Iako naša knjiga o presnoj hrani Živeti bez bolesti donosi preko 100 recepata, stalno su nam stizali zahtevi za objavljivanjem novih recepata. Pošto je moja kćerka Ingeborg u međuvremenu odrasla, uključila se i sama, počevši intenzivno da se bavi našom zdravom ishranom i da kreira i sastavlja nove recepte. Na taj način nastala je i ova nova knjiga s preko 150 zanimljivih recepata, tako da bolesnici i pomoću ove knjige mogu da nađu put ka izlečenju svojih bolesti.
Ovom prilikom smo po jedno posebno poglavlje odvojili za metod klijanja i sobnu baštu.
Odziv na koji je naišla knjiga Živeti bez bolesti tako je dobar, da su se zahvaljujući njoj izlečile hiljade ljudi, delimično i od teških bolesti, što je kod ukupnog tiraža od preko 100.000 (na nemačkom jeziku) svakako i moguće. Primili smo mnoštvo pisama zahvalnosti i na stotine svedočanstava o izlečenju, od kojih smo načinili knjižicu utisaka i svedočanstava pod naslovom Zdravlje iza tebe.
Ta knjižica svedočanstava o izlečenju naročito je pogodna za deljenje bolesnim ljudima. Ničim drugim ne možemo bolje uveriti bolesne ljude u lekovitu moć presne hrane, kao uz pomoć svedočanstava izlečenih ljudi. Tih 110 svedočanstava načiniće pravi proboj i ostvariće nešto što bismo mogli nazvati „malom revolucijom“ u smislu lečenja bolesti. Zdravi moraju da se žrtvuju za bolesne, pa stoga, kao autori, mi svuda tražimo oduševljene pristalice ishrane presnom hranom, koji će pomenutu brošuru preporučivati po bolnicama i po mestima u kojima ljudi žive.
Knjižica ne sadrži samo svedočanstva, već su mnoga od njih praćena i objašnjenjima i poukama. Tu humanu akciju želimo, kao autori, da pokrenemo, u želji da pomognemo što većem broju bolesnih ljudi. Sigurno je da će biti osoba koje će postupiti slično onom bolesniku obolelom od leukemije, koji je već bio na samrti (v. svedočanstvo br. 109 u knjižici „Zdravlje i za tebe“), koji je posle proučavanja naše knjige „Živeti bez bolesti“ izašao iz sobe za umiruće bolesnike i, pošto se kod svoje kuće lečio i hranio našom hranom, za šest meseci bio potpuno zdrav.
Kako će na ovu našu akciju reagovati deo lekara, ostaje da se vidi. Lekari su uglavnom protiv lečenja sistemom presne hrane, pošto na taj način bolesnici pomažu sami sebi, iako među lekarima postoji izvestan broj onih koji su u svojim stavovima i shvatanjima nezavisni.
Gde je informisanje javnosti od strane vlasti; švajcarska vlada godišnje žrtvuje milione franaka za bolesnike, naročito za obolele od reumatizma i raka. Nažalost, ta vlada je bezuslovno pokorna diktatu zvanične medicine. Tu čak i preventivna medicina ostaje nema, budući da veoma veliki broj ljudi živi od bolesnika.
„Neiziečivo“ oboleli od reumatizma, koji se uvija i grči od bolova mogao bi za šest nedelja da se oslobodi bolova, ali ko će mu to reći? Možda na taj način što bi (švajcarska) vlada, zahvaljujući našoj akciji, počela da osluškuje. Naš je zadatak da ta svedočanstva o izlečenju odnesemo na prave adrese. Ko plaća nepotrebne milione franaka za bolesnike, ako ne poreski obveznik, građanin? Zato vas, poštovani čitaoci, pozivamo da poduprete ovu humanu akciju!
Thörigen, oktobra 1989.
Sadržaj
PREDGOVOR
REČ IZDAVAČA
ZDRAVLJE ZA SVE LJUDE
PRESNA HRANA JE ČOVEKOVA PRVOBITNA HRANA
ISHRANA PRESNOM HRANOM JE PRIRODNI ZAKON
BOLESTI NEISHRANJENOSTI
BOLESTI ZBOG PRISUSTVA OTPADNIH MATERIJA
DIJETA ZA TEŠKO OBOLELE
ZATVOR
PROTIV PROLIVA
ENZIMI
LEČENJE RAKA
VITKA I LEPA
POMOĆ ZA „HRONIČNO“ GLADNE KOJI NE ŽELE DA POVEĆAJU TELESNU TEŽINU
KOME JE TEŠKO DA ZASPI
NEDOVOLJNA TEŽINA
KISELINE I BAZE
ISHRANA MALE DECE
MESNA HRANA
PASTERIZACIJA
ZALIHA ZA NEVOLJU
BELI ŠEĆER
KUHINJSKA SO — PROKLETSTVO
MED
VITAMINSKI HRANLJIVI KVASAC
PŠENIČNE KLICE, CVETNI POLEN, SURUTKA I MEKINJE
BELI LUK — TAJNA DUGOG ŽIVOTA
LIMUN I SIRĆE
PRELAZAK NA PRESNU HRANU SA SLABIM ŽELUCEM
Još nekoliko napomena
Posebne napomene za osetljlv želudac
PRAKTIČNA UPUTSTVA ZA ISHRANU PRESNOM HRANOM
NEKOLIKO IDEJA ZA DNEVNE OBROKE
DORUČAK
RUČAK
NOĆNI OBROK
MEĐUOBROCI
ISHRANA IZVAN KUĆE
Avokado
TABELA ZAČINSKOG I JESTIVOG BILJA I BILJNIH ČAJEVA
OBJAŠNJENJA UZ DODATKE MAŠINE I SKRAĆENICE
Dodaci
Mašine i aparati
Dobro ie znati
SUPE
PRELIVI
LISNATO POVRĆE
LISNATE SALATE
KOMORAČ
KUPUS
CRVENI KUPUS
BELI KUPUS
KISELI KUPUS
BANANA
PRAZILUK
PRITKASTI CELER
KORENSKO I KRTOLASTO POVRĆE
ŠARGAREPA
KELERABA
CVEKLA
ROTKVA
CELER
POVRTNI PLODOVI
KARFIOL
POVRTNI PLODOVI
KRASTAVAC
PARADAJZ-PAPRIKA
PEČURKE
PARADAJZ
TIKVICE
RAZLIČITI RECEPTI S POVRĆEM
MUSLI
SLATKI
MEKA PREKRUPA
IZDANCI
SUVI MUSLIJ
PIKANTNO
SLATKA JELA
KREMOVI
VOĆE
ŽELIRANE POSLASTICE I SLADOLEDI
HLEB, LUKSUZNO „PECIVO“
HLEB
KOLAČI
SLATKIŠI
MEŠAVINE ZA BOMBONE
BELEŠKE/SOPSTVENI RECEPTI
NAMAZI
PIĆA
MLEČNA PIĆA
APERITIVI I VOĆNI NAPICI
PIĆA SA SURUTKOM
JELOVNICI ZA POSEBNE PRILIKE
PROLEĆE
LETO
JESEN
ZIMA
KLICE I IZDANCI
ZAŠTO KLIJATI?
KLICE
SOBNA BAŠTA (IZDANCI)
1.Materijal
Povrće Iz zimske bašte
2.Seme pogodno za sejanje
3.Postupak
4. Žetva
5.Upotreba
PAŽNJA:
JOŠ NEKOLIKO SVEDOČANSTAVA IZ PISAMA ZAHVALNOSTI
PRE OPERACIJE PROSTATE
IZLEČENA OD TEŠKE, DUGOTRAJNE MIGRENE
RAK DOJKI
RAK KRVI
IŠIJAS
INDEKS POJMOVA
BELEŠKE
9. Beli šećer
U svakoj vrsti hrane koju nije doticala ljudska ruka sastojci stoje u međusobno u skladnom odnosu. To je prvenstveno značajno za varenje, pošto je prilikom razmene materija jedan element neophodno potreban drugome. Tako su, na primer, u slučaju pšeničnog zrna, mekinje nezamenljive za metabolizam skroba koji se nalazi u unutrašnjosti zrna (belo brašno). Između ostalog, mekinje sadrže više vitamina iz grupe B i kalcijuma, koji su neophodno potrebni za metabolizam skroba i šećera. Ako ti elementi nedostaju, telo je prisiljeno da ih “čupa” iz sebe, čime samo slabi i nastaje manjak određenih elemenata, pa se remeti ravnoteža u organizmu. Zato jedan od prirodnih zakona traži da hranu trošimo nerafinisanu, neumanjenih vrednosti zbog zagrevanja i rafinacije, čak i neljuštenu, kao celinu. Ovaj prirodni zakon se, na posebno drastičan način, gazi u procesu proizvodnje belog šećera. Posle procesa rafinacije beli šećer se sastoji gotovo samo od ugljenika. Takav proizvod lišen je onih 20 do 30 elemenata od kojih se sastoje šećerna trska ili šećerna repa. Prilikom procesa razmene materija telo mora delimično da ih odaje od sebe i na taj način izgubi.
Čim šećer dospe u krvotok, on u njemu počinje da stvara haos. Budući da u crevima ne ostaje dugo, nego brzo prelazi u krv, u tom trenutku sadržaj šećera u krvi abnormalno visoko skače, što stvara nerealan utisak prisustva energije, pa se umor povlači. Bilo bi zaista divno kad bi na tome ostalo, ali već prema količini šećera, ubrzo nastupa povratni udarac.
Nastupaju utoliko veći umor i malaksalost, pa čak i vrtoglavica u slučaju prevelike doze šećera. Priroda neće nekažnjeno dopustiti nedozvoljenu i veštačku stimulaciju. U slučaju prevelike količine šećera insulinske žlezde dobijaju šok i odaju previše insulina, što dovodi do smanjenja šećera u krvi, znatno ispod normalnog, pa nastaje utoliko veći umor. Šta u tom trenutku treba činiti? Pri ruci ćemo uvek imati malo čokolade ili neko slatko piće, pa eksperiment počinje ispočetka. Ako pođemo drugim putem — s cigaretom ili šoljom kafe u ruci — dolazimo na isti cilj: jetra prima jak stimulans i iznenada upućuje u krv rezervne količine šećera. Često se događa da takva maltretiranja ljudski organi izdržavaju prilično dugo, sve dok priroda konačno na surov način ne naplati račun za ono što smo se kod nje zadužili.
Neko ko troši beli šećer ubrzo će osetiti sitost — zahvaljujući njegovom ogromnom broju kalorija. Međutim, šta se događa s pomoćnicima za varenje? Beli šećer nijednog od njih ne donosi sa sobom, pa stoga telu znatno više škodi nego što mu koristi. Telo se na taj način lišava uglavnom onih elemenata koji su mu nužno potrebni kao hrana za nerve, žlezde s unutrašnjim lučenjem i krv. Šećer tako pogađa organizam u njegovom središtu, isto onako kako to čini droga. Posledica mogu biti nervne bolesti, nervni slom, nesanica, obolenja žlezda, artritis i mnoge druge.
Poznati američki lekar, dr Kvingli (Quingley), pisao je u jednom medicinskom časopisu da bi fabrikaciju i uvoz belog šećera trebalo isto tako strogo zabraniti kao i drogu heroin. Dr Voker (Walker), njegov kolega, piše u svojoj knjizi “Podmlađivanje” da neprekidna i prekomerna upotreba belog šećera u nekim prehrambenim namirnicama, napicima i slatkišima postepeno dovodi do iste vrste raspadanja kao kod uživanja droge.
Neko će možda prigovoriti, izjavljujući da troši veoma malo šećera. On, međutim, ne računa s tim da gotovo sve vrste industrijski prerađene hrane sadrže beli šećer. Dnevno se, po glavi stanovnika troši oko 250g šećera. Jasno je da tu ogromnu količinu ne možemo baciti samo na decu koja, istina, troše zaista velike količine. Neumesno je starim osobama poklanjati torte sa šećerom, što je inače sumnjiv izraz ljubavi i pažnje, jer im pomaže da odu ranije u grob. Međutim, torte po našim receptima su zdrave.
Šećer je pljaškaš kalcijuma; od njega se deca razboljevaju i već veoma rano počinju da pate od kvarnih zuba. Zašto im, umesto čokolade, ne bismo poklanjali voće, naročito jabuke, orahe, lešnike, semenje suncokreta, jezgra zobi, sirov kikiriki, ili u vodi omekšano različito zrnevlje, šargarepu, presno mleko, voćne sokove, semenke od bundeve i mnogo drugog? Mnogo od toga može se poneti i sobom u školu.
Procenjuje se da devet od deset osoba boluje od nedostatka mineralnih materija, pre svega kalcijuma, čemu je uzrok prekomerno trošenje šećera i izostajanje presne hrane. Trošenje šećera podstiče nastajanje sledećih tegoba: glavobolje, umor, razdražljivost, teškoće s kičmom, sklonost ka depresijama, bezvoljnost, zaboravnost, zatvor, impotencija, zubne bolesti, artritis, neuroze, duševne bolesti, a time često i samoubistva. Šećer, uopšte, podstiče nastajanje svih bolesti. Tvrdim, čak, da stanovništvu beli šećer zdravstveno [pankreasu] više škodi od, recimo, alkohola. Neobjašnjivo je da šećer ima podršku na svim nivoima i prima čak i dotacije, umesto da bude visoko oporezovan. Prvi korak bi bio obaveštavanje javnosti i iznošenje činjenica o njegovoj štetnosti. Zašto se ne događa ništa od strane lekara, a samo vrlo malo od strane stomatologa? Ima medicinskih istraživača koji tvrde da je srčani infarkt posledica trošenja šećera tokom više decenija (šećer u svim veštačkim oblicima), kao i belog hleba (čak i polubelog) i testenina koje se, kao što je poznato, u procesu varenja pretvaraju u šećer. I kuvano voće je nezdravo.