preuzeto sa: www.flour.com
prevod: „Mlinpek Zavod“

Šta je zapravo organska hrana?

Postoje mnoge dileme o tome šta je a šta nije organskog porekla. Jedno pogrešno mišljenje je da se to odnosi samo na praksu zemljoradničke proizvodnje. „Organsko“ je pridev koji nije samo odgajivačima dobro poznat, već i prerađivačima i prodavcima. Na primer, organsko brašno potiče od organski uzgajane pšenice, koja je organski samlevena.
Iako to nije zvanična definicija, koncept organske hrane teži da se usredsredi više na celokupni poljoprivredni i prerađivački pristup pre nego na hemijske i fizičke karakteristike hrane. Stavlja se akcenat na održiva poljoprivredna pravila tehničke eksploatacije kao što su smena useva, đubrenje, očuvanje energije i sprečavanje erozije, radi obezbeđenja dužeg perioda zaštite zemljišta, ekosistema, i navodnjavanja zemljišta. Taj pristup podržavaju svi oni koji cene ekološki kvalitet.

Šta su neki od ključnih zahteva organske proizvodnje hrane?

Uopšteno govoreći, proizvođači organske hrane ne koriste veštačke supstance za suzbijanje štetočina i koriste smenu useva da smanje napad insekata i oboljenja prinosa. Posebno se ističe:
– izbacivanje veštačkog đubriva
– herbicida
– insekticida
– sredstava za stimulisanje rasta
– ili fungicida (nisu na odobrenoj listi) minimum tri godine pre žetve;
Mora biti vođena istorija arhive useva i stanja zemlje za poslednjih pet godina, uključujući i finansijsku arhivu.
Potrebne su laboratorijske analize hranljivih materija zemljišta kao i njegovog sastava. Za sertifikaciju nekih useva možda će biti potrebno uraditi i analizu biljnog tkiva i analizu vode.
Mora se uspostaviti dug period planiranja za organsku proizvodnju. Ovo uključuje planove za đubrenje, upotrebu pesticida, uništavanje korova i navodnjavanja.

Šta su neki od ključnih zahteva organske prerade?

Mlinari moraju biti sertifikovani kao organski prerađivači. Ovo zahteva:
– godišnju proveru proizvodnog pogona od strane eksternog sertifikacionog tela i usaglašenost sa standardima;
– tokom procesa se ne smeju dodavati veštački sastojci. Inspektori takođe proveravaju higijensku praksu tehničke eksploatacije i traže potencijalne kontaminacije zabranjenim supstancama, uključujući pakovanje i skladištne kontejnere;
– da sve proizvođačke specifikacije ispunjavaju standarde za organsku hranu ;
– moraju se voditi dokumenti koji obezbeđuju usklađenost sa preporukama za organsku proizvodnju. Ovo uključuje procedure za čuvanje organske hrane odvojeno od neorganske hrane i arhivu koja dokumentuje lanac nadzora nad sirovinom.

Šta nam znači sertifikovana hrana?

Da bi koristili etiketu za organsku hranu to mora biti i naznačeno na njoj; sertifikaciona agencija mora potvrditi da proizvod zadovoljava, ili prevazilazi specifične organske standarde. Standardi i kriterijum za mnoge od ovih agencija su veoma slični.
Da bi se ustanovili minimumi standarda za organsku hranu i da bi se kreirao program za potvrdu organskih namirnica, Kongres je usvojio uredbu o proizvodnji organske hrane (OFPA) kao deo od 1990 Farm Bill. Federalna definicija i nacionalni minimum standarda će obezbediti sigurnost kupcima i očuvaće integritet iskaza: „sertifikovan – organski proizveden”.
Na žalost, OFPA još uvek nije u primeni, ali to se očekuje u skorijoj budućnosti.

Šta je to ovlašćena agencija?

Ovlašćena agencija je neprofitna agencija uključena u istraživanja i edukaciju koja je vezana za održivu poljoprivredu. Trenutno 44 države u SAD-u imaju agencije za sertifikaciju organske hrane. Postoje takođe različite međunarodne, državne i regionalne sertifikacione agencije.

Da li organsko brašno ima višu cenu?

Posle svega, cene za organsku hranu su razumljivo više od cena neorganske hrane. Više cene proizilaze iz strategije dugoročne planske proizvodnje zemljoradnika organskih poljoprivrednih proizvoda, a takođe i usled većeg rizika i ulaganja. Cena je takođe opterećena značajnim troškom dobijanja i održavanja sertifikata za organsku hranu za obe strane – uzgajivača i prerađivača, kao što je prethodno opisano.