I Opšte odredbe
Član 1
Kvalitet jaja i proizvoda od jaja ispituje se na uzorcima uzetim za ispitivanje po metodama koje su propisane ovim pravilnikom.
Član 2
Pod metodama kojima se ispituje kvalitet jaja i proizvoda od jaja podrazumevaju se:
1) metode uzimanja uzoraka;
2) metode fizičkih i hemijskih analiza.
Metode iz stava 1 tačka 2 ovog člana odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Član 3
Pod metodom uzimanja uzoraka, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se postupak uzimanja uzoraka jaja i proizvoda od jaja čiji se kvalitet ispituje.
Član 4
Pod metodama fizičkih i hemijskih analiza, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se uslovi i postupci za fizičke i hemijske analize jaja i proizvoda od jaja, radi proveravanja njihovih fizičkih svojstava i hemijskog sastava.
Član 5
Reagensi koji se upotrebljavaju za vršenje hemijskih analiza proizvoda od jaja moraju biti analitičke čistoće p.a., a voda mora biti destilovana.
Član 6
U izveštaju o izvršenoj hemijskoj i fizičkoj analizi jaja i proizvoda od jaja moraju biti upisani rezultati koji su utvrđeni primenom fizičkih i hemijskih metoda.
Izveštaj o ispitivanju mora da obuhvati sve podatke neophodne za kompletnu identifikaciju uzoraka.
II Metode uzimanja uzoraka
Član 7
Uzorke jaja i proizvoda od jaja mora uzimati stručno lice.
Član 8
Uzorci jaja i proizvoda od jaja uzimaju se:
1) u proizvodnji – iz proizvodne partije ili dela proizvodne partije;
2) u prometu – iz ambalažnih jedinica.
Član 9
Uzimanje uzoraka u uslovima proizvodnje i prometa mora se vršiti na isti način, tako da za svaku jedinicu proizvoda postoji mogućnost da bude izabrana kao uzorak.
Član 10
Uzorak jaja i proizvoda od jaja mora predstavljati prosečan sastav celokupne količine proizvoda od koje se uzorak uzima.
Član 11
Pod proizvodnom partijom jaja i proizvoda od jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se odgovarajuća količina jaja ili proizvoda od jaja proizvedena pod istim uslovima (a za proizvode od jaja i istom tehnologijom) i upakovana u ambalažne jedinice utvrđene mase, zapremine ili broja, tako da za svaku jedinicu pakovanja jaja ili proizvoda od jaja postoji mogućnost da bude izabrana kao uzorak za ispitivanje.
Član 12
Uzorak jaja i proizvoda od jaja sastoji se od najmanje dva primerka uzeta pojedinačno, koji moraju biti identični po sastavu, približno jednaki po masi ili broju jedinica i uzeti u količini koja je dovoljna da se izvrše potrebna ispitivanja.
Broj uzoraka zavisi od vrste proizvoda, mase, odnosno broja jedinica u ambalažnoj jedinici pakovanja, kao i od proizvedene količine, odnosno pošiljke, a izdvaja se na osnovu tabele M za utvrđivanje broja uzoraka za ispitivanje kvaliteta jaja i proizvoda od jaja.
Tabela M
| Jaja i proizvodi od jaja | Količina od koje se uzima uzorak | Broj uzoraka |
| Jaja u ljusci | – do 2000 pojedinačnih pakovanja | 5 |
| – za svakih daljih 1000 pakovanja još po | 1 | |
| Proizvodi od jaja Tečni, smrznuti i sušeni proizvodi od jaja (melanž, žumance i belance) | – do 1000 kg | 2 |
| – od 1000 do 5000 kg | 4 | |
| – za svakih daljih 1000 kg još po | 1 | |
| Kuvani proizvodi od jaja (kuvana jaja na metar) | Proizvodna partija | |
| – pošiljka do 100 kg | 1 | |
| – od 101 do 500 kg | 3 | |
| – za svakih daljih 100 kg još po | 1 |
Član 13
Najmanje količine uzoraka jaja i proizvoda od jaja koji služe za proveru kvaliteta moraju biti: za jaja u ljusci I, II i III kvaliteta najmanje 500 g, za sušene, ohlađene i smrznute proizvode od jaja najmanje 200 g, a za kuvane proizvode od jaja (jaja na metar) najmanje 200 g.
Član 14
Prilikom uzimanja uzoraka jaja i proizvoda od jaja stručno lice koje uzima uzorak obavezno sačinjava zapisnik u koji unosi sve podatke od značaja za rezultat, i to: mesto, datum i vreme uzimanja uzoraka, uslove čuvanja, vrstu i količinu proizvoda od koga se uzorak uzima, oznaku za identifikaciju uzoraka i količinu uzoraka koji se dostavljaju na ispitivanje.
Zapisnik potpisuje stručno lice i predstavnik organizacije udruženog rada.
Član 15
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku šest meseci od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.
Metode fizičkih i hemijskih analiza
I Metode fizičkih analiza za ispitivanje kvaliteta jaja i proizvoda od jaja
1. Ispitivanje kvaliteta jaja u ljusci
Kvalitet jaja u ljusci utvrđuje se sledećim fizičkim metodama:
– prosvetljavanjem;
– mernim instrumentima;
– organoleptički.
Prosvetljavanjem jaja u ljusci utvrđuje se: oblik, pokretljivost, izgled i položaj žumanca, opšti izgled, odnosno providnost i kompaktnost belanca, prisustvo stranih materija i krvavih mrlja u unutrašnjem sadržaju, kao i prisustvo i razvijenost zametka, veličina vazdušne komore i naprsline ljuske.
Veličina vazdušne komore utvrđuje se u toku prosvetljavanja pomoću mernog instrumenta (metalnog ili plastičnog) sa milimetarskom podelom.
Prosvetljavanje jaja u ljusci vrši se u zamračenoj prostoriji ili mračnoj komori, pomoću ovoskopa (lampe za prosvetljavanje).
Masa jajeta u ljusci i sadržaj jajeta posle odvajanja ljuske utvrđuje se merenjem pomoću precizne vage, sa tačnošću 0,01 g.
Spoljašnji izgled, zaprljanost i deformacija ljuske utvrđuju se organoleptički – adspekcijom.
Opšti izgled, boja i miris sadržaja jajeta u ljusci utvrđuju se lomljenjem ljuske i stavljanjem sadržaja u čist sud ravnog dna i svetle površine – organoleptički.
Procena sadržaja belanca i žumanca obavlja se pri dnevnom svetlu.
Miris tečnog belanca i žumanca ispituje se čulom mirisa. Ako se posumnja da ukus i miris odstupaju od specifičnog kvaliteta, mogu se ispitati probom kuvanja ili probom pečenja:
a) proba kuvanja vrši se na taj način što se u čist sud, bez mirisa, stavi voda za piće, u količini koja je potrebna da cela jaja sa ljuskom (čija se svojstva ispituju) budu potopljena. Sud se poklopi i stavi na termički izvor da se postepeno zagreje do ključanja. Ključanje mora da traje od 5 do 7 minuta za kokošija i ćureća, a od 10 do 20 minuta za jaja gusaka i plovki.
Jaja se vade iz suda, lome i odstranjuje se ljuska. Za vreme odstranjivanja ljuske i posle njenog uklanjanja proverava se miris isparljivih materija koje sa parom izlaze iz sadržaja kuvanog jajeta. Kuvana jaja sa kojih je odstranjena ljuska stavljaju se u čist sud i čistim nožem seku na polovine, a zatim se ponovo procenjuje miris isparljivih materija. Ukus kuvanog žumanca i belanca procenjuje se čulom ukusa. Miris i ukus ispitivanog jajeta moraju biti karakteristični za kuvano jaje;
b) proba pečenja vrši se na taj način što se u čist sud, bez mirisa (bez dodavanja masnoće) stavi sadržaj jajeta bez ljuske i peče. Tokom pečenja, koje traje dok belance potpuno ne koaguliše usled toplote, odnosno ne pobeli, ispituje se miris jajeta, a posle pečenja procenjuje se i ukus. Miris i ukus ispitivanog jajeta moraju biti karakteristični za pečeno jaje.
2. Ispitivanje kvaliteta proizvoda od jaja
A) Ispitivanje kvaliteta tečnih, hlađenih i smrznutih proizvoda od jaja
Kvalitet tečnih, hlađenih i smrznutih proizvoda od jaja utvrđuje se sledećim fizičkim metodama:
– mernim instrumentima;
– organoleptički.
Mernim instrumentima utvrđuju se temperatura i masa proizvoda od jaja.
Za merenje temperature proizvoda od jaja mogu se koristiti metalni, alkoholni ili rotacioni termometri i kontaktni električni termometri. Temperatura proizvoda od jaja meri se u središnjem, odnosno najudaljenijem delu proizvoda od spoljašnje površine pakovanja.
Za utvrđivanje mase proizvoda od jaja koristi se precizna vaga, sa tačnošću 0,01 g.
Kvalitet tečnih i hlađenih proizvoda od jaja procenjuje se organoleptički, i to: adspekcijom, čulom mirisa i čulom ukusa posle probe pečenja.
Adspekcijom se utvrđuje: prisustvo stranih primesa (materija), homogenost i boja proizvoda od jaja. Proizvod se stavi u čist i suv sud svetle površine, sa ravnim dnom i proveravaju se njegova svojstva. Istovremeno se čulom mirisa ispituju eventualna odstupanja od mirisa karakterističnog za proizvode od jaja.
Ako se posumnja da ukus i miris odstupaju od specifičnog kvaliteta, ispituju se probom pečenja propisanom u tački b) ove metode. Za ispitivanje ukusa i proveru mirisa probom pečenja može se koristiti isti deo uzorka iz prethodnog stava.
Za utvrđivanje procenta suve materije i procenta masti koriste se metode hemijskih analiza i propisane Pravilnikom o metodama ispitivanja kvaliteta jaja i proizvoda od jaja.
Kvalitet smrznutih proizvoda (melanža, žumanca i belanca) ispituje se istim metodama i postupcima kao i tečni ohlađeni proizvodi, s tim što prethodno moraju da se odmrznu.
Uzorci pasterizovanih smrznutih proizvoda jaja mogu da se odmrzavaju brzim ili sporim postupkom.
Smatra se da je uzorak odmrznut kad je njegova temperatura u središnjem delu od -0,5 do 0oC.
Tečni, ohlađeni i smrznuti uzorci moraju se uzimati u proizvodnji i prometu na način i sredstvima koji neće uticati na menjanje njihovih organoleptičkih i drugih svojstava.
B) Ispitivanje kvaliteta sušenih proizvoda od jaja
Kvalitet sušenih proizvoda od jaja utvrđuje se:
– mernim instrumentima;
– organoleptički.
Mernim instrumentima utvrđuje se masa proizvoda od jaja.
Za utvrđivanje mase sušenih proizvoda od jaja koristi se precizna vaga sa tačnošću 0,01 g.
Kvalitet sušenih proizvoda od jaja procenjuje se organoleptički, i to: adspekcijom, čulom mirisa i probom pečenja.
Sušeni prah se stavi u čist, suv sud, svetle boje, sa ravnim dnom i adspekcijom utvrđuje: boja, prisustvo stranih materija i opšti izgled praha. Istovremeno se čulom mirisa utvrđuje eventualno odstupanje mirisa od specifičnog mirisa proizvoda.
Probom pečenja se, u slučaju sumnje, proverava miris i utvrđuje ukus proizvoda.
Uzorak za probu pečenja priprema se na sledeći način: odmeri se jedan deo sušenog praha celog jajeta i dodaju tri dela vode, ili jedan deo belanca u prahu i sedam delova vode, ili jedan deo žumanca u prahu i 1,25 delova vode. Dobro se homogenizuje i ostavi da stoji 15 minuta, a zatim, bez dodavanja masti ili ulja, peče. Miris uzorka koji se peče ispituje se tokom i posle pečenja, a ukus posle pečenja. Ispitivanje mirisa i ukusa treba ponoviti i posle hlađenja uzorka pri sobnoj temperaturi.
Procent suve materije i procent masti utvrđuju se hemijskim metodama propisanim ovim pravilnikom.
V) Ispitivanje kvaliteta kuvanih proizvoda od jaja
Kvalitet kuvanih proizvoda od jaja utvrđuje se pri dnevnom svetlu, i to:
– mernim instrumentima;
– organoleptički.
Uzorak se stavi u čist sud svetle boje, sa ravnim dnom. Mernim instrumentima utvrđuje se temperatura i masa kuvanih proizvoda od jaja.
Za utvrđivanje temperature i mase koriste se instrumenti.
Uzorci kuvanih proizvoda od jaja procenjuju se organoleptički, i to: adspekcijom, palpacijom, čulom mirisa i čulom ukusa.
Adspekcijom se utvrđuje spoljašnji izgled proizvoda, prisustvo stranih materija na omotaču i ispod omotača (ako ima omotač) i na preseku proizvoda. Boja kuvanog belanca i žumanca utvrđuje se na preseku uzoraka kuvanog proizvoda od jaja.
Palpacijom se utvrđuje konzistencija uzoraka kuvanih proizvoda od jaja. Miris i ukus procenjuju se neposredno posle skidanja omotača i prilikom narezivanja uzoraka kuvanih proizvoda od jaja.
II Metode hemijskih analiza za ispitivanje kvaliteta jaja i proizvoda od jaja
Metodama za ispitivanje kvaliteta proizvoda od jaja određuju se:
1) suva materija, sušenjem;
2) masti (postupak po Weibulu i Stoldtu);
3) slobodne masne kiseline.
1. Određivanje suve materije sušenjem
Princip i postupak
Metoda se zasniva na principu merenja ostatka posle sušenja do konstantne mase.
Za određivanje suve materije sušenjem proizvoda od jaja primenjuju se dva postupka:
a) sušenje na 105oC 0,5oC – za proizvode od jaja kojima nije dodat šećer;
b) sušenje u vakuumu – za proizvode od jaja kojima je dodat šećer.
a) Sušenje na 105oC 0,5oC
Princip
Ovim postupkom određuje se ostatak posle sušenja uzorka na 105oC 0,5oC do konstantne mase.
Aparatura i pribor
Pored uobičajene laboratorijske opreme koriste se i:
1) aluminijumska posudica, prečnika 50 mm;
2) kratki stakleni štapić;
3) sušnica sa automatskom regulacijom temperature na 105oC 0,5oC;
4) kvarcni pesak opran hlorovodoničnom kiselinom i ižaren;
5) eksikator.
Postupak
U osušenu i izmerenu aluminijumsku posudicu odmeri se, sa tačnošću od 0,0001 g, oko 2 g tečnog ili smrznutog uzorka, odnosno oko 5 g sušenog uzorka proizvoda od jaja. Odmerena količina uzorka, zajedno sa posudicom, suši se u sušnici na temperaturi 105oC 0,5oC do konstantne mase.
Uzorak tečnog ili smrznutog proizvoda od jaja suši se na isti način, u aluminijumskoj posudici sa ižarenim peskom i staklenim štapićem.
Izvrše se najmanje dva određivanja na istom uzorku za ispitivanje.
Izračunavanje
Suva materija izražava se kao procent mase uzorka, a izračunava se prema sledećoj formuli:
G2 – G
Suva materija u procentima = ————- “ 100
G0
G1 – G2
Voda u procentima = —————– “ 100
G0
gde je:
G – masa prazne aluminijumske posudice, u g;
G1 – masa aluminijumske posudice sa odvagom, u g;
G2 – masa aluminijumske posudice sa odvagom posle sušenja, u g;
G0 – odvaga, u g.
b) Sušenje u vakuum-sušnici
Princip
Ovim postupkom određuje se suva materija u proizvodima od jaja kojima je dodat šećer, sušenjem uzoraka u vakuum-sušnici pri apsolutnom pritisku koji je manji od 2,2 KPa i pri temperaturi 99oC 1oC.
Aparatura i pribor
Pored uobičajene laboratorijske opreme, koriste se i:
1) vakuum-sušnica sa automatskom regulacijom temperature na 99oC 1oC, opremljenu manometrom;
2) eksikator, koji sadrži sveže aktivisan silikagel, sa odgovarajućim sredstvima za sušenje;
3) metalna posuda za merenje, prečnika 50 mm, otporna na uzorak i uslove ispitivanja;
4) toplo vodeno kupatilo;
5) analitička vaga.
Postupak
U osušenu i izmerenu metalnu posudu odmeri se, sa tačnošću od 0,0001 g oko 5 g tečnog ili smrznutog, odnosno 2 g sušenog uzorka proizvoda od jaja. Sud se stavi na toplo kupatilo da najveći deo vode iz uzorka ispari. Sud sa uzorkom i poklopac koji je skinut sa suda stave se u vakuum-sušnicu da se pri temperaturi od 99oC 1oC i pritisku koji je manji od 2,2 KPa suše oko 5 časova. Zaim se omogući da suv vazduh uđe u sušnicu i da se pritisak izjednači sa atmosferskim pritiskom. Sud se poklopi i prenese u eksikator da se ohladi do sobne temperature, a zatim meri.
Postupak sušenja u vakuum-sušnici ponavlja se u intervalu od dva časa do postizanja konstantne mase.
Izvrše se najmanje dva određivanja na istom uzorku za ispitivanje.
Izračunavanje
Suva materija izražava se kao procent mase uzoraka, a izračunava se prema sledećoj formuli:
G2 – G
Ukupna suva materija u procentima = ————— “ 100
G0
G1 – G2
Voda u procentima = —————- “ 100
G0
gde je:
G – masa prazne metalne posude, u g:
G1 – masa metalne posude sa odvagom, u g;
G2 – masa metalne posude sa odvagom posle sušenja, u g;
G0 – odvaga, u g.
| Procenat suve materije proizvoda od jaja | procenat = ukupne suve materije | – procenat dodatog šećera |
Ponovljivost
Razlika rezultata dva određivanja, koja je izvršio isti analitičar, na istom uzorku, u istoj laboratoriji i u istim uslovima, ne sme biti veća od 0,1 g suve materije na 100 g uzorka.
2. Određivanje masti (postupak po Weibelu i Stoldtu)
Princip i postupak
Uzorak proizvoda od jaja hidrolizuje se hlorovodoničnom kiselinom, a oslobođene masti ekstrahuju se petrol-etrom. Mast se, zatim, ponovo izdvoji i količina izrazi kao procent mase, računato na uzorak.
Metoda se primenjuje za određivanje masti u tečnom, smrznutom i sušenom žumancu i melanžu.
Aparatura i pribor
Pored uobičajene laboratorijske opreme, koriste se i:
1) čaše, zapremine 200 ml;
2) levak, prečnika 12 do 15 cm;
3) sahatno staklo, prečnika 10 cm (2 komada);
4) menzura, zapremine 100 ml (2 komada);
5) filtrir-papir, prečnika 27 cm;
6) vodeno kupatilo ili zatvorenu električnu grejalicu;
7) sušnica sa automatskom regulacijom temperature na 105oC 0,5oC;
8) aparatura za ekstrakciju po Soxhletu ili ekstraktor po Twisselmannu, sa balonom zapremine 250 ml;
9) hvatač kapi;
10) kondenzator po Liebigu.
Postupak
Sa tačnošću od 0,0001 g izmeri se u čaši uzorak od oko 2 g tečnog ili smrznutog žumanca, odnosno oko 3 g tečnog ili smrznutog melanža, odnosno oko 1 g sušenog žumanca ili melanža. Uzorak se zagreva 15 minuta sa 20 ml vode i 10 ml hlorovodonične kiseline u ključalom vodenom kupatilu, uz povremeno mešanje. Zatim se čaša, uz neprestano mešanje staklenim štapićem, zagreva do ključanja na azbestnoj mreži. Čaša se pokrije sahatnim staklom i ostavi da polako ključa dok se sve belančevine ne rastvore (oko 30 minuta). Sahatno staklo se zatim ispere vrelom vodom u čašu i celokupan sadržaj odmah filtrira kroz naborani navlaženi filtrir-papir. Filtrir-papir se ispira vrelom vodom kojom je prethodno ispirana čaša u kojoj se uzorak kuvao, sve dok filtrat daje reakciju na jone hlora.
Posle ispitivanja, kad je voda dobro oceđena, filtrir-papir sa izdvojenom mašću stavi se u čahuru (hilznu), koja se zatim stavi na sahatno staklo ili u čašu u kojoj se uzorak kuvao, i suši 2 sata na temperaturi od 105oC. Osušeni uzorak zajedno sa filtrir-papirom i hilznom direktno se stavi u eksikator Soxhletove aparature, a sahatno staklo ili čaša isperu se petrol-etrom koji se ulije u aparaturu. Aparatura se zatim spoji sa kondenzatorom i prethodno osušenim i izmerenim balonom. Sa gornje strane kondenzatora ulije se pomoću malog levka toliko petrol-etra da njegova ukupna količina ne zauzima više od 3/4 zapremine balona. Balon se zagreva ili direktno na zatvorenoj električnoj grejalici ili na vodenom kupatilu. Jačina zagrevanja podešava se tako da kondenzovane kapi petrol-etra padaju takvom brzinom da se jedva mogu brojati, ali da ne obrazuju neprekidni mlaz. Ekstrakcija treba da traje oko 2 časa. Prekida se u momentu kad se petrol-etar prelije u balon. Petrol-etar iz ekstrakta uklanja se destilacijom na istoj aparaturi samo bez hilzne ili tako što se balon sa ekstraktom masti veže za Liebigov kondenzator i zagreva u vodenom kupatilu. Uzorak se destiliše sve dok se ne ukloni celokupan rastvarač.
Sadržaj u balonu se zatim suši na temperaturi od 105oC do konstantne mase.
Na istom uzorku za ispitivanje izvrše se najmanje dva određivanja.
Izračunavanje
Količina masti izražava se kao procent po masi uzorka, a izračunava se prema sledećoj formuli:
G1 – G2
procent masti = ——————- “ 100
G0
gde je:
G1 – masa balona posle ekstrakcije i sušenja, u g;
G2 – masa praznog balona, u g;
G0 – odmerena količina uzorka, u g.
Ponovljivost
Razlika između rezultata dva određivanja, koja je paralelno ili ubrzo jedno za drugim izvršio isti analitičar na istom uzorku za ispitivanje, u istoj laboratoriji i u istim uslovima, ne sme biti veća od 0,3 g masti na 100 g uzorka.
3. Određivanje slobodnih masnih kiselina
Princip i postupak
Uzorak se ekstrahuje dietil-etrom. Dietil-etar isparava, a ekstrahovani ostatak rastvara se u toluenu. Količina slobodnih masnih kiselina određuje se titracijom pomoću standardnog rastvora natrijum-hidroksida u etanolu, uz prisustvo fenol-ftaleina kao indikatora.
Metoda se koristi za određivanje aciditeta dietil-etarskog ekstrakta (računato kao oleinska kiselina) u sušenom melanžu i sušenim žumancima.
Aparatura i pribor
Pored uobičajene laboratorijske opreme, koriste se i:
1) konusna tikvica (erlenmajer) sa zapušačem;
2) toplo vodeno kupatilo;
3) analitička vaga;
4) sušnica sa termostatom.
Reagensi:
1) toluen: ako nije neutralan titrira se 50 ml toulena sa 0,05 mol/l standardnog rastvora natrijum-hidroksida u etanolu, a zatim koriguje rezultat;
2) fenol-ftalein 1% (m/v) u etanolu;
3) etanolski rastvor natrijum-hidroksida c(NaOH) = 0,05 mol/l: rastvore se komadići metalnog natrijuma zapremine oko 1 ml u 800 ml apsolutnog alkohola (etanola). Titrira se 10 ml ovog rastvora sa 0,1 mol/l rastvora hlorovodonične kiseline, uz fenol-ftalein kao indikator. Izračuna se zapremina etanola potrebna da bi se napravio rastvor 0,05 mol/l. Standardizuje se 0,1 mol/l rastvora hlorovodonične kiseline pre nego što se koristi.
Postupak
U maloj konusnoj tikvici sa zapušačem odmeri se oko 2 g uzorka i doda 30 ml dietil-etra, a potom snažno promućka. Ostavi se dok se sadržaj ne izbistri, a zatim dekantira kroz filtrir-papir u tikvicu. Ekstrakcija se ponovi tri puta, korišćenjem po 20 ml dietil-etra za svaku ekstrakciju. Dietil-etar se ispari na toplom kupatilu, a ekstrakt suši 15 minuta u sušnici na 100oC. Ekstrakt se zatim ohladi, doda 30 ml toluena i 3 do 4 kapi rastvora fenol-ftaleina kao indikatora, a zatim titrira sveže pripremljenim rastvorom natrijum-hidroksida u etanolu. Za kraj titracije uzima se trenutak promene boje.
Na istom uzorku za ispitivanje izvrše se najmanje dva određivanja.
Izračunavanje
Količina slobodnih masnih kiselina (kao oleinska) u uzorku izračunava se formulom:
V1 “ 2,81
——————-
2 m0
gde je:
V1 – zapremina utrošenog standardnog 0,05 mol/l rastvora natrijum-hidroksida u etanolu, u ml;
m0 – masa uzetog uzorka, u g.
Za količinu slobodnih masnih kiselina (izraženo kao oleinska) i iskazanu u odnosu na udeo masti u proizvodu data je formula:
V1 “ 2,81 100
—————— “ —————–
2 m0 % masti
gde su:
| V1 i m0 | – isti kao i za prethodnu formulu; |
| % masti | – procenat masti u proizvodu određen metodom za određivanje masti iz ovog pravilnika. |
Ponovljivost
Razlika rezultata između dva određivanja, koje je paralelno ili ubrzo jedno za drugim izvršio isti analitičar, na istom uzorku za ispitivanje, istom metodom, u istoj laboratoriji i u istim uslovima, ne sme biti veća od 0,3 g slobodnih masnih kiselina na 100 g masti u uzorku.