Na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 17/19),
Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi
PRAVILNIK
o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih proizvoda
„Službeni glasnik RS“, broj 159 od 30. decembra 2020.
I. Uvodne odredbe
Član 1.
Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta sirove kafe, proizvoda od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih proizvoda (u dalјem tekstu: proizvodi), i to za: klasifikaciju, kategorizaciju i naziv proizvoda; fizička, hemijska i senzorska svojstva i sastav proizvoda; vrstu i količinu sirovina, dodataka i drugih supstanci koje se upotreblјavaju u proizvodnji i preradi; metode uzimanja uzoraka i ispitivanje kvaliteta; elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi proizvoda, kao i deklarisanje i dodatne zahteve za označavanje proizvoda.
Član 2.
Subjekt u poslovanju hranom, pre početka proizvodnje, donosi proizvođačku specifikaciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
Proizvođačka specifikacija iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:
1) naziv proizvoda, kao i trgovačko ime, ako ga proizvod ima;
2) kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje;
3) podatke o vrsti i količini sastojaka koji se upotreblјavaju u proizvodnji i preradi;
4) osnovne uslove kvaliteta i izveštaj o izvršenom ispitivanju kvaliteta;
5) podatke iz deklaracije u skladu sa ovim pravilnikom i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane;
6) datum donošenja i evidencijski broj proizvođačke specifikacije.
Član 3.
Spisak standarda kojima se utvrđuju metode za uzimanje uzoraka i ispitivanje kvaliteta proizvoda, dat je u Prilogu 1 – Spisak standarda kojima se utvrđuju metode za uzimanje uzoraka i ispitivanje kvaliteta proizvoda, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Tehnološki postupci koji se primenjuju u proizvodnji i preradi proizvoda, dati su u Prilogu 2 – Tehnološki postupci koji se primenjuju u proizvodnji i preradi proizvoda, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 4.
Proizvodi koji se stavlјaju u promet deklarišu se i označavaju u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane i ovim pravilnikom.
U proizvodnji proizvoda mogu da se koriste aditivi u skladu sa propisom kojim se uređuju prehrambeni aditivi, vitamini i minerali u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, kao i arome u skladu propisom kojim se uređuju arome.
U proizvodnji proizvoda mogu da se koriste i pomoćna sredstva u skladu sa propisom kojim se uređuju kvalitet i drugi zahtevi za pomoćna sredstva u proizvodnji prehrambenih proizvoda, kao i šećeri u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet šećera namenjenog za lјudsku upotrebu.
Dodaci koje sadrže proizvodi moraju da ispunjavaju uslove u pogledu kvaliteta u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje njihov kvalitet.
II. Uslovi u pogledu kvaliteta
1. Sirova kafa
Član 5.
Sirova kafa je proizvod osušene semenke (zrna kafe) bilјke roda Coffea, koji je dobijen odgovarajućim tehnološkim postupkom od ploda kafe, uz uklanjanje mezokarpa, endokarpa i potpuno ili delimično pergamenta (srebrnaste opne).
Sirova kafa, u zavisnosti od botaničke vrste, razvrstava se kao:
1) Arabika kafa (Coffea arabica Linnaeus);
2) Robusta kafa (Coffea canephora Pierre ex Froehner);
3) Liberika kafa (Coffea liberica Hiern);
4) Ekscelsa kafa (Coffea dewevrei De Wild i Durand var. Excelsa Chevalier);
5) Arabusta kafa (hibrid između Coffea arabica x Coffea canephora Capot i Ake Assi).
Član 6.
Sirova kafa iz člana 5. ovog pravilnika stavlјa se u promet pod sledećim nazivom:
1) sirova kafa;
2) mešavina sirove kafe;
3) sirova kafa bez kofeina;
4) mešavina sirove kafe bez kofeina;
5) sirova kafa sa udelom loma;
6) mešavina sirove kafe sa udelima loma.
Član 7.
Sirova kafa u pogledu kvaliteta treba da ispunjava sledeće uslove, i to da:
1) ne sadrži više od 13,5% (m/m) vlage za sirovu kafu, mešavinu sirove kafe, sirovu kafu sa udelom loma (tzv. „Grinders’’) i mešavinu sirove kafe sa udelima loma, odnosno ne više od 12% (m/m) vlage za sirovu kafu bez kofeina i mešavinu sirove kafe bez kofeina;
2) ne sadrži više od 5,5% (m/m) ukupnog pepela;
3) ne sadrži više od 2,0% (m/m) stranih primesa (komadići drveta, grumenje zemlјe, kamenje, strani plodovi itd.);
4) ne sadrži žive insekte i njihove larve u bilo kom stadijumu razvoja;
5) nije oštećena vodom ili morskom vodom (zrna zbog vlage nisu nabubrela, bez sjaja, svetlije ili tamnije boje od uobičajene, neprijatnog mirisa, plesniva i posle prženja ne daju napitak neprijatnog mirisa, ukusa i arome);
6) ne sadrži strani miris;
7) je krupnoće, oblika i boje svojstvene za tu botaničku vrstu kafe, osim kod mešavine sirove kafe, mešavine sirove kafe bez kofeina i mešavine sirove kafe sa udelom loma;
8) daje napitak arome, mirisa i ukusa svojstven za tu botaničku vrstu kafe.
Sirova kafa i sirova kafa bez kofeina imaju ujednačenu krupnoću zrna ako najmanje 80 % (m/m) zrna zaostaje prosejavanjem kroz tri uzastopna sita za kafu u nizu.
Sirova kafa sa udelom loma i mešavina sirove kafe sa udelima loma imaju ujednačenu krupnoću zrna, ako najmanje 50% (m/m) zrna zaostaje prosejavanjem kroz tri uzastopna sita za kafu u nizu.
Član 8.
Na deklaraciji sirove kafe koja se stavlјa u promet, u istom vidnom polјu u kojem se navodi naziv proizvoda, navodi se i naziv botaničke vrste kafe.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana, na deklaraciji sirove kafe, može se navesti i trgovačko ime sirove kafe.
Sirova kafa bez kofeina
Član 9.
Sirova kafa koja se stavlјa u promet pod nazivom „sirova kafa bez kofeina” i „mešavina sirove kafe bez kofeina” pored uslova iz člana 7. ovog pravilnika, treba da ispunjava i uslov da sadržaj kofeina ne prelazi 0,1% (m/m), računato na suvu materiju.
Sirova kafa bez kofeina ima boju i oblik zrna koji su svojstveni za tu vrstu sirovu kafu.
Na deklaraciji sirove kafe bez kofeina i mešavine sirove kafe bez kofeina, pored podataka iz člana 8. ovog pravilnika, navodi se i podatak o maksimalnom sadržaju kofeina izražen u procentima.
2. Proizvodi od kafe
Član 10.
Proizvodi od kafe su:
1) pržena kafa;
2) ekstrakti od kafe;
3) napitak od hladno ekstrahovane kafe.
1) Pržena kafa
Član 11.
Pržena kafa dobija se prženjem sirove kafe do stepena prženja koji proizvodu obezbeđuje karakterističnu boju, miris, ukus i aromu.
Pržena kafa u dalјem tehnološkom postupku može da se podvrgne i mlevenju.
Član 12.
Pržena kafa stavlјa se u promet pod sledećim nazivima:
1) pržena kafa u zrnu;
2) mešavina pržene kafe u zrnu;
3) pržena kafa bez kofeina u zrnu;
4) mešavina pržene kafe bez kofeina u zrnu;
5) pržena mlevena kafa;
6) mešavina pržene mlevene kafe;
7) pržena mlevena kafa bez kofeina;
8) mešavina pržene mlevene kafe bez kofeina.
Član 13.
Pržena kafa iz člana 12. ovog pravilnika u pogledu kvaliteta ispunjava sledeće uslove, i to da:
1) ne sadrži više od 5% (m/m) vlage;
2) ne sadrži više od 6% (m/m) ukupnog pepela;
3) količina ukupnih stranih primesa ne prelazi 0,1% (m/m);
4) ne sadrži više od 1% (m/m) preprženih (uglјenisanih) zrna; osim proizvoda iz člana 12. tač. 5) do 8);
5) sadrži najmanje 22% (m/m) materija rastvorlјivih u vodi (ekstraktivnih materija), osim pržene kafe bez kofeina kod koje minimalni procenat sadržaja tih materija iznosi 20% (m/m);
6) nije plesniva i da ne daje napitak neprijatnog mirisa, ukusa i arome;
7) ne sadrži skrob.
Član 14.
Mešavina kafe dobijena prženjem dve ili više vrsta sirove kafe, stavlјa se u promet pod nazivima „mešavina pržene kafe u zrnu” „mešavina pržene kafe bez kofeina u zrnu” „mešavina pržene mlevene kafe” kao i „mešavina pržene mlevene kafe bez kofeina”.
Nazivima proizvoda iz stava 1. ovog člana može se dodati i naziv botaničke vrste kafe iz člana 5. ovog pravilnika koja je procentualno najviše zastuplјena u mešavini, s tim da taj procenat nije manji od jedne trećine u odnosu na masu gotovog proizvoda.
Član 15.
Pržena kafa koja ne sadrži više od 0,1% kofeina stavlјa se u promet pod nazivima „pržena kafa bez kofeina u zrnu” „mešavina pržene kafe bez kofeina u zrnu” „pržena mlevena kafa bez kofeina” kao i „mešavina pržene mlevene kafe bez kofeina”.
Proizvodi dobijeni mlevenjem pržene kafe u zrnu, stavlјaju se u promet pod nazivima „pržena mlevena kafa” „mešavina pržene mlevene kafe” „pržena mlevena kafa bez kofeina” kao i „mešavina pržene mlevene kafe bez kofeina”.
Nazivima proizvoda iz st. 1. i 2. ovog člana može se dodati i naziv botaničke vrste kafe iz člana 5. ovog pravilnika koja je procentualno najviše zastuplјena u mešavini, s tim da taj procenat nije manji od jedne trećine u odnosu na masu gotovog proizvoda.
2) Ekstrakti od kafe
Član 16.
Ekstrakti od kafe su koncentrovani proizvodi dobijeni ekstrakcijom iz prženih zrna kafe, pri čemu se kao sredstvo za ekstrakciju koristi samo voda, a isklјučuje svaki proces hidrolize dodavanjem kiseline ili baze.
Ekstrakt od kafe sadrži rastvorlјive i aromatske sastojke kafe, nerastvorlјive materije koje je tehnički nemoguće ukloniti, kao i nerastvorlјiva ulјa koja potiču iz kafe.
Član 17.
Ekstrakti od kafe stavlјaju se u promet pod sledećim nazivima:
1) ekstrakt od kafe;
2) rastvorlјiva kafa;
3) rastvorlјivi ekstrakt od kafe;
4) instant kafa.
Član 18.
U ekstraktima od kafe iz člana 17. ovog pravilnika sadržaj suve materije poreklom iz kafe je:
1) najmanje 95% (m/m) za suvi ekstrakt od kafe;
2) 70–85% (m/m) za ekstrakt od kafe u pasti;
3) 15–55% (m/m) za tečni ekstrakt od kafe.
Ekstrakt kafe u prahu (suvi ekstrakt od kafe) ili pasti može da sadrži samo materije koje su dobijene ekstrahovanjem iz kafe.
Tečni ekstrakt od kafe može da sadrži šećere, pržene ili nepržene u količini koja nije veća od 12% (m/m) računato na masu proizvoda.
Član 19.
Pored podataka koji su propisani u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, deklaracija ekstrakta od kafe sadrži i sledeće podatke:
1) u zavisnosti od vrste proizvoda iz člana 17. ovog pravilnika, naziv proizvoda se dopunjuje navodom:
(1) „pasta” ili „u obliku paste”, ili
(2) „tečni” ili „u tečnom stanju”;
2) za proizvode iz člana 18. stav 1. tačka 3) ovog pravilnika, koji sadrže više od 25% (m/m) suve materije kafe, uz naziv proizvoda može da se navede i reč: „koncentrovani”;
3) navod „bez kofeina” ukoliko sadržaj kofeina nije veći od 0,3% suve materije kafe, pri čemu se ovaj navod navodi u istom vidnom polјu sa nazivom proizvoda;
4) za proizvode iz člana 18. stav 1. tačka 3) ovog pravilnika ukoliko sadrže šećere nazivi proizvoda dopunjuju se navodima: „sa”, „konzervisano sa”, „sa dodatkom” ili „prženo sa”, posle čega se navodi naziv korišćenog šećera, u istom vidnom polјu kao i naziv proizvoda;
5) proizvodi iz člana 18. stav 1. tač. 2) i 3) ovog pravilnika sadrže i podatak o minimalnoj količini suve materije kafe izražene kao % (m/m) u odnosu na gotov proizvod.
3) Napitak od hladno ekstrahovane kafe
Član 20.
Napitak od hladno ekstrahovane kafe jeste proizvod u tečnom stanju, koji se dobija hladnom ekstrakcijom iz prženih zrna kafe ili pržene mlevene kafe, odnosno mešavine prženih zrna kafe ili mešavine pržene mlevene kafe, pri čemu se kao sredstvo za ekstrakciju koristi samo voda, a isklјučuje svaki proces hidrolize dodavanjem kiseline ili baze.
Proizvod iz stava 1. ovog člana stavlјa se u promet pod nazivom „Napitak od hladno ekstrahovane kafe”.
3. Zamena za kafu
1) Pržena zamena za kafu
Član 21.
Zamena za kafu jeste proizvod dobijen prženjem plodova i delova jestivih bilјaka bogatih skrobom, šećerima i inulinom.
Kuvanjem ili rastvaranjem u vodi proizvoda iz stava 1. ovog člana dobija se napitak.
Kao sirovine za proizvodnju zamene za kafu upotreblјavaju se: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje (Cichorium inthybus L.), rogač, slanutak (naut), grašak, žir, neestrahovani rezanci šećerne repe, mahunarke i soja.
Zamenama za kafu mogu se dodavati: šećer, skrobni sirup, melasa sa najmanje 50% šećera, jestiva bilјna ulјa i drugi dodaci.
Član 22.
Zamena za kafu ispunjava sledeće uslove kvaliteta, i to da:
1) je svetle do tamne braon boje, a napitak dobijen njenim kuvanjem ili rastvaranjem u vodi da ima ukus i miris svojstven toj zameni za kafu;
2) ako je proizvedena od proklijalih žitarica treba da sadrži najmanje 35% ekstrakta rastvorlјivog u vodu; ako je proizvedena od soje treba da sadrže najmanje 20%, a za ostale zamene treba da sadrže najmanje 40% tog ekstrakta, bez dodatog šećera;
3) nije prepržena, odnosno uglјenisana;
4) nije proizvedena od sirovina koje nisu bezbedne za ishranu lјudi, sirovina koje nisu u maksimalnoj mogućoj meri očišćene od primesa svih vrsta, kao i sirovina bez nutritivnih vrednosti (npr. prevrela komina, trop, ekstrahovani rezanci šećerne repe);
5) nije proizvedena uz korišćenje mineralnih ulјa;
6) sirovine od kojih se proizvodi sladna zamena moraju da sadrže najmanje 70% proklijalih zrna sa klicom razvijenom najmanje do polovine zrna;
7) da količine vode, pepela i pepela nerastvornog u HCl (pesak) za zamene za kafu nisu veće od vrednosti koje su propisane u tabeli – Sirovine za proizvodnju zamene za kafu.
Tabela: Sirovine za proizvodnju zamene za kafu
|
Sirovine za proizvodnju zamene za kafu |
Voda % |
Pepeo % |
Pepeo nerastvoren u HCl % |
|
Žitarice |
10 |
4 |
1 |
|
Proklijale žitarice |
12 |
4 |
1 |
|
Cikorija |
15 |
8 |
2,5 |
|
Slanutak (naut) ili grašak |
10 |
6 |
1 |
|
Žir |
10 |
6 |
1 |
|
Soja |
7 |
7 |
1 |
Uslovi kvaliteta iz stava 1. ovog člana odnose se i na mešavinu zamena za kafu.
Član 23.
Pored podataka koji se navode u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, deklaracija zamene za kafu sadrži i podatke o postupku prerade, kao i nazivu sirovine/a kao zamena za kafu.
Naziv zamene za kafu iz stava 1. ovog člana navodi se i na glavnom vidnom polјu proizvoda.
Navod „zamena za kafuˮ ne navodi se na deklaraciji proizvoda.
Član 24.
Pržena mlevena kafa može da se meša sa prženom mlevenom zamenom za kafu.
Mešavina pržene mlevene kafe sa prženom mlevenom zamenom za kafu, stavlјa se u promet pod sledećim nazivom:
1) kada je u proizvodu sadržaj pržene mlevene kafe veći od 50% (m/m) rečima: „Proizvod na bazi kafe sa” dodaje se naziv zamene za kafu u skladu sa članom 23. ovog pravilnika;
2) kada je u proizvodu sadržaj kafe isti ili manji od 50% (m/m) rečima: „Proizvod na bazi” dodaje se naziv zamene za kafu u skladu sa članom 23. ovog pravilnika i reči: „sa kafom”.
Nazivi iz stava 2. ovog člana navode se i na glavnom vidnom polјu proizvoda.
2) Ekstrakti zamena za kafu
Član 25.
Ekstrakti zamena za kafu jesu proizvodi dobijeni vodenom ekstrakcijom iz prženih zamena za kafu, koji isklјučuju svaki proces hidrolize dodavanjem kiseline ili baze.
Za proizvodnju ekstrakata zamena za kafu koriste se sirovine za proizvodnju zamena za kafu i dodaci iz člana 21. st. 3. i 4. ovog pravilnika.
Član 26.
Ekstrakti zamene za kafu, osim ekstrakta cikorije, stavlјaju se u promet kao:
1) ekstrakt;
2) tečni ekstrakt;
3) instant.
Član 27.
Ekstrakti zamene za kafu ispunjavaju sledeće uslove kvaliteta:
1) da nisu plesnivi;
2) pripremlјeni napitak ima senzorna svojstva koja su svojstvena sirovini od koje se dobija;
3) da sadržaj suve materije mora da bude najmanje 95%(m/m), za suvi ekstrakt zamene za kafu.
Član 28.
Pored podataka koji se navode u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane naziv ekstrakta zamena za kafu sadrži naziv iz člana 26. ovog pravilnika i naziv sirovine zamene za kafu iz člana 21. stav 3. ovog pravilnika.
Kod mešanja više ekstrakta zamena za kafu proizvodima iz člana 26. ovog pravilnika dodaje se reč: „mešavina” nakon čega se navode nazivi sirovina koje se koriste.
Član 29.
Ekstrakti zamene za kafu mogu da se mešaju sa ekstraktima kafe.
Mešavina ekstrakta kafe i ekstrakta zamena za kafu stavlјaju se u promet pod sledećim nazivima:
1) kada je u proizvodu sadržaj ekstrakta kafe veći od 50% (m/m) rečima: „Proizvod na bazi ekstrakta kafe sa” dodaje se naziv ekstrakta zamene za kafu u skladu sa članom 28. ovog pravilnika;
2) kada je u proizvodu sadržaj ekstrakta isti ili manji od 50% (m/m) rečima: „Proizvod na bazi” dodaje se naziv ekstrakta zamene za kafu u skladu sa članom 28. ovog pravilnika i reči „sa ekstraktom kafe”,
Nazivi iz stava 2. ovog člana navode se i na glavnom vidnom polјu proizvoda.
3) Ekstrakt cikorije
Član 30.
Ekstrakti od cikorije su koncentrovani proizvodi dobijeni ekstrakcijom iz pržene cikorije, pri čemu se kao sredstvo za ekstrakciju koristi samo voda, a isklјučuje svaki proces hidrolize dodavanjem kiseline ili baze.
Ekstrakti cikorije se stavlјaju u promet pod nazivom:
1) ekstrakt cikorije;
2) rastvorlјiva cikorija;
3) instant cikorija.
Član 31.
U ekstraktima cikorije iz člana 30. ovog pravilnika sadržaj suve materije, koji potiče od cikorije, je:
1) najmanje 95% (m/m) za suvi ekstrakt cikorije;
2) 70–85% (m/m) za ekstrakt cikorije u pasti;
3) 25–55% (m/m) za tečni ekstrakt cikorije.
Ekstrakt cikorije u prahu ili pasti ne može da sadrži više od 1% (m/m) materija koje ne potiču iz cikorije.
Tečni ekstrakt od cikorije može da sadrži jestive šećere, pržene ili nepržene u količini koja nije veća od 35% (m/m) računato na masu proizvoda.
Član 32.
Pored podataka koji su utvrđeni u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, deklaracija ekstrakta od cikorije, sadrži i sledeće podatke:
1) u zavisnosti od vrste proizvoda iz člana 30. ovog pravilnika, naziv proizvoda se dopunjuje navodom:
(1) „pasta” ili „u obliku paste”, ili
(2) „tečni” ili „u tečnom stanju”;
2) za proizvode iz člana 30. ovog pravilnika koji sadrže više od 45% (m/m) suve materije cikorije, uz naziv proizvoda dodaje se reč: koncentrovani/a;
3) za proizvode iz člana 30. ovog pravilnika ukoliko sadrže šećere nazivi proizvoda dopunjuju se rečima: „sa”, „konzervisano sa”, „sa dodatkom” ili „prženo sa”, posle čega se navodi naziv korišćenog šećera, u istom vidnom polјu kao i naziv proizvoda.
Proizvodi iz člana 30. ovog pravilnika sadrže i podatak o minimalnoj količini suve materije cikorije izražene kao % (m/m) u odnosu na gotov proizvod.
4. Srodni proizvodi
Član 33.
Srodni proizvodi jesu proizvodi od kafe iz člana 10. ovog pravilnika kojima se mogu dodavati: šećer, mleko u prahu i drugi proizvodi od mleka, bilјne masti, arome, aditivi, začini, ekstrakti začina i drugi dodaci.
Srodni proizvodi jesu i proizvodi dobijeni mešanjem proizvoda od kafe iz čl. 12. i 17. ovog pravilnika, kojima se mogu dodavati dodaci navedeni u stavu 1. ovog člana.
Srodnim proizvodima iz st. 1 i 2. ovog člana mogu se dodavati i jestivi delovi bilјaka, osim prženih jestivih delova bilјaka iz člana 21. ovog pravilnika i njihovih ekstrakata.
Član 34.
Srodni proizvodi iz člana 33. stav 1. stavlјaju se u promet pod nazivom koji sadrži nazive proizvoda od kafe iz čl. 12, 17. ili 20. ovog pravilnika i reči: „sa” uz navođenje dodataka iz člana 33. ovog pravilnika.
Srodni proizvodi iz člana 33. stav 2. stavlјaju se u promet pod nazivom koji sadrži nazive mešavina proizvoda od kafe iz čl. 12. i 17. i reči: „saˮ uz navođenje dodataka iz člana 33. ovog pravilnika.
Ako proizvodi iz člana 33. ovog pravilnika sadrže više od dva dodatka u nazivu proizvoda mogu da se dodaju reči: „sa dodacimaˮ.
III. Prelazne i završne odredbe
Član 35.
Zahtevi ovog propisa se ne primenjuju za sirovu kafe, proizvode od kafe, zamena za kafu, kao i srodnih proizvoda koje su zakonito stavlјeni na tržište, ostalih zemalјa Evropske unije ili Republike Turske, odnosno zakonito proizvedeni u državi potpisnici EFTA Sporazuma, ukoliko proizvod ispunjava zahteve bezbednosti i zaštite drugog javnog interesa ekvivalentne zahtevima koji su propisani ovim pravilnikom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, može se ograničiti stavlјanje na tržište ili povući sa tržišta proizvod iz stava 1. ovog člana, ukoliko se posle sprovedenog postupka iz Uredbe EZ broj 764/2008, utvrdi da takav proizvod ne može da ispuni zahteve ekvivalentne zahtevima koji su propisani ovim propisom.
Član 36.
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 54/12 i 80/15).
Proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja.
Član 37.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 31. maja 2022. godine, osim člana 35. koji se primenjuje danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Broj 110-00-00147/2020-09
U Beogradu, 15. decembra 2020. godine
Ministar,
Branislav Nedimović, s.r.
Prilog 1 Spisak standarda kojima se utvrđuju metode za uzimanјe uzoraka i ispitivanјe kvaliteta proizvoda
|
Red. broj |
Naziv standarda |
Oznaka standarda |
|
1. |
Sirova kafa – Određivanje sadržaja vode – Osnovna referentna metoda; |
SRPS ISO 1446 |
|
2. |
Instant kafa – Određivanje gubitka mase na 70 °C pod smanjenim pritiskom; |
SRPS ISO 3726 |
|
3. |
Sirova kafa u vrećama – Uzimanje uzoraka; |
SRPS ISO 4072 |
|
4. |
Sirova kafa – Ispitivanje mirisa i izgleda i određivanje stranih primesa i nedostataka; |
SRPS ISO 4149 |
|
5. |
Sirova kafa – Granulometrijska analiza – Ručno i mašinsko prosejavanje; |
SRPS ISO 4150 |
|
6. |
Uzimanje uzoraka kafe – Sonde za sirovu kafu i kafu u pergamentnoj lјusci |
SRPS ISO 6666 |
|
7. |
Sirova kafa – Određivanje udela zrna oštećenih insektima |
SRPS ISO 6667 |
|
8. |
Sirova kafa – Priprema uzoraka za senzorsku analizu; |
SRPS ISO 6668 |
|
9. |
Instant kafa – Metoda uzimanja uzoraka za rinfuzna pakovanja sa unutrašnjim omotačem |
SRPS ISO 6670 |
|
10. |
Sirova kafa – Određivanje gubitka mase na 105 °C; |
SRPS ISO 6673 |
|
11. |
Pržena mlevena kafa – Određivanje saržaja vlage – Metoda određivanja gubitka mase na 103 °C (rutinska metoda) |
SRPS ISO 11294 |
|
12. |
Pržena mlevena kafa – Određivanje sadržaja vlage – Metoda po Karlu Fišeru (referentna metoda) |
SRPS ISO 11817 |
|
13. |
Kafa i proizvodi od kafe-Određivanje sadržaja kofeina tečnom hromatografijom visoke performanse (HPLC) – Referentna metoda |
SRPS ISO 20481 |
|
14. |
Instant kafa – Određivanje sadržaja vlage – Metoda po Karlu Fišeru (referentna metoda) |
SRPS ISO 20938 |
Prilog 2 Tehnološki postupci koji se primenјuju u proizvodnјi i preradi proizvoda
|
Redni |
Naziv |
Opis |
|
1. |
prženje |
Termička obrada koja uzrokuje temelјne hemijske i fizičke promene u strukturi i sastavu sirove kafe, što dovodi do promene boje kafe u smeđu i razvoja karakteristične arome pržene kafe |
|
2. |
mlevenje |
Mehanička operacija sa svrhom usitnjavanja pržene kafe u zrnu i dobijanja pržene mlevene kafe |
|
3. |
ekstrakcija |
Difuziona operacija u kojoj se iz neke čvrste materije (ili tečnosti) vrši izvlačenje neke korisne komponente pomoću pogodnog rastvarača |
|
4. |
mešanje |
Postupak prilikom kojeg se mehaničkim putem vrši homogenizovanje dve ili više komponenti radi dobijanja ujednačene mešavine koja u svakom svom delu ima iste karakteristike |
|
5. |
pakovanje |
Skup operacija vezanih za stavlјanje proizvoda u ambalažu pri čemu ambalaža ima dvojaku funkciju: |