I. Uvodne odredbe

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju vrste enoloških postupaka i enoloških sredstava, način i postupak proizvodnje, kvalitet, označavanje, enološki postupci i enološka sredstva, način pakovanja, deklarisanja i obeležavanja aromatizovanih vina, nazivi oznaka geografskog porekla, način i postupak priznavanja i obeležavanja aromatizovanih vina sa oznakom geografskog porekla, sadržina zahteva, sadržina elaborata i ostali uslovi za priznavanje oznake geografskog porekla, kao i drugi zahtevi za proizvodnju i promet aromatizovanih vina.

Značenje pojmova

Član 2.

Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom pravilniku, imaju sledeće značenje:

1) alkoholna jačina izražena zapreminom jeste zapreminski udeo čistog alkohola sadržanog u određenom proizvodu pri temperaturi od 20 °C u odnosu na ukupnu zapreminu tog proizvoda na istoj temperaturi;

2) generični izraz jeste naziv aromatizovanog vina koji se odnosi na mesto ili regiju u kojoj je aromatizovano vino proizvedeno ili stavljeno na tržište, a koji je postao uobičajni naziv za aromatizovano vino;

3) geografska oznaka jeste oznaka kojom se označava da aromatizovano vino potiče iz regije, određenog mesta ili zemlje, pri čemu se kvalitet, ugled ili druge karakteristike tog aromatizovanog vina pripisuju njegovom geografskom poreklu;

4) grupa proizvođača jeste svaka reprezentativna asocijacija, odnosno udruženje, proizvođačka organizacija i dr. bez obzira na njihov pravni oblik, koju čine proizvođači aromatizovanog vina;

5) deklarisanje jeste stavljanje bilo kojih reči, podataka odnosno naznaka, zaštićenih naziva (žigova), trgovačkih imena, prodajnih naziva, slikovnih prikaza odnosno crteža ili simbola na bilo koje punjenje (pakovanje) odnosno ambalažu, dokument, ispravu, etiketu, alkicu (privezak) ili okovratnik, odnosno omote koji prate ili se odnose na dato aromatizovano vino;

6) komina jesu fermentisani ili nefermentisani ostaci nakon presovanja grožđa;

7) fizički proces jeste fizički proces koji ne menja namerno hemijsku prirodu sastojaka arome, ne dovodeći u pitanje popis tradicionalnih postupaka pripreme hrane i ne uključuje, između ostalog, upotrebu singletnog kiseonika, ozona, neorganskih katalizatora, metalnih katalizatora, organometalnih reagenasa, odnosno ultravioletnog zračenja;

8) opis jeste opisivanje specifičnih karakteristika aromatizovanih vina koji je usaglašen sa zahtevima propisanim zakonom kojim se uređuje vino i ovim pravilnikom;

9) predstavljanje jeste bilo koja informacija koja se pruža potrošačima i to putem punjenja (pakovanja) aromatizovanog vina o kome se radi, uključujući i izgled (oblik) i tip (vrstu) boce;

10) prodajni naziv aromatizovanog vina jeste deklarisan naziv aromatizovanog vina utvrđen u skladu sa ovim pravilnikom;

11) punjenje (pakovanje) jeste stavljanje aromatizovanog vina u posude kapaciteta najviše do 60 litara u cilju stavljanja u promet;

12) sveže grožđe jeste plod vinove loze koji se koristi za proizvodnju vina, zreo ili delimično prosušen, koji može biti izmuljan ili ispresovan uobičajnim postupcima u proizvodnji vina i koji može spontano započeti alkoholnu fermentaciju (u daljem tekstu: grožđe);

13) stvarna alkoholna jačina izražena zapreminom jeste zapreminski udeo čistog alkohola koji je sadržan u 100 zapreminskih delova proizvoda pri temperaturi od 20 °C;

14) ukupna alkoholna jačina izražena zapreminom jeste zbir stvarne i potencijalne alkoholne jačine izražene zapreminom.

Aromatizovano vino

Član 3.

Aromatizovano vino jeste specijalno vino u smislu zakona kojim se uređuje vino (u daljem tekstu: Zakon):

1) koje je dobijeno od jednog ili više proizvoda od grožđa i vina, i to od: šire od svežeg grožđa kojoj je zaustavljena fermentacija dodavanjem alkohola i/ili vina i/ili likerskog vina i/ili penušavog vina i/ili kvalitetnog penušavog vina i/ili kvalitetnog aromatičnog penušavog vina i/ili gaziranog vina i/ili polupenušavog vina i/ili slabogaziranog vina osim vina „Retsina”, a koji su aromatizovani;

2) u kojem udeo proizvoda od grožđa i vina iz tačke 1) ovog člana iznosi najmanje 75% ukupne zapremine;

3) sa mogućim dodatkom alkohola;

4) sa mogućim dodatkom boja;

5) sa mogućim dodatkom šire, delimično fermentisane šire ili dodavanjem šire i delimično fermentisane šire;

6) koje može biti doslađivano;

7) koje ima stvarnu alkoholnu jačinu izraženu zapreminom od najmanje 14,5% vol i manje od 22% vol, a ukupnu alkoholnu jačinu izraženu zapreminom od najmanje 17,5% vol.

II. Proizvodnja, označavanje i deklarisanje aromatizovanih vina

Način i postupak proizvodnje aromatizovanih vina

Član 4.

Aromatizovano vino proizvodi se enološkim postupcima, dodavanjem sredstava i supstanci iz Priloga 1 – Enološki postupci, sredstva i drugi zahtevi za proizvodnju aromatizovanih vina, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 1) i u skladu sa zahtevima opisanim za odgovarajuće prodajne nazive aromatizovanih vina datih u Prilogu 2 – Prodajni nazivi i opisi aromatizovanih vina, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 2).

Aromatizovana vina se proizvode od jednog ili više proizvoda od grožđa i vina, uz upotrebu supstanci, odnosno proizvoda koji se koriste u proizvodnji aromatizovanih vina iz Priloga 3 – Proizvodi i supstance koje se koriste u proizvodnji aromatizovanih vina, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 3).

Na proizvode od grožđa i vina iz Priloga 3 Deo A ovog pravilnika, koji se koriste u proizvodnji aromatizovanih vina primenjuju se enološki postupci, sredstva i zahtevi, odnosno tržišni standardi i metode analize, u skladu sa Zakonom.

Označavanje i deklarisanje aromatizovanih vina

Član 5.

Označavanje, deklarisanje, odnosno predstavljanje aromatizovanih vina vrši se, u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i predstavljanje hrane i ovim pravilnikom.

Prilikom deklarisanja, prodajni nazivi aromatizovanih vina iz Priloga 2 ovog pravilnika mogu se upotrebljavati ako su ispunjeni zahtevi u skladu sa ovim pravilnikom.

Prodajni nazivi aromatizovanih vina mogu biti dopunjeni uobičajenim nazivom koji su potrošači u Republici Srbiji, odnosno drugoj državi u koju se to aromatizovano vino izvozi prihvatili kao naziv tog aromatizovanog vina.

Ako aromatizovano vino ispunjava zahteve za više prodajnih naziva iz Priloga 2, moguća je upotreba samo jednog od tih prodajnih naziva, osim ako ovim pravilnikom nije drugačije uređeno.

Za deklarisanje, opisivanje, odnosno predstavljanje aromatizovanog vina koje ne ispunjava zahteve, odnosno uslove iz ovog pravilnika, ne koriste se asocijativne reči ili izrazi poput „kao”, „tip”, „stil”, „proizveden”, „aroma” ili neke druge reči koje su slične bilo kom prodajnom nazivu aromatizovanih vina.

Prodajnom nazivu aromatizovanog vina se može dodati geografska oznaka ili prodajni naziv može biti zamenjen geografskom oznakom zaštićenom za aromatizovana vina.

Prodajnom nazivu aromatizovanog vina ne dodaje se oznaka geografskog porekla ili geografska oznaka za proizvode od grožđa i vina koji nisu aromatizovana vina, ne dovodeći u pitanje oznake za aromatizovana vina koje su zaštićene do 31. decembra 2016. godine.

Dodatni podaci vezani za prodajne nazive aromatizovanih vina

Član 6.

Prodajni nazivi aromatizovanih vina iz člana 5. ovog pravilnika mogu da sadrže i izraze u vezi sadržaja šećera u aromatizovanom vinu:

1) „ekstra suvo”, u slučaju aromatizovanih vina sa sadržajem šećera manjim od 30 grama po litru, izuzetno od člana 3. tačka 7) ovog pravilnika, sa sadržajem ukupnog alkohola izražen zapreminom od najmanje 15% vol;

2) „suvo”, u slučaju aromatizovanih vina sa sadržajem šećera manjim od 50 grama po litru, izuzetno od člana 3. tačka 7) ovog pravilnika, sa sadržajem ukupnog alkohola izražen zapreminom od najmanje 16% vol;

3) „polusuvo”, u slučaju aromatizovanih vina sa sadržajem šećera između 50, a manje od 90 grama po litru;

4) „poluslatko”, u slučaju aromatizovanih vina sa sadržajem šećera između 90, a manje od 130 grama po litru;

5) „slatko” , u slučaju aromatizovanih vina sa sadržajem šećera od 130 i više grama po litru.

Sadržaj šećera iz stava 1. tač. od 1) do 5) ovog člana izražava se kao invertni šećer.

Uz izraze „poluslatko” i „slatko” može se navoditi naznaka sadržaja šećera, izražena u gramima invertnog šećera po litru.

Prodajni naziv aromatizovanih vina se može dopuniti izrazima koji upućuju na glavnu korišćenu aromu.

Navođenje porekla

Član 7.

Ukoliko je navedeno poreklo aromatizovanog vina, ono treba da odgovara mestu proizvodnje aromatizovanog vina.

Poreklo se navodi rečima „proizvedeno u” ili sličnim izrazima, uz navođenje zemlje porekla.

Navođenje jezika prilikom deklarisanja aromatizovanih vina

Član 8.

Prodajni nazivi aromatizovanih vina navedeni u kurzivu u Prilogu 2, tačka 4. stav 2, tačka 5. st. 2. i 3. i tačka 6. ovog pravilnika ne prevode se prilikom deklarisanja i predstavljanja aromatizovanih vina.

Ako se dodatni podaci iz člana 6. ovog pravilnika izražavaju rečima, tada se ti izrazi navode najmanje na srpskom jeziku ukoliko se aromatizovano vino stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije.

Naziv geografske oznake može se navoditi na deklaraciji isključivo na jeziku ili jezicima na kojima je oznaka registrovana i u slučaju kada geografska oznaka zamenjuje prodajni naziv aromatizovanog vina, u skladu sa članom 5. stav 6. ovog pravilnika.

U slučaju da se geografska oznaka ne deklariše latiničkim pismom, na deklaraciji aromatizovanih vina koja se izvoze, naziv te oznake može se navesti i na jeziku zemlje uvoznice.

III. Način i postupak priznavanja geografskih oznaka za aromatizovana vina i obeležavanje aromatizovanih vina sa geografskom oznakom

Sadržina zahteva za priznavanje geografske oznake i sadržina elaborata

Član 9.

Zahtev za priznavanje geografske oznake (u daljem tekstu: zahtev za priznavanje) sadrži: podatke o podnosiocu zahteva, broj stranica specifikacije proizvoda, naziv koje se želi priznati, poslovno ime, odnosno naziv i adresu podnosioca zahteva, potpis zakonskog zastupnika proizvođača i dr.

Zahtev iz stava 1. ovog člana obuhvata elaborat, odnosno tehnički dokument, koji sadrži:

1) naziv koji se želi priznati;
2) poslovno ime, odnosno naziv i adresu podnosioca zahteva;
3) specifikaciju proizvoda;
4) jedinstveni dokument koji sadrži kraći opis specifikacije proizvoda.

Specifikacija proizvoda naročito sadrži:

1) naziv koji se zaštićuje;
2) opis aromatizovanog vina, posebno njegova glavna analitička (fizičko-hemijska) svojstva, kao i naznaku njegovih senzornih svojstava;
3) posebne postupke proizvodnje i specifičnosti, kao i ograničenja u proizvodnji aromatizovanog vina, ukoliko postoje;
4) razgraničenje (granice) datog geografskog područja;
5) detalje o povezanosti, odnosno o tome da se kvalitet, ugled ili druge karakteristike aromatizovanog vina suštinski pripisuju njegovom geografskom poreklu;
6) primenjive zahteve utvrđene posebnim propisom ili utvrđene od strane grupe proizvođača, uzimajući u obzir činjenicu da takvi zahtevi moraju biti objektivni, nediskriminatorni i u skladu sa zakonom;
7) naznaku glavne sirovine od koje se dobija aromatizovano vino;
8) poslovno ime, odnosno naziv i adresu organa i tela koja ocenjuju usaglašenost sa odredbama specifikacije proizvoda i njihove posebne zadatke.

Podnosioci zahteva za priznavanje

Član 10.

Zahtev za priznavanje može podneti svaka zainteresovana grupa proizvođača ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Izuzetno od stava 1. ovog člana zahtev za priznavanje može podneti samo jedan proizvođač, u slučaju kada je taj proizvođač jedini registrovan za proizvodnju aromatizovanog vina u određenom vinogradarskom području.

Ostala zainteresovana lica mogu učestvovati u postupku priznavanja geografskih oznaka.

Proizvođači aromatizovanog vina mogu podneti zahtev za priznavanje samo za aromatizovana vina koja sami proizvede.

Postupak priznavanja

Član 11.

Po prijemu zahteva za priznavanje proverava se da li taj zahtev sadrži propisane podatke iz člana 9. ovog pravilnika i utvrđuje se ispunjenost uslova za priznavanje geografske oznake, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.

U toku sprovođenja postupka priznavanja obezbeđuje se odgovarajuće objavljivanje zahteva za priznavanje i omogućava se da u periodu od najmanje dva meseca od datuma objavljivanja svako fizičko ili pravno lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji, koje ima pravni interes, može podneti Ministarstvu prigovor na predloženo priznavanje sa osnovanim i detaljnim obrazloženjem.

Ako se u postupku priznavanja prilikom ocene zahteva utvrdi da geografska oznaka ne ispunjava propisane uslove, zahtev se odbacuje, odnosno ako se utvrdi da su uslovi ispunjeni sprovodi se postupak kojim se obezbeđuje odgovarajuće objavljivanje jedinstvenog dokumenta i specifikacije proizvoda najmanje na internet stranici Ministarstva.

U cilju stručne pomoći prilikom sprovođenja procedura vezanih za priznavanje geografskih oznaka za aromatizovana vina, ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) može da obrazuje stručne komisije za geografsko poreklo.

Homonimi

Član 12.

Naziv za koji je podnet zahtev za priznavanje i koji je u celini ili delimično homoniman sa nazivom koji je već priznat u skladu sa Zakonom, priznaje se pod uslovom da se uzima u obzir lokalno i tradicionalno korišćenje naziva i bilo kakva opasnost dovođenja potrošača u zabludu.

Homoniman naziv koji upućuje potrošače na pogrešan zaključak da aromatizovano vino dolazi iz nekog drugog područja, čak i kada je takav naziv tačan u odnosu na stvarno područje, regiju ili mesto porekla aromatizovanih vina, ne može se priznati.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, priznati homonimni naziv se može upotrebljavati isključivo ukoliko u praksi postoji jasna, odnosno dovoljna razlika između homonima koji se priznaje kasnije i naziva koji je već priznat, vodeći računa o nepristrasanom i pravednom odnosu prema proizvođačima i da se potrošači ne dovode u zabludu.

Odbijanje zahteva

Član 13.

Nazivi koji su postali generički izrazi ne mogu se priznati kao geografska oznaka.

Pri utvrđivanju da li je neki naziv postao generički ili nije uzimaju se u obzir postojeća situacija koja se odnosi na korišćenje naziva, a posebno u oblasti potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, i propisi kojima se uređuje pravo intelektualne svojine.

Naziv se ne može priznati kao geografska oznaka ako bi, s obzirom na veliki ugled i opšte poznati renome žiga, priznavanje moglo dovesti potrošače u zabludu vezano za stvarni identitet aromatizovanog vina.

Ako je geografska oznaka priznata, ne može se zaštiti žig u skladu sa propisima kojima se uređuje žig, čije korišćenje narušava zaštitu iz člana 14. stav 2. ovog pravilnika, ako je zahtev za registraciju žiga podnet posle datuma podnošenja zahteva za priznavanje i ako je geografska oznaka naknadno priznata u skladu sa Zakonom.

Korišćenje geografske oznake

Član 14.

Aromatizovano vino se proizvodi i stavlja u promet pod uslovima i na način da geografske oznake koriste samo proizvođači koji proizvode aromatizovano vino u skladu sa odgovarajućom specifikacijom proizvoda i koji poseduju dokument kojim se potvrđuje da je to vino proizvedeno u skladu sa specifikacijom proizvoda.

U proizvodnji i prometu geografske oznake aromatizovanih vina, u skladu sa Zakonom, štite se od:

1) bilo koje direktne ili indirektne komercijalne upotrebe te oznake kod aromatizovanih vina koja nisu u skladu sa specifikacijom proizvoda priznate oznake, kao i od korišćenja ugleda geografske oznake;

2) svake zloupotrebe, oponašanja ili aludiranja, čak iako je označeno pravo poreklo proizvoda ili usluge ili ako je priznat naziv oznake preveden, transkribovan ili transliterovan ili ako mu je dodat izraz kao što je „stil”, „tip”, „metoda”, „kako se proizvodi u”, „imitacija”, „aroma”, „kao” ili slično;

3) bilo koje lažne naznake ili naznake koja dovodi potrošača u zabludu u pogledu porekla, geografskog porekla, prirode ili ključnih osobina proizvoda, na unutrašnjoj ili spoljašnjoj ambalaži, odnosno punjenju (pakovanju), na reklamnim materijalima ili dokumentima, kao i od punjenja, odnosno pakovanja u posude, odnosno punjenja (pakovanja) koja stvaraju pogrešan utisak o pravom poreklu proizvoda;

4) bilo kojeg drugog postupka koji može potrošače dovesti u zabludu u pogledu pravog porekla proizvoda.

Geografske oznake ne mogu postati generičke u smislu člana 13. stav 1. ovog pravilnika.

Objavljivalje priznatih geografskih oznaka aromatizovanih vina

Član 15.

Priznate geografske oznake stavljaju se na listu priznatih geografskih oznaka aromatizovanih vina koja se objavljuje na internet stranici Ministarstva.

Kontrola usaglašenosti sa specifikacijom proizvoda

Član 16.

Obavljanje kontrole, odnosno provere vezane za proizvodnju aromatizovanih vina sa geografskom oznakom aromatizovanih vina, odnosno godišnje ocenjivanje usaglašenosti proizvodnje i kvaliteta aromatizovanih vina sa specifikacijom proizvoda vrši se u skladu sa Zakonom.

Kontrola usaglašenosti vrši se za vreme proizvodnje, kao i za vreme i nakon odležavanja aromatizovanih vina sa geografskom oznakom.

Obeležavanje aromatizovanih vina sa geografskim poreklom

Član 17.

Svako pojedinačno originalno punjenje (pakovanje) aromatizovanog vina sa geografskim poreklom obeležava se evidencionom markicom u skladu sa Zakonom.

Izmene specifikacije proizvoda

Član 18.

Podnosilac zahteva koji ispunjava uslove utvrđene u članu 10. ovog pravilnika može podneti zahtev za odobravanje izmena specifikacije proizvoda zaštićene geografske oznake, naročito iz razloga razvoja naučnih ili tehničkih znanja ili kako bi se ponovo ograničilo (utvrdile nove granice) geografsko područje iz člana 9. stav 3. tačka 4) ovog pravilnika.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži opis izmena i razloge za te izmene.

Ako predložene izmene iz stava 1. ovog člana obuhvataju jednu ili više izmena jedinstvenog dokumenta iz člana 9. stav 2. tačka 4) ovog pravilnika, u postupku odlučivanja po zahtevu za odobravanje izmene specifikacije proizvoda shodno se primenjuju odredbe člana 11. ovog pravilnika.

Ako su predložene izmene specifikacije proizvoda manjeg obima, Ministarstvo odlučuje o prihvatanju izmena bez sprovođenja postupka iz stava 3. ovog člana i te podatke objavljuje u skladu sa članom 11. stav 4. ovog pravilnika.

Poništavanje geografskih oznaka

Član 19.

Postupak poništavanja geografskih oznaka može da se pokrene po službenoj dužnosti ili na osnovu zahteva fizičkog ili pravnog lica koje ima pravni interes da poništi priznatu geografsku oznaku ako nije obezbeđena usaglašenost sa odgovarajućom specifikacijom proizvoda, u skladu sa zakonom.

Poništavanje geografske oznake se vrši u skladu sa mišljenjem stručne komisije za geografsko poreklo.

Na postupak poništavanja geografske oznake shodno se primenjuju odredbe člana 11. ovog pravilnika.

Zahtevi za promet

Član 20.

Aromatizovana vina koja se stavljaju u promet u originalnom punjenju (pakovanju) i koja su namenjena krajnjim potrošačima, treba da budu u posudama, odnosno ambalaži, kao i u uslovima kojima se obezbeđuje očuvanje kvaliteta i senzornih karakteristika tih vina.

Aromatizovana vina koja se stavljaju u promet u rasutom stanju (rinfuzu) i koja su namenjena krajnjim potrošačima, treba da budu u sudovima, odnosno ambalaži, kao i u uslovima kojima se obezbeđuje očuvanje kvaliteta i senzornih karakteristika tih vina.

Aromatizovana vina u prometu čuvaju se na način kojim se obezbeđuje stabilnost tih vina, odnosno ne treba da budu izložena direktnom uticaju sunčane svetlosti, velikim promenama temperature i drugim faktorima koji negativno utiču na stabilnost aromatizovanih vina.

IV. Završne odredbe

Član 21.

Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za vino („Službeni list SRJ”, br. 54/99 i 39/02, „Službeni list SCG”, broj 56/03 – dr. pravilnik i „Službeni glasnik RS”, br. 87/11 – dr. pravilnik, 38/12 – dr. pravilnik i 26/15 – dr. pravilnik), koje se odnose na aromatizovana vina, osim odredbe člana 45. tog pravilnika u delu koji se odnosi na proizvode od grožđa i vina koja nisu aromatizovana vina.

Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o zaštiti geografskog porekla vina i rakije („Službeni glasnik SRS”, br. 23/80, 30/80 – ispravka i 121/12 – dr. pravilnik), u delu koji se odnosi na aromatizovana vina.

Član 22.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sužbenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. marta 2017. godine, osim za oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake aromatizovanih vina koje su zaštićene do dana početka primene ovog pravilnika za koje odredba člana 19. ovog pravilnika počinje da se primenjuje od 1. januara 2022.

Prilog 1 – Enološki postupci, sredstva i drugi zahtevi za proizvodnju aromatizovanih vina

1. Aromatizovanje

Za aromatizovanje aromatizovanih vina koriste se sledeći proizvodi, odnosno sredstva:

1) prirodne aromatične supstance, odnosno aromatični preparati;

2) arome iz Priloga 3 Deo B tačka 1) ovog pravilnika koje su:

(1) identične vanili,

(2) imaju miris i/ili ukus badema,

(3) imaju miris i/ili ukus breskve,

(4) imaju miris i/ili ukus jaja;

3) aromatično bilje i/ili začini i/ili aromatična hrana.

Dodavanje supstanci iz stava 1. ove tačke konačnom proizvodu daju senzorne karakteristike koje su drugačije od vina.

2. Doslađivanja

Za doslađivanje aromatizovanih vina koriste se sledeći proizvodi:

1) polubeli šećer, beli šećer, ekstrabeli šećer, dekstroza, fruktoza, glukozni sirup, šećerni rastvor, rastvor invertnog šećera i sirup invertnog šećera proizvedeni, u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje proizvodnja i kvalitet tih proizvoda;

2) šira, koncentrovana šira i rektifikovana koncentrovana šira;

3) uprženi šećer, koji je dobijen isključivo kontrolisanim zagrevanjem saharoze bez dodavanja baza, mineralnih kiselina ili drugih hemijskih aditiva;

4) med proizveden u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje proizvodnja i kvalitet meda;

5) sirup rogača;

6) bilo koje druge prirodne ugljenohidratne supstance sa sličnim efektom kao proizvodi navedeni u ovoj tački.

3. Dodavanje alkohola

Za pripremu pojedinih aromatizovanih vina koriste se sledeći proizvodi:

1) etil-alkohol poljoprivrednog porekla, uključujući i vinogradarsko poreklo;
2) vinski alkohol ili alkohol od suvog grožđa;
3) vinski destilat ili destilat od suvog grožđa;
4) destilat poljoprivrednog porekla;
5) rakija od vina;
6) rakija od grožđane komine (komovica);
7) rakija od suvog grožđa.

Etil-alkohol koji se koristi za razređivanje ili rastvaranje boja, aroma ili drugih dozvoljenih aditiva koji se koriste u pripremanju aromatizovanih vina treba da bude poljoprivrednog porekla i da se koristi u nužno potrebnoj količini za te svrhe.

Korišćenje etil-alkohola na način iz stava 2. ove tačke ne smatra se kao dodavanje alkohola u cilju proizvodnje aromatizovanih vina.

4. Primena aditiva i boja

U proizvodnji aromatizovanih vina mogu se koristiti prehrambeni aditivi, uključujući i boje čije se definicije i proizvodnja uređuju posebnim propisom kojim se uređuju prehrambeni aditivi.

5. Dodavanje vode

U proizvodnji aromatizovanih vina vrši se dodavanje vode isključivo ukoliko se ona koristi u količini potrebnoj za:

1) pripremu aromatskih koncentrata;
2) rastvaranje boja i zaslađivača;
3) prilagođavanje konačnog sastava proizvoda.

Kvalitet dodate vode treba da bude u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kvalitet pijaće vode i njenom upotrebom se ne smeju promeniti svojstva proizvoda.

Voda koja se dodaje u proizvodnji aromatizovanih vina treba da bude destilovana, demineralizovana, pročišćena permeacijom ili omekšana.

6. Dodavanje ugljen-dioksida

U proizvodnji aromatizovanih vina može da se vrši dodavanje ugljen-dioksida.

7. Ostali zahtevi za proizvodnju

Br.	Proizvodni postupak	Svrha	Uslovi primene	Zahtevi
1.	Dokiseljavanje i otkiseljavanje	Povećati ili smanjiti titracionu kiselost i stvarnu kiselost (smanjenje ili povećanje pH) kako bi se postigla posebna organoleptička svojstva i povećala stabilnost.	Elektromembranski postupak. Tretiranje katjonskim izmenjivačima.	Na dokiseljavanje elektro-membranskim postupkom, otkiseljavanje elektromembranskim postupkom i upotrebu katjonskih izmenjivača shodno se primenjuju zahtevi iz tač. 2.2, 2.3. i 2.4. Priloga 2 Pravilnika o enološkim postupcima i enološkim sredstvima za proizvodnju šire, vina i drugih proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 26/15, 93/15 i 41/17).
2.	Filtracija i centrifugiranje	Postići: – prozirnost proizvoda; – biološku stabilnost uklanjanjem mikroorganizama; – hemijsku stabilnost.	Protok aromatizovanog vina kroz filtere koji zadržavaju suspendovane čestice, supstance u rastvoru u koloidnom stanju. Filtracija se može sprovoditi sa ili bez inertnih sredstava za filtriranje, pomoću organskih ili mineralnih membrana, uključujući polupropusne membrane.
3.	Korekcija boje i ukusa	Podesiti boju proizvoda. Obezbediti posebna organoleptička svojstva proizvoda.	Obrada enološkim ugljem. Obrada polivinilpolipirolidonom.	Ugalj: najviše 200 g/hl Polivinilpolipi olidon: najviše 80 g/hl
4.	Povećanje sadržaja alkohola	Povećati alkoholnu jačinu	– Uklanjanje vode: – supstraktivnim tehnikama obogaćivanja kao što je reverzibilna osmoza; – kriokoncentracijom zamrzavanjem i uklanjanjem nastalog leda; – refermentacija dodavanjem fermentabilnih šećera koji se nalaze među onima navedenima u tački 2. ovog priloga i naknadnim vrenjem selekcionisanim kvascima.
5.	Smanjenje sadržaja alkohola	Smanjiti alkoholnu jačinu	Izdvajanje etanola primenom fizičkih separacionih tehnika.	Obrađeno aromatizovano vino ne sme imati senzorne nedostatke i mora biti pogodno za direktnu ljudsku potrošnju. Smanjenje sadržaja alkohola u aromatizovanom vinu ne može se obaviti ako se tokom pripreme aromatizovanog vina primenio jedan od sledećih postupaka: – dodavanje alkohola; – koncentrovanje; – refermentacija.
6.	Stabilizacija tartarata	Postići stabilnost vina na tartarate, odnosno na kalijum hidrogen tartarat i kalcijum tartarat kao i ostale kalcijumove soli.	Obrada elektrodijalizom. Obrada katjonskim izmenjivačem tokom koje bazno vino teče kroz kolonu ispunjenu polimernom smolom koja deluje kao nerastvorljivi polielektrolit i čiji se katjoni mogu razmenjivati s katjonima iz okruženja. Hlađenje držanjem proizvoda na sniženoj temperaturi.	Na obradu elektrodijalizom i upotrebu katjonskih izmenjivača shodno se primenjuju zahtevi iz tač. 6. i 10. Priloga 2 Pravilnika o enološkim postupcima i enološkim sredstvima za proizvodnju šire, vina i drugih proizvoda („Službeni glasnik RS”, br. 26/15, 93/15 i 41/17).
7.	Mešanje	Podesiti završni senzorni profil aromatizovanog vina.	Mešanje različitih proizvoda iz sektora vina, navedenih u članu 3. tačka 1) Pravilnika o zahtevima za proizvodnju i promet aromatizovanih vina („Službeni glasnik RS”, broj 110/16).
8.	Konzerviranje/ očuvanje zagrevanjem	Očuvati proizvod obezbeđivanjem mikrobiološke stabilnosti.	Toplotna obrada, uključujući pasterizaciju. Zagrevanje na temperaturu potrebnu za uklanjanje kvasaca i bakterija.
9.	Bistrenje	Ukloniti nerastvorljive komponente.	Upotreba sledećih pomoćnih supstanci u preradi: – jestivi želatin; – biljni proteini iz pšenice i graška; – želatin od ribljeg mehura; – kazein i kalijum kazeinati; – albumin iz jaja; – betonit; – silicijum dioksid u obliku gela ili koloidnog rastvora.

Prilog 2 – Prodajni nazivi i opisi aromatizovanih vina

1. Aromatizovano vino

Aromatizovano vino jeste proizvod definisan u članu 3. ovog pravilnika.

2. Aperitiv na bazi vina

Aperitiv na bazi vina jeste aromatizovano vino kome se može dodati alkohol.

Korišćenje izraza „aperitiv” u ovom smislu ne dovodi u pitanje korišćenje tog izraza za definisanje proizvoda na koje se ne primenjuje ovaj pravilnik.

3. Vermut

Vermut jeste aromatizovano vino:

1) kome je dodat alkohol;
2) čiji je karakterističan ukus dobijen korišćenjem odgovarajućih supstanci vrste Artemisia.

4. Gorko aromatizovano vino

Gorko aromatizovano vino jeste aromatizovano vino sa karakterističnim gorkim ukusom kome je dodat alkohol. Iza prodajnog naziva ovog aromatizovanog vina „gorko aromatizovano vino” treba da sledi naziv glavne supstance koja daje gorčinu ovom proizvodu.

Prodajni naziv aromatizovanog vina „gorko aromatizovano vino” može biti dopunjen ili zamenjen sledećim izrazima:

1) „Quinquina wine”, čija je osnovna aroma prirodna aroma kinina;

2) „Bitter vino”, čija je osnovna aroma prirodni ukus encijana, a obojeno je dozvoljenom žutom i/ili crvenom bojom; korišćenje reči „bitter” (gorko) u ovom smislu ne dovodi u pitanje njeno korišćenje za definisanje proizvoda na koje se ne primenjuje ovaj pravilnik;

3) „Americano”, čija aroma proizlazi iz prirodnih aromatičnih susptanci dobijenih od pelina i encijana, a obojeno je dozvoljenom žutom i/ili crvenom bojom.

5. Aromatizovana vina na bazi jaja

Aromatizovano vino na bazi jaja jeste aromatizovano vino:

1) kome je dodat alkohol;
2) kome je dodato kvalitetno žumance ili ekstrakti dobijeni iz njega;
3) koji ima sadržaj šećera izražen kao invertni šećer više od 200 grama;
4) za čiju je pripremu najmanja količina upotrebljenog žumanceta deset grama po litru.

Prodajnom nazivu aromatizovanog vina „aromatizovano vino na bazi jaja” može se pridodati izraz „cremovo” u slučaju kada takav proizvod sadrži vino sa zaštićenom oznakom porekla „Marsala” u udelu od najmanje 80%.

Nazivu aromatizovanog proizvoda od vina „aromatizovano vino na bazi jaja” može se pridodati izraz „cremovo zabaione” u slučaju kada takav proizvod sadrži vino sa zašićenom oznakom porekla „Marsala” u udelu od najmanje 80% i kada je sadržaj žumanceta od najmanje 60 grama po litru.

6. Väkevä viiniglögi/Starkvinsglögg

Väkevä viiniglögi/Starkvinsglögg jeste aromatizovano vino:

1) kome je dodat alkohol;

2) čiji je karakterističan ukus postignut korišćenjem karanfilića i/ili cimeta.

Prilog 3 – Proizvodi i supstance koje se koriste u proizvodnji aromatizovanih vina

Deo A
Proizvodi od grožđa i vina koji se koriste u proizvodnji aromatizovanih vina

U proizvodnji aromatizovanih vina se upotrebljavaju proizvodi od grožđa i vina, i to:

1) vino jeste proizvod dobijen potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom izmuljanog ili celog grožđa ili šire, koje:

(1) ima stvarnu alkoholnu jačinu od najmanje 8,5% vol ako je proizvedeno od grožđa ubranog u vinogradarskoj zoni u kojoj je suma efektivnih temperatura do 2.500 °F, odnosno 1.390 °C (u daljem tekstu: vinogradarska zona A) i u vinogradarskoj zoni u kojoj je suma efektivnih temperatura viša od 2.500 °F do 3.000 °F, odnosno viša od 1.390 °C do 1.670 °C (u daljem tekstu: vinogradarska zona B) odnosno najmanje 9% vol, ako je proizvedeno od grožđa iz drugih vinogradarskih zona,

(2) ima, ako se radi o vinu sa oznakom kontrolisanog geografskog porekla ili sa geografskom oznakom, stvarnu alkoholnu jačinu najmanje 4,5% vol,

(3) ima sadržaj ukupnog alkohola ne veći od 15% vol, osim u vinogradarskoj zoni u kojoj je suma efektivnih temperatura viša od 3.000 °F do 3.500 °F, odnosno viša od 1.670 °C do 1.940 °C (u daljem tekstu: vinogradarska zona C I), u vinogradarskoj zoni u kojoj je suma efektivnih temperatura viša od 3.500 °F do 4.000 °F, odnosno viša od 1.940 °C do 2.220 °C (u daljem tekstu: vinogradarska zona C II) odnosno u vinogradarskoj zoni u kojoj je suma efektivnih temperatura viša od 4.000 °F, odnosno viša od 2.220 °F (u daljem tekstu: vinogradarska zona C III), gde sadržaj ukupnog alkohola može iznositi više od 15% vol, a najviše do 20% vol, za vina sa oznakom kontrolisanog geografskog porekla ili sa geografskom oznakom koja su proizvedena bez obogaćivanja,

(4) ima ukupnu kiselost, izraženu kao vinska kiselina, najmanje 3,5 g/l ili 46,6 miliekvivalenata po litru.

„Retsina” jeste vino proizvedeno isključivo na teritoriji Grčke pri čemu se koristi šira tretirana smolom iz alepskog bora. Korišćenje smole alepskog bora je dozvoljeno samo za dobijanje vina „Retsina” pod uslovima koji su uređeni grčkim važećim propisima.

„Tokaji eszencia” i „Tokajská esencia” se smatraju vinima;

2) gazirano vino jeste proizvod koji:

(1) se dobija od vina bez oznake kontrolisanog geografskog porekla ili geografske oznake,

(2) oslobađa, kad se posuda otvori, ugljen-dioksid koji u celosti ili delimično potiče od dodatka toga gasa,

(3) je u zatvorenoj posudi pri temperaturi od 20 °C zbog rastvorenog ugljen-dioksida pod pritiskom od najmanje 3 bar;

3) kvalitetno penušavo vino jeste proizvod:

(1) koji se dobija primarnom ili sekundarnom alkoholnom fermentacijom:

– od grožđa,
– od šire,
– od vina;

(2) kod kojeg se pri otvaranju posude oslobađa ugljen-dioksid koji je nastao isključivo fermentacijom,

(3) koje je u zatvorenoj posudi pri temperaturi od 20 °C zbog rastvorenog ugljen-dioksida pod pritiskom od najmanje 3,5 bar,

(4) kod čijeg cuvée-a namenjenog njegovoj proizvodnji, sadržaj ukupnog alkohola ne sme biti manji od 9% vol;

4) kvalitetno aromatično penušavo vino jeste kvalitetno penušavo vino:

(1) koje je proizvedeno od cuvée-a koji je dobijen isključivo od šire ili šire u fermentaciji koja potiče od aromatičnih sorti vinove loze,

(2) koje je u zatvorenoj posudi pri temperaturi od 20 °C zbog rastvorenog ugljen-dioksida pod pritiskom od najmanje 3 bar,

(3) čiji sadržaj stvarnog alkohola nije manji od 6% vol,

(4) čiji sadržaj ukupnog alkohola nije manji od 10% vol;

5) likersko vino jeste proizvod:

(1) koji ima stvarnu alkoholnu jačinu ne manju od 15% vol, a ne višu od 22% vol,

(2) koji ima ukupnu alkoholnu jačinu ne manju od 17,5% vol, osim za određena likerska vina sa oznakom kontrolisanog geografskog porekla ili sa geografskom oznakom,

(3) koji je dobijen od:

– šire u fermentaciji,
– vina,
– kombinacije oba proizvoda ili,

– šire ili njene mešavine sa vinom, ako je reč o likerskom vinu sa oznakom kontrolisanog geografskog porekla ili geografskom oznakom,

(4) koji ima početni udeo prirodnog alkohola od najmanje 12% vol, osim određenih likerskih vina sa oznakom kontrolisanog geografskog porekla ili geografskom oznakom,

(5) kome su dodati:

– pojedinačno ili u kombinaciji

a) neutralni alkohol vinskog porekla, uključujući alkohol proizveden destilacijom prosušenog grožđa, čija je stvarna alkoholna jačina najmanje 96% vol,

b) destilat vina ili prosušenog grožđa čija stvarna alkoholna jačina nije manja od 52% vol i nije veća od 86% vol,

– jedan ili više sledećih proizvoda kad je to primenjivo:

a) koncentrovana šira,

b) kombinacije jednog od proizvoda iz podtačke (5) prve alineje ove tačke i šire u fermentaciji, odnosno šire ili njene mešavine sa vinom, ako je u pitanju likersko vino sa oznakom kontrolisanog geografskog porekla ili geografskom oznakom.

U proizvodnji određenih likerskih vina sa oznakom kontrolisanog geografskog porekla ili geografskom oznakom, enološki postupci i sredstva iz podtač. (3) i (5) ove tačke mogu da obuhvate i dodavanje drugih proizvoda kojima se povećava sadržaj alkohola i sadržaj šećera i koji su utvrđeni u elaboratu o proizvodnji tih vina sa geografskim poreklom;

6) penušavo vino jeste proizvod:

(1) koji se dobija primarnom ili sekundarnom alkoholnom fermentacijom:

– od grožđa,
– od šire,
– od vina;

(1) kod kojeg se pri otvaranju posude oslobađa ugljen-dioksid koji nastaje isključivo fermentacijom,

(2) koje je u zatvorenoj posudi pri temperaturi od 20 °C zbog rastvorenog ugljen-dioksida pod pritiskom od najmanje od 3 ba,

(3) kod čijeg cuvée-a namenjenog njegovoj proizvodnji, sadržaj ukupnog alkohola nije manji od 8,5% vol;

7) polupenušavo vino jeste proizvod koji:

(1) se dobija od vina, novog vina u fermentaciji, šire ili šire u fermentaciji, koji imaju ukupnu alkoholnu jačinu od najmanje 9% vol,

(2) ima stvarnu alkoholnu jačinu najmanje 7% vol,

(3) je u zatvorenoj posudi pri temperaturi od 20 °C, zbog rastvorenog ugljen-dioksida pod pritiskom od najmanje 1 bar i najviše 2,5 bar,

(4) se čuva u posudama kapaciteta najviše do 60 litara;

8) slabo gazirano vino jeste proizvod koji:

(1) se dobija od vina, novog vina u fermentaciji, šire ili šire u fermentaciji,

(2) ima stvarnu alkoholnu jačinu najmanje 7% vol i ukupnu alkoholnu jačinu najmanje 9% vol,

(3) u zatvorenoj posudi pri temperaturi od 20 °C, zbog rastvorenog ugljen-dioksida, koji je u celosti ili delimično dodat, pod pritiskom od najmanje 1 bar i najviše 2,5 bar,

(4) se čuva u posudama kapaciteta najviše do 60 litara;

9) šira od svežeg grožđa kojoj je zaustavljena fermentacija dodavanjem alkohola jeste proizvod koji:

(1) ima stvarnu alkoholnu jačinu od najmanje 12% vol do najviše 15% vol,

(2) se dobija od nefermentisane šire koja ima prirodnu alkoholnu jačinu najmanje 8,5% vol i dobijena je isključivo od klasifikovanih sorti vinove loze za proizvodnju vina, dodavanjem:

– neutralnog alkohola vinskog porekla, uključujući alkohol dobijen destilacijom prosušenog grožđa čija alkoholna jačina nije manja od 96% vol ili

– nerektifikovanog proizvoda dobijenog destilacijom vina čija je alkoholna jačina od najmanje 52% vol do najviše 80% vol.

Deo B
Supstance, odnosno proizvodi koji se koriste u proizvodnji aromatizovanih vina

U proizvodnji aromatizovanih vina najčešće se upotrebljavaju supstance, odnosno proizvodi i to:

1) arome jesu proizvodi koji nisu namenjeni konzumiranju, a koji se dodaju hrani, kako bi joj dali ili promenili miris i/ili ukus. Arome su proizvedene ili se sastoje od sledećih kategorija: aromatične supstance; aromatični preparati; arome dobijene termičkim postupkom; arome dima; prekursori aroma ili druge arome ili njihove mešavine,

(1) aromatične supstance su hemisjke supstance sa aromatičnim svojstvima,
(2) aromatični preparat jeste proizvod koji nije aromatična supstanca, dobijen od:

– hrane odgovarajućim fizičkim, enzimskim ili mikrobiološkim procesom bilo u sirovom stanju materijala ili nakon obrade za ljudsku ishranu upotrebom jednog ili više tradicionalnih postupaka pripreme hrane (sitnjenje; zagrevanje; kuvanje; pečenje; prženje i kuvanje pod pritiskom; rezanje; sušenje; isparavanje; fermentacija; mlevenje; uparavanje; mikrobiološki procesi; guljenje; stiskanje; prženje/pečenje na žaru; umakanje; oblaganje; hlađenje; destilacija/rektifikacija; emulzifikacija; ekstrakcija; filtracija; maceracija; mešanje; proceđivanje (razbistrivanje); rashlađivanje/zamrzavanje i ceđenje) i/ili

– materijala biljnog, životinjskog ili mikrobiološkog porekla, koji nisu hrana, odgovarajućim fizičkim, enzimskim ili mikrobiološkim procesom, pri čemu se materijal uzima kao takav ili je pripremljen upotrebom jednog ili više tradicionalnih postupaka pripreme hrane (sitnjenje; zagrevanje; kuvanje; pečenje; prženje i kuvanje pod pritiskom; rezanje; sušenje; isparavanje; fermentacija; mlevenje; uparavanje; mikrobiološki procesi; guljenje; stiskanje; prženje/pečenje na žaru; umakanje; oblaganje; hlađenje; destilacija/rektifikacija; emulzifikacija; ekstrakcija; filtracija; maceracija; mešanje; proceđivanje (razbistrivanje); rashlađivanje/zamrzavanje i ceđenje),

(3) arome dobijene termičkim postupkom jesu proizvodi dobijeni nakon obrade zagrevanjem iz mešavine sastojaka koji sami ne moraju nužno imati osobine aroma i od kojih najmanje jedan sadrži azot (amino grupu), a jedan je redukujući šećer; sastojci za proizvodnju aroma dobijenih termičkim postupkom mogu biti:

– hrana i/ili
– izvorne sirovine koje nisu hrana,

(4) arome dima jeste proizvod dobijen frakcionisanjem i prečišćavanjem kondenzovanog dima, pri čemu nastaju primarni kondenzati dima, primarne katranske frakcije i/ili derivisane arome dima,

(5) prekursor arome jeste proizvod koji ne mora obavezno da ima osobine aroma, a koji se nasumično dodaje hrani sa isključivom namenom stvaranja arome, njegovom razgradnjom ili reakcijom sa drugim sastojcima tokom obrade hrane, a može se dobiti iz hrane i/ili izvornih sirovina koje nisu hrana,

(6) druga aroma jeste aroma koja se dodaje ili je namenjena za dodavanje hrani u cilju davanja mirisa i/ili ukusa, a koja nije aromatična supstanca, prirodna aromatična supstanca, aromatični preparat, arome dobijene termičkim postupkom, arome dima ili prekursor arome;

2) delimično fermentisana šira, odnosno šira u fermeraciji jeste proizvod koji se dobija fermentacijom šire koji ima stvarnu alkoholnu jačinu veću od 1% vol, ali manju od tri petine ukupne zapreminske alkoholne jačine;

3) destilat poljoprivrednog porekla jeste alkoholna tečnost dobijena destilacijom posle alkoholne fermentacije poljoprivrednih proizvoda, koja nema svojstva etil-alkohola ili jakog alkoholnog pića, a ima miris i ukus sirovine od koje potiče. Kada se vrši upućivanje na upotrebljenu sirovinu, destilat se dobija isključivo iz te sirovine;

4) etil-alkohol poljoprivrednog porekla jeste alkohol koji ima sledeće karakteristike:

(1) senzorne karakteristike: nema drugi ukus osim sirovine od koje potiče,

(2) minimalna alkoholna jačina izražena zapreminom: 96,0% vol,

(3) maksimalna količina ostataka (rezidua):

– ukupna kiselost, izražena u gramima sirćetne kiseline po hektolitru 100% vol alkohola: 1,5,
– estri izraženi u gramima etil-acetata po hektolitru 100% vol alkohola: 1,3,
– aldehidi izraženi u gramima po hektolitru 100% vol alkohola: 0,5,
– viši alkoholi izraženi u gramima 2-metil-1-propanola po hektolitru 100% vol alkohola: 0,5,
– metanol izražen u gramima po hektolitru 100 % vol alkohola: 30,
– suvi ekstrakt izražen u gramima po hektolitru 100% vol alkohola: 1,5,
– isparljive baze koje sadrže azot izražene u gramima azota po hektolitru 100% vol alkohola: 0,1,
– furfural: ispod granice detekcije;

5) izvorna sirovina jeste sirovina biljnog, životinjskog, mikrobiološkog ili mineralnog porekla, od koje se proizvode arome ili sastojci hrane sa osobinama arome, a koja može biti hrana i/ili izvorna sirovina koja nije hrana;

6) jako alkoholno piće jeste alkoholno piće:

(1) namenjeno ljudskoj upotrebi;
(2) koje ima posebne senzorne karakteristike;
(3) koje ima minimalnu alkoholnu jačinu 15% vol;
(4) koje je proizvedeno:

– direktno:

a) destilacijom, sa ili bez dodatka aroma, prirodno fermentisanih proizvoda, i/ili

b) maceracijom ili sličnom obradom biljnog materijala u etil-alkoholu poljoprivrednog porekla i/ili u destilatima poljoprivrednog porekla, i/ili u jakim alkoholnim pićima, i/ili

v) dodavanjem aroma, šećera ili drugih zaslađivača koji se koriste za zaslađivanje u skladu sa propisom kojim se regulišu jaka alkoholna pića i/ili drugih poljoprivrednih proizvoda i/ili poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u etil-alkohol poljoprivrednog porekla i/ili destilate poljoprivrednog porekla i/ili jaka alkoholna pića,

– ili mešanjem jakog alkoholnog pića sa jednim ili više:

a) drugih jakih alkoholnih pića, i/ili

b) etil-alkohola poljoprivrednog porekla ili destilata poljoprivrednog porekla, i/ili

v) drugih alkoholnih pića, i/ili

g) pića.

Jakim alkoholnim pićem smatra se i liker od jaja koji ima minimalnu alkoholnu jačinu 14% vol, a jaka alkoholna pića nisu proizvodi svrstani u tarifne brojeve 2203, 2204, 2205, 2206 i 2207;

7) koncentrovana šira jeste nekaramelizovana šira koja se dobija delimičnom dehidracijom šire bilo kojim odobrenim postupkom, osim direktnim zagrevanjem, tako da vrednost izmerena na refraktometru pri temperaturi od 20 °C nije manja od 50,9%. Najveća dopuštena stvarna alkoholna jačina koncentrovane šire je najviše 1% vol;

8) prehrambeni aditiv jeste svaka supstanca koja obično sama po sebi ne predstavlja hranu i koja se obično ne koristi kao tipičan sastojak hrane, bez obzira da li ima prehrambenu vrednost ili ne, koja se namerno dodaje hrani u tehnološke svrhe u proizvodnji, preradi, pripremi, obradi, punjenju odnosno pakovanju, prevozu ili spremanju takve hrane i ima kao posledicu ili se može očekivati da će imati kao posledicu da prehrambeni aditiv ili njegovi nusproizvodi direktno ili indirektno postanu sastojak takve hrane.

Prehrambeni aditivi su:

(1) monosaharidi, disaharidi ili oligosaharidi i hrana koja sadrži pomenute supstance koje se koriste zbog njihovih svojstava zaslađivanja,

(2) namernice, bilo u suvom ili koncentrovanom obliku, uključujući arome dodate tokom izrade smesa hrane, zbog njihovih aromatskih svojstava, ukusa ili prehrambenih svojstava zajedno sa sekundarnim učinkom bojenja,

(3) supstance koje se koriste za pokrivanje ili oblaganje materijala, koje ne čine sastavni deo hrane i nisu namenjene korišćenju zajedno sa takvom hranom,

(4) proizvodi koji sadrže pektin i koji potiču iz osušene jabukove pulpe ili kore citrusnog voća ili dunja, ili iz njihove mešavine, delovanjem razblažene kiseline nakon čega sledi delimična neutralizacija natrijumovim ili kalijumovim solima (tekući pektin),

(5) baze za žvakaće gume,

(6) beli ili žuti dekstrin, pržen ili dekstriran skrob, skrob modifikovan kiselom ili alkalnom obradom, izbeljeni skrob, fizički modifikovani skrob i skrob koji se obrađuje amilolitičkim enzimima,

(7) amonijum-hlorid,

(8) krvna plazma, jestiv želatin, belančevinasti hidrolizati i njihove soli, mlečne belančevine i gluten,

(9) aminokiseline i njihove soli koje nisu glutaminske kiseline, glicin, cistein i cistin i njihove soli koje nemaju tehnološku funkciju,

(10) kazeinati i kazein,

(11) inulin;

9) prirodna aromatična supstanca jeste aromatična supstanca dobijena odgovarajućim fizičkim, enzimskim ili mikrobiološkim procesom od materijala biljnog, životinjskog ili mikrobiološkog porekla, bilo u sirovom stanju ili nakon obrade za prehranu ljudi upotrebom jednog ili više tradicionalnih postupaka pripreme hrane (sitnjenje; zagrevanje; kuvanje; pečenje; prženje i kuvanje pod pritiskom; rezanje; sušenje; isparavanje; fermentacija; mlevenje; uparavanje; mikrobiološki procesi; guljenje; stiskanje; prženje/pečenje na žaru; umakanje; oblaganje; hlađenje; destilacija/rektifikacija; emulzifikacija; ekstrakcija; filtracija; maceracija; mešanje; proceđivanje (razbistrivanje); rashlađivanje/zamrzavanje i ceđenje). Prirodne aromatične supstance su supstance koje su prirodne i koje se nalaze u prirodi;

10) rakija od vina jeste jako alkoholno piće:

(1) proizvedeno isključivo iz vinskog destilata koji je dobijen destilacijom vina ili vina pojačanog za destilaciju na sadržaj alkohola manje od 86% vol ili redestilacijom vinskog destilata na sadržaj alkohola manje od 86% vol,

(2) koje sadrži isparljive materije u količini od najmanje 125 grama po hektolitru 100% vol alkohola,

(3) koje ima maksimalni sadržaj metanola od 200 grama po hektolitru 100% vol alkohola.

Minimalna alkoholna jačina rakije od vina iznosi 37,5 % vol. Alkohol, razblažen ili nerazblažen, ne može se dodavati. Rakija od vina ne može biti aromatizovana. Ovo ne isključuje tradicionalne metode proizvodnje. Rakija od vina može da sadrži samo dodat karamel kao sredstvo za podešavanje boje. Pod rakijom od vina podrazumeva se i rakija od vina koja je prošla period sazrevanja ukoliko je sazrevala najmanje godinu dana u hrastovim sudovima ili najmanje šest meseci u hrastovoj buradi manjoj od 1.000 l;

11) rakija od komine grožđa (komovica) jeste jako alkoholno piće:

(1) koje je proizvedeno isključivo od fermentisane komine grožđa i destilovano neposredno sa vodenom parom ili destilovano posle dodavanja vode komini,

(2) gde komini od grožđa može da se doda najviše 25 kg vinskog taloga na 100 kg upotrebljene komine od grožđa,

(3) gde količina alkohola dobijena iz vinskog taloga ne prelazi 35% od ukupne količine alkohola u gotovom proizvodu,

(4) čija destilacija se obavlja u prisustvu komine do manje od 86% vol alkohola,

(5) kod kojeg je dopuštena redestilacija na istu alkoholnu jačinu,

(6) koja sadrži isparljive materije u količini od najmanje 140 grama po hektolitru 100% vol alkohola i ima maksimalni sadržaj metanola 1.000 grama po hektolitru 100% vol alkohola,

(7) koja ima minimalnu alkoholnu jačinu 37,5% vol.

Alkohol, razblažen ili nerazblažen, ne može se dodavati. Rakija od komine grožđa (komovica) ne može biti aromatizovana. Ovo ne isključuje tradicionalne metode proizvodnje. Rakija od komine grožđa (komovica) može da sadrži samo dodat karamel kao sredstvo za podešavanje boje.

12) rakija od suvog grožđa (Raisin brandy) jeste jako alkoholno piće proizvedeno isključivo destilacijom proizvoda dobijenih alkoholnom fermentacijom ekstrakata suvog grožđa sorte „Crni korint” (Corinth Black) ili „Aleksandrijski muskat” (Moscatel of the Alexandria varieties), destilovanih na manje od 94,5% vol, tako da destilat ima miris i ukus upotrebljene sirovine, a koje ima minimalnu alkoholnu jačinu 37,5% vol.

Alkohol, razblažen ili nerazblažen, ne može se dodavati. Rakija od suvog grožđa (Raisin brandy) ne može biti aromatizovana. Rakija od suvog grožđa (Raisin brandy) može da sadrži samo dodat karamel kao sredstvo za podešavanje boje;

13) rektifikovana koncentrovana šira jeste:

(1) tečni nekaramelizovani proizvod koji:

– se dobija delimičnom dehidracijom šire bilo kojim odobrenim postupkom, osim direktnim zagrevanjem, tako da vrednost izmerena na refraktometru pri temperaturi od 20 °C nije manja od 61,7%;
– je prošao odobreni postupak otkiseljavanja i uklanjanja sastojaka sa izuzetkom šećera;
– ima sledeće karakteristike:

(a) pH najviše 5, na 25 Brix,

(b) optičku gustinu na 425 nm, za debljinu na 1 cm, ne višu od 0,100 u širi na 25 Brix,

(v) sadržaj saharoze koji se ne može otkriti metodom analize koju treba definisati,

(g) Folin-Ciocalteau-ov indeks ne viši od 6,00 na 25 Brix,

(d) titracionu kiselost ne višu od 15 miliekvivalenata po kilogramu ukupnih šećera,

(đ) sadržaj sumpor-dioksida ne viši od 25 miligrama po kilogramu ukupnih šećera,

(e) ukupan sadržaj katjona ne viši od 8 miliekvivalenata po kilogramu ukupnih šećera,

(ž) provodljivost 25 Brix i 20 °C, ne višu od 120 micro-Siemens/cm

(z) sadržaj hidroksimetilfurfurala ne viši od 25 miligrama po kilogramu ukupnih šećera,

(i) prisutnost mezo-inozitola.

(2) čvrst nekaramelizovani proizvod koji:

– je dobijen kristalizacijom tečne rektifikovane koncentrovane šire bez korišćenja rastvarača;
– je prošao odobreni postupak otkiseljavanja i uklanjanja sastojaka sa izuzetkom šećera;
– ima sledeće karakteristike nakon razblaživanja u rastvoru na 25 Brix:

a) pH ne veći od 7,5,

b) optičku gustinu na 425 nm, za debljinu od 1 cm, ne višu od 0,100,

v) sadržaj saharoze koji se ne može otkriti metodom analize koju treba definisati,

g) Folin-Ciocalteau-ov indeks ne viši od 6,00,

d) titracionu kiselost ne višu od 15 miliekvivalenata po kilogramu ukupnih šećera,

đ) sadržaj sumpor-dioksida ne veći od 10 miligrama po kilogramu ukupnih šećera,

e) ukupan sadržaj katjona ne veći od 8 miliekvivalenata po kilogramu ukupnih šećera,

ž) provodljivost na 25 °C ne višu od 120 micro-Siemens/cm,

z) sadržaj hidroksimetil furfurala ne viši od 25 miligrama po kilogramu ukupnih šećera,

i) prisutnost mezo-inozitola.

Najveća dopuštena stvarna alkoholna jačina rektifikovane koncentrovane šire je do 1% vol;

14) šira jeste tečni proizvod dobijen prirodnim putem ili fizičkim procesima. Najveća dopuštena stvarna alkoholna jačina šire je 1% vol.