I. Predmet, područje primene i definicije
1. Opšte odredbe
Predmet
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se pravila o prehrambenim aditivima koji se koriste u hrani, u cilju visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, zaštite potrošača i njihovih interesa, zaštite životne sredine gde je primenljivo, efikasnog funkcionisanja tržišta, kao i poštenog ponašanja u prometu hranom.
Ovim pravilnikom utvrđuju se:
1) Lista prehrambenih aditiva koji su odobreni za upotrebu u hrani i uslovi njihove upotrebe (Prilog 2.);
2) Lista prehrambenih aditiva uključujući nosače koji su odobreni za upotrebu u aditivima, u enzimima za hranu, u aromama i u nutrijentima i uslovi njihove upotrebe (Prilog 3.);
3) način deklarisanja i označavanja prehrambenih aditiva koji se stavljaju u promet kao takvi;
4) specifikacije prehrambenih aditiva.
Prilozi 2. i 3. iz stava 2. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Područje primene
Član 2.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na prehrambene aditive (u daljem tekstu: aditivi).
Ovaj pravilnik ne primenjuje se na sledeće supstance, ukoliko se ne koriste kao aditivi:
1) pomoćna sredstva u proizvodnji hrane;
2) sredstva za zaštitu bilja i biljnih proizvoda;
3) supstance koje se dodaju hrani kao nutrijenti;
4) supstance koje se koriste za preradu vode za ljudsku upotrebu;
5) arome za hranu i za neke sastojke hrane sa aromatičnim svojstvima koji se koriste u hrani i na hrani;
6) enzime za hranu.
Odredbe ovoga pravilnika primenjuju se i na korišćenje aditiva:
1) u posebnoj hrani;
2) za potrebe drukčije od onih obuhvaćenih ovim pravilnikom.
Definicije
Član 3.
U smislu ovog pravilnika primenjuju se pojmovi utvrđeni zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane i zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) prehrambeni aditiv je svaka supstanca koja se, bez obzira na njenu hranljivu vrednost, ne koristi kao hrana, niti predstavlja karakterističan sastojak hrane, ali se iz tehnoloških razloga dodaje hrani u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja, tako da direktno ili indirektno preko svojih međuproizvoda postaje ili može da postane sastojak hrane.
Aditivima se ne smatraju sledeće supstance:
(1) monosaharidi, disaharidi ili oligosaharidi i hrana koja sadrži pomenute supstance koje se koriste zbog njihovog svojstva zaslađivanja;
(2) hrana u osušenom ili koncentrisanom obliku, uključujući arome dodate u procesu proizvodnje složene hrane zbog njihovih aromatičnih svojstava, ukusa ili hranljivih svojstava, kao i sekundarnog efekta bojenja;
(3) supstance koje se koriste za pokrivanje ili oblaganje hrane, koje ne čine sastavni deo hrane i nisu namenjene konzumiranju zajedno sa takvom hranom;
(4) proizvodi koji sadrže pektin, a dobijaju se od osušene pulpe jabuke ili kore citrus voća ili dunja ili iz njihove mešavine dejstvom razblaženih kiselina, a zatim delimičnom neutralizacijom solima natrijuma ili kalijuma (tečni pektin);
(5) baze za gume za žvakanje;
(6) beli ili žuti dekstrin, pečeni ili dekstriniran skrob, skrob modifikovan tretmanom kiselinama ili bazama, izbeljeni skrob, fizički modifikovan skrob i skrob tretiran amilolitičkim enzimima;
(7) amonijum-hlorid;
(8) krvna plazma, jestivi želatin, hidrolizati proteina i njihove soli, proteini mleka i gluten;
(9) aminokiseline i njihove soli koje nemaju tehnološku funkciju, izuzev glutaminske kiseline, glicina, cisteina i cistina i njihovih soli;
(10) kazeinati i kazein;
(11) inulin;
2) pomoćno sredstvo u proizvodnji hrane je svaka supstanca koja:
(1) se sama po sebi ne koristi kao hrana;
(2) se namerno koristi u procesu prerade sirovina, hrane ili njihovih sastojaka u svrhu zadovoljenja određenih tehnoloških potreba tokom proizvodnje, obrade ili prerade;
(3) može imati za posledicu nenamernu, ali tehnološki neizbežnu prisutnost ostataka te supstance ili njenih derivata u gotovom proizvodu, pod uslovom da njihova prisutnost ne predstavlja opasnost po zdravlje, kao i da nema tehnološki efekat u gotovom proizvodu.
3) funkcionalna klasa označava jednu od kategorija aditiva definisanih u Prilogu 1. ovog pravilnika zasnovana na tehnološkoj funkciji koju aditiv ima u hrani;
4) neprerađena hrana je hrana koja nije podvrgnuta bilo kakvoj obradi koja dovodi do bitne promene njenog prvobitnog stanja (pri čemu ona može biti izdeljena, sečena, odkoštena, usitnjena, odvojena od kože ili kore, mlevena, rezana, očišćena, duboko zamrznuta, zamrznuta, ohlađena, mlevena u mlinu, oljuštena, upakovana, raspakovana i sl.)
5) hrana bez dodatog šećera označava hranu koja ne sadrži:
(1) dodate monosaharide ili disaharide;
(2) dodatu hranu koja sadrži monosaharide ili disaharide, koja se koristi zbog njenih svojstava zaslađivanja.
6) hrana sa smanjenom energetskom vrednošću je hrana čija je energetska vrednost umanjena za najmanje 30% u poređenju sa izvornom hranom ili sličnim proizvodom;
7) stoni zaslađivač je proizvod koji sadrži zaslađivače dozvoljene za upotrebu, a može sadržati i druge aditive i/ili sastojke hrane i koji je namenjen prodaji krajnjem potrošaču kao zamena za šećere;
8) quantum satis znači da maksimalno dozvoljena količina aditiva nije propisana, ali se aditiv upotrebljava u skladu sa principima dobre proizvođačke prakse u količini koja nije veća od potrebne da se postigne željeni tehnološki efekat pri čemu aditiv ne menja prirodu, sastav i kvalitet proizvoda na način na koji bi doveo potrošača u zabludu.
II. Liste odobrenih aditiva
Liste aditiva
Član 4.
Samo aditivi iz lista u Prilogu 2. ovog pravilnika mogu se stavljati u promet i kao takvi koristiti u hrani u skladu sa uslovima upotrebe navedenim u Prilogu 2. ovog pravilnika
Samo aditivi navedeni u listi iz Priloga 3. ovog pravilnika mogu se koristiti u prehrambenim aditivima, enzimima za hranu i aromama za hranu u skladu sa uslovima upotrebe navedenim u Prilogu 3. ovog pravilnika.
Aditivi iz liste u Prilogu 2. ovog pravilnika navedeni su uz kategoriju hrane u koju se mogu dodati.
Aditivi iz liste u Prilogu 3. ovog pravilnika navode se uz kategoriju aditiva, enzima za hranu, aroma za hranu i nutrijenata kojima se mogu dodati.
Aditivi moraju da odgovaraju zahtevima iz člana 14. ovog pravilnika.
Zabrana stavljanja u promet aditiva i/ili hrane koji nisu u skladu sa zahtevima ovog pravilnika
Član 5.
Zabranjeno je stavljanje u promet aditiva ili hrane u kojoj je prisutan aditiv čije korišćenje nije u skladu sa zahtevima ovog pravilnika.
Opšti uslovi za uključivanje aditiva u liste aditiva i njihova upotreba
Član 6.
Aditiv može biti uključen u liste iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika i može se koristiti samo ako zadovoljava sledeće zahteve:
1) da na osnovu dostupnih naučnih dokaza ne predstavlja opasnost po zdravlje potrošača u koncentraciji dozvoljenoj za upotrebu;
2) da je upotreba aditiva tehnološki opravdana, kada nije moguće postići zahtevani efekat drugim ekonomski i tehnološki izvodljivim putem;
3) da upotreba aditiva ne dovodi potrošača u zabludu.
Da bi bio uključen u liste iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika, aditiv, osim drugih prednosti, mora da ima i korist za potrošača, i da se u tom smislu upotrebljava za jednu ili više sledećih namena:
1) očuvanje hranljive vrednosti hrane;
2) obezbeđivanje potrebnih sastojaka ili konstituenasa (sastavnih delova) hrane za proizvode namenjene grupama potrošača sa posebnim dijetetskim potrebama;
3) poboljšanje i očuvanje kvaliteta, stabilnosti ili organoleptičkih osobina hrane, pri čemu aditiv ne sme da menja prirodu, sastav i kvalitet hrane na način koji bi mogao da dovede potrošača u zabludu;
4) obezbeđivanje pomoći u proizvodnji, preradi, pripremi, obradi, pakovanju, transportu ili čuvanju proizvoda, uključujući i aditive, enzime za hranu i arome za hranu, pri čemu aditiv ne sme da se upotrebljava za prikrivanje neispravnih sirovina ili loših (uključujući i nehigijenske) tehnoloških postupaka ili prakse.
Izuzetak od stava 2. tačka 1) ovog člana predstavlja upotreba aditiva koji smanjuje hranljivu vrednost hrane, a koji se može uvrstiti u listu iz Priloga 2. ovog pravilnika ako:
1) hrana, koja sadrži aditiv koji smanjuje hranljivu vrednost hrane, ne čini bitan element uobičajene ishrane;
2) je aditiv neophodan za proizvodnju hrane namenjene grupama potrošača sa posebnim dijetetskim potrebama.
Posebni uslovi za zaslađivače
Član 7.
Aditiv može biti uključen u funkcionalnu klasu zaslađivača u listi iz Priloga 2. ovog pravilnika samo ako uz korišćenje za jednu ili više namena definisanih u članu 6. stav 2. ovog pravilnika zadovoljava jednu ili više navedenih funkcija:
1) zamenjuje šećere u proizvodnji hrane sa smanjenom energetskom vrednošću, hrane koja nema kariogeni potencijal ili hrane bez dodatog šećera;
2) zamenjuje šećere ukoliko to produžava rok trajanja takve hrane;
3) omogućava proizvodnju hrane namenjene potrošačima sa posebnim dijetetskim potrebama u skladu sa propisima koji regulišu oblast dijetetskih proizvoda.
Posebni uslovi za boje
Član 8.
Aditiv može biti uključen u funkcionalnu klasu boja u listi iz Priloga 2. ovog pravilnika samo ako, uz korišćenje za jednu ili više namena definisanih u članu 6. stav 2. ovog pravilnika zadovoljava jednu ili više navedenih funkcija:
1) obnavljanje prvobitnog izgleda hrane čija boja može da se promeni prilikom prerade, čuvanja, pakovanja i distribucije, gde dolazi do narušavanja vizuelne prihvatljivosti gotovog proizvoda;
2) postizanje veće vizuelne prihvatljivosti hrane;
3) davanje boje hrani koja je inače bezbojna.
Funkcionalne klase aditiva
Član 9.
Aditivi navedeni u listama iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika mogu biti svrstani u funkcionalne klase prema osnovnoj tehnološkoj funkciji aditiva, date u Prilogu 1. ovog pravilnika koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Svrstavanje aditiva u određenu funkcionalnu klasu ne sprečava njegovo korišćenje za druge tehnološke funkcije.
U skladu sa novim naučnim saznanjima i tehnološkim razvojem, dopunjuju se funkcionalne klase aditiva.
Sadržaj liste aditiva
Član 10.
U skladu sa međunarodno prihvaćenom procenom rizika i novim naučnim saznanjima i tehnološkim razvojem, revidiraju se liste iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika.
Kod uključivanja aditiva u liste iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika navode se:
1) naziv aditiva i njegov E broj;
2) kategorija hrane kojoj se aditiv može dodati;
3) uslovi upotrebe aditiva;
4) ograničenje upotrebe aditiva, tamo gde postoji, ukoliko se aditiv direktno prodaje krajnjem potrošaču.
Dozvoljene količine aditiva za upotrebu
Član 11.
Uslovi upotrebe aditiva iz člana 10. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika su:
1) količina koja se koristi utvrđena je tako da bude najmanja potrebna za postizanje željenog efekta;
2) prilikom određivanja količine aditiva koja će se koristiti uzeti su u obzir:
(1) prihvatljiv dnevni unos (eng. Acceptable Daily Intake – ADI) aditiva ili ekvivalentna ocena utvrđena za određeni aditiv, kao i mogući dnevni unos istog aditiva iz svih izvora;
(2) kada se aditiv upotrebljava u hrani namenjenoj grupama potrošača sa posebnim dijetetskim potrebama, mora se uzeti u obzir mogući dnevni unos tog aditiva od strane potrošača koji pripadaju pomenutim grupama.
Ako se aditiv koristi prema načelu „quantum satis” ne utvrđuje se maksimalno dozvoljena količina aditiva.
Maksimalno dozvoljena količina aditiva utvrđena u Prilogu 2. ovog pravilnika odnosi se na hranu koja se stavlja u promet, osim ako ovim pravilnikom nije drugačije određeno. Izuzetno od ovog principa, kod osušene i/ili koncentrisane hrane koja zahteva nadoknadu izdvojene tečnosti (pripremu), maksimalno dozvoljena količina se odnosi na hranu koja je pripremljena prema uputstvu za upotrebu na deklaraciji, uzimajući u obzir najmanji faktor razređenja.
Maksimalno dozvoljene količine boja za hranu iz liste u Prilogu 2. ovog pravilnika odnose se na količinu osnovne boje iz preparata boje (aditiva) u hrani pripremljenoj za upotrebu, osim ako nije drugačije naznačeno.
Promene proizvodnog postupka ili ulaznih sirovina za proizvodnju aditiva koji je uključen u liste ovog pravilnika
Član 12.
Kada je aditiv uključen u liste iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika, a dođe do značajne promene u načinu njegove proizvodnje ili korišćenju polaznih sirovina, uključujući i promenu veličine čestica (npr. kod primene nanotehnologije), taj aditiv se smatra različitim aditivom i potrebno je novo uvrštavanje u liste ovog pravilnika ili promena u specifikacijama aditiva pre njegovog stavljanja u promet.
Aditivi koji podležu uslovima stavljanja na tržište genetički modifikovane hrane
Član 13.
Aditiv koji spada u područje primene zakona kojim se uređuje oblast genetički modifikovanih organizmima može biti uključen u liste aditiva iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika u skladu sa ovim pravilnikom samo ako zadovoljava zahteve propisane zakonom.
Obavezno je isticanje oznake „genetički modifikovan” na deklaraciji pored oznake aditiva koji je genetički modifikovan, ili sadrži genetički modifikovane organizme. Ova oznaka može da bude istaknuta i u fusnoti ispod liste sastojaka i povezana zvezdicom (*) sa aditivom na koji se odnosi slovima najmanje iste veličine kao za listu sastojaka.
Ukoliko se za proizvodnju aditiva koji je već uključen u liste aditiva iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika koristi sastojak koji je genetički modifikovan, ili sadrži genetički modifikovane organizme, neće biti potreban novi postupak odobravanja aditiva u smislu ovog pravilnika, pod uslovom da taj sastojak ispunjava zahteve utvrđene zakonom kojim se uređuje oblast genetički modifikovanih organizmima, kao i da je u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Specifikacije aditiva
Član 14.
Aditivi koji se prvi put uključuju u liste iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika moraju da imaju specifikacije, koje sadrže podatke o poreklu, kriterijume čistoće i druge potrebne informacije za identifikaciju i ocenu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti aditiva.
Specifikacije aditiva uključenih u liste iz Priloga 2. i Priloga 3. ovog pravilnika navedene su u Prilogu 6. ovog pravilnika koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
III. Upotreba aditiva u hrani
Upotreba aditiva u neprerađenoj hrani
Član 15.
Aditivi se ne upotrebljavaju u neprerađenoj hrani, osim kada je takva upotreba izričito predviđena i navedena u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Upotreba aditiva u hrani za odojčad i malu decu
Član 16.
Aditivi se ne upotrebljavaju u hrani za odojčad i malu decu, niti u hrani za odojčad i malu decu za posebne medicinske namene, kako je definisano propisima koji regulišu oblast zdravstvene ispravnosti dijetetskih proizvoda, osim kada je takva upotreba izričito predviđena i navedena u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Upotreba boja za obeležavanje hrane
Član 17.
Samo boje navedene u Prilogu 2. ovog pravilnika mogu da se koriste za obeležavanje mesa i ljuske jaja žigom i za ukrasno bojenje ljuske jaja.
Princip prenesenih aditiva
Član 18.
Prisustvo aditiva dozvoljeno je:
1) u složenoj hrani osim u onoj koja je navedena u Prilogu 2. ovog pravilnika, a u kojoj je aditiv dozvoljen u jednom od sastojaka te složene hrane;
2) u hrani kojoj je dodat aditiv, prehrambeni enzim ili prehrambena aroma gde je:
(1) prisustvo aditiva dozvoljeno u samom aditivu, prehrambenom enzimu ili prehrambenoj aromi u skladu sa ovim pravilnikom;
(2) aditiv prenesen u hranu preko aditiva, prehrambenog enzima ili prehrambene arome;
(3) ukoliko nema tehnološku funkciju u gotovom proizvodu;
3) u hrani koja se isključivo koristi za pripremu složene hrane, pod uslovom da je složena hrana usklađena sa ovim pravilnikom.
Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se na početne i prelazne formule za odojčad, prerađene hrane na bazi žita i ostalu hranu za odojčad i malu decu i hranu za odojčad i malu decu za posebne medicinske namene, kako je definisano propisima koji regulišu oblast zdravstvene ispravnosti dijetetskih proizvoda, osim ako je to predviđeno ovim pravilnikom.
Kada je aditiv koji se nalazi u aditivu, prehrambenom enzimu ili prehrambenoj aromi dodat hrani i ima tehnološku funkciju u toj hrani, smatra se aditivom te hrane, a ne aditivom koji je dodat aditivu, enzimu ili aromi, i tada mora da bude u skladu sa uslovima upotrebe za hranu za koju je namenjen.
Pored slučajeva dopuštenosti prisustva aditiva iz stava 1. ovog člana, prisustvo aditiva kao zaslađivača dozvoljeno je i u složenoj hrani bez dodatog šećera, u složenoj hrani sa smanjenom energetskom vrednošću, u složenim dijetetskim proizvodima namenjenim za smanjenje telesne mase, u nekariogenoj (antikariogenoj) složenoj hrani, i u složenoj hrani sa produženim rokom trajanja, pod uslovom da je zaslađivač dozvoljen u jednom od sastojaka te hrane.
Tradicionalna hrana
Član 19.
U tradicionalnoj hrani proizvedenoj na teritoriji Republike Srbije može da bude zabranjena upotreba nekih aditiva. U Prilogu 4. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo data je Lista tradicionalne hrane pojedinih zemalja u kojima je zabranjena upotreba određenih kategorija aditiva.
IV. Označavanje aditiva
Označavanje aditiva koji nisu namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču
Član 20.
Aditivi koji nisu namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču, bilo da se prodaju pojedinačno ili kao mešavina aditiva i/ili u mešavini sa sastojcima hrane, mogu da budu u prodaji samo sa oznakom koja je u skladu sa članom 21. ovog pravilnika, a koja mora biti lako vidljiva, čitljiva i neizbrisiva.
Informacije moraju da budu prikazane na srpskom jeziku čime se ne isključuje navođenje takvih informacija i na više jezika.
Opšti zahtevi za označavanje aditiva koji nisu namenjeni krajnjem potrošaču
Član 21.
Na pakovanju aditiva koji nisu namenjeni za prodaju krajnjem potrošaču, a prodaju se pojedinačno ili kao mešavina aditiva i/ili u mešavini sa sastojcima hrane, i/ili sa ostalim supstancama koje su mu dodate, moraju da postoje sledeće informacije:
1) naziv i/ili E broj svakog aditiva kako je to utvrđeno ovim pravilnikom ili trgovački naziv proizvoda koji uključuje naziv i/ili E broj svakog aditiva;
2) izjava „namenjeno za hranu” ili izjavu „ograničena upotreba u hrani” ili posebna izjava koja bliže opisuje upotrebu aditiva u hrani;
3) ukoliko je potrebno, informacije o posebnim uslovima čuvanja i/ili upotrebe aditiva;
4) identifikaciona oznaka serije ili lota aditiva;
5) uputstvo za upotrebu aditiva ukoliko bi izostavljanje tog uputstva onemogućilo pravilnu upotrebu aditiva u hrani;
6) naziv i sedište proizvođača ili subjekta koji je proizvod upakovao (ako proizvod ne pakuje proizvođač) ili prodavca;
7) maksimalni sadržaj svakog sastojka ili grupe sastojaka čija je količina ograničena u hrani i/ili odgovarajući podaci dati u jasnim i lako razumljivim izrazima koji omogućavaju korisniku da se usaglasi sa odredbama ovog pravilnika ili drugim propisima; ako se isto ograničenje odnosi na grupu sastojaka koji se koriste pojedinačno ili u kombinaciji, zajednički procenat može da se izrazi kao jedan broj ili po principu quantum satis;
8) neto količina;
9) rok upotrebe odnosno datum najmanje trajnosti ili datum upotrebe;
10) gde je to neophodno, podaci o prisustvu alergena, u skladu sa propisom koji reguliše oblast deklarisanja i označavanja hrane.
Na pakovanju aditiva koji se prodaju kao mešavina aditiva i/ili kao mešavina sa drugim sastojcima hrane, mora da bude naveden spisak svih sastojaka po opadajućem redosledu njihove procentualne zastupljenosti (masenog udela – m/m).
U slučaju da su aditivima dodate supstance (uključujući i aditive i druge sastojke hrane) koje olakšavaju njihovo skladištenje, prodaju, standardizaciju, razblaživanje ili rastvaranje, na pakovanju mora da bude naveden spisak svih takvih supstanci po opadajućem redosledu njihove procentualne zastupljenosti (m/m).
Izuzetno od st. 1, 2. i 3. ovog člana, informacije koje se zahtevaju u stavu 1. tač. 5)–7) ovog člana kao i u st. 2. i 3. ovog člana mogu se navesti samo na dokumentima koji prate isporuku, pod uslovom da se navod „nije namenjeno za prodaju krajnjem potrošaču” postavi na lako vidljivom delu pakovanja.
Izuzetno od st. 1, 2. i 3. ovog člana kada se aditivi isporučuju u velikim količinama (kontejneri, cisterne, tankovi, itd.), sve informacije mogu se navesti samo na pratećim dokumentima koji se odnose na pošiljku koja se isporučuje, a koja se dostavlja prilikom isporuke.
Označavanje aditiva namenjenih za prodaju krajnjem potrošaču
Član 22.
Pored informacija iz propisa koji regulišu oblast deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane, oblast oznaka za identifikaciju serije (lota) kojoj hrana pripada, kao i oblast genetički modifikovanih organizama, deklaracija aditiva koji se prodaju pojedinačno ili u mešavini sa drugim aditivima i/ili drugim sastojcima hrane, a namenjeni su za prodaju krajnjem potrošaču, mora da sadrži sledeće informacije:
1) naziv i E broj svakog aditiva ili naziv pod kojim se prodaje, a koji uključuje naziv i E broj svakog aditiva kako je navedeno u ovom pravilniku;
2) izjavu „namenjeno za hranu” ili izjavu „ograničena upotreba u hrani” ili posebnu izjavu koja bliže opisuje upotrebu aditiva u hrani;
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, u sklopu naziva stonog zaslađivača mora da postoji navod „stoni zaslađivač na bazi…”, pri čemu se navode zaslađivači koji se nalaze u njegovom sastavu.
Na deklaraciji stonog zaslađivača koji sadrži poliole i/ili aspartam i/ili aspartam-acesulfam so, moraju da budu navedena sledeća upozorenja:
1) polioli: „prekomerna upotreba može da izazove laksativni efekat”;
2) aspartam odnosno aspartam-acesulfam so: „sadrži izvor fenilalanina”.
Proizvođači stonih zaslađivača moraju na odgovarajući način da obezbede sve podatke koji potrošačima omogućavaju bezbednu upotrebu.
Informacije iz st. 1. do 3. ovog člana moraju biti lako razumljive, označene na vidljivom mestu na način da su lako vidljive, čitljive i neizbrisive. Ni na koji način ne smeju biti skrivene, pokrivene ili prekinute drugim rečima ili oznakama.
Zahtevi za označavanje hrane koja sadrži određene boje za hranu
Član 23.
Pored informacija utvrđenih propisima koji uređuju oblast deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane, deklaracija hrane koja sadrži boje navedene u Prilogu 5. ovog pravilnika, mora da sadrži i informaciju navedenu u Prilogu 5. ovog pravilnika koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Informacije iz stava 1. ovog člana moraju biti jasno uočljive, čitke, nepromenljive i ne mogu biti prekrivene drugim rečima ili oznakama.
V. Postupanje i sprovođenje
Obaveza informisanja
Član 24.
Proizvođač ili korisnik aditiva mora odmah da obavesti ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (u daljem tekstu: Ministarstvo) o svim novim naučnim ili tehničkim saznanjima koja bi mogla da utiču na procenu bezbednosti aditiva koji koristi.
Proizvođač ili korisnik aditiva mora na zahtev Ministarstva da priloži sve potrebne dokaze i informacije o stvarnoj upotrebi aditiva, navodeći sve proizvode u kojima se koristi kao i tehnološki korišćene količine.
Monitoring upotrebe aditiva
Član 25.
Monitoring upotrebe aditiva vrši se u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane.
VI. Prelazne i završne odredbe
Član 26.
Prelazne odredbe koje se odnose na uslove upotrebe i maksimalno dozvoljene količine za aditive koji sadrže aluminijum navedene su u Prilogu 2. deo A tačka 2.4, deo V tačka 5, podtačka (p), kao i deo D ovog pravilnika, posebno za svaku kategoriju hrane.
Prelazne odredbe koje se odnose na uslove upotrebe i maksimalno dozvoljene količine za boje E 104, E 110 i E 124 navedene su u Prilogu 2. deo D ovog pravilnika, posebno za svaku kategoriju hrane.
Član 27.
Subjekti u poslovanju hranom koji posluju sa aditivima za hranu i hranom koja sadrži aditive, moraju da usklade svoje poslovanje u roku od najviše 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Hrana koja je proizvedena u skladu sa Pravilnikom o prehrambenim aditivima („Službeni glasnik RS”, broj 63/13) i koja je stavljena u promet u periodu od najviše 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, može da se nalazi na tržištu do isteka deklarisanog roka upotrebe.
Prestanak važenja ranijeg propisa
Član 28.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o prehrambenim aditivima („Službeni glasnik RS”, broj 63/13).
Stupanje na snagu
Član 29.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Prilozi:
1) Prilog