I. Uvodne odredbe

Predmet uređenja

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta piva, i to za: kategorizaciju i naziv; fizička, hemijska i senzorska svojstva; sastav, vrstu i količinu sirovina, dodataka i drugih sastojaka koji se upotrebljavaju u proizvodnji piva (u daljem tekstu: zahtevi kvaliteta); metode uzimanja uzoraka i ispitivanje kvaliteta piva; elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji piva; pakovanje i deklarisanje i dodatne zahteve za deklarisanje i označavanje.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) ekstrakt u osnovnoj sladovini je teorijski izračunata vrednost suve materije sladovine koja je dobijena na osnovu fizičko hemijske analize u gotovom proizvodu;
2) EBC jedinica – (European Brewing Convention Unit) je evropska jedinica boje za upotrebu u pivarskoj industriji;
3) pivo je proizvod dobijen alkoholnim vrenjem pivske sladovine upotrebom čistih kultura pivskih kvasaca, a izuzetno, spontanim vrenjem ili upotrebom združenih mikrobnih kultura;
4) pivska sladovina je poluproizvod dobijen toplotnom i enzimskom razgradnjom sirovina koje se koriste za proizvodnju piva i koja sadrži ekstrakt potreban za proces fermentacije piva;
5) slad je proizvod dobijen procesom sladovanja i predstavlja proklijalo, osušeno i otklicano zrno koje se dobija tehnološkim postupkom u sladarama;
6) sekundarno alkoholno vrenje je poseban tehnološki postupak u kome se završna svojstva piva postižu naknadnim vrenjem u boci ili u buradima;
7) usipak je ukupna količina sirovina koje se koriste za dobijanje ekstrakta u toku proizvodnje sladovine.

Proizvođačka specifikacija

Član 3.

Proizvođačka specifikacija piva sadrži: evidencioni broj, datum donošenja, datum početka proizvodnje, datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta, kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje, podatke o osnovnoj sirovini i dodatim sastojcima, podatke o učešću osnovnih sastojaka u odnosu na neto količinu proizvoda, osnovne zahteve kvaliteta (fizička, hemijska i senzorska svojstva), izveštaj o izvršenom ispitivanju bezbednosti i zahteva kvaliteta proizvoda i podatke koji su u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.

II. Kategorizacija i zahtevi kvaliteta

1. Kategorizacija piva

Član 4.

Pivo se kategorizuje i stavlja u promet pod sledećim nazivom:

1) „pivo”, ako sadrži od 5 do 13,5% (m/m) ekstrakta u osnovnoj sladovini;
2) „specijalno pivo”, ako sadrži od 13,5 do 16% (m/m) ekstrakta u osnovnoj sladovini;
3) „jako pivo”, ako sadrži najmanje 16% (m/m) ekstrakta u osnovnoj sladovini;
4) „lako pivo”, ako sadrži najviše 3% vol. alkohola;
5) „bezalkoholno pivo”, ako ne sadrži više od 0,5% vol. alkohola;
6) „pšenično pivo”, ako je proizvedeno od najmanje 30% (m/m) pšeničnog slada u usipku;
7) „pivo fermentisano primenom združenih mikrobnih kultura”;
8) „pivo sa niskim sadržajem ugljenih hidrata”, ako sadrži najviše 7,5 g/l ugljenih hidrata;
9) „pivo sa sekundarnim alkoholnim vrenjem”.

2. Zahtevi kvaliteta sirovina i dodataka u proizvodnji piva

Član 5.

Sirovine koje se koriste u proizvodnji piva su: ječmeni slad, hmelj, voda i pivski kvasac.

Deo ječmenog slada može da se zameni pšeničnim sladom, nesladovanim žitaricama ili proizvodima od žitarica, proizvodima od skroba i šećerom, pod uslovom da je jodna reakcija na skrob u pivu negativna.

Sirovine ispunjavaju sledeće zahteve kvaliteta:

1) da šišarice hmelja i proizvodi od hmelja ispunjavaju zahteve kvaliteta u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet hmelja i proizvoda od hmelja;
2) da voda ima karakteristike vode za piće, u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet vode za piće;
3) da se u proizvodnji piva koristi pivski kvasac koji je čista kultura kvasca Saccharomyces pastorianus i Saccharomyces cerevisiae (kvasac donjeg i gornjeg vrenja), osim kod proizvodnje piva fermentisanog primenom združenih mikrobnih kultura.

Član 6.

U proizvodnji piva mogu da se koriste aditivi, enzimski preparati i pomoćna sredstva, koji ispunjavaju zahteve kvaliteta, u skladu sa propisima kojima se uređuju prehrambeni aditivi, enzimski preparati i pomoćna sredstva u proizvodnji prehrambenih proizvoda, a gubitak ugljen-dioksida, kao karakterističnog sastojka u procesu proizvodnje piva može se nadoknaditi dodavanjem ugljen-dioksida, u skladu sa propisima kojima se uređuju prehrambeni aditivi.

Član 7.

U pivo je dozvoljeno dodavanje aroma, začinskog bilja, biljnih ekstrakata i drugih sastojaka, koji mogu imati određene hranljive ili fiziološke vrednosti, osim vitamina i minerala, a koji ispunjavaju zahteve kvaliteta u skladu sa propisima kojima se uređuju arome za namirnice, začini, ekstrati začina, kao i drugi dodati sastojci.

Član 8.

Pivo može da se meša sa: voćnim sokom, voćnim nektarom, osvežavajućim bezalkoholnim pićem, vinom, voćnim vinom, alkoholnim pićem i jakim alkoholnim pićem, koji ispunjavaju zahteve kvaliteta, u skladu sa propisima kojima se uređuju voćni sokovi, voćni nektari, osvežavajuća bezalkoholna pića, vino, voćno vino, alkoholna i jaka alkoholna pića.

3. Zahtevi kvaliteta piva

Član 9.

Pivo koje se stavlja u promet treba da ispunjava sledeće zahteve:

1) da je bistro i bez taloga, osim piva iz člana 17. ovog pravilnika;
2) da je određene boje u odnosu na kategoriju piva, tipičnog mirisa i ukusa;
3) da sadrži najmanje 3 g/l ugljen-dioksida;
4) da vrednost pH nija veća od 5,0;
5) da je jodna reakcija na skrob negativna;
6) da sadrži najviše do 20 mg/l sumpor-dioksida, osim piva iz člana 4. tačka 9) ovog pravilnika, koje može da sadrži najviše do 50 mg/l sumpor-dioksida.

III. Metode ispitivanja kvaliteta

Član 10.

Metode kojima se vrši kontrola kvaliteta piva su:

1) metoda uzimanja uzoraka;
2) metode za ispitivanje kvaliteta.

1. Metoda uzimanja uzoraka

Član 11.

Ispitivanje kvaliteta piva namenjenog prometu, kao i onog koje se već nalazi u prometu, vrši se na uzorcima koji predstavljaju prosečni kvalitet piva ili kvalitet pojedinih partija piva za onu količinu piva iz koje je uzorak uzet.

Uzorak točenog piva i piva u rinfuzi mora biti sterilno uzet.

Uzimaju se najmanje tri uzorka.

Količina pojedinačnog uzorka potrebna radi laboratorijskog ispitivanja kvaliteta piva iznosi najmanje tri litra.

Lice koja vrši uzorkovanje piva sačinjava zapisnik u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.

Jedan uzorak sa zapisnikom dostavlja se laboratoriji na analizu, drugi uzorak zadržava subjekt u poslovanju hranom kod koga je uzorkovanje obavljeno, a treći, odnosno ostali istovetni uzorci, koji će se po potrebi koristiti za superanalizu, čuvaju se na način određen zapisnikom.

Uzorci piva koji nisu u originalnoj ambalaži, u roku od 12 sati od momenta uzimanja uzorka dostavljaju se laboratoriji na analizu ili superanalizu.

Ako se uzorci iz stava 4. ovog člana ne mogu laboratorijski ispitati odmah po dostavljanju, čuvaju se na temperaturi ispod 40ºS najduže do 36 sati.

Uzorci piva u originalnoj ambalaži laboratorijski se ispituju pre isteka roka upotrebe piva.

2. Metode za ispitivanje kvaliteta piva

Član 12.

Za utvrđivanje usaglašenosti piva sa zahtevima za kvalitet propisanim ovim pravilnikom koriste se metode date u Prilogu – Metode za kontrolu kvaliteta piva, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, kao i druge međunarodno priznate metode.

IV. Pakovanje i deklarisanje

1. Pakovanje piva

Član 13.

Pivo se stavlja u promet u originalnom pakovanju koje obezbeđuje da se očuva kvalitet i bezbednost proizvoda.

Član 14.

Pivo iz sudova napravljenih od materijala dozvoljenih za upotrebu u prehrambenoj industriji toči se aparatom za točenje piva.

Za točenje piva iz buradi upotrebljavaju se gasovi: ugljen-dioksid, azot ili mešavina tih gasova, koji ispunjavaju zahteve kvaliteta u skladu sa propisima kojima se uređuju prehrambeni aditivi.

Pivo koje je preostalo u sudu od prethodnog dana, a nije držano pod natpritiskom gasova iz stava 2. ovog člana, nije dozvoljeno točiti.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, za točenje piva iz sudova posebne konstrukcije, kod kojih ne dolazi do direktnog kontakta piva i gasa može se koristiti i komprimovani vazduh.

2. Deklarisanje i označavanje

Član 15.

Pivo koje se stavlja u promet, mora da bude deklarisano i označeno u skladu sa ovim pravilnikom i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.

Član 16.

Naziv piva u zavisnosti od boje piva, dopunjava se rečima:

1) „svetlo”, ako je intenzitet boje do 15 EBC jedinica;
2) „tamno”, ako je intenzitet boje od 15 do 40 EBC jedinica;
3) „crno”, ako je intenzitet boje preko 40 EBC jedinica.

Član 17.

Pivo koje se stavlja u promet, a proizvedeno je posebnim tehnološkim postupkom zbog čega je mutno i sa talogom, označava se tako što se uz naziv piva dodaje reč: „mutno”.

Pivo koje se stavlja u promet kao nefiltrirano, označava se tako što se uz naziv piva dodaje reč: „nefiltrirano”.

Član 18.

Kod piva kome su dodati sastojci iz člana 7. ovog pravilnika, naziv piva iz člana 4. ovog pravilnika dopunjava se rečima: „sa …”, iza kojeg sledi naziv dodatog sastojka.

Pivo koje se meša sa proizvodima iz člana 8. ovog pravilnika pri čemu je sadržaj piva u toj mešavini veći od 50% m/m, označava se tako što se naziv piva iz člana 4. ovog pravilnika dopunjava rečima: „sa …”, iza kojeg sledi naziv proizvoda sa kojim je pivo mešano.

Pivo koje se meša sa proizvodima iz člana 8. ovog pravilnika pri čemu je sadržaj piva u toj mešavini manji ili jednak 50% m/m, označava se tako što se navodi reč: „mešavina” iza koje sledi naziv piva iz člana 4. ovog pravilnika i naziv proizvoda sa kojim je pivo mešano.

Član 19.

Na deklaraciji piva iz člana 18. ovog pravilnika navodi se spisak sastojaka, prema opadajućem redosledu, a na osnovu mase tih sastojaka koja je utvrđena u vreme njihove upotrebe pri proizvodnji piva.

Član 20.

Na prodajnom mestu točeno pivo se obeležava robnom markom.

V. Završne odredbe

Član 21.

Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za pivo („Službeni list SCG”, br. 36/04 i 39/05 i „Službeni glasnik RS”, broj 43/13 – dr. pravilnik).

Član 22.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. oktobra 2015. godine.

Prilog

METODE ZA KONTROLU KVALITETA PIVA

Redni Broj	Parametar kvaliteta	Metoda određivanja	Oznaka standarda
	1	2	3
1.	Ekstrakt osnovne sladovine	Automatski analizator i destilaciona	MEBAK: 2.9.2 (2.9.2.1 i 2.9.2.3) 2.9.4 2.9.6 (2.9.6.1; 2.9.6.2; 2.9.6.3 i 2.9.6.4) 3.1.1Analytica EBC: 9.4 (9.43.1 i 9.43.2 )
2.	Sadržaj alkohola	Automatski analizator i destilaciona	MEBAK: 2.9.2 (2.9.2.1 i 2.9.2.3) 2.9.4 2.9.6 (2.9.6.1; 2.9.6.2; 2.9.6.3 i 2 .9.6.4) 2.9.7 (2.9.7.1 i 2.9.7.2) 3.1.1Analytica EBC: 9.2.1 9.2.2 9.2.4 9.2.6 9.3
3.	Boja	Spektrofotometrija	MEBAK: 2.12.2 Analytica EBC: 9.6
4.	Mutnoća	Optička	MEBAK: 2.14.1.2 Analytica EBC: 9.29
5.	Sadržaj ugljen-dioksida	Manometrijska	MEBAK: 2.26.1 (2.26.1.1; 2.26.1.2; 2.26.1.3; 2.26.1.4 i 2.26.1.5) 2.26.2 2.26.3 2.26.4 3.1.5Analytica EBC: 9.28.1 9.28.3 9.28.4 9.28.5
6.	pH vrednost	pH metar	MEBAK: 2.13 Analytica EBC: 9.35
7.	Sadržaj sumpor-dioksida	Spektrofotometrija i destilaciona	MEBAK: 21.8 (2.21.8.1; 2.28.8.2; 2.28.8.3 i 2.28.8.4) Analytica EBC: 9.25.1 9.25.3
8.	Sadržaj ugljenih hidrata	Spektrofotometrija	MEBAK: 2.27.3 i 2.27.4 Analytica EBC: 9.26
9.	Jodna vrednost	Spektrofotometrija	MEBAK: 2.3