Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i metodama vršenja hemijskih i fizičkih analiza kakao-zrna, kakao-proizvoda, proizvoda sličnih čokoladi, bombonskih proizvoda, krem-proizvoda, keksa i proizvoda srodnih keksu

Član 1

Kontrola kvaliteta kakao-zrna, kakao-proizvoda, proizvoda sličnih čokoladi, bombonskih proizvoda, krem-proizvoda, keksa i proizvoda srodnih keksu (u daljem tekstu: proizvodi), u smislu ovog pravilnika, vrši se na uzorcima uzetim za ispitivanje, po metodama koje su propisane ovim pravilnikom.

Član 2

Pod metodama kojima se vrši kontrola kvaliteta proizvoda podrazumevaju se:

1) metode uzimanja uzoraka;
2) metode hemijskih i fizičkih analiza.

Metode iz stava 1. tačka 2. ovog člana odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3

Metodama uzimanja uzoraka proizvoda utvrđuju se postupak i način uzimanja uzoraka na kojima se vrši kontrola kvaliteta proizvoda.

Član 4

Metodama hemijskih i fizičkih analiza utvrđuju se uslovi i postupci hemijskih i fizičkih ispitivanja na uzorcima proizvoda radi proveravanja hemijskih i fizičkih svojstava proizvoda.

Član 5

Svi reagensi koji se upotrebljavaju za hemijske analize proizvoda na koje se odnose odredbe ovog pravilnika moraju biti propisane analitičke čistoće, a voda mora biti destilovana.

Član 6

U izveštaju o izvršenom hemijskom i fizičkom ispitivanju (analizi) proizvoda moraju biti prikazani rezultati utvrđeni primenom hemijskih i fizičkih metoda analiza propisanih ovim pravilnikom.

Rezultati utvrđeni primenom hemijskih i fizičkih metoda analize, shodno odredbama ovog pravilnika, izražavaju se kao srednja vrednost najmanje dva određivanja koja je, paralelno ili ubrzo jedno za drugim, na istom uzorku za ispitivanje istom metodom izvršio isti analitičar i u istoj laboratoriji.

I Metode uzimanja uzoraka

Član 7

Uzorke proizvoda, shodno ovom pravilniku, mora uzimati stručno lice.

Član 8

Uzorci proizvoda uzimaju se:
– u proizvodnji – iz proizvodne partije ili dela proizvodne partije;
– u prometu – iz ambalažnih jedinica pošiljke.

Član 9

Uzorci u proizvodnji i prometu moraju se uzimati tako da svaka jedinica može biti izabrana kao uzorak.

Član 10

Uzorak proizvoda mora predstavljati prosečan sastav celokupne količine proizvoda od koje se uzima uzorak.

Član 11

Pod proizvodnom partijom (isporukom, pošiljkom), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se odgovarajuća količina proizvoda proizvedena istom tehnologijom u istim uslovima.

Član 12

Pod pojmom pojedinačni uzorak proizvoda, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se manja količina proizvoda uzeta sa jednog mesta proizvodne partije.

Član 13

Više pojedinačnih uzoraka iz člana 12. ovog pravilnika mora biti uzeto sa različitih mesta jedne proizvodne partije.

Član 14

Pod ukupnim uzorkom proizvoda u rasutom stanju, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se više pojedinačnih uzoraka iz jedne proizvodne partije, sjedinjenih i brižljivo izmešanih.

Član 15

Pod ukupnim uzorkom proizvoda koji nisu u rasutom stanju (originalno upakovani), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se više pojedinačnih uzoraka uzetih iz jedne proizvodne partije.

Član 16

Pod uzorkom za ispitivanje proizvoda, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se uzorak koji se dobija redukovanjem ukupnog uzorka i služi za laboratorijsko ispitivanje.

Član 17

Uzorci proizvoda kod kojih su pojedini delovi proizvodne partije ili pošiljke oštećeni za vreme transporta ili nepravilnom manipulacijom, moraju se posebno uzimati i ne smeju se mešati sa uzorcima neoštećenih proizvoda.

Član 18

Broj uzetih uzoraka zavisi od vrste proizvoda, njegove mase ili zapremine i veličine originalnog pakovanja i utvrđuje se prema odredbama čl. 23, 24. ili 25. ovog pravilnika.

Broj uzoraka zavisi prvenstveno od toga da li se određeni proizvod nalazi u rasutom stanju (u velikim ambalažnim jedinicama) ili u originalnom pakovanju i za svaku vrstu proizvoda uzima se prema odredbama čl. 23, 24. i 25. ovog pravilnika.

Član 19

Pribor i ambalaža za uzimanje uzoraka (sonde, ručne lopatice, boce i drugo) moraju biti odgovarajuće veličine ili zapremine, čisti, suvi i od materijala koji ne utiče na promenu kvaliteta.

Pribor i ambalaža za uzimanje uzoraka iz stava 1. ovog člana dati su u Listi I, koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Na posudama ili drugoj vrsti ambalaže sa uzorkom mora se nalaziti oznaka sa deklaracijom (privesak, etiketa) koja se učvršćuje pečatnim voskom ili plombom da bi se obezbedila originalnost uzoraka i onemogućilo otvaranje uzoraka bez povrede i oštećenja pečata i samog pakovanja.

Navedeni podaci iz stava 3. ovog člana moraju biti neizbrisivi. Uzeti uzorci čuvaju se na način određen propisom o kvalitetu kakao-proizvoda, proizvoda sličnih čokoladi, bombonskih proizvoda, krem-proizvoda, keksa i proizvoda srodnih keksu.

Član 20

Prilikom uzimanja uzoraka, stručno lice koje uzima uzorak za ispitivanje mora sačiniti zapisnik, u koji unosi podatke značajne za rezultate ispitivanja, mesto, uslove čuvanja, datum i vreme uzimanja uzoraka, datum proizvodnje, vrstu i količinu proizvoda od koga se uzima uzorak, broj pojedinačno uzetih uzoraka i količinu ukupno uzetog uzorka, kao i oznaku za identifikaciju partije.

Zapisnik iz stava 1. ovog člana potpisuje stručno lice koje uzima uzorak, kao i predstavnik organizacije udruženog rada.

Član 21

Uzorak za ispitivanje po pravilu se priprema i odmah šalje na ispitivanje.

Izuzetno do odredbe stava 1. ovog člana, produženje tog roka može se dozvoliti najviše za 48 sati posle uzimanja uzorka, osim za one proizvode čija je trajnost kraća. Od uzetih uzoraka za ispitivanje jedan primerak se dostavlja na analizu laboratoriji koja će vršiti ispitivanje, a drugi primerak služi za eventualnu superanalizu.

Na zahtev predstavnika organizacije udruženog rada mora se uzeti i treći identičan primerak, koji se stavlja na raspolaganje tom predstavniku.

Član 22

Za uzimanje uzoraka kakao-zrna i kakao-praha koji se nalazi u vrećama koristi se sonda utvrđena u propisu o jugoslovenskom standardu za uzimanje uzoraka kakao-zrna.

Za uzimanje uzoraka proizvoda koji se nalaze u rasutom stanju koristi se produžena sonda navedena u Listi I, koja je sastavni deo ovog pravilnika.

Za mešanje i redukovanje uzoraka koriste se ručne lopate navedene u Listi I i „reduktor“ uzoraka, odnosno postupak četvrtanja.

Član 23

Za proizvode koji se isporučuju ili skladište u rasutom stanju pojedinačni uzorci uzimaju sa sondom, i to:

1) iz vagona, brodova, kamiona i slično, zavisno od količine, celom dubinom sloja (iz sredine i sa svakog ugla na udaljenosti oko 0,5 m od svake strane prevoznog sredstva) i iz tri sloja (sa vrha, sredine i dna), s tim da se uzima najmanje pet pojedinačnih uzoraka po svakoj toni kakao-zrna ili kakao-praha;
2) iz šlepova i brodova na najpogodnijim mestima, u istim vremenskim razmacima, izdvajanjem pojedinačnih uzoraka u približno istim količinama, tako da se obezbedi uzimanje uzoraka sa svih nivoa;
3) iz skladišta, sondiranje se vrši na svaka 2 m s tim da se uzima isti broj uzoraka iz gornjeg i donjeg sloja – ako visina uskladištene mase nije veća od 1 m, a iz gornjeg, srednjeg i donjeg sloja – ako je visina uskladištene mase veća od 1 m.

Član 24

Za proizvode koji su upakovani u vreće, bačve, kutije, sanduke ili druge slične velike posude pojedinačni uzorci uzimaju se s vrha, iz sredine i sa dna, u jednakim količinama, zavisno od broja ambalažnih jedinica, što se određuje prema sledećoj tabeli:

Tabela 1

Veličina isporuke
– Do 5 ambalažnih jedinica	– iz svake ambalažne jedinice
– Od 6 do 10 ambalažnih jedinica	– iz svake treće ambalažne jedinice
– Od 11 do 100 ambalažnih jedinica	– najmanje iz šest ambalažnih jedinica
– Od 101 do 500 ambalažnih jedinica	– najmanje iz 10 ambalažnih jedinica
– Od 501 do 1000 ambalažnih jedinica	– najmanje iz 15 ambalažnih jedinica
– Od 1001 do 2000 ambalažnih jedinica	– najmanje iz 25 ambalažnih jedinica
– Više od 2001 ambalažnih jedinica	– najmanje iz 50 ambalažnih jedinica

.
Ako su proizvodi iz stava 1. ovog člana nehomogeni, uzimaju se pojedinačni uzorci od svakog homogenog dela.

Član 25

Svako pojedinačno originalno pakovanje proizvoda, uzeto nasumice iz proizvodnje ili prometa, može biti uzorak.
Broj uzetih uzoraka utvrđuje se na osnovu sledeće tabele

Proizvod	Količina od koje se uzima uzorak	Broj uzetih uzoraka
1.	Za pakovanje mase do 1 kg	– za proizvode do 100 jedinica	– od 1 do 5 uzoraka
		– za svakih daljih 100 jedinica	– još po 1 uzorak
2.	Za pakovanje mase preko 1 kg	– za proizvode do 200 jedinica	– od 1 do 5 uzoraka
		– za svakih sledećih 100 jedinica	– još po 1 uzorak

.
Član 26

Ukupan uzorak za proizvode u rasutom stanju ili za nehomogene proizvode koji je formiran iz više pojedinačnih uzoraka mora se izmešati i redukovati do uzorka za ispitivanje razdeljivačem uzorka ili postupkom četvrtanja.
Za proizvode u originalnom pakovanju uzorak za ispitivanje se uzima metodom slučajnog izbora.

Član 27

Potrebna količina uzorka za ispitivanje (za samo jedan primerak), zavisno od vrste proizvoda, iznosi:

1) za sve vrste bombonskih proizvoda – originalno pakovanje ili najmanje 250 g;
2) za sve vrste čokoladnih proizvoda i proizvoda sličnih čokoladi – originalno pakovanje ili najmanje 200 g;
3) za kakao-prah i slične proizvode – originalno pakovanje ili najmanje 200 g;
4) za kakao-maslac – originalno pakovanje ili najmanje 150 g;
5) za keks i proizvode srodne keksu – originalno pakovanje ili najmanje 500 g;
6) za kolače i poslastice – originalno pakovanje ili najmanje 250 g;
7) za krem-proizvode – originalno pakovanje ili najmanje 200 g.

Član 28

Ako se ispituje kvalitet proizvoda kod kojih nije moguće analitički utvrditi dodatke (čokolada sa dodacima, proizvodi slični čokoladi sa dodacima, žele-proizvodi sa dodacima, penasti proizvodi sa dodacima, ratluk sa dodacima, krem sa dodacima, keks i proizvodi slični keksu sa dodacima) i na koje se ne mogu primeniti metode propisane u članu 2. tačka 2. ovog pravilnika kontroliše se utrošak sirovine pri procesu proizvodnje.
Kontrola utroška sirovine za proizvode iz stava 1. ovog člana odnosi se i na:

1) količinu dodate biljne masti u kakao-maslacu;
2) količinu dodataka, količinu punjenja, kao i količinu preliva.

II Metode hemijskih i fizičkih analiza proizvoda

Član 29

Metode hemijskih i fizičkih analiza kojima se vrši kontrola kvaliteta proizvoda obuhvataju:

1) određivanje vode sušenjem pod normalnim pritiskom;
2) određivanje vode u kolačima pod normalnim pritiskom;
3) određivanje vode sušenjem pod sniženim pritiskom;
4) određivanje vode u žele-proizvodima i ratluku – refraktometrijska metoda;
5) određivanje pepela;
6) određivanje alkaliteta ukupnog pepela;
7) određivanje sirovih belančevina po Kjeldalu (Kjeldahl) – kombinovani makro-mikro postupak;
8) određivanje sirove celuloze po Kiršner-Hanaku (Kürschner-Hanack);
9) određivanje ukupne masti po Soksletu (Soxhlet);
10) određivanje mlečne masti;

11) određivanje saharoze u kakao-proizvodima – polarimetrijska metoda;
12) određivanje šećera po Luf-Šurlu (Luff-Schoorl);
13) (Luff-Schoorl) određivanje laktoze po Luf-Šurlu; u kakao-proizvodima, proizvodima sličnim čokoladi i krem-proizvodima;
14) određivanje askorbinske kiseline sa 2,6 dihlorfenol-indolfenolom;
15) određivanje etanola:
16) određivanje pH vrednosti – elektrometrijska metoda;
17) određivanje kakao-delova u kakao-proizvodima (preko količine ukupnih alkaloida);
18) određivanje kiselosti tvrdih bombona;
19) određivanje skroba po Eversu (Ewers) – polarimetrijska metoda;
20) određivanje rastvorljivih sastojaka u gumenim bombonama;
21) određivanje natrijum-hlorida u trajnom slanom pecivu po Moru (Mohr).

Član 30

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o metodama vršenja hemijskih analiza kakao-proizvoda, bombonskih proizvoda, keksa i proizvoda srodnih keksu („Službeni list SFRJ“, br. 1/81).

Član 31

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.

Metode hemijskih i fizičkih analiza

1. Određivanje vode sušenjem pod normalnim pritiskom

Princip i primena

Voda se određuje sušenjem uzorka pod normalnim pritiskom do konstantne mase.

Metoda se primenjuje na kakao-proizvode, proizvode slične čokoladi, krem-proizvode, bombonske proizvode, osim želea, ratluka i gumenih bombona, keksa i proizvoda srodnih keksu i kolača.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) sušnica;
2) analitička vaga sa tačnošću ± 0,1 mg;
3) posude za merenje od stakla, nikla ili aluminijuma, s poklopcem, prečnika 5 cm i visine 2 cm;
4) eksikator sa sredstvom za sušenje;
5) kvarcni pesak, opran i ižaren;
6) uobičajeni laboratorijski pribor.

Napomena. Pesak se upotrebljava pri određivanju vode u kakao-proizvodima, proizvodima sličnim čokoladi, krem-proizvodima i bombonskim proizvodima.

Postupak

U posudu za merenje odmeri se 20 g peska i zajedno sa staklenim štapićem, suši u sušnici 4 h na temperaturi od 103 do 105 °C. Posle sušenja posuda se poklopi, hladi 45 min u eksikatoru i meri sa tačnošću ± 0,1 mg. Doda se 5 g usitnjenog uzorka i ponovo meri sa istom tačnošću. Uzorak se staklenim štapićem pomeša sa peskom i štapić ostavi u posudi. Posuda sa uzorkom suši se otkrivena 4 h na temperaturi od 103 do 105 °C.

Posle sušenja posuda se zatvori, hladi u eksikatoru 45 min i meri.

Postupak sušenja se ponavlja dok razlika između dva merenja ne bude najviše 0,1%.

Izračunavanje

Količina vode se izražava u procentima, a izračunava prema formuli:
.
V = (a-b)/c * 100
.
gde je:

a – masa posude sa uzorkom pre sušenja, u g;
b – masa posude sa uzorkom posle sušenja, u g;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u g;
V – količina vode u %.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 10% utvrđene srednje vrednosti – za proizvode u kojima je do 18% vode ni veća od 6% utvrđene srednje vrednosti -za proizvode u kojima je više od 18% vode (relativna disperzija).

Ako je razlika veća, postupak se mora ponoviti.

2. Određivanje vode u kolačima pod normalnim pritiskom

Princip

Voda se određuje sušenjem uzorka pod normalnim pritiskom do konstantne mase.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) posude za merenje od stakla, nikla ili aluminijuma prečnika 6 cm i visine 2,5 cm;
2) ostali pribor kao u metodi pod 1.

Postupak

U posudu za merenje odmeri se 20 g peska i, zajedno sa staklenim štapićem, suši u sušnici 90 min na temperaturi 103 °C. Posle sušenja posuda se poklopi, hladi 45 min u eksikatoru i meri na analitičkoj vagi, sa tačnošću ± 0,1 mg. Doda se 10 g usitnjenog uzorka i izmeri na analitičkoj vagi, sa tačnošću ± 0,1 mg. Pomoću staklenog štapića uzorak se pomeša s peskom i štapić se ostavi u posudi. Posuda sa uzorkom suši se otkrivena 90 min na temperaturi 130 °C (vreme se meri od trenutka kad se postigne temperatura 130°C). Posle sušenja posuda se zatvori, hladi u eksikatoru 45 min i meri. Postupak sušenja se ponavlja dok razlika između dva merenja ne bude 0,1%).

Izračunavanje

Količina vode izražava se u procentima, a izračunava po formuli koja je navedena u metodi pod 1 ovog pravilnika.

Preciznost metode jednaka je kao u metodi pod 1 ovog pravilnika.

3. Određivanje vode sušenjem pod sniženim pritiskom

Postupak

Za određivanje vode sušenjem pod sniženim pritiskom primenjuje se isti postupak kao u metodi pod 1, ali pri temperaturi od 70 °C i pod pritiskom od najviše 98,66 kPa. Takav način sušenja primenjuje se na proizvode koji se hemijski lako razlažu na povišenoj temperaturi.

Izračunavanje

Količina vode izražava se u procentima, a izračunava po formuli koja je navedena u metodi pod 1 ovog pravilnika.

Preciznost metode jednaka je kao u metodi pod 1 ovog pravilnika.

4. Određivanje vode u žele-proizvodima i ratluku – refraktometrijska metoda

Princip

Određivanje vode u žele-proizvodima i ratluku zasniva se na očitavanju procenta suve materije na skali refraktometra ili na merenju indeksa refrakcije ispitivanog materijala, na temperaturi 20 °C. Iz razlike 100% suve materije i vrednosti očitane na skali refraktometra ili dobijene iz tablica na osnovu merenog indeksa refrakcije određuje se količina vode u procentima.

Aparati i pribor

Koriste se sledeći aparati i pribor:

1) refraktometar sa skalom za direktno očitavanje suve materije u procentima, graduisan na 0,5%, sa mogućnošću procene 0,25%, koji se mora prethodno baždariti destilovanom vodom (na 20 °C je 0% suve materije) ili refraktometar sa skalom za merenje indeksa refrakcije graduisan na 0,001, s mogućnošću procene do 0,002, koji se prethodno mora baždariti destilovanom vodom (na 20 °C indeks refrakcije destilovane vode je 1,3330);
2) uređaj za cirkulaciju vode (ultratermostat), koji održava konstantnu temperaturu prizmi refraktometra od 20 °C, sa tačnošću ± 0,5 °C.

Pripremanje uzorka

Sa laboratorijskog uzorka ratluka ili žele-proizvoda pažljivo se nožem skine površinski sloj šećera. Na taj način dobija se ispravan uzorak mase ratluka ili žele-proizvoda za ispitivanje.

Postupak

Mala količina pripremljenog uzorka stavi se staklenim štapićem sa gumenim vrhom na donju prizmu refraktometra. Prizme se zatvore i kroz otvor gornje prizme proveri se da li je uzorak ravnomerno raspoređen i bez mehurića vazduha. Ako je potrebno, uzorak se može povećati, ali ne sme izlaziti van prizme.

Posle izjednačavanja temperature uzorka sa temperaturom prizmi (1 do 2 min), očita se, zavisno od vrste refraktometra, procent suve materije ili indeks refrakcije.

Korekcije

Ako je određivanje vršeno na temperaturi višoj ili nižoj od 20 °C, sledi sledeća korekcija:

a) za refraktometar sa skalom za očitavanje procenta suve materije – prema tabeli 1;
b) za refraktometar sa skalom za očitavanje indeksa refrakcije – prema formuli 1:

1) nD20 = nDt + 0,00013 (t – 20)

gde je:

t – temperatura merenja, u °C.

Izračunavanje

a) Za refraktometar sa skalom na kojoj se očitava procent suve materije, procent vode se izračunava prema formuli 2;

2) V = 100 – Sm

gde je:

V – procent vode, u %;
Sm – suva materija, u % (m/m).

b) Za refraktometar sa skalom na kojoj se očitava indeks refrakcije procent vode izračunava se na sledeći način:

U tabeli 2 očita se procent suve materije koji odgovara očitanoj vrednosti indeksa refrakcije, a koji je, ako je bilo potrebno, korigovan, prema formuli 1. Procent vode izračunava se kao pod a).

Tabela 1

KOREKCIJA ZA REFRAKTOMETAR RADNE TEMPERATURE 20 °C

a) Vrednost korekcije koja se oduzima

Temperatura	Količina suve materije, % (m/m)
°C	5	10	15	20	25	30	40	50	60	70
15	0,29	0,31	0,35	0,34	0,34	0,35	0,37	0,38	0,39	0,40
16	0,24	0,25	0,26	0,27	0,28	0,28	0,30	0,30	0,31	0,32
17	0,18	0,19	0,20	0,21	0,21	0,21	0,22	0,23	0,23	0,24
18	0,13	0,13	0,14	0,14	0,14	0,14	0,15	0,15	0,16	0,16
19	0,06	0,06	0,07	0,07	0,07	0,07	0,08	0,08	0,08	0,08

.
b) Vrednost korekcije koja se dodaje

Temperatura	Količina suve materije, % (m/m)
°C	5	10	15	20	25	30	40	50	60	70
21	0,07	0,07	0,07	0,07	0,08	0,08	0,08	0,08	0,08	0,08
22	0,13	0,14	0,14	0,15	0,15	0,15	0,15	0,16	0,16	0,16
23	0,20	0,21	0,22	0,22	0,23	0,23	0,24	0,24	0,24	0,24
24	0,27	0,28	0,29	0,30	0,30	0,31	0,31	0,31	0,32	0,32
25	0,35	0,36	0,37	0,38	0,38	0,39	0,40	0,40	0,40	0,40

.
Tabela 2
Odnos vrednosti indeksa refrakcije i procenta suve materije

Indeks refrakcije 20 nD	Suva materija u % (m/m)	Indeks refrakcije 20 nD	Suva materija, u % (m/m)	Indeks refrakcije 20 nD	Suva materija, u % (m/m)	Indeks refrakcije 20 nD	Suva materija, u % (m/m)
1,3330	0	1,3672	22	1,4076	44	1,4558	66
1,3344	1	1,3689	23	1,4096	45	1,4582	67
1,3359	2	1,3706	24	1,4117	46	1,4606	68
1,3373	3	1,3723	25	1,4137	47	1,4630	69
1,3388	4	1,3740	26	1,4158	48	1,4654	70
1,3403	5	1,3758	27	1,4179	49	1,4679	71
1,3418	6	1,3775	28	1,4200	50	1,4703	72
1,3433	7	1,3793	29	1,4221	51	1,4728	73
1,3448	8	1,3811	30	1,4243	52	1,4753	74
1,3463	9	1,3828	31	1,4264	53	1,4778	75
1,3478	10	1,3847	32	1,4286	54	1,4803	76
1,3494	11	1,3865	33	1,4308	55	1,4829	77
1,3509	12	1,3883	34	1,4330	56	1,4854	78
1,3525	13	1,3902	35	1,4352	57	1,4880	79
1,3541	14	1,3920	36	1,4374	58	1,4906	80
1,3557	15	1,3939	37	1,4396	59	1,4932	81
1,3573	16	1,3958	38	1,4419	60	1,4958	82
1,3589	17	1,3977	39	1,4442	61	1,4989	83
1,3605	18	1,3997	40	1,4464	62	1,5010	84
1,3622	19	1,4016	41	1,4487	63	1,5037	85
1,3638	20	1,4036	42	1,4511	64
1,3655	21	1,4056	43	1,4534	65

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja shodno članu 6. stavu 2. ovog pravilnika ne sme biti veća od 6% utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija). Ako je razlika veća, postupak se mora ponoviti.

5. Određivanje pepela

Definicija

Pod pepelom se podrazumeva neorganski ostatak posle spaljivanja uzorka.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) posuda za spaljivanje: platinska, kvarcna ili porculanska, zapremine od 25 do 50 ml;
2) mufolna peć za spaljivanje, sa termoregulatorom;
3) analitička vaga sa tačnošću ± 0,1 mg;
4) eksikator sa sredstvom za sušenje;
5) vodeno kupatilo;
6) filtrir-papir, bez pepela, prečnika 9 cm (Schleicher und Schüll n° 589 ili odgovarajući);
7) sušnica;
8) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagens

Kao reagens se koristi:

1) etanol, 96%-ni (V/V).

a) Određivanje ukupnog pepela

Postupak

U posudu koja je prethodno žarena i izmerena zajedno sa sahatnim staklom odmeri se 5 g fino usitnjenog uzorka, sa tačnošću ± 0,1 mg. Uzorak se zatim oprezno spaljuje u mufolnoj peći, postepenim povećavanjem temperature na 550 do 600 °C, uz slabo strujanje vazduha.

Spaljivanje je završeno kad neorganski ostatak postane potpuno beli prah (pepeo), što traje 3 h. Ako i posle toga pepeo nije beo, ohladi se i navlaži sa nekoliko kapi 96%-nog etanola, koji ispari na vodenom kupatilu i pepeo se ponovo spaljuje 30 min na temperaturi od 550 do 600 °C.

Posuda se zatim pokrije sahatnim staklom, hladi 30 min u eksikatoru i meri.
Rezultat se izražava sa dve decimale.

Izračunavanje

1) Količina ukupnog pepela izražava se u procentima, a izračunava se po formuli:

ukupni pepeo (%) = a/c * 100

gde je:

a – masa ukupnog pepela (razlika mase posude s ostatkom posle spaljivanja i prazne posude), u g;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u g;

2) količina ukupnog pepela, bez vode, masti i šećera izražava se u procentima, a izračunava se po formuli:

ukupni pepeo (%) = a * 100/c * (100 -(v+m+š) * 100

gde je:

a – masa ukupnog pepela (razlika mase posude s ostatkom posle spaljivanja i prazne posude), u g;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u g;
v – količina vode u ispitivanom uzorku, u %;
m – količina masti u ispitivanom uzorku, u %;
š – količina šećera u ispitivanom uzorku, u %.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

b) Određivanje pepela rastvorljivog u vodi

Postupak

Dobijeni ukupni pepeo pomeša se sa 10 ml vruće destilovane vode i dobijena suspenzija filtrira se kroz filtrir-papir bez pepela (prečnika 9 cm) u posudu za spaljivanje, koja je prethodno žarena i merena zajedno sa sahatnim staklom.

Filtrir-papir s nerastvorljivim ostatkom ispere se tri do četiri puta sa po 10 ml vruće destilovane vode, tako da se dobije 50 ml filtrata. Ostatak na filtrir-papiru služi za određivanje alkaliteta pepela nerastvorljivog u vodi ili za određivanje pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini. Filtrat se dalje uparava na vodenom kupatilu do suvog ostatka, suši najmanje 30 min na temperaturi od 103 do 105 °C i spaljuje 30 min u mufolnoj peći na temperaturi od 550 do 600 °C. Posle spaljivanja posuda se pokrije sahatnim staklom i hladi 30 min u eksikatoru, a zatim meri.

Rezultat se izražava sa dve decimale.

Izračunavanje

1) Količina pepela rastvorljivog u vodi izražava se u procentima, a izračunava se prema formuli:

pepeo rastvorljiv u vodi, (%) = a/c * 100

gde je:

a – masa pepela rastvorljivog u vodi (razlika između mase posude s ostatkom posle spaljivanja i prazne posude), u g;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u g.

2) Količina pepela rastvorljivog u vodi izražava se u procentima (bez vode, masti i šećera), a izračunava se prema formuli:

pepeo rastvorljiv u vodi, % = a * 100/c * (100 -(v+m+š) * 100

gde je:

a – masa pepela rastvorljivog u vodi (razlika između mase posude s ostatkom posle spaljivanja i prazne posude), u g;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u g;
v – količina vode u ispitivanom uzorku, u %;
m – količina masti u ispitivanom uzorku, u %;
š – količina šećera u ispitivanom uzorku, u %.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 6% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija). Ako je razlika veća od 6%, postupak se mora ponoviti.

v) Određivanje pepela nerastvorljivog u vodi

Pepeo nerastvorljiv u vodi dobija se iz razlike ukupnog pepela i pepela rastvorljivog u vodi.

g) Određivanje pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) rastvor hlorovodonične kiseline, c(HCl) = 4 mol/l;
2) rastvor srebro-nitrata, c(AgNO3) = 0,1 mol/l.

Postupak

Ukupni pepeo ili pepeo nerastvorljiv u vodi pomeša se sa 25 ml rastvora hlorovodonične kiseline i zagreva na vodenom kupatilu 15 min. Dobijena suspenzija filtrira se kroz filtrir-papir bez pepela. Posude i filtrir-papir isperu se vrućom destilovanom vodom do negativne reakcije na hloride sa rastvorom srebro-nitrata.

Ostatak sa filtrir-papira suši se 30 min u posudi za spaljivanje (koja je pre toga žarena i merena sa sahatnim staklom) pri temperaturi od 103 do 105 °C, a zatim 30 min spaljuje na temperaturi od 550 do 600 °C.

Posle spaljivanja, posuda se pokrije sahatnim staklom, hladi u eksikatoru 30 min u meri na analitičkoj vagi s tačnošću ± 0,1 mg.

Rezultat se izražava sa dve decimale.

Izračunavanje

Količina pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini izražava se u procentima, a izračunava se prema formuli:

pepeo nerastvorljiv u hlorovodoničnoj kiselini, (%) = a * 100/c * (100 -(v+m+š) * 100

gde je:

a – masa pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (razlika mase posude s ostatkom posle spaljivanja i prazna posuda), u g;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u g;
v – količina vode u ispitivanom uzorku, u %;
m- količina masti u ispitivanom uzorku, u %;
š – količina šećera u ispitivanom uzorku, u %.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 6% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 6%, postupak se mora ponoviti.

6. Određivanje alkaliteta pepela

a) Određivanje alkaliteta ukupnog pepela

Definicija

Pod alkalitetom ukupnog pepela podrazumeva se zapremina (u ml) natrijum-hidroksida, c (NaOH) = 1 mol/l ekvivalentna masi alkalnih materija u pepelu dobijenom iz 100 g suve materije uzorka bez masti i šećera.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) erlenmajer-tikvica zapremine 300 ml;
2) pipete, trbušaste, zapremine 10 ml i 20 ml;
3) bireta, zapremine 50 ml;
4) analitička vaga s tačnošću ± 0,1 mg;
5) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) rastvor hlorovodonične kiseline, c (HCl)=0,5 mol/l ili rastvor sumporne kiseline, c (1/2H2SO4)=0,5 mol/l;
2) rastvor natrijum-hidroksida, c (NaOH) = 0,1 mol/l;
3) rastvor indikatora brom-krezol-zeleno. Odmeri se 0,75 g indikatora u prahu i rastvori sa 100 ml 96%-nog (V/V) etanola;
4) puferni rastvor pH vrednosti 4,5 na temperaturi od 20 °C.

Rastvor natrijum-citrata za pripremanje pufera: u odmernu tikvicu zapremine 1000 ml odmeri se 21,008 g monohidrata limunske kiseline (C6H8O7 * H2O), rastvori sa 200 ml rastvora natrijum-hidroksida i do oznake dopuni destilovanom vodom.

U 719 ml rastvora natrijum-citrata doda sa 281 ml hlorovodonične kiseline u odmernoj tikvici zapremine 1000 ml. Rastvor pufera konzerviše se sa 10 mg živinog jodida (HgJ2).

Postupak

Ukupni pepeo, dobijen po metodi Određivanje ukupnog pepela iz ovog pravilnika, kvantitativno se prenese pomoću vruće destilovane vode u erlenmajer-tikvicu zapremine 300 ml. Ukupna zapremina suspenzije pepela treba da iznosi od 25 do 30 ml. Suspenziji se doda tačno 20 ml rastvora hlorovodonične kiseline ili 20 ml rastvora sumporne kiseline. Tikvica se zatim greje na vrelom vodenom kupatilu 15 min (više puta se promeša). Vruća suspenzija se filtrira kroz naborani filtrir-papir, koji se ispere vrućom destilovanom vodom do neutralne reakcije sa indikator-papirom.

Posle hlađenja, filtratu se dodaju dve kapi rastvora brom-krezol-zelenog i titrira rastvorom natrijum-hidroksida do promene boje u zeleno.

Sa istom zapreminom destilovane vode istovremeno se radi slepa proba, doda se 20 ml hlorovodonične kiseline ili rastvora sumporne kiseline, zatim dve kapi rastvora indikatora brom-krezol-zelenog i titrira rastvorom natrijum-hidroksida do promene boje u zeleno.

Pri tim titracijama obavezno je napraviti probu sa 20 ml rastvora pufera pH vrednosti 4,5 i dve kapi rastvora brom-krezol-zelenog radi upoređivanja prelaza boje.

Izračunavanje

Alkalitet ukupnog pepela izračunava se po sledećoj formuli:

alkalitet ukupnog pepela = 1000 * (b – a) * F/c * (100 – (v+m+š)

gde je:

a – utrošena zapremina rastvora natrijum-hidroksida, u ml;
b – utrošena zapremina rastvora natrijum-hidroksida za slepu probu, u ml;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u g;
v – količina vode u ispitivanom uzorku, u %;
m – količina masti u ispitivanom uzorku, u %;
š – količina šećera u ispitivanom uzorku, u %;
F – faktor korekcije koncentracije.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 6% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 6%, postupak se mora ponoviti:

b) Određivanje alkaliteta pepela rastvorljivog u vodi

Definicija

Pod alkalitetom pepela rastvorljivog u vodi podrazumeva se zapremina natrijum-hidroksida, u ml, ekvivalentna masi alkalnih materija koje su rastvorljive u vrućoj destilovanoj vodi, a sadrži ih pepeo dobijen iz 100 g suve materije uzorka bez masti i šećera.

Pribor i reagensi

Koriste se isti pribor i reagensi kao u metodi Određivanje alkaliteta ukupnog pepela.

Postupak

Filtratu koji je dobijen po metodi Određivanje pepela rastvorljivog u vodi iz ovog pravilnika doda se tačno 10 ml rastvora hlorovodonične kiseline ili 10 ml rastvora sumporne kiseline.

Tikvica se greje na vrelom vodenom kupatilu 10 min, ohladi se, dodaju se dve kapi rastvora indikatora brom-krezol-zelenog i titrira rastvorom natrijum-hidroksida do promene boje u zeleno.

Sa istom zapreminom destilovane vode istovremeno se radi slepa proba, doda se 10 ml rastvora hlorovodonične kiseline ili 10 ml rastvora sumporne kiseline, a zatim dve kapi rastvora indikatora brom-krezol-zelenog i titrira rastvorom natrijum-hidroksida do promene boje u zeleno.

Obavezno je da se pripremi proba sa 10 ml rastvora pufera pH vrednosti 4,5 i dve kapi indikator-rastvora brom-krezol-zelenog, radi upoređivanja prelaza boje.

Izračunavanje

Postupak izračunavanja je isti kao u metodi. Određivanje alkaliteta ukupnog pepela iz ovog pravilnika.
Ako se želi da se alkalitet izrazi kao procent bezvodnog kalijum-karbonata (npr. alkalitet kakao-praha), izračunava se prema formuli:

alkalitet (% bezv. * K2CO3) = 10 * (b – a) * F * 0,691/c * 100 – (v+m+š)

gde je:

a – utrošena zapremina rastvora natrijum-hidroksida za glavnu probu, u ml;
b – utrošena zapremina rastvora natrijum-hidroksida za slepu probu, u ml;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u g;
v – količina vode u ispitivanom uzorku, u %;
m – količina masti u ispitivanom uzorku, u %;
š – količina šećera u ispitivanom uzorku, u %;
F – faktor korekcije koncentracije.

1 ml rastvora hlorovodonične kiseline c (HCl) = 0,1 mol/l odgovara Na2Co3/6,91 mg

Preciznost metode

v) Određivanje alkaliteta pepela nerastvorljivog u vodi

Definicija

Pod alkalitetom pepela nerastvorljivog u vodi podrazumeva se zapremina rastvora natrijum-hidroksida u ml, ekvivalentna masi alkalnih materija nerastvorljivih u vrućoj destilovanoj vodi, a sadrži ih pepeo dobijen iz 100 g suve materije uzorka, bez masti i šećera.

Pribor i reagensi

Koriste se isti pribor i reagensi kao u metodi Određivanje alkaliteta ukupnog pepela iz ovog pravilnika.

Postupak

Pepeo nerastvorljiv u vodi, dobijen po metodi Određivanje alkaliteta pepela nerastvorljivog u vodi, prenese se, zajedno s filtrir-papirom, u erlenmajer-tikvicu zapremine 300 ml, doda se 20 ml vruće destilovane vode i tačno 10 ml rastvora hlorovodonične kiseline ili 10 ml rastvora sumporne kiseline.

Tikvica se zagreva na vrelom vodenom kupatilu 15 min i rastvor se više puta promeša. Vruć rastvor filtrira se kroz naborani filtrir-papir u erlenmajer-tikvicu zapremine 300 ml, i ostatak na filtrir-papiru ispira se vrućom destilovanom vodom do neutralne reakcije sa indikator-papirom.

Filtrat se ohladi, dodaju se dve kapi indikator-rastvora brom-krezol-zelenog i titrira se rastvorom natrijum-hidroksida do promene boje u zeleno.

Slepa proba i glavna proba rade se kao u metodi Određivanje alkaliteta pepela rastvorljivog u vodi.

Izračunavanje

Izračunava se kao u metodi Određivanje alkaliteta ukupnog pepela iz ovog pravilnika.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 6% utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija). Ako je razlika veća od 6%, postupak se mora ponoviti.

7. Određivanje sirovih belančevina po Kjeldalu (Kjeldahl) – makro-mikropostupak

Princip

Grejanjem sa sumpornom kiselinom u prisustvu katalizatora azotna jedinjenja (osim nitrata i nitrita) prevode se u amonijum-sulfat. Dodatkom natrijumove baze oslobađa se amonijak, koji se sa vodenom parom destiliše u određenu količinu kiseline poznate koncentracije. Višak kiseline određuje se retitracijom.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) kjeldal-tikvica, zapremine 500 ml;
2) aparat za mikrodestilaciju, po Parnas-Vagneru (Parnas-Wagner);
3) analitička vaga s tačnošću ± 0,1 mg;
4) električni grejač za razaranje, po Kjeldalu (Kjeldahl);
5) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) sumporna kiselina, koncentrovana (gustina = 1,84 g/ml);
2) smesa soli: 95 g natrijum-sulfata i 5 g bakar-sulfata;
3) rastvor natrijum-hidroksida, 30% (m/m);
4) rastvor hlorovodonične kiseline, c(HCl) = 0,01 mol/l;
5) rastvor natrijum-hidroksida, c(NaOH) = 0,01 mol/l;
6) indikator po Taširu (Tashir):

40 ml 0,1% (m/V) rastvora metilen-crvenog u etanolu, i
10 ml 0,1% (m/V) rastvora metilen-plavog u etanolu.

Postupak

Odmeri se oko 2 g homogenizovanog uzorka sa tačnošću ± 0,1 mg i pomoću glatkog sjajnog papira, aluminijumske folije ili pomoću male staklene posude kvantitativno prenese u kjeldal-tikvicu, tako da grlo tikvice ostane čisto.

Doda se 25 ml koncentrovane sumporne kiseline, 10 g smese soli i dve staklene kuglice. Sadržaj tikvice se pažljivo protrese da bi se celokupna masa pokvasila i razbile eventualne grudvice.

Grlo tikvice se pokrije malim levkom ili staklenom kruškom i tikvica se postepeno zagreva u nagnutom položaju (u digestoru). Kad se reakcija u tikvici završi jače se zagreva, uz češće okretanje tikvice. Spaljivanje je završeno kad se pojavi bistar zeleno-plavi rastvor bez crnih čestica.

Kad se tikvica ohladi, oprezno se razredi destilovanom vodom, prenese u odmernu tikvicu zapremine 250 ml i dopuni vodom do oznake.

U aparat za destilaciju po Parnas-Vagneru doda se, preko levka, tačno 10 ml dobijenog rastvora. Levak se tri puta ispere sa 2 do 3 ml destilovane vode, doda se jedna kap rastvora fenolftaleina, 10 ml 30%-nog (m/m) rastvora natrijum-hidroksida i uključi cev za dovod vodene pare. Ispod hladnjaka se istovremeno postavi erlenmajer-tikvica zapremine 100 ml, u koju je dodato 20 ml rastvora hlorovodonične kiseline i 0,5 ml indikatora po Taširu. Vrh hladnjaka mora biti uronjen u kiselinu.

Prvih 4 do 5 min obavlja se destilacija pomoću zaronjene cevi, zatim se predložak spusti i destilacija nastavi još 2 do 3 min. Cev i vrh hladnjaka isperu se sa malo destilovane vode u istu tikvicu, tikvica se skine sa stalka i odmah titrira rastvorom natrijum-hidroksida do promene boje iz ljubičaste u zelenu.

Na isti način uporedo se radi slepa proba sa 10 ml destilovane vode.

Izračunavanje

Jedan mililitar rastvora hlorovodonične kiseline c(HCl) = 0,01 mol/l odgovara 0,14 mg azota,

azot (%) = (a-b) * 0,14 * 100 * F/c * 1000 = (a-b) * 0,014 * F/c

gde je:

a – zapremina natrijum-hidroksida c(NaOH) = 0,01 mol/l utrošena za titraciju slepe probe, u ml;
b) zapremina natrijum-hidroksida c(NaOH) = 0,01 mol/l utrošena za titraciju glavne probe, u ml;
c – masa uzorka u alikvotnom delu rastvora koji je uzet u konačni postupak, u g;
F – faktor korekcije koncentracije belančevine (%) = azot % * 6,25,

gde je:

6,25 – faktor za preračunavanje azota u belančevine.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

8. Određivanje sirove celuloze po Kiršner Hanaku (Kürschner-Hanack)

Princip

Uzorak se razara smesom azotne i sirćetne kiseline, kuvanjem uz povratni hladnjak. Rastvor se zatim filtrira preko staklenog filtra, suši u sušnici i meri.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) analitička vaga sa tačnošću ±0,1 mg;
2) erlenmajer-tikvica NB – 29, zapremine 100 ml;
3) povratni hladnjak dužine 40 cm;
4) lončić za filtriranje 1-G-3 ili 1-G-4;
5) boca sisaljka, zapremine 500 ml;
6) menzura, zapremine 50 ml i 100 ml;
7) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagensi

Koriste se sledeći reagensi:

1) rastvor sirćetne kiseline, 80% (V/V);
U odmernu tikvicu zapremine 100 ml odmeri se 80 ml glacijalne sirćetne kiseline i 20 ml destilovane vode;
2) azotna kiselina, koncentrovana;
3) smesa 80%-ne (V/V) sirćetne kiseline i koncentrovane azotne kiseline (10:1);
4) etanol, 96%-ni (V/V);
5) etar, čistoće p. a;
6) amil-alkohol, čistoće p. a.

Postupak

Odmeri se 1 do 2 g usitnjenog uzorka sa tačnošću ±0,1 mg, stavi se u erlenmajer-tikvicu NB-29, doda se 45 ml 80%-ne (V/V) sirćetne kiseline i 4,5 ml koncentrovane azotne kiseline i kuva pola sata uz povratni hladnjak. Da se pri dodavanju kiseline ne bi stvarala pena, doda se nekoliko kapi amil-alkohola.

Prilikom kuvanja sadržinu tikvice treba više puta promešati, kako se čestice uzorka ne bi hvatale za zidove tikvice.

Posle kuvanja, vrući rastvor se filtrira kroz osušeni i mereni lončić za filtriranje, upotrebom vakuum-sisaljke. Talog se najpre ispere sa 10 ml vruće smese sirćetne i azotne kiseline, zatim vrućom destilovanom vodom i, na kraju, etanolom i etrom. Suši se u sušnici 30 min pri temperaturi 105 ± 2 °C, hladi u eksikatoru i brzo meri.

Izračunavanje

Količina sirove celuloze izražava se u procentima, a izračunava se po formuli:

sirova celuloza (%) = a/c * 100

gde je:

a – masa sirove celuloze, u g;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u g.

Rezultat se izražava sa dve decimale.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 6% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 6%, postupak se mora ponoviti.

9. Određivanje ukupne masti po Soksletu (Soxhlet)

Princip

Posle hidrolize uzorka sa hlorovodoničnom kiselinom, vrši se višestruka ekstrakcija masti sa organskim rastvaračem u aparatu po Soksletu (Soxhlet).

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) erlenmajer-tikvica, zapremine 300 do 500 ml, sa širokim grlom;
2) sahatno staklo;
3) stakleni levak, prečnika 10 cm;
4) tikvica okrugla, ravnog dna, dugog vrata, zapremine 2 l;
5) čahura za ekstrakciju;
6) aparat za ekstrakciju, po Soksletu;
7) čaša, zapremine 100 ml;
8) analitička vaga, tačnosti ±0,1 mg;
9) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) hlorovodonična kiselina, rastvor 25% (m/m) – gustine 1,12 g/ml) (dva zapreminska dela 36%-ne hlorovodonične kiseline gustine 1,18 g/ml i jedan zapreminski deo destilovane vode);
2) petrol-etar, sušen i sveže destilovan, tačke ključanja niže od 60 °C;
3) rastvor srebro-nitrata.

Postupak

Uzorci kao što su kakao-zrno, kakao-pogača i slični moraju se pre merenja usitniti do veličine čestica od maksimalno 150 µm (mikrometra).

Pripremljeni uzorci mere se sa tačnošću ± 0,1 mg u erlenmajer-tikvici širokog grla, zapremine 300 do 500 ml, i to:

a) 3 do 4 g – kakao-masa, usitnjeno kakao-zrno;
b) 4 do 5 g – kakao-prah, kakao-pogača, čokolada, šećerni preliv;
v) 5 do 15 g – keks i srodni proizvodi;
g) 9 do 10 g – mlečna čokolada, kakao-krem-proizvod (mlečni), instant-kakao, prah sa dodatkom mleka u prahu ili bez tog dodatka;
d) 10 g – kolači;
đ) 15 g – medenjaci;
e) 30 g – karamele.

Odmerenom uzorku doda se 45 ml ključale destilovane vode; snažno se mućka dok smesa ne postane homogena i doda se 55 ml 25%-ne (m/m) hlorovodonične kiseline. Za određivanje ukupne masti u karamelama i keksu u kojima se određuje mlečna mast potrebno je meriti 30 g karamela ili 15 g keksa. Odmerenoj količini doda se 90 ml ključale destilovane vode, snažno se mućka da smesa postane homogena i doda se 110 ml 25 %-ne hlorovodonične kiseline.

Tikvica sa uzorkom se pokrije sahatnim staklom, zagreje i, kad proključa, ostavi da polagano vri 15 min.
Sahatno staklo se kvantitativno ispere destilovanom vodom u istu tikvicu (oko 100 ml).

Vruća suspenzija filtrira se kroz vlažan bezmasni filtrir-papir. Tikvica i ostatak na filtrir-papiru isperu se vrućom destilovanom vodom do negativne reakcije na jone hlora sa rastvorom srebro-nitrata. Filtrir-papir sa ostatkom stavi se u odmašćenu čahuru za ekstrakciju i najmanje 6 h suši u sušnici na temperaturi od 103 do 105 °C, u čaši zapremine 100 ml.

Osušena čahura sa uzorkom stavi se u ekstraktor sokslet-aparata i ekstraktor spoji sa tikvicom za ekstrakciju, prethodno osušenom i izmerenom sa tačnošću ± 0,1 mg. U ekstraktor se sipa oko 150 ml petroletra kojim se prethodno ispere posudica u kojoj je sušena čahura. Tikvica sa ekstraktorom se postavi na grejno telo i ekstraktor poveže sa hladnjakom.

Da bi se postiglo normalno pražnjenje aparata, ispod čahure se stavi sloj staklenih kuglica. Ekstrakcija traje 4 h, odnosno ekstraktor se mora isprazniti najmanje 30 puta. Zatim se petroletar predestiliše, a tikvica suši u sušnici na temperaturi od 103 do 105 °C, ili 1 h u vakuum-sušnici na temperaturi od 70 °C, vodoravno postavljena.

Tikvica se hladi u eksikatoru 30 min i meri na analitičkoj vagi sa tačnošću ± 0,1 mg. Postupak sušenja i merenja se ponavlja dok razlika između dva merenja ne postane niža od 05,%.
Izračunavanje

Količina ukupne masti izražava se u procentima, a izračunava se prema formuli:

ukupna mast (%) = a/c * 100

gde je:

a – masa ekstrahovane masti, u g;
c) masa uzorka uzetog za analizu, u g.

Napomena. Za određivanje mlečne masti, ukupna mast, u odnosu na suvu materiju, mora se izraziti u procentima.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

10. Određivanje mlečne masti

Primena

Metoda se primenjuje za sve proizvode koji sadrže mlečnu mast.

Mlečna mast određuje se pomoću:

a) polumikrobroja maslačne kiseline (MB);
b) polumikrobroja ukupnih nižih masnih kiselina (UB);
v) poloumikrobroja ostatka (BO);
g) izračunavanje mlečne masti pomoću MB, UB i BO.
d) Određivanje polumikrobroja maslačne kiseline (MB)

Definicija

Broj maslačne kiseline (MB) podrazumeva zapreminu rastvora natrijum-hidroksida u ml, potrebnu za neutralizaciju isparljivih masnih kiselina koje su rastvorljive u sumpornoj kiselini zasićenoj kalijum-sulfatom i kaprilnom kiselinom, u 5 g masti.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) tikvica okrugla, ravnog dna NB-29, zapremine 50 ml i 100 ml;
2) pipeta zapremine 1 ml, sa širokim otvorom;
3) uljno kupatilo sa termoregulatorom i mogućnošću održavanja konstantne temperature 175 °C;
4) vodeno kupatilo;
5) levak za filtraciju, prečnika 5 cm;
6) povratni hladnjak;

7) menzure po Bekelu (Beckel), zapremine 12,5 ml i 11 ml;
8) bireta zapremine 10 ml;
9) uređaj za destilaciju, prema šemi 1 u prilogu;
10) sušnica;
11) analitička vaga sa tačnošću ± 0,1 mg;
12) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) alkoholni rastvor kalijum-hidroksida: 40 ml kalijum-hidroksida (KOH) 49 %-nog (m/m) (gustine 1,50 g/ml)
pomeša se sa 40 ml destilovane vode i dopuni do oznake u odmernoj tikvici zapremine 1000 ml 96 %-nim (V/V) etanolom; 5 ml tako pripremljenog reagensa troši 25 do 27 ml hlorovodonične kiseline, c(HCl) = 0,1 mol/l, uz fenolftalein kao indikator. Ako je alkoholni rastvor kalijum-hidroksida slabije koncentracije, potrebno je dodati odgovarajuću količinu kalijum-hidroksida (gustine 1,50 g/ml);
2) glicerin 88 %-ni (m/m) – (gustine 1,23 g/ml);
3) zasićen vodeni rastvor kalijum-sulfata na temperaturi 20 °C, 10 %-ni (m/m) – (gustine 1,08 g/ml);
4) alkoholni rastvor fenolftaleina, 1 %-ni (m/V): odmeri se 1 g fenolftaleina u odmernu tikvicu zapremine 100 ml i do oznake dopuni 96 %-nim (V/V) etanolom;
5) rastvor natrijum-hidroksida, c(NaOH) = 0,01 mol/l, sveže pripremljen;
6) sumporna kiselina, 25 %-na (V/V): priprema se tako što se uzmu tri zapreminska dela destilovane vode i jedan zapreminski deo koncentrovane sumporne kiseline (gustine 1,84 g/ml);
7) rastvor kokosovog sapuna:

saponifikuje se 50 g čiste rafinisane kokosove masti (nehidrirane, tačke topljenja 24 do 26 °C) sa 50 g glicerola; 15 g kalijum-hidroksida (KOH) i 20 ml destilovane vode u tikvici zapremine 1000 ml, uz povratni hladnjak na otvorenom plamenu, ohladi na temperaturu nižu od 100 °C i pažljivo razredi destilovanom vodom na 500 ml.

Postupak

Polumikrobroj maslačne kiseline (MB) određuje se tako što se iz uzorka najpre ekstrahuje ukupna mast po metodi Određivanje ukupne masti po Soksletu iz ovog pravilnika.

Postupak zatim obuhvata:

1) saponifikaciju;
2) razaranje sapuna;
3) destilaciju;
4) titraciju.

Saponifikacija

U okruglu tikvicu ravnog dna NB-29 zapremine 50 ml, odmeri se 500 do 520 mg uzorka masti sa tačnošću ± 0,1 mg. Preporučuje se da se uzorak masti prethodno rastopi i potrebna količina doda pomoću pipete (oko 20 kapi), a zatim meri. Izmerenom uzorku doda se 5 ml alkoholnog rastvora kalijum-hidroksida i nekoliko kuglica radi ravnomernog ključanja (obično tri). Tikvica se spoji sa povratnim hladnjakom i saponifikuje na ključalom vodenom kupatilu. Kad se rastvor izbistri, ostavi se da vri najmanje 3 do 5 min. Pipetom sa širokim otvorom doda se 1 ml glicerina i kuvanje se nastavlja na vodenom kupatilu bez hladnjaka dok alkohol ne ispari, što se zapaža po jačem penjenju rastvora. Da bi se odstranila preostala količina alkohola, tikvica se stavi u sušnicu u vodoravnom položaju i suši 1 h na temperaturi 100 °C.

Razaranje sapuna

Posle vađenja iz sušnice, pipetom se doda 15 ml zasićenog rastvora kalijum-sulfata, tikvica se zatvori i snažno mućka dok se sapuni ravnomerno rasporede.

Izvesne masti stvaraju sapune koji se teško rastvaraju u rastvoru kalijum-sulfata. U tom slučaju preporučuje se da se tikvica ugreje još neko vreme u sušnici, ohladi na sobnu temperaturu i stavi 10 min u vodeno kupatilo zagrejano na 20 °C.

Pošto se sapuni ravnomerno rasporede, doda se 0,5 ml sumporne kiseline, 1 ml rastvora kokos-sapuna i na vrh noža infuzorijske zemlje. Tikvica se 5 min ponovo stavi u vodeno kupatilo zagrejano na 20 °C, snažno promućka i suspenzija filtrira kroz suvi naborani filtrir-papir (prečnika 10 cm) u Bekelovu menzuru, do oznake 12,5 ml. Ako je potrebno, ostatak na filtrir-papiru se gnječi da bi se dobila dovoljna količina filtrata.

Destilacija

Dobijeni filtrat se prenese u okruglu tikvicu ravnog dna NB-29, zapremine 100 ml, a Bekelova menzura ispere u istu tikvicu sa 5 ml prethodno prokuvane destilovane vode i doda nekoliko kuglica radi ravnomernog ključanja. Tikvica se spoji sa aparatom za destilaciju i 11 ml filtrata predestiliše u Bekelovu menzuru zapremine 11 ml.
Kao izvor toplote služi uljano kupatilo sa termoregulatorom (mogućnost održavanja konstantne temperature 175 °C). Nivo ulja u kupatilu mora biti 1 cm iznad nivoa tečnosti u tikvici.

Titracija

Destilat iz Bekelove menzure prenese se u erlenmajer-tikvicu širokog grla, zapremine 50 ml, dodaju se jedna do dve kapi rastvora fenolftaleina i titrira rastvorom natrijum-hidroksida, c(NaOH) = 0,01 mol/l, dok boja ne postane jasno crvena. Bekelova menzura se tri puta ispere titrisanim destilatom, i ako se destilat obezboji, ponovo se oprezno titrira do slabo ružičaste boje, koja mora biti postojana 30 s.

Napomena. Slepa proba sa 500 mg kakao-maslaca obavezno se radi na isti način kao i za uzorak.

Izračunavanje

Polumikrobroj maslačne kiseline (MB) izračunava se prema formuli a):

a) NB = (a-b) * F * 1,4 * 500/c

gde je:

MB – polumikrobroj maslačne kiseline;
a – zapremina rastvora natrijum-hidroksida utrošena za glavnu probu, u ml;
b – zapremina rastvora natrijum-hidroksida utrošena za slepu probu, u ml;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u mg;
F – faktor korekcije koncentracije; ili prema formuli b):

b) MB = (a – b) * f * F

gde je:

MB – polumikrobroj maslačne kiseline;
a – zapremina rastvora natrijum-hidroksida utrošena za glavnu probu, u ml;
b – zapremina rastvora natrijum-hidroksida utrošena za slepu probu, u ml;
f – faktor za preračunavanje broja maslačne kiseline iz priložene tablice;
F – faktor korekcije koncentracije.

Odmerena masa masti, u mg	Faktor f	Odmerena masa masti, u mg	Faktor f
500 do 501	1,40	522 do 525	1,34
502 do 505	1,39	526 do 529	1,33
506 do 509	1,38	530 do 533	1,32
510 do 513	1,37	534 do 537	1,31
514 do 517	1,36	538 do 541	1,30
518 do 521	1,35	542 do 545	1,29

.
b) Određivanje polumikrobroja ukupnih nižih masnih kiselina (UB)

Definicija

Pod ukupnim brojem nižih masnih kiselina (UB) podrazumeva se zapremina rastvora natrijum-hidroksida, u ml, potrebna za neutralizaciju nižih masnih kiselina, posle odvajanja viših masnih kiselina pomoću razređenog rastvora magnezijum-sulfata, u 5 g masti.

Pribor

Koristi se isti pribor kao u metodi Određivanje polumikrobroja maslačne kiseline.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) alkoholni rastvor kalijum-hidroksida:
40 ml 49%-nog (m/m) kalijum-hidroksida (gustine 1,50 g/ml) pomeša se sa 40 ml destilovane vode i u odmernoj tikvici zapremine 1000 ml dopuni do oznake 96%-nim (V/V) etanolom.
5 ml tako pripremljenog reagensa troši od 25 do 27 ml rastvora hlorovodonične kiseline, uz fenolftalein kao indikator.
Ako je alkoholni rastvor kalijum-hidroksida mnogo slab, potrebno je dodati odgovarajuću količinu kalijum-hidroksida (gustine 1,50 g/ml);
2) glicerin 88%-ni (m/m) (gustine 1,23 g/ml);
3) rastvor magnezijum-sulfata (Mg So4 • 7H2O):
15 g magnezijum-sulfata rastvori se u 1000 ml destilovane vode;
4) alkoholni rastvor fenolftaleina, 0,02% (m/V): 0,2 g fenolftaleina rastvori se 90%-nim (V/V) etanolom u odmernoj tikvici zapremine 1000 ml i dopuni do oznake;
5) rastvor natrijum-hidroksida (cNaOH = 0,01 mol/l), sveže pripremljen;
6) fosforna kiselina, 25%-na (m/m) – (gustine 1,146 g/ml);

jedan zapreminski deo fosforne kiseline 85%-ne (m/m) (gustine 1,695 g/ml) pomeša se sa četiri zapreminska dela destilovane vode.

Postupak

Polumikrobroj ukupnih nižih masnih kiselina (UB) određuje se tako što se, po metodi Određivanje ukupne masti po Soksletu, iz ovog pravilnika iz uzorka najpre ekstrahuje ukupna mast.

Postupak zatim obuhvata:

1) saponifikaciju;
2) razaranje sapuna;
3) destilaciju;
4) titraciju.

Saponifikacija

U okruglu tikvicu ravnog dna NB-29, zapremine 50 ml odmeri se 500 do 550 mg uzorka masti, sa tačnošću ± 0,1 mg. Uzorak masti se prethodno rastopi i potrebna količina doda pipetom, a zatim meri. Izmerenom uzorku dodaje se 5 ml alkoholnog rastvora kalijum-hidroksida i tri kuglice radi ravnomernog ključanja. Tikvica se spoji sa povratnim hladnjakom i sadržina se saponifikuje na ključalom vodenom kupatilu. Već bistri rastvor ključa najmanje 3 do 5 min. Pipetom sa širokim otvorom doda se 1 ml glicerina i kuvanje se nastavlja na vodenom kupatilu bez hladnjaka dok alkohol ne ispari, što se vidi po jačem penjenju rastvora. Da bi se uklonila preostala količina alkohola, tikvica se stavi u sušnicu u vodoravnom položaju i suši 1 h na temperaturi 100 °C.

Razaranje sapuna

Posle vađenja tikvice iz sušnice, još vrućem sapunu doda se 50 ml sveže prokuvane destilovane vode, uz potresanje, da se sapuni potpuno rastvore. Zatim se, takođe uz potresanje, doda 25 ml rastvora magnezijum-sulfata. Tikvica se zatvori i ostavi 13 h (preko noći) na sobnoj temperaturi, zatim se filtrira kroz naborani filtrir-papir prečnika 15 cm u odmerni cilindar zapremine 100 ml. Filtrata mora biti najmanje 50 ml.

Destilacija

Tačno 50 ml filtrata kvantitativno se prenese u okruglu tikvicu ravnog dna NB-29, zapremine 100 ml, doda se nekoliko kuglica radi ravnomernog ključanja i 1 ml 25%-ne fosforne kiseline. Tikvica se spoji sa destilacionim aparatom, destiliše se i 40 ml destilata hvata u odmerni cilindar zapremine 50 ml.

Kao izvor toplote služi uljano kupatilo sa termoregulatom (mogućnost održavanja konstantne temperature 175 °C). Nivo ulja u kupatilu mora biti 1 cm iznad nivoa tečnosti u tikvici.

Titracija

Destilat se prenese u erlenmajer-tikvicu zapremine 100 ml. Hladnjak se ispere sa 10 ml alkoholnog rastvora fenolftaleina u odmerni cilindar (ostavi se da potpuno iskapa). Iz odmernog cilindra tečnost se pažljivo prenese u erlenmajer-tikvicu u kojoj je destilat.

Destilat se pažljivo promućka i titrira rastvorom natrijum-hidroksida c (NaOH) = 0,01 mol/l do jasno crvene boje, koja se postiže viškom (oko dve kapi) rastvora natrijum-hidroksida iste koncentracije.

Odmerni cilindar se tri puta ispere tako pretitriranim rastvorom i, ako se obezboji, titrira dalje, rastvorom natrijum-hidroksida c (NaOH) = 0,01 mol/l do slabo ružičaste boje, koja mora biti postojana 30 s.

Napomena. Obavezno se radi slepa proba na isti način sa 500 mg kakao-maslaca.

Izračunavanje

Polumikrobroj ukupnih nižih masnih kiselina (UB) izračunava se prema formuli a):

b) UB = (a-b) * F * 1,52 * 500/c

gde je:

UB – polumikrobroj ukupnih nižih masnih kiselina;
a – zapremina rastvora natrijum-hidroksida utrošena za glavnu probu, u ml;
b – zapremina rastvora natrijum-hidroksida utrošena za slepu probu, u ml;
c – masa uzorka masti uzetog za analizu, u mg;
F – faktor korekcije koncentracije;

ili prema formuli b):

b) UB = (a – b) * f * F

gde je:

UB – polumikrobroj ukupnih nižih masnih kiselina;
a – zapremina rastvora natrijum-hidroksida utrošena za glavnu probu, u ml;
b – zapremina rastvora natrijum-hidroksida utrošena za slepu probu, u ml;
f – faktor preračunavanja za ukupan broj iz priložene tablice 1;
F – faktor korekcije koncentracije.

Tablica 1

Odmerena masa masti, u mg	Faktor f	Odmerena masa masti, u mg	Faktor f
500 do 501	1,52	523 do 526	1,45
502 do 505	1,51	527 do 529	1,44
506 do 508	1,50	530 do 533	1,43
509 do 511	1,49	534 do 537	1,42
512 do 515	1,48	538 do 541	1,41
516 do 518	1,47	542 do 545	1,40
519 do 522	1,46	546 do 550	1,39

.
v) Izračunavanje polumikrobroja ostatka (BO)

Polumikrobroj ostatka jeste razlika između polumikrobroja ukupnih nižih masnih kiselina i polumikrobroja maslačne kiseline:

BO = UB – MB

Polumikrobroj ostatka ukazuje na prisustvo kaprinske i kaprilne kiseline. Služi za ispitivanje prisustva kokosove masti koja se pored mlečne masti sadrži u ukupnoj masti.

Ako je odnos BO : MB jednak ili veći od 1,2, sa sigurnošću se može utvrditi dodatak kokosove masti. U tom slučaju sadržaj kokosove masti u ukupnoj masti izračunava se prema formuli:

procent kokosove masti u ukupnoj masti = (2,76 • BO) – (2,07 • MB).

g) Izračunavanje sadržaja mlečne masti
1) Procent mlečne masti (Mm) u ukupnoj masti izračunava se prema formuli:
Mm (%) = (5,09 • MB) – (0,12 • BO)
2) Procent mlečne masti, računato na suvu materiju gotovog proizvoda, izračunava se prema formuli:

mlečna mast = Um • Mm 100

računato na suvu materiju, u %

gde je:

Um = ukupna mast u ispitivanom uzorku, računato na suvu materiju, u %;
Mm = mlečna mast u ukupnoj masti, u %.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 8% utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 8%, postupak se mora ponoviti.

11. Određivanje saharoze u kakao-proizvodima – polarimetrijska metoda

a) Određivanje saharoze u proizvodima koji sadrže samo saharozu – metoda jednostruke polarizacije

Princip

Saharoza se ekstrahuje iz uzorka vrućom destilovanom vodom, a dodatkom baznog olovo-acetata istalože se balastne materije. Na polarimetru se, u čistom filtratu, očita ugao skretanja.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) polarimetar, polarimetrijska cev dužine 2 dm;
2) izvor svetlosti (natrijumova svetiljka ili živina svetiljka). Ako se upotrebljava živina svetiljka, dobijene vrednosti se preračunavaju na natrijumovu D liniju množenjem faktorom 0,8492;
3) analitička vaga sa tačnošću ± 0,1mg;
4) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) kalcijum-karbonat, CaCO3;
2) bazni olovo-acetat, 2 Pb (C2H3O2)2 • Pb (OH)2 40%-ni (m/m) rastvor:
u 700 ml vruće destilovane vode rastvori se 230 g olovo-acetata b (C2H3O2) • 3H2O, vrućem rastvoru se, uz mešanje, doda 120 g olovo-oksida (PbO). Kad se veći deo olovo-oksida rastvori, filtrira se u odmernu tikvicu zapremine 1 l. Ostatak na filtrir-papiru ispere se vrućom destilovanom vodom, ohladi na sobnu temperaturu, dopuni destilovanom vodom do oznake i dobro promeša;
3) hladni zasićeni rastvor dinatrijum-fosfata, u % (m/m) odmeri se 8 g dinatrijum-fosfata (Na2HPO4 • 12H2O) u odmernu tikvicu zapremine 100 ml, rastvori se destilovanom vodom i dopuni do oznake;
4) sveže žaren kalcijum-oksid, CaO;
5) alkoholni rastvor fenolftaleina, u % (m/V): odmeri se 1 g fenolftaleina u odmernu tikvicu zapremine 100 ml, rastvori se 96%-nim (V/V) etanolom i dopuni do oznake;
6) sumporna kiselina (H2SO4), rastvor 10%-ni (V/V): 1 zapreminski deo sumporne kiseline (gustine 1,84 g/ml) pomeša se sa 9 delova destilovane vode.

Postupak

Odmeri se 10,00 g sa tačnošću ±0,1 mg usitnjenog uzorka u erlenmajer-tikvicu zapremine 250 ml, doda 0,5 g kalcijum-karbonata i 100 ml destilovane vode, temperature 20°C. Tikvica se zatim izmeri i greje na vodenom kupatilu na temperaturi od 50 do 60°C, uz povremeno mešanje, dok se uzorak potpuno ne rastvori. Tikvica se ohladi pod mlazom vode, spolja obriše, ponovo meri i dopuni destilovanom vodom na početnu masu. Zatim se, uz mućkanje, doda 2 ml 40 %-nog (m/m) rastvora baznog olovo-acetata i filtrira preko naboranog filtrir-papira koji se za vreme filtracije pokrije sahatnim staklom.

U odmernu tikvicu zapremine 100 ml otpipetira se 50 ml filtrata, doda 0,6 g sveže žarenog kalcijum-oksida i 1 h zagreva u vodenom kupatilu na temperaturi 70 °C. Tikvica se ohladi pod mlazom vode na temperaturu 20 °C, doda se jedna kap alkoholnog rastvora fenolftaleina i, uz potresanje tikvice dodaje se kap po kap 10%-nog rastvora sumporne kiseline dok se crvena boja ne izgubi.

Da bi se filtrat izbistrio, doda se 2 ml rastvora baznog olovo-acetata, kao i 1 ml hladnog zasićenog rastvora dinatrijum-fosfata, dopuni se do oznake destilovanom vodom, snažno promućka i filtrira kroz naborani filtrir-papir.

Filtrat mora biti bistar.

Određivanje ugla skretanja

Posle svakog merenja potrebno je na polarimetru odrediti nultu tačku.

Polarimetrijska cev se napuni destilovanom vodom temperature 20 °C i ugao skretanja očita najmanje šest puta. Nulta tačka polarimetra je srednja vrednost tih čitanja.

Da bi se odredio ugao skretanja ispitivanog rastvora polarimetrijska cev se dva puta ispere istim rastvorom, a zatim se cev napuni rastvorom čija je temperatura 20 °C, pri čemu se pazi da ne ostanu mehurići vazduha. Ugao skretanja se očita najmanje šest puta i izračuna srednja vrednost.

Izračunavanje

Količina saharoze izražava se u procentima, a izračunava se prema formulama, zavisno od vrste polarimetra:
a) polarimetar – skala s kružnom podelom:

saharoza (%) = 15,1240 * d/1 – (0,009193 * d)

gde je:

d – očitani ugao skretanja ispitivanog rastvora;
b) polarimetar sa Venckeovom podelom (Ventzke):

saharoza (%) = 5,2297 * d/1 – (0,003179 * d)

v) polarimetar sa Laurent-podelom:

saharoza (%) = 3,2724 • d/1 – (0,001989 • d)

gde je:

d – očitani ugao skretanja ispitivanog rastvora.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% od utvrđene srednje vrednosti.

Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

b) Određivanje saharoze u proizvodima koji uz saharozu sadrže i druge šećere – metoda dvostruke polarizacije

Princip

Saharoza se ekstrahuje iz uzorka vrućom destilovanom vodom, a dodatkom baznog olovo-acetata istalože se balastne materije. Na polarimetru se očita ugao skretanja rastvora pre i posle inverzije.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) polarimetar;
2) izvor svetlosti – natrijumova svetiljka ili živina svetiljka. Ako se upotrebljava živina svetiljka, dobijene vrednosti se preračunavaju na natrijumovu D liniju množenjem faktorom 0,8492;
3) analitička vaga sa tačnošću ± 0,01 g;
4) ostali laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) rastvor baznog olovo-acetata, 40%-ni (m/m): priprema se kao u metodi Određivanje sadržaja saharoze u kakao-proizvodima, pod tačkom a);
2) glacijalna sirćetna kiselina, 98 do 100 %;
3) rastvor hlorovodonične kiseline, c (HCl) = 6,3 mol/l.

U odmernu tikvicu zapremine 1000 ml odmeri se 630 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline (gustine 1,16 do 1,18 g/ml) i do oznake dopuni destilovanom vodom.

Radi određivanja titra, otpipetira se 5 ml tako pripremljenog rastvora hlorovodonične kiseline u odmernu tikvicu zapremine 100 ml i do oznake dopuni destilovanom vodom. Za titraciju se koristi fenolftalein kao indikator.

Ako je titar tačan, utrošak rastvora natrijum-hidroksida biće 31,5 ml. Ako je utrošak manji ili veći, titar kiseline se koriguje dodatkom hlorovodonične kiseline ili destilovane vode.

Postupak

U čašu zapremine 100 ml odmeri se 25,00 g usitnjenog uzorka sa tačnošću ± 0,1 mg, i zagreva sve dok uzorak ne postane tečan. Postepeno se doda 40 ml destilovane vode temperature 80 °C i meša dok smesa postane homogena. Dobijena smesa prenese se kvantitativno u odmernu tikvicu zapremine 250 ml pomoću 100 ml vruće destilovane vode. Pod mlazom vode ohladi se na sobnu temperaturu i doda 3,75 ml rastvora baznog olovo-acetata.
Ako u uzorku ima više od 20% bezmasnih kakao-delova, za bistrenje se dodaje 5 ml rastvora baznog olovo-acetata.

Tikvica se zatim do oznake dopuni destilovanom vodom, dobro promeša i preko naboranog filtrir-papira filtrira u suvu erlenmajer-tikvicu, pri čemu se prvih 20 ml filtrata baci.

Od dobijenog filtrata otpipetira se 50 ml u suvu erlenmajer-tikvicu zapremine 100 ml, doda 0,2 ml glacijalne sirćetne kiseline, zatvori i dobro promućka. Rastvor je pripremljen za očitavanje ugla skretanja pre inverzije.

Od istog filtrata otpipetira se 40 ml u odmernu tikvicu zapremine 50 ml, doda 5 ml rastvora hlorovodonične kiseline, stavi termometar i greje na vodenom kupatilu temperature 62 °C, uz lagano mešanje.

Greje se 2 min da bi se sadržaj u tikvici zagrejao na 60 °C i ta temperatura se održava 10 min. Posle toga tikvica se ohladi pod mlazom vode na temperaturi 20 °C, termometar se ispere destilovanom vodom u istu tikvicu, tikvica se do oznake dopuni destilovanom vodom i, posle 1 h, očita ugao skretanja.

Određivanje ugla skretanja

Nulta tačka se određuje kao u metodi Određivanje saharoze u kakao-proizvodima (tačka a).

Za određivanje ugla skretanja tako invertovanog rastvora, polarimetrijska cev se dva puta ispere istim rastvorom i cev se napuni tim rastvorom, pri čemu se pazi da ne ostanu mehurići vazduha. Ugao skretanja očita se najmanje šest puta i izračuna srednja vrednost.

Izračunavanje

Specifično skretanje rastvora pre inverzije izračunava se prema formuli:

D = 100 * d/l * c

gde je:

d – očitani ugao skretanja, korigovan nultom vrednošću i faktorom razređenja 1,004;
l – dužina polarimetrijske cevi, u dm;
c – koncentracija rastvora (10 g na 100 ml u našem primeru).
Specifično skretanje rastvora posle inverzije izračunava se prema formuli:

I = 100 * d/l * c

gde je:

d – očitani ugao skretanja korigovan nultom vrednošću i faktorom razređivanja 1,25;
l – dužina polarimetrijske cevi, u dm;
c – koncentracija rastvora (10 g na 100 ml u našem primeru).
Nekorigovana količina saharoze izračunava se prema formuli:

s = D – I/0,8811

gde je:

D – specifično skretanje rastvora pre inverzije;
I – specifično skretanje rastvora posle inverzije;
0,8811 – faktor konverzije, faktor preračunavanja za saharozu.

Da bi se izračunala prava količina saharoze, potrebno je nekorigovanu količinu saharoze pomnožiti faktorom kojim se koriguje zapremina (V), koja se odnosi na nerastvorljive materije u 10%-nom rastvoru, a izračunava se prema formuli:

V = 1000 – (1,02x + 0,8y)/1000

gde je:

x – količina ukupne masti u ispitivanom uzorku, u %;
y – količina bezmasnih suvih kakao-delova i mlečnih belančevina u ispitivanom uzorku, u %.
Vrednost x određuje se eksperimentalno, a vrednost y dobija se računski.

Ako je količina šećera (saharoza + laktoza) oko 40%, vrednost y računa se prema formuli:

y = 102 – (v + m + S)

Ako je količina šećera (saharoza + laktoza) manja od 50%, vrednost y računa se po formuli:

y = 102,5 – (v + m + S)

gde je:

v – količina vode u ispitivanom uzorku, u %;
m – količina masti u ispitivanom uzorku, u %;
S – količina saharoze, nekorigovana, u %.

Primer izračunavanja

1. Određivanje specifičnog skretanja pre inverzije:

– dužina polarimetrijske cevi	2 dm;
– nulta vrednost polarimetra	-0,11°
– skretanje rastvora	+ 5,92°
– specifično skretanje, korigovano	+ 6,03°

.
D = 100 * 6,03 * 1,004/2 * 10
.
D = +30,27°

2. Određivanje specifičnog skretanja posle inverzije:

– dužina polarimetrijske cevi	2 dm;
– nulta vrednost polarimetra	-0,21°;
– skretanje rastvora	-1,76°;
– specifično skretanje, korigovano	-1,55°.

.
I = 100 * (-1,55) * 1,25/2 * 10

I = -9,69°

3. Izračunavanje količine saharoze, nekorigovane, u %:

S = 30,27 – (-9,69)/0,8811

S = 45,35%

4. Izračunavanje stvarne količine saharoze, u ispitivanom uzorku, u %:

– količina ukupne masti	39,0%;
– količina vode	0,8%;
– količina saharoze, nekorigovane	45,35%.

y = 102,5 – (0,8 + 39,0 + 45,35)

y = 17,35

V = 1000 – (1,02 * 39,0) + (0,8 * 17,35)/1000

V = 0,946

Stvarna količina saharoze u uzorku je nekorigovana količina saharoze pomnožena sa 0,946, što iznosi 45,35 • 0,946 = 42,90%.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% od utvrđene srednje vrednosti.

Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

12. Određivanje šećera po Luf-Šurlu (LUFF-SCHOORL)

a) Određivanje šećera u bombonskim proizvodima, keksu i proizvodima srodnim keksu
Princip

Metoda se zasniva na principu da redukujući šećeri (prirodni invert) u određenim uslovima prevode bakar-sulfat (CuSO4) iz Lufovog rastvora u bakar-oksid (Cu2O). Neutrošena količina jona bakra (Cu2+) određuje se tako što se rastvoru doda kalijum-jodid, pri čemu se izlučuju ekvivalentne količine elementarnog joda koji se, uz skrob kao indikator, određuje titracijom rastvorom natrijum-tiosulfata. Neredukujući disaharid (saharoza) mora se prethodno invertovati, odnosno hidrolizovati na redukujuće monosaharide pomoću hlorovodonične kiseline. Iz razlike između dobijenog ukupnog inverta i prirodnog inverta dobija se količina redukujućih šećera nastalih inverzijom saharoze.

Reagensi

Kao reagens se koristi:

1) Lufov reagens:

– rastvor limunske kiseline: 50 g limunske kiseline (C6H8O7 • H2O) rastvori se u 50 ml destilovane vode;
– rastvor bakar-sulfata: 25 g bakar-sulfata (CuSO4 • 5H2O) rastvori se u 100 ml destilovane vode;
– rastvor natrijum-karbonata: 143 g bezvodnog natrijum-karbonata (Na2CO3) ili 388 g kristalnog natrijum-karbonata (Na2CO3 • 10 H2O) rastvori se u 300 ml vruće destilovane vode.

U rastvor natrijum-karbonata oprezno se ulije rastvor limunske kiseline, lagano meša sve dok ne prestane da se razvija ugljen-dioksid, a zatim se doda rastvor bakar-sulfata i do 1 l dopuni destilovanom vodom. Ostavi se preko noći i, ako je potrebno, filtrira se.

Lufov reagens mora biti određene koncentracije

c ( Cu ) = (0,1 mol/l)/2 i (c ( 1 Na2CO3) = 2 mol/l)/2

Kontrola Lufovog reagensa

a) U 25 ml pripremljenog Lufovog reagensa doda se 3 g kalijum-jodida i 25 ml sumporne kiseline. Titrira se natrijum-tiosulfatom uz skrob, koji se dodaje pri kraju titracije, dok plava boja ne pređe u boju bele kafe.
Količina utrošenog tiosulfata mora iznositi 25 ml, a ako ne troši toliko, treba dodati bakar-sulfata;
b) 10 ml Lufovog reagensa otpipetira se u odmernu tikvicu zapremine 100 ml i do oznake dopuni destilovanom vodom. U erlenmajer-tikvicu zapremine 100 ml otpipetira se 10 ml tako razređenog reagensa i doda 25 ml hlorovodonične kiseline, c(HCl) = 0,1 mol/l, uroni u ključalo vodeno kupatilo i zagreva 1 h, ohladi, dopuni do početne zapremine sveže prokuvanom vodom i titrira natrijum-hidroksidom uz fenolftalein kao indikator.
Količina utrošenog natrijum-hidroksida mora iznositi od 5,5 do 6,5 ml;
v) 10 ml razređenog Lufovog reagensa pod b) titrira se hlorovodoničnom kiselinom uz fenolftalein kao indikator dok ljubičasta boja ne nestane.
Količina utrošene hlorovodonične kiseline mora iznositi od 6 do 7,5 ml;
g) pH vrednost Lufovog reagensa na temperaturi 20 °C treba da bude 9,3 do 9,4;

2) rastvor natrijum-tiosulfata, c(Na2S2O3) = 0,1 mol/l;
3) rastvor skroba: 5 g rastvorljivog skroba razmuti se u 30 ml vode i ulije u litar ključale vode. Ostavi se da vri 3 min, ohladi i eventualno doda 10 mg merkurijodida kao konzervansa;
4) rastvor sumporne kiseline, c(1/2H2SO4) = 6 mol/l;
5) rastvor kalijum-jodida, 30%-ni (m/m), mora se uvek pripremiti svež i držati u tamnoj boci;
6) rastvor natrijum-hidroksida, c(NaOH) = 0,1 mol/l;
7) rastvor hlorovodonične kiseline, c(HCl) = 0,1 mol/l;
8) rastvor fenolftaleina u etanolu, 1% (m/V);
9) izopentanol (nije neophodan);
10) rastvor Carez I: u malo vode rastvori se 21,95 g cink-acetat-dihidrata Zn (CH3COO)2 • 2H2O ili 24 g cink-acetat-trihidrata Zn (CH3COO)2 • 3H2O i 3 g glacijalne sirćetne kiseline i do 100 ml dopuni destilovanom vodom;
11) rastvor Carez II: 10,6 g kalijum-heksacijano-ferata-II-trihidrata K4Fe(CN)6 • 3H2O rastvori se u vodi i dopuni do 100 ml;
12) hlorovodonična kiselina, koncentrovana (HCl);
13) hloroform (CHCl3);
14) etanol 80% (V/V);
15) kalcijum-karbonat (CaCO3);
16) natrijum-hidroksid c(NaOH) = 1 mol/l.

Pripremanje uzoraka

A) Ratluk

Sa nekoliko komada ratluka koji predstavljaju uzorak skalpelom se pažljivo skine površinski sloj, koji je prekriven šećerom u prahu. Debljina skinutog sloja treba da bude oko 0,5 cm kako bi se sa spoljnih površina odstranio upijeni šećer i obezbedio ispravan uzorak ratluka.

B) Žele-proizvodi

Sa nekoliko komada žele-proizvoda koji predstavljaju uzorak skalpelom se pažljivo skine površinski sloj koji je prekriven šećerom. Debljina skinutog sloja treba da bude tolika da bi se upijeni šećer odstranio i da bi se dobio ispravan uzorak želea.

V) Tvrde bombone

Bombone se dobro usitne u tarioniku.

G) Keks i proizvodi srodni keksu

Keks i srodni proizvodi se dobro usitne u tarioniku.

D) Gumene bombone i guma za žvakanje

Površina gumene bombone i gume za žvakanje očisti se od šećera, a zatim se iseče na komadiće veličine pirinča.

Đ) Kolači – biskviti

Kolači – biskviti dobro se usitne u tarioniku.

Postupak

Za uzorke pod A, B, V, G

U čašu zapremine 100 ml odmeri se uzorak od 5 g ± 1 mg, rastvori se u toploj vodi i kvantitativno prenese u odmernu tikvicu zapremine 250 ml. Ako je potrebno, dodatkom 5 ml Carez I i 5 ml Carez II odstrane se balastne materije. Posle svakog dodavanja Careza sadržaj se mora promešati, a zatim se dopuni do oznake, promeša i filtrira (filtrat I).

Za uzorak pod D

U erlenmajer-tikvicu zapremine 250 ml, sa brušenim čepom, odmeri se sa tačnošću ± 0,1 mg, 5 g pripremljenog uzorka gumene bombone, doda 50 ml destilovane vode i 50 ml hloroforma i stavi na povratni hladnjak sa brušenim čepom. Rastvor se promućka i greje na vodenom kupatilu u digestoru sve dok se uzorak ne raspadne. Raspadnuta guma izgleda kao rastresit talog na dnu i nalazi se u hloroformskom sloju. Tikvica se potpuno ohladi pod mlazom vode i vodeni sloj se filtrira preko filtrir-papira (crna vrpca Schleicher und Schull ili drugi filtrir-papir odgovarajuće poroznosti) u odmernu tikvicu zapremine 250 ml. Zaostali hloroformski sloj se ekstrahuje mućkanjem koje se ponavlja tri puta, sa po 50 ml destilovane vode, prenese u tikvicu i dopuni do oznake (filtrat I).

Napomena

Pri zagrevanju uzorka sa hloroformom i vodom na vodenom kupatilu, hloroform ne sme da vri ispod vodenog sloja (temperatura kupatila ne sme biti viša od 55 °C). Pri ekstrakciji zaostalog hloroformskog sloja sadržaj treba snažno i kratko mućkati, uz povremeno otpuštanje čepa. Posebno treba paziti da se pri odeljivanju vodenog ekstrakta ne prenese i hloroformski sloj.

Za uzorak pod Đ

Odmeri se 5 g pripremljenog uzorka, sa tačnošću ± 0,1 mg, i kvantitativno prenese u odmernu tikvicu zapremine 250 ml pomoću 150 ml 80% etanola, doda 2 g CaCO3, zagreje do ključanja i drži 1h na zagrejanom vodenom kupatilu (60 °C). Zatim se ohladi na sobnu temperaturu, do oznake dopuni 80%-nim etanolom i filtrira. U odmernu tikvicu zapremine 100 ml prenese se 10 ml filtrata i zagreva na vodenom kupatilu dok ne ispari sav alkohol. Isparavanje do suva treba izbegavati dodavanjem najviše do 10 ml vode.

Kad nestane mirisa na alkohol, doda se 20 ml vode, tačno 0,5 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline, stavi se na ključalo vodeno kupatilo, invertuje 30 min. ohladi i neutrališe rastvorom natrijum-hidroksida uz univerzalni indikator-papir.

Dodavanjem 5 ml Carez I i 5 ml Carez II rastvora talože se balastne materije. Tikvica se dopuni vodom do oznake, a sadržaj filtrira kroz suvi filtrir-papir (filtrat I).

Određivanje prirodnog inverta za uzorke pod A, B, V, G, D

U odmernu tikvicu zapremine 100 ml otpipetira se 25 ml filtrata I i dopuni do oznake. U erlenmajer-tikvicu zapremine 300 ml pipetom se doda 25 ml Lufovog reagensa i 25 ml razređenog filtrata I (koji mora sadržati 15 do 60 mg šećera) i nekoliko staklenih kuglica radi ravnomernog vrenja. Tikvica se spoji s povratnim hladnjakom i na otvorenom plamenu zagreje do ključanja, tako da ono započne za 2 min. Plamen se tada smanji i kuvanje nastavi još 10 min. Posle toga se odmah ohladi pod mlazom vode i doda 10 ml rastvora kalijum-jodida, a zatim, malo-pomalo 25 ml sumporne kiseline. Sumporna kiselina mora se dodavati oprezno zbog penjenja.

Posle toga izlučeni jod se titrira, uz neprestano mešanje, natrijum-tiosulfatom dok rastvor ne dobije svetložutu boju, doda se nekoliko kapi rastvora skroba i titracija se postepeno nastavi kap po kap dok rastvor ne izgubi plavu boju.

Istovremeno se, u potpuno istim uslovima, mora izvršiti i slepa proba sa istom količinom Lufovog reagensa, s tim što se umesto filtrata I doda 25 ml destilovane vode.

Izračunavanje

Prirodni invert, (u %) izračunava se prema formuli:

250 * 100 * d * 100/c * 25 * 25 * 1000 = 4 d/c * F

gde je:

c – masa uzorka, u g;
d – masa invertnog šećera, u mg, očitana iz tablice I (u prilogu), na osnovu razlike (a – b) utrošenih mililitara rastvora natrijum-tiosulfata za slepu probu i probu;
F – faktor korekcije koncentracije.

Određivanje ukupnog inverta za uzorke pod A, B, V, G, D, Đ

U odmernu tikvicu zapremine 100 ml, otpipetira se 10 ml filtrata I, razredi se sa 30 ml destilovane vode i doda tačno 0,5 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline. Sve se uroni u vruće vodeno kupatilo i obavi inverzija koja traje tačno 30 min, ohladi se pod mlazom hladne vode, a zatim neutrališe rastvorom natrijum-hidroksida c(NaOH) = 1 mol/l i do oznake dopuni destilovanom vodom.

U erlenmajer-tikvicu zapremine 300 ml pipetom se doda 25 ml Lufovog rastvora i 25 ml rastvora šećera i dalje postupa kao sa prirodnim invertom.

Izračunavanje

Ukupni invert, (u%), izračunava se prema formuli:

250 * 100 * d * 100/c * 25 * 25 * 1000 = 10 d/c * F

gde je:

c – masa uzorka, u g;
d – masa invertnog šećera, u mg, očitana iz tablice I (u prilogu), na osnovu razlike (a – b) mililitara rastvora natrijum-tiosulfata utrošenih za slepu probu i probu;
F – faktor korekcije koncentracije.

Izračunavanje saharoze:

saharoza (u %) = (b – a) • 0,95

gde je:

a – prirodni invert, u %;
b – ukupni invert, u %.

Napomena

Pri radu po ovoj metodi naročito treba voditi računa o količini šećera uzetog u postupku. Na 25 ml Lufovog reagensa dodaje se 25 ml filtrata koji treba da sadrži najmanje 15 mg, a najviše 62 mg redukujućeg šećera izraženog kao glukoza.

Pri zakiseljavanju sumpornom kiselinom može se dodati 1 ml izopentanola da bi se sprečilo stvaranje pene.
Primer izračunavanja:

a) Prirodni invert:

slepa proba	= 24,90 ml c(Na2S2O3) = 0,1 mol/l
proba	= 14,70 ml c(Na2S2O3) = 0,1 mol/l
F (Na2S2O3)	= 1,0000
masa uzorka	= 5,0000 g
razlika u ml	= 24,90 – 14,70 = 10,20 ml, a tome odgovara 25,52 mg invertnog šećera

.
prirodni invert = 4 d/c * F

prirodni invert = 4 * 25,52/5 l = 20,42%

Ukupni invert:

slepa proba	= 24,90 ml c(Na2S2O3) = 0,1 mol/l
proba	= 8,30 ml c(Na2S2O3) = 0,1 mol/l
F (Na2S2O3)	= 1,0000
masa uzorka	= 5,00 g
razlika, u ml	= 24,90 – 8,30 = 16,60 ml, a tome odgovara 43,04 mg invertnog šećera

.
ukupni invert = 10 * d/c * F

ukupni invert = 10 * 43,041/5,0000 = 86,08%

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% od utvrđene prosečne vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

13. Određivanje laktoze po Luf-Šurlu (Luff-Schoorl) kakao-proizvodima, proizvodima sličnim čokoladi i krem-proizvodima

Princip i primena

Pod određenim uslovima, redukujući šećer laktoza prevodi bakar-sulfat iz Lufovog rastvora u bakar (I)-oksid (Cu2O). Neutrošena količina jona bakra (C2+) odredi se tako što se rastvoru dodaje kalijum-jodid, pri čemu se izlučuje ekvivalentna količina elementarnog joda, koji se uz skrob kao indikator određuje titracijom rastvorom natrijum-tiosulfata.

Metoda se primenjuje za sve proizvode koji sadrže mleko.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) rastvor kalijum-oksalata:
10 g kalijum-oksalata (K2C2O4) rastvori se u 100 ml destilovane vode;

2) rastvor dinatrijum-fosfata:
10 g dinatrijum-fosfata (Na2HPO4 • 12H2O) rastvori se u 100 ml destilovane vode;

3) diatomejska zemlja :
50 g Celite 545 i 50 g Celite filtar, 50 Cel dobro se promeša i žari pri temperaturi 800 °C;

4) Lufov reagens kao i metodi određivanja šećera po Luf-Šurlu iz ovog pravilnika;
5) kalijum-jodid, čistoće p.a.;
6) sumporna kiselina, c ( 1 H2SO4)/2 = 6 mol/l;
7) rastvor natrijum-tiosulfata, c(Na2S2O3) = 0,1 mol/l;
8) rastvor skroba, 1%-ni (m/V).

Postupak

U odmernu tikvicu zapremine 200 ml otpipetira se 50 ml 10%-nog rastvora za analizu (isti rastvor koji se upotrebljava za polarimetrijsko određivanje saharoze), doda se 2 ml rastvora kalijum-oksalata, ostavi se 1 min, a zatim se doda 2 ml rastvora dinatrijum-fosfata, dopuni destilovanom vodom do oznake i promeša.

Posle toga se izlije u čašu i doda na vrh noža diatomejske zemlje (2 puta), promeša i filtrira preko naboranog filtrir-papira. Prvi mililitar filtrata se ponovo filtrira kroz isti filtrir-papir.

U erlenmajer-tikvicu zapremine 300 ml NB-29 otpipetira se 25 ml Lufovog reagensa i 25 ml filtriranog rastvora šećera i nekoliko staklenih kuglica radi ravnomernog ključanja. Tikvica se spoji s povratnim hladnjakom i zagreva na azbestnoj mrežici čiji je otvor veličine dna tikvice, tako da sadržaj tikvice posle 2 min počne da vri, i ostavi se da vri tačno 10 min.

Posle toga se ohladi na sobnu temperaturu, doda se 3 g kalijum-jodida rastvorenog u malo destilovane vode, a zatim se, uz mešanje, vrlo oprezno doda 25 ml sumporne kiseline. Oslobođeni jod se odmah titrira rastvorom natrijum-tiosulfata, uz rastvor skroba.

Na isti način izvodi se i slepa proba, samo se umesto rastvora šećera dodaje ista zapremina destilovane vode.

Izračunavanje

Od utrošenih mililitara rastvora natrijum-tiosulfata za slepu probu oduzme se utrošeni rastvor natrijum-tiosulfata za probu, pa se iz tabele I, koja je sastavni deo ovog pravilnika, očita odgovarajuća masa anhidrida laktoze.

Količina laktoze u uzorku izračuna se zatim prema formuli:

L1 = m * 4 * F/n

L = (L1 – r) • V
L = (L1 – 0,25) • 0,95

gde je:

L – količina anhidrida laktoze, u %;
L1 – nekorigovana količina anhidrida laktoze, u %;
m – anhidrid laktoze očitan iz tablice, u mg;
n – upotrebljena zapremina 2,5%-nog rastvora šećera, u ml;
r – 0,25 – faktor korekcije zbog prisustva saharoze i redukujućih kakao-delova;
0,95 – faktor korekcije za zapreminu taloga;
F – faktor korekcije.

Preciznost metode

Razlike između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

14. Određivanje askorbinske kiseline sa 2,6 dihlor-fenol-indofenolom

Princip i primena

Metoda se zasniva na sposobnosti 2,6-dihlor-fenol-indofenola da oksiduje askorbinsku kiselinu i da pri tom prelazi u bezbojnu leuko-bazu.

Metoda se primenjuje pri određivanju askorbinske kiseline u bombonama.

Pribor

1) Koristi se sledeći pribor: analitička vaga s tačnošću ± 0,1 mg;
2) automatska bireta, zapremine 150 ml;
3) ostali laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) rastvor 2,6-dihlor-fenol-indofenola: u odmernu tikvicu zapremine 200 ml rastvori se 50 ml natrijumove soli i 2,6-dihlor-fenol-indofenola u 150 ml vruće vode koja sadrži 42 mg NaHCO3, ohladi se i dopuni vodom do 200 ml, a zatim profiltrira i čuva u tamnoj boci na temperaturi od + 3 °C;
2) standardni rastvor askorbinske kiseline: u odmernu tikvicu zapremine 100 ml odmeri se 5 do 10 mg askorbinske kiseline, rastvori se i do oznake dopuni 2%-nom sirćetnom ili oksalnom kiselinom.

Postupak

Standardizacija rastvora

Pre upotrebe se rastvor 2,6-dihlor-fenol-indofenola standardizuje askorbinskom kiselinom.

U erlenmajer – tikvicu zapremine 100 ml otpipetira se 10 ml standardnog rastvora i titrira rastvorom 2,6-dihlor-fenol-indofenolom do ružičaste boje, koja mora biti postojana 15 s. Titar rastvora 2,6-dihlor-fenol-indofenola izračunava se prema formuli:

E = A/Z

gde je:

E – titar 2,6-dihlor-fenol-indofenola, u mg/ml;
A – masa askorbinske kiseline u 10 ml standardnog rastvora, u mg;
Z – zapremina 2,6-dihlor-fenol-indofenola utrošena za titraciju 10 ml standardnog rastvora askorbinske kiseline, u ml.

Postupak

U odmernu tikvicu zapremine 100 ml odmeri se, s tačnošću od ± 0,1 mg, količina usitnjenih bombona koja sadrži 5 do 10 mg askorbinske kiseline, rastvori se i do oznaka dopuni 2%-nom sirćetnom ili oksalnom kiselinom.

U erlenmajer-tikvicu zapremine 100 ml otpipetira se 10 ml tog rastvora i titrira rastvorom 2,6-dihlor-fenol-indofenola do pojave ružičaste boje, koja mora biti postojana 15 s.

Pri pripremanju uzorka mora se paziti da uzorak ne dođe u dodir s metalom da askorbinska kiselina ne bi oksidisala.

Izračunavanje

Količina askorbinske kiseline izračunava se po formuli:

askorbinska kiselina (mg/100 g) = V * E * 10/c * 100

gde je:

V – 2,6-dihlor-fenol-indofenol utrošena za titraciju 10 ml probnog rastvora, u ml;
E – titar 2,6-dihlor-fenol-indofenola, u mg/ml;
c – masa uzorka, u g.
Primer izračunavanja

c = 7,10 * 0,129 * 10 * 100/2,0597 = 445 mg/100 g

V = 7,10 ml
E = 0,129 mg/ml
c = 2,0597 g

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

15. Određivanje etanola

Princip

Određivanje etanola zasniva se na merenju gustine destilata na tačno određenoj temperaturi.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) tikvica okruglog dna NB-29, zapremine 500 ml;
2) Libegov hladnjak (Liebig), dužine 50 cm, sa 2 NB-29;
3) nastavak za destilaciju sa 2 NB=29 (most KU-244);
4) nastavak za Libegov hladnjak sa 2 NB-29 (KU-280);
5) odmerna tikvica sa čepom, zapremine 100 ml;
6) piknometar po Rajšaueru (Reischauer), zapremine 50 ml;
7) levak za piknometar;
8) ultratermostat – vodeni, sa kontaktnim termometrom;
9) analitička vaga s tačnošću ± 0,1 mg;
10) eksikator sa sredstvom za sušenje;
11) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) sredstvo protiv penjenja, taninska kiselina ili neko drugo sredstvo;
2) aceton;
3) hrom-sumporna kiselina.

Baždarenje piknometra

Piknometar se dobro opere hrom-sumpornom kiselinom i ispere destilovanom vodom. U čist piknometar ulije se sveže prokuvana i ohlađena destilovana voda neznatno iznad oznake i piknometar se stavi u vodeni ultratermostat, u kome je temperatura vode 20 °C.

Temperiranje traje 30 min. Nivo vode u ultratermostatu mora iznositi najmanje 1 cm iznad oznake na piknometru.
Posle temperiranja piknometar se izvadi iz ultratermostata, višak vode se ukloni savijutkom filtrir-papira, i na isti način osuše unutrašnje strane grlića piknometra.

Piknometar se začepi, obriše spolja i meri na analitičkoj vagi sa tačnošću ±0,1mg (P1).

Temperiranje i merenje se ponavljaju sve dok se masa u piknometru sa vodom ne ustali. Piknometar se zatim isprazni, ispere acetonom, osuši u sušnici, ohladi u eksikatoru i meri na analitičkoj vagi sa tačnošću ±0,1 mg (P2).

Pripremanje uzorka

a) Tečni uzorak

Odmerna tikvica s čepom, zapremine 100 ml, napuni se tečnim uzorkom neznatno iznad oznake i zagreva 30 min na temperaturi 20 °C. Zatim se višak tečnosti otkloni savijutkom filtrir-papira. Tečni uzorak se kvantitativno prenese u tikvicu za destilaciju zapremine 500 ml i doda se 150 ml destilovane vode. Uzorak je tada pripremljen za destilaciju.

b) Polutečni ili čvrsti uzorak

Odmeri se oko 100 g uzorka sa tačnošću ±0,1 mg i kvantitativno prenese u tikvicu za destilaciju. Čvrsti uzorak se prilikom unošenja mora usitniti skalpelom. Posle toga se doda oko 3 g taninske kiseline ili odgovarajuća količina nekog drugog sredstva protiv penjenja. Grlo boce i skalpel obrišu se papirnom vatom i sve se stavi u tikvicu. Zatim se doda oko 150 ml destilovane vode i uzorak je pripremljen za destilaciju.

Postupak

Tikvica za destilaciju (šema 2 u prilogu koja je sastavni deo ovog pravilnika) spoji se s hladnjakom uređaja, a plamenik se postavi na odgovarajućem razmaku od tikvice, tako da sadržaj u tikvici ključa bez jačeg penjenja, a iz kondenzatora kaplju u odmernu tikvicu po dve kapi u sekundi. Pre početka destilacije, u tikvicu se stavi oko 5 ml destilovane vode u koju se uroni vrh nastavka za destilaciju, ali tako da ne dodiruje dno tikvice.

Odmerna tikvica se za vreme destilacije uroni u posudu s hladnom vodom.

Da bi se izbeglo nepoželjno zagrevanje hladnjaka grejnim telom, hladnjak se mora zaštititi od toplote. Temperatura vode na izlazu iz hladnjaka ne sme biti viša od 20 °C, kako bi se sprečio eventualni gubitak alkohola pri destilaciji.

U odmernu tikvicu se najpre predestiliše toliko destilata da ukupna zapremina bude oko 96 ml, vrh nastavka se ispere s malo vode, tikvica začepi, lagano kružno promeša i stavi u ultratermostat u kome je temperatura vode 20 °C i zagreva se 30 min.

Posle toga, destilat u odmernoj tikvici dopuni se do oznake destilovanom vodom, a tikvica se ponovo začepi i promućka.

Baždarni piknometar se više puta ispere destilatom, zatim se sud dopuni do oznake destilatom i zagreva u ultratermostatu 30 min (temperatura vode mora biti 20 °C).

Posle zagrevanja piknometar se izvadi iz ultratermostata, spolja obriše, a višak destilata iznad oznake ukloni savijutkom filtrir-papira i na isti način, osuše i unutrašnje strane grlića piknometra. Piknometar sa destilatom meri se na analitičkoj vagi sa tačnošću ± 0,1 mg (P3).

Izračunavanje

a) U polutečnim i čvrstim uzorcima gustina se izračunava prema formuli:

20/20 °C = P3 – P2/P1 – P2

gde je:

20/20 °C – gustina na temperaturi 20 °C;
P1 – masa piknometra sa vodom, u g;
P2 – masa piknometra, u g;
P3 – masa piknometra sa destilatom, u g.

Iz tabele II (u prilogu) koja je sastavni deo ovog pravilnika, očita se masa alkohola koja odgovara 20/20°C. Procent po masi etanola na ukupni proizvod izračunava se prema formuli:

G = g/c * 100

gde je:

c – masa uzorka, u g;
G – količina alkohola na ukupnu masu proizvoda, u %;
g – masa etanola očitana iz tablice, u % (m/m).

Rezultat se izračunava kao srednja vrednost i izražava se sa dve decimale.

Primer izračunavanja

c = 100,21 g
P1 = 82,66331 g
P2 = 32,84620 g
P3 = 82,42818 g

gustina = 82,42818 – 32,84620/82,66331 – 32,84620 = 0,9953

Odgovarajuća masa etanola očitana iz tabele II (u prilogu), koja je sastavni deo ovog pravilnika, u % = 2,56

G = 2,56 * 100/100,21

G = 2,55% (m/m)

b) U tečnim uzorcima gustina se izračunava na sledeći način:

Pošto se odredi gustina kao pod a) iz tabele II (u prilogu) očita se količina etanola u % (V/V) koja odgovara dobijenoj gustini 20/20 °C.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 0,15%, utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija). Ako je razlika veća od 0,15%, postupak se mora ponoviti.

16. Određivanje pH vrednosti – elektrometrijska metoda

Princip

Određivanje pH vrednosti vrši se u filtratu baždarnim pH metrom.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) pH metar sa staklenom i kalomel-elektrodom ili kombinovanom elektrodom;
2) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagens

Kao reagens se koristi:

1) rastvor pufera poznate pH vrednosti, na temperaturi određivanja.
Za baždarenje područja pH od 0 do 8 može se uzeti rastvor pufera bilo koje vrednosti iz tog područja, na primer: pH = 4,00.

Za baždarenje pH metra od 0 do 14 uzima se rastvor pufera:

pH = 6,5, koji pokriva celo područje.

Postupak

Određivanje pH vrednosti

Pre određivanja, pH metar se mora baždariti, prema priloženom uputstvu uz aparat.

U čašu zapremine 150 ml odmeri se 10,00 g uzorka sa tačnošću ± 0,1 mg i, uz mešanje, postepeno se dodaje 90 ml vruće destilovane vode. Suspenzija mora biti homogena. Filtrira se preko naboranog filtrir-papira, filtrat se odmah ohladi na 20 °C i očita pH vrednost.

Očitavanje se ponavlja do konstantne pH vrednosti. Rade se dve paralelne probe.

Specijalni slučaj

Kakao-maslac se rastopi i, u roku od 5 min, mehanički pomeša sa istom količinom vruće destilovane vode temperature 50 °C. Vodeni sloj se ohladi na 20 °C, filtrira i odredi pH vrednost.

U rezultatu je potrebno naglasiti da se pH vrednost odnosi na vodeni ekstrakt kakao-maslaca.
Rezultat se daje kao srednja vrednost dva uporedna određivanja zaokružen na jednu decimalu pH vrednosti.

Preciznost metode

Razlika dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 0,1 pH jedinice utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).

Ako je razlika veća, određivanje se mora ponoviti.

17. Određivanje kakao-delova u kakao-proizvodima (preko količine ukupnih alkaloida)

Princip

Alkaloidi – teobromin i kofein ekstrahuju se iz ispitivanih uzoraka kuvanjem uzoraka sa vodom. Balastne materije se talože pomoću olovo-acetata, a višak se ukloni natrijum-bikarbonatom. U alikvotnom delu bistrog filtrata određuje se ukupna količina alkaloida i izrazi kao procent teobromina. Na osnovu količine teobromina izračunava se količina suvih bezmasnih kakao-delova.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) analitička vaga sa tačnošću ± 0,1 mg;
2) spektrofotometar sa UV područjem;
3) kvarcne kivete, debljine optičkog sloja 1 cm;
4) ostali laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) rastvor baznog olovo-acetata (gustine 1,23 g/ml): 30 g kristalnog olovo-acetata, Pb(C2H3O2)2 • 3H2O pomeša se sa 10 g olovo-oksida (PbO), doda 10 ml vode i, uz mešanje, greje na vodenom kupatilu dok ne pobeli. Zatim se doda 90 ml vruće destilovane vode, ostavi u pokrivenoj posudi dok se talog ne slegne, a zatim se oprezno držeći pokriveni levak, filtrira. Ako je potrebno, tečnost se razredi sveže prokuvanom destilovanom vodom do odgovarajuće gustine;
2) natrijum-hidrokarbonat, (NaHCO3), usitnjen u tarioniku;
3) rastvor hlorovodonične kiseline, 10% (m/m);
4) teobromin.

Postupak

Ekstrakcija i bistrenje

Uzorak kakao-proizvoda meri se prema tablici koja je sastavni deo ovog pravilnika, sa tačnošću ± 0,1 mg. U čašu zapremine 250 ml doda se oko 80 ml destilovane vode i nekoliko kuglica radi ravnomernog ključanja, zagreje se do vrenja i ostavi da vri 5 min. Čaša se skine s plamena, uz mešanje se postepeno dodaje 4 ml rastvora baznog olovo-acetata i uzorak se kvantitativno prenese u odmernu tikvicu zapremine 100 ml, ohladi se pod mlazom vode i dopuni destilovanom vodom do oznake. Sadržaj tikvice se promeša i rastvor filtrira kroz suvi naborani filtrir-papir. Prvih 10 ml filtrata se odbaci, a u 50 ml bistrog ili malo zamućenog filtrata doda se 0,5 g usitnjenog natrijum-bikarbonata. Smesa se snažno promeša, pri čemu se istaloži olovo-karbonat.

Rastvor se ponovo filtrira kroz suvi naborani filtrir-papir, a prvih 10 ml se odstrani.

Pre merenja na spektrofotometru dobijeni bistri rastvor se mora razrediti, tako da daje apsorbanciju u optimalnom području.

U tablici 1 koja je sastavni deo ovog pravilnika navedeni su podaci za masu uzorka i odgovarajuća razređenja za različite kakao-proizvode.

Odgovarajuća količina filtrata otpipetira se u odmernu tikvicu zapremine 100 ml (prema tablici 1), doda se 0,5 ml 10% hlorovodonične kiseline, pomeša se i do oznake dopuni destilovanom vodom, a zatim dobro promeša.

Tako pripremljen rastvor spreman je za spektrofotometrisanje. Pri svakom merenju, uz rastvor ispitivanog uzorka, mora se raditi slepa proba.

Tablica 1

Vrsta kakao-proizvoda	Približna količina teobromina, u %	Masa uzorka za analizu, u g	Količina filtrata koji se dopuni do 100 ml, u ml
Kakao-masa	1,5	1	5
Kakao-prah	2,5 do 3	1	3
Čokolada	0,6 do 1,1	3	5
Mlečna čokolada	0,1 do 0,2	3	10
Mlečna čokolada sa lešnikom	0,1 do 0,2	3	10
Čokoladni desert	0,2 do 0,3	3	10
Dijetalna hrana	0,3 do 1,0	3	5

.
Merenje na spektrofotometru

Pripremljeni rastvor, osim teobromina i kofeina, uvek sadrži primese koje apsorbuju ultravioletne zrake. Zbog toga nije dovoljno meriti apsorbanciju pri maksimumu apsorpcije od 272 µm, nego se mora izvršiti korekcija, pa se apsorbancija očitava na 305 µm (korekcija radi primesa).

Ista merenja potrebno je izvršiti i za slepu probu.

Baždarenje krive

Za svaki spektrofotometar mora se najmanje jedanput napraviti baždarna kriva rastvorom čistog teobromina. Rezultirajuća kriva je linearna.

Na primer, može se koristiti Bekmanov (Beckman) spektrofotometar.

Na 272 µm, rastvor od 1.000 mg teobromina u 100 ml vode daje apsorbanciju od 0,565, iz čega se dobije faktor za preračunavanje teobromina:

1/0,565 = 1,77

Izračunavanje

Ukupni alkaloidi izračunavaju se prema formuli:

T = 1,77 * (A272 – A306) * 10/a * v * 0,95

gde je:

A272 – apsorbancija na 272 µm;
A306 – apsorbancija na 306 µm;
a – masa uzorka za analizu, u g;
v – zapremina filtrata uzeta za razređenje, u ml;
1,77 – faktor za preračunavanje na teobromin;
0,95 – faktor korekcije zapremine rastvora (isparena voda koja se dopunjuje zapreminski, a ne merenjem mase);
T – ukupni alkaloidi u uzorku za analizu, izraženi kao procent teobromina.

Primer izračunavanja

A272 = 0,547
A306 = 0,027
a = 3,1000 g
v = 5 ml

T = 17,7 * (0,547 – 0,027)/3,1000 * 5 = 0,95

T = 0,56% teobromina

Određivanje suvih i bezmasnih kakao-delova

Da bi se u uzorku kakao-proizvoda odredili suvi i bezmasni kakao-delovi, potrebno je odrediti ukupne alkaloide u uzorku koji se ispituje i u uzorku kakao mase.
Istovremeno je potrebno odrediti količinu vlage i kakao maslaca u uzorku kakao-mase.

Izračunavanje

KD = Ts*100/Tm – (m + v)

gde je:

Ts – ukupni alkaloidi u uzorku za analizu, kao i procent teobromina;
Tm – ukupni alkaloidi u uzorku kakao mase, kao procent teobromina;
m – količina kakao-maslaca u uzorku kakao mase, u %;
v – količina vode u uzorku kakao-mase, u %;
KD – suvi i bezmasni kakao-delovi u uzorku za analizu, u %
Primer izračunavanja
Ts = 0,56%
Tm = 1,51%
M = 53,28%
V = 1,58%

KD = 0,56 • 100/1,51 – (53,28 + 1,58)

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 3% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).
Ako je razlika veća od 3%, postupak se mora ponoviti.

18. Određivanje kiselosti tvrdih bombona

Princip

Usitnjeni uzorak bombona rastvori se u vrućoj destilovanoj vodi, rastvor se ohladi i titrira rastvorom natrijum-hidroksida.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) neglazirani porculanski tarionik s tučkom;
2) vaga sa tačnošću ± 0,1 mg;
3) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) rastvor natrijum-hidroksida, c(NaOH) = 0,1 mol/l;
2) Mešani indikator pH vrednosti od 0,2 do 1,8 u kiselom, a od 7 do 8 u alkalnom području.

Mešani indikator se priprema na sledeći način:

a) u tarioniku se usitni krezol-crveno, odmeri se 0,1 g u odmernu tikvicu zapremine 100 ml, doda se 2,65 ml rastvora natrijum-hidroksida i do oznake dopuni destilovanom vodom;
b) u tarioniku se usitni timol-plavo, odmeri se u tikvicu 0,3 g, doda se 4,65 ml rastvora natrijum-hidroksida i do 300 ml dopuni destilovanom vodom.

Ta dva rastvora se pomešaju i čine mešani indikator.

Postupak

Bombone se dobro usitne u tarioniku i odmeri se 3 g sa tačnošću ± 0,1 mg u odmernu tikvicu zapremine 250 ml. Doda se vruće destilovane vode da bi se uzorak bombona rastvorio, ohladi se i do oznake dopuni destilovanom vodom. Otpipetira se 100 ml tog rastvora u erlenmajer-tikvicu zapremine 250 ml, doda tri kapi mešanog indikatora i titrira rastvorom natrijum-hidroksida, dok boja ne pređe u intenzivno plavu.

Izračunavanje

Kiselost u tvrdim bombonama izražava se u procentima odgovarajuće kiseline, a izračunava se prema formuli:

K (%) = a * f * 2,5 * F/c * 100

gde je:

a – utrošena zapremina natrijum-hidroksida, c(NaOH) = 0,1 mol/l za titraciju, u ml;
c – masa uzorka za analizu u g;
K – kiselost tvrdih bombona, u procentima odgovarajuće kiseline;
F – faktor korekcije koncentracije;
f – faktor za preračunavanje:

– za limunsku kiselinu:

1 ml rastvora natrijum-hidroksida c(NaOH) = 0,1 mol/l odgovara 0,0064 g;
– za vinsku kiselinu:
1 ml rastvora natrijum-hidroksida c(NaOH) = 0,1 mol/l odgovara 0,0075 g;
– za jabučnu kiselinu:
1 ml rastvora natrijum-hidroksida c(NaOH) = 0,1 mol/l odgovara 0,0067 g.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija). Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

19. Određivanje skroba po Eversu (Ewers) – polarimetrijska metoda

Princip

Skrob pokazuje visoku optičku aktivnost, pa se na osnovu toga određuje polarimetrijski pošto se skrob prethodno prevede u rastvorljivo stanje, hidrolizom sa kiselinom.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) vodeno kupatilo;
2) polarimetar.
Kao izvor svetlosti služi natrijumova svetiljka ili živina svetiljka. Ako se koristi živina svetiljka, dobijene vrednosti se preračunavaju na natrijumovu D liniju – množenjem faktorom 0,8492;
3) vaga sa tačnošću ± 0,1 mg;
4) uobičajeni laboratorijski pribor.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) rastvor hlorovodonične kiseline, 1,125% (m/m) odnosno C(HCl) = 0,31 mol/l. U odmerenu tikvicu zapremine 1000 ml odmeri se 26,6 ml 36%-ne hlorovodonične kiseline (gustine 1,18 g/ml), i do oznake dopuni destilovanom vodom.
Poželjno je da se radi sa svežim rastvorom i da se koncentracija kontroliše titracijom sa 25 ml natrijum-hidroksida c(NaOH) = 0,1 mol/l, uz metil-crveno kao indikator;
2) rastvor fosfovolframove kiseline, 4% (m/V).

Pripremanje uzorka

Ako uzorak sadrži rastvorljive ugljene hidrate, masti ili vosak, on se mora pripremiti na sledeći način: 5 g uzorka izmerenih sa tačnošću ± 0,01 g prenese se kvantitativno u Bihnerov levak (Büchner) čije je dno prekriveno suvim filtrir-papirom izrezanim tako da dobro prekriva dno i prileže uz strane levka. Filtrir-papir se prethodno nakvasi sa nekoliko kapi destilovane vode.

Uzorak u levku se ispere pet puta sa po 50 ml destilovane vode do temperature od 40 do 50 °C, uz odsisavanje preko boce sisaljke. Posle toga ispere se tri puta sa po 50 ml alkohola i na isti način etrom.
Rashlađena masa se kvantitativno prenese u odmernu tikvicu 100 ml i postupi kao pod a).

Postupak

a) U odmernu tikvicu zapremine 100 ml odmeri se pomoću levka 5 g uzorka sa tačnošću ± 0,1 mg i pomoću klipne pipete doda 25 ml 1,124%-ne (m/m) hlorovodonične kiseline, dobro promućka da se odstrane eventualne grudvice i sa novih 25 ml iste kiseline isperu levak i grlo tikvice. Pažljivo se promeša i tikvica uroni u ključalo vodeno kupatilo takvog kapaciteta da voda posle uronjavanja tikvice ne prestane da ključa.

Ukoliko to nije slučaj, ključanje se računa od momenta kad voda ponovo počne da ključa (maksimum 1 min).
Tikvica mora biti uronjena u vodeno kupatilo tačno 15 min. Temperatura kupatila mora iznositi 95 °C, što se kontroliše uronjenim termometrom. U toku prva tri minuta tikvica se nekoliko puta oprezno promućka, ali se ne vadi iz vode.

Posle tačno 15 min tikvica se izvadi iz vodenog kupatila, doda se oko 10 ml hladne destilovane vode i ohladi na 20 °C pod mlazom hladne vode. Doda se 10 ml fosfolframove kiseline, do oznake dopuni destilovanom vodom, promeša i posle nekoliko minuta (dok se talog ne slegne), filtrira preko suvog filtrir-papira (plava vrpca) ili drugog filtrir-papira odgovarajuće poroznosti. Prve kapi filtrata se odstrane.
Filtrat mora biti potpuno bistar i odmah se odredi ugao skretanja.

Izračunavanje

skrob, (%) = 100 * d *100/l * A * c

gde je:

d – očitani ugao skretanja, u stepenima;
A – specifični ugao skretanja, u stepenima;
l – dužina polarimetrijske cevi, u dm;
c – masa uzorka uzetog za analizu, u µg.

Primer izračunavanja:

d = 13,5°
A = 182,7°
l = 2 dm
c = 5,000 µg

skrob, (%) = 100 * 13,5 * 100/2 *182,7 * 5,00 = 73,90%

Specifični ugao skretanja za pojedine vrste skroba je sledeći:

pšenica	182,7°	kukuruz	184,6°
ječam	181,5°	ovas	181,3°
krompir	185,5°	pirinač	185,9°
raž	184,0°

.
Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 1,5% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).
Ako je razlika veća od 1,5%, postupak se mora ponoviti.

20. Određivanje rastvorljivih sastojaka u gumenim bombonama

Princip

Metoda se zasniva na mehaničkom tretiranju gumenih bombona u toploj vodi, pri čemu se rastvorljivi sastojci odstrane, a nerastvorljivi, posle ispiranja i sušenja, mere.

Pribor

Kao pribor se koriste:

1) vaga sa tačnošću ± 0,1 mg;
2) sušnica;
3) eksikator sa sredstvom za sušenje;
4) uobičajeni laboratorijski pribor.

Postupak

U čašu zapremine 150 ml sa štapićem odmeri se 10 g uzorka s tačnošću ± 0,1 mg (prethodno se čaša sa štapićem suši u sušionici na 105 °C do konstantne mase). Doda se 50 ml tople destilovane vode temperature 40 do 60 °C i omekšali uzorak gnječi staklenim štapićem 40 s. Voda se zatim dekantuje, pri čemu se vodi računa da se ne izgubi deo uzorka, a postupak ispiranja ponovi se na isti način 15 puta.
Posle 15. ispiranja, čaša sa štapićem i nerastvorljivim sastojcima suši se 4 h u sušnici na temperaturi 105 °C, a zatim ohladi u eksikatoru i meri.

Izračunavanje

Količina rastvorljivih sastojaka izračunava se prema formuli:

RS = 100 – NS
NS = a/c * 100

gde je:

RS = količina rastvorljivih sastojaka, u %;
NS = količina nerastvorljivih sastojaka, u %;
a = masa nerastvorljivih sastojaka, u g;
c = masa uzorka uzetog za analizu, u g.

Gumene bombone, zbog higroskopnosti, moraju se brzo meriti.
Temperatura vode mora se podesiti na 40 do 60 °C tako da ne bude ni niža ni viša od te vrednosti, jer u prvom slučaju gumene bombone neće omekšati, a u drugom će se raspasti.
Preciznost metode
Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% od utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).
Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

21. Određivanje natrijum-hlorida u trajnom slanom pecivu, po Moru (Mohr)

Princip

Natrijum-hlorid ekstrahuje se vodom iz gotovog proizvoda i titrira rastvorom srebro-nitrata.

Pribor

Koristi se sledeći pribor:

1) analitička vaga s tačnošću ± 0,1 mg;
2) odmerne tikvice, zapremine 100 ml;
3) birete, zapremine 50 ml;
4) filtrir-papir, naborani;
5) čaša, zapremine 100 ml;
6) stakleni levak, prečnika 10 cm;
7) erlenmajer – tikvica, zapremine 100 ml.

Reagensi

Kao reagensi se koriste:

1) rastvor indikatora: hladni zasićen rastvor kalijum-bromata, (K2CrO4);
2) rastvor srebro-nitrata, c(AgNO3) = 0,1 mol/l;
3) rastvor natrijum-hidroksida, c(NaOH) = 0,1 mol/l;
4) rastvor natrijum-hidroksida, c(NaOH) = 0,01 mol/l.

Postupak

Od pripremljenog usitnjenog uzorka odmeri se 2 g, sa tačnošću ± 0,1 mg, u čašu zapremine 100 ml, kvantitativno prebaci u odmernu tikvicu zapremine 100 ml, a čaša ispere sa 30 do 40 ml destilovane vode. Sve se dobro promeša i tikvica 15 min ostavi u ključaloj vodi. Posle hlađenja pod mlazom hladne vode, dopuni se do oznake i filtrira. Zatim se 25 ml bistrog filtrata otpipetira u erlenmajer-tikvicu zapremine 100 ml.
Ako filtrat sa lakmusom reaguje kiselo, treba ga oprezno neutralisati razređenim rastvorom natrijum-hidroksida, c(NaOH) = 0,01 mol/l. Filtratu se dodaju dve kapi zasićenog rastvora kalijum-hromata (kao indikatora) i titrira rastvorom c(AgNO3) = 0,1 mol/l dok se ne pojavi crvenkasta boja.

Izračunavanje

Natrijum-hlorid se izražava u procentima (m/m) i izračunava se po sledećoj formuli:

natrijum-hlorid (%) = 4 * a * 0,0058F/c *100

a = zapremina utrošenog rastvora srebro-nitrata, u ml;
c = masa uzorka uzeta za analizu, u g.
1 ml rastvora srebro-nitrata c(AgNO3) = 0,1 mol/l odgovara 0,0058 g NaOH;
F = faktor koncentracije.

Preciznost metode

Razlika između rezultata dva uporedna određivanja, shodno članu 6. stav 2. ovog pravilnika, ne sme biti veća od 5% utvrđene srednje vrednosti (relativna disperzija).
Ako je razlika veća od 5%, postupak se mora ponoviti.

Lista I

Pribor i ambalaža za uzimanje uzoraka kakao-proizvoda, proizvoda sličnih čokoladi, bombonskih proizvoda, krem-proizvoda, keksa i proizvoda srodnih keksu:

1) ručna sonda (trobojac) – za uzimanje uzoraka zrnastih i praškastih materija iz vreća;
2) produžna sonda (vagonska) – za uzimanje uzoraka zrnastih proizvoda u rasutom stanju, iz vagona, brodova i skladišta;
3) sonda po Novu – za uzimanje uzoraka zrnaste strukture pri pretovaru, ako se pretovar obavlja u vidu mlaza;
4) sonda za mast, olučasta, za uzimanje uzoraka masti iz bačava i slično;
5) lopatica, metalna;

6) kuhinjski nož;
7) makaze obične, skalpel, pinceta;
8) lupa;
9) metalni pečat nadležnog organa uprave;
10) boce (bele medicinske), zapremine 500 ml s plutanim zatvaračem;

11) staklene boce sa širokim grlom, zapremine 500 ml i s plutanim zatvaračem ili drugim pogodnim zatvaračem;
12) staklene boce zapremine 100 ml, sa širokim grlom i odgovarajućim zatvaračem;
13) plutani zatvarači raznih veličina;
14) pergament-papir u arcima;
15) plastične ili aluminijumske folije;

16) papirne vreće za pakovanje mase od 0,5; 1; 2 i 3 kg;
17) vreće od plastičnih masa za pakovanje mase od 0,5; 1; 2 i 3 kg;
18) pakpapir u arcima;
19) uzica za vezivanje, tanja i deblja;
20) kartonska kutija;

21) pečatni vosak ili plomba sa žigom;
22) špiritusna svetiljka, sveća ili mali butan-gorionik;
23) špiritus za gorivo;
24) nalepnice (etikete) raznih veličina – samolepljive;
25) platnene vreće za pakovanje mase od 2 i 5 kg.

Tablica za određivanje redukujućih šećera po Luf-Šurlu (Luff Schoorlu)
Tablica

(a-b)	inventni šećer	anhidrid laktoze	maltoza
ml	mg	mg	mg
1,0	2,4	3,6	3,9
1,1	2,6	4,0	4,3
1,2	2,9	4,3	4,7
1,3	3,1	4,7	5,1
1,4	3,4	5,1	5,5
1,5	3,6	5,5	5,9
1,6	3,8	5,8	6,2
1,7	4,1	6,2	6,6
1,8	4,3	6,6	7,0
1,9	4,6	6,9	7,4
2,0	4,8	7,3	7,8
2,1	5,0	7,7	8,2
2,2	5,3	8,0	8,6
2,3	5,5	8,4	9,0
2,4	5,8	8,8	9,4
2,5	6,0	9,2	9,8
2,6	6,2	9,5	10,1
2,7	6,5	9,9	10,5
2,8	6,7	10,3	10,9
2,9	7,0	10,6	11,3
3,0	7,2	11,0	11,7
3,1	7,5	11,4	12,1
3,2	7,7	11,7	12,5
3,3	8,0	12,1	12,9
3,4	8,2	12,5	13,3
3,5	8,5	12,9	13,7
3,6	8,7	13,2	14,0
3,7	9,0	13,6	14,4
3,8	9,2	14,0	14,8
3,9	9,5	14,3	15,2
4,0	9,7	14,7	15,6
4,1	10,0	15,1	16,0
4,2	10,2	15,4	16,4
4,3	10,5	15,8	16,8
4,4	10,7	16,2	17,2
4,5	11,0	16,6	17,6
4,6	11,2	16,9	18,0
4,7	11,5	17,3	18,4
4,8	11,7	17,7	18,8
4,9	12,0	18,0	19,2
5,0	12,2	18,4	19,6
5,1	12,5	18,8	20,0
5,2	12,7	19,1	20,4
5,3	13,0	19,5	20,8
5,4	13,2	19,9	21,2
5,5	13,5	20,3	21,6
5,6	13,7	20,6	21,9
5,7	14,0	21,0	22,3
5,8	14,2	21,4	22,7
5,9	14,5	21,7	23,1
6,0	14,7	22,1	23,5
6,1	15,0	22,5	23,9
6,2	15,2	22,8	243
6,3	15,5	23,2	24,7
6,4	15,7	23,6	25,1
6,5	16,0	24,0	25,5
6,6	16,2	24,3	25,9
6,7	16,5	24,7	26,3
6,8	16,7	25,1	26,7
6,9	17,0	25,4	27,1
7,0	17,2	25,8	27,5
7,1	17,5	26,2	27,9
7,2	17,7	26,5	28,3
7,3	18,0	26,9	28,7
7,4	18,2	27,3	29,1
7,5	18,5	27,7	29,5
7,6	18,8	28,0	29,9
7,7	19,0	28,4	30,3
7,8	19,3	28,8	30,7
7,9	19,5	29,1	31,1
8,0	19,8	29,5	31,5
8,1	20,1	29,9	31,9
8,2	20,3	30,2	32,3
8,3	20,6	30,6	32,7
8,4	20,8	31,0	33,1
8,5	21,1	31,4	33,5
8,6	21,4	31,7	33,9
8,7	21,6	32,1	34,3
8,8	22,9	32,5	34,7
8,9	22,1	32,8	35,1
9,0	22,4	33,2	35,5
9,1	22,7	33,6	35,9
9,2	22,9	34,0	36,3
9,3	23,2	34,3	36,7
9,4	23,4	34,7	37,1
9,5	23,7	35,1	37,5
9,6	24,0	35,5	37,9
9,7	24,2	35,9	38,3
9,8	24,6	36,2	38,7
9,9	24,7	36,6	39,1
10,0	25,0	37,0	39,5
10,1	25,3	37,4	39,9
10,2	25,5	37,8,	40,3
10,3	25,8	38,1	40,7
10,4	26,0	38,5	41,1
10,5	26,3	38,9	41,5
10,6	26,6	39,3	41,9
10,7	26,8	39,7	42,3
10,8	27,1	40,0	42,7
10,9	27,3	40,4	43,1
11,0	27,6	40,8	43,5
11,1	27,9	41,2	43,9
11,2	28,1	41,6	44,3
11,3	28,4	41,9	44,7
11,4	28,7	42,3	45,1
11,5	29,0	42,7	45,5
11,6	29,2	43,1	45,9
11,7	29,5	43,5	46,3
11,8	29,8	43,8	46,7
11,9	30,0	44,2	47,1
12,0	30,3	44,6	47,5
12,1	30,6	45,0	47,9
12,2	30,8	45,4	48,3
12,3	31,1	45,7	48,7
12,4	31,4	46,1	49,1
12,5	31,7	46,5	49,6
12,6	31,9	46,9	50,0
12,7	32,2	47,3	50,4
12,8	32,5	47,6	50,8
12,9	32,7	48,0	51,2
13,0	33,0	48,4	51,6
13,1	33,3	48,8	52,0
13,2	33,5	49,2	52,4
13,3	33,8	49,5	52,8
13,4	34,1	49,9	53,2
13,5	34,4	50,9	53,7
13,6	34,6	50,7	54,1
13,7	34,9	51,1	54,5
13,8	35,2	51,4	54,9
13,9	35,4	51,8	55,3
14,0	35,7	52,2	55,7
14,1	36,0	52,6	56,1
14,2	36,3	53,0	56,5
14,3	36,5	53,3	56,9
14,4	36,8	53,7	57,3
14,5	37,1	54,1	57,8
14,6	37,4	54,5	58,2
14,7	37,7	54,9	58,6
14,8	37,9	55,2	59,0
14,9	38,2	55,6	59,4
15,0	38,5	56,0	59,8
15,1	38,8	56,4	60,2
15,2	39,1	56,8	60,6
15,3	39,3	57,2	61,0
15,4	39,6	57,6	61,4
15,5	39,9	58,0	61,9
15,6	40,2	58,3	62,3
15,7	40,5	58,7	62,7
15,8	40,7	59,1	63,1
15,9	41,0	59,5	63,5
16,0	41,3	59,9	63,9
16,1	41,6	60,3	64,3
16,2	41,9	60,7	64,7
16,3	42,2	61,1	65,1
16,4	42,5	61,5	65,5
16,5	42,8	61,9	66,0
16,6	43,0	62,2	66,4
16,7	43,3	62,6	66,8
16,8	43,6	63,0	67,2
16,9	43,9	63,4	67,6
17,0	44,2	63,8	68,0
17,1	44,5	64,2	68,4
17,2	44,8	64,6	68,8
17,3	54,1	65,0	69,3
17,4	54,4	6,54	69,7
17,5	45,7	65,8	70,1
17,6	45,9	66,1	70,5
17,7	46,2	66,5	70,9
17,8	46,5	66,9	71,4
17,9	46,8	67,3	71,8
18,0	47,1	67,7	72,2
18,1	47,4	68,1	72,6
18,2	47,7	68,5	73,1
18,3	48,0	68,9	73,5
18,4	48,3	69,3	73,9
18,5	48,6	69,7	74,4
18,6	48,8	70,1	74,8
18,7	49,1	70,5	75,2
18,8	49,4	70,9	75,6
18,9	49,7	71,3	76,1
19,0	50,0	71,7	76,5
19,1	50,3	72,1	76,9
19,2	50,6	72,5	77,4
19,3	50,9	72,9	77,8
19,4	51,2	73,3	78,2
19,5	51,5	73,7	73,7
19,6	51,8	74,1	79,1
19,7	52,1	74,5	79,6
19,8	52,4	74,9	80,0
19,9	52,7	75,3	80,5
20,0	53,0	75,7	80,9
20,1	53,3	76,1	81,4
20,2	53,6	76,5	81,8
20,3	53,9	76,9	82,3
20,4	54,2	77,3	82,7
20,5	54,5	77,8	83,2
20,6	54,8	78,2	83,6
20,7	55,1	78,6	84,1
20,8	55,4	79,0	84,5
20,9	55,7	79,4	85,0
21,0	56,0	79,8	85,4
21,1	56,3	80,2	85,9
21,2	56,6	80,6	86,3
21,3	56,9	81,0	86,8
21,4	57,2	81,4	87,2
21,5	57,6	81,9	87,7
21,6	57,9	82,3	88,2
21,7	58,2	82,7	88,6
21,8	58,5	83,1	89,1
21,9	58,8	83,5	89,5
22,0	59,1	83,9	90,0
22,1	59,4	84,3	90,5
22,2	59,7	84,7	90,9
22,3	60,0	85,1	91,4
22,4	60,3	85,5	91,8
22,5	60,7	86,0	92,3
22,6	61,0	86,4	92,8
22,7	61,3	86,8	93,2
22,8	61,6	87,2	93,7
22,9	61,9	87,6	94,1
23,0	62,2	88,0	94,6

Tabela II
Određivanje sadržaja etanola u smeši etanol-voda iz gustine na 20°C /20°C
– po K. Rauscheru i J. Vpigtu [50]

Tabela2

Tehnologija hrane

Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i metodama vršenja hemijskih i fizičkih analiza kakao-zrna, kakao-proizvoda, proizvoda sličnih čokoladi, bombonskih proizvoda, krem-proizvoda, keksa i proizvoda srodnih keksu

I Metode uzimanja uzoraka

II Metode hemijskih i fizičkih analiza proizvoda

1. Određivanje vode sušenjem pod normalnim pritiskom

2. Određivanje vode u kolačima pod normalnim pritiskom

3. Određivanje vode sušenjem pod sniženim pritiskom

4. Određivanje vode u žele-proizvodima i ratluku – refraktometrijska metoda

5. Određivanje pepela

6. Određivanje alkaliteta pepela

7. Određivanje sirovih belančevina po Kjeldalu (Kjeldahl) – makro-mikropostupak

8. Određivanje sirove celuloze po Kiršner Hanaku (Kürschner-Hanack)

9. Određivanje ukupne masti po Soksletu (Soxhlet)

10. Određivanje mlečne masti

11. Određivanje saharoze u kakao-proizvodima – polarimetrijska metoda

12. Određivanje šećera po Luf-Šurlu (LUFF-SCHOORL)

13. Određivanje laktoze po Luf-Šurlu (Luff-Schoorl) kakao-proizvodima, proizvodima sličnim čokoladi i krem-proizvodima

14. Određivanje askorbinske kiseline sa 2,6 dihlor-fenol-indofenolom

15. Određivanje etanola

16. Određivanje pH vrednosti – elektrometrijska metoda

17. Određivanje kakao-delova u kakao-proizvodima (preko količine ukupnih alkaloida)

18. Određivanje kiselosti tvrdih bombona

19. Određivanje skroba po Eversu (Ewers) – polarimetrijska metoda

20. Određivanje rastvorljivih sastojaka u gumenim bombonama

21. Određivanje natrijum-hlorida u trajnom slanom pecivu, po Moru (Mohr)

Napišite komentar

Registrujte se