbedi da bi otpočeo proizvodnju tih pića. U tom smislu proizvođač za proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih pića je potrebno da obezbedi:

Automatski uređaj za pranje boca ako vrši punjenje osvežavajućih bezalkoholnih pića u staklenu ili drugu povratnu ambalažu. Izgled ovog automatskog uređaja za pranje prikazan je na sl. 5.

voda
↓
hlađenje
↓
dodavanje CO2
↓
nova ili povratna ambalaža (boca) → močenje → pranje → kontrola → lom → punjenje → baza + priprema sirupa
↓
zatvaranje
↓
inspekcija
↓
etiketiranje
↓
pakovanje
↓
skladištenje

Sl. 5. Mašina za pranje boca

Izostavljeno iz prikaza

Ukoliko se prihvati i izmeni pomenuti Pravilnik punjenje osvežavajućeg bezalkoholnog pića može se vršiti i u nepovratnoj ambalaži. U tom slučaju proizvođač bi obezbeđivao automatski uređaj za razvijanje pet-boce, a ako osvežavajuća bezalkoholna pića puni u već formiranu pet-bocu mora imati odgovarajuću ispiračicu (sl. 6) za ispiranje iste pet-boce i uređaj za punjenje boca tim pićem.

Pored ovih uređaja za proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih pića treba još obezbediti:

• Sud-posuda za pripremu šećernog sirupa i za njegovu pasterizaciju;
• Uređaj za prečišćavanjs šećernog sirupa;
• Sud-posuda za pripremu gotovog sirupa;
• Uređaj za mešanje vode i sirupa i impregnaciju ─ premiks uređaj (Sl. 7);
• Aparat za punjenje osvežavajućeg bezalkoholnog pića u boce (Sl. 8);
• Aparat za zatvaranje i etiketiranje.

Ukoliko proizvođač proizvodi i puni osvežavajuće bezalkoholno piće u dojpak, limenke ili sličnu ambalažu (tetrapak, i sl.) potrebno je da obezbedi automatski uređaj za punjenje i zatvaranje u takvu ambalažu.

Sl. 6. Mašina za ispiranje PET-ambalaže

Izostavljeno iz prikaza

Sudovi-posuđe i uređaji koji se koriste u sistemu tehnološkog postupka proizvodnje osvežavajućeg bezalkoholnog pića povezuju se sistemom cevi i pumpi, čime se obezbeđuje odgovarajući higijenski način proizvodnje ovih pića.

Sl. 7. Premiks uređaj

Izostavljeno iz prikaza

Sva oprema koja se koristi pri proizvodnji voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića mora da bude od materijala koji je pogodan za korišćenje u prehrambenoj industriji, odnosno od materijala za koje postoje odgovarajući standardi u pogledu kvaliteta i otpornosti na koroziju.

Proizvođači voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, obavezno moraju zahtevati od proizvođača opreme za ova pića da im uz opremu dostave i odgovarajuće ateste o funkcionalnosti te opreme u procesu proizvodnje voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića kao i ateste o zaštiti na radu.

Samo nabavkom i korišćenjem navedene potrebne tehnološke opreme za proizvodnju voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića mogu se stvoriti preduslovi da se ova pića proizvode na određenom tehničko-tehnološkom i higijenskom nivou.

Sl. 8. Aparat za punjenje i zatvaranje

Izostavljeno iz prikaza

Uslovi u pogledu stručne spreme za proizvodnju voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Pored objekta za proizvodnju sa odgovarajućim prostorijama i tehničko-tehnološkom opremom, proizvođač voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića dužan je da obezbedi lice odgovarajuće stručne spreme koje će rukovoditi procesom proizvodnje i odgovarati za zdravstvenu ispravnost i propisani kvalitet ovih pića, Zakonom, odnosno Pravilnikom o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda bilјnog porekla, utvrđeno je da lice koje he rukovoditi procesom proizvodnje voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića mora biti diplomirani inženjer polјoprivrede smera tehnologije prehrambenih proizvoda, ili diplomirani inženjer prehrambene tehnologije ili diplomirani inženjer tehnologije ili diplomirani hemičar. Takođe, istim zakonom i pravilnikom, određeno je da procesom proizvodnje voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića može rukovoditi i lice koje ima diplomu polјoprivrednog fakulteta ─ smera voćarsko-vinogradarskog. Stručno lice koje odgovara za proizvodnju, zdravstvenu ispravnost i kvalitet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, po pravilu mora biti stalno prisutno u objektu za proizvodnju i da ima zasnovan stalni radni odnos sa vlasnikom objekta, odnosno poslodavcem. To je jedna od najznačajnijih pretpostavki za uspešno vođenje procesa i postupka u proizvodnji ovih pića i obezbeđenja odgovarajućeg propisanog kvaliteta saglasno Pravilniku o kvalitetu voćnih sokova, odnosno pravilniku o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Sanitarno-higijenski uslovi za proizvodnјu voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Uslovi u pogledu prostorija

Prostorije za proizvodnju voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića u smislu Zakona o sanitarnom nadzoru („Službeni glasnik RS“, broj 34/94 i 25/96) i Pravilnika o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlјa proizvodnja i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe („Službeni glasnik RS“, br. 6/97) jesu:

prostorije u kojima se obavlјaju proizvodni i drugi radni procesi (proizvodne prostorije),
prostorije u kojima se skladište sirovine, materijali za pakovanje, gotovi proizvodi, pomoćni materijali i povratna ambalaža (magacinske prostorije),
prostorije koje služe za higijenske, sanitarne i druge potrebe zaposlenih u objektu (pomoćne prostorije).

Broj, veličina i raspored prostorija za proizvodnju voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića mora odgovarati tehnološkom procesu koji se u njima odvija. Grade se od čvrstog nepropustivog materijala, otpornog na sredstva za pranje, dezinfekciju i druge agresivne materije. Površine zidova i podova moraju biti ravne, glatke i bez oštećenja. Podovi ne smeju biti klizavi. Prostorije se osvetlјavaju prirodnim i veštačkim osvetlјenjem.

U proizvodnim prostorijama, radi uklanjanja neprijatnih mirisa, gasova, pare i sl., mora se obezbediti prirodna ili veštačka ventilacija.

Takođe, u proizvodnim prostorijama, mora biti dovolјno slobodnog prostora potrebnog za nesmetano transportovanje i manipulaciju, prolaz zaposlenih i opsluživanje, odnosno održavanje uređaja.

Magacinske prostorije

Broj i veličina magacinskih prostorija zavisi od vrste i količine voćnih sokova, odnosno osvežavajućih bezalkoholnih pića koja se skladište u njima.

Magacinske prostorije moraju biti, između ostalog, suve i prozračne, od čvrstog materijala, sa glatkim ravnim površinama (podovima i zidovima), radi lakšeg održavanja. U magacinskim prostorijama potrebno je imati podmetače, police i palete, podignute najmanje 30 cm od podne površine.

Pomoćne prostorije

Pomoćne prostorije između ostalog čine garderoba, kupatila, umivaonice, toaleti, prostorije za ličnu higijenu, prostorije za odmor i druge. One se grade uz proizvodne i magacinske prostorije, vodeći računa da ne smetaju tehnološkom procesu proizvodnje.

Pomoćne prostorije u pogledu izgradnje, izrade podova i zidova, načina osvetlјavanja i ventilacije i prostora, moraju ispunjavati određene propisane uslove u navedenom Pravilniku.

Kvalitet opreme za proizvodnju voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Oprema koja se koristi pri proizvodnji i prometu voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića mora odgovarati tehnološkom procesu proizvodnje u objektu i izrađena od materijala otpornog na koroziju i koji neće stupiti u reakciju sa bilo kojim sastojkom voćnog soka ili osvežavajućeg bezalkoholnog pića ili sredstvom za pranje i dezinfekciju opreme.

Površina opreme koja dolazi u dodir sa pomenutim pićima ne sme imati udublјenja, pukotine, neravnine, ivice, skrivene uglove ili bilo kakva oštećenja, a sva zavarena mesta moraju biti ravna i glatka.

U pomenutom Pravilniku o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlјa proizvodnja i promet životnih namirnica postoje posebno propisani uslovi za industrijske objekte, a posebno za zanatske objekte za proizvodnju životnih namirnica. Drugim rečima, budući proizvođači voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića moraju posebno obratiti pažnju i na ovaj momenat kako bi se i pre početka izgradnje objekta, opredelili za industrijsku ili zanatsku proizvodnju voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića i ispunili odgovarajuće uslove propisane pomenutim pravilnikom.

Uslovi za promet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Svi proizvođači voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, ukoliko nameravaju da se bave i prometom ovih pića, moraju ispuniti i određene uslove propisane Zakonom o uslovima za obavlјanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 39/96), kao i Pravilniku o minimalnim tehničkim uslovima za obavlјanje prometa robe i vršenje usluga u prometu robe i o vrsti robe koja se prodaje van poslovnih prostorija („Službeni glasnik RS“, br. 47/96).

Ovim zakonom i pravilnikom, između ostalog, predviđeno je da se promst roba i usluga, u ovom slučaju voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, obavlјa u odgovarajućim prostorijama sa uređajima i opremom za koje su propisani minimalni uslovi od strane Ministarstva nadležnog za poslove trgovine i koji je objavlјen u gore pomenutom službenom glasniku Republike Srbije.

Ovim propisima utvrđena je, između ostalog, i obaveza preduzeća, preduzetnika i fizičkog lica da upišu odgovarajuću delatnost, u ovom slučaju proizvodnju i promet voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića u registar kod nadležnog organa za obavlјanje te delatnosti.

Proizvođač voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića prema navedenom zakonu, dužan je da rešenje o upisu u registar kao i rešenje o ispunjenju minimalno-tehničkih uslova za obavlјanje prometa ovih pića drže u prostorijama, odnosno na svakom prodajnom mestu gde se delatnosti obavlјaju.

Uslovi u pogledu zaštite na radu u procesu proizvodnјe voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Zakonom o zaštiti na radu („Službeni glasnik RS“, br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98) u članu 1. u stavu 2. propisano je da zaštitu na radu obezbeđuju i sprovode preduzeća, udruženja, banke, organizacije za osiguranje, zadruge, i druge organizacije koje obavlјaju privrednu delatnost javnih službi i druga domaća i strana fizička i pravna lica koja zapošlјavaju radnike (u dalјem tekstu: preduzeće).

Drugim rečima, zaštitu na radu dužni su da obezbede i sprovode i proizvođači voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića. Takođe, ovim zakonom je utvrđeno da su direktor preduzeća, odnosno privatni poslodavac, odgovorni za sprovođenje i unapređivanje zaštite na radu.

U tom smislu, proizvođači ovih pića su dužni da obezbede određene uslove rada koji, između ostalog, čine i sledeće:

radne prostorije moraju biti tako uređene i opremlјene da obezbeđuju zdravu radnu sredinu;
mašine, oprema i druga tehnička sredstva koja se koriste pri proizvodnji voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića, moraju biti projektovana, postavlјena i korišćena na način koji obezbeđuju odgovarajuću sigurnost radnika.

Pored ovih uslova u ovom Zakonu su propisani i drugi uslovi zaštite na radu o kojima proizvođači voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića moraju voditi računa.

Veoma je važno istaći da kod kupovine određenih uređaja i aparata koji se koriste u tehnološkom procesu proizvodnje voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića treba od
proizvođača opreme zahtevati da uz isporučenu opremu dostavi i odgovarajuće uverenje o stručnom nalazu i kvalitetu i tehničkim osobinama istih uređaja, a što je inače i regulisano zakonom o zaštiti na radu i pravnim propisima.

Na kraju, svi proizvođači voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića moraju, između ostalog, pribaviti i rešenje nadležne republičke inspekcije zaštite na radu o ispunjavanju određenih uslova zaštite na radu (o kojima je bilo reči u odelјku o pogonima za proizvodnju voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića).

Uslovi u pogledu zaštite životne sredine u procesu proizvodnјe voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91) u članu 1. propisano je da se istim zakonom uređuje sistem zaštite i unapređenje životne sredine, određuju mere zaštite, postupak stavlјanja pod zaštitu i upravlјanje zaštitnim prirodnim dobrima. mere i postupci zaštite od štetnih uticaja delatnosti na životnu sredinu, finansiranje zaštite i unapređivanje životne sredine i organizacija vršenja poslova zaštite i unapređivanja životne sredine.

Takođe ovim zakonom su propisane mere i uslovi zaštite prirodnih i radom stvorenih vrednosti životne sredine sprovode se u skladu sa ovim zakonom ako za pojedine oblasti zaštite drugim zakonom nisu propisane mere zaštite.

Drugim rečima, proizvođači voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića (preduzeća, odnosno preduzetnicisamostalne zanatske radnje) u skladu sa Zakonom o preduzećima, odnosno Zakonom o privatnom preduzetništvu, trebali bi da pribave mišlјenje, odnosno rešenje, između ostalih, i Ministarstva zaštite životne sredine o ispunjavanju određenih uslova propisanih pomenutim zakonom. Posebno se napominje da se u procesu proizvodnje ovih pića obrati pažnja na odvod otpadnih voda koja se stvara prilikom pranja ambalaže, zatim pranja sirovina za proizvodnju voćnih sokova, kao što su voće, odnosno povrće itd.

Tehnička (proizvođačka) specifikacija

Novim Zakonom o standardizaciji („Sl. list SRJ“, broj 30/96 i 59/98) u članu 21. propisano je sledeće:

„Preduzeće ili drugo pravno lice dužno je da, pre početka proizvodnje proizvoda, odnosno pre početka izvođenja radova ili vršenja usluga, donese tehničku specifikaciju.

Pod tehničkom specifikacijom, iz stava 1. ovog člana, podrazumeva se dokument koji sadrži zahteve s kojima se usaglašavaju proces, proizvod ili usluga, kao i metode i postupci utvrđivanja usaglašenosti.

Na zahtev nadležnog organa inspekcije, preduzeće ili drugo pravno lice dužno je da tom organu stavi na uvid tehničku specifikaciju iz stava 1. ovog člana.

Kao što je rečeno novim Zakonom o standardizaciji proizvođač je dužan da donese dokument koji, između ostalog, mora da sadrži i tehničku specifikaciju pre početka proizvodnje voćnog soka ili osvežavajućeg bezalkoholnog pića.

U Pravilniku o kvalitetu voćnih sokova, odnosno u Pravilniku o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića, koji još uvek nisu usaglašeni sa pomenutim zakonom, zadržan je stari naziv „proizvođačka specifikacija“ umesto novog tehnička specifikacija.

U dalјem ivlaganju, zadržaćemo se nešto više na objašnjenju proizvođačke specifikacije, koju u pojedinim slučajevima proizvođač treba da sačini za proizvodnju novih voćnih sokova, odnosno novih osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Proizvođačka specifikacija za voćne sokove

Proizvođačku specifikaciju, po pravilu, proizvođač donosi za proizvodnju voćnog soka čiji kvalitet nije propisan Pravilnikom o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih nektara, voćnih sokova u prahu i srodnih proizvoda („Službeni list SRJ“, broj 33/95).

Preciznije, članom 2. ovog Pravilnika, između ostalog, propisano je da proizvođač voćnih sokova, mora da sačini proizvođačku specifikaciju za „novi“ voćni sok (u pravilniku naziv „srodni proizvod“) za koji istim pravilnikom nisu propisani uslovi u pogledu kvaliteta i obezbeđenja i očuvanja kvaliteta.

Proizvođačka specifikacija, nazovimo je za „novu vrstu voćnog soka“, pored opštih i uobičajenih podataka propisanih u članu 4. Pravilnika o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih nektara, voćnih sokova u prahu i srodnih proizvoda („Sl. list SRJ“, broj 33/95) mora da sadrži još i:

kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje novog sličnog proizvoda, odnosno nove vrste voćnog soka,
izveštaj o izvršenoj laboratorijskoj analizi i učešću osnovnih sastojaka (u procentima) u novoj vrsti voćnog soka.

Preduzeće, odnosno proizvođač dužan je da vodi svidenciju o donetoj „proizvođačkoj specifikaciji za novu vrstu voćnog soka“ u koju unosi sledeće podatke:

1. evidencijski broj specifikacije;
2. naziv proizvoda i njegovo trgovačko ims, ako ga nova vrsta voćnog soka ima;
3. datum donošenja proizvođačke specifikacije;
4. datum izvršenog laboratorijskog ispitivanja;
5. datum početka proizvodnje po odnosnoj specifikaciji;
6. osnovne sastojke proizvoda i njihove količine izražene u mernim jedinicama mase ili zapremine ili u procentima u odnosu na neto količinu proizvoda;
7. grupu kojoj novi voćni sok ili sličan proizvod pripada prema odredbama Pravilnika o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih nektara, voćnih sokova u prahu i srodnih nroizvoda.

Ovu specifikaciju, proizvođač je dužan da pokaže nadležnom organu inspekcije na njegov zahtev. S druge strane, nadležan organ inspekcije je u obavezi da dobijene podatke iz proizvođačke specifikacije čuva službeno i ne stavlјa ih na uvid drugim neslužbenim licima.

Proizvođačka specifikacija za osvežavajuća bezalkoholna pića

Proizvođačku specifikaciju za novo osvežavajuće bezalkoholno piće za koje nije propisan kvalitet proizvođač donosi u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića („Sl. list SFRJ“, broj 52/83).

Ovim Pravilnikom propisano je da proizvođač, pored određenih podataka iz deklaracije za osvežavajuća bezalkoholna pića (član 5.) u proizvođačku specifikaciju unosi i sledeće:

kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje nove vrste osvežavajućeg bezalkoholnog pića,
izveštaj o izvršenoj laboratorijskoj analizi u pogledu osnovnih sastojaka novog osvežavajućeg bezalkoholnog pića.

Proizvođač je dužan, kao što je već ranije rečeno, da donese proizvođačku specifikaciju za novo osvežavajuće bezalkoholno piće pre početka proizvodnje tog pića.

Po donošenju proizvođačke specifikacije, proizvođač ima obavezu i dužnost da vodi evidenciju o istoj specifikaciji.

U evidenciji za proizvođačku specifikaciju unose se sledeći podaci:

1. evidencijski broj specifikacije,
2. naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime, ako ga proizvod ima,
3. datum donošenja specifikacije,
4. datum početka proizvodnje po proizvođačkoj specifikaciji,
5. grupu kojoj proizvod pripada prema odredbama ovog pravilnika
6. podatke o izvršenoj laboratorijskoj analizi.

Proizvodnja novog osvežavajućeg bezalkoholnog pića mora se vršiti u skladu sa donetom proizvođačkom specifikacijom za isto piće, u protivnom, takav proizvod će se smatrati neispravnim. Drugim rečima, proizvedeno osvežavajuće bezalkoholno piće po specifikaciji, mora i u proizvodnji i u prometu u pogledu hemijskog i organaleptičkog sastava da odgovara prethodno utvrđenim podacima u laboratorijskoj analizi za to piće evidentiranog i označenoj u proizvođačkoj specifikaciji.

Takođe, svaka proizvođačka specifikacija doneta za novo osvežavajuće bezalkoholno piće čiji kvalitet nije definisan Pravilnikom o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića, mora biti overena i potpisana od strane proizvođača koji će to piće proizvoditi.

Na kraju preporučuje se proizvođačima osvežavajućih bezalkoholnih pića, koji nemaju dovolјno iskustva kod donošenja proizvođačke specifikacije za novi voćni sok ili osvežavajuće bezalkoholno piće, da ovaj posao povere ili urade uz konsultacije sa nekim od nadležnih naučnih ustanova ili stručnom, odnosno ovlašćenom laboratorijom za kontrolu kvaliteta ovih proizvoda.

Kvalitet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Kvalitet voćnih sokova u prometu

Voćni sokovi koji se stavlјaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, sudu ili etiketi imati deklaraciju koja sadrži:

1. Naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime, ako ga proizvod ima;
2. Naziv i sedište proizvođača;
3. Datum proizvodnje i rok upotrebe proizvoda ili reči „upotreblјivo do kraja“ (mesec i godina);
4. Neto količinu (masu ili zapreminu) proizvoda;
5. Osnovne sastojke proizvoda prema opadajućem redosledu upotreblјenih količina;
6. funkcionalnu grupu upotreblјenih aditiva, sa specifičnim nazivom ili brojčanom oznakom aditiva, npr. antioksidans i sinergist antioksidansa (L-askorbinska kiselina ili E 300), ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano;
7. Vrstu i količinu materija biološke vrednosti dodatih proizvodu radi obogaćivanja njegovog sastava;
8. Druge podatke od interesa za potrošače.

Deklaracija mora biti uočlјiva, jasna i čitka.

Slova kojima su odštampani naziv proizvoda i naziv proizvođača moraju biti veća od slova kojima su odštampani ostali podaci u deklaraciji.

Deklaracija ne sme da sadrži oznake (nazive, slike, crteže i dr.) koje bi mogle dovesti u zabludu potrošača-kupca u pogledu porekla i kvaliteta proizvoda.

U slučaju da proizvođač ne pakuje proizvode, deklaracija mora, pored navedenih podataka, da sadrži i naziv i sedište preduzeća (preduzetnika) koje je proizvod upakovalo.

Proizvođači voćnih sokova moraju voditi računa o dozvolјenom odstupanju od nazivne zapremine i ona se meri na temperaturi od 20°C ±1°C za pojedinačno pakovanje u skladu sa dozvolјenim i propisanim odstupanjem.

Proizvođači, a posebno prometna preduzeća i preduzetnici, moraju znati i to da se voćni sokovi u proizvodnji i prometu, moraju skladištiti i čuvati na način kojim se obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta do momenta otvaranja.

Voćni sok koji se stavlјa u promet mora imati:

1. boju, aromu i ukus karakteristične za vrstu voća od koje potiče;
2. kvalitet koji zadovolјava propisane uslove u prometu: najmanje količine rastvorlјive suve materije bez dodatka šećera; najveće količine etarskih ulјa; najveće količine etanola, kao i najveće količine isparlјivih kiselina izraženih kao sirćetna kiselina.

Pored podataka pod 1. i 2. u deklaraciji za voćni sok mora biti navedeno:

a. Podatak o vrsti voća i nazivu soka koji sadrži naziv upotreblјenih vrsta voća po opadajućem redosledu zastuplјenosti ako je voćni sok proizveden od dve ili više vrsta voća;
b. „Proizveden od koncentrisanog voćnog soka“, neposredno u blizini naziva proizvoda i odvojeno od ostalog teksta deklaracije, ako je voćni sok dobijen potpuno ili delimično od koncentrisanog voćnog soka;
v. Količina dodatog šećera ako je voćnom soku dodat šećer radi zaslađivanja.

Takođe, u deklaraciji se mora označiti podatak o dodatoj kiselini, ako je voćni sok zakišelјen ili ako je u voćnom soku sadržaj uglјen-dioksida veći od 2 g na 1 kg voćnog soka, na deklaraciji se upisuje i reč „gaziran“.

Voćni nektar

Voćni nektar se može stavlјati u promet kao:

1. bistar
2. mutan
3. kašast

Voćni nektar koji se stavlјa u promet mora ispunjavati sledeće uslove u pogledu kvaliteta:

1. da ima boju, miris i ukus karakteristične za voće od koga potiče, s tim što se mora uzeti u obzir uticaj koji na ta svojstva ima eventualno dodavanje meda umesto šećera;
2. da količina rastvorlјive suve materije, na 20°C korekcije za kiselost, ne bude veća od 20% (m/m) osim voćnog nektara od citrusa kod koga količina rastvorlјive suve materije, na 20°C, bez korekcije za kiselost, ne sme biti manja od 12% (m/m);
3. da je razređen vodom za piće;
4. da u pogledu svojstava zadovolјava propisane uslove u odnosu na vrstu voćnog nektara u pogledu sadržaja: najmanje količine voćnog sastojka ili ekvivalentna količina dobijena iz koncentrisanog voćnog soka %(m/m), najveće količine etarskih ulјa ml/kg, najveće količine etanola g/kg kao i najveće količine isparlјivih kiselina izraženih kao sirćetna kiselina g/kg.

U deklaraciji za voćni nektar pored navođenja opštih podataka mora biti navedeno:

1. Podatak o vrsti voća po opadajućem redosledu zastuplјenosti, osim limuna kad se koristi kao zakiselјivač ako je voćni nektar proizveden od dve ili više vrsta voća;
2. uočlјiv podatak o najmanjem stvarnom sadržaju nekoncentrisanog voćnog sastojka, tj. matičnog voćnog soka, voćnog soka, voćne kaše ili mešavine tih sastojaka, računato na gotov proizvod izražen rečima „voćni sadržaj“… % minimum“;
3. podatak o dodatoj vodi;
4. sadržaj meda i soka od limuna, ako je korišćen med ili sok od limuna;
5. sadržaj uglјen-dioksida u voćnom nektaru rečju „gaziran“ ako je sadržaj veći od 2 g na 1 kg voćnog nektara, u blizini naziva proizvoda, ako je voćni nektar dobijen potpuno ili delimično od koncentrisanog proizvoda.

Koncentrisani voćni sok

Koncentrisani voćni sok koji se stavlјa u promet mora ispunjavati sledeće uslove kvaliteta:

1. da razblažen vodom do početne suve materije voćnog soka, matičnog voćnog soka ili voćne kaše po organoleptičkim i hemijskim svojstvima odgovara voćnom soku, matičnom voćnom soku ili voćnoj kaši od kojih je proizveden;
2. da količina rastvorlјive suve materije odgovara propisanoj za određenu vrstu koncentrisanog voćnog soka.

U deklaraciji za koncentrisani voćni sok, pored već pomenutih podataka, mora biti navedeno:

a. Podatak o vrsti voća u nazivu soka, koji sadrži nazive upotreblјenih vrsta voća po opadajućem redosledu zastuplјenosti ako je koncentrisani voćni sok proizveden od dve vrste ili više vrsta voća;
b. Podatak o količini vode koja mora biti dodata proizvodu da bi se dobio voćni sok.

Voćni sok u prahu

Za voćni sok u prahu u pogledu kvaliteta, mora na deklaraciji pored opštih podataka, da se navedu i sledeći prdaci:

1. podatak o vrsti voća u nazivu soka, koji sadrži nazive upotreblјenih vrsta voća po opadajućem redosledu zastuplјenosti, ako je voćni sok u prahu proizveden od dve vrste ili više vrsta voća;
2. podatak o dopuni ili zameni naziva u vezi s korišćenim postupkom sušenja, izražena, na primer, rečima: „osušen smrzavanjem“;
3. podatak o količini vode, koja mora biti dodataka proizvodu da bi se dobio voćni sok.

Na deklaraciji za voćne sokove ne sme se unositi podatak o profilaktičkom i terapeutskom delovanju, kao i podatak da proizvod sadrži vitamin C, ako je L-askorbinska kiselina dodata proizvodu kao antioksidans.

Kvalitet osvežavajućih bezalkoholnih pića u prometu

Sve vrste osvežavajućih bezalkoholnih pića koje se stavlјaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu ili etiketi imati deklaraciju koja treba da sadrži:

1. naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime, ako ga proizvod ima;
2. firmu, odnosno naziv i sedište proizvođača;
3. datum proizvodnje (dan, mesec i godinu) ili godinu i mesec, odnosno tromesečje, u kom slučaju se računa da je proizvod proizveden prvog dana označenog meseca ili tromesečja, odnosno godine. Ako je proizvod upakovan u staklenu ambalažu sa trajnom deklaracijom, datum proizvodnje i naziv firme (preduzeća, preduzetnika), može biti stavlјen na krunski ili zavojni zatvarač;
4. neto količinu (masu, zapreminu) proizvoda.
5. hemijski naziv i upotreblјenu količinu sredstava za konzervisanje, ako je proizvod konzervisan hemijskim sredstvima;
6. podatak da je proizvod obojen ili aromatizovan dozvolјenim prirodnim ili veštačkim bojama, odnosno aromama, ako su upotreblјene;
7. vrsta i količina materija od biološke vrednosti, ako su dodate proizvodu;
8. rok upotrebe proizvoda;
9. osnovne sastojke proizvoda i njihove količine izražene u mernim jedinicama ili procentima u odnosu na neto-količinu proizvoda;
10. druge podatke od interesa za potrošače (uputstvo za pripremanje i sl.), ako je to za pojedine proizvode određeno ili pravilnikom.

Deklaracija mora biti lako uočlјiva, jasna i čitka.

Tekst deklaracije koji se odnosi na bojenje, konzervisanje ili aromatizovanje proizvoda (npr. „obojeno veštačkom bojom“, aromatizovano veštačkom aromom“ i sl.) mora biti uočlјiv i napisan neposredno ispod naziva proizvoda.

Isticanje slike, oznake ili crteža voća zastuplјenog u osvežavajućem bezalkoholnom piću, prašku ili pastilama za osvežavajuće bezalkoholno piće nije dozvolјeno.

Slova kojima js odštampan naziv proizvoda ne mogu biti manja od 3 mm. Ne ograničava se veličina slova za trgovačko ime proizvoda. niti za firmu, odnosno naziv i sedište proizvođača.

Ako proizvod ne pakuje proizvođač, deklaracija pored navedenih podataka mora da sadrži firmu, odnosno naziv i sedište preduzeća, preduzetnika i sl., koji pakuje osvežavajuće bezalkoholno piće, kao i datum pakovanja proizvoda u pojedinačno pakovanje.

Osvežavajuće bezalkoholno piće stavlјa se u promet upakovano u pojedinačna originalna pakovanja i od deklarisane neto količine može odstupati samo u skladu sa propisanim najviše dozvolјenim odstupanjem.

Osvežavajuća bezalkoholna pića se moraju čuvati i uskladištavati u prometu na način kojim se obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta. Čsste su pojave da prometne firme i pojedinci osvežavajuća bezalkoholna pića čuvaju, odnosno postavlјaju na tzv. „vidnom mestu“, odnosno u izlogu i izlažu ove proizvode direktnoj sunčevoj svetlosti, toploti. a što može da umanji kvalitet pića ili učini da postanu potpuno neupotreblјiva, odnosno neispravna kao osvežavajuće bezalkoholno piće.

Kvalitet osvežavajućih bezalkoholnih pića od baza u prometu

Osvežavajuća bezalkoholna pića od baza koja se stavlјaju u promet moraju ispunjavati određene propisane uslove kvaliteta, a to su:

1. da miris, ukus i boja budu svojstveni vrsti voća čija je baza zastuplјena u proizvodu. Pića tipa „bitsr“ mogu imati prijatnu gorčinu koja potiče od kinin-hidrohlorida.
2. da sadrže najmanje 8% suve materije, mereno refraktometrom na 20°C;
3. da sadrži propisanu količinu odgovarajuće citrus baze ili voćne baze 2% (m/v), računato na bazu čija je ukupna suva materija 42%, osim za bazu limuna za koju se dozvolјava 32%, (merenu refraktometrom na 20° S) uklјučujući suvu materiju od dodatog šećera;
4. da ne sadrži više od 120 mg/l natrijum benzoata, niti više od 120 mg/l kalijum-sorbata. Ovi konzervansi u mešavini, ne smeju prelaziti količinu od 120 mg/l;
5. da ne sadrže više od 0,5% vol. etanola;
6. da nisu prevrela i da ne pokazuju znake vrenja;
7. da količina uglјen-dioksida iznosi najmanje 4,9 g/l;
8. da količina kinin-hidrohlorida ne prelazi 85 mg/l.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od baza mogu se proizvodita od više vrsta baza (citrus-baza i voćnih baza), s tim što ukupna mešavina baza u proizvodu mora biti najmanje 2% (m/v).

Ovi proizvodi (bezalkoholna pića od više vrsta baza) moraju imati organoleptička svojstva karakteristična za tu vrstu proizvoda.

Na deklaraciji za osvežavajuća bezalkoholna pića od bazs (osim već navedenih podataka, koje svako osvežavajuće bezalkoholno piće na deklaraciji mora da sadrži) navode se i podaci o ukupnoj suvoj materiji u procentima i o sadržaju uglјen-dioksida, u g/l.

Inače, ovo piće deklariše se kao: „Osvežavajuće bezalkoholno piće od baze“.

Ukoliko osvežavajuće bezalkoholno piće sadrži kinin i taj se podatak označava na deklaraciji.

Kvalitet osvežavajućih bezalkoholnih pića od bilјnih ekstrakata u prometu

Osvežavajuća bezalkoholna pića od bilјnih ekstrakata koja se stavlјaju u promet moraju ispuniti određene uslove kvaliteta, i to:

1. da imaju organoleptička svojstva karakteristična za deklarisano piće;
2. da sadrže najmanje 8% suve materije;
3. da ne sadrže više od 0,5% vol. etanola;
4. da ne sadrže više od 120 mg/l konzervansa u vidu natrijumbenzoata ili kalijum-sorbata;
5. da nisu prevrela i da ne pokazuju znakove vrenja;
6. da količina uglјen-dioksida iznosi najmanje 4,9 g/l.

U proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića od bilјnih ekstrakata tipa „kola“ i tipa „tonik“ mogu se pored dozvolјenih sastojaka i aditiva upotreblјavati: kinin-hidrohlorid, kofein i ortoforsforna kiselina, s tim da količina kininhidrohlorida, (računato kao kinin) ne prelazi 85 mg/l, da količina kofeina ne prelazi 150 mg/l i da količina ortofosforne kiseline ne prelazi 600 mg/l u gotovom proizvodu.

Ova pića deklarišu se pod nazivom: „Osvežavajuće piće od bilјnih skstrakata”. Na deklaraciji se moraju označiti, između ostalog, i podaci o ukupnoj suvoj materiji (u procentima) i o sadržaju uglјen-dioksida u (g/l). Takođe na deklaraciji se moraju označiti i podaci o količini kofeina, kinina i ortofosforne kiseline u gotovom proizvodu.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od žitarica u prometu

Osvežavajuća bezalkoholna pića od žitarica u prometu treba da ispune određene uslove kvaliteta, kao što su:

1. da imaju karakteristična organoleptička svojstva za deklarisano piće;
2. da sadrže najmanje 8% suvs materije;
3. da ne sadrže više od 0,5% vol. etanola;
4. da količina ukupnog uglјen-dioksida nije manja od 3,0 g/l.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od žitarica, kod kojih je ukupan sadržaj uglјen-dioksida prouzrokovan prirodnom fermentacijom (npr. pića tipa boze) mogu se pored pakovanja u originalnu ambalažu, točiti i u čašama.

Osvežavajuća bezalkoholna pića od žitarica deklarišu se pod nazivom „Osvežavajuće bezalkoholno piće od žitarica“. Na deklaraciji se pored određenih propisanih podataka moraju naći i podaci o sadržaju suve materije (u procentima), i o sadržaju uglјen-dioksida (u g/l).

Kvalitet aromatizovanih osvežavajućih bezalkoholnih pića u prometu

Aromatizovana osvežavajuća bezalkoholna pića koja se stavlјaju u promet, treba da ispune sledeće uslove kvaliteta:

1. da su bistra ili mutna, sa mirisom i bojom karakterističnim za odgovarajući razblažsni vodeni rastvor veštačkih aroma i boja čiji je kvalitet propisan pravilnikom o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića;
2. da sadrže najmanje 6% suve materije i ne više od 0,5% vol. etanola;
3. da ne sadrži više konzervansa od 120 mg/l, natrijum-benzoata i ne više od 120 mg/l sorbinske kiseline tj. kalijum-sorbata;
4. da nisu prevrela i da ne pokazuju znakove vrenja i da količina uglјen-dioksida iznosi najmanje 4,9 mg/l.

Na deklaraciji mora biti označeno kao: „Aromatizovano osvežavajuće bezalkoholno piće“. Deklaracija za ova pića treba da sadrži i podatke: o količini suve materije (u procentima) i o sadržaju uglјen-dioksida (u g/l).

Na deklaraciji se takođe mora istaći da je piće veštački aromatizovano, s tim što se navodi vrsta upotreblјene arome, a ako je veštački obojeno i upotreblјene veštačke boje.

U proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića koriste se sirupi, praškovi i pastile.

Sirupi za osvežavajuća bezalkoholna pića

Sirupi su ustvari viskozni sirupasti proizvodi dobijeni od šećera, vode, citrus-baza, voćnih baza, bilјnih ekstrakata ili koncentrisanih ekstrakata proizvoda od žitarica, uz dodatak aditiva propisanih Pravilnikom o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića.

U prometu sirupi u pogledu kvaliteta treba da ispunjavaju sledeće uslove:

1. da su ujednačene sirupaste konzistencije bez ikakvog raslojavanja, osim kod sirupa za osvežavajuća bezalkoholna pića od citrus-baza;
2. da količina ukupne suve materije kod sirupa mora biti najmanje 60%, a kod sirupa namenjenih za proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih pića u specijalnim aparatima najmanje 50%;
3. ukupna količina konzervansa ne sme biti veća od 720 mg/l benzoeve ili sorbinske kiseline.

Deklaracija za sirup mora sadržati podatake o ukupnom sadržaju suve materije, uputstvo za upotrebu, kao i odgovarajuće podatke propisane u deklaraciji za osvežavajuće bezalkoholno piće.

Praškovi i pastile

Pod praškovima i pastilama namenjenim za proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih pića podrazumevaju se dehidrisani praškasti proizvodi, čijim se rastvaranjem u vodi, prema uputstvu na deklaraciji dobijaju odgovarajuća osvežavajuća bezalkoholna pića od voćnog soka, zatim od baza, žitarica i dr.

Praškovi i pastile namenjeni za osvežavajuća bezalkoholna pića, moraju imati propisanu deklaraciju za osvežavajuća bezalkoholna pića, kao i uputstvo o načinu spravlјanja.

Praškovi i pastile namenjeni za osvežavajuća bezalkoholna pića i negazirana bezalkoholna pića mogu se pakovati samo u pojedinačna originalna pakovanja.

Kontrola kvaliteta voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića u proizvodnјi i prometu

Zakonom o standardizaciji („Službeni list SRJ“, br. 30/96), u članu 10. stavu 2. propisano je: „Proizvoćač ili davalac usluga dužan je da pre stavlјanja proizvoda ili usluge u promet proveri da li proizvod, odnosno usluga odgovara određenom tehničkom propisu, pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom.“

Drugim rečima, svi proizvođači voćnih sokova i osvežavajućih bszalkoholnih pića obavezni su da pre svega vrše kontrolu svih sirovina koje se koriste u procesu proizvodnje pomenutih proizvoda.

Pored sirovina, proizvođači su u obavezi da kontrolišu i poluproizvode u procesu proizvodnje ovih pića, a posebno gotove ili finalne voćne sokove ili osvežavajuća bezalkoholna pića. Kontrolom se proverava da li po svom hemijskom sastavu i organoleptičkim osobinama odgovaraju kvalitetu propisanim Pravilnikom o voćnim sokovima, odnosno Pravilniku o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Svi proizvođači voćnih sokova, a posebno osvežavajućih bezalkoholnih pića potrebno je da posebno obrate pažnju na kontrolu hemijskog sastava dozvolјenih i upotreblјenih aditiva u procesu proizvodnje, obzirom da aditivi i u najmanjim količinama mogu bitno izmeniti hemijski sastav i organolsptičke osobine kako voćnih sokova, tako i osvežavajućih bezalkoholnih pića, a u nekim nekontrolisanim uslovima proizvodnje, ova mogu da budu čak i štetna po zdravlje lјudi.

Kvalitet voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića, proizvođači treba da kontrolišu u svojim pogonskim laboratorijama, naravno ako je imaju, kako bi na vreme izvršili eventualne korekcije u pogledu hemijskog sastava proizvoda i njegovih organoleptičkih osobina (ukus, miris, boja). Na taj način proizvođač voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića obezbeđuje proizvod koji odgovara propisanom kvalitetu i može ga staviti u promet sa određenom sigurnošću.

Ukoliko proizvođači pomentutih pića nemaju mogućnosti da kontrolišu kvalitet pića u svojoj laboratoriji, onda ista proveravaju u nekoj od stručnih laboratorija koje su registrovane za kontrolu kvantiteta i kvaliteta određenih prehrambenih proizvoda, odnosno voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Preporučuje se svim proizvođačima voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića da, ipak, u skladu sa Zakonom o standardizaciji, proveravaju povremeno kvalitet svojih proizvoda kod pomenutih stručnih laboratorija (tzv. ovlašćene laboratorije) i na taj način obezbede potreban dokaz o izvršenim analizama, koji su dužni da pokažu nadležnom organu inspekcije na njihov zahtev, bez obzira da li imaju ili nemaju sopstvenu laboratoriju.

Pored hemijskih analiza ili analiza o kvalitetu, proizvođač js dužan da pre stavlјanja u promet voćnih sokova, odnosno osvežavajućih bezalkoholnih pića pribavi i analizu o zdravstvenoj ispravnosti pomenutih proizvoda.

Ove analize vrše se u ovlašćenim laboratorijama, koje za te vrste analiza imaju ovlašćenje nadležnih državnih organa za zdravlјe.

Uređaji za kontrolu kvaliteta voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Osnovni i najvažniji podatak pri kontroli samog procesa proizvodnje, kao i gotovog voćnog soka ili osvežavajućeg bezalkoholnog pića, jeste sadržaj suve materije.

Suva materija određuje se refratometrom, na 20°C i izražava u procentima (g/100 g).

Postoje refraktometri: stoni (sl. 9), ručni (sl. 10) i digitalni (sl. 11) pomoću kojih se određuje suva materija u voćnom soku ili osvežavajućem bezalkoholnom piću.

Sl. 9 Stoni refraktometar Vidno polјe refraktometra sa skalom za očitavanje

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 10. Ručni refraktometar

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 11. Digitalni refraktometar

Izostavljeno iz prikaza

Sl. 12. Merenje pritiska u boci sa gaziranim napitkom

Izostavljeno iz prikaza

Pored ovog uređaja u kontroli kvaliteta osvežavajućeg bezalkoholnog pića koja su gazirana koristi se manometar (sl. 12), pomoću koga se meri sadržaj uglјen-dioksida u piću.

Uvoz voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Obaveza uvoznika ili zastupnika strane firme, u skladu sa članom 10. stav 3. Zakona o standardizaciji, je da npe stavlјanja u promet na domaćem tržištu proveri kvalitet i zdravstvenu ispravnobt ovih proizvoda. Drugim rečima, ako neki uvoznik ili zastupnik strane firme uveze, primera radi, sok od pomorandže ili osvežavajuće bezalkoholno piće tipa „Šveps“, „Kola“ ili neki njima sličan proizvod, dužan je pre stavlјanja u promet da proveri da li odgovaraju propisanom kvalitetu i da o tome pribavi odgovarajuće laboratorijske analize o kvalitativnoj i zdravstvenoj ispravnosti tih proizvoda.

Po pravilu, uvoznik je dužan da još na granici proveri kvalitet i zdravstvenu ispravnost uvezenog pića podnošenjem odgovarajućeg zahteva Saveznom tržišnom inspektoratu i Saveznom sanitarnom inspektoratu, koji nakon određenih i obavezno izvršenih analiza čije troškove snosi uvoznik, i ispravnosti pića, izdaje uverenje o kvalitetu (certifikat) o ispravnosti i usklađenosti uvezenog voćnog soka ili osvežavajućeg bezalkoholnog pića sa našim pozitivnim propisima. Nakon toga ova pića mogu da se carine, a zatim puste u promet na domaćem tržištu od strane uvoznika.

Saveti za otvaranјe objekta za proizvodnјu i promet voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

1. Informisati se, odnosno treba steći osnovno predznanje o proizvodnji ovih pića.

2. Sagledati ekonomsku opravdanost otvaranja objekta, bilo za proizvodnju ili promet ovih pića (zastuplјenost ovih proizvoda na tržištu, konkurencija, cena proizvoda, kvalitet, propisi i dr.)

3. Ukoliko se opredelite za proizvodnju i promet bilo voćnih sokova bilo osvežavajućih bezalkoholnih pića, treba se informisati o zakonskim propisima, kao i o načinu dobijanja odgovarajućih rešenja za obavlјanje bilo proizvodnje bilo prometa ili i proizvodnje i prometa onih pića, i to:
a) Kod organa uprave na teritoriji ošptine gde će se otvoriti objekat o uslovima proizvodnje i prometa.
b) Kod nadležnih ministarstava ukoliko ima nejasnoća u pogledu propisanih uslova za proizvodnju i promet ovih pića.

4. Po pravilu za ovu proizvodnju treba dobiti rešenja od sledećih nadležnih organa u Republici Srbiji:
Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Ministarstva za zdravlјe
Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja
Ministarstva trgovine

5. Informisati se koje ovlašćene laboratorije kontrolišu ove proizvode i koje su cene analiza voćnih sokova, odnosno osvežavajućih bezalkoholnih pića. Drugim rečima, pre donošenja odluke o obavlјanju proizvodnje ili prometa ovih pića, savetujemo detalјno upoznavanje sa svim činjenicama vezano za ovu proizvodnju i promet uz konsultaciju naših renomiranih i poznatih fakulteta i naučnih instituta kao što su Polјoprivredni fakultet u Beogradu, Tehnološki fakultet u Novom Sadu i dr.

Sve napred izneto ukazuje da se budući proizvođači moraju osloniti na savremeno planiranje i izradu projekata kojima će se omogućiti najbolјi tehnološki postupak u pogonima za proizvodnju voćnih sokova, odnosno osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Na kraju želimo da obavestimo buduće proizvođače ovih pića, da prilikom obraćanja državnom organu, bilo u cilјu informisanja ili zahteva za utvrđivanje uslova za proizvodnju i promet ovih proizvoda, moraju čitko popuniti molbu ili zahtev, sa naznakom datuma podnošenja, tačne adrese objekta i tačne adrese na koju treba poslati traženo rešenje. O svemu ovom treba voditi računa prilikom obraćanja jednom od pomenutih državnih organa, a u cilјu bržeg dobijanja rešenja za obavlјanje delatnosti proizvodnje ili prometa voćnih sokova, odnosno osvežavajućih bezalkoholnih pića.

Saveti potrošačima-kupcima voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića

Poznato je svima, da je ekonomska kriza, koja je zahvatila našu zemlјu, u značajnoj meri uticala na pad standarda i kupovnu moć naših potrošača. Zbog toga imamo pojave, da usled nedostatka novca i slabe kupovne moći naši potrošači, da bi zadovolјili pre svega potrebu svoje dece za korišćenjem i upotrebom ovih pića, naročito u letnjim mesecima, kupuju voćne sokove ili osvežavajuća bezalkoholna pića sa niskom cenom i neproverenog kvaliteta.

Imajući sve ovo u vidu kao i želјu da potrošačima kupcima koliko-toliko pomognemo u izboru i kupovini ovih pića ovde dajemo nekoliko stručnih saveta:

1. Putem televizije, radija ili štampe, pa i drugih kupaca, što bolјe se informisati o kvalitetu ovih pića, jer se svakodnevno iojavlјuju nove reklame i novi tipovi odnosno vrste ovih pića;
2. U zavisnosti od raspoloživog novca kupovati, posebno kada se radi o deci, voćne sokove od našeg kontinentalnog voća (jabuke, višnje, kruške, kajsije itd.) i od naših poznatih i renomiranih firmi;
3. Pomenuta pića kupovati u trgovinskim radnjama koje vode računa o svom ugledu i higijeni;
4. Kupovati pića, a posebno u letnjim messcima, u prodavnicama u kojima se ova pića čuvaju na odgovarajućem mestu (zaštićenom od neposredne sunčane svetlosti, stranih mirisa, prašine, izduvnih gasova i sl.). Najbolјe je ako se ova pića čuvaju u rashladnim uređajima.
5. Potrebno je vizuelno pregledati ambalažu sa voćnim sokom odnosno osvežavajućim bezalkoholnim pićem i utvrditi eventualne fizičke nedostatke:
kod staklenih boca ─ oštećeno grlo boce, prlјave boce,
kod PVC ambalaže ─ naduvanost same ambalaže (bombaža samog pića), jer to ukazuje da nešto nije u redu i da takav proizvod ne treba kupovati i koristiti.
6. Treba videti da li želјeno piće ima odgovarajuću etiketu sa deklaracijom i podacima o vrsti pića, njegovom nazivu, nazivu proizvođača itd.
7. Obavezno proveriti datum proizvodnje i rok trajanja proizvoda. Nije loše pogledati i hemijski sastav proizvoda, koji je obično istaknut na deklaraciji za osvežavajuća bezalkoholna pića. Na kraju, kada se uverite u ispravnost pića i kupite ga, obavezno uzeti račun, koji će vam poslužiti kao dokaz da ste ga kupili u određenoj trgovinskoj radnji, ukoliko se pokaže da ipak nije ispravan.
8. Pre davanja voćnog soka ili osvežavajućeg bezalkoholnog pića deci (a posebno deci manjeg uzrasta), roditelјi treba da probaju piće i na osnovu boje, mirisa ili ukusa utvrde da li je piće ispravno.

Ukoliko se posumnja u kvalitet ili zdravstvsnu ispravnost voćnog soka ili osvežavajućeg bezalkoholnog pića, treba se obratiti nadležnoj republičkoj polјoprivrednoj ili sanitarnoj inspekciji i tražiti da pregledaju uzorke kuplјsnog pića i provere njihov kvalitet ili zdravstvenu ispravnost kod stručnih i ovlašćenih laboratorija.

Spisak propisa kojima se regulišu uslovi proizvodnјe, kvaliteta i prometa voćnih sokova i osvežavajućih bezalkoholnih pića

Zakoni:

1. Zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja („Službeni list SRJ“, br. 31/96, 12/98 i 59/98).
2. Zakon o preduzećima („Službeni list SRJ“, br. 29/96, 29/97 i 59/98).
3. Zakon o nadzoru nad prehrambenim proizvodima bilјnog porekla („Službeni glasnik RS“, broj 25/96).
4. Zakon o sanitarnom nadzoru („Sl. glasnik RS“, broj 34/94 i 25/96).
5. Zakon o zaštiti na radu („Sl. glasnik RS“, broj 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98).
6. Zakon o uslovima za obavlјanje prometa robe, vršenja usluga i prometa robe i inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, broj 39/96 i 20/97).
7. Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 66/91, 83/92, 48/94 i 53/95).
8. Zakon o standardizaciji („Sl. list SRJ“, br. 30/96 i 59/98).
9. Zakon o spolјnotrgovinskom poslovanju („Službeni list SR.T“, br. 46/92, 16/93, 29/97 i 59/98).
10. Zakon o kontroli kvaliteta polјoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spolјnotrgovinskom prometu („Sl. list SRJ“, br. 12/95, 28/96 i 59/98).
11. Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe („Sl. list SFRJ“, br. 53/91 i „Sl. list SRJ“, br. 24/94 i 28/96).
12. Zakon o saveznoj tržišnoj inspekciji („Sl. list SFRJ“, br. 24/74, 22/78, 23/80, 22/87, 77/88 i 35/91 i „Sl. list SRJ“, br. 24/94, 28/96 i 59/98).

Pravilnici:

1. Pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda bilјnog porekla („Sl. glasnik RS“, br. 50/96),
2. Pravilnik o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlјa proizvodnja i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe („Sl. glasnik RS“, br. 6/97),
3. Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima za obavlјanje prometa robe i vršenje usluga u prometu robe i o vrsti robe koja se prodaje van poslovnih prostorija („Sl. glasnik RS“, br. 47/96),
4. Pravilnik o kvalitetu voća, povrća i pečurki („Sl. list SFRJ“, br. 29/79 i 53/87)
5. Pravilnik o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih nektara, voćnih sokova u prahu i srodnih proizvoda („Sl. list SRJ“, br. 33/95),
6. Pravilnik o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića („Službeni list SFRJ“, br. 52/83 i 56/83),
7. Pravilnik o kvalitetu šećera („Sl. list SRJ“, br. 7/97).
8. Pravilnik o kvalitetu aditiva za prehrambene proizvode („Sl. list SFRJ“, br. 39/89 i 22/90).
9. Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata („Sl. list SFRJ“, br. 1/79, 20/82, 39/89, 74/90 i 46/91).
10. Pravilnik o kvalitetu prirodne mineralne vode („Službeni list SRJ“, br. 45/93)
11. Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se mogu stavlјati u promet („Sl. list SFRJ“, br. 4/85, 70/86 i 69/91)
12. Pravilnik o mikrobiološkoj ispravnosti namirnica u prometu („Služeni list SRJ“, br. 26/93, 53/95),
13. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće („Službeni list SFRJ“, broj 33/87, 13/91),