Predmet
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se zahtevi za ručne, Abbe i automatske refraktometre koji se koriste u prometu roba i usluga (u daljem tekstu: refraktometri), označavanje refraktometara, način utvrđivanja ispunjenosti zahteva za refraktometre, način ispitivanja tipa refraktometara, metode merenja, kao i način i uslovi overavanja refraktometara.
Primena
Član 2.
Ovaj pravilnik primenjuje se na refraktometre koji mere i prikazuju indeks prelamanja i maseni sadržaj šećera u tečnom rastvoru (vodenom rastvoru šećera ili širi), ukoliko su refraktometri snabdeveni odgovarajućim skalama.
Značenje pojedinih izraza
Član 3.
Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) refraktometar je merilo koje meri i prikazuje indeks prelamanja ili maseni sadržaj šećera u tečnom rastvoru unutar navedenih granica greške;
2) ručni i Abbe refraktometar je reftarktometar kod koga se tečni uzorak nanosi na mernu površinu, a pokazivanje se očitava na skali refraktometra;
3) automatski refraktometar je refraktometar kojim se meri i prikazuje indeks prelamanja svetlosti rastvora šećera ili prirodne šire pre fermentacije koja se zasniva na pojavi totalne refleksije svetlosti;
4) indeks prelamanja svetlosti homogene supstance definisan je odnosom brzine svetlosti u vazduhu i brzine svetlosti u toj supstanci;
5) maseni sadržaj šećera je odnos mase šećera u vodenom rastvoru, odnosno širi i mase tog rastvora koji ima isti indeks prelamanja svetlosti određene talasne dužine;
6) greška merenja je izmerena vrednost indeksa prelamanja ili masenog sadržaja šećera koju prikazuje refraktometar, umanjena za referentnu vrednost merene veličine;
7) najveća dozvoljena greška (u daljem tekstu: NDG) je ekstremna vrednost greške merenja, u odnosu na poznatu referentnu vrednost indeksa prelamanja ili masenog sadržaja šećera u vodenom rastvoru, propisana ovim pravilnikom;
8) referentna temperatura refraktometra je temperatura merne površine refraktometra i uzorka. Referentna temperatura iznosi 20 ºS;
9) vodeni rastvor šećera je sveže pripremljen referentni rastvor saharoze.
Drugi izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku, a nisu definisani u stavu 1. ovog člana, imaju značenje definisano zakonima kojima se uređuju metrologija i standardizacija.
Zahtevi
Član 4.
Zahtevi za refraktometre dati su u Prilogu 1 – Zahtevi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Rezultat merenja
Član 5.
Rezultat merenja refraktometrom izražava se u procentima (%) i indeksu prelamanja (nD).
Član 6.
Kod automatskih refraktometara rezultat merenja može biti odštampan i/ili sačuvan u memoriji refraktometra.
Maseni sadržaj šećera u vodenom rastvoru šećera izražava se u procentima, a jednak je broju grama šećera u 100 g rastvora.
U vidnom polju refraktometra nalaze se najviše dve skale međusobno jasno razmaknute ili odvojene neprekidnom linijom razdvajanja. Ukoliko su refraktometri snabdeveni odgovarajućim skalama, koriste se za određivanje masenog sadržaja šećera u tečnom rastvoru:
WB = 100 m1/m2
gde je:
– m1 masa šećera u tečnom rastvoru,
– m2 masa rastvora,
pod uslovom da su mase m1 i m2 izražene u istim jedinicama mase.
Skale su graduisane u jedinicama – indeksa prelamanja ili masenog sadržaja šećera.
Na skali sa masenim sadržajem šećera u vodenom rastvoru nalazi se na jasan i vidljiv način naneta oznaka „%”.
Rezultati merenja izražavaju se kao vrednost:
1) indeksa prelamanja šire ili vodenog rastvora šećera;
2) masenog sadržaja šećera u širi ili vodenom rastvoru šećera;
3) koncentracije šećera u širi ili vodenom rastvoru šećera;
4) veličine koja je u direktnom odnosu sa nekom od navedenih veličina (npr. stepenima Eksla (Oechsle), Baboa (Babo)).
Tehnička dokumentacija i prateća oprema
Član 7.
Proizvođač refraktometra sačinjava tehničku dokumentaciju koja omogućava ocenjivanje usaglašenosti refraktometra sa zahtevima iz člana 4. ovog pravilnika. Tehnička dokumentacija prati svaki pojedinačni refraktometar i štampana je na srpskom jeziku.
Tehnička dokumentacija sadrži naročito:
1) opis opšteg principa merenja refraktometra;
2) uputstvo za upotrebu refraktometra;
3) najniže i najviše temperature skladištenja, kao i druge relevantne mehaničke i elektromagnetne uslove sredine;
4) radne uslove;
5) verziju softvera etilometra (za automatske refraktometre);
6) uslove za bezbedan i siguran rad.
Član 8.
Ručni refraktometri su snabdeveni termometrom koji meri temperaturu ambijenta.
Abbe refraktometri se povezuju na cirkulacioni termostat da bi se obezbedilo termostatiranje merne prizme i uzorka.
Automatski refraktometri imaju ugrađenu automatsku temperaturnu kompenzaciju, kojom preračunavaju trenutnu vrednost temperature uzorka na vrednost referentne temperature.
Refraktometri imaju uređaj koji obezbeđuje da pokazivanja instrumenta odgovaraju mernim vrednostima na temperaturi 20 oS. Temperatura se izražava u stepenima Celzijusa (oS). Takav uređaj za temperaturnu kompenzaciju signalizira uvek kad radna temperatura pređe opseg kompenzacije.
Radna temperatura refraktometra treba da bude u granicama od +10 oS do +30 oS.
Označavanje
Član 9.
Na refraktometar se postavljaju sledeći natpisi i oznake:
1) naziv merila i oznaka tipa;
2) poslovno ime i/ili znak, odnosno naziv proizvođača;
3) merena veličina i oznaka merene veličine;
4) proizvodni broj i godina proizvodnje;
5) referentna temperatura;
6) merni opseg.
Identifikacija softvera prikazana je na pokaznom uređaju automatskog refraktometra.
Ukoliko veličina refraktometra ne dozvoljava postavljanje svih navedenih natpisa i oznaka, natpisi i oznake iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana navode se u uputstvu za upotrebu.
Član 10.
Refraktometar se overava samo ako je za to merilo izdato uverenje o odobrenju tipa, u skladu sa propisom kojim se uređuju vrste merila za koje je obavezno overavanje i vremenski intervali njihovog periodičnog overavanja.
Overavanje refraktometra može biti prvo, redovno ili vanredno, u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija.
Način utvrđivanja ispunjenosti zahteva
Član 11.
Ispunjenost zahteva utvrđuje se ispitivanjem tipa refraktometra koje obuhvata sledeće provere i ispitivanja:
1) proveru uputstva za upotrebu refraktometra;
2) vizuelni pregled refraktometra;
3) ispitivanja tačnosti i ponovljivosti.
Način ispitivanja tipa refraktometra, odnosno metode merenja i ispitivanja dati su u Prilogu 2 – Utvrđivanje ispunjenosti zahteva, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Overavanje
Član 12.
Overavanje refraktometra obuhvata:
1) vizuelni pregled i proveru funkcionalnosti refraktometra;
2) ispitivanje tačnosti refraktometra.
Refraktometri se overavaju pojedinačno.
Vizuelnim pregledom i proverom funkcionalnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana proverava se da li je refraktometar u potpunosti u skladu sa uverenjem o odobrenju tipa merila izdatim za taj tip refraktometra, odnosno da nema oštećenja pokaznog uređaja ili drugih delova koji mogu uticati na funkcionalnost refraktometra.
Ispitivanje tačnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana vrši se na način opisan u tački 3.3.1 Priloga 2 ovog pravilnika, s tim da se ispitivanjem proverava ispunjenost zahteva za NDG iz pododeljka 1.3 Priloga 1 ovog pravilnika, kada refraktometar radi u referentnim uslovima iz pododeljka 3.2 Priloga 2 ovog pravilnika, za prvo, redovno i vanredno overavanje refraktometara.
Ispitivanje tačnosti refraktometra vrši se u tri tačke ravnomerno raspoređene prema mernom opsegu refraktometra, uz obaveznu proveru nule refraktometra. Prilikom ispitivanja tačnosti refraktometra za prvo, redovno i vanredno overavanje koriste se referentni rastvori – vodeni rastvori šećera ili šire.
Ukoliko se vizuelnim pregledom, proverom funkcionalnosti i ispitivanjem tačnosti utvrdi da refraktometar ispunjava propisane metrološke zahteve, refraktometar se žigoše u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija, propisom donetim na osnovu tog zakona i uverenjem o odobrenju tipa merila izdatim za taj tip refraktometra.
Član 13.
Proizvođač automatskog refraktometra obezbeđuje zaštitno žigosanje svih delova refraktometra koji nisu na drugi način zaštićeni od podešavanja, odnosno zamene delova kojima bi se uticalo na metrološke karakteristike i integritet softvera refraktometra.
Načini i uslovi overavanja refraktometara dati su u Prilogu 1 i Prilogu 2 ovog pravilnika.
Prelazne i završne odredbe
Član 14.
Danom početka primene ovog pravilnika prestaju da važe Pravilnik o metrološkim uslovima za ručne i Abbe refraktometre („Službeni list SRJ”, broj 34/98), Pravilnik o metrološkim uslovima za automatske refraktometre kojima se meri maseni sadržaj šećera u širi („Službeni list SFRJ”, br. 70/89 i 74/90), Metrološko uputstvo za pregled ručnih i Abbe refraktometara („Glasnik SZMDM”, broj 4/98) i Metrološko uputstvo za pregled automatskih refraktometara kojima se meri maseni sadržaj šećera u širi („Glasnik SZMDM”, broj 4/98).
Član 15.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. septembra 2015. godine.
Prilog 1 – Zahtevi
1. Metrološki zahtevi
1.1 Merni opseg
Merni opseg refraktometra je:
– za indeks prelamanja: od 1,30000 do 1,71000 na talasnoj dužini λ ═ 589,3 nm na utvrđenoj referentnoj temperaturi;
– za maseni sadržaj šećera u rastvorima: od 0,0% do najmanje 85%.
Odnos između masenog sadržaja šećera, WB, izraženog kao % (0% < WB < 85%) i indeksa prelamanja u vazduhu ovog rastvora nv, na temperaturi 20 oS i talasnoj dužini od 589 nm data je sledećom jednačinom:
nv ═ A0 + A1 x WB + A2 WB2 + A3 x WB3 +A4 x WB4 + A5 x WB5
gde su:
A0 ═ + 1,3333488
A1 ═ + 1,428372 h 10-3
A2 ═ + 5,440473 h 10-6
A3 ═ + 1,306219 h 10-8
A4 ═ + 1,203625 h 10-10
A5 ═ – 8,97784 h 10-13.
Indeks prelamanja u funkciji masenog sadržaja saharoze daje odnos između masenog sadržaja i indeksa prelamanja u vazduhu izračunat za vrednost uspostavljenu po B.Edllen-u indeksa prelamanja za vazduh pod referentnim uslovima na ═ 1,00027191 i primenjujući formulu
n ═ nv/na
Koncentracija šećera c u grožđanom soku dobija se u funkciji indeksa prelamanja n šire preko sledećeg empirijskog odnosa:
c ═ 6844 (n-1,3358)
za n manje ili jednako 1,3706 i
c ═ 6712 (n -1,3351)
za n veće od 1,3706. Koncentracija je ovde izražena u g•L-1.
Kada se kao referentni rastvor koristi šira, pomoću etalonskog refraktometra tačno se određuje indeks prelamanja ili maseni sadržaj šećera.
Pre upotrebe referentni rastvor – širu treba profiltrirati kako bi se smanjila greška usled nehomogenosti rastvora. Odnos između indeksa prelamanja i različitih veličina na referentnim uslovima i za maseni sadržaj šećera u širi za prošireni opseg od 10% do 30% , kao i odnos prema nekim drugim veličinama dat je u Tabeli 3 ovog priloga.
Merni opseg refraktometra za određenu veličinu mora obuhvatati odgovarajuće vrednosti date u Tabeli 1 ovog priloga, a može biti i širi, tako da obuhvata vrednosti manje od najmanje, odnosno veće od najveće vrednosti date u Tabeli 1 ovog priloga.
Vrednosti proširene za širi merni opseg kao i odnos prema nekim drugim veličinama dat je u Tabeli 2 ovog priloga.
Tabela 01
Tabela 02
Tabela 03
Tabela 04
1.2 Vrednost podeljka skale
Vrednost podeljka na skali refraktometra iznosi 2 h 10-4, 5 h 10-4 ili 1 h 10-3 za indeks prelamanja, odnosno 0,1%, 0,2% ili 0,5 % za maseni sadržaj šećera, za ručne i Abbe refraktometre.
Kod automatskih refraktometara zavisno od merene veličine vrednost podeljka skale iznosi najmanje:
1) 2•10-4 ili 2•10-5 za indeks prelamanja;
2) 0,01% ili 0,02% za maseni sadržaj šećera;
3) 1 g/L ili 2 g/L za koncentraciju šećera.
1.3 NDG
NDG refraktometra pri prvom i vanredno overavanju posle popravke, iznosi ± 1 podeljak skale u odnosu na pokazivanje etalonskog refraktometra.
Pri redovnom overavanju, NDG iznosi ± 1,5 podeljak u odnosu na pokazivanje etalonskog refraktometra.
NDG pri prvom i vanrednom overavanju iznosi ± 2 podeljka skale, u slučaju korišćenja šire kao referentnog rastvora.
NDG pri redovnom overavanju iznosi ± 2,5 podeljka skale, u slučaju korišćenja šire kao referentnog rastvora.
1.4 Skale refraktometra
U vidnom polju refraktometra mogu da budu najviše dve skale međusobno razmaknute ili odvojene neprekidnom linijom razdvajanja. Skale mogu biti graduisane u jedinicama:
– indeksa prelamanja ili
– masenog sadržaja šećera.
Na skali sa masenim sadržajem šećera nalazi se na jasan i vidljiv način naneta oznaka %.
1.5 Nula skale kod refraktometara
Merni opseg ima za polaznu tačku „nulu” skale koja odgovara vrednosti za destilovanu vodu.
Refraktometri mogu biti snabdeveni uređajem za podešavanje nule, pri čemu je podešavanje jednostavno i kontinualno bez obzira na tip pokaznog uređaja. Prilaz komandama za podešavanje nule je zaštićen. Refraktometri koji nisu opremljeni uređajem za podešavanje nule konstruisani su tako da rezultat koji odgovara izabranoj kontrolnoj vrednosti odstupa od te vrednosti najviše za ± jednu četvrtinu podeljka. Takvi refraktometri opremljeni su uređajem za samokontrolu kontrolne vrednosti.
Gornja granica mernog opsega definisana je od strane proizvođača.
Automatski refraktometar pokazuje kada je prekoračena gornja granica mernog opsega.
1.5.1 Pomak nule
Odstupanje nule refraktometra, pri normalnim uslovima upotrebe (koje propisuje proizvođač) u toku četiri sata od uključivanja nije veće od pola podeljka.
1.6 Minimalni zahtevi za nazivne uslove upotrebe
Refraktometar je projektovan i proizveden tako da njegove greške ne prelaze NDG date u pododeljku 1.3 ovog priloga pod sledećim nazivnim uslovima upotrebe:
| a | najniža + 10 oS najviša + 30 oS |
|
| b | Napon | ± 10% nazivnog napona, za automatske refraktometre |
| v | Frekvencija | ± 2% nazivne frekvencije, za automatske refraktometre |
Odredbe ovog pododeljka primenjuju se posebno na svaki uticajni faktor i pri svakom određivanju greške.
1.6.1 Radna temperatura
Radna temperatura može da bude u granicama od 10 oS do 30 oS. Abbe refraktometri se povezuju na cirkulacioni termostat da bi se obezbedilo termostatiranje merne prizme i uzorka. U slučaju da se temperatura merenja razlikuje od referentne temperature, uračunava se temperaturska korekcija.
Temperatura je izražena u stepenima Celzijusa (oS). Termometar ima merni opseg od 5 oS do 40 oS i ima vrednost podeljka 1 oS ili 2 oS ili bolju u slučaju ručnog refraktometra, odnosno 0,5 oS ili 1 oS ili bolju u slučaju Abbe refraktometra.
Automatski refraktometar ima uređaj za automatsku temperaturnu kompenzaciju koji signalizira kada radna temperatura pređe opseg kompenzacije.
2. Tehnički zahtevi
2.1 Konstrukcija refraktometra
Refraktometri su proizvedeni od materijala koji obezbeđuju odgovarajuću čvrstinu i stabilnost tokom upotrebe. Delovi koji su u toku merenja u kontaktu sa uzorkom izrađeni su od materijala otpornog na sastojke uzorka. Okular i skala su zaštićeni od vlage. Optičke komponente refraktometra izrađene su od materijala koji imaju odgovarajuću transparentnost, homogenost i čvrstinu tako da tokom dužeg vremena upotrebe obezbeđuju potrebnu tačnost merenja.
2.1.1 Optički delovi
Okular ima mogućnost postepenog podešavanja u opsegu najmanje +2 dioptrije do -5 dioptrija. Odgovarajući optički delovi obezbeđuju jasnu graničnu liniju i dobar kontrast izmeću svetlog i tamnog polja, kao i dobru vidljivost skale sa svim podeljcima, natpisima i oznakama. Kada se granična linija pojavljuje preko skale, ona je paralelna sa podeljcima skale. Kada se kao reper koriste ukrštene linije (Abbe refraktometar), one su raspoređene tako da granična linija, postavljena u tačku njihovog preseka, predstavlja njihovu simetralu.
2.1.2 Optička prizma i uzorak
Prizma i tečni uzorak se osvetljavaju dnevnom svetlošću ili pomoću sistema za osvetljenje koji koristu odgovarajući izvor svetlosti.
2.2 Pokazni uređaj refraktometra
Pokazni uređaj refraktometra može biti analogni ili digitalni. Analogni pokazni uređaj obuhvata skalu snabdevenu iglom ili pokazivačem sa kontinualnim ili diskontinualnim pomeranjem. Dužina podeljka skale iznosi najmanje 1 cm. Debljina crta podele treba da bude približno jednaka debljini igle ili pokazivača, a najviše jednaka četvrtini dužine podeljka. Deo igle ili pokazivača koji prekriva skalu je jednak najmanje trećini crte podele. Svaki deseti podeljak skale je označen brojem, a svaki peti podeljak se razlikuje od ostalih.
Ako je pokazni uređaj digitalan, cifre koje formiraju rezultat su jasno vidljive.
2.3 Uređaj za štampanje
Refraktometar može biti snabdeven štampačem za štampanje rezultata merenja. Ako je refraktometar sa digitalnim pokaznim uređajem, odštampani rezultat merenja predstavlja ponovljeno pokazivanje instrumenta (najmanje pet merenja). Kada je refraktometar snabdeven analognim pokaznim uređajem, odštampana vrednost je izmerena vrednost zaokružena na najbližu polovinu podeljka.
Štampanje rezultata merenja onemogućeno je pre završetka merenja. Na odštampanom rezultatu merenja nalaze se vreme, datum i vrednost merene veličine.
Prilog 2 – utvrđivanje ispunjenosti zahteva
1. Praktična uputstva
U cilju minimiziranja greške merenja, proizvođač refraktometra ili podnosilac zahteva za ispitivanje tipa pre početka ispitivanja može podesiti uzorak koji se podnosi za ispitivanje tipa merila. Nakon početka ispitivanja tipa refraktometra pa do završetka ispitivanja, ne vrše se podešavanja merila.
2. Metrološka kontrola
2.1 Uzorci refraktometra podneti za ispitivanja tipa
Proizvođač, za potrebe ispitivanja tipa, obezbeđuje najmanje jedan refraktometar sa uputstvom za upotrebu i pratećom opremom propisanom u članu 7. ovog pravilnika.
2.2 Tehnička dokumentacija
Tehnička dokumentacija koja se dostavlja za potrebe ispitivanja tipa refraktometra naročito sadrži:
1) opis opšteg principa merenja refraktometra;
2) listu najvažnijih sastavnih delova refraktometra, naročito elektronskih i drugih bitnih komponenata, sa njihovim najznačajnijim karakteristikama;
3) tehnički crtež refraktometra;
4) električne, odnosno elektronske šeme za automatske refraktometre;
5) plan obezbeđenja metroloških parametara refraktometra koje se postiže žigosanjem za automatske refraktometre;
6) izgled pokaznog uređaja za automatske refraktometre;
7) opšte informacije o softveru za refraktometre;
8) podatke i druge informacije koje ukazuju da performanse refraktometra ispunjavaju zahteve ovog pravilnika.
Prilikom ispitivanja tipa refraktometra uputstvo za upotrebu refraktometra se pregleda u pogledu njegove potpunosti i jasnoće opisa postupka merenja.
3. Pregled i ispitivanja
Pod pregledom i ispitivanjem refraktometra podrazumevaju se vizuelni pregled i ispitivanja metroloških karakteristika.
3.1 Vizuelni pregled
Prilikom ispitivanja tipa, refraktometar se vizuelno pregleda prema specifikacijama proizvođača kako bi se utvrdilo da su ispunjeni zahtevi iz odeljka 2. Priloga 1 ovog pravilnika. Prilikom vizuelnog pregleda, pregleda se i prateća dokumentacija, u odnosu na:
1) merne jedinice i broj prikazanih decimalnih mesta;
2) merni opseg;
3) vrednost najmanjeg podeljka;
4) način prikazivanja rezultata merenja;
5) uređaje za podešavanje;
6) zaštitu od zloupotrebe;
7) zaštitu od spoljašnjih uticaja;
8) softver za automatske refraktometre;
9) štampač (ukoliko je primenljivo za automatske refraktometre);
10) čuvanje rezultata merenja za automatske refraktometre;
11) prenos podataka za automatske refraktometre;
12) natpise i oznake;
13) uputstva za upotrebu;
14) žigosanje;
15) pogodnost za ispitivanje.
3.2 Procedure ispitivanja metroloških karakteristika
Ovim prilogom je određen program ispitivanja performansi namenjen da obezbedi da refraktometri funkcionišu na predviđeni način u definisanom okruženju i pod određenim uslovima. Svako ispitivanje prikazuje, gde je to pogodno, referentne uslove pod kojima se određuje sopstvena greška.
Kada se procenjuje efekat jedne uticajne veličine ili smetnje, sve ostale uticajne veličine i smetnje održavaju se relativno konstantnim, na vrednostima bliskim referentnim uslovima.
Tokom ispitivanja refraktometar je stabilno podešen u skladu sa specifikacijama proizvođača. Ukoliko proizvođač nije preporučio vreme zagrevanja kod automatskih refraktometara, pretpostavlja se da su rezultati tačni odmah nakon uključenja uređaja.
Pri ispitivanju pokazivač refraktometara se, ukoliko je to moguće, podešava na rezoluciju definisanu u pododeljku 1.2 Priloga 1 ovog pravilnika.
Pri ispitivanju tipa refraktometra koriste se referetni materijali – sveže pripremljeni referentni rastvori saharoze ili šire.
Referentni uslovi za etilometre su:
Temperatura okoline (Tref) : 23 oC ± 5 oC
Tokom svakog ispitivanja pri referentnim uslovima, temperatura ne varira za više od 5 oC u navedenim granicama mernog opsega. Napon i frekvencija napajanja, ukoliko je primenljivo, održavaju se na nazivnim vrednostima.
3.3 Greške pod nazivnim uslovima upotrebe
Tip refraktometra ispunjava zahteve navedene u Prilogu 1 ovog pravilnika ukoliko prođe ispitivanja potvrđujući da greška refraktometra ne prelazi NDG prvog overavanja definisanu u pododeljku 1.3 Priloga 1 ovog pravilnika, pod referentnim uslovima datim u tački 3.2 ovog priloga.
Uslovi koji se moraju ostvariti tokom ispitivanja su konstantno električno napajanje u periodu dužem od vremena zagrevanja automatskog refraktometra nakon uključivanja, i održavanje automatskog
refraktometra uključenog tokom ispitivanja.
Za vreme ispitivanja uzorak refraktometra za ispitivanje tipa se ne podešava.
Informacije koje se zapisuju za vreme vršenja ispitivanja su:
1) datum i vreme;
2) temperatura;
3) vrednosti merene veličine;
4) pokazivanje merila;
5) greške.
3.3.1 Ispitivanje tačnosti
Saglasnost sa zahtevima iz Priloga 1. ovog pravilnika za NDG utvrđuje se najmanje za nulu refraktometra i u pet tačaka sa nazivnim vrednostima u mernom opsegu refraktometra prilikom ispitivanja tipa.
Prilikom overavanja refraktometra koriste se sveže pripremljeni referentni rastvori – vodeni rastvori šećera ili šire definisani u članu 12. ovog pravilnika.
Prilikom overavanja refraktometra vrši se najmanje deset ponovljenih merenja sa svakom masenom koncentracijom ispitnog vodenog rastvora šećera ili šire. Za svaku koncentraciju ispitnog vodenog rastvora šećera ili šire, svaki od deset rezultata merenja ima manju vrednost od NDG definisane u pododeljku 1.3 Priloga 1 ovog pravilnika.