Datum objave: 29.07.2016. Datum primene: 19.08.2016. Pravni prethodnik: Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa („Službeni list SRJ”, broj 52/95, „Službeni list SCG”, br. 56/03 – dr. pravilnik i 4/04 – dr. pravilnik i „Službeni glasnik RS”, br. 43/13 – dr. pravilnik i 16/16 – dr. pravilnik) Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za fine pekarske proizvode, žita za doručak i snek proizvode („Službeni list SCG”, broj 12/05 i „Službeni glasnik RS”, br. 43/13 – dr. pravilnik i 16/16 – dr. pravilnik) Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za žitarice i njihove proizvode namenjene za industrijsku preradu i pekarski kvasac („Službeni glasnik RS”, broj 63/09) Napomena: Zahtevi dodati ili izmenjeni u ovoj verziji označeni su crvenim fontom.

I. Uvodne odredbe

Predmet uređenja

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina (u dalјem tekstu: proizvodi), i to za: kategorizaciju i naziv proizvoda; fizička, hemijska i senzorska svojstva, kao i sastav proizvoda; dodatke i druge sastojke koji se upotreblјavaju u proizvodnji proizvoda; metode ispitivanja kvaliteta proizvoda; elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi proizvoda, deklarisanje i označavanje proizvoda, kao i dodatne zahteve za označavanje proizvoda.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotreblјeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) žitarice su prehrambena zrna bilјaka, uglavnom gajena – kultivisana, namenjena za lјudsku upotrebu i industrijsku preradu, koja pripadaju porodici Graminea (Gramineae), i to:

(1) pšenica (Triticum aestivum L.),

(2) durum pšenica (Triticum durum Desf.),

(3) patulјasta pšenica (Triticum aestivum compactum L.spp),

(4) spelta (Triticum aestivum spelta L.spp),

(5) raž (Secale cereale L.),

(6) tritikale (Triticale Wittmack),

(7) ječam (Hordeum Vulgare), osim ječma za pivarsku industriju (Hordeum Vulgare convar. Distichon),

(8) ovas (Avena sativa L.),

(9) pirinač (Oryza sativa L.),

(10) kukuruz (Zea mays L.),

(11) proso (Panicum miliaceum L.),

(12) sirak (Sorghum bicolor L.),

(13) helјda;

2) olјuštena žita su proizvodi koji su dobijeni lјuštenjem plevice ili skidanjem plevice drugom odgovarajućom obradom;

3) neolјuštena žita su proizvodi koji sadrže plevicu;

4) primese su sve strane materije koje nisu osnovna zrna žita i zrna koja imaju neki vid oštećenja i dele se na: lomlјena zrna, organske bele primese, proklijala zrna i crne primese;

5) lomlјena zrna su sva zrna koja pripadaju osnovnoj masi žita i nisu oštećena u vidu nagriženih ili ubodenih mesta, sa delimično vidlјivim endospermom, uklјučujući i zrna oštećena prilikom vršidbe i zrna kod kojih je uklonjena klica. U slučaju kukuruza, u lomlјena zrna spadaju i zrna ili delovi zrna koja prolaze kroz sito sa okruglim otvorima prečnika 4,5 mm;

6) organske bele primese su:

(1) štura zrna su zrna oštećena mrazom i zrna u plevicama (zelena zrna) i sva zrna koja nakon izdvajanja svih drugih primesa prolaze kroz sito sa dugulјastim prorezima, otvora dužine 20 mm i širine za: pšenicu 2,0 mm, durum pšenicu 1,9 mm, raž 1,8 mm, stočni ječam 2,2 mm i za stočni ječam sa vlagom ispod 12,5%, 2,0 mm,

(2) zrna drugih žita su sva zrna žita koja ne pripadaju osnovnoj vrsti ili ona za koja se ne može tačno odrediti kojoj vrsti žita pripadaju,

(3) nagrižena zrna su ona zrna koja pokazuju oštećenja u vidu nagriženih ili ubodenih mesta, a koja su posledica napada insekata, glodara, grinja i drugih štetočina,

(4) zrna sa tamnom klicom su zrna kod kojih je semenska opna koja pokriva klicu smeđe ili smeđkasto crne boje, a klica zdrava i zrno nije proklijalo,

(5) zrna oštećena sušenjem su zrna čiji omotač ima znakove spolјašnje spalјenosti, ali su sama zrna zdrava,

(6) zrna sa promenjenom bojom su zrna kod kojih se smeđe ili smeđe-crno obojenje ne nalazi na klici a ni na brazdici, ali je prisutno na ostalim delovima zrna;

7) proklijala zrna su zrna kod kojih se okom može prepoznati započeti proces klijanja (nabubrela ili smežurana klica, pojava klicinog korenčića ili stabaoca);

8) crne primese su:

(1) strano seme je seme bilјaka koje su kultivisane ili ne, ali ne pripadaju žitima i dele se na:

– seme koje štetno deluje na zdravlјe lјudi (otrovno),

– seme koje deluje na boju, miris i ukus žita i proizvode od žita (neotrovno),

(2) oštećena zrna osnovne vrste žita su:

– zrna koja nisu za lјudsku upotrebu nastala usled truleži, napada plesni, bakterija ili nekih drugih uzroka, a koja se smatraju stočnima zrnima i mogu se koristiti za stočnu ishranu,

– zrna oštećena samozagrevanjem ili primenom ekstremnih temperatura tokom sušenja i predstavlјaju zrna čiji je omotač tamno-smeđe do crne boje, a jezgro endosperma prilikom presecanja pokazuje žuto-sive do smeđe-crne boje,

– fuzariozna zrna (zrna zaražena Fusarium plesnima),

– druga zrna,

(3) neorganske primese u koje spadaju zemlјa, pesak, kamen, prašina, staklo, metal i drugo,

(4) nečistoće organskog porekla u koje spadaju slama i pleva (delovi klipa nakon krunjenja – šapurike u slučaju kukuruza),

(5) glavnica u raži (sklerocije Claviceps purpurea). Glavničava zrna su ispunjena sporama smrdlјive sneti (Tiletia tritici),

(6) primese životinjskog porekla su nečistoće koje potiču od glodara, insekata i njihovih delova;

9) pekarski proizvodi su proizvodi proizvedeni odgovarajućim tehnološkim postupkom od mlinskih proizvoda, vode, sa ili bez pekarskog kvasca ili drugih sastojaka za narastanje, kuhinjske soli i drugih sastojaka;

10) gotove smeše za pekarske i druge proizvode su proizvodi pripremlјeni od mlinskih proizvoda i dodatnih sastojaka, namenjene pripremi pekarskih i drugih proizvoda za koje su namenjene;

11) testenina je proizvod koji se dobija mešanjem i oblikovanjem osnovnih sirovina, sa ili bez dodataka drugih sirovina i vode;

12) mlinski proizvodi su usitnjeni proizvodi mlevenja žita različite granulacije i sastava;

13) instant rezanci su rezanci proizvedeni od pšeničnog brašna i/ili pirinčanog brašna i/ili brašna drugih žitarica i/ili skroba i drugih sirovina, koji su dobijeni procesom kuvanja, prženja, dehidracije i drugim procesima proizvodnje, kojima se mogu dodavati začini, smeše za prehrambene proizvode i drugi sastojci koji daju specifičnost proizvodu, a koji se mogu nanositi direktno na proizvod ili biti upakovani u pojedinačnim pakovanjima uz instant rezance.

Proizvođačka specifikacija

Član 3.

Subjekt u poslovanju hranom pre početka proizvodnje donosi proizvođačku specifikaciju, u skladu sa propisom kojim se uređuje bezbednost hrane.

Proizvođačka specifikacija iz stava 1. ovog člana sadrži: evidencioni broj, datum donošenja, naziv proizvoda i trgovačko ime (ako ga proizvod ima), kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje, podatke o sirovini i dodatim sastojcima, podatke o učešću osnovnih sastojaka u odnosu na neto količinu proizvoda, zahteve kvaliteta, izveštaj o izvršenom ispitivanju kvaliteta (fizička, hemijska i senzorska svojstva), datum početka proizvodnje, kao i podatke iz deklaracije.

Proizvođačku specifikaciju proizvoda obuhvaćenih ovom pravilnikom, koji se razlikuju samo po neto masi i/ili obliku, a istog su sastava i proizvode se po istom tehnološkom postupku, može da prati isti izveštaj o izvršenom ispitivanju kvaliteta proizvoda.

Aditivi u proizvodima

Član 4.

U proizvodnji proizvoda mogu se koristiti aditivi, u skladu sa propisom kojim se uređuju prehrambeni aditivi.

Deklarisanje i označavanje proizvoda

Član 5.

Proizvodi koji se stavlјaju u promet, treba da budu deklarisani i označeni u skladu sa ovim pravilnikom i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.

II. Uslovi u pogledu kvaliteta proizvoda

Podela proizvoda prema nameni, sastavu, svojstvima i tehnološkom postupku

Član 6.

Prema nameni, sastavu, svojstvima i tehnološkom postupku, proizvodi iz člana 1. ovog pravilnika, stavlјaju se u promet kao:

1) žita za lјudsku upotrebu;

2) olјuštena žita;

3) žita za industrijsku preradu u mlinske proizvode;

4) gotovi proizvodi od žita;

5) mlinski proizvodi;

6) pekarski proizvodi;

7) gotove smeše za pekarske i druge proizvode;

8) testa i proizvodi od testa;

9) testenine;

10) instant rezanci.

Senzorska svojstva proizvoda

Član 7.

U proizvodnji, preradi i prometu, proizvodi iz člana 1. ovog pravilnika treba da ispunjavaju uslove u pogledu zahteva kvaliteta (u dalјem tekstu: zahtevi kvaliteta).

Žita iz člana 2. tač. 1)–3) ovog pravilnika (u dalјem tekstu: žita) treba da budu zrela i zdrava. Izgled, oblik, boja, sjaj, miris i ukus, treba da budu svojstveni odgovarajućoj vrsti žita.

Žita ne treba da imaju strani miris i ukus, a posebno ne na: seme žitnih korova, plesni i sneti, skladišne štetočine, pokvarenost usled lošeg uskladištenja ili neuslovnog transporta, strane mirise apsorbovane tokom transporta ili uskladištenja i na sredstva za zaštitu bilјa i uništavanje skladišnih štetočina.

Prisutnost štetočina u žitima

Član 8.

Žita koja se stavlјaju u promet ne treba da sadrže žive, odnosno mrtve skladišne štetočine i insekte, njihove delove, ekskremente i dlake glodara.

Žita tretirana tokom uskladištenja, ne upotreblјavaju se za lјudsku upotrebu dok sredstvima kojima su tretirana ne istekne karenca.

1. Žita za lјudsku upotrebu

Član 9.

Žita za lјudsku upotrebu stavlјaju se u promet samo u pakovanju namenjenom krajnjem potrošaču i ne treba da sadrže žive, odnosno mrtve skladišne štetočine i insekte, njihove delove, ekskremente i dlake glodara.

Zrna žita treba da budu iste vrste i ujednačena po obliku i veličini, karakteristične boje i mirisa.

Minimalni zahtevi kvaliteta žita za lјudsku upotrebu dati su u Tabeli 1.

Tabela 1. Minimalni zahtevi kvaliteta žita za lјudsku upotrebu

Zahtevi kvaliteta	Pšenica „Belija”	Spelta, ječam, ovas, neoljušteni pirinač (pirinčana arpa)	Raž i tritikale	Kukuruz	Proso, sirak, heljda i štir
Zapreminska/ hektolitarska masa žita, najmanje, u kg/hl	76	za ječam 62, za ovas 50	za raž 70, za tritikale 72	–	za heljdu 55
Najveći sadržaj vlage, u %	13,5	13,5	13,5	13,5	13,5
Ukupne primese, najviše, u %, od čega:	1	1	1	3	2
a) zrna drugih žita, najviše, u %	0,2	0,2	0,2	0,2	1
b) lomljena zrna, najviše, u %	0,2	0,2	0,2	2	0,2
v) pleva, najviše u %	-**	0,2	-**	-**	0,2
g) zrna oštećena sušenjem, najviše, u %	0,5	0,2	0,2	0,5	-*
d) nagrižena zrna, najviše, u %	-*	-*	-*	-*	-*
đ) ostala oštećena zrna	-*	-*	1	-*	1

„-*” – ne treba da sadrži

„-**” – nije definisano

2. Olјuštena žita

Član 10.

Olјuštena žita za lјudsku upotrebu i za industrijsku preradu su:

1) olјušteni pirinač;

2) olјušteni ječam;

3) olјušteni ovas;

4) olјušteni proso;

5) olјuštena spelta;

6) olјuštena helјda.

Prisustvo štetočina u olјuštenim žitima

Član 11.

Olјuštena žita za lјudsku upotrebu koja se stavlјaju u promet u pakovanju namenjenom krajnjem potrošaču, ispunjavaju zahteve kvaliteta:

1) da ne sadrže žive skladišne štetočine i insekte u bilo kom razvojnom obliku;

2) da ne sadrže mrtve insekte ili njihove delove;

3) da ne sadrže ekskremente i dlake glodara.

Podela olјuštenog pirinča u zavisnosti od načina obrade

Član 12.

1. Pirinač se stavlјa u promet, u zavisnosti od načina obrade kao:

1) smeđi ili integralni olјušteni pirinač – pirinač kome je odstranjen samo spolјni omotač;

2) beli olјušteni pirinač – olјušteni pirinač kome je odstranjen spolјni i unutrašnji omotač sa klicom;

3) polirani ili glazirani olјušteni pirinač – beli olјušteni pirinač dodatno obrađen;

4) pretkuvani olјušteni pirinač („parboiled”) – olјušteni pirinač prethodno tretiran klјučalom vodom ili parom, osušen toplim vazduhom, a zatim olјušten;

5) amilopektinski olјušteni pirinač ili slatki beli pirinač – potiče od vrste zrna pirinča (Oryza sativa L. var. glutinosa), mlečno bele boje čiji se skrob sastoji isklјučivo od amilopektina.

Uz naziv proizvoda iz stava 1. ovog člana može se dodati i opis oblika zrna (okrulo, dugo i dr.).

Minimalni zahtevi kvaliteta za olјušteni pirinač

Član 13.

Olјušteni pirinač ispunjava zahteve kvaliteta, i to da:

1) miris i ukus nekuvanog i kuvanog pirinča bude svojstven odgovarajućoj vrsti pirinča i da ne sadrži strani miris i ukus;

2) sadrži najviše 15% vlage;

3) kuvanjem, zrna ujednačeno bubre, zadrže oblik i da se ne sleplјuju, osim zrna lomlјenog olјuštenog pirinča i amilopektinskog olјuštenog pirinča.

Minimalni zahtevi kvaliteta pojedinih vrsta pirinča prikazani su u Tabeli 2.

Tabela 2. Minimalni zahtevi kvaliteta pirinča

Zahtevi kvaliteta	Oljušteni – beli i polirani (ili glazirani) pirinač	Smeđi pirinač	Pretkuvani pirinač („parboiled”)
Boja	Bela do žućkasto bela ili sivkasta boja, a glazirani i sjajni izgled	Bež do smeđe boje sa mogućim ostacima omotača koji je zelenkaste ili crvenkaste boje	Žute do tamnožute (ćilibarne) boje
Ukupne primese, najviše, u %	0,11	0,11	0,11
Neoljuštena zrna ili delovi ljuske pirinča, najviše, u %	0,1	-**	0,1
Lomljena zrna pirinča, najviše, u %	7	5	7

„-**” – ne primenjuje se

Amilopektinski i lomlјeni olјušteni pirinač

Član 14.

Miris i ukus, nekuvanog, odnosno kuvanog amilopektinskog olјuštenog i lomlјenog olјuštenog pirinča, treba da budu svojstveni odgovarajućoj vrsti pirinča.

Olјušteni ječam

Član 15.

Olјušteni ječam treba da sadrži najviše 5% lomlјenih zrna.

Pod lomlјenim zrnima olјuštenog ječma podrazumevaju se zrna manja od 2/3 celog zrna olјuštenog ječma.

Ostala olјuštena žita

Član 16.

Olјušteni ovas, olјušteni proso, olјuštena spelta i olјuštena helјda ispunjavaju zahteve kvaliteta:

1) boja, miris i ukus treba da budu svojstveni odgovarajućoj vrsti olјuštenog žita;

2) da sadrže najviše 14,5% vlage;

3) da sadrži najviše 10% lomlјenih i šturih zrna;

4) da sadrže najviše 0,25% neolјuštenih zrna od čega:

(1) najviše 0,1% zrna drugih žita;

(2) najviše 0,15% lјuske i pleve.

Pod lomlјenim zrnima olјuštenog ovsa, olјuštenog prosa, olјuštene spelte i olјuštene helјde, podrazumevaju se zrna manja od 2/3 celog zrna olјuštenog ovsa, olјuštenog prosa, olјuštenog sirka, olјuštene spelte i olјuštene helјde.

3. Žita za industrijsku preradu

Član 17.

Pod žitima za industrijsku preradu smatraju se žita za preradu u mlinske proizvode i za gotove proizvode od žita.

Član 18.

Za industrijsku preradu u mlinske proizvode i za gotove proizvode od žita, pšenica (Triticum aestivum L.), durum pšenica (Triticum durum Desf.), kukuruz (Zea mays L.) i ječam (Hordeum vulgare), osim ječma za pivarsku industriju, pored zahteva iz čl. 7. i 8. ovog pravilnika ispunjavaju i minimalne zahteve kvaliteta navedene u Tabeli 3.

Tabela 3. Minimalni zahtevi kvaliteta za pšenicu, durum pšenicu, kukuruz i ječam za industrijsku preradu u mlinske proizvode i za gotove proizvode od žita

Zahtevi kvaliteta	Pšenica (Triticum aestivum L.)	Durum pšenica (Triticum durum Desf.)	Kukuruz (Zea mays L.)	Ječam (Hordeum vulgare)
A. Najveći sadržaj vlage, u %	14,5	14,5	14,5	14,5
B. Ukupne primese, najviše, u %	12	12	12	12
1. Lomlјena zrna, najviše, u %	5	6	5	5
2. Organske bele primese (primese iz zrnene mase/nečistoća zrna), najviše, u %	7	8,5	5	12
2.1. Organske bele primese osim zrna sa promenjenom bojom, najviše, u %	7	5	5	12
(a) štura zrna, najviše, u %	h	h	-**	h
(b) zrna drugih žita, najviše, u %	h	3	h	5
(v) nagrižena zrna, najviše, u %	h	h	h	h
(g) tamnoklična zrna, najviše, u %	h	h	-**	-**
(d) zrna oštećena sušenjem, najviše, u %	0,50	0,50	2	3
2.2. Zrna sa promenjenom bojom, najviše, u %	-**	3,5	-**	-**
3. Proklijala zrna, najviše, u %	4	4	6	6
4. Crne primese (štetne primese/nečistoće raznovrsnog porekla), najviše, u %	3	4,5*	3	3
Od kojih:
(a) strano seme
– seme koje štetno deluje na zdravlјe lјudi (otrovno), najviše, u %	0,10	0,10	0,10	0,10
– seme koje deluje na boju, miris i ukus žita i proizvoda od žita (neotrovno), najviše, u %	h	h	h	h
(b) oštećena zrna osnovne vrste žita
– zrna oštećena samozagrevanjem ili primenom ekstremnih temperatura tokom sušenja, najviše, u %	0,05	0,05	h	h
– fuzariozna zrna, najviše, u %	h	1,5	h	h
– druga, najviše, u %	h	h	h	h
(v) neorganske primese, najviše u %	h	h	h	h
(g) nečistoće organskog porekla, najviše, u %	h	h	h	h
(d) glavnica raži, najviše, u %	0,05	0,05	-**	-**
(đ) pokvarena zrna, najviše, u %	h	h	-**	-**
(e) primese životinjskog porekla, najviše, u %	h	h	h	h
V. Sadržaj zrna koja su u potpunosti ili delimično izgubila staklavost, najviše, u %	-**	27	-**	-**
G. Najviši sadržaj tanina, kao % suve materije	-**	-**	-**	-**
D. Zapreminska/hektolitarska masa žita, najmanje, u kg/hl	73	78	-**	62
Đ. Sadržaj proteina, najmanje, kao % suve materije	10,5	11,5	-**	-**
E. Broj padanja po Hagbergu, u sekundama	180	220	-**	-**

„x” – analizu je potrebno uraditi, a ukupan sadržaj primesa dat je u tač. 2. i 4. ove tabele

„-*” – od kojih najviše 3% za nečistoće osim zrna zaraženih fuzariozom

„-**” – ne primenjuje se

4. Gotovi proizvodi od žita

Član 19.

Gotovi proizvodi od žita se prema postupku proizvodnje razvrstavaju na:

1) pahulјice od žita;

2) ekspandirani proizvodi od žita;

3) instant pahulјice, korn fleks i srodni proizvodi;

4) instant mlinski proizvodi;

5) musli proizvodi.

Pahulјice od žita se proizvode od žita i drugih sastojaka posebnim postupcima toplotne i mehaničke obrade.

Ekspandirani proizvodi od žita dobijaju se postupkom ekspandiranja žita.

Instant pahulјice, korn fleks i srodni proizvodi proizvode se posebnim tehnološkim postupkom čime se skraćuje vreme pripreme.

Instant mlinski proizvodi su proizvodi dobijeni posebnim postupcima toplotne i mehaničke obrade, promenjenih fizičkih svojstava što skraćuje vreme pripreme ovih proizvoda za lјudsku upotrebu, a mogu se koristiti u dalјoj proizvodnji. Instant mlinski proizvodi ispunjavaju zahteve kvaliteta iz člana 21. ovog pravilnika.

Musli proizvod je pripremlјena mešavina u čijem sastavu mogu biti pahulјice od žita, korn fleks, instant pahulјice, ekspandirani proizvodi od žita, mekinje i srodni proizvodi sa dodatkom suvog voća, jezgrastog voća, jezgara suncokreta i semenke bundeve, čokoladnih i krem proizvoda, šećera i dr. Mogu da budu i povezani u table ili druge oblike.

5. Mlinski proizvodi

Član 20.

Mlinski proizvodi su brašno, prekrupa, griz (krupica), klice za lјudsku upotrebu, brašno za brzo pripremanje jela, griz za brzo pripremanje jela, mekinje za lјudsku upotrebu, namensko brašno i namenski griz.

Zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode

Član 21.

Mlinski proizvodi ispunjavaju zahteve kvaliteta:

1) da ne sadrže žive, odnosno mrtve skladišne štetočine u bilo kom razvojnom obliku ni nečistoće životinjskog porekla;

2) da sadrže najviše 0,05% peska, osim kod brašna od helјde, koje sadrži najviše 0,2%;

3) da sadrže najviše 15% vlage;

4) da su boja, miris i ukus svojstveni odgovarajućoj vrsti mlinskog proizvoda i da ne sadrže strani miris i ukus.

Mlinski proizvodi od pšenice

Član 22.

Mlinski proizvodi koji se proizvode kruplјenjem, mlevenjem i razvrstavanjem zrna i delova zrna pšenice (Triticum aestivum) stavlјaju se u promet kao:

1) pšenični griz (krupica) tip „400”;

2) pšenično ekstra belo brašno tip „400”;

3) pšenično belo brašno tip „500”;

4) pšenično polubelo brašno tip „700”;

5) pšenično polubelo brašno tip „850”;

6) pšenično crno brašno tip „1100”;

7) integralno (graham) pšenično brašno (pšenično brašno od celog zrna);

8) integralna pšenična prekrupa (pšenična prekrupa od celog zrna);

9) pšenične klice;

10) pšenične mekinje za lјudsku upotrebu;

11) namensko brašno;

12) ostale vrste brašna, sa navođenjem tipa brašna.

Mlinski proizvodi od durum pšenice

Član 23.

Mlinski proizvodi koji se dobijaju kruplјenjem, mlevenjem i razvrstavanjem zrna i delova zrna durum pšenice (Triticum durum) stavlјaju se u promet kao:

1) pšenično durum brašno;

2) pšenični durum griz (krupica);

3) pšenične durum klice.

Zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od pšenice i durum pšenice

Član 24.

Minimalni zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od pšenice i durum pšenice prikazani su u Tabeli 4.

Tabela 4. Minimalni zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od pšenice i durum pšenice

Proizvod	Sadržaj pepela, računato na suvu materiju, najviše, u %	Kiselinski stepen, najviše	Specifični parametri kvaliteta
Pšenični griz (krupica) tip „400”	0,45	2,5	udeo čestica krupice većih od 200 mikrometara, najmanje 80%
Pšenično ekstra belo brašno tip „400”	0,45	2,5	–
Pšenično belo brašno tip „500”	od 0,46 do 0,60	3	–
Pšenično polubelo brašno tip „700”	od 0,61 do 0,85	3,2	–
Pšenično polubelo brašno tip „850”	od 0,86 do 1,00	3,2	–
Pšenično crno brašno tip „1100”	od 1,05 do 1,15	3,5	–
Integralno (graham) pšenično brašno	2,2	4,0	–
Integralna pšenična prekrupa	2,2	4,0	–
Pšenične klice	5	40 u 100 g masti	– sadržaj proteina, najmanje 25 %, računato na suvu materiju (N x 6,25); – sadržaj masti, najmanje 8% računato na suvu materiju
Pšenične mekinje za lјudsku upotrebu	7	8	–
Pšenično durum Brašno	2	3,5	–
Pšenični durum griz (krupica)	1	3,2	– sadržaj vlažnog glutena, najmanje 26%; – udeo čestica krupice većih od 250 mikrometara, najmanje 85%

Mlinski proizvodi od raži i tritikalea

Član 25.

Mlinski proizvodi od raži i tritikalea dobijaju se mlevenjem raži ili tritikalea i stavlјaju se u promet kao:

1) ražena prekrupa;

2) prekrupa od tritikalea;

3) raženo brašno tip „750”;

4) brašno od tritikalea tip „750”;

5) raženo brašno tip „950”;

6) brašno od tritikalea tip „950”;

7) integralno raženo brašno (raženo brašno od celog zrna);

8) integralno brašno od tritikalea (brašno od tritikalea od celog zrna);

9) ostali mlinski proizvodi od raži i tritikalea.

Zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od raži i tritikalea

Član 26.

Minimalni zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od raži i tritikalea prikazani su u Tabeli 5.

Tabela 5. Minimalni zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od raži i tritikalea

Proizvod	Sadržaj pepela, računato na suvu materiju, najviše, u %	Kiselinski stepen, najviše
Ražena prekrupa i prekrupa od tritikalea	2	5
Raženo brašno tip „750” i brašno od tritikalea tip „750”	od 0,7 do 0,8	3,5
Raženo brašno tip „950” i brašno od tritikalea tip „950”	od 0,9 do 1,0	4
Integralno raženo brašno i integralno brašno od tritikalea	od 1,1 do 2	5

Mlinski proizvodi od kukuruza

Član 27.

Mlinski proizvodi od kukuruza dobijaju se kruplјenjem i suvim postupkom mlevenja kukuruza i stavlјaju se u promet kao:

1) kukuruzna prekrupa;

2) kukuruzni griz (krupica);

3) kukuruzno brašno;

4) ostali mlinski proizvodi od kukuruza.

Zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od kukuruza

Član 28.

Zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od kukuruza prikazani su u Tabeli 6.

Tabela 6. Zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od kukuruza

Proizvod	Sadržaj masti, računato na suvu materiju, najviše, u %	Kiselinski stepen, najviše
Kukuruzna prekrupa	4	3
Kukuruzni griz (krupica)	1,5	3
Kukuruzno brašno	3	4

Mlinski proizvodi od helјde

Član 29.

Mlinski proizvodi od helјde dobija se mlevenjem helјde i stavlјaju se u promet kao:

1) helјdino brašno;

2) ostali mlinski proizvodi od helјde.

Mlinski proizvodi od helјde ispunjavaju zahteve kvaliteta:

1) sadržaj pepela računat na suvu materiju najviše 2,5%;

2) kiselinski stepen najviše 4.

Mlinski proizvodi od drugih žita

Član 30.

Mlinski proizvodi od drugih žita dobijaju se mlevenjem olјuštenih žita (ovsa, ječma, prosa) i stavlјaju se u promet kao:

1) brašno od ovsa;

2) brašno od ječma;

3) brašno od prosa.

Zahtevi kvaliteta za mlinske proizvode od drugih žita

Član 31.

Mlinski proizvodi od drugih žita ispunjavaju zahteve kvaliteta:

1) sadržaj pepela, izražen na suvu materiju, najviše 3,5% za brašno od ovsa i brašno od prosa, a 2,5% za brašno od ječma;

2) kiselinski stepen najviše 3,5 za brašno od prosa;

3) kiselinski stepen najviše 4,5 za brašno od ovsa i ječma.

Dodatni zahtevi za namensko brašno

Član 32.

Namensko brašno je mlinski proizvod sa posebnim karakteristikama, koji je po kvalitetu prilagođen specifičnim zahtevima za određene vrste pekarskih proizvoda, gotovih smeša za pekarske i druge proizvode, za testa i proizvode od testa, kao i za testenine.

Namensko brašno treba da ima naznačenu namenu za koju je predviđeno.

Namena je definisana sa najmanje dva parametra kvaliteta koji, pored podataka navedenih u deklaraciji iz člana 5. ovog pravilnika, treba da sadrže i ove podatke proizvoda.

6. Pekarski proizvodi

Član 33.

Pekarski proizvodi se, prema vrsti upotreblјenih sastojaka, masi i postupku proizvodnje, razvrstavaju u sledeće grupe:

1) hleb;

2) pecivo;

3) ostali pekarski proizvodi.

Senzorska svojstva pekarskih proizvoda

Član 34.

Pekarski proizvodi stavlјaju se u promet ako:

1) su izgled, miris i ukus svojstveni odgovarajućoj vrsti pekarskih proizvoda i ne treba da imaju strani miris i ukus;

2) kora nije odvojena od sredine;

3) nema vodenaste ili slaninaste slojeve sredine;

4) nema grudvice brašna ili soli u sredini;

5) su dovolјno pečeni;

6) ne sadrže primese koje nisu karakteristične za tu vrstu proizvoda.

Hleb

Član 35.

Hleb je pekarski proizvod proizveden mešenjem, oblikovanjem, vrenjem, odnosno fermentacijom i pečenjem testa umešenog od mlinskih proizvoda, vode, sa ili bez pekarskog kvasca ili drugih sastojaka za narastanje, kuhinjske soli i drugih sirovina, kao i od mešavina za pekarske proizvode i vode.

Prema vrsti upotreblјenih sastojaka, hleb se razvrstava kao:

1) pšenični hleb;

2) hleb od drugih vrsta žita;

3) mešani hleb;

4) specijalne vrste hleba.

Pšenični hleb

Član 36.

Pšenični hleb se proizvodi od pšeničnog brašna, a u promet se stavlјa kao:

1) pšenični beli hleb, proizveden od pšeničnog brašna sa količinom pepela najviše do 0,60% računato na suvu materiju;

2) pšenični polubeli hleb, proizveden od pšeničnog brašna sa količinom pepela od 0,61% do 1% računato na suvu materiju;

3) pšenični crni hleb, proizveden od pšeničnog brašna sa količinom pepela višom od 1,05% računato na suvu materiju;

4) pšenični integralni hleb, proizveden od pšeničnog brašna ili integralne pšenične prekrupe.

Pšenični hleb sadrži najmanje 90% pšeničnog brašna, od ukupno upotreblјene količine brašna za proizvodnju istog, osim pšeničnog integralnog hleba koji sadrži najmanje 80% pšeničnog integralnog brašna ili integralne pšenične prekrupe od ukupno upotreblјene količine brašna.

Speltin hleb, proizvodi se od najmanje 70% speltinog brašna ili drugih mlinskih proizvoda od spelte ili integralnog speltinog brašna, računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna.

Hleb od drugih vrsta žita

Član 37.

Hleb proizveden od drugih vrsta žita u promet se stavlјa pod nazivom koji odgovara vrsti upotreblјenog žita za njegovu proizvodnju, kao raženi, kukuruzni, helјdin i dr.

Raženi hleb se proizvodi od najmanje 70% raženog brašna različitih tipova, računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna, a razvrstava se na:

1) raženi hleb;

2) raženi integralni hleb, proizveden od integralnog raženog brašna ili ražene prekrupe.

Kukuruzni hleb se proizvodi od najmanje 60% kukuruznog brašna ili drugih mlinskih proizvoda od kukuruza, računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna.

Helјdin hleb se proizvodi od najmanje 30% helјdinog brašna, računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna.

Mešani hleb

Član 38.

Mešani hleb se proizvodi od mešavine dve ili više vrsta brašna različitih žita, prekrupe, pahulјica i drugih sastojaka.

Mešani hleb se razvrstava i stavlјa u promet kao:

1) mešani pšenični hleb, ako sadrži najmanje 51% m/m pšeničnog brašna ili pšeničnih pahulјica računato na ukupnu količinu brašna;

2) mešani raženi hleb, ako sadrži najmanje 30% m/m raženog brašna ili raženih pahulјica računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna;

3) mešani kukuruzni hleb, ako sadrži najmanje 20% m/m kukuruznog brašna ili drugih mlinskih proizvoda od kukuruza računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna;

4) mešani ječmeni hleb, ako sadrži najmanje 15% m/m ječmenog brašna ili ječmenih pahulјica računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna;

5) mešani helјdin hleb, ako sadrži najmanje 15% m/m brašna ili drugih mlinskih proizvoda od helјde, računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna;

6) mešani ovseni hleb, ako sadrži najmanje 15% m/m ovsenog brašna ili ovsenih pahulјica računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna;

7) mešani hleb od prosa, ako sadrži najmanje 15% m/m prosenog brašna ili drugih mlinskih proizvoda od prosa računato na ukupnu količinu brašna;

8) mešani hleb od spelte, ako sadrži najmanje 30% m/m speltinog brašna ili speltinih pahulјica računato na ukupno upotreblјenu količinu brašna;

9) mešani hleb od celog zrna, ako sadrži najmanje 20% m/m različitih vrsta integralnih brašna ili prekrupe, računato na ukupnu količinu brašna;

10) mešani hleb od više vrsta brašna od različitih žita, ako sadrži najmanje tri vrste brašna od različitih žita.

Mešani hleb iz stava 2. tačka 10) ovog člana, u promet se stavlјa pod nazivom „Mešani hleb od…” iza čega se navode nazivi upotreblјenih vrsta brašna, po opadajućem redosledu, a na osnovu mase upotreblјenih sirovina. Ako je mešani hleb proizveden od četiri ili više vrsta brašna, upotreblјene vrste brašna u nazivu proizvoda mogu se zameniti navođenjem broja vrsta upotreblјenog brašna.

Specijalne vrste hleba

Član 39.

Specijalne vrste hleba su proizvodi karakterističnih svojstava koja potiču od dodatih sastojaka i posebnih tehnoloških postupaka proizvodnje.

Prema vrsti upotreblјenih sastojaka, specijalne vrste hleba se razvrstavaju i stavlјaju u promet kao:

1) „mlečni hleb”, ako je najmanje 50% potrebne količine vode za zames, zamenjeno mlekom ili ekvivalentnom količinom mleka u prahu;

2) „hleb sa…”, iza čega se navodi naziv dodatog/dodatih sastojka. Ako je dodato više vrsta suvog voća ili povrća, začina i drugog, upotreblјene vrste voća, povrća, začina i dr. u nazivu se mogu zameniti navođem „sa suvim voćem”, „sa povrćem”, „sa začinima” i dr.;

3) „hleb produžene svežine”, ako ima rok trajanja najmanje pet dana;

4) „tost”, hleb produžene svežine pripremlјen od osnovnih i drugih sastojaka, narezan i zapakovan;

5) ostale vrste specijalnog hleba, sa ili bez dodataka.

Opšti zahtevi kvaliteta za hleb

Član 40.

Sadržaj vlage u sredini belog i polubelog pšeničnog hleba, najviše do 46%.

Sadržaj vlage u sredini pšeničnog crnog hleba i pšeničnog integralnog hleba, najviše do 47%.

Sadržaj vlage u sredini mešanih vrsta hleba iznosi najviše do 50%, osim za hleb od drugih žita i specijalne vrste hleba.

Pecivo

Član 41.

Pecivo je pekarski proizvod proizveden po postupku iz člana 35. stav 1. ovoga pravilnika, pri čemu masa pojedinačnog proizvoda nije veća od 250 g.

Odredbe člana od 34. do 38. ovog pravilnika shodno se primenjuju i na peciva.

Opšti zahtevi kvaliteta za pecivo

Član 42.

Sadržaj vlage za pecivo, osim za peciva posebnih vrsta, iznosi najviše do:

1) 40% za pecivo mase do 50 g;

2) 43% za pecivo mase od 50 g do 150 g;

3) 45% za pecivo od 150 g do 250 g.

Ostali pekarski proizvodi

Član 43.

Ostali pekarski proizvodi su proizvodi dobijeni posebnim tehnološkim postupkom od testa umešenog od mlinskih proizvoda, vode, sa ili bez pekarskog kvasca ili drugih sastojaka za narastanje, kuhinjske soli i drugih sirovina, kao i od namenskih mešavina za određene pekarske proizvode i vode, sa ili bez punjenja, pri čemu količina punjenja mora biti tolika da proizvodu daje specifična svojstva u pogledu ukusa i/ili mirisa.

Prema vrsti upotreblјenih sastojaka i načinu izrade, ostali pekarski proizvodi razvrstavaju se i stavlјaju u promet kao:

1) punjeno pecivo;

2) burek;

3) pita;

4) štrudla;

5) pecivo od lisnatog testa i kvasnog (fermentisanog) lisnatog testa;

6) krofna;

7) mekika;

8) đevrek i pereca;

9) drugi pekarski proizvodi.

Punjeno pecivo je proizvod koji pored testa sadrži i slatko ili slano punjenje, sa ili bez posipa.

Punjeno pecivo u promet se stavlјa pod nazivom „pecivo sa…” iza čega se navodi naziv punjenja.

Burek je pekarski proizvod dobijen od razvučenog testa i masnoće, sa ili bez dodataka. Ukoliko se proizvodi sa dodacima, treba da sadrži najmanje 20% slatkog ili slanog nadeva, računato na masu gotovog proizvoda.

Pita je pekarski proizvod dobijen od lisnatog ili razvučenog testa ili sušenih kora, sa slatkim ili slanim nadevom, sa ili bez posipa.

Štrudla je pekarski proizvod dobijen od lisnatog i kvasnog (fermentisanog) testa, sa slatkim ili slanim nadevom, sa ili bez posipa.

Pecivo od lisnatog testa je pekarski proizvod dobijen od lisnatog testa uz dodatak bilјne ili životinjske masnoće, sa ili bez punjenja i posipa.

Krofna je pekarski proizvodi dobijen prženjem kvasnog (fermentisanog) testa, dobijenog mešenjem brašna, mleka, jaja, masnoće, šećera i drugih sastojaka, na rafinisanom ulјu ili bilјnoj/životinjskoj masnoći. Krofna može biti punjena marmeladom ili drugim slatkim nadevima, sa ili bez posipa ili preliva.

Mekika je pekarski proizvod dobijen prženjem kvasnog (fermentisanog) testa, dobijenog mešenjem brašna, vode, soli i drugih sastojaka, na rafinisanom ulјu ili bilјnoj/životinjskoj masnoći. Mekika mogu biti punjena slatkim ili slanim nadevom, sa ili bez posipa ili preliva.

Đevrek i pereca su pekarski proizvodi dobijeni od kvasnog (fermentisanog) testa, koje se pre pečenja može staviti u alkalni rastvor. Đevrek i pereca mogu biti sa ili bez posipa.

Vrste pekarskih proizvoda prema stepenu finalizacije

Član 44.

U zavisnosti od stepena finalizacije pekarski proizvodi se proizvode kao:

1) gotovi pekarski proizvodi;

2) polupečeni pekarski proizvodi;

3) smrznuti pekarski proizvodi;

4) sušeni pekarski proizvodi.

Gotovi pekarski proizvodi (pečeni, kuvani ili na drugi način pripremlјeni) su pekarski proizvodi koji su termičkom obradom dovedeni u stanje u kojem se mogu konzumirati.

Polupečeni pekarski proizvodi su pekarski proizvodi koji su termičkom obradom dovedeni u stabilno skladišno stanje, a naknadnom termičkom obradom treba da se dovedu u stanje u kojem se mogu konzumirati.

Smrznuti pekarski proizvodi dobijaju se zamrzavanjem gotovih ili polupečenih pekarskih proizvoda i čuvaju se u smrznutom stanju.

Sušeni pekarski proizvodi su pekarski proizvodi osušeni do sadržaja vlage koji obezbeđuje stabilno skladištenje proizvoda u propisanom roku.

Podela sušenih pekarskih proizvoda

Član 45.

Sušeni pekarski proizvodi se razvrstavaju i stavlјaju se u promet pod sledećim nazivom:

1) sušene kore;

2) dvopek;

3) hlebne mrvice;

4) drugi sušeni pekarski proizvodi.

Sušene kore su pekarski proizvodi dobijeni sušenjem istanjenog testa do sadržaja vlage koji obezbeđuje dalјu obradu uz postizanje trajnosti od najmanje pet dana na temperaturi od 0 °C do 4 °C. Sušene kore mogu da sadrže najviše 30% vlage.

Dvopek je pekarski proizvod dobijen sušenjem gotovog, prethodno isečenog, hleba ili peciva do sadržaja vlage koji omogućava očuvanje njihove održivosti od najmanje mesec dana. Dvopek sadrži najviše 7% vlage.

Hlebne mrvice su pekarski proizvodi dobijeni mlevenjem osušenog hleba. Hlebne mrvice sadrže najviše 10% vlage. Stepen kiselosti hlebnih mrvica treba da bude najviše 4.

Sušeni pekarski proizvodi stavlјaju se u promet u pakovanjima namenjenim krajnjem potrošaču.

7. Gotove smeše za pekarske i druge proizvode

Član 46.

Gotove smeše za pekarske i druge proizvode, u promet se stavlјaju kao:

1) gotova smeša za pekarske i druge proizvode;

2) koncentrat za pekarske i druge proizvode.

8. Testo i proizvodi od testa

Testo

Član 47.

Testo je pekarski poluproizvod dobijen odgovarajućim tehnološkim postupcima od brašna i drugih sastojaka, kod koga nije sproveden postupak termičke obrade i koji je odgovarajućim postupkom doveden u stanje u kom se pri određenim uslovima može skladištiti u toku određenog vremena.

Podela testa prema sastavu

Član 48.

Testo se prema sastavu razvrstava i stavlјa u promet kao:

1) lisnato testo;

2) kvasno (fermentisano) lisnato testo;

3) kvasno (fermentisano) testo;

4) razvučeno testo;

5) krompirovo testo;

6) ostale vrste testa.

Lisnato testo je proizvod od brašna, vode ili druge tečnosti (mleko, surutka i dr.), masnoće i drugih sastojaka. Lisnato testo sadrži najmanje 20% masnoće računato na količinu upotreblјenog brašna.

Kvasno (fermentisano) lisnato testo je proizvod od brašna, vode ili druge tečnosti (mleko, surutka i dr.), masnoće, kvasca ili drugih sredstava za fermentaciju i drugih sastojaka. Kvasno (fermentisano) lisnato testo sadrži najmanje 15% masnoće računato na količinu upotreblјenog brašna.

Kvasno (fermentisano) testo je proizvod od brašna, vode ili druge tečnosti (mleko, surutka i dr.), kvasca ili drugih sredstava za fermentaciju i drugih sastojaka.

Razvučeno testo je proizvod od brašna, vode ili druge tečnosti (mleko, surutka i dr.) i dodatnih sastojaka, izvučeno u tanke slojeve.

Krompirovo testo je proizvod od brašna žita, krompira ili krompirovog brašna, krompirovih pahulјica, vode ili druge ili druge tečnosti (mleko, surutka i dr.) i dodatnih sastojaka.

Ostale vrste testa su proizvodi od mlinskih ili drugih proizvoda od žita, vode ili druge tečnosti (mleko, surutka i dr.) i drugih sastojaka.

Za ostale vrste testa naziv testa se određuje prema sastojku koji preovladava u testu.

Podela testa prema stepenu finalizacije

Član 49.

Testo se prema stepenu finalizacije razvrstava i stavlјa u promet kao:

1) nepečeno testo;

2) brzo smrznuto testo;

3) sušeno testo;

4) pečeno testo.

Brzo smrznuto testo je testo koje je brzo smrznuto primenom niskih temperatura ispod – 25 °C.

Brzo smrznuta testa namenjena krajnjem potrošaču, u promet se stavlјaju u pakovanjima namenjena krajnjem potrošaču.

Proizvodi od testa

Član 50.

Proizvodi od testa se po načinu obrade razvrstavaju i stavlјaju u promet pod nazivom:

1) brzo smrznuti proizvodi od testa;

2) nepečeni proizvodi od testa;

3) polupečeni proizvodi od testa.

Proizvodi od testa mogu biti sa ili bez nadeva, odnosno posipa.

Ako je proizvod od testa sa nadevom, naziv proizvoda sadrži i naziv upotreblјenog nadeva.

Proizvodi iz stava 1. ovog člana namenjeni krajnjem potrošaču, stavlјaju se u promet upakovani.

9. Testenina

Član 51.

Osnovni sastojci u proizvodnji testenina su griz (krupica) i brašno proizvedeno od pšenice (Triticum aestivum L.) i durum pšenice (Triticum durum).

Kao drugi sastojci za proizvodnju testenina mogu se koristiti mlinski proizvodi od kukuruza, pirinča, raži, ovsa, ječma, helјde i drugih, skrobom bogatih kultura.

U proizvodnji testenina, radi pobolјšanja senzorskih, tehnoloških ili nutritivnih svojstava proizvoda, mogu se dodavati i drugi sastojci.

Podela testenina

Član 52.

Testenina se u promet stavlјaju u svežem stanju, osušene i kao instant proizvod.

U zavisnosti od sastava i načina obrade, testenina se u promet stavlјa pod nazivom:

1) testenina;

2) durum testenina i testenina sa durumom;

3) testenina od drugih sastojaka;

4) testenina sa jajima;

5) domaća testenina;

6) testenina sa dodacima;

7) integralna testenina.

Minimalni zahtevi kvaliteta za testeninu

Član 53.

Testenina ispunjava zahteve kvaliteta:

1) da izgled, ukus, miris i tekstura svojstveni testenini u stanju u kom se stavlјa u promet i u stanju pripremlјenom za konzumiranje;

2) da je sadržaj vlage sveže testenine najviše do 30%, osim za testeninu proizvedenu sa krompirovim brašnom;

3) da je sadržaj vlage sušene testenine najviše do 13,5%.

Durum testenina i testenina sa durumom

Član 54.

Durum testenina je proizvod koji se dobija od griza (krupice) durum pšenice (Triticum durum) u količini od najmanje 70%, sa dodatkom vode. U proizvodnji durum testenina može da se koristiti najviše do 30% mlinskih proizvoda drugih žita.

Testenina sa durumom je proizvod koji sadrži najmanje 30% griza (krupice) durum pšenice (Triticum durum).

Testenina od drugih sastojaka

Član 55.

Testenina od drugih sastojaka je proizvod koji sadrži najmanje 30% mlinskih, odnosno skrobnih proizvoda drugih žita, odnosno drugih skrobom bogatih proizvoda.

U zavisnosti od sastojka koji je upotreblјen za proizvodnju testenine od drugih sastojaka, ona se u promet stavlјa pod nazivom koji, uz reč „testenina” treba da sadrži i naziv upotreblјenih sastojaka (pirinčana testenina, testenina od helјde i dr.).

Testenina sa jajima

Član 56.

Testenina sa jajima je proizvod u čijoj proizvodnji je upotreblјeno najmanje 124 g melanža od jaja, i/ili najmanje 31 g jaja u prahu računato na suvu materiju jaja po kilogramu mlinskih proizvoda, odnosno drugih skrobom bogatih sirovina.

Domaća testenina

Član 57.

Domaća testenina je proizvod u čijoj proizvodnji je upotreblјeno najmanje 372 g melanža od jaja, računato na kilogram mlinskih proizvoda.

Testenina sa dodacima

Član 58.

Testenina sa dodacima može da sadrži i druge sastojke.

Testenina sa dodacima u promet se stavlјa pod nazivom „testenina sa…” iza čega se navodi naziv upotreblјenog dodatka.

Integralna testenina

Član 59.

Integralna testenina sadrži najmanje 10% brašna od celog zrna, računato na griz (krupicu).

Integralna durum testenina sadrži najmanje 10% brašna od celog zrna, računato na durum krupicu.

Punjena testenina

Član 60.

Testenine iz člana 52. ovog pravilnika mogu se stavlјati u promet i kao punjene.

10. Instant rezanci

Minimalni zahtevi kvaliteta za instant rezance

Član 60a

Instant rezanci treba da ispunjavaju sledeće zahteve kvaliteta, i to da:

1) su ukus, miris i boja karakteristični za proizvod, bez prisustva stranih primesa;

2) je sadržaj vlage najviše 10% u prženim instant nudlama, odnosno najviše 14% u neprženim;

3) je kiselinski broj kod prženih nudli maksimalno 2 mg KOH/g ulјa.

Instant rezanci mogu se stavlјati u promet i kao instant nudle, a naziv se dodatno može dopuniti informacijom o dodatim sastojcima, kao i načinu proizvodnje.

Metode ispitivanja kvaliteta

Član 61.

Usaglašenost proizvoda sa zahtevima kvaliteta propisanim ovim pravilnikom, utvrđuje se metodama ispitivanja koje su utvrđene u srpskim standardima datim u Prilogu – Spisak srpskih standarda u kojima se utvrđuju metode za proveru kvaliteta žita, mlinskih proizvoda i testenina, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, kao i drugim validiranim i međunarodno priznatim metodama.

Pored metoda propisanih ovim pravilnikom, parametri kvaliteta mogu se određivati merilima, u skladu sa propisima kojima se uređuje metrologija.

III. Završne odredbe

Prestanak važenja ranijeg propisa

Član 62.

Danom početka primene ovog pravilnika prestaju da važe Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa („Službeni list SRJ”, broj 52/95, „Službeni list SCG”, br. 56/03 – dr. pravilnik i 4/04 – dr. pravilnik i „Službeni glasnik RS”, br. 43/13 – dr. pravilnik i 16/16 – dr. pravilnik), čl. 38–41. Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za fine pekarske proizvode, žita za doručak i snek proizvode („Službeni list SCG”, broj 12/05 i „Službeni glasnik RS”, br. 43/13 – dr. pravilnik i 16/16 – dr. pravilnik) i Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za žitarice i njihove proizvode namenjene za industrijsku preradu i pekarski kvasac („Službeni glasnik RS”, broj 63/09), u delu koji se odnosi na žita.

Stupanje na snagu

Član 63.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba čl. 6–11. i čl. 15–61. koje se primenjuju od 1. januara 2018. godine.

Prilog

Spisak srpskih standarda u kojima se utvrđuju metode za proveru kvaliteta žita, mlinskih proizvoda i testenina

RB	Oznaka	Naslov
1.	SRPS EN ISO 24333	Žita i proizvodi od žita – Uzimanje uzoraka
2.	SRPS EN ISO 6540	Kukuruz – Određivanje sadržaja vlage (u mlevenim i celim zrnima)
3.	SRPS EN ISO 712	Žita i proizvodi od žita – Određivanje sadržaja vlage – Referentna metoda
4.	SRPS EN 15948	Žita – Određivanje vlage i proteina celih zrna – Metode bliske infracrvene spektroskopije u celim zrnima
5.	SRPS EN ISO 7971-1	Žita – Određivanje nasipne gustine, poznate kao hektolitarska masa – Deo 1: Referentna metoda
6.	SRPS EN ISO 7971-2	Žita – Određivanje nasipne gustine, poznata kao hektolitarska masa – Deo 2: Metode sledlјivosti za merne instrumente u odnosu na međunarodni etalon instrumenta
7.	SRPS EN ISO 7971-3	Žita – Određivanje nasipne gustine, poznata kao hektolitarska masa – Deo 2: Rutinska metoda
8.	SRPS EN ISO 2171	Žita, mahunjače i sporedni proizvodi – Određivanje sadržaja pepela spalјivanjem
9.	SRPS CEN ISO/TS 16634-2	Prehrambeni proizvodi – Određivanje sadržaja ukupnog azota sagorevanjem u skladu sa Dumasovim principom i izračunavanje sadržaja sirovih proteina – Deo 2: Žita, mahunjače i mleveni proizvodi od žita
10.	SRPS CEN /TS 15465	Žita i proizvodi od žita – Durum pšenica (T. durum Desf.) – Opšta uputstva za instrumentalne metode za merenje boje krupice (griza)
11.	SRPS CEN/TS 15731	Žita i proizvodi od žita – Pšenica (Triticum aestivum L.) – Određivanje alveografskih svojstava testa od brašna za tržište i od brašna proizvedenog laboratorijskim mlevenjem pri podešenoj hidrataciji i metodologije laboratorijskog mlevenja
12.	SRPS EN 15585	Žita i proizvodi od žita – Durum pšenica (T. durum Desf.) – Određivanje procenta polustaklastih zrna i izračunavanje procenta staklastih zrna
13.	SRPS EN 15587	Žita i proizvodi od žita – Određivanje bezaca (ukupnih primesa) u pšenici (Triticum aestivum L.), durum pšenici (T. durum Desf.), raži (Secale cereale L.) i ječmu koji se koristi kao hrana za životinje (Hordeum vulgare L.)
14.	SRPS EN ISO 11052	Brašno i krupica (griz) od durum pšenice – Određivanje sadržaja žutog pigmenta
15.	SRPS EN ISO 11085	Žita, proizvodi na bazi žita i hrana za životinje – Određivanje sadržaja sirove i ukupne masti ekstrakcionom metodom po Randalu (Randall)
16.	SRPS EN ISO 11746	Pirinač – Određivanje biometrijskih karakteristika zrna
17.	SRPS EN ISO 11747	Pirinač – Određivanje otpornosti zrna pirinča na istiskivanje posle kuvanja
18.	SRPS EN ISO 20483	Žita i mahunjače – Određivanje sadržaja azota i izračunavanje sadržaja sirovih proteina – Metoda po Kjeldalu
19.	SRPS EN ISO 21415-1	Pšenica i brašno od pšenice – Sadržaj glutena – Deo 1: Određivanje vlažnog glutena ručnom metodom
20.	SRPS EN ISO 21415-2	Pšenica i brašno od pšenice – Sadržaj glutena – Deo 2: Određivanje vlažnog glutena mehaničkim načinima
21.	SRPS EN ISO 21415-3	Pšenica i brašno od pšenice – Sadržaj glutena – Deo 3: Određivanje suvog glutena iz vlažnog glutena metodom sušenja u sušnici
22.	SRPS EN ISO 21415-4	Pšenica i brašno od pšenice – Sadržaj glutena – Deo 4: Određivanje suvog glutena iz vlažnog glutena metodom brzog sušenja
23.	SRPS EN ISO 27971	Žita i proizvodi od žita – Pšenica (Triticum aestivum L. ) – Određivanje alveografskih svojstava testa od brašna za tržište i od brašna proizvedenog laboratorijskim mlevenjem pri stalnoj hidrataciji i metodologije laboratorijskog mlevenja
24.	SRPS EN ISO 3093	Pšenica, raž i njihova brašna, durum pšenica i griz od durum pšenice – Određivanje broja padanja prema Hagberg – Pertenu
25.	SRPS EN ISO 520	Žita i mahunjače – Određivanje mase 1000 zrna
26.	SRPS EN ISO 5529	Pšenica – Određivanje indeksa sedimentacije – Test po Zeleniju (Zelenu)
27.	SRPS EN ISO 6647-1	Pirinač – Određivanje sadržaja amiloze – Deo 1: Referentna metoda
28.	SRPS EN ISO 6647-2	Pirinač – Određivanje sadržaja amiloze – Deo 2: Rutinske metode
29.	SRPS ISO 11050	Pšenično brašno i krupica (griz) od durum pšenice – Određivanje nečistoća životinjskog porekla
30.	SRPS ISO 14864	Pirinač – Procena vremena želatiniziranja zrna tokom kuvanja
31.	SRPS ISO 15793	Krupica (griz) od durum pšenice – Određivanje malih frakcija
32.	SRPS ISO 16002	Uskladištena zrna žita i mahunjače – Uputstvo za otkrivanje zagađenja živim beskičmenjacima primenom zamki
33.	SRPS ISO 5223	Laboratorijska sita za žita
34.	SRPS ISO 5530-1	Pšenično brašno – Fizička svojstva testa – Deo 1: Određivanje apsorpcije vode i reoloških svojstava korišćenjem farinografa
35.	SRPS ISO 5530-2	Pšenično brašno – Fizička svojstva testa – Deo 2: Određivanje reoloških svojstava korišćenjem ekstenzografa
36.	SRPS ISO 5530-3	Pšenično brašno – Fizička svojstva testa – Deo 3: Određivanje apsorpcije vode i reoloških svojstava korišćenjem valorigrafa
37.	SRPS ISO 6639-1	Žita i mahunjače – Određivanje zagađenja skrivenim insektima – Deo 1: Opšti principi
38.	SRPS ISO 6639-2	Žita i mahunjače – Određivanje zagađenja skrivenim insektima – Deo 2: Uzimanje uzoraka
39.	SRPS ISO 6639-3	Žita i mahunjače – Određivanje zagađenja skrivenim insektima – Deo 3: Referentna metoda
40.	SRPS ISO 6639-4	Žita i mahunjače – Određivanje zagađenja skrivenim insektima – Deo 4: Brze metode
41.	SRPS ISO 6646	Pirinač – Određivanje mogućeg prinosa mlevenja neolјuštenog i olјuštenog pirinča
42.	SRPS ISO 6820	Pšenično i ražano brašno – Opšte uputstvo za uobličavanje testova probnog pečenja
43.	SRPS ISO 711	Žita i proizvodi od žita – Određivanje sadržaja vlage (osnovna referentna metoda)
44.	SRPS ISO 7304	Krupica (griz) od durum pšenice i testenina – Procena kvaliteta kuvanja špageta senzorskom analizom
45.	SRPS ISO 7304-2	Testenina proizvedena od krupice (griza) od durum pšenice – Procena kvaliteta kuvanja senzorskom analizom – Deo 2: Rutinska metoda
46.	SRPS ISO 7305	Proizvodi od mlevenog žita – Određivanje kiselosti masti
47.	SRPS ISO 7973	Žita i mleveni proizvodi od žita – Određivanje viskoznosti brašna – Metoda sa primenom amilografa
48.	SRPS ISO 8981	Pšenica – Identifikacija podvrsta elektroforezom
49.	SRPS ISO 9648	Proso – Određivanje sadržaja tanina
50.	SRPS EN 16378	Žita – Određivanje sadržaja nečistoća u kukuruzu (Zea mays L.) i prosu (Sorghum bicolor L.)